bukvar teorije licnosti 1

7/24/2019 Bukvar Teorije Licnosti 1

1/54

BUKVAR TEORIJE LINOSTI

Olportove rei iz poznatog dela Linost svako smatra da zna ta je linost ali niko jene moe tano opisati!

lajderpova zamisao prikazuje ta sve psiholozi i psihijatri podrazumevaju kao neposredno kadagovore o linosti:1

Linost je jedna celina koja ouhvata delove elemente ili jedinice linosti" #unkcijaprethosi sklopu" Linost je manje vie postojan ili trajan sklop itd""

H. J. Aizei! smatra da psiholog mora ispitivati pojedinca i klinikim procedurama$idiogra%ski&" 'ni koji su za idiogra%ski pristup nastoje da protumae i razumeju pojedinca dre(ise )iltajevih rei:*

+rirodu ojanjavamo duevni ivot razumemo"

,e na osnovu optih normi ojanjavanju ispitanika ve( o razumevanju do kojeg sedolazi intuicijom dakle ne ojanjava se uzrok neke pojave ve( traganje za smislom tj" nastoji dase razume smisao celovitog sadraja linosti i njeni ciljevi kako i se predvidela udu(a stanja"

)ok nomotetiar nastoji da prui uzrona stanja i da na osnovu toga predvi-a"


2/54

"ELOVIT S#RA$ %BIRA

+rema reima &oalda Ada'(akoji na samom poetku pod terminom linost oznaava onusutinu na koju se pozivamo kada izgovoramao zamenicu prvog lica ./" 0i svi ose(amo daimamo neto svoje intimno unutranje to oznaavamo reju ./ $meni mi me see sam&" 'naje svakako na doivljaj istovetnosti relativne nepromenljivosti ez ozira sa idetiteto'"hodno tome )oliza'je tenja da se linost posmatra kao celina i da se ponaanje razume ukontekstu celine"

0aslovljeve rei:2

/ko pokuamo da izleimo )onija od mucanja desi(e se jedno od slede(ih stvari: ili nitane(emo izmeniti ili pak ne(emo odstraniti samo )onijevo mucanje ve( (emo izmeniti njegovosamocenjenje i )onija kao celovitu jedinku"

333333333333333333333333333

14oko 5" +opovi( 6 4ukvar teorije linosti str"17*4oko 5 +opovi( 6 4ukvar teorije linosti str"*8

24oko 5" +opovi( 6 4ukvar teorije linosti str"28


3/54

O#IS LINOSTI

Hipo!rat svrstava ljude u holerian tip $razdraljiv& melanholian $potiten& sengvian$optimista& i %lagmatian $miran&" .ungova tipologija je izdvajanje etiri poznate kategorijetelesnih tenosti $humora&: ljudi u ekstrovertne i introvertne prema njihovim stavovoima itenjama da ive okrenuti napolje ili u sei" +o 'lportu je *rtaneuropsihiki sklop koja imasposonost da uini mnoge drai %unkcionalno jednakim zapone i vodi jednake smisaonodosledne olike adaptivnog i izraajnog ponapanja"

Holi Lidzi+osoena dispozicija ili mor%ogenika crta6"


4/54

9opten neuropsihiki sklop $svojstven pojedincu& karakteristian za stilistiko i adaptivnoponaanje" +omo(u crta uzima se u ozir mnotvo osoina po kojima se ljudi razlikuju"

)L'5; L;/ L;


5/54

4rojni dinamiki delovi ne deluju svaki za svoj raun $ar kod normalnih osoa& ve( u skladu snekim naelom pravilom ustrojstva $organizacije& ili poretka"

,eto u nama organizuje linost kao to je individuacija $.ung& tenja za samostvarenjem$0aslov& ili usavravanjem" nativistiko pravilo6

redinsko naelo organizacije je naziv za sva naela koja organizovanost tumae dejstvomspoljanjih uticaja na organizam $npr" roditeljsko ponaanje je odgovorno za vezivanje liida zapojedine erogene zone ili pak za njegovo normalno napredovanje odnosno za nazadovanje&"

+od okolnosnim tumaenjem organizacije se smatra da neposredna okolnost ili polje odre-ujuta (e pojedinka raditi itd"


6/54

posredovano kroz linost"" /utor naime istie gledite sovjetskih psihologa koje je izvedeno iz5igotskog tumaenja da mi u celini kao i nae vie %unkcije tek kroz druge postajemo ono tojesmo" Linost postaje za see samu onim to je ona u sei kroz ono to ona stavlja pred druge""vaka psihika %unkcija prolazikae 5igotski kroz spoljanji stadijum tokom razvoja jer seprvoitno javlja kao drutvena %unkcija" Cnai da dete neto iz poetka radi nesto medju ljudima

i oni pridaju drutveno znaenje njegovim radnjama koje on potom ponutruje $internalizuje&"#unkcija je isprva interpsihika kategorija a posle postaje intrapsihika kategorija"

lede(e


7/54

>@9+,/ +;=/,./ ='@;. L;


8/54

&I$EN%IJE TEORIJE LINOSTI='@;=;+, );./H,'C

>orsin je izarao dvanaest teorija linosti i procenio ih pomo(u est >oanivih $coan 1IJI&dimnzija teorija linosti i dodao sa svoje strane etiri nove dimenzije" ,ove dimenzije imajupolove" ;zdvojeno je deset dimenzija teorija linosti" +rvih est dimenzija su >oanove aposlednje etiri su >orsinijeve kao i pet @ihlakovih dimenzija za koje @ihlak veli da otkrivajurazliite teorijske pozicije teoretiara linosti"'jektivistike6sujektivistike polove dimenzija karakteriu oevidno ponaanje koje moe iti

podvrgnuto merenju dok teorije koje tee drugom polu vode rauna o unutranjem ivotupojedinca $neuhvatljivom sasmtvu to znai da su introspektivne naravi&" lementaristiki6holistiki stavovi teoretiara" +rvu de%iniu osoe koje su sainjene od elemenata druga pokazujeosou kao nepodeljenu celinu" 4ezlinosne $apersonalne&6linosne $personalne& teorije" +rvetrae ono to je opte zajedniko pri emu se pojedinano uklapa u grupne norme? Linosne seave neponovljivom jedinkom $indio%enomen&" >vantitativno6kvalitativno" +rva ocrtava ovekapomo(u nemerljivih delova ponaanja? u drugoj su teorije koje se slue pojmovima o nemerljivimsutinama" a jedne strane gledita jedinka je reakcija na neto? sa druge strane su teorije koje seave jedinkom kao uesnikom $statistiko6dinamiko&" ndogeno6egzogeno" ndogene teorijegovore o iolokim osnovama $konstitucionistike teorije& a egzogene o uenju u drutvenimokolnostima" )eterminizam6ideterminizam" Ca prve je ovek neodgovorno i(e pion drutva

nasle(a ili oa inioca" 9 drugom polu su teorije koje vide oveka kao samouvereno i(e"+rolost6udu(nost" +rve tumae jedinku pomo(u naslednih inilaca ili svega to je nekadnauila? druge teorije ojanjavaju jedinku njenim anticipiranjem predstoje(ih ciljeva">ognitivno6a%ektivno $je li ovek razumsko ili ose(ajno i(e&" >ognitivisti i =eoretiari6jaopisuju oveka kao racionalnu jedinku ija su ose(anja podlona intelektu /%ektivne teorijeprvenstvo daju ose(anjima s tim to je intelekt u njihovoj slui" ,esvesno6svesno" =eoretiarikoji vide oveka kao strane za teoretiare je ovek koji je prvenstveno racionalan"+et @ihlakovih dimenzija koje po autoru one ukljuuju prvo proces apstrahovanja i da se o njojmoe govoriti kao optoj tenji ljudi koja je neizdvojiva od samog procesa misljenja$semanticizam&" )ruga dimenzija je @ealizam spram ;dealizma" Ca teoretiare koji tee realizmusvet poseduje nepromenljivo postojanje koje je potpuno nezavisno od nas" ;dealista smatra da

nema sveta stvarnosti odvojenog od posmatraa ili da nema egzistencije nezavisne od opaanja isaznanja $kognicije& samog oveka" Ca psihologe? onaj koji dri da njegovi teorijski izrazi jesuapstrakcije tei ojektivizmu a za onog koji nalazi da konstruie svoje podatke i timeneposredno utie na stvaranje slike o svetu govori se da je sujektivnost $svet je onakav kakvimga ja vidim& +siholog koji %ormulie svoje konstrukte s take gledita ojekta studije zauzimaintrospektivni stav? uivljavanjem saose(anjem uose(avanjem $empatijom& itd"kstrospektivno stanovite podrazumeva da se apstrakcije odre-uju s take posmatranja samogposmatraa i to ez ozira ta posmatrani misli" 5otson je odacivao ilo kakvo


9/54

samoposmatranje teorijski cilj psihologije predvi-anje i nadzor ponaanja" #ormalno6ne%ormalno" +o @ihlaku %ormalna teorija je ona koja je izloena to je mogu(e viespeci%ikacijama i koja je uni%ormna i uz to napisana zarad povezivanja svih laavo povezanihnaela hipoteze i injenica u jednu doslednu $konzistentu& me-usono zavisnu celinu";n%ormalna teorija je ona koja nije eksplicitno izraena kojoj nedostaje ojedinjuju(a apstrakcija"

,ema implicitan cilj i ko dri do teoretisanja u smislu povezivanja naga-anja spekulacijapretpostavki on se mora prikloniti in%ormalnom teorijskom uplivu"

.)/, 95;) 9 ='@;. 9eler sa svojim istraivanjima inteligencijeantropondnih majmuna" 'snovne >lerove principe prihvatio je Holman" 'va grupa teorijanaje(e se naziva !o/itivi' teorija'a ,-eja",ajvaniji predstavnici te grupe su genalisti $>eler ko%ka Levin& Holman i njegovi saradnici isledenici"


10/54

='@;. 9


11/54

5otson je pisao:Cato da ne uimo od onoga to moemo da posmatramo pravo poljepsihologijeA'graniimo se na stvari koje se mogu posmatrati i %ormuliimo zakone koje se odnose na takvestvari" Dta se moe posmatratiA 0oemo da posmatramo ponaanje:no to organizam ini ikazuje

4ihejviorizam je metodoloki pravac i odre-en je: zarana introspektivne metode i s tim u vezi iskljuivim kori(enjem ojektivnog $u smislu ekstrospekcije& posmatranja odre-ivanjem ponaa za predmet psihologije"

=rea razlikovati L'H;; ,9M,' ') L9K;',/L;C/0 ; +;E'L'H;./ 9ada govorimo o odnosu tehnologije uenja i ihejviorizma nikako ne smemo da previdimoslede(u injenicu 9 okviru severno6amerikog %unkcionalizma nastavljena je inghausovatradicija izuavanja $veralnog uenja i pam(enja kod ljudi&" #unkcionalisti u svojimproklamacijama prihvatili su sve korisne izvore in%ormacije te otuda i introspektivne podatke"5remenom su naginjali ka ojektivizmu ipak se nikako nisu mogli izjednaiti sa ihejvioristima"


12/54

+o tome pre svega to im mentalistiki pojmovi nisu ili strani ta vie ili su centar njihovoginteresovanja" )odajmo tome da se psihologija ljudskog veralnog uenja dominantno odvijala uokviru %unkcionalizma".edna digresija: teorije uenja ihejviorizam i ojektivizam" tanovite ovog pisca mnogipsiholozi stavljaju znak jednakosti izmedju ihejviorizma i teorija uenja"

