Списак знаменитих личности Првог српског устанка 1

Списак знаменитих личности Првог српскогустанкаСписак знаменитих личности Првог српског устанка је списак вођа, обласних господара на почеткуустанка, највиших државних званичиника, чланова Правитељствујушчег совјета (владе), нахијских војвода,војвода на кнежинама и других чланова управе и старешина српске државе и војске у Првом српском устанку,односно борби за обнову самосталне и независне српске државе и ослобођење и уједињење српског народа.Србија Карађорђевог времена (1804 — 1813) задржала је управно-територијалну организацију која је већпостојала у Београдском пашалуку, а у основи се задржала до данашњих дана[1].

ВождЂорђе Петровић - Карађорђе изабран за вођу устанка у Орашцу. Од Мишарске битке 1806. има врховну власти над западном Србијом, а од 1811. потпуну власт и над источном Србијом. Родоначелник владарског домаКарађорђевића [2]. Према Уставу и породичном правилнику краљевском дому Карађорђевића припадали суискључиво краљ Петар и његов брат кнез Арсен и њихово потомство. Њихове сестре удате за КонстантинаНиколајевића, Ђорђа Симића и Милана Петронијевића, сина Аврама Петронијевића немају потомство.Од Карађорђевог потомства по мушкој линији, осим краљевског дома, постојала је старија грана, понајстаријем сину Алекси, која међутим није дошла на престо Србије. Алекса је имао једног сина ЂорђаКарађорђевића, претендента на престо 1858. године, зета капетана Мише Анастасијевића, чија два сина нисуимали потомства.Карађорђе има потомке и по кћеркама удатим за војводу Антонија Пљакића и војводу Николу Карамарковића(Павловиће, Богатинчевиће и Пешике). Један од данас најпознатијих потомака је Милена Павловић Барили,сликарка [3].

ГосподариОбласни господари су се истакли на самом почетку устанка и имали су неограничену власт на својојтериторији. Јачањем централне власти на челу са Карађорђем, слабио је утицај обласних господара. Уочиодлучујуће скупштине 1811. Карађорђу се приклонио Јаков Ненадовић, који је тада и свог најстаријег синавојводу Јеврема Ненадовића оженио кћерком војводе Младена Миловановића, предводника Карађорђевеполитичке опције. Милан Обреновић је умро у Букурешту 1811, где је боравио као шеф српске дипломатскемисије при команди руске дунавске војске. Миленко Стојковић и Петар Добрњац који се нису приклонилиКарађорђу, и нису прихватили понуђена министарска места, протерани су из Србије и умрли су у Русији. Одсвих обласних господара са почетка устанка, два су прогнана, док су остали родоначелници и преци двакраљевска дома Карађорђевића и Обреновића. Родоначелник Карађорђевића је вожд Карађорђе, а преци краљаПетра су и Младен Миловановић (чукундеда) и Јаков Ненадовић (прадеда). Милана Обреновића је наследиобрат по мајци Милош Обреновић, који је своје презиме Теодоровић, заменио презименом свога старијегполубрата Обреновић).• Карађорђе Петровић, у Шумадији• Јаков Ненадовић, у Западној Србији, ваљевска, шабачка нахија, Јадар и Рађевина• Миленко Стојковић, у Источној Србији, поречка и пожаревачка нахија• Петар Тодоровић Добрњац, уз Миленка Стојковића, пожаревачка нахија• Милан Обреновић, јужни предели Шумадије, рудничка нахија, уз Карађорђа до 1811.• Младен Миловановић, у Шумадији, уз Карађорђа

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 2

Правитељствујушчи совјет (влада)Чланови совјета из 1805:• Прота Матеја Ненадовић, први председник владе обновљене српске државе• Павле Поповић (совјетник), за београдску нахију• Јован Протић, за пожаревачку нахију• Која Ивановић, за шабачку нахију• Милија Здравковић, за ћупријску нахију•• Велисав Станојловић за јагодинску нахију•• Аврам Лукић, за чачанску нахију•• Васа Јовановић, за ужичку нахију•• Јанко Ђурђевић из Коњске, подунавска кнежина смедеревске нахије, члан Правитељствујушчег совјета за

смедеревску нахију од 1805. и Великог земаљског суда (Врховног суда) од 1811. Његов син је ПаунЈанковић, вд. председник 6. владе Србије, заступа од 26. 4. 1840.

Чланови совјета из 1811:• Карађорђе Петровић, председник• Младен Миловановић, једно време председник, попечитељ (министар) војске• Јаков Ненадовић, једно време председник, попечитељ (министар) унутрашњих дела• Сима Марковић, попечитељ (министар) финансија (народне касе)• Доситеј Обрадовић, попечитељ (министар) просвете• Иван Југовић, попечитељ (министар) просвете, после смрти Доситеја Обрадовића• Миљко Радоњић, попечитељ (министар)иностраних делаСекретари совјета (владе)• Божа Грујовић (Теодор Филиповић), родом из Руме, пореклом из ваљевске нахије•• Михајло Грујовић (Михаило Филиповић), родом из Руме, пореклом из ваљевске нахије. Његова кћерка

Катарина удала се за Јакова Живановића, директора кнежеве канцеларије књаза Милоша.•• Јеремија Гагић•• Стеван Филиповић

Велики народни земаљски суд (Врховни суд)Чланови из 1811:• Кнез Илија Марковић, председник суда• Јанко Ђурђевић из смедеревске нахије• Павле Поповић (совјетник) из београдске нахије• Стојан Павловић из рудничке нахије

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 3

Београдски магистрат (суд)•• Никола Дели-Георгијевић, председник, родом из Срема.• Капетан Радич Петровић, члан, родом из Срема. Тешко рањен приликом заузимања Београда 1806.

Постављен за члана суда.

Велика школа у Београду

За више информација погледајте чланак Велика школа Ивана Југовића

Професори:• Доситеј Обрадовић, родом из Чакова, управник Велике школе и Богословије• Иван Југовић, родом из Сомбора• Миљко Радоњић, из рудничке нахије• Сима Милутиновић Сарајлија, родом из Сарајева•• Лазар Војиновић, из Аустрије•• Миша Поповић, из АустријеУченици:•• Алекса Карађорђевић, Карађорђев најстарији син• Лазар Арсенијевић Баталака, из Буковика, крагујевачка нахија, братанац проте Атанасија• Јовица Миловановић, из Ботуња, крагујевачка нахија, од 1811. војвода командат београдске посаде,

Карађорђев зет, братанац Младена Миловановића• Милоје Божић, из Чумића [4], син војводе лепеничког Божа Радојевић, родом из Чумића, лепенички

кнежине крагујевачке нахије• Вук Стефановић Караџић, из Тршића, подринска нахија• Бошко Тадић из Ваљева, ваљевска нахија [5].•• Лука Ненадовић из Бранковине, ваљевска нахија• Милан и Иван Стојковићи, синови Миленка Стојковића, из Кличевца, пожаревачка нахија• Ђорђе Протић, син Јована Протића, члана совјета, будући кнежевски представник (председник 6. владе

Србије), из Пожаревца, пожаревачка нахија• Милосав Здравковић, син кнеза Милије Здравковић, члана совјета, из Ломнице, ћупријска нахија, ресавски

војвода постао је 1809. после смрти Стевана Синђелића

Чланови домаћих и страних управа и мисија са седиштем у Београду•• Наум Ичкоглија, управник београдске царине• Тома Костић, хећим (лекар)Стални чланови српских дипломатских мисија• Ритмајстор (коњички мајор) Петар Новаковић Чардаклија, члан дипломатских мисија• Петар Ичко, родом из Катранице, шеф и члан диполоматских мисија, преводилац (драгоман), бивши турски

дипломата у БерлинуБеоградска митрополија• Митрополит Леонтије Ламбровић (Ламброс), фанариот, није био наклоњен устанкуРуска дипломатска мисија (посланство) у Србији од 1807.• шеф мисије: Константин Константинович Родофиникин, државни саветник, касније дугогодишњи директор

дирекције за Азију у Министарству иностраних дела Русије и заменик министра иностраних послова Русије•• Теодор Недоба

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 4

Руски официри у дипломатским мисијама у Србији: Угришић Требињски, барон Дибић и др.

