NA MAGAZINU SU RADILI:

Zorica Masinova - urednikLjiljana Miletić - tekstSanja Barić - tekstVladica Milutinović - tekstPredrag Rašević - tekstIvana Dragičević - tekstVera Brdarski - tekstNebojša Grmuša - tekst, fotografijeMladen Anić - dizajn i grafika

U magazinu su na pojedinim mestima preuzimane fotografije i ilustracije sa sledećih mesta:

Sharpei Club Hong KongTraditional Shar-Pei Hong KongDVM Jeff Vidt, http://www.drjwv.comWurtsboro Veterinary Clinic(DVM Linda Tintle) http://www.wvc.vetsuite.com

Maneken na naslovnoj stranici:Han

Drugari,

Praznični broj vam stiže taman na vreme da upot-puni novogodišnju radost i dočeka vas odmorneod svih slavlja! U ovom broju, spremili smo vammnoštvo iznenađenja, pričica koje će vam pomoćida se što bolje snađete u zgužvanom društvu, ko-risnih i zabavnih u isto vreme, jer su nam i psi baštakvi- pametni i luckasti.

U ovom broju, pored već poznatih , upoznaćemovas sa onom stranom šar peia koja je manje poz-nata, da pored zabave i šetanja, mogu imati i ve-liki, human zadatak! Od ovog broja imate priliku daupoznate manekene sa naslovnica, tek da znateda su naši psi - manekeni za 10.

Opet će vas dnevnik nasmejati, kutak o zdravljupomoći, naša iskustva naučiti, slike razgaliti...

Da ne otkrivam previše, listajte i uživajte!

Zgužvani pozdrav!

MAGAZIN IZDAJU:

ISKRENI LJUBITELJI SHAR PEI RASE

NAPOMENA: Svi tekstovi, fotografije, grafika i dizajn su rađeni na amater-

skom nivou ljubitelja Shar Pei rase.

sharpeibansif@yahoo.com http://www.sharpei-balkan.com

ZGUŽVANIMAGAZIN

BROJ 2 IZDANJE ZA JANUAR 2012.

ww

w.sharpei-balkan.com

REČ UREDNIKA

ww

w.sharpei-balkan.com

S A D R Ž A J

Z D R A V L J EOČI KOD SHAR PEI-a 1

M I T O V I I S T V A R N O S TŠTA S’ BORAMA? 3

N E G ADLAKA, ČETKANJE, LINJANJE, KUPANJE 6

Ž I V O TSHAR PEI KAO TERAPEUTSKI PAS

4

I N T E R V J UNEMANJA MALEŠ 7

O V O J E M O J P A SDON I BETTY 10

D N E V N I K J E D N O G S H A R P E I - aSHAR PEI I DRUGARI 12

L U T K E S A N A S L O V N E S T R A N ETOMI, ATINA I AhKIN 14

S H A R P E I P O E Z I J APJESMA O ZGUŽVANOM PSU 16

SHAR PEI - FOTOGRAFIJE 17

G A L E R I J A

ISPOVEST OŽENJENOG PEI-a - SREĆAN SAM!!! 20

P E I S T R I P - B R O J 2

ZDRAVLJE Autor: Predrag Rašević

OČI KOD SHAR PEI-aU prošlom broju sampokušao na što jednostavnijinačin da objasnim najčešćuboljku kod šar-peja,entropiju. U ovom brojunastavljam u sličnomp r a v c u .

Oči su i dalje najosetljivijideo kod šar-peja i o njima seposebno mora voditi računa.U tekstu u prethodnombroju, naveo sam svrhu za-tezanja kapaka i razlogezašto se kod mladih pasa(pre najmanje šestog, a ide-alno pre osmog mesecaživota) ne radi klasičnaoperacija entropijuma gde sereoblikuje sam kapak iuklanja deo kože u okoliniočne duplje. Jedan od na-jbitnijih razloga je pojavaektropijuma koji je najčešćeindukovan preranourađenom operacijomentropijuma, mada, u nekimslučajevima i genetskompredispozicijom.