Lina ilustracija"""Ca to poistove(ivanje teorija uenja i ihejviorizma postoji svakako istorijsko opravdanje alitrea ista(i da to veza nije logiki nuna"5otson je verovao da je ljudsko ponaanje najve(im delom steeno odnosno naueno" =ako jeuenje u ihejvioristikoj psihologiji zauzelo prestono mesto" 9 okviru neo6ihejviorizma i neo6neihejviorizma u prvom redu razvijane su teorije uenja teorije Hatrija >ala 0ilera i .olarda0aurecia 'sguda =olamana itd"=e teorije su ile neto ire od teorija uenja i nazivale su se teorijama ponaanja" 'ne su naprimer ouhvatale i pitanja dejstva motivacije na ponaanja" /li su se najvie odnosile naprolem uenja" +a se tako i danas ujednauju ihejviorizam i teorije uenja kako unutarpsihologije tako i izvan psihologije uenja i naroito jako i nekritino od strane psihologa kojine rade u psihologiji uenja ili ovu relativno povrno poziciju poseno njene tokove u poslednjihdvadeset godina"

C/>L.9 ' 4;E.5;'@;C09 ; +;E'L'H;.; 9ao to je reeno: veza izme-u ihejviorizma i psihologije uenja je istorijska ali ne i logikinuna"4ihejviorizam je u izvesnom smislu iri a u izvesnom smislu ui od psihologije uenja" Diri je utom smislu to se ijeviorizam protee i na druge olasti psihologije $psihologiju u motivacije iemocija terapije itd&"9i je u tom smislu to psihologija uenja ne mora iti ihejvioristika"


13/54

>L/;#;>/K;./ ='@;./ 9


14/54

teorije dva ili vie %aktora"

)ora strana ove klasi%ikacije je u tome to podela na dve osnovne grupe zasnovana nanajvanijoj razlici 6@ teorija na tri podgrupe na manje itnoj razlici"9 naem izlaganju dra(emo se ove poslednje tre(e klasi%ikacije"

C/>L.9

9 vreme ihejviorizma poetkom ovog veka dominirali su u psihologiji strukuralizam i%unkcionalizam sa shvatanjem da svet trea da ude osnovni predmet psihologije introspekcijametod i psihoanaliza koja je insistirala da nesvesno postane okosnica prouavanja mentalnogivota a naaliza sloodnih asocijacija osnova i omaki osnovni metod" ,a pitanje ta se daojektivno utvrditi tj" ta je oigledno merljivo i proverljivo ihejvioristi su dali odgovorponaanje koje nastaje kao rezultat podsticaja iz sredine" ;storiari psihologije koji su se aviliihejviorizmom ukazuju da se ovaj pokret od nastanka 1I12" do dananjih dana znaajnomenjao" igmund >oh razlikuje tri %aze u razvoju ihejviorizma:

>lasini ihejviorizam koji traje od pojave 5otsonovog lanka +sihologija kako je vidiihejviorista pa do orijentacionalno 1I28" god",eihejviorizam ije se vremenske granice mogu smestiti u interval 1I2861IF86ih godina i neo6ihejviorizam od 1IF86e godine pa do dananjih dana 5otson se posle zavretka %ilozo%ijezainteresovao za psihologiju i %iziologiju" +o odrani doktorata iz psihologije posvetio seiskljuivo psiholokim istraivanjima" ,apisao je lanak +sihologija kako je vidi 4ihejviiorista"Castupao je stanovite da psihologija ne trea da se avi ne merljivim i ne pristupanimmentalnim procesima ve( konkretnim injenicama kao to su razne %orme ponaanja jedinke$oveka kao ivotinje&" ,a pitanje ta se da ojektivno utvrditi tj" ta je oigledno mernjivo iproverljivo ihejvioristi su dali odgovor: ponaanje koje nastaje kao rezultat podsticaja iz sredine"Camisao o povezivanju odgovora na podsticaje potekla je od eneva koji je ukazivao da

psihiko ne postoji kao posean entitet ve( da se o njemu moe zakljuivati na osnovuponaanja" 'd njega potiu opisi procesa nadraenja $stimulacije& i koenja $inhiicije u korivelikog mozga& kao i shvatanje da je organizam u ravnotei ako su ova dva procesauravnoteena" 'dacio je pojam svesti i zamenio ga pojmom ponaanje sujektivniintrospektivni metod zamenio sujektivnim metodama posmatranja prouavanje modi%ikacije uponaanju tj" 6@ ema kao osnovne jedinice za psiholoku analizu" 9mesto tradicionalnihpsiholokih pojmova kao to su senzacija predstava ose(anje ili miljenje zamenio jepojmovima kao to su stimul reakcija uslovna reakcija navika integracija navika i sl" +o5otsonu je miljenje unutranji govor tj" sastoji se u implicitnim spolja nevidljivim reakcijamagovornih organa" )ete u poetku glasno komentarie ono to radi" 5remenom svoju delatnostpropra(a aputanjem azatim je u stanju da misli i da se ne vidi nikakav pokret spolja"

5otson je 1I1J" god" pokuao da aparatima meri pokrete govornih organa" @ezultati su iliskromni ali su kasnija istraivanja savremenijom opremom nagovestila da za vreme miljenjapostoji aktivnost muskulature govornih organa" mocije 5otson shvata kao naknadne slike",aime 5otsonova 6@ %ormula o psihologiji se pod draima podrazumeva %izika energija kojadeluje na nervne zavretke u senzornim organima" 'dgovor organizma to jest ponaanje jekontrakcija mii(a i luenje lezde"


15/54

Ca razliku od 4ihejviorista neoihejviorizam i neo6neoihejviorizam koji se razvijao od 1I28"god" duo 1IF8" god" tj" sledenici ihejviorizma prihvatili su odacivanje pojma svesti iintrospekcije kao osnovnog pojma prouavanja stanja i procesa svesti dok im je odacivanjementalnih procesa koji se u organizmu zivaju izme-u delovanja drai i reakcije organizmaizgledalo malo prihvatljivo" )ok 6@ %ormula ihejviorizma upu(uje na istraivanje spoljanjih

zivanja u komunikaciji oveka i sveta 6'6@ %ormula neoihejviorista i neo6neoihejvioristapredstavlja odstupanja od ranog ihejviorizma" polja nevidljive i teko merljive procese koji sezivaju u organizmu neoihejvioristi i neo6neoihejvioristi ojektivno istrauju registrovanjemuslova koji su reakciji predhodili" =o znai umesto da unutranje stanje gladi analiziraju kaosujektivni doivljaj ili kao skup %iziolokih promena u organizmu koje nastaju kao posledicadueg odlaganja uzimanja hrane ihejvioristi glad odre-uju rojem asova gladovanja i ispitujupromene u ponaanju koje nastaju pod delovanjem tog uslova",eoihejviorista karakteristike ovekovog mentalnog ivota saznaje ispitivanjem ojektivnovidljivih i merljivih varijali koje prethode ponaanju i olika ponaanja koji nastaju kaoposledica utvr-enih uslova $razlike u ponaanju eksperimentalnih ivotinja posle odre-enogperioda pripisuju se intenzitetu gladi ali se o ovoj interveniu(oj varijali zakljuuje na osnovuojektivnog parametra kao to je vreme uzimanja hrane&"=olman prihvata stav ihejviorista ojektivnog posmatranja ponaanja ali isto tako istie da jeorganizam sposoan da svrhovito reaguje na podsticaj iz sredine to znai da organizam praviselekciju i reaguje na one podsticaje koji su od znaaja za njega" 9 zavisnosti od ranijeg iskustvaojekti imaju pozitivnu i negativnu vrednost njima se tei ako je iskustvo pozitivno a ako jeiskustvo negativno oni se izegavaju" 9 =olmanovom se uenju sre(u i elementi kognitivnoguenja"9 klasinom ihejviorizmu uslovni re%leks je osnovna jedinica ponaanja na koju je mogu(esvesti sloenije aktivnosti dok neoihejviorista otkriva zakone ponaanja na sloenijimpojmovima kao to su: jaina navike potkrepljenje nagon nagonske drai i reakcioni potencijal",eoihejvioristi smatraju da se psiholoke pojave pa i ponaanje ne mogu svesti na %iziolokeprocese" +o =olmanu koji ne porie vezu izme-u psiholokih i %iziolokih pojavam istie daponaanje ima svoje speci%ine kvalitete i zakonitosti da je ono nov zasean kvalitet" ,ajitnijekarakteristike ponaanja po =olmanu su slede(e: ponaanje je uvek kretanje ka nekom ojektu iliod nekog ojekta: ponaanje je sredstvo za postizanje cilja ili se u ponaanju koriste sredstva kojaomogu(uju da se do-e do cilja to kra(im putem" 'jekti kojima te pojedinac $ojekti cilja&deluju motivacijom" 5rlo je itno ta se oekuje od nekog cilja" =olman je smatrao da se uenjemostvaruju oekivanja" ,jegova %ormula za oekivanje je 6@6K"Eol i Lindzi $1I72" g"& kinera opisuju kao strastvenog ihejvioristu uverenog u vanostojektivne metode i eksperimentalne strogosti" +o skineru linost nije nita drugo do jedansistem ponaanja" ama re linost kao i najvanije unutranje determinante kojima istraivaiopisuju linost $kao to su crte nagoni i slino& od male su koristi za razumevanje oveka" =oznai da trea istraivati samo spoljanje determinante ponaanja" ,jihovo razumevanje je kljuza razumevanje linosti sve ostalo je suvino" volucioni proces olikuje ure-ene olikeponaanja na isti nain na koji sredina olikuje naune olike ponaanja koji su izazvanizivanjima u sredini $reakcija na podsticaje&" 'peranti su olici ponaanja koji nisu neposrednoizazvani zivanjima u sredini" trukturalna jedinica za razumevanje ponaanja je odgovor ilireakcija" 'dgovor je po kineru spolja vidljiv opaziv akt ponaanja koji moe iti povezan sadoga-ajima u sredini""'perant nije neto to se javlja u razvojnom oliku u ponaanju organizma on je rezultatkontinuiranog procesa olikovanja" ;ndividulane razlike u ponaanju potiu iz injenice da je


16/54

celokupno ponaanje oveka rezultat uenja jer ni jedno ljudsko i(e ne stupa na isti nain ukontakt sa okolinom pa je razumljivo da i nauni olici ponaanja koji proizilaze iz tog odnosane mogu iti isti" 9 kinerovom teorijskom sistemu nema pojmova kao to su nagoni potreeemocije i slino" utinu linosti ini ukupnost nauenih tj" steenih olika ponaanja" 'snovustrukture linosti ine svi olici ponaanja koje je pojedinac stekao tokom ivota" 'snovne