Војводе, кнезови и друге старешине (по нахијама) [6].Српска држава и војска у Карађорђево време била је организована по нахијама. У почетку устанканајистакнутије војводе биле су обласни госпоради који су имали велику управну и војну власт над целимобластима, односно више нахија, Шумадијом (Карађорђе), западном Србијом (Ненадовићи), источномСрбијом (Миленко Стојковић). Захваљујући Карађорђевим војним успесима све више се учвршћивалаједниствена државна власт. Реформом из 1811. власт је централизована, велике војводе постали су члановивладе са најјачим ресорима. Младен Миловановић који је предводио Карађорђеву опцију постао је војниминистар, Јаков Ненадовић који је одустао од супротстављања Карађорђу постао је минстар унутрашњихпослова, а Миленко Стојковић и Петар Добрњац нису хтели да се прихвате понуђених ресора и прогнани су изСрбије. Милан Обреновић који је у почетку био најлојалнији Карађорђев сарадник, а касније, од 1810.опонент, умро је исте године у Букурешту, где је боравио као шеф српске мисије при врховној команди рускеДунавске војске. Његов млађи брат Милош Обреновић, будући кнез, као учесник у завери против Карађорђа,замало није био осуђен и погубљен.На скупштини 1811. именоване су војводе команданти градова (утврђених места) и војводе на кнежинама.Војводе су поред војне имале и део управне власти у својим кнежинама, а биле су задужене и за прикупљањепореза који је предаван народној каси, односно Правитељствујушчем совјету. Судска власт била је у рукамамагистрата, односно судова у којима су учествовали кнезови на кнежинама и кметови (сеоски или градскикнезови). Војводама је, због лоших искустава у претходном периоду изричито забрањивано мешање у судскуграну власти. Све војводе од 1809, а посебно од 1811. добијале су војводске дипломе у којима је био назначенопсег њихове власти, села која припадају њиховим кнежинама, коме одговарају и сл.Касније током 1812. Карађорђе је започео са именовањем војвода које су поред већ одређених кнежина ималивојну и управну власт над већим територијама, односно нахијама. На крају 1813. у време када се очекивалатурска офанзива, највиши званичници и најповерљивије личности из Карађорђевог окружења постављени су завојне заповеднике над више нахија, односно фронтова. Тако је кнез Сима Марковић, министар финансија,постављен за команданта западне Дринске војске, Младен Миловановић, министар војни за заповедникајугоисточне војске, чије главно упориште је био систем фортификација Делиград. На југозападу командантинад већим територијама, као и заповедници резерве били су Карађоређви зетови војвода Антоније Пљакић ивојвода Никола Карамарковић. Највеће овлашћење за управљање државом и војском 1813. добио је одКарађорђа Јанићије Димитријевић Ђурић, вождов најближи сарадник, његов први секретар.Саме територијалне јединице (нахије и кнежине) разликовале су се по гео-стратешком значају, броју села,структури становништва, економској снази. Највећа је била Пожаревачка нахија, где су неке кнежине могле даимају више села него неке пограничне нахије. Посебан значај имали су утврђени градови - Београд, Шабац,Смедерево, Пореч. Само средиште државе била је Шумадија, друга престоница била је Топола, где јеКарађорђе вршио мобилизацију војске и држао резерву.

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 5

Град Београд• Вожд: Ђорђе Петровић - Карађорђе, имао је два званична седишта, кућу у Београду и утврђење у Тополи.• Командант београдског града војвода Ђорђе Миловановић, родом из Железника, нахија Београдска• Војвода бећара (сталне војске) града Београда Милоје Петровић, из Трнаве, лепеоничке кнежине

крагујевачке нахије• Командант београдске посаде (гарнизона) војвода Јовица Миловановић, родом из Ботуње, крагујевачка

нахија, братанац Младена Миловановића и Карађорђев зет.• Командант артиљерије (топчибаша) војвода Тома Милиновић Морињанин, родом из Мориња, Бока

которска• Јован Петровић Ковач, управник тополивнице, родом из БанатаКапетани "екзерцир-мајстори", задужени за обуку војске•• Капетан Жикић• Капетан Ђорђе Симић, родом из Сремчице, београдска нахија, отац и деда три кнежевска представника,

односно председника владе. Његови синови су Алекса Симић председник 8, 11. и 13. владе Србије и СтојанСимић, а унук Ђорђе Симић, намесник краљевског достојанства и председник 44. и 48. владе Србије.

• Јаков Поповић прозван Јакшић Панцирлија, ађутант. Његов син je Владимир Јакшић, професор Великешколе, оснивач статистике у Србији.

• Стеван Живковић, главни војни лиферант• Бимбаша Узун Мирко Апостоловић, из београдске нахије, бимбша бећара и добровољаца, заслужан за

заузимање Београда 1806, родоначелник Узун-Мирковића. Његов унук је дивизијски генерал ДрагољубУзун-Мирковић.

• Бимбаша Конда бимбаша

Шумадија

Београдска нахија [7]

Посавска кнежина београдске нахије• војвода и кнез Сима Марковић, из Великог Борака, посавске кнежине београдске нахије, члан

Правитељствујушчег совјета (владе), попечитељ (министар) финансија, одликован руским орденом Св. Ане2. степена 1811. Главнокомандујући западне дринске војске 1813 [8].

• Павле Поповић, из Вранића, посавске кнежине београдске нахије, члан Правитељствујушчег совјета (владе)и Великог земаљског суда (Врховног суда), одликован руским орденом Св. Ане 2. степена 1811[9].

• Милисав Чамџија из Борка, посавске кнежине београдске нахије, момак код кнеза Симе Марковића,пославио се приликом освајања Београда [10].

• Никола Николајевић, учитељ из Остружнице, посавска кнежина београдске нахије, родом из Сурдука.Његов син Константин Николајевић, министар и капућехаја, оженио се Карађорђевом унуком КлеопатромКарађорђевић, сестром краља Петра.

Колубарска кнежина београдске нахије• Кнез колубарске кнежине београдске нахије Станоје Михаиловић из Зеока, колубарска кнежина београдске

нахије, убијен у Сечи кнезова. Родоначелник Станојевића. Његов унук пуковник Јеремија Станојевић,касније председник Врховног суда, ожењен је Маром кћерком проте Матеје Ненадовића. Један од праунукакнеза Станоја је Драгиша Станојевић, социјалиста, а по женској линији потомци су Константин Фотић,посланик (амбасадор), армијски генерал Милан Недић, армијски генерал Милутин Недић, СтаниславКраков, писац, Димитрије Љотић и др.[11]

• Кнез (пре 1804) и војвода (од 1811) колубарске кнежине београдске нахије Аксентије Миладиновић изЧибутковице, београдске нахије

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 6

Грочанска нахија

Грочанска кнежина грочанске нахије• Обор-кнез грочанске нахије Марко Чарапић из Белог Потока код Авале, убијен 1804. у Сечи кнезова.• Грочански војвода (до 1806) Васа Чарапић из Белог Потока - Змај од Авале, погинуо 1806. при заузимању

Београда.• Грочански војвода (војвода грочанске кнежине грочанске нахије) (од 1806) Танасије Чарапић из Белог

Потока код Авале, погинуо 1810. у битки на Прахову.• Грочански војвода (од 1810) Илија Чарапић, Карађорђев зет.• Ђорђе Чарапић, погинуо 1826. у Чарапића буни.• Петар Чарапић, погинуо 1826. у Чарапића буни.Туријска (космајска) кнежина грочанске нахије• Обор-кнез грочанске нахије (пре 1804) и војвода Вићентије Петровић из Кораћице• Грочански (туријски/космајски) војвода (до 1806) Јанко Катић из Рогаче, туријска (космајска) кнежина

грочанске нахије, погинуо 1806.• Туријски војвода (од 1806) Марко Катић из Рогаче, туријска (космајска) кнежина грочанске нахије, погинуо

1810.• Туријски војвода (од 1810) Стеван Катић из Рогаче, туријска (космајска) кнежина грочанске нахије, умро

1813.• Туријски војвода (од 1813) Никола Катић из Рогаче, туријска (космајска) кнежина грочанске нахије,

сестрић претходних војвода, узео презиме својих ујака, учествовао и у Другом српском устанку, у битки наДубљу, после 1815. кнез кнежине космајске и судија суда за београдску нахију чије седиште је било од 1804.у Рогачи [12]

Смедеревска нахија

Јасеничка кнежина смедеревске нахије• Војвода смедеревске нахије Ђуша Вулићевић из Азање, јасеничке кнежине, смедеревске нахије, погинуо у

Смедереву 1805.• Смедеревски војвода Вујица Вулићевић из Азање, јасеничке кнежине, смедеревске нахије• Војвода јасеничке кнежине Станоје Главаш из Салевца, јасеничка кнежина смедеревске нахије• Обор-кнез јасеничке кнежине Радојко Којадиновић из Селевца, јасеничка кнежина смедеревске нахијеПодунавска кнежина смедеревске нахије• Јанко Ђурђевић из Коњске, подунавска кнежина смедеревске нахије, члан Правитељствујушчег совјета за

смедеревску нахију од 1805. и Великог земаљског суда (Врховног суда) од 1811. Његов син је ПаунЈанковић, вд. председник 6. владе Србије, заступа од 26. 4. 1840.