Ektropija (ektropijum)

Ektropija podrazumevaizvrtanje očnog kapka (uovom slučaju donjeg) kaspolja što dovodi dopreterane izloženosti okaspoljašnjim uticajima. Kapciimaju zaštitnu ulogu tako štosprečavaju da raznaprljavština i mnogi spoljašnjipatogeni dospeju do samogoka. Ektropija najčešće vodido preterane iritacije samogoka, crvenila, zapaljenskihprocesa, infekcija... Nekinaučnici smatraju da jeektropija poligenskiuslovljena (interakcija višegena) kao i da može da bude

izazvana najčešće pogrešnoodrađenom intervencijom(operacija entropijuma) upreranom periodu.Konsultacija sa iskusnimveterinarom je uvek na-jbitnija jer će jedino stručnolice najbolje moći da pre-pozna o čemu se zaista radi. Šar-pej spada u ne tako malibroj rasa koje zbog svogspecifičnog izgleda imajuuslovljene probleme saočima pre svega sa očnimkapcima.

Šta ektropija uopšte znači zavašeg psa?

Donji kapak koji ima uloguda štiti oko i koji normalnoobavlja svoju funkciju uslučaju ektropijuma je izvi-jen ka spolja. Ostavljaotvorenu površinu oka ipruža priliku za sakupljanjeprljavštine i ostalihnepozvanih gostiju (najčešćesu to bakterije, gljivice...). Utom slučaju suze kojeprirodno čiste oko ne mogudovoljno dugo da se zadržeda bi pokupile i izbacileprljavštinu napolje nego seoko daleko lakše suši dajućipsu osećaj iritiranosti. Takvostanje nije prijatno po psa, auglavnom je preduslov za

razvoj konjuktivitisa koji semora tretirati od straneveterinara, ciljanoantibiotskim kapima i/ilimastima. U velikom brojuslučajeva veterinari će psukoji ima problem sa izvrnu-tim očnim kapkompreporučiti korišćenjeveštačkih suza radi pospeši-vanja vlaženja oka i lakšegizbacivanja prljavštine.Ovakva stanja mogu daprouzrokuju i alergijskereakcije kod pasa i u tim

slučajevima semora uključitii neki antia-l e r g e n t .K o n j u k t i v aoka kod pasasa ektropiju-mom najčešćeje potpunoi z l o ž e n as p o l j a š n j i mu t i c a j i m a ,

upaljena je i sadrži iscedakkoji u sebi ima, većinom,bakterije ili gljivice. Bojaiscetka se kreće od tamno ze-lene do tamno braon boje štou k a z u j en aproblem.Pojavljujese iumanjenol u č e n j esuza štovodi dol a k š e gs u š e n j ao k a .Veterinarpostavlja dijagnozu naosnovu pregleda psa i uko-liko u potpunosti nije sigu-ran, može da proveri radsuzne žlezde. U većini

slučajeva sam izgled donjegočnog kapka pokazuje da lije u pitanju ektropijum.

Kako lečiti ektropijum?

U blažim slučajevimaektropijum se leči tako što sereaguje po potrebi, najčešćeje to samo ukapavanjeveštačkih suza nekoliko putana dan, a u slučaju infekcijeili alergijske reakcije tada sereaguje propisivanjemodređene terapije od straneveterinara. Konjuktivitis jesekundarni problem ektopi-juma koji se takođe leči posavetu veterinaraodređivanjem terapije kojase primenjuje do povlačenjasimptoma.

U slučajevima veomaozbiljne ektropije (kadastanje oka prerasta uhronično) jedino rešenje jepodvrgavanje psa operaciji.Otklanja se mala količinatkiva sa unutrašnje stranekapka uz samu ivicu da bi seomogućilo da kapak dođe u

prvobitni, namenjeni položaj(gotovo uz rožnjaču oka).

1

Šta ektropija znači zaraspolod?