strukturalne jedinice su respodentno i operantno ponaanje"+o Hanjeu napredak deteta je postupan i zavisi od toga koliko ono ui sposonosti Hanjeunavodi pet kategorija sposonosti nauene sposonosti: veralna in%ormacija stavoviintelektualna umenja motorne vetine i kognitivne strategije" )a i dete steklo sposonosti viihnivo mora posedovati one prethodne nie" ;ntelektualne sposonosti raspore-uje od niih kaviim: diskriminacija pojmovi pravila vieg reda">ao to je na samom poetku izloeno druga rojno manja grupa teoretiara uzima sloenijeolike ponaanja reavanje prolema putem uvi-anja kod antropoidnih majmuna dece i odraslogoveka tj" polazi od sloenijih i idu ka prostijem" Hrupa teoretiatra se naje(e naziva!o/itivi'psiholozima a predstavnici te grupe su getalisti: >eler >o%ka Levin" >eler jevre(i istraivanja na antropoidnim majmunima pokazao da ivotinje dolaze do reenja procesomintegracije uvi-anjem sutine prolema u celini a ne postupnim reavanjem prolema korak pokorak" +rimer: zadavanja jednostavnih prolema $da na-u predmet koji nije u njihovom vidnompolju dolaenje do hrane uz istovremeno kori(enje vie predmeta i tako dalje& u ijoj sutiniojedinjuju ranije iskustvo u kvalitetnu novu celinu" >urt >o%ka je na primer smatrao da jeuenje kretanje ka novim celinama novim integracijama $svesno i dorovoljno spajanje delova ucelinu na razliitim nainima i stepenu&a ne prosta suma nauenog" +oseno je io zainteresovanza uenje i pam(enje pa je na osnovu rojnih nalaza u uenju i pam(enju zakljuio da tragoviranijeg doivljavanja jedinke moraju iti lokalizovani na drugoj strani mozga od onih u kojima seodvija proces opaanja i da ta dva mesta moraju iti na neki nain povezana" +onaanje je poduticajem polja koje ini sel% i sredina a kada se izme-u njih pojavi tenzija pove(ava se svesnost oravnotei koja deluje kao podsticaj da i sistem ponovo io u ravnotei" Levin je smatrao dalinost i njena okolina nisu nezavisne veliine ve( uzajamno zavisni %aktori koji predstavljajuivotni prostor i od tog uzajamnog odnosa zavisi kako (e se ovek ponaati i gra%iki gaprikazao" Hetalt je psihologiju zapoeo 0aks 5ethajmer"0aslovljeva humanistika koncepcija uenja govori da se ovek shvata kao celovito i(e koje jeorganizovano kao celovit dinamiki i otvoren sistem" maslov je io protiv da se uspostavljanaalogija izme-u ljudi i ivotinja" 0e-u njima postoje radikalne razlike kae 0aslov ak i kadase radi o instiktima pa je nedopustivo pojednostavljivanje sutine ljudskog postojanja" +o0aslovu postoje dve vrste uenja: spoljanje i unutranje a poznata je i njegova teorijahijerarhija motiva" =o su: organske potree $hrana voda san itd& koje imaju prvenstvo a kad oneudu zadovoljene naredne $ljuav pripadanje i sl& dolaze u prvi plan" ;sto tako kad ove uduzadovoljene dolaze na red $potovanje samopotovanje estetske i saznajne&" ,a kraju ovog nizase nalazi potrea za samoaktuelizacijom $samoostvarenje&"+rema ihejvioristikim teorijama uenja postoje razliito me-usono otro suprotstavljanjeihejvioristike teorije kao i asocijativne teorije potrekpljenja i dodira inkognitivne teorije iateorije socijalnog uenja 4andura" 4ihejvioristiki pristup ljudskoj prirodi je shvatanje da je onastrogo determinisana spoljanjim okolnostima" +ervin istie da je ovek hidonista i u osnovismeren traenju zadovoljstva i izegavanju ola pa kae: ponaanje je odre-eno uticajimasredine i naueno a ini ga skup asocijacija" 4ihejviorizam utie dakle na promenu ponaanjamotivacijom i raznim podsticajima i slino a kognitivni psiholozi prouavaju procese kojima seneki prolem reava to jest kognicija se odnosi na svesnost neposredno otkrivanje pronalaenje


17/54

ili prepoznavanje in%ormacija u razliitim olicima shvatanje i razumevanje prolema">ognitivni psiholozi po nekad trae od svojih ispitivanika introsepktivni izvetaj o tome kako suizvrili odre-eni eksperimentalni zadatak $eksperimentalna psihologija uenja i pam(enja&"0oderna eksperimentalna psihologija poiva na ojektivnim podacima inspirisani su modelomkompjutera i pojmovima teorije prerade in%ormacija a moderni kognitivni psiholog da je

ispitanicima drai i instrukcije na primer: vreme reakcije pri semantikom odluivanju da li jeizloen niz slova smisaona ili esmislena re"

0=' ;,=@'+>K;. 9 +;E'L'H;.; 9ognitivni psiholozi ponekad trae od svojih ispitanika introspektivni izvetaj o tomekako su izvrili odredjeni eksperimentalni zadatak $eksp" psihologija uenja pam(enja& a samimtim esto izvravaju taj zadatak da i imali neki pojam o tome kakva se vrsta mentalnih zivanjaodigrava u osnovi ojektivnih podataka o ponaanju" ,a taj nain se sujektivno posmatranjeshvata kaopomopri izgradjivanju teorija a retko kad kao direktni izvor podataka" ;sam Tolman$kognitivni ihejviorista& u opitima sa ivotinjama pri izgradnji svojih teorijskih pojmova vodilaga je ljudska introspekcija" Hovorio je da je on sei esto postavljao pitanje: kako bi se ovekpronaao u odredjenoj situaciji, kako bi on reavao na neki problem? Catim i zamislioojektivne opite sa ivotinjama naje(e sa pacovima i na osnovu takvih ojektivnih opitaoperacionalno de%inisao svoje kognitivne $sloene olike ponaanja& ihejvioristike pojmovekao to su o-e!ivaja ili !o/itiva 'apa00"

+ristup uenja na kojima ihejvioralna teorija poiva je i promena u doivljavanjusujekta" @oders svoju teoriju smatra jednim olikom uenja" 'paanje see na drugi nainprihvatanje see i svojih ose(anja osloa-anje u izraavanju ose(anja prema drugima i td" supromene doivljavanja Na koje moemo re(i da su olici doivljajnog uenja" +o ihejvioristimasumnjivo je da (e uspeti ilo koji pokuaj vra(anja introspekcije kao osnovne metodeposmatranja jer se ne i moglo vie govoriti o pravom ihejviorizmu $5ots"tipa"&"

TEORIJE UENJA I NASTAVA

4;E.5;'@;=; ='@;.(OD KL!"#$O% &!LO'L'$ DO D$!)

Klj,-e 1i)ejviori(ti-!e po(tav!e (, da23

' oveku trea zakljuivati na osnovu njegovog ponaanja i ojektivno merljivg ponaanjaOO"

)a se ponaanjem pojedinca moe upravljati jer ovek reaguje na spoljne podsticaje i ukupnonjegovo ponaanjeOO"

333333333333333333


18/54

J 0laden 5ilotijevi( 6 )idaktike teorije i teorije uenja str" 128"

4ihejvioristika teorija uenja se koncentrie na vezu stimuls6reakcija $6@& i ukazuje na

vrednost ponavljanja i potkrepljenja" 9nastavi ihejvioristi zahtevaju jasno i konkretnopostavljanje ciljeva deou gra-e na manje celine $korake& sistematinost kao rezultat kako i sedoilo eljeno ponaanje"

>L/;


19/54

5remenskim povezivanjem uslovne i ezuslovne drai ivotinja se prilagodjava situaciji i posleviestrukog ponavljanja prihvata uslovnu dra isto kao i ezuslovnu"

Dto se tie uslovljavanja ono ima odre-eni znaaj u procesima uenja jer pojdinac svojimponaanjem reaguje na spoljne podsticaje"0e-utim dok su jedni smatrali da uslovne reakcije

mogu doro da poslue kao osnov za olji rad u nastavi u kojoj uenika raznim stimulansimatrea dovesti do predvi-enog uslovnog reagovanja" )rugi kritiari su tvrdili da +avlov ljudskuprirodu redukuje na re%lekse i time je osiromauje kao i oni koji su naglaavali da se konceptuslovljavanja moe zloupotreiti radi ispiranja mozgaOO i manipulisanja ovekom u ideolokesvrhe kao i da je uslovljavanje takva tehnologija koja je nespojiva sa sloodom neophodnom unastavnom procesu" )rugim reima on ui zahvaljuju(i spoljnim podsticajima$e8,ti' ova #avlovljeva e daje potp,o o1ja9jeje -ove!ovo/ ,-eja i razvoja jer2;@A=>>) 41 pri/v0ti3 usl3vlj0v0nj1, 20t1*3ri4u 234u su r0zvili .0vl3v i '3ts3nudsSQ pQnRRnjP dPliQ TP nR dvP SRtPgQriTP: r1sp3d1ntn3 i 3p1r0ntn3"

6@PspQdPntnQ pQnRnRnjP mQP iti uslQvljPnQ $spQljR& $uslQvnP rPRSciTP ili rP%lPSsi& iTRvljR sP SRQ Qdniv nR stimulus" YvQm SRtPgQriTQm pQnRRnjR kinPr sP mRnjP RviQ"

68p1r0ntn0 pQnRRnjR spRdRTu pQnRnRnjR SQTR nisu inRnvRnR nPSim pQznRtimstimulRciTRmR i mi im nP zRnRmQ izvQrP" =Q su Qdlivi SQTP PmituTP QrgRnizRm i SQTP SinPr nRzivRQpPrRntimR"( 'ziv )pnnj* r+nizm m,m pt&rp#jivti 023 3ni prip0d04up351ljn3m p3n00nju 2341 tr1b0 d0 s1 ust0li ili 3b1s/r0briv0ti u 3brnut3m slu04u


29/54

671sp3d1ntn3pQnRRnjP TP r102ci40 3r0*0nizm0 n0 32ru51nj1 ( $tmt!& i r-#&!ni'zivi n !p"i-i%n !it$"i SRQ tQ su Ps ljutnjR rRdQst&" YnQ sP mQP uiti SlRsninimuslQvljRvRnjPm"

A8p1r0ntn3pQnRRnjP TP '#vnj r+nizm n &r$,nj" CnRi QnQ ni41 r1-l12sn3 i

0ut3m0ts23 n1*3 41 nmrn$ pQsPtR priTRtPlju glPdRnjP %ilmR pisRnjP dQmR(Pg zRdRtSR&" CRQpPrRntnQ uslQvljRvRnjP nisu pQtrPni stimulPi i zQg tQgR sP SinPrQv SQntPSst rRzliSuTP Qd=QrdnjRSQvQg" & T3rnj023v3m 23nc1ptu s1 prim1nju41 p3t2r1plj1nj1 (n0*r0d0) d0 bi s1 uvrstil0v1z0 izm16u stimul0ci41 i r102ci41 (p3n0n0nj0)

!2in1r tvrdi dR TP stimulus nRTP(P nPpQznRt R i nPvRRn zR uPnjP" !m0tr0 d0 41 v05ni41uvrstiti v1zu r102ci41(3dliv0 t4 p3n00nj0) i n0*r06iv0nj0 nPgQ izmP-ustimulus0 i 3dliv0" ZSQTP uPniSQv PmQtivni Qdziv dQRr nRstRvniS trPR dR gRp3t2r1pi t4 d0 *0 p3dr5ii nRgrRdi dR i sPQn ustRliQ SRd trPR pQnQvnQ"

#TMRD#LJDNJD pQdrSR nRgrRdR

!2in1r sm0tr0pQlRzP(i Qd nRPlR QpPrRntnQg pQnRRnjR d0 p3vr0tn0 in-3rm0ci40 bitn3uti1 n0 p3n0n0nj1 ljudi" "n-3rm0ci40 3 p3sti*nut3m r1zult0tu slu5i u1ni2u 203 p3dr20


30/54

SinPr smRtrR dR sP zR pQstizRnjP uspPhR u nPSQm rRdu nR primPr uPnju mQrR urRditiprQgrRm vRspitnQg pQtSrPpljivRnjR" $04b3lj1 41 20d s1 p3t2r1pljiv0nj1 *1n1r0linu41 tT" SRd TP QnQsprPgR viP pQtSrPpljivRR"

B23 u1ni20 234i s1 trudi p3dstiu, n0st0vni2, r3dit1lji i 43 n123,d3 i41* 41 milj1nj0

u1ni2u st0l3 tQ TP /FFrlizv ptrFpljFjF Q(prF/ vi9F ptrrFpljiv- SQTi (PpQmQ(i uPniSu dR Qdri svQTP dQtRdRnjP pQnRRnjP $ nR primPr uPnjP& ili dR gR TQ pQQljR"

TL$NV /I012I3IZ4 5 6ILJ47

=QlmRn $ 177J61IFJ& smRtrR dR QvPS ui dR i QstvRriQ cilj SQTi TP sPi pQstRviQ i nRQSruPnjP rPRguTP u sSlRdu sR tim ciljPm" ,PQihPTvQristi zR rRzliSu Qd '3ts3n0 234i 41 istinutr05i3 u tum01njim0 p3sm0tr0nj0,nRlRzili su TP us0mim p3sm0tr0njim0