• Командант града Смедерева војвода Вуле Илић Коларац из Колара, подунавске кнежине смедеревскенахије. Његов зет, ожењен кћерком Милицом је Цветко Рајовић, председник 16. владе Србије [13], а унукгенерал Сава Грујић, председник министарског света (владе) краљевине Србије пет пута (36, 39, 43, 55, 58.влада) [14], министар иностраних послова, председник државног савета и посланик у Петрограду иЦариграду.

• Надзиратељ у граду Смедереву војвода Милоје Јевтић• Ђорђе Загла,• Обрад из Крсне.

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 7

Јагодинска нахија

Главно место Јагодина, где је био и магистрат (суд)Левачка кнежина јагодинске нахије•• Вукоман из Сабанте, левачка кнежина јагодинске нахије, члан Правитељствујушчег совјета•• кнез левачке кнежине (од 1804) Петар Вукомановић из Сабанте, левачка кнежина јагодинске нахије• Левачки војвода Илија Вукомановић из Сабанте, левачка кнежина јагодинске нахије• Левачки војвода Стеван Јаковљевић из Белушића, левачка кнежина јагодинске нахије• Левачки војвода Јован Јаковљевић, из Белушића, левачка кнежина јагодинске нахијеБеличка кнежина јагодинске нахије• Белички војвода Милоје Теодоровић, из Црнче, беличка кнежина јагодинске нахијеТемнићка кнежина јагодинске нахије• Темнићки војвода Стеван Кара из Варварина, темнићке кнежине јагодинске нахије• Темнићки обор-кнез Јевта Кисовић из Бачине, темнићке кнежине јагодинске нахије• Милета Радојковић, барјактар, касније кнез, из Катуна, темнићка кнежина јагодинске нахије, познат по

буни на кнеза Милоша "Кнез Милетина буна".

Крагујевачка нахија

Главно место Топола где се налазио утврђен Карађорђев градКарађорђеви најближи сарадници и телохранитељи (гарда)[15].Обављали су најважније и најповерљивије послове и задатке. Према сведочењу очевидаца и савременикањихово појављивање на фронтовима уливало имало је непроцењив значај за морал војске јер су другим, осимбећара, највећим делом мобилисаним војницима уливали сигурност и осећај Крађорђеве присутности:• Јанићије Димитријевић Ђурић, вождов први секретар, родом из Страгара, јасеничка кнежина крагујевачке

нахије, друга личност у држави 1812 - 1813. Једна сестра Јанићија Ђурића била је удата за капетана РанкаМатејића, сина кнеза Матеје Јовичића из Тополе, а друга сестра била је удата за сина Танаска Рајића,Карађођевог првог барјактара. Братанац Радован Ђурић оженио се сестром кнегиње Персиде Карађорђевић,рођ. Ненадовић, кћерком војводе Јеврема Ненадовића, Босиљком.

• Стеван Филиповић (Јагњило), Карађорђев писар, син кнеза Ђуке, родом из Јагњила, лепенички кнежинекрагујевачке нахије

• Наум Крнар, секретар, родом из Москопоља, Албанија• Бимбаша Петар Јокић, командант Карађорђеве личне гарде (телохранитеља), родом из Тополе, јасеничка

кнежина крагујевачке нахије•• Буљукбаша Милован Гарашанин, родом из Липовца, јасеничка кнежина крагујевачке нахије• Барјактар Атанасије (Танаско) Рајић, из Страгара, јасеничка кнежина крагујевачке нахије• Барјактар Урош Новаковић, Жабари, лепеничка кнежина крагујевачке нахије, први пуцао у Битки на

Мишару•• Гаврило Ђурић, Карађорђев телохранитељ, убио 6. марта 1804. крагујевачког муселима (начелника турског

МУП) Хасан-агу• Тома Вучић Перишић, Карађорђев телохранитељ, касније господар, намесник кнежевског достојанства

1840, родом из Вучковца, гружанска кнежина крагујевачке нахије, син Стеван ожењен унуком СтеванаДобрњца. Вучићев брат од стрица митрополит Србије Мелентије Павловић, чији потомак по мајци МиланСтојадиновић, председник владе.

• Војвода Младен Миловановић председник Правитељствујушчег совјета, попечитељ (министар) војни, одликован руским орденом Св. Ане 2. степена, из Ботуње, крагујевачке нахије. 1813. главнокомандујући источне - моравске и тимочке војске. Његова унука по кћерки Јоки је кнегиња Персида Карађорђевић, рођ.

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 8

Ненадовић, а праунук краљ Петар I Карађорђевић.Јасеничка кнежина крагујевачке нахије• Протојереј Атанасије Антонијевић из Буковика, јасеничке кнежине крагујевачке нахије, у Орашцу 1804.

благословио Карађорђа и старешине. Његов братанац Лазар Арсенијевић Баталака.• Обор-кнез јасеничке кнежине Теодосије Маричевић из Орашца, јасеничка кнежина крагујевачке нахије,

смртно рањен у личном обрачуну са Карађорђем 1805. Његови потомци Тодоровићи, Јоксимовићи и др.Праунук Велимир Тодоровић, министар унутрашњих послова 1902-1903.

• Капетан јасенички Ранко Матејић, члан совета, син кнеза Матеје Јовичића из Тополе, јасеничка кнежинакрагујевачке нахије, ожењен сестром Јанићија Ђурића

• Јасенички барјактар Сима Милосављевић Паштрмац, родом из Паштрме, јасеничка кнежина крагујевачкенахије

• Хаџи-Милутин Савић Гарашанин, родом из Гараша, јасеничка кнежина крагујевачке нахије, син СавеБошковића, унук кнеза Вукашина Бошковића од Бошковића из Бјелопавлића [16]. Био је на хаџилуку уЈерусалину у Светој земљи. Хаџи Милутин и његов син Лука Гарашанин убијени 1842. у Барајеву. СинИлија Гарашанин, председник 10. и 18. владе Србије, министар унутрашњих послова, унук МилутинГарашанин, председник 34. владе Србије. Потомак поручник Василије Гарашанин, родио се у Паризу, где језавршио и студије, вратио се у земљу да би као добровољац учествовао у Првом светском рату у ком је ипогинуо. Потомак академик Милутин Гарашанин, познати археолог.

•• Радован Гарашанин, родом из Гараша, јасеничка кнежина крагујевачке нахије• Гаја Пантелић Воденичаревић, из Тополе, јасеничка кнежина крагујевачке нахије. Његове успомене су

записане и више пута објављене.Лепеничка кнежина крагујевачке нахије• Војвода бећара (сталне војске) града Београда Милоје Петровић, из Трнаве, лепеоничке кнежине

крагујевачке нахије• Војвода жупске кнежине крушевачке нахије до 1812. Павле Цукић, родом из Крчмара, лепеничка кнежина

крагујевачке нахије. Цукић је 1812. одлуком Правитељствујушчег совјета, смењен са положаја војводе, збогзлоупотреба у вршењу дужности. Пошто се одметнуо за њим и за Петром Николајевићем Молеромрасписана је државна потерница са смртном пресудом. Пошто се предао добио је опроштај, али је дошао унеспоразум са новопостављеним војводом на истој кнежини Милошем Сарановцем. Унук војводе ПавлаЦукића по кћерки Персиди је Радоје Домановић, познати књижевник, а посинак Петар Лазаревић Цукић,који је са Аном, кћерком војводе Петра Николајевића Молера имао сина Косту Цукића, министрафинансија. Удовица војводе Павла Цукића, мајка је Милана Пироћанца, председника 31. владе Србије.

• Војвода жупске кнежине крушевачке нахије од 1812. Милош Сарановац, родом из Саранова, лепеничкекнежине крагујевачке нахије

• Војвода лепеничке кнежине крагујевачке нахије Благоје Маринковић, родом из Трнаве, лепеничке кнежинекрагујевачке нахије

• Обор-кнез лепеничке кнежине крагујевачке нахије Ђука Филиповић, родом из Јагњила, лепенички кнежинекрагујевачке нахије, родоначелник Кнежевића.

• Лепенички капетан Марко Филиповић, родом из Јагњила, лепенички кнежине крагујевачке нахије,Карађорђев пашеног. Родоначелник Кнежевића. Његови потомци генералштабни потпуковник ЖиванКнежевић и Радоје Кнежевић, организатори пуча 27. марта 1941.

• Војвода лепенички Божа Радојевић, родом из Чумића, лепенички кнежине крагујевачке нахије, отац МилојаБожића, ученика Велике школе [17].

Гружанска кнежина крагујевачке нахије• Војвода гружанске кнежине крагујевачке нахије Јован Димитријевић Добрача, родом из Добраче, гружанска

кнежина крагујевачке нахије. По њему се зове Добрачина улица у Београду.