U standardu za svaku rasumože se pronaći da stanjakao što je ektropija najčešćeimaju genetsku uslovljenostosim ako nisu izazvana pre-rano i loše urađenomoperacijom entropijuma. Uinterakciji više gena (poli-gensko nasleđivanje) veomaje teško predvideti kod kojegpsa će se tačno ispoljitineželjena osobina pa jedinkekoje imaju ektropijummoraju biti isključene izuzgoja. Samo ozbiljno plani-ran uzgoj, koji se baziraprvenstveno na zdravljuodabrane jedinke, dovešćedo potpunog otklanjanjaispoljavanja neželjenihosobina i smanjenja mukabudućim vlasnicima. Udalja-vanje od preterivanja uizgledu glave i preteranihnabora u predelu očijuznatno će poboljšati kvalitetbudućih pasa. Svaka bolestkoja je nasledna morala bibiti zaustavljena na svompočetku.

Cista na trećem očnomkapku (cherry eye)

Psi poseduju treći očni kapaku samom uglu oka (ka nosu).Ima potpuno zaštitnu ulogujer služi kao prva linijaodbrane i razmazuje suze pocelom oku čisteći ga. Utrećem očnom kapku senalazi i suzna žlezda koja jezadužena za proizvodnjusuza (oko 50% suza seproizvodi u suznoj žlezdismeštenoj u trećem očnomkapku, sudeći po tekstuDVM Jefa Vidta). Kodveoma mladih pasa ovažlezda ponekad ume daiskoči iz svog ležišta uslednedovoljno jakogkonektivnog tkiva i da se po-javi u uglu oka kao upaljena

izbočina najčešće veličinezrna graška, nekad i veća.Sama cista ne smeta mnogopsu ili bar deluje da ne smetapreterano. Uzrok za pojavuprolapsa trećeg očnog kapkamože biti i veoma jak udaracpsa o neki predmet, a unajvećem broju slučajeva jeto entroija (uvrtanjetrepavica). Saveti stručnjakasu da se prvo pokuša vratitisuzna žlezda na svoje mestou trećem očnom kapkukoristeći nekoliko ponuđenihtehnika. Neki veterinarisavetuju odmah uklanjanjesuzne žlezde, mada trebaimati na umu da ova žlezdaobezbeđuje najveću količinusuza u oku i da uklanjanjemože da izazove sušenje okai potrbu za doživotnimkorišćenjem veštačkih suza,kapi, masti. Ukoliko žlezdaiskoči iz svog ležišta najednom oku postojiverovatnoća da će iskočiti ina drugom, kao i uslučajevima kada se odradivraćanje žlezde u prvobitnipoložaj , može doći donjenog ponovnog iskakanja.Savet je sačekati desetakdana i tretirati oko po savetuveterinara jer se žlezdanekada može vratiti na mestosama od sebe ili možeiskočiti i na drugom oku.Ovo je takođe jedan odnajčešćih problema kojiviđamo kod šar-peja.

Uzroci:1. oslabljenost vezivnogtkiva koje drži suznu žlezduna mestu (dovodi do odva-janja žlezde od trećeg očnog

kapka i njenog iskakanjanapolje).2. prolaps može da se dogodikao odgovor na inflamacijuoka ili entropijum koji do-datno može da komplikujestanje.3. takođe, veoma jak udaracglavom prilikom igre psa,što je uglavnom povezano isa prvom stavkom.

Na šta posebno obratitipažnju:

1. pojavu crvene ili rozikastekuglice u uglu oka (ka nosu)2. iscedak iz oka3. crvenilo konjuktive4. položaj trepavica uodnosu na površinu oka(rožnjaču)5. veoma česti pokušaji psada se češe zbog osećajaneprijatnosti (ne bola)6. zapaljenje konjuktive

Dijagnoza se postavlja naosnovu rutinskog pregledakod veterinara koji ćeodrediti terapiju ili predložitioperaciju. Moj lični savet je

prvo pokušaj da sesuzna žlezda vrati namesto, a ukoliko to neuspe, tek ondapristupiti uklanjanjusuzne žlezde.Tretman se sastoji ukorišćenju anti-inflamatornih kapi,masti i veštačkih suza

(u slučajevima kada nemaoštećenja rožnjače savetujese i korišćenje svih ovih nabazi kortikostroida radiumanjenja inflamacije).