C-120t n0st0v1 sP QcPnjuTP pQ QnQmP tR uPniS rRdi TPr uPnjP trPR dR dQvPdP dQprQmPnP pQnRRnjR i tP prQmPnP trPR pQsmRtrRti i vrlQ TP vRnQ u SQm sP QSruPnju pQTRvljuTP

nQvQ pQnRRnjP SQTP sP mQrR izuRvRti cPlQvitQ nR irQSQm plRnu" =QlmRn QdRcuTP QTRnjPnjPrRnih ihPTviQristR dR sP svP tQ intPrvPniP izmP-u stimulsR i rPRSciTP sRdri u prirQdi sRmPrPRSciTP i ('tr d F p9jF rFz,ltt zFdi-/ dFlvj (ti',l,( iz r,4Fjp(i)l9i) (tj i tF4j' z (zjF'. +ri rRzumPvRzju pQTPdizih SQristi SQgzitivnumRpu SQTR sP shvRtR SRQ 3dn3s izm16u r0zni/ stimul0ns0 i 203 niz 312iv0nj0" =R mRpR TPpQTPdinPv RmiTPnt $QSruPnjP& psihQlQSi %ilmQlQSi i drutvPni RmiTPnt" YTPSti SQTimR tPipQTPdinRc $QTPSti ciljR& dPluTu mQtivRciQnQ" 5rlQ TP itnQ tR sP QPSuTP Qd nPSQg ciljR"

=QlmRn TP smRtrRQ dR sP uPnjPm QstvRruTu QPSivRnjR" ,jPgQvR %QrmulR zR QPSivRnjP TP@ [" 9PniS QPSuTP dR (P RSQ pQstQTi QdgQvRrRTu(i znRS $ stimul& dQ(i dQ

QdgQvRrRTu(Pg pQnRRnjR $@ rPRSciTR& R QnQ (P dRti QdgQvRrRTu(u pQslPdicu $ [ &" ,RuPnQpQnRRnjP $nQvQ pQnRRnjP & TP rPzultRt rPQrgRnizRciTP nR liniTi QrgRnizRm RmiTPnt" 0QtivisRnpQTPdinRc TP sprPmRn nR sRmQ QdricRnjP dR i pQstigRQ QTPSRt ciljR" 9PniS (P QdrRvRti inPgQvRti QsQinP nPQphQdnP zR QsvRrPnjP ciljR"

,RgrRdR mQP mQtivisRti uPniSR dR mQP dR pQSRP prPdhQdnQ nRuPnQ pQnRRnjP RligR nP(P pQdstR(i nR uPnjP"

=QlmRS TP SlRsi%iSQvRQ uPnjP nR Pst vrstR:

6URtPhPzis $ nR grcSQm d3br3 p0m1nj1 &: RSQ TP QTPSRt ciljR zRdQiQ QdrP-PnuRStivnQst %QrmirR sP pQnitivnR dispQziciTR QrgRnizmR" URdR QrgRnizRm u stRnju RStivnQstiizPgRvR nPSP QTPStP Qn TP %QrmirRQ nPgRtivRn SRtPhPzis"

69vPrPnjP Q PSvivRlPntnQsti: SRdR pQTPdinRc u QdrP-PnQT situRciTi shvRti dR TPz0slu5i3n0*r0du ili 20znu,sRmR tR situRciTR PSvivRlPntnQ dPluTP SRQ rPRlnR nRgrRdR QdnQsnQ SRznR"


31/54

6=PrPnsSR QPSivRnjR: s0zn04n1 m0p1 utPmPljPnP nR sRglPdRvRnju RmiTPntR u SQmPpQTPdinRc prati in-3rm0ci4u, 3d3br0v0nj1m, p3tvrdnim p32r1t3m *l0v1, 3sm1/3m, p3/v0l3m,bl0*3n02l3n3u B23 s1 d3br3 upr0vlj0 p3t2r3vlj1nj1m, m351 s1 upr0vlj0ti i ljuds2im(u1ni23vim) p3n00nj1m

ZSQ rRd izazivR pQsPRn tip pQslPdicP $QdgQvRrRTu(i rPzultRt i rPRSciTu QSQlinP& SQTRmQP iti pQtSrPpljPnjP i RSQ QPzPdimQ dR tRSQ udP stRlnQ QndR mi vlRdRmQ uPniSQvimhtPnjPm i QdnQsQm prPmR rRdu"

6+Qd pQtrPpljPnjPm sP pQdrRzumPvR pQvPzivRnjP $uspQstRvljRnjP QdnQsR izmP-u dvR iliviP dQgR-RTR&" ZSQ pQslP uspPnQg uPnjR uslPdi pQtSrPpljPnjP u vidu nRstRvniSQvP pQhvRlP pRsP pQslP slPdP(Pg uspPnQg uPnjR tQ pQnQvi i tRSQ viP putR QndR 1 u1ni2 st0ln3 r10*3v0tiusp1nim u1nj1m imP TP uspQstRvljPnR uzRTRmnR vPzR izmP-u tR dvR dQgR-RTR $usp1n3stu1nj0 i p3/v0l1)

A& 3p1r0tivn3m u1nju p3t2r1plju41 (n0*r06u41) s1 1m3tivni 3d*3v3r (3dziv) 3r*0nizm0"

6+QtkrepljuTu(i TPdnR R nP pQtSrPpljuTu(i drugR pQnRRnjR nRstRvniS nRstQTi dR uprRvljRuPniSim pQnRRnjPm" DtQ TP pQtSrPpljPnjP vrPmPnsSi liP QdgQvRrRTu(Pm pQnRRnju utQliSQ(P sP tQ pQnRRnjP viP uzvr(ivRti"

&1ni23v d3b0r 3d*3v3r tr1b0 3dm0/ p3t2r1piti (p3/v0liti i n0*r0diti), 41r 41 t0d0 utic04p3t2r1plj1nj0 n04v1i

.3tr1plj1nj1mQP itip3zitivn3 i n1*0tivn3

.3zitivn3 pQtSrPpljPnjP ini Qni pQtSrPpljivRi SQTi izRzivRTu pQzitivnP prQmPnP upQnRRnju pQTPdincR SQTi dQprinQsP dR sP pQstignP Qlji rRdni rPzultRt $Qlji uslQvi zR uPnjPmpQgQdRn rRdni prQstQr QdgQvRrRTu(i nRstRvni mRtPriTRl&"

$1*0tivn3pQtSrPpljPnjP pQdrRzumPvR uzrQS SQTi nPgRtivnQ dPluTP nR pQTPdincR zR SQgR TPupu(PnQ"

9 QpPrRntnQm uslQvljRvRnju nPgRtivnim pQtrPpljPnjPm sP smRtrRlQ izQstRTRnjP pQzitivnRpQtSrPpljPnjR"

URsniTP TP uz QpPrRntnQ uslQvljRvRnjP uvPdPnR nPgRtivnQ pQtSrPpljPnjP" YnQ sP mQP

primPnjivRti i u nRstRvi" URd sP SQd uPniSR pQTRvi nPpQPljRn vid pQnRRnjR $nPizvrRvRnjPzRdRtRSR lQR disciplinR&" ,RstRvniS tQ mQP prQprRtiti nPgRtivnim pQtSrPpljPnjPm $usmPni uSQrnPgRtivnR QcPnR& i tRSQ gR suniTRti svP dQS uPniS nP prQmPni pQnRRnjP nR QljP" 9 primPninPgRtivnQg pQtSrPpljPnjR trPR iti QprPzRn TPr QsQnQ nP mQP dR rRzviTP nQvi QliS pQnRRnjRvP( sRmQ dR suziTP pQstQTP(i Rli mQP Rr pQsrPdnQ dR dQprinPsP nRstRTRnju nQvQg vidRpQnRRnjR" +QnPSRd SRznP imRTu suprQtRn P%PSRt TPr SRnjPni pQTPdinRc TQ upQrniTP rRdi QnQzQg PgR TP SRnjPn"


32/54

+QrPd QstRlQg u prRSsi sP pQSRzRlQ dR sP SRnjRvRnjPm nP uSRzuTP nR pQPljnQ pQnRRnjPnPgQ sP uSRzuTP nR nPgRtivnP rPRSciTP pQTPdincR" +QrPd tQgR SRnjRvRnjP prRtP nPpQPljnPPmQciQnRlnR nRprPgnutQst i tQ viP nRstRvniSR SQTi SRnjRvR nPgQ uPniSR SQTi TP SRnjPn" URznPvrlQ PstQ sRmQ pQtisSuTu nPgRtivnQ pQnRRnjP R nP QtSlRnjRTu gR" ,PSi istrRivRi nRvQdP dRdPcR SQTu su rQditPlji slRQ SRnjRvRli zR RgrPsivnQst pQstRTu RgrPsivnP linQsti" ,RstRvnici pQ

SinPru SQTi su sSlQni dR pQnRRnjP uPniSR SQntrQliu prPtnjRmR prPSQrimR SRznRmR trPRTudR shvRtP dR pQzitivni pQdsticRTi dRTu dRlPSQ QljP rPRSciTP Qd nPgRtivnih"

0lR-im QsnQvcimR u pQPtSu uPnjR pQtrPnQ TP viP pQdsticRTR"

,RTQljP RSQ sP iniciTRlnQ $pQPtnQ& uPnjP SQntinuirRnQ $stRlnQ& pQdstiP R zRtim sP prP-PnR pQvrPmPnQ pQdsticRnjP" 9 primPni ihPTviQristiSih principR nRTviP uspPhR (P imRti QninRstRvnici SQTi umPTu dQrQ dR RnRlizirRTu uPniSQ pQnRRnjP tT" dR stvQrP QSruPnjP SQTP (PstrPmiti PljPnQm pQnRRnju dR QPzPdP tRStinQ pQdsticRnjP SQTP (P pQmQ(i dR sP Qdri tRSvQpQnRRnjP"

9 nastavku trea voditi rauna o ritmu potkrepljenja" ,ije dovoljno ako ueniku stignepotkrepljenje samo na kraju ura-enog zadatkave( u samom toku rada doro si poeo& takonastavi pazi da ovde ne pogrei" )oar je onaj ritam potkrepljenja koji je dovoljno est jerje tada ve(a verovatno(a da se pojavi poeljno ponaanje" +otkrepljenje trea da stigne na vremeu toku izrade zadatka"

,astava i trealo da se organizuje kao niz potkrepljenjaa kiner misli da se za uenje$kino projektori itd"& i programiranih instukcija $onako kako sam ja u svojoj glavi isprogramiralanastavu tok nastave& nastavnim nizom potkrepljenja urzava i pooljava uenje"

ETA#E U #RO"ESU UENJA

9 procesu uenja postoje tri etape:

usret uenika sa novim znanjem odnosno in%ormacijama koje trea usvojiti?

9enikova aktivnost radi usvajanja novog gradiva $in%ormacija&

+otkrepljenja za savladanu gra-u

/ko je uenik doro savladao gra-u trea ga o tome oavestiti i pohvaliti a ako nije

trea mu to kazati" 'evetenje koje je dato ueniku o njegovom rezultatu smatrase povratnomin%ormacijom"

Ca razliku od #rontalnog olika rada gde in%ormacije uglavnom teku od nastavnika premaueniku i to u vidu predavanja a ornuto veoma malo u individualnom pristupu ta dvosmernostkomuniciranja potpuno se ostvaruje" ,ajolje je da se nastavni proces organizuje kao stalnadvosmerna komunikacija od izvora znanja $ nastavnika do uenika i ornuto gde nastavnik trea


33/54

da sazna da li su uenici usvojili planiranu gra-u $in%ormacije&" ,o tu se komunikaciona veza neprekida jer nastavnik trea da oavesti uenika da li je i kako usvojio materiju $potkrepljenjepozitivno ako je gradivo usvojeno a negativno 6 u suprotnom&"

#RE&LO #RORA$IRANO UENJA

9 nastavnom gradivu se zadrava samo ono to je vano"

6'darano gradivo se deli na menje deonice $sekvence&"

6)eonice su pore-ane po principu od lake ka teem"

69svojena znanja uenik praktino primenjuje $odgovara na pitanja reava zadatke&

6,astavnik to e(e ispituje da i ueniku dao povratnu in%ormaciju o razultatima uenja"/ko je ovaj savladao materiju a kad on to zavri daje mu se na uvid tano reenje $povratnain%ormacija&"

talna reavanja malih zadataka stalna dvostrana in%ormacija stalno potkrepljenje toje orazac za sticanje pouzdanih znanja"

SLABOSTI NASTAVNE #RAKSE

kiner istie da su slaosti nastavne prakse to je suvie velika pauza izmeu uenikogrezultata i potkrepljenja $izme-u pismenog zadatka i potkrepljenja esto pro-e i po desetak dana&to je potkrepljenje vrlo retko i to nedostaje program potrepljenja u serijama"

%NAAJ BIHEJVIORISTIKIH TEORIJA %A NASTAVU

Hlavni predstavnici ihejviorizma =ordnjak i kiner smatraju da uspeh u uenju itnozavisi od podsticaja"

,ekoliko =ordnjakovih upustava nastavnicima:

>anjavanje nije mnogo e%ikasno u eliminisaju negativnog ponaanja?