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 9

Рудничка нахија

Главно место рудничке нахије била је Брусница у којој је било и седиште магистрата (суда)Црногорска кнежина рудничке нахије• Војвода рудничке нахије Милан Обреновић родом из Бруснице, црногорска кнежина рудничке нахије, умро

у Букурешту 1810. Први родоначелник Обреновића.• Војвода руднички Милош Обреновић, помоћник Миланов, књаз Србије, родоначелник краљевског дома

Обреновића. Синови књаза Милоша су кнез Милан Обреновић и кнез Михаило Обреновић. Смрћу кнезаМихаила у атентату 1868, изумрла је најдиректнија линија мушких потомака књаза Милоша. Наследствопрестола прешло је на породицу следећег по времену рођења брата књаза Милоша, господара Јеврема и напресто је ступио његов унук кнез, потом краљ Милан. Смрћу краља Александра Обреновића изумрла језаконита мушка линија краљевског дома Обреновића. Други сродници нису из разлога знаних у времехатишерифа укључени у владарски круг породице Обреновића. Потомци књаза Милоша по кћеркама, којису имали уставну могућност да постану владајући кнезови Србије су Бајићи од Варадије и Николићи одРудне [18].

• Миљко Радоњић, министар спољних послова и члан совјета, рудничка нахија• Стојан Павловић, судија и члан великог земаљског суда (врховни суд), родом из Беришића, црногорска

кнежина рудничке нахије• Војвода карановачке кнежина рудничке нахије и града (Краљева) Антоније Ристић Пљакић, родом из

Каменице, црногорска кнежина рудничке нахије, 1813. командант резерве, ожењен Карађорђевом кћеркомСавом. Њихова кћерка Марија удата за пеш. капетана Антонија Павловића [19]. Потомак Карађорђа ивојводе Антонија Пљакића је Милена Павловић Барили, позната сликарка.

• Војвода црногорске кнежине рудничке нахије Милић Дринчић, родом из Теочина, црногорска кнежинарудничке нахије, погинуо 1814. на Дубљу.

• Командант Ужица и командант ужичког града (утврђења) војвода Никола Карамарковић, родом изЛуњевице, црногорска кнежина рудничке нахије, умро у Русији 1816. Ожењен Карађорђевом кћеркомСаром. Њихова кћерка Катарина удата за Дуку Пешику, београдског трговца.

• Војвода Јоксим Карамарковић, родом из Луњевице, црногорска кнежина рудничке нахије, погнуо на Равњу1813.

• Газда Никола Милићевић Луњевица, велетрговац, финансијер књаза Милоша, родом из Луњевице,црногорска кнежина рудничке нахије. Његова унука је краљица Драга Обреновић.

• Јован Вукомановић, Срезојевци, рудничка нахија, брат кнегиње Љубице погинуо 1815. у нападу наПожаревац. За његовог братанца Алексу удала се Мина Караџић, кћерка Вука Караџића. Зет, ожењенкћерком његовог брата генерал Ранко Алимпић, министар грађевина.

Качерска кнежина рудничке нахије• Војвода качерске кнежине рудничке нахије Арсеније Лома, родом из Драгоља, качерска кнежина рудничке

нахије, убијен на превару 1815. Његов унук арт. мајор Сретен Ломић, био је командант окружне ћупријскевојвске у ратовима 1876-7.

Моравска кнежина рудничке нахије• Војвода моравске кнежине рудничке нахије Лазар Мутап, родом из Прислонице, моравска кнежина,

погинуо 1815.• Војвода Јован Курсула, родом из Цветака, моравска кнежина рудничке нахије, смртно рањен 1813. на

Делиграду• Командант Ужица и командант ужичког града (утврђења) војвода Рака Левајац, родом из Д. Горјевице,

моравска кнежина рудничке нахије

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 10

Западна Србија

Ваљевска нахија

Главно место Ваљево, где се налазио магистрат (суд)• Хаџи Рувим, архимандрит манастира Боговађа, родом из Бабине Луке, тамнавска кнежина ваљевске нахије,

убијен у Сечи кнезова 1804.• Хаџи Ђера, архимандрит манастира Моравица, колубарска кнежина ваљевске нахије, убијен у Сечи кнезова

1804.Тамнавска и посавска кнежина ваљевске нахије:• Обор-кнез кнежине тамнавске и кнежине посавске Алекса Ненадовић, натпоручник фрајкора, из

Бранковине, тамнавска кнежина ваљевске нахије, убијен у Сечи кнезова 1804.• Војвода ваљевске нахије Јаков Ненадовић, до 1806. командант ваљевске, шабачке и ужичке нахије, од 1811.

први министар унутрашњих послова, једно време председник Правитељствујушчег совјета, одликован 1811.руским орденом Св. Ане 2. степена, из Бранковние, тамнавска кнежина ваљевске нахије. Његова унукакнегиња Персида Карађорђевић, рођ. Ненадовић, праунук краљ Петар I Карађорђевић.

• Војвода ваљевски, протојереј Матеја Ненадовић, помоћник Јаковљев, први председник Правитељствујушчегсовјета (1. владе Србије), одликован руским орденом Св. Ане 2. степена, из Бранковине, тамнавска кнежинаваљевске нахије. Ожењен сестром војводе Петра Николајевића Молера. Његов син је Љубомир Ненадовић,познати писац, министар просвете. Други син Светозар погубљен као учесник у завери против кнезаМихаила.

• Војвода тамнавске кнежине ваљевске нахије Јеврем Ненадовић, из Бранковине, тамнавска кнежинаваљевске нахије. Његова кћерка кнегиња Персида Карађорђевић, рођ. Ненадовић, унук краљ Петар IКарађорђевић, а праунук краљ Александар Карађорђевић. Његов унук је и генерал Петар Топаловић, комеје теча генерал-мајор Ђорђе Протић, председник 6. владе Србије, чија је кћерка била утада за сина протеМатеје, Светозара Ненадовића. Тако су Ненадовићи и Топаловићи били у двоструком сродству.

• Војвода посавске кнежине ваљевске нахије Сима Ненадовић, из Бранковине, тамнавска кнежина ваљевскенахије. Погинуо 1815. на Дубљу.

•• Никола Ненадовић, из Бранковине, тамнавска кнежина ваљевске нахије.•• Петар Ненадовић, из Бранковине, тамнавска кнежина ваљевске нахије.• Војвода ваљевски ваљевске нахије Миливоје Тадић, родом из Ваљева, ваљевска нахија.• Војвода сокоске нахије Петар Николајевић Молер, родом из Бабине Луке, тамнавска кнежина ваљевске

нахије, убијен 1816. Петар Николајевић Молер је 1812. одлуком Правитељствујушчег совјета, смењен саположаја војводе, због злоупотреба у вршењу дужности. Пошто се одметнуо заједно са Павлом Цукићемрасписана је државна потерница са смртном пресудом. На његово место војводе сокоске нахије постављен1812. Цинцар Марко. Пошто се предао добио је опроштај и 1812. осликавао Карађорђеву цркву у Тополи.Уочи турске офанзиве 1813. распоређен поново у војску.

• Војвода у сокоској нахији Максим Крстић, родом из Босне.• Војвода рачанске кнежине Карамарко Васић или Кара Марко Васић, ковач из засеока Гручићи у Црвици,

област Осат у средњем Подрињу (право име му је Марко Васић, а Карађорђе га је прозвао Карамарко)[20]

• Веса Велимировић, члан Правитељствујушчег совјета од 1805, родом из Љубинића, посавске кнежиневаљевске нахије

• Тамнавски капетан Живко Дабић, из Јаутине, кнежина ваљевске нахије, погинуо 1807. код Лознице.•• Тамнавски капетан Гаја Дабић, из Јаутине, кнежина ваљевске нахије• Свештеник Марко Хаџић, родом из Бабине Луке, тамнавска кнежина ваљевске нахије, из исте породице

Хаџи Рувим и Петар Николајевић Молер.• Посавски капетан Петар Ерић, из Звечке, посавска кнежина ваљевске нахијеКолубарска кнежина ваљевске нахије:

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 11

• Обор-кнез колубарске кнежине ваљевске нахије Никола Грбовић, из Мратишића, колубарске кнежиневаљевске нахије

• Војвода колубарске кнежине ваљевске нахије Милован Грбовић, из Мратишића, колубарске кнежиневаљевске нахије

• Војвода колубарске кнежине ваљевске нахије Радован Грбовић, из Мратишића, колубарске кнежиневаљевске нахије

• Војвода колубарске кнежине ваљевске нахије протојереј Стеван Грбовић, из Мратишића, колубарскекнежине ваљевске нахије

• Војвода колубарске кнежине ваљевске нахије Лука Грбовић, из Мратишића, колубарске кнежине ваљевскенахије

• Капетан у колубарској кнежини ваљевске нахије Јовица Милутиновић, из Санковића, колубарске кнежиневаљевске нахије

• Обор-кнез колубарске кнежине ваљевске нахије Рака Тешић, из Мионице, колубарске кнежине ваљевскенахије, родоначелник Ракића. Његов унук је Димитрије Мита Ракић, министар финансија, који је сакћерком Милана Ђ. Милићевића, министра просвете, имао сина Милана Ракића, дипломату, конзула,познатог песника.