Uglavnom se savetujeoperacija posle izvesnog pe-rioda (deset dana do dvenedelje) kada se ostaviprostora za mogući prolaps ina drugom oku. Žlezda se neodstranjuje odmah jer postojivelika verovatnoća da posleprve intervencije više nikadane iskoči napolje. Kao iposle svake operacije, save-tuje se postavljanje zaštitnekragne psu da bi se sprečilodiranje rane i mogućnostvraćanja u stanje preoperacije.

Za sve dalje informacije na-jbolje je konsultovati se saiskusnim veterinarom, jerkao i uvek dobar veterinarzna šta radi.

Do sledećeg susreta, zdravibili !

2

Od kako je ušao u stan, šarpej je postao moja stvarnost!

Dovoljan je samo pogled nanjegovu blesavu facu iosmeh je tu. On mi jeasocijacija na ljubav, sreću,radost, na mekano, namusavo, na blentavo, našašavo, na pametno….

Kao i većina vlasnika imalasam hiljadu pitanja pre samekupovine psa… Svuda okomene negativne kritike…Takozvani šar pej mitovi!

Naš i Vaš drugar PredragRašević, pričao je očuvenom šar pej mitu –pošto bora ? Morate priznati,svako je slušao priču jednabora - 100 evrića, pa kad seto pomnoži sa svim boramana leđima… opaaaa,dobijamo baš lepu sumupara . Nadovezaću se nanjegovu priču.

Bore, tj. taj njihov višakkože, predstavlja još jedanšar pej mit. Odgovor na ovopitanje je vrlo jednostavan.Prva ja sam, pre kupovinepsa, slušala o čuvenomčišćenju između bora, onakupljanju prljavštine, okožnim problemima kojinastaju zbog samogpostojanja bora. Po zvaničnom FCI standarduova rasa se odlikuje dlakomkoja je kratka, oštra,čekinjasta. Dlaka je prava,stoji van tela i ravnija je naudovima. Dužina se kreće od1cm do 2.5 cm i deli se na“horse coat“ koja jeizuzetno kratka i oštra,uglavnom neprijatna na

dodir, druga je “brush coat”,malo kraće i mekše krzno itreća je “bear coat”, znatnomekša i duža dlaka.

U mom stanu živi jedan crnibrush coat!

Linja se dva puta godišnje. Uperiodu linjanja,svakodnevno se četkamo, ajednom u tri dana napravimrastvor jabukovog sirćeta ivode ( 1:3 ) i detaljno muprebrišem krzno. Kada nasprođe “dlakava faza”,prelazimo na normalanritam. To podrazumevačetkanje jednom u tri nedeljei brisanje rastvorom.Četkanje je vrlo bitno, jertako skidate, osim viškadlake, i prljavštinu koja sespiralno lepi za dlaku.

Mnogi i ne znaju dazgužvane ne treba kupatisvaki čas, dovoljno (ipreporučeno) je dva kupanjagodišnje. Sve preko ovogmože samo da napraviproblem i da stvori kontra-efekat, tj. da vam se pasviše “oseća”. Stvarnost je da šar pej imajedinstveni sastav kože.Organizam stvara velikekoličine hijalurona koji se

nalazi u svim delovima tela ion je razlog njihovenaboranosti, tj. mutacija natrinaestom hromozomu kojareguliše sintezu hijalurona.

Stvarnost je da ishrana imaveliki uticajn akompletnospol jašn jestanje dlakei kože vašegpsa.

Stvarnost jeda redovnoč e t k a n j ek o j i m

skidamo odumrle dlake imaveliki uticaj da vaš pas imalepo i zdravo krzno.

Stvarnost je da redovnafizička aktivnost, šetanje,trčanje i igranje ima velikiuticaj na kompletno stanje

organizma vašeg psa, a sveto zajedno utiče i na izgleddlake i kože.