;nteresovanje za rad i napredovanje doprinosi uspenijem uenju

Cnaaj nastavne gra-e i stav uenika su vane odrednice u koli"

+onavljanje ez podsticaja ne pooljava uenje"

5oker naglaava da i podsticaji koji utiu na ponaanje uenika mogu iti i pohvalevrnjaka i roditelja koji su ar za neke uenike najsloniji podsticaj""""


34/54

ANJEOVA TEORIJA KU$ULATIVNO UENJA

KATEORIJE S#OSOBNOSTI

,apredak deteta je postupan i zavisi od toga koliko ono ui sposonosti" )ete uikumulativno to znai da su predhodna saznanja uslov za sticanje novih sloenijih" +ostoji petkategorija sposonosti nauene sposonosti a to su: veralna in%ormacija stavovi intelektualnauenja notorne vetine i kotnitivne strategije" )a i steklo sposonosti viih nivoa dete moraposedovati one prethodne nie" +rilikom uenja sticanja novog znanja ranije steena sposonostse prenosi $trans%er& primenjuje u novoj situaciji"

Hanje trai da se intelektualne sposonosti ue na taj nain to (e se gradivo kroznastavu izlagati organizovano i sistematino u loginim celinama" Ca uenje su potreniunutranji i spoljani uslovi" 9nutranji ouhvataju ranije steena znanja $sposonosti& a

spoljanje ono to se ueniku nudi sa strane to se ostvaruje oranizacijom nastave"

HIJERARNIJA TI#OVA UENJA

;ntelektualne sposonosti Hanje raspore-uje ovim redosledom $ od niih ka viim&:diekriminacije pojmovi pravila vieg reda"

,ajve(u vrednost ima uenje pravila a to uenje zavisi od spoljanjih uslovava" Hanjetrai da nastavnik ne ude previe aktivan nego da svoju ulogu svede na pojedinane jer kad onminimalno rukovodi uenjem uenici sami dolazedo otkri(a" )a i se ocenio koliko je ueniknauio nije potreno proveravati znanje uenicima nego da li je u stanju da primeni nauenopravilo pri reavanju prolema odgovaraju(e teine"

UENJE &ISKRI$INA"IJE

posonost diskriminacije poseduje onaj pojedinac koji ume da uoi razlike me-u slinimpredmetima i pojavama"

9 psihologiji se pod diskriminacijom podrazumeva razlikovanje drai u procesima uenjai odnosima sa realno(u"

Hij Le%roenoa kao primer uenja diskriminacije navodi pouavanje uenika da razlikuju

slova p i " 9slov za uspeno uenje diskriminacije jeste postojanje srodnog individualnog nizakoji se oznaava kao lanac" +redpostavlja se da uenik moe da izgovori i ili pi" ,astavniktrea da ukae uenicima na glavne razlike izme-u ova dva slova i da misli kako da uenicimapredstavi te razlike" 'n moe kazati nekoliko rei koje poinju glasom p pa traiti i od uenika dai oni navedu sline primere" 0oe traiti i od uenika da smisle rei u kojima to slovo u sredini ina kraju"


35/54

9enje diskriminacije se primenjuje u nastavnoj praksi $tampana slova rojevi reidi%erenciranje klasa predmeta identi%ikacija postupnost raspoznavanje slinih predmeta&"

UENJE #OJ$OVA$5C/&

+odrazumeva sposonost pojedinca da uoi slinosti i razlike" )iskriminacija se vieodnosi na uoavanje razlika me-u slinostima a uenje pojma vie podrazumeva uoavanjeslinosti" Hanje naglaava da je iskustvo pojedinca iz susreta sa razliitim predmetima ipojavama" +ojedinac koji je imao prilike da e(e posmatra recimo olak ili srodne predmete$npr" ojice& daleko lake (e %ormirati odgovaraju(i pojam" +o Hanjeu dete moe nauiti pojamneparno" )etetu se pokazuje serija od tri predmeta: dva su dentina a tre(i je naparan" +ostupaktrea ponoviti sa razliitim vrstama predmeta" +osle toga od deteta traiti da samo navedeprimere" +oto su pojmovi itan element operativnog miljenja njima se u nastavi morapoklanjati izuzetna panja"

UENJE #RAVILA 6 i reavanje prolema tj" pravila vieg reda

+od pravilom Hanje podrazumeva kominaciju veza ili vie pojmova" =om kominacijomse stvara epitet koji omogu(uje pojedincu da u razliitim situacijama odgovori u skladu sazahtevima pravila" /ko dete kae taj ovek ta ena to drvoono primenjuje gramatikopravilo o radu imenica" Hanje trai od nastavnika da temeljno ojasni ueniku odgovaraju(epojmove a zatim uzajamne odnose me-u njima" >ominovanjem starih pravila stvaraju se novada i se uspeno reavali prolemi jer esto stara pravila nisu dovoljna" >ad dete ima zadatak dausmeno saere dva dvoci%rena roja ono se nalazi pred prolemom koji moe reiti akoprimenjuje odgovaraju(a pravila"

; nain: na ve(i dvoci%reni roj dodati prvo desetice drugog dvoci%renog roja a zatim nataj zir dodati jedinice?

;; nain: moe sarati prvo desetice oa roja a zatim jedinice pa njihov zir dodati nazir desetica" Ca primenu ovakvih postupaka ono mora da poznaje odgovaraju(a pravila kojatrea da ima uskladitena u svojoj svesti i koji (e mu pomo(i da reava zadate proleme" Hanjepreporuuje nastavnicima da veralnim insturkcijama podstiu uenike kako i prizvali iz se(anjaneophodna pravila kao i da veralnim putem vode proces uenikovog miljenja"

;z Hanjeove teorije:

9 svakoj nastavnoj olasti sadraj trea da ude hijerarhiski ura-en tako da uenik

prvo ovlada jednostavnim a zatim sloenijim sposonostima i pojmovima"

,astavni ciljevi trea da se analiziraju i postavljaju prema pitanjima uenja koje trea


36/54

primeniti da i se oni ostvarili" 9 nastavi trea ostvariti uslove neophodne za primeneodgovaraju(ih tipova uenja

+ored intelektualnih uenja $uenje diskriminacije pojmova pravila i reavanjeprolema& tj" prevazilaenje vieg reda Hanje u ishode uenja usvaja veralne in%ormacije

kotitativne strategije stavove i motorne vetine"

Cnatan deo nastave ostvaruje se u vidu veralnih in%ormacija koje daje nastavnik";n%ormacije su kompleksne koliko je kompleksno i znanje" 5eralna in%ormacija se moe izrazitireenicom ali i reju koja podrazumeva reenicu" Cnatan deo veralnih in%ormacija pojedinaccrpi iz slika ilustracija iz sopstvenog ponaanja i ponaanja okruenja iz svakodnevnihaktivnosti" Hanje smatra da je veralna in%ormacija kljuna za prijem i usvajanje in%ormacijauopte i da je njime uslovljeno miljenje"

talni uslovi $to su uslovi koje trea da oezedi kola& to su organizatori napretka kojise uenicima prezentuju pre asa na kome trea da se oradi neki nastavni materijal" ,jihnastavnik trea tako da olikuje da mogu prizvati iz se(anja ranije znanje koje je uslov zasticanje novoga znanja" 'stvariti misaoni kontekst u koji (e prirodno da se uklopi nova gra-a"5eralna in%ormacija trea da ude osmiljena6audio6vizuelni materijali $slajdovi slike %ilmovi&"+rijem veralne in%ormacije itno zavisi od uedljivosti nastavnikovog izlaganja njegoveloginosti zanimljivosti intonacije izraajnosti" +od stavom se podrazumeva ujednaen ipostojan odnos prema nekome ili neemu" =o je nain na koji neko opaa ose(a i reaguje" Cavisiod struktura linosti prolog i sadanjeg iskustva od orazovanja od uticaja okruenja" ,astavove se moe uticati kroz nastavu i ukupni kolski rad" +o Haneu kola malo utie na stavoveto je zato to se stav teko moe predvideti poto je to emocionalna kategorija" Stav je pozitiva

ili e/ativa pri(t,p e!o'e ili e-e', i 1ito zavi(i od 'otiva*ije. 9speno ui onaj uenikkoji ima pozitivan stav prema koli i oratno" 9speh je najolji podsticaj i zato nastavnik trea dase oslanja na uenikov uspeh ako ho(e uspeno da utie na %ormiranje pozitivnih stavova" =ekoda (e uenik imati pozitivan stav prema nekom nastavnom predmetu ili nastavniku ako jenjegov prvi sustret sa njim io neuspean" Hanje kao i 4andura smatra da initativno uenje moeiti doar indirektan metod za izradjivanje i prihvatanje pozitivnih stavova" /ko je nastavnikmodel sa kojim se identi%ikuju uenici onda (e njegovi statovi i postupci uticati na %ormiranjeuenikih stavova" Dkola u svojoj aktivnosti moe iskoristiti gostovanje neke popularne linostida ona nenametljivo ude mogla uenicima u izgradnji njihovih pozitivnih stavova"

@ezultat uenja po Hanjeovoj teoriji su kognitivne stategije" +ojedinac stiu(i znanjeizgra-uje $nain odlaenja do cilja6plan& strategije stvaranja znanja" O po(tepeo ,tvr8,jeaj*eli()odije a-ie za pri(t,p /ra8i za aaliz, (itez, zapa'Givaje " >oje i kakvekognitivne strategije (e pojedinac izgraditi zavisi od celokupne strukture njegove linosti i odnjegove aktivnosti od iskustva koje je stekao" 'n iskustvom pronalazi najolje postupke zaprikupljanje i organizovanje materijala $neposrednost& za reprodukovanje i saimanje zazakljuivanje" +omo( nastavnika uenicima u izgradnji kognitivnih strategija je njegov pristup


37/54

nastavnom materijalu ako je doar moe prestati orazac nekim uenicima tj" uputiti uenikekako neku tematsku celinu da razloe na logine odeljke kako u tim odeljcima pronalaze ono toje itno na ta da se oslanjaju pri zapam(ivanju" +ri tome mora voditi rauna da nemauniverzalne kognitivne stategije koja (e iti podjednako prikladna svim uenicima" ,ajolje je dasvaki uenik izgradi stategiju koja (e njemu najvie odgovarati"

,astava i ukupna kolska aktivnost i(e uspena ako uenici steknu neophodne motornevetine koje se izgra-uju estim ponavljanjem odre-enih pokreta" 9 poetnoj %azi za %ormiranjeneke motorike vetine vana je svesna kontrola miminih pokreta" Ca dranje olovke pisanjecrtanje preskakanje konopca potreno je savladati odre-enje mii(ne pokrete" ,astavnikveralno i demonstracijom pomae uenicima u savla-ivanju vetina" 9speniji (e iti oniuenici koji imaju pozitivan stav prema odgovaraju(oj vetini neophodna i ako nastavnik podrinjihov poetni uspeh"

Hanje je svoju teoriju uenja podredio potreama nastavne prakse a uspeno

kumulativno uenje moraju se zadovoljiti odre6eni za/tevi $zahtevi za uspeno kumulativnouenje&"

Kiljevi i zadaci nastave mogu se ostvariti ako se unapred planira neophodno vreme za

sadraje vane za sticanje sposonosti" Kiljevi moraju iti sistematino sre-eniodnosno hijerarhiski postavljeni" +recizno planirati sadraje uenja"

,astavni plan i program mora sadrati precizno de%inisane ciljeve i sposonosti koje

trea nauiti" 'ni trea da su me-usono povezani neophodna je dakle hijerarhija uplaniranju tj" utvrditi redosled uenja sposonosti"

9slove nastave trea unapre-ivati" $Hanje iz naziva spoljanjim uslovima& a oni

podrazumevaju slede(e oaveze nastavnika:

6 da odrede drai kojima (e provocirati uenje sposonosti da uenikovu panjuusresrede na najvanije delove sadraja? da ih oaveste koji su ciljevi uenja

6da podstaknu uenika na trajno pam(enje sposonosti u hijerarhiskom nizu?