Подгорска кнежина ваљевске нахије:• Обор-кнез подгорске кнежине ваљевске нахије Илија Бирчанин, родом из Суводања, подгорска кнежина

ваљевске нахије, убијен у Сечи кнезова 1804.• Обор-кнез (од 1804) и војвода подгорске кнежине ваљевске нахије Милић Кедић, родом из Суводања,

подгорска кнежина ваљевске нахије, смртно рањен 1809.• Војвода подгорске кнежине ваљевске нахије (од 1804) Димитрије М. Кедић, родом из Суводања, подгорска

кнежина ваљевске нахије• Подгорски капетан Бранко Бирчанин, ( - 1832.) родом из Суводања, подгорска кнежина ваљевске нахије.• Кнез (од 1809 - 1832) Јован Симић Бобовац, родом из Бобове, подгорска кнежина ваљевске нахије.• Хајдук Дамњан Недић Кутишанац, родом из Осечине, подгорска кнежина ваљевске нахије, погинуо 1804. на

Чокешини.• Хајдук Димитрије Недић, родом из Осечине, подгорска кнежина ваљевске нахије, погинуо 1804. на

Чокешини• Хајдук Глигорије Недић, родом из Осечине, подгорска кнежина ваљевске нахије, погинуо 1804. на

Чокешини.• Хајдук Михајло Недић, родом из Осечине, подгорска кнежина ваљевске нахије.• Хајдук Панта Дамњановић, родом из Осечине, подгорска кнежина ваљевске нахије, погинуо 1804. на

Чокешини

Шабачка нахија

Главно место Шабац, утврђење и седиште магистрата (суда)• Шабачки владика Мелентије Никшић, родом из Брезове, чачанска нахија, убијен 1816.• Игуман манастира Каона Макарије, тамнавска кнежинаШабачки град и тамнавска и посавска кнежина шабачке нахије• Командант града Шапца (од 1807) и војвода тамнавске и посавске кнежине (од 1806) поп Лука Лазаревић,

из Свилеуве, тамнавска кнежина шабачке нахије.• Обор-кнез тамнавске и посавске кнежине шабачке нахије Ранко Лазаревић, из Свилеуве, тамнавска

кнежина шабачке нахије убиле га присталице јаничара 1800. у Шапцу. Лазаревићи су породично биликнезови и свештеници у шабачкој тамнави и посавини.

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 12

• Посавско-тамнавски капетан Марко Р. Лазаревић, из Свилеуве, тамнавска кнежина шабачке нахије, убијен1844. Његов праунук је Лука Лазаревић министар просвете у влади 1902-1903.

• Протојереј Павле Лазаревић, из Свилеуве, тамнавска кнежина шабачке нахије, убијен 1815.• Посавско-тамнавски капетан Ђука Лазревић, из Свилеуве, тамнавска кнежина шабачке нахије.• Лазар Теодоровић, писар, касније члан совјета и капућехаја (спец. посланик) у Цариграду, из Свилеуве,

тамнавска кнежина шабачке нахије, ожењен Девом кћерком кнеза Ранка Лазаревића. Са другом женом,сестром Димитрија Црнобарца, министра просвете, имао је једну кћерку која се удала за проф. ВладимираЈакшића, сина Јакова Јакшића.

• Војвода пожаревачке нахије и моравске (пожаревачке) кнежине (од 1812) Цинцар-Јанко Поповић, (од 1807)бимбаша, (од 1809) војвода бећара шабачке посаде, родом из Охрида, пореклом из Доње Белице,родоначелник Цинцар-Јанковића

• Капетан у Шапцу Бакал Милосав, из Херцеговине• Барјактар Тодор Тоша Бојанић, из Требиња, Херцеговина, Карађорђев зет• Бојеви барјактар Секула Гавриловић из Миокуса, посавска кнежина ваљевске нахије• Јован Томић Белов, Црниљево, тамнавска кнежина шабачке нахије• Михајло Глувац, из Каменице, посавска кнежина шабачке нахије• Марко Штитарац, из Штитара, мачванска кнежина шабачке нахије, касније кнез поцерско-мачванскиПоцерска кнежина шабачке нахије• Обор-кнез поцерске кнежине шабачке нахије (до 1806) Илија Марковић, члан совјета, министар правде и

председник Великог земаљског суда од 1811, родом из Грушића, поцерске кнежине шабачке нахије• Поцерски капетан Ђука И. Марковић, родом из Грушића, поцерске кнежине шабачке нахије• Војвода поцерске кнежине шабачке нахије (од 1806) Милош Стојићевић Поцерац, из Врањске, поцерска

кнежина, погинуо 1811. приликом гоњења криминалаца. Његов праунук, син Милана Ђ. Стојићевића,поручник Ђорђе Стојићевић (1857-1878), погинуо у српско-турском рату 1878.

• Војвода поцерске кнежине шабачке нахије (од 1811) Јанко Стојићевић Поцерац, из Врањске, поцерскакнежина, заробљен 1813. код Лешнице.

• Капетан поцерски Ђука Стојићевић Поцерац, из Врањске, поцерска кнежина, убијен 1844. у Шапцу.Мачванска кнежина шабачке нахије• Војвода мачванске кнежине шабачке нахије Стојан Чупић Змај од Ноћаја, родом из Салаша Ноћајског

(Али-агин салаш), мачванска кнежина шабачке нахије, убијен 1815. у Зворнику. Његов унук по кћерки, арт.капетан Никола Чупић, добротвор, на предлог кнеза Александра Карађорђевића, узео је презиме по мајциЧупић.

• Китошки војвода протојереј Никола Смиљанић, из Бадовинаца, мачванска кнежина шабачке нахије, убијен(отрован) 1815. Његови унуци по кћерки браћа Радовановићи, Павле и Љубомир, правници и адвокати,Коста и Ђорђе трговци стрељани су као атентатори на кнеза Михаила [21].

• Мачвански кнез и војвода Остоја Спуж, родом из Шапца, мачванска кнежина шабачке нахије, чланмагистата, родоначелник Спужића, породице из које је академик Владимир Спужић. Његов унук по кћеркије Владимир Јовановић, министар финансија, а праунук Слободан Јовановић.

• Војвода прекодрински Сима Катић Прекодринац, родом из Босне• Мачвански капетан Илија Срдан, из Прњавора, мачванска кнежина шабачке нахије• Мачвански капетан Зека Буљукбаша, из Спрече, Босна, погинуо 1813. на Засавици, Равњу.• Мачвански капетан Игњатије Бјелић, из Црне Баре, мачванска кнежина шабачке нахије

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 13

Сокоска нахија

Сокоска нахија обухватала је и део босанске Зворничке нахије. Касније је образован Подрински округ (нахија)под коју су потпале соскоска и део зворничке нахије.Главно место шанац (утврђење) Баурић где се налазио и магистрат (суд).• Војвода сокоске нахије (од 1806) Петар Николајевић Молер, из Бабине Луке, тамнавска кнежина ваљевске

нахије• Војвода сокоске нахије (од 17. јула 1812) Цинцар Марко Костић, из Доње Белице, код Струге, Стара Србија,

Македонија, родоначелник Цинцар-Марковића. Његов унук је генерал Димитрије Цинцар-Марковић,председник 53. владе Србије, а праунук др Александар Цинцар-Марковић, министар иностраних послова.

• Јефта Савић Чотрић, члан сојвета, родом из Тршића, кнежина јадранска сокоске нахијеСокоска кнежина сокоске нахије• Војвода сокоске кнежине сокоске нахије Благоје Маринковић• Војвода сокоске кнежине сокоске нахије Благоје Петровић• Војвода сокоске кнежине сокоске нахије Милутин ВасићЈадранска кнежина• Војвода јадранске кнежине (од 1806) Антоније Анта Богићевић, родом из Клубаца, рађевинска кнежина

сокоске, односно зворничке нахије, умро 1813. у Лозници. По кћерки Томанији Обреновић, рођ. Богићевићи унуку Милошу Обреновићу, његов праунук је краљ Милан. Син војводе Анте Богићевића је потпуковникМилош Богићевић, 2. градоначелник Београда, помоћник министра унутрашњих послова (стрељан 1844), аунуци Михаило Богићевић, 18. градоначелник Београда, министар, Милан Богићевић, министар правде,генерал Антоније Богићевић, кнежев ађутант, министар војни, зет Хаџи-Томе.

• Војвода јадранске кнежине (од 1813) Богосав Богићевић, родом из Клубаца, рађевинска кнежина сокоске,односно зворничке нахије. Син војводе Антонија Анта Богићевића.