Stvarnost je da redovnomaženje i razmena energijeizmeđu vas i vaše naboranekuglice čini i njihovu i vašu

kožu mekšom i lepšom !!!!

Do sledećeg broja,

Dlakavi pozdrav :)

3

MITOVI I STVARNOST Autor: Ivana Dragičević

ŠTA S’ BORAMA?

KAO TERAPEUTSKI PASSHAR PEI Autor: Sanja Barić

Pročitavši naslov, mnogi odvas će se upitati je li tomoguće. Je li moguće dasharpei služi nekom kaoterapija (osim svojimvlasnicima, naravno).

Idemo ispočetka. U službirehabilitacije, terapije imobiliteta razlikujemorehabilitacijske, terapijskepse i pse vodiče.Rehabilitacijski psi sekoriste za pomoć teškopokretnih ili potpunonepokretnih osoba kaopomoć u obavljanju raznihposlova (kupovina,dodavanje stvari, otvaranje izatvaranje vrata i dr. ).Terapijski psi se koriste kaopomoć u terapiji djece imladih sa teškoćama urazvoju (pomažu im u kre-tanju, socijalizaciji i dr.). Psivodiči se koriste kao pomoćpri kretanju osobama soštećenjem vida (slijepi islabovidni). Gdje god sespominju ovi psi govori se olabradorima, retriverima injemačkim ovčarima. To supsi koji su, najčešće, blagenaravi i lakše ih je školovatiza određenu funkciju. Ovo jebilo malo teorije potrebne zanastavak priče.

Zaposlena sam kao rahabili-tator u ustanovi gdje seškoluju djeca sa autizmom.Autizam je poremećaj koji jezadnjih godina u porastu,odnosno jedno dijete nastodvadeset rođene djeceima autizam. Djeca s au-tizmom imaju velikihteškoća u komunikaciji, so-cijalizaciji i čudnog suponašanja. Izgledaju kao dažive u svom svijetu i vrlo jeteško doprijeti do njih. Jedannaš učenik je imaoterapeutskog psa –labradora. Dogovorili smo saroditeljima da nam Nana(terapeutski pas) dolazi uškolu kako bi osim svommalom vlasniku, pomogla idrugim našim učenicima. Itako je Nana postala člannaše male ekipe. Nana je bilamiran, stabilan i poslušanpas. Idealno, reći ćete. Da,možda idealno ali ne zadjecu sa autizmom. Nana ihsvojom mirnoćom nijeuspjela izvući iz njihovog,zatvorenog svijeta. Ona setrudila, nosila im lopticu, gu-rala im u ruku, ali djeca nisureagirala na nju. Kako stalnorazmišljam i pokušavam naćinačine kako pomoći svojimučenicima došla sam na

ideju da im u školu dovedem

Sion je bio meni najdraži inajbolji pas na svijetu. Uz te

karakteristike, Sion je biojako nervozan pas,nervoznih pokreta tijela,volio je režati i lajati na

ljude. Gotovo nikada nijesjedio, ili je spavao (uvijeksa dozom opreza) ili je bio upokretu. Nije volio da ganepoznati ljudi dodiruju ili

maze. Stalno je htio mjenjatimjesto boravka, odnosno

skoro

nikada nije bio zadovoljan satrenutnim mjestom na kojemsmo se nalazili. Volio jeskakati na ljude.

4

Mi smo se trudili oko nje-govog odgoja i socijalizacije,ali naše znanje (ili neznanje) nije davalo velikihrezultata. Nije mi bilo sve-jedno kada sam dovela Sionau školu i bila sam na oprezune bi li prestrašio nekog odmojih učenika. Ali ono što sedogodilo, gotovo me za-prepastilo. Sion „divljak„ jeuspio svojim nervoznimponašanjem „probuditi„moje učenike. Počeli su gaprimjećivati, vući za povo-dac, dizati mu noge, okretatiglavu, ljubiti ga... Sion je sveto jako dobro podnosio, a jasam bila skroz bez teksta jersu to bila druga djeca,uključena i zainteresirana zasvijet oko sebe. A zar nije toono čemu svi, koji radimo sadjecom sa autizmom,težimo? Da ih izvučemo iznjihovog, zatvorenog svijeta.A Sion je u tome uspio.