6da nastavnici planiraju redosled pstignu(a

6 da u toku uenja podstiu in%ormacijama uenike na pravac reenja zadataka danastavom oezedjuju primenu nauenog u novim situacijama"

d& 9enikovim uenjem upravljati davati oavetenja o znaaju njegovog rada zaostvarivanje dugoronih ciljeva to (e ga nastavnik stalno oavetavati o uspenostinjegovog rada to (e paljivo povezati lie i dalje ciljeve"


38/54

e& 9enikovo napredovanje trea ocenjivati tako to (e se stalno proveravati tempokojim stie sposonost" Cato je neophodno stvoriti sigurne instrumente za utvr-ivanjesteenog znanja" )ok uenik nije savladao $nauio & sposonost nieg reda nastavnikne sme prelaziti na viu"

ELTALT TEORIJAEtape , pro*e(, ,-eja (tr,!t,rala *elia

%eltalt teorija se zasniva na stavu da se psi/iki procesi i ponaanja pojedinca, ne mo*urazla*ati na elementarne estice jer su organizovanost i celovitost itne osoine tih procesa kojenastaju njihovim atomiziranjem"

aznanja su celovita i ne mogu se stisnuti na pare nego u celini koja po zakonimaorganizacije ojedinjava delove" %eltatisti smatraju da unenje saznaje ne tee postupno,ne*oda se saznanja stiu odjednom" 'ni poriu trvdnje strukturalista da svet ine elementi povezani

asocijacima" ,isu prihvatili ni ihejvorizam zato to sloeno ljudsko ponaanje svodi naupro(enu temu stimul reakcija"

+o Hetalt teoriji sutina uenja je u razumevanju i opa5anju odnosi u or*anizovanimcelinama .redmete i pojave treba s/vatiti kao vrsto ste*nute celine, a ne kao skup izolovani/pojedinosti,eophodno je da nastavnici shvate znaaj uenikovih perceptivnih $predvi-enihpojedinanih& reakcija na okruenje i da ga stalno upu(uju na celinu"

,ajistaknutiji predstavnici ove teorije su 5ethajmer >a%ka i >eler"

Heltaltisti zameraju strukturalistima to misaone miljenje procese ojanjavaju analizami rasporedom njihovih elemenata" vo-enje miljenja na njegove elemente ne moe voditi dorojojanjenju poto se misaoni orasci ne mogu redukovati na kominacije sitnijih estica nemogu se parcijalizovati"

U-eje i 'i9ljeje /lave odl,!e -ove!ovo/ 'i(aoo/ 4ivota 'o/, (e ajpotp,ije()vatiti a!o i' (e pri(t,pa !ao *eloviti' or/aizovai' (tr,!t,ra'a " 'dluke pojedinihelemenata najolje se ojanjavaju njihovim odnosom prema celovitom sistemu u kome deluju"

Heltaltisti zameraju i ehejviorizmu to su sloeno ljudsko ponaanje sveli na upro(enuemu stimule reakicja $ 6@&" Heltatistika koncepcija se temelji na tvrdnji da organizmi ne

samo to reaguju na svoje okruenje nego imaju i transakcije sa njim" Kelina je nadre-enadelovima to je najolje izrazio 0ake 5ethajmer reima: .ostoji konteksti u kojima ono to sedeava u celini ne mo5e da se izvede iz karakteristika odvojeni/ delova, ne*o otrnuto < ono to sedeava u delu te celine je, u jasnim sluajevima, odre6eno zakonima unutranje strukture teceline:


39/54

Kelina nije prost zir delova iz kojih je sastavljena nego je nova pojava iji se kvaliitet nemoe postupno izvesti analizom sastavlenih elemenata"

Heltatisti istiu d je strukturna %orma neke 4ahove %uge ve(a od nota iz kojih jesastavljena" Kelina ima odlike koje nemaju njeni delovi uzeti samostalno" )eo neke celine ima

karakteristike koje nije imao kad je io izolovan jer celina odre-uje odlike pojedinanihelemenata"

aznanja su celovita" 5ae zakoni oraganizacije oedinajvanja delovatrukturalna celina

Heltalt teorija uenja+rimena reenja 'naj koji se nalazi pred prolemom trea prvo

da sagleda opasnostistruktura

5eri%ikacija $proveravanje tanosti reenja& H;L90;,/K;./

9palila se lampica

5

;nkuacija $prividan mir& 4+reparacija $upoznavanje sa prolemom& /

el9tat teorij, je za(ovao 4a8e 2ehajmer $177861IB2& i pokazao je u delu +@')9>=;5,' 0;DL.,." 'snovno pitanje koje je postavio je: 9ta (e de9ava !ad -ove!prod,!tivo 'i(li i !oje (, 1ite odl,!e to/ 'i9ljeja %a re9avaje e!o/ zadat!aQpro1le'a potre1o je raz,'evaje , (tvari (a/ledavaje pro1le'(!e (it,*ije !ao(a(tavo/ dela 9ire *elie odo(o 9ire/ li!a. #ro1le'ati-a (it,a*ija (e 'o4e re9avati

,vi8aje' do1ro/ o1li!a Qo1li! /e9talt i do1ar o1li! je ,-eja. Uvi8aje je sagledavanjeodnosa me-u elementima prolemske situacije $izme-u lika i pozadine& sagledavanje sredstva icilja uzroka i posledice pojedinanog i opteg" >o ui sa takvim uvi-ajem inteligentno ui uisa razumevanjem"

ETA#E U #RO"ESU UENJA

#ro*e( ,-eja pre'a /e9talt teoriji prolazi !roz e!oli!o etapa2

#repara*ijaili upoznavanje sa prolemom $pojedinac upoznaje sve elemnte zadatog

prolema" ,astoji da ga rei sistemom pokuaj greka u tome ne uspeva&"

I!,1a*ija ili prividan mir $ poto nije uspeo da rei prolem sistemom pokuaj

greka pojedinac naputa rad i preputa se prividnom miru" ,jegova psiha jepritajeno aktivna jer je zadati prolem i dalje ipak pritiska&?

Il,'ia*ija ,vidpojedinac se iznenadno upali lampica dolazi da prosvetljenja"

'n je naao reenje?


40/54

Veri5i!a*ija ili proveravanje $pre realizacije primene pojedinac proverava da li je

reenje tano tj" da li je ono to on smatra reenjem zaista reenje" =ako gaveri%ikuje&"

;ako predhodno iskustvo moe pomo(i uenicima u uenju to po miljenju geltatista

nije dovoljno poto se miljenje ne moe svesti na se(anje" 0aterijal iz predhodnog iskustva treada se selekcionie i reorganizacije da i se od njega izgradila nova percepcivna struktura" Hlavnakarakteristika uenja je organizacija materijala"

+ronicljivost $uvid& ima u ovoj teoriji vano mesto" =renutak uvida iskrsava kada ueniknenadano postane svestan znaaja svoga odnosa prema postavljenom cilju posledica je iznenadnereorganizacije prethodnog iskustva" =o je trenutak inspiracije prosvetljenja leska noveideje" Heltatisti navode niz primera uvida $kulminacije& odnosno trenutnog reenja prolemamahom iz istorije naunog razvitka: /rhimedov zakon $ureka& >ekulevo otkrice konceptaenzolovog prstena 0imiltonovo odacivanje komunikativnog postulata za mnoenje"

60e-utim naglo reavanje prolema dolazi kao posledica prethodnog dugotrajnog i munaprocesa" ;znenadno reenje tekog matematikog prolema ne moe prona(i neko ko se ne avimatemakom i ko ne poznaje ovu olast" Hetaltisti smatraju da je to sloena reakcija na celinuodnosa koji pojedinac ranije nije prime(ivao kao celovitost" 'n je ustvari trenutnoreorganizovao svoje ranije iskustvo"

9 $nastavi& je vano da uenik oseti strukturalnu sutinu ukupne situacije koju izazivazadati prolem" 9enik premo(uje prazninu izme-u raspoloivih injenica $znanja& i slede(ihsaznanja tj" konstruisanjem nove strukture koja se velikim delom sadrala u njegovim do tada

raspoloivim strukturama"U /el9talt teoriji (e ('atra da pro*e(o' opa4aja ,pra4javaj, za!oi or/aiza*ije

iz'e8, !oji'a (, ajva4iji2

%a!o odo(a o1li! Q*eliao(ova"


41/54

pravilnost simetrija srazmera" 5aan je i odnos izme-u maksimusa i minimusa" /kose ovi zahtevi ne zadovolje olik ne(e imati strukturu koju trai getalt"

%a!o !loz,re Qo1,)vata zatvoreo(t o1li!a naglaava optu tenju ka

uravnoteavanju perceptivnog polja tj" tenju da se preskoe i uravnoteene

nepravilnosti u sistemu drai" )akle postoji tenja da se nepotpun olik zatvori iupotpuni" /ko je krunija na jednom mestu prekinuta javlja se tenja da se opazicelovit krug"

%a!o tra(pozi*ije Qpre'e9taja. 9 nekom oliku mogu(e je da komponente

promene mesta a da struktura olika ostane ista po uslovom da odnosi izme-ukomponente ostanu isti" 0elodija svirana na violini ili na klaviru i u razliitimkrajevima ostaje ista jer su tonovi zadali isti me-usoan odnos" Hetatistitranspozicijom ojanjavaju trans%er tj" prenos orazaca iz jedne olasti u drugu ako unjima postoje iste ili sline strukture ez ozira na to to su sadraji razliiti"

U e9talt teoriji (e ('atra da ,-eje dovodi do traji) pro'ea , zaj, ve9tia i(tavovi'a ali da (e to e 'ora odraziti , poa9aj, ,-ei!a. U ovoj teoriji ,(tvari (e e prizaje ,-eje delovaje' (e' a!o delovaje e doprio(i da (epro'ei ,-ei! ova !o/iitiva (tr,!t,ra tj. ,-eje po(toji a!o je oaj !oji ije(ve(ta po(ledi*a (voji) po(t,p!a Q,-eje delovaja pro'ee , poa9aj,,-ei!a odo(i'a poa9aja.