Кнежина рађевина зворничке нахије•• Кнез рађевске кнежине Крста Игњатијевић

Југозападна Србија (Рујно, Стари Влах и Рашка)

Ужичка нахија

Главно место Ужице, где је био магистрат• Војвода архимандрит Хаџи Мелентије Стевановић, архимандрит манастира Рача, родом из Бирча, Подриње

(Стара Херцеговина), или из Осата[20] у средњем Подрињу.• Војвода рачанске кнежине Карамарко Васић или Кара Марко Васић, ковач из засеока Гручићи у Црвици,

област Осат у средњем Подрињу (право име му је Марко Васић, а Карађорђе га је прозвао Карамарко)[20]

• Командант ужичког града војвода Алекса Поповић, родом из Субјела, црногорска кнежина рудничке нахије,убијен 1815. у Ужицу.

• Војвода златиборски Михаило Радовић, родом из Равни, златиборска кнежина ужичке нахије• Војвода рујанске кнежине Милош Обреновић, родом из Добриње, добрињске кнежине рудничке нахије,

помоћник војводе Милана Обреновића, од 1815. кнез Србије.• Војвода старовлашке кнежине Петроније Шиша, из Старог Влаха, (Стара) Херцеговина, погинуо 1813. на

Засавици, Равњу.• Капетан пожешке кнежине Јован Митровић Демир, из Драженовића, пожешка кнежина. Родом из

Херцеговине, његов братанац војвода Вуле Хаџић, погинуо у Херцеговачком устанку 1875. Ожењен сестром кнеза Максима Рашковића, а кћерка удата за Косту Чолак-Антића, сина војводе Чолак Анте Симеоновића. Његов унуци Чолак-Антићи су арт. потпуковник Илија Чолак-Антић командант Ибарске војске 1876-1877,

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 14

и арт. потпуковник Лазар Чолак-Антић, командант на Јанковој клисури, а праунуци Бошко Чолак-Антић,маршал краљевског двора и посланик и дивизијски генерал Војин Чолак-Антић [22].

Чачанска нахија

Главно седиште Карановац (Краљево), где је био магистратПошта се налазила у Карановцу и Чачку.• Аврам Лукић, члан совјета, родом из Заблаћа, пожешка кнежина, убијен 1815. у Зворнику .[23].Драгачевка кнежина чачанске нахије• Војвода драгачевски Милутин Илић, из Гуче, драгачевска кнежина чачанске нахије•• Ђорђе М. Протић Илић, из Гуче, драгачевска кнежина чачанске нахијеСтуденичка кнежина чачанске нахије•• Војвода поп Филип Петровић, из Брезове, студеничка кнежина чачанске нахијеСтаровлашка кнежина чачанске нахије• Кнез и војвода Максим Рашковић, из Штитковца, старовлашка кнежина. Рашковићи су вероватно

најстарија породица обор-кнезова, за коју постоје сведочанства да су имали берате. Кнезови Рашковићибили су предводници устанка у Старој Србији у време аустријско-турских ратова 1688. и 1690. Деопородице одселио се заједно са патријархом Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију, одакле је део отишао уРусију.[24]. Кнез Атанасије Рашковић (1697-1753) вођа је устанка у Старом Влаху у времеаустријско-турског рата, као и Хаџи-Мојсије Рашковић, пуковник речне граничарске и народне милиције уСлавонији и др.[25]. Кнез Максим Рашковић није имао деце. Његови потомци, по рођеној сестри, која јебила удата капетана Јована Митровића Демира су арт. потпуковник Илија Чолак-Антића и арт.потпуковника Лазара Чолак-Антића, као и Бошко Чолак-Антић, маршал двора краља Петра и дивизијскигенерал Војин Чолак-Антић.

•• Кнез Јован Рашковић, из Штитковца, старовлашка кнежинаНово-пазарска кнежина чачанске нахије• Војвода Хаџи-Продан Глигоријевић, из Сјенице, новопазарска кнежина, убијен 1814. у Хаџи-Продановој

буни.[26].• Капетан Никола Глигоријевић, из Сјенице, новопазарска кнежина• Капетан Михајло Глигоријевић, из Сјенице, новопазарска кнежина• Капетан Гаврило Глигоријевић, из Сјенице, новопазарска кнежина, погинуо 1813.[27].Трнавска кнежина чачанске нахије• Игуман Пајсије Ристовић, игуман манастира Троноша, убијен 1814. у Београду.• Ђакон Авакум, из Моштанице, Бања-лучка нахија, Босна, убијен 1814. у Београду .[28]. 710.

Крушевачка нахија

Главно место Крушевац, где је био магистрат• Војвода крушевачке кнежине крушевачке нахије и града Крушевца Чолак Анта Симеоновић, родом из

Призрена, Косово и Метохија, Стара Србија. Његови праунуци Бошко Чолак-Антић, маршал краљевогдвора, посланик у Риму и дивизијски генерал Војин Чолак-Антић[29], ожењен кћерком генерала СавеГрујића, унука војводе Вула Илића Коларца [30].

• Крушевачко-жупски војвода Петар Ђукић• Јошањички војвода Димитрије Кујунџија, из Штитковца, новопазарска нахија .[31].• Куриловачки војвода Коста-бег Кујунџија, из Штитковца, новопазарска нахија•• Капетан Милисав Кујунџија, из Штитковца, новопазарска нахија

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 15

Источна Србија (Тимочка крајина)

Алексиначка нахија

Главно место Ражањ, где је био магистрат (суд)Пошта у Ражњу и Алексинцу.Ражањска кнежина и Ражањ• Војвода ражањске кнежине (до 1809) Ђорђе Крагић, из Скорица, ражањска кнежина алексиначке нахије,

погинуо 1809. на Чегру, Каменици.•• Војвода ражањске кнежине (од 1809) Петар Крагић, из Скорица, ражањска кнежина алексиначке нахије,

погинуо 1813. на Делиграду.Пограничне војводе:• Лесковачки војвода Стреља•• Прокупачки војвода Риста

Гургусовачка нахија

Главно место Гургусовац (Књажевац) где је био и магистрат (суд).• Гургусовачки војвода Милоје Теодоровић

Црноречка нахија

Главно место Зајечар где је био магистрат (суд)• Црноречки војвода Петар Ђорђевић Џода, родом из Стањевца, ћупријски срез.• Војвода бањски (од 1809) Хајдук Вељко Петровић, родом из Леновца, црноречка нахија, погинуо 1813. у

Неготину. Ожењен сестром Станоја Главаша, потомци по једином сину Хајдук-Вељковићи. Од 1811.крајински нахијски војвода.

Крајинска нахија

Главно место Неготин (Неготина), где се налазио магистрат (суд).Крајински баш-кнезови:•• Крајински кнез Перча Стан. Карапанџић, из Неготина, крајинска кнежина крајинске нахије•• Крајински војвода Перча Стан. Карапанџић, из Неготина, крајинска кнежина крајинске нахије• Војвода крајинске нахије (од 21. августа 1811 [32]) Хајдук Вељко Петровић, родом из Леновца, црноречка

нахија, погинуо 1813. у Неготину.[33].. Ожењен сестром Станоја Главаша, потомци по једином синуХајдук-Вељковићи.

• Војвода крајинске нахије од 1. августа 1813 [34]) Милутин Петровић, родом из Леновца, црноречка нахија.Био је ожењен Станицом из породице капетана Радича Петровића. Његов праунук санитетски пуковникМиливој Петровић, "херој са Червнтије", један од оснивача стоматологије у Србији. Ожењен је био једномод праунуке војводе Чолак-Анте Симеоновића.

• Крајински капетан Миљко Петровић, родом из Леновца, црноречка нахија. Погинуо 1829. у борби противТурака у Влашкој.

•• Крајински капетан Миленко Теодоровић, родом из Леновца, црноречка нахија, Хајдук-Вељков братанац,борио се и у Другом српском устанку 1815.

• Капетан Стојан Абраш, из Буковча, крајинска кнежина крајинске нахије

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 16

Кладовска нахија

Главно место Кладово где је био магистрат• Кладовски војвода Живко Константиновић, из Брадарица, кладовска кнежина кладовске нахије

Поречка нахија

Главно место Пореч где је био магистрат.• Обор-кнез поречки и војвода (од 1811) Јован Стефановић, из Пореча, поречка кнежина. Његов син је

Стефан Стефановић Тенка, председник државног савета, организатор Тенкине завере протв кнезаАлександра Карађорђевића.

• Поречки војвода Хаџи Никола Михаиловић, родом из Сарајева, Босна.