I ja, kao veliki ljubiteljsharpei rase mogu s pono-som reći da se ovazanimljiva, zgužvana rasamože koristiti u terapeutskesvrhe i da je jedan njen pri-padnik uspio ono što ri-jetkima uspijeva – pomoćidjeci s autizmom, da budusretna i zadovoljna u„našem„ svijetu.Naravno, ovo je samo jedanprimjer iz prakse i trebalo bi

napraviti znanstveno istraži-vanje koje bi, prema mommišljenju, pomoglo mnogojdjeci sa autizmom.

DLAKA, ČETKANJE, LINJANJE, KUPANJE

NEGA Autor: Ljiljana Miletić

Evo mene među dlakama,odnosno četkanju.Pretpostavljam da znate dashar-pei nema podlaku kaovećina pasa. Iz tog razlogaga i nije potrebno preteranočetkati. Četkanje jeuglavnom radi održavanjavašeg životnog prostora, jerse njihove mrtve, oštredlačice ne zadržavaju ukrznu preterano dugo. Nemrse se kao kod drugih rasai samim tim jednostavnijeispadaju iz krzna. Četkanjemse može malo ubrzati proceslinjanja kao i količinadlačica koje ispadaju po kućiili stanu. Ono što u mno-gome može da olakša periodlinjanja je prilagođavanježivotnog prostora životu sapsom. Pas je to. Moramo sepomiriti da će uvek jednakoličina dlaka biti prisutnana nameštaju, ili po podu,odeći. Po garniturama zasedenje imam prostirke odpamuka koje svakodnevnoistresam, a na podu nematepiha tako da je čišćenjeveoma lako. Prostirkemenjam često jer seodređena količina nečistoćaipak zadrži u njihovomkrznu, a jedan od većih ra-zloga je ta njihova njuškakoja balavi i ostavlja ule-pljene delove. I poredbrisanja ponekad se provučepo neki balavi rezanac ilibalava flekica.

Da koristila sam ozonskučetku. Više u svrhu održa-vanja higijene kože i dlakenego radi samog četkanja.Ozon uništava gljivice ibakterije, otklanja neprijatnemirise, to sam radila zato štopreterano kupanje nije baš

najbolje rešenje za ovu rasu,a i štenci su bili premaleni dabi se kupali. Ozon jepotpuno neškodljiv i nemaopasnosti od narušavanjamikroflore kože. Što sečetkanja tiče, priznajem dato jako retko radim. Kada mipadne na pamet uglavnom jeto u periodu linjanja, kada seviše dlake može naći popodovima i nameštaju inaravno, uvek kada prime-tim nečistoće na njihovomkrznu posle igre u dvorištu.Tada koristim isključivočetku od prirodne dlake.Imam jednu od onih gustih,dužine dlačica 1 cm, zaglancanje kožne obuće. Nijetoliko efikasna kao, recimo,gumena rukavica, ali nestvara statički elektricitetkoji pre svega oštećujestrukturu dlake. U periodulinjanja, tih nekih, udarnihdesetak dana, uglavnom ihčetkam furminatorom. Tad jei samo četkanje maloučestalije.

Tada ih četkam, brišem,usisavam dlake po kući, akada smo napolju umemšakom dobro istrljati krznoda bi što više dlačica ispalovan. Valjanje, kretanje,brisanje kao masaža u tokuperioda linjanja je dobrastimulacija kože da budezdravija i da se krzno lakše i

brže oporavlja.