STRUKTURALNA "ELINA

'naj ko se nalazi pred zadatkom $prolemom& trea prvo da sagleda njegovu strukturu$elemente celine&" utina zadatka je na(i nepoznato ne jasno uiniti nejasnim prazninupopuniti upravo onim to nedostaje" =ime se reava prolem" ;zme-u poetne $zadatog prolema&i zavrene situacije $kada je prolem reen& pojedinac uoava i grupie itna oeleja uoavahijerarniju me-u njima i trai im mesto u ukupnoj strukturi"

5ethajmerovo produktivno miljenje ouhvata niz misaonih operacija $grupisanjeusrederivanje reorganizaciju rede%inisanje regrupisanje kojima se otkrivaju unutranje veze iodnosi i dovodi do promena u situaciji do konanog reenja" ve te operacije se ne moguposmatrati izolovano ve( kao lane radnje diktirane prirodom prolemske situacije vrstopovezane sa celinom prolema koji odre-uje misaoni tok"

+ored kritiara koji su zamerili ovoj teoriji to svoje zakone nije dovoljno sistematizovalai ojasnila i to u njoj nema empirijski potkrepljenih kvanti%iksacija pojedinim kritiarima me-unjima Hanje su naglaavali da gentaltistiki uvid nije orazac za svakodnevno ljudsko uenje"


42/54

%etalistiku teoriju su mno*i nastavnici pri/vatili, jer smatraju da je reakciju uenikamo*ue razumeti samo ako se ima u vidu mnotvo znaenja "skustvo je potvrdilo da ueniciesto misaono or*anizuju elemente zadato* problema i da im reenje iznenada 9dodje:

9enici iz nove gra-e odairaju ono to smatraju vanim i to ih vodi uvidu koji se sve

vie strukturie dok prolem ne ude reen" ,astavnicima izgleda prihvatljivo da planirajusadraj nastavne jedinice i da pripreme takvu situaciju koja (e voditi otkrivanju orasci za reenjeprolema" 9enje je olakano ako se uenicima prikau odnosi izme-u elemenata sadraja"=etaltisti naglasak stavljaju na znaaju razumevanja sadraja da se u nastavi vie panje posvetimisaonoj aktivizaciji a ne pukom zapam(ivanju" ksperimenti su pokazali da znanje steenouvidom ima mnog prednosti nad znanjem steenim uenjem napamet "

6'va teorija ukazuje na znaaj zadravanja i prenosi znanja $transponovanje& iz jedne olasti udrugu a to je mogu(e ako uenik otkrije orasce i odnose i e%ikasno ih prenese na nove situacije"9enikovo produktivno miljenje zasniva se na opaanju pojava kao koherentnih celina"

KONITIVNE TEORIJE UENJA Q#IJEPEOV KON"E#T

#IJAPEOVA TEORIJA RA%VOJA LOIKIH STRUKTURA

OTKRIVANJE I KONITIVNA RAVNOTEPA SEN%O$OTORNI #ERIO& #ERIORE&O#ERATIVNO $ILJENJA #ERIO& KONKTRETNIH $ISAONIHO#ERA"IJA #ERIO& COR$ALNO#OIKIH O#ERA"IJA CAKTORIRA%VOJA VRE&NOVANJE TESTOVO$I ULOA NASTAVNIKA KRITIKIOSVRT

OTKRIVANJE I KONITIVNA RAVNOTEPA

+rema teoriji vajcarskog psihologa Mana +ijaea $17IJ61I78& uenje je aktivan proces ukome pojedinac konstruie svoje znanje kroz interakciju sa okru5enjem .ri tome je veoma va5noda mi se znanje stie sopstvenim oktrivanjem )ete $uenik& trea da otkrije da li se ono to jeoekivalo ili mislilo o nekom pitanju ili prolemu podudara sa rezultatom do koga je dolo usvojoj interakciji sa okolinom" =ek tada ono samootkriva i usvaja novo znanje i ostvaruje

napredak u razvoju" amootrivanje je tu kljuni element"

6!aznanje se stie pomou struktura koje poseduje pojedinac, a to su sistemi misoni/ operacijakji se stiu (iz*ra6uju) poev od detinje* doba Te strukture su oblici i kojima se misli, u kojetreba da se smeste in-ormacije iz okru5enja'ne su u stanju stalnih promena koje zavise oduzrasta i sadraja sa kojima se pojedinac $dete uenik& susre(e" /ko su strukture nedovoljne ilineodgovaraju(e da se neki zadatak rei one se moraju prihagoditi zahtevima koje zadatak


43/54

name(e" 'lik $ema miljenja& se mora izmeniti ili ispoetka stvoriti da i se reio zadatakodnosno da i se stvorila ravnotea izme-u pojedinca i okoline" >ognativne nerovnatea$kon%likt& je nastala zato to oekivanja pojedinca odudaraju od onoga do ega je on doaoposmatranjem" =aj kon%likt mora da se rei novim saznanjem da i se uspostavila nova ravnotea"

+ijae istie da su opti pokretai ponaanja i miljenja kod dece isti kao i kod odraslih".ostoje stalne EAje koje su zajednike svim uzrastima" 9 svim etapama razvoja postoji intereskoji pokre(e na akcije" =o su u stvari-izioloke, emotivne i misaone potrebe

0e-utim interesovanja su razliita na razliitim nivoima intelektualne razvijenosti"+ored #6ja koje su konstantnepostoje strukture (misaone) koje se menjaju od nivoa do nivoamentalno* razvoja Cahvaljuju(i promenama tih struktura menja se i ponaanje svakogpojedinca od uzrasta odjoeta do adolescencije"

+o +ijaevom miljenju postoji est perioda u kojima se pojavljuju nove strukture:

Fnzomotorni period $od ro-enja do oko godinu i po do dve& ine tri stadijuma:

!tadijum re-leksa, prvi/ instiktivni/ te5nji (/ranjenje) i prvi/ oseajaG

!tadijum prvi/ motorni/ navika prvih organizovanih opa5anja i prvih

di%erencijalnih oseanja

!tadijum senzomotorne ili praktine inteli*encije (re je o inteli*enciji koja

pret/odi *ovoru) i uvrivanja prvi/ e-ektivni/ veza sa spoljanjim svetom

b).eriod predoperativno* miljenja (inaguitivne inteligencije& traje od druge do sedmegodine i karakteristian je jo po spontanim interindividualnim ose(anjima i po odnosupodinjenosti dece odraslima"

v) .eriod konkretni/ misaoni/ operacija traje od sedme do jedanaest < dvanaest *odina,a odlikuje se otpoinjanjem logikog miljenja i razvojem moralne i socijalne saradnje"

*) .eriod -ormalno < lo*iki/ operacija ouhvata doa adolescencije i karakteristian jepo rzom razvoju apstraktnog miljenja adaptacijom koja je opti olik psihikeravnotee" ;z toga izlazi zakljuak da je misaoni razvoj u stvari sve doa adaptacije nastvarnost koja okruuje pojedinca"

/& SEN%O$OTORNI #ERIO&$ do dve godine starosti&

0isaono delovanje novoro-eneta iscrpljuje se u ulnom i motornosm uskla-ivanjusvedenom na instiktivne radnje $ sisanje uzimanje hrane&" ,ovoro-ene uspenije i umenije sisaposle dve nedelje nego prvih dana" =o je osnovna odlika prvog stadijuma" @e%leksna veanjanovoro-eneta postaju sve sloenija poinju se uskla-ivati sa organizovanim opaanjima inavikama i postaju osnova za nove postupke koje dete osvaja kroz iskustvo" +rati zvuke i


44/54

pokretne ojekte a od pete nedelje poinje da se smei osoama koje su oko njega" ;zme-utre(eg i estog mesaca ono pipa i uzima predmete koje vidi" =o su osnovne karakteristike drugogstadijuma u senzomotornom periodu"

6Ca misaoni razvoj i razvoj uopte najvaniji je tre(i stadijum senzo6motornih perioda".ija5e

*a naziva stadijum praktine, ili senzomonorne inteli*encije koja se javlja mno*o pre *ovora"'na se ispoljava poto senzomotorni period ouhvata tri potperioda" +ijaevu kategorizacijumisaonog razvoja ini est razvojnih perioda"

6vaki postupak misao ili ose(anje pojedinaca naglaava +ijae je odgovor na neku potreu$interes& koja je izraz neke neravnotee" Hlad izaziva promenu u organizmu poreme(ena jeravnotea koju trea uspostaviti uzimanjem hrane" >ad dete vidi loptu ose(a potreu da igranjemi tek kad se zadovolji igrom uspostavljena je ravnotea koja je ila naruena kad je dete ugledaloloptu"


45/54

godine ivota dete poinje da trai sklonjeni predmet to znai da postoje svesno spoljanjegsveta i da ulazi iz poetnog egocentrizma" amo je ono u sreditu ne opaa oko see okruenjesvet""

)eja predstava o prostoru uslovljena je predstavom o ojektu" )ete nema celovitu sliku

prostora $percepciju&nego prostor podeljen na ulne utiske $vid dodir ukus zvuk& i skopan sasopstvenom aktivno(u"

=ek krajem druge godine dete doivljava celovit prostor sa predmetima u njemu to jerezultat uskla-ivanja akcione delatnosti"

9 drugoj godini ivota dete poinje da shvata uzronost me-u predmetima" >ad shvatiuzrone odnose me-u ojektima u detetu poinje da se javlja is/vatanje protoka vremena

Kratko reeno, u prvom stadijumu senzomotorno* perioda detetom vladaju osnovniinstiktivni na*oni povezani sa -iziolokim potrebama i emocije koje iz to*a proistiu

)rugi stadijum ovog perioda karakteristian je po detetovim opa5anjimai navikama pootpoinjanju senzomotorne inteli*encije" )ete ima ose(anje prijatnog neprijatnog olazadovoljstva +ijae naglaava da se pojavljuju prva ose(anja uspeha i neuspeha" )etetom vladaopti egocentrizam"

@azvojem inteligencije u treem stadijumu dete poinje da shvata spoljanji svet ipredmete u njemu" 'no ume da izaere predmete i da ih oseti u odnosu sa drugim predmetima ane samo u odnosu na see" ,jegova ose(anja su kopleksnija ali i dalje vezana samo za sopstvenoponaanje jer dete ne ume da razlui ta je njegovo unutranje a ta spoljna realnost"

=ek kad iz te opte i nede%erencirane slike sveta pone da izdvaja pojedine ojekte i poneda ih doivljava izvan svoga ja kod deteta poinje da se javlja svest o sei" )ete doivljavaosnovna ose(anja radost tugu uspeh neuspeh" +ri izoru ojekta dete ose(a poetne simpatijeili antipatije"

/* P93I:; P39;:P93LJ9NJarakteristika detetovog miljenja svoje tvrdnje nikad ne dokazuje gotovo do sedme*odine misli pre lo*iki i, umesto prave misli interiorizuje opa5anje i pokretekao reprezentativneslike" =o su i dalje senzomotorne eme koje ne doseu do potpuno racionalnih koordinacija"

+rimer: ako se detetu na primer zada da napravi dva jednaka niza crvenih i plavih etonaono vodi rauna da mu nizovi udu jednaki po duini ali jo ne(e shvatiti da u oa niza trea daude podjednak roj etona" 'no jo ne shvata odnos jedan prema jedan" tvari ne posmatramisaono nego optiki" >arakteristika intuitativnog miljenja je da je ono preverziilno $krutomehaniko&" +ijae to dokazuje slede(im primerom: tri kugle /4K razliite ojekre(u se krozjednu cev: kad ih vide kako prolaze redosledom /4K maliani s pravom oekuju da ih opaze na

kraju cevi u istom redosledu /4K" ,jihova intuicija je tana" /li ako cev okrenemo u suprotnompravcu mla-a deca ne uspevaju da predvide redosled K4/" ,jihova intuicija je dosegla dojednog nepokretnog nepovratnog redosleda i njega je %iksirala" =o je ireverzibilno intuitivnomiljenje" /ko udete uspelo da shvati ornutu situaciju $kada se okrene cev& i da predvidiorunuti red kuglica njegovo miljenje i ilo reverziilno tj na viem nivou" 9 ovom periodudete pretvara senzomotornu emu i misao koja zadrava sva oeleja izvora iz koga je potekla";zme-u razvoja ojektivnosti i razvoja intelektualnih #6ja postoji paralelizam jer ta dva elementasu nerazdvojna u svakoj akciji"