Источна Србија (Браничево)

Пожаревачка нахија

Главно место Пожаревац где је био магистрат (суд).• Рамски војвода, обласни господар пожаревачке и поречке нахије (до 1811) Миленко Стојковић, родом из

Кличевца, рамске кнежине пожаревачке нахије. Прогнан из Србије 1811. Прадеда генерала МихаилаЖивковића и Јована Јовановића Пижона, посланика (амбасадора) Краљевине Србије .[35]. 785.

• Млавски војвода Петар Теодоровић Добрњац, родом из Добрње, млавске кнежине пожаревачке нахије.Прогнан из Србије 1811. Његова кћерка Љубица удала се за Кузмана Лазаревића, сина војводе поп ЛукеЛазаревића. Унук војводе Петра Добрњца је пуковник Миливоје Стојановић "Брка", командант 12. пукаШумадијске дивизије, који је први избио на Косово 1912. године.

• Војвода пожаревачке нахије (од 1812) и пожаревачке кнежине пожаревачке нахије Цинцар Јанко Поповић,родом из Охрида, родоначелник Цинцар-Јанковића. Његови унуци су Велимир Тодоровић, министарунутрашњих послова 1902-1903, Босиљка Јанић, рођ. Цинцар-Јанкоивић, велика добротворка и др.

• Јован Протић, члан совјета за пожаревачку нахију, родом из Пожаревца, пожаревачке кнежине пожаревачкенахије. Син пожаревачког протојереја, отац генерал-мајора Ђорђа Протића, кнежевог представника(председника владе), чијом кћерком је био ожењен Светозар Ненадовић, син проте Матеје Ненадовића.

Пожаревачка кнежина пожаревачке нахије• Обор-кнез пожаревачке кнежине пожаревачке нахије Момир Протић, родом из Лучице, пожаревачке

кнежине пожаревачке нахије. Родоначелник Момировића. Његов син је војвода Иво Момировић, једнакћерка удала се за Будимира Матејића, сина млавског војводе Паула Матејића, а друга Наумка за РистуДанића, председника београдске општине (градоначелника). Праунук кнеза Момира по унуци СофијиГарашанин, рођ. Данић је Милутин Гарашанин, председник министарског савета (владе), син ИлијеГарашанина. Потомци кнеза Момира по унуци Јелени Жујовић, рођ. Данић су академик Јован Жујовић ипотпуковник др Младен Жујовић.

• Војвода пожаревачке кнежине пожаревачке нахије Иван Иво Момировић, родом из Лучице, пожаревачкекнежине пожаревачке нахије. Смењен са пложаја 1811.

Рамска кнежина пожаревачке нахије• Војвода кнежине рамске пожаревачке нахије (од 1811) Живко Шљивић, из Брежана, нахија пожаревачка• Војвода кнежине рамске пожаревачке нахије Јанко Шљивић, из Брежана, нахија пожаревачка, погинуо

1813.Млавска кнежина пожаревачке нахије• Војвода млавске кнежине пожаревачке нахије (од 1811) Пауљ Матејић, из Мељнице, моравска кнежина

пожаревачке нахије. Његов син Будимир Матејић оженио се кћерком кнеза Момира, а сестром војводе Иве

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 17

Момировића.• Стеван Добрњац, родом из Добрња, брат војводе Петра Добрњца, млавске кнежине пожаревачке нахије.

Његова унука удала се за Стевана Вучића Перишића сина господара Томе Вучића-Перишића.Хомољска кнежина пожаревачке нахије• Војвода хомољске кнежине пожаревачке нахије (од 1811) Илија Стошић, родом из Жагубице, хомољске

кнежине пожаревачке нахије. Његов унук по кћерки Милосави удатој за Стевана Протића из Пожаревца јегенерал Коста С. Протић, други намесник краљевског достојанства и председник 38. владе Србије, који јебио ожењен унуком Бошка Тадића, ученика Велике школе.

Ћупријска нахија

Главно место Ђуприја, где је био и магистрат (суд).• Обор-кнез Петар, из Гложана, ресавска кнежина ћупријске нахије, убијен 1804. у Сечи кнезова.• Ресавски војвода Стеван Синђелић, из Грабовца, ресавске кнежине ћупријске нахије, погинуо 1809. на

Чегру, Каменица.•• Ресавски војвода Милован Синђелић, из Грабовца, ресавске кнежине ћупријске нахије• Кнез Милија Здравковић, члан совјета, родом из Ломнице, ресавска кнежина ћупријске нахије. Убијен

1814. у Београду.• Војвода ресавске кнежине ћупријске нахије (од 1809) Милосав Здравковић, из Ломнице, ресавска кнежина

ћупријске нахије. Ожењен кћерком војводе Стевана Синђелића.• Ресавски капетан Илија Барјактаровић, из Извора, параћниска нахија•• Сава Илије Барјактаровића, из Извора, параћниска нахија• Барјактар Стојан Кутула, из Лешја, ресавске кнежине ћупријске нахије. Борио се у фрајкору и на

Делиграду, родоначелник Лешјанина. Кмет у селу Лешје, потом вилајетски кнез у Параћину 1832. Његовбратанац Рајко Лешјанин, други намесник кнежевског достојанства 1868, министар правде. Прадедагенерала Милојка Лешјанина.

Остали• Бимбаша Христа Ђорђевић, из Самокова, његов брат је бимбаша Величко, родоначелник је Христића.

Његов унук је Филип Христић, усвојеник митрополита Мелентија Павловића председник 17. владе Србије,посланик у Цариграду [36].

• Бимбаша Величко Ђорђевић, из Самокова, брат бимбаше Христе, родоначелник је Величковића, прадедаЖивојина Величковића, министра.

• Никола Зиковић из Горњи Матејевац• Станко Алексић из Црне Баре - Хајдук Станко• Ђорђе Ћурчија из Босута• Харамбаша Симо Сарић из Цикота•• Теодор Бојиновић•• Митар Туфекчија

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 18

Види још•• Први српски устанак•• Београдски пашалук•• Зворничка нахија•• Знамените личности Београдског пашалука•• Историјске личности у српским епским песмама•• Списак истакнутих породица у Кнежевини и Краљевини Србији

Извори[1] Најпрецизнији списак по нахијама дао је Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног

вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883. (даље скраћеноКН).

За податке о наведеним личностима разврстаним по азбучном реду види и Милан Ђ. Милићевић, Поменикзнаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд, Српска краљевска штампарија 1888, КњигаЧупићеве задужбине (даље скраћено ММ).Вид. и Андра Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, Београд – Загреб, Српска штампарија 1901, 1903, 1904,I књ (даље скраћено АГ).[2][2] Према званичном Породичном правилнику из 1909. тачно су одређени чланови краљевског дома према уобичајеној хијерархији која

подразумева да је Краљ старешина дома (породице), његов син престолонаследник, потом иду други синови (ако их има). Наслеђивањепрестола прописано је уставом и односи се на мушке чланове породице, према уобичајеној хијерархији владар, његов најстарији син(примогенитура), његов најстарији син. Ако владар нема мушких наследника, наследник је његов брат и по истом принципу, његовнајстарији син, па следећи син итд. У случају да уопште нема мушких наследника, што се није догодило Карађорђевићима, али јестеОбреновићима, начин наслеђивања престола одређује се Уставом. У основи у Уставима Србије од Хатишерифа надаље, предвиђено једа ако нема мушких наследника Милоша Обреновића, њега наслеђује потомство следећег по реду рођења брата, односно мушкопотомство господара Јеврема, до чега је и дошло ступањем на престо кнеза, потом краља Милана. За случај да нема мушких потомакани од Јеврема нити од Јована Обреновића, предвиђено је било да престо наследи најстарији мушки потомак најстарије кћерке књазаМилоша, уз одобрење Скупштине и онда опет истим редом. Питање престолонаслеђа био је проблем који је од почетка до краја пратиопородицу Обреновића. Вид. Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије(1835-1941), Београд 1988

[3][3] Вид. Родословне таблице српских династија и властеле, Београд 1991, стр. 270, Родослов Карађорђевића.[4][4] У његовој кући данас се налази Позоришни музеј, поред Вуковог и Доситејевог музеја у Београду.[5] Вероватно неки близак род, син, братанац ваљевског војводе Миливоја Тадића. Родоначелник породице познате под неформалним

именом Баба-Стакићи. Његовим унука и праунукама ожењени су били Ђорђе Симић председник министарског савета (владе), генералКоста Протић, намесник краљевског достојанства, генерал Милован Павловић, министар војни, војвода Радомир Путник и др.

[6][6] На овом списку налазе се и личности које су непосредно везане за Први српски устанак, као што су кнезови и свештенци убијени уСечи кнезова и др.