Postoji još jedan preduslovda linjanje prođe štobezbolnije po vlasnika i popsa, a to je zdrava koža. Nazdravu kožu uglavnom utičezdrava ishrana kao jedan odosnovnih faktora u životusvakog zgužvanca. Onaj in-tenzivni period linjanja, kadane smeju da se dodirnu ko-liko opada dlaka, kod mojihuglavnom kratko traje. Tadaglavnu ulogu igra furmina-tor. Horse psi (psi saizuzetno kratkom,čekinjastom dlakom) u tomperiodu umeju da budu urupicama, kao da su ihmoljci načeli. Uglavnom kodprvog linjanja tako izgledaju.Tada nastupa furminator isve ono što sam gore opisala.Furminator je specijalnodizajniran češalj kojiotklanja mrtvu dlaku izkrzna u fazi linjanja.Posebno je koristan kodbrush pasa (onih sa malo

dužom im e k š o mdlakom) jeruspešno izvlačimrtve dlačice izkrzna.

Kod ove rasepojavio se ijedan “defekt”,

verovatno usled preteranogukrštanja pasa sa brushdlakom ili kao posledicaukrštanja sa dugodlakimpsima iz prošlosti, a to jepodlaka. Shar-pei postandardu ne bi smeo da imapodlaku, ali eto, i takvestvari se dešavaju. Takvi psise uglavnom intenzivnijelinjaju u odnosu na ostale

pse ove rase i malo je težeodržavati im krzno u smisluda zahtevaju više pažnje inege. Kod njih nije loše ko-ristiti furminator kao pomoću svakodnevnomiščetkavanju psa.

Inače, svoje pse kupam samodva do tri puta godišnješamponom, vrlo često ihbrišem, nekad čajem od la-vande (prirodni antiseptik iodlično miriše), ili rastvoromjabukovog sirćeta u vodi. Napar litara vode supenu kašikuili dve jabukovog sirćeta.Ovo je doza za više pasa.Ukoliko se baš isprljaju ublatu ili prašini tada ih istuši-ram običnom vodom bezkorišćenja šampona.

Naravno sve ovo ima efektaukoliko psi imaju zdravukožu. Uz bolesti kože dolazei veliki problemi sa dlakom ipreteranim linjanjem. Čestokupanje šamponom (jednommesečno) ne savetujem.Nema potrebe “iskuvavati”psa kako volim da kažem.Šamponi, ma koliko blagi iprimereni za pse, su mač sadve oštrice.

Do sledećeg broja.

6

“ŽELIM DA JEDNOG DANA ŠAMPION SVETA BUDE IZ SRBIJE”

INTERVJU SA NEMANJOM MALEŠOM

Mi, vlasnici zgužvanelepote, znamo šta nas jenagnalo da zavolimo bore nanašim psima, ali kako sepostaje odgajivač, otkrivanam Nemanja Maleš, vlas-nik odgajivačnice "Wings of

Campus".

Šta Vas je nateralo da od to-liko pasmina izaberete baššar-peja? Šta Vas je najvišeprivuklo?

Iskreno, to je biosplet događaja,mogu reći, sasvimslučajno. Od det-injstva sam uvekimao psa kaokućnog ljubimca,moji roditelji, kaosvi roditelji uveks uispunjavali mojehirove i kupovalipse ali ja nikadanisam želeoobavezu, dasređujem nered zanjima, da ihhranim... većsamo da se igram.Kako roditeljinisu imali vre-mena, pored svojih obaveza,da obavljaju i moj “posao”,na kraju bi scenario bio isti.Naš kućni ljubimac bio bipoklonjen nekome ko ume iželi da se stara o njemu.Meni to tada nije bio “alarm”da treba da se uozbiljim,već sam nastavio po starom.Promenio sam preko dvade-setak rasa, a onda dolazimdo presudnog momenta. Kaoi kod mnogih, za sve je“kriva” Garnier reklama.

Moja tadašnja devojka bi seuvek oduševila štenetom šarpeja, kad god bi videlareklamu, pa je meni sinulaideja - kupiću joj štene.Iskren da budem, meni senisu nešto posebno sviđali…A sada ne bih mogao da za-mislim život bez njih.

To je bio Vaš prvi kontakt sapasminom?

Da, kada sam devojci kupiona poklon ženkicu – Megi.Bila