/%ektivnost je izvor pokretake energije za aktivnost" ,ema intelektualne akcije koja je

9oiena od emocija"ose(anja interesovanja i vrednosti proimaju intelektualnu aktivnost dajujoj snagu i trajnost"

9enik (e mnogo lake oavljati veoma teke intelektualne aktivnosti ako imainteresovanja za sadraje tih aktivnosti" 9 ovom periodu itno utiu i potrebe odnosno liniinteresi pojedinca" )ete u ovom periodu (e crtati igrati se pevati u dejem horu ako tozadovoljava njegove potree" 9loga starijih u tome moe da ude vrlo itna" aradniki odnosomi podsticanjem oni mogu pomo(i da se urza razvoj"

>ad dete govori pojavom $govorom& pone da opti sa okruenjem ono ve( pokazujesimpatije i antipatije prema osoama i predmetima"

impatine su mu one osoe koje povoljno reaguju na njegove potree" Ca ovaj periodkarakteristino je da dete bezrezervno pri/vata stavove, miljenja i savete stariji/ osoba, kojesmatra superiornim od sebe, i roditelja Ono e pri/vatiti i s/vatanja i vrednosti stariji/ (naprimer, da treba *ovoriti samo istinu) i pre ne*o to je u stanju da razume nji/ov karakter


48/54

')#ERIO& KONKRETNIH $ISAONIH O#ERA"IJA

$ od sedme do 11 ili 1* godine&

)ete u ovom periodu moe da sara-uje sa osoama iz okruenja" 'no sada moe darazlikuje svoj stav od stavova drugih i moe da ga uskladjuje sa drugim miljenjima" amim timmogu(e su i rasprave poto ona mogu da shvate i gledita drugih" +olako nestaje egzorcizam asocijalizacija urzano napreduje" @azmiljanje prethodi postupcima ali karakteristika misaoneaktivnosti jednog osmogodinjaka je unutranja rasprava sa samim soom" =o je pounutarnjenja$interiorizovana& rasprava koju dete vodi u sei pre nego to pristupi akciji" +ostepeno suzijanje

misaonog i socijalnog egcentrizma stvara prostor za saradnju i uskla-ivanje to je veomaznaajno za mentalni razvoj jer se logiko miljenje urzanije razvija u odnosima sa drugima"

=o ima povoljne posledice i na a-ektivne razvoj -ormira se saradniki moral i linaautonomija"Dete se oslobadja bezuslovne podre6enosti starijima

Hovore(i o miljenju maliana u ovom periodu +ijae naroitu panju posve(uje-ormiranju pojmora postojanosti konverzacije koje su neposredno povezani sa pojmovimamaterije teine i zapremine" +rimer:

)etetu pokaemo dve loptice testa iste veliine i teine a zatim od jedne loptice

napravimo lepinju koasicu ili izdelimo na sitne komadi(e" )etepre sedme *odine veruje daje promenjena koliina njene materije teina i zapremine? oko sedme osme godine ono veruje daje koliina materije ostala ista a da su se teina i zapremina promenili? ako devete godine onatvrdi da postoji konzervacija (zadr5avanje te5ine), a ne i zapremine a oko 1161* godine dapostoji konzervacija i zapremina"

)akle pojmovi postojanosti i konzervacije postepeno se razvijaju u intrervalu od sedmedo 1161* godine" )ete trea da ara do izrade spostonosti shvatanja konstantnih veliina dashvata da postoje takve promene u kojima neke veliine postaju kostantne" /ko istu koliinu vodeprespemo u nekoliko razliitih sudova teina i zapremina (e ostati isti" )eca u tom intervalu

izgra-uju reverziilno miljenje tj" umeju da vrate stvari na poetno stanje"

Loptica rastanjena u lepinju moe opet postati loptica $ dakle teina i zapremina suostali isti& i kad deca shvate da novo stanje $ da novo stanje mogu vratiti na poetak kod njih je%ormirano reverziilno miljenje $ na primer : *\B]J? J6B]*&" )eci trea da shvate da za svakuoperaciju postoji reverziilna $inverzno odnosno ornuta& operacija koja ponitava predhodnu" 9


49/54

ovom periodu ona usvajaju i lo*ino pravilo identinosti #aktor identinostiza sabiranje je nula$*G8\8\8]*& a za mnoenje 1 $*^1^1^1]*&"

#re/led ,(vajaja poj'a razli-iti) vr(ta !ozerva*ije pre'a de-je' ,zra(t,.

Konzervacija boja (est ili sedam *odina)

+ostaviti dva reda u kojima je jednak roj kutijia pore-anih simetrino $jedna premadrugoj& pa jedan roj malo rairiti pove(anjem razmaka izme-u kuglica i pitajte dete ukojem je redu vie kuglica"

+rvi red _ _ _ _ _

_ _ _ _ _

)rugi red _ _ _ _ _

_ _ _ _ _

) Konzervacija mase (sedam ili osam *odina)

)etetu se pokau dve jednake glinene lopte a zatim se jedna spljoti a dete se pita da li jeu oema loptama jednaka koliina gline"

Konzervacija prostora (devet ili deset *odina)

,a dvema jednakim kartonskim ploama re-aju se drvene kockice koje imitiraju ku(e"

,a jednoj tali u uglu pore-a se devet ku(a u tri reda tako da udu lizu jedna druge",a drugoj tali devet ku(a se razaca po celoj povrini $razmak izme-u njih je veliki&" )etetrea pitati da li na oema talama ima jednako sloodnog prostora"

Konzervacija tenosti (est ili sedam *odina) 9 dve istovetne posude nalivena je

podjednaka koliina vode" 5odu iz jedne posude preliti u viskoku tanku cev a iz drugeu plitak sud" )ete pitati da li je u oema posudama ostala podjednaka koliina vode"

Konzervacija zapremine (==A=I *odina) .ednu glinenu loptu podeliti na dve i pitati

dete da li dve lopte zauzimaju onoliko prostora koliko je zauzimala ve(a lopta"+roverava se potapanjem u vodu i merenjem podizanja nivoa vode $menzura&"


50/54

;sto kao ostali pojmovi i pojam vremena se iz*ra6uje postepeno )eca poinju dasre-uju doga-aje po redosledu i da uklapaju vremenske intervale izme-u dve doga-aja"

=a dva elementa ona povezuju i pojam vremena je izgra-en"

)osta vremena je potreno da deca shvate pojam brzine kao odnos izme-u utroenogvremena i pre-enog puta" 'vaj proces one savla-uju oko osme godine"

Ra*ioale opera*ije 9 ranom detinjstvu miljenje dosee do intuicije a posle sedmegodine ono osvaja i misaone operacije tj strukturisane mentalne radnje koje pojedinac preduzimada i se shvatio odnose $npr" ;zdvajanje predmeta slinih osoina i namene&" +ut za %ormiranjeracionalnih operacija ide od senzomotorne inteligencije pa preko intuicije koja se pretae umisaone operacije onda kad dete sposono da stvara celovite sisteme koji su istovremenokompozailni $sastavljeni od mnogo elemenata& i reverziilni $vra(anej sistema u pre-anje

stanje&"

+ijae naglaava da se dete oko est il sedam *odina otkriva operacionu metodukojom unekom skupu nalazi prvo najmanji element pa slede(i najmanji me-u preostailm i da ga takonapravi logian niz ne koriste(i metodupokuaja i po*reaka 'no je ve( sposono da zakljuida ako je / ` 4 4 ` K da je i / ` K" 'vde je neophodna i ornuta operacija tj" revirziilnainverzna" >ad je savladao ove operacije dete je sposono da nove lanove pravilno umetne u ve(%ormirani niz"

Klasi-ikacija i serijacija su misaone operacije koje dete u ovom periodu savla-uje"

.redmete *rupie prema odre6enom kriterijumu (npr po slinosti, EAju, razlikama) )a i znaloda %ormira klasu dete mora da u okviru klase razlikuje podklase" +ijae to naziva hijerarhijomklasa primer: pred detetom je deset sme6i/ i pet 5uti/ kuglica" ve su od drveta"

.re sedme *odine, dete kae da ima vie sme-ih nego drvenih kugilca ak i onda kadshvata da su sve kuglice drvene" =o je dokaz da ono nije shvatilo klasu i podklasu $hijerarhija&"

9 periodu konkretnih operacija deto to shvata" 9 njegovoj glavi odvija se proces koji semoe predstaviti ovakvom emom:

>uglice

)rvene ,isu drvene

me-e Mute


51/54

!erijacija je raspore6ivanje predmeta prema nekim odlikama" 5eoma je bitna za razumevanjeosobina brojeva )etetu se prezentuje pet lutaka razliitih veliina i pet tapova tako-e razliitihveliina" 'no trea da napravi dve serije: da pore-a lutke po veliini i paralelno da pore-atapove opet po veliini ali tako da prema najve(oj lutki postavi najve(i stap pa redom do kraja"=o je prikazano na slede(oj slici:

>ad je savladalo proces klasi%ikacije i serijacije dete (e lako operisati rojevima"

P93I:; ?:34


52/54

renjeje proces razvoja koji tee prirodnim tempom i dovodi do promena u misaonommehanizmu" !ocijalna transmisija podrazumeva jezik orazovanje i socijalno iskustvo$delovanje okruenja&" 9ravnoteenje $erviliriracija& je najvaniji inilac u razvoju saznajnihstruktura a postie se u susretu pojedinca sa okruenjem koje odudara od njegovih predstava isaznanja"

ticanjem pravog saznanja na osnovu postoje(e mentalne strukture reava se kon%likt iuspostavlja ravnotea"

Ca uspeno orazovanje kljuno je da optenje izmedju nastavnika i uenika udesmisaono" ,astavnik mora da ima u vidu intelektualni nivo svojih uenika i da svoju nastavuprilagodi tome" @azume uenikovo optenje naroito kada je re o mla-em kolskom uzrastu",ain na koji dete sedi njegovo kretanje oja glasa navike govore esto kao i veralni iskazi"

VRE&NOVANJE TESTOVI$A

O te(tovi'a !ao (red(tv, za vredovaje ,-ei-!o/ zaja

+o +ijaeu testovi koji predstavljaju tane i pogrene odgovore imaju smisla kad jere o %izikom $#& znanju koje je lieno logike dunosti i svodi se na zapam(ivanje injenica ipodataka" 0e-utim kad trea ispitivati logiko6matematike pojmove testovi takvog tipa nisupogodni" >ada je re o prostornim uzronim i kvantitativnim pojmovima trea ispitati kakvoznaenje im pridaju uenici a to je nemogu(e testovima tipa tano netano"

;spitivanjem trea otkriti nivo uenikovog razumevanja i razjasniti ta trea preduzeti dase razumevanje produi" =akvim ispitivanjem a to je vrlo vano ne(emo uenikovo nepotpuno a

delom tano razumevanje svrstati u kategoriju pogreno" 5rednost uenikog rada trea cenitijer se on time podstie da jo olje radi"

ULOA NASTAVNIKA

+o +ijaeu: i nastavnik trea da napreduje a ne samo uenik" ,astavnik trea da pokuada nasluti ta i njegovi najgori uenici ue" ,astoja(e da uenik ne %ormira runu sliku o seida ne doivi ose(anje neuspeha i neprijatnosti koje ga prate" ,astavnik izrasta ako prihvata iuvodi novine ako se kritiki odnosi prema sei ako prema potrei koriguje svoje ponasanje"+rimer je najuspeniji uitelj"

+rema +ijaeu nastavu trea %ormirati prema razvijenosti intelektualnih #6ja kojima segradivo namenjuje i da obrazovanje treba zasnivati na spontanom uenju i razvoju

$ije preporuljivo da se znanje prenosi uenicima u *otovom obliku, jer oni sami trebada otkrivaju 'razovanje ne trea da ide ispred procesa prirodnog razvoja jer je uspeh u tomsmislu ogranien optim stukturama koje zavise od uzrasta"


53/54


54/54

bukvar teorije licnosti 1

Documents