[7][7] "Београдска и грочанска нахија. Ове су се нахије у Карађорђево доба делиле на две: на београдску (...) и грочанску (...). КН, 16.[8][8] КН, 113.[9][9] КН, 115.[10][10] КН, 156.[11][11] Вид. Велибор Берко Савић, Ненадовићи, Ваљево 2004, стр. 190 - 201.[12][12] MM, 246.[13] 6. април 1859 - 27. октобар 1860. Вид. Списак председника влада Србије. Цветко Рајовић и Милица Илић имали су кћерке Драгу

Орешковић и Катарина Калинић.[14] 19. децембар 1887 - 14. априла 1888, 22. фебруар 1889 - 11. фебруар 1891, 23. новембар 1893 - 12. јануар 1894, 21. септембар 1903 -

27. новембра 1904, 1. март 1906 - 17. април 1906. Вид. Списак председника влада Србије. Рођени брат Вула Илића Коларца био јеГрујица Илић, "подвојвода". "Сава Грујић унук је овом Грујици, Илићу Коларцу. Зато је Сава и пренео кости војводе Вула Колараца изБукурешта у Београд 17 септембра 1889. и сахранио их у палилуском гробљу до цркве у гробници Вулове кћери Милице жене ЦветкаРајоваћа" ММ2, 179.

[15][15] Имали су знатно већи значај него што би неупућени могли закључити само по формалним звањима.[16][16] Вид. Дејвид Мекенхи, Илија Гарашанин, Београд 1987, стр. 27.[17] Милоје Божић је био члан апелационог суда, имао је три сина и више унука. У његовој кући у Господар Јевремовој улици, данас се

налази Позоришни музеј

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 19

[18] Према Уставу из 1835 и султановом берату и вољи књаза Милоша, детаљно је предвиђен начин наслеђивања престола у породициОбреновић, према коме „ићи ће насљедственост са оца на најстаријег сина“ у фамилији садашњег књаза Милоша ТеодоровићаОбреновића, а у случају изумртија мушкараца њени, у фамилији старијега брата Његова, Јована Теодоровића Обреновића, а у случајуизумртија и мушкараца његови, у фамилији млађег његовог брата Јефрема Теодоровића Обреновића“, чији је унук био краљ Милан.Према истом Уставу у случају „изумртија мушке врсте све фамилије Књаза Милоша, Јована и Јефрема Теодоровића Обреновића“прелази наследство престола на најстаријег сина „најближе и најстарије врсте кћери од фамилије Обреновића“, тако да последњи кнезод мушке фамилије Обреновића, с одобрењем државног савета и Народне скупштине посини и природи, тј. прими у српскодржављанство, ако је страни држављанин, „по праву првородства најстаријега сина исте женске врсте“. Према Уставу из 1869 (чл. 10),када је изумрла књаз-Милошева, директна мушка линија Обреновића, а на престо ступио Милан Обреновић из бочне гранеОбреновића, „по старим народним закључењима пре 1839, која су утврђена и закључењима Свето-Андрејске скупштине од 1858, као ивелике народне скупштине, држане 20. јунија 1868. године, и по гласу султанских берата и хатишерифа од године 1830 и 1868“,предвиђено је да у случају да „би садањи Књаз Милан без мушког потомства преминуо, онда прелази наследство престола србског намушке потомке Књаза Милоша од кћери његових, тако да народ српски од ових потомака бира себи за наследног Књаза онога, коганађе да је најдостојнији“. Од синова књаз-Милошевих кћери 1869 најистакнутији је био барон Милош Бајић од Варадије (1822-1897),финансијер српских часописа у Војводини и велики добротвор српске гимназије у Новом Саду. У Уставу из 1888 више се не спомињусинови кћерки кнеза Милоша, аустријски држављани, барони Бајићи од Варадије и Николићи од Рудне. Према аналогији са Уставом из1869, а пошто су и Милан и Александар били јединци, могући наследник престола могао је бити најближи краљев рођак из лозеОбреновића по женској линији, што је био брат од тетке краља Милана, пуковник Александар Константиновић, син АнкеКонстантитовић, рођ. Обреновић, коју су заједно за кнезом Михаилом убили атентатори у Кошутњаку 29. маја 1868. ПуковникКонстантиновић, као противник краљеве женидбе није био у добрим односима са краљем Александром, а односи су додатнопогоршани удајом његове кћерке Наталије Константиновић за сина црногорског краља Николе Петровића, кнеза Мирка, који јесматран водећим руским кандидатом за престо Србије. Уочи мајског атентана, као о могућем наследнку говорило се и о Ђорђу,ванбрачном сину краља Милана и Артемизе Христић, супруге Милана Христића, дипломате у Цариграду и сина некадашњегпредседника Владе Србије Филипа Христића, као и једном руском кнезу, енеглеском војводи и др. Вид. Устави и владе КнежевинеСрбије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1835-1941), Београд 1988, стр. 74, ММ, Додатак Поменику1888, стр. 13.

[19][19] Вид. Родословне таблице српских династија и властеле, Београд 1991, стр. 270.[20] Сто година цркве у Црвици и развој духовног живота у Осату, Цветко Стојкановић, -{Stefan Co}- Арсенијевић, Бајина Башта

(2009)[21][21] КН, 591[22][22] КН, 686, 725. Постоји детаљан родослов Чолак-Антића из 1905.[23][23] КН, 686.[24][24] У обе царевине добили су племство као признање старијег племства[25][25] Вид. Историја српског народа, КН, 699. Ниједан берат међутим није сачуван. Најинфомративнија књига о Рашковићима је књига

Војислава Суботића, Кнезови Рашковићи у историји Срба, Београд 2001. Нажалост, неки делове родослова и одрђени подаци нисудовољно документовани. Потпуно је поуздана у погледу прибављене изворне историјске грађе и биографија Рашковића из XVII иXVIII века. Рашковићи се често помињу у литератури, на пример у роману Сеобе Милоша Црњанског, као најистакнутија српскапородица међу досељенима у данашњу Војводину, а касније и Русију.

[26][26] КН, 317.[27][27] КН, 317.[28][28] КН,[29][29] КН, 715. Биографију дивизијског генерала Војина Чолак Антића вид. М. Бјелајац, Генерала и адмирали Краљевине Југославије

1918-1941, Београд 2004, стр. 136.[30] Бошко и Војин Чолак-Атнићи синови су потпуковника Илије Чолак-Антића, а унуци Димитрија Матића, министра. Старија грана

Чолак-Антића по женској линији води порекло и од кнезова Рашковића, односно сестре кнеза Максима Рашковића[31][31] КН, 729.[32][32] Вид. КН, стр. 741, препис војводске дипломе[33][33] КН, 735.[34][34] Вид. КН, стр. 766, препис војводске дипломе[35][35] КН,[36][36] Филип Христић је био члан породице Хаџи-Томини, или Хаџи-Томићи (Хаџитомићи).

Списак знаменитих личности Првог српског устанка 20

Литература• Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда,

ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883.• Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд, Српска

краљевска штампарија 1888, Књига Чупићеве задужбине.• Андра Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, Београд – Загреб, Српска штампарија 1901, 1903, 1904, I

књ.• Миодраг Матицки: Читанка Првог српског устанка, Чигоја, Београд, 2004.•• Сен-Рене Таљандије: Србија у девентаестом веку, Линеа, Краљево, 1990.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈАнавигација кроз историју

Први српски устанак Други српски устанак Учесници Види још

Увод• Сеча кнезова

1804.• Сеча кнезова• Збор у Орашцу• Остружничка скупштина• Битка код Баточине• Битка код Чокешине

1805.• Правитељствујушчи СовјетСербски• Битка на Иванковцу

1806.• Битка на Мишару• Битка на Делиграду

1809.• Битка на Чегру

1813.• Бој на Равњу

Посебни чланци• Хронологија• Знамените личности• Спомен-комплекс

1815.• Састанак у Такову• Битка на Љубићу

Посебни чланци• Хронологија• Знамените личности• Спомен-комплекс

•• Османско царство

• Београдски пашалук• Босански пашалук

• Београдскипашалук/Кнежевина Србија

Посебни чланци• Ичков мир• Хаџи Проданова буна• Букурештански мир• Једренски мир• Кнежевина Србија• Знамените личности

Последице• Кнежевина Србија• Сретењски устав

•• Категорија:Српска револуција

Повезани чланци• Наполеонови ратови• План о исељењу Срба

Article Sources and Contributors 21

Article Sources and ContributorsСписак знаменитих личности Првог српског устанка  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5337366  Contributors: Bas-Celik, BokicaK, Bokifoki, Dejvas, Djordjes, Ducan,JustUser, Michaello, Pinki, Wikiwind, Zizovic, Исто, ЛечениБот, Михајло Анђелковић, Неша Курцан, Покрајац, Савковић, Слобот, 13 anonymous edits

Image Sources, Licenses and ContributorsСлика:Vista-xmag.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Vista-xmag.png  License: GNU General Public License  Contributors: Cpro, Rocket000, Sasa Stefanovic, 1anonymous edits

ЛиценцаCreative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported//creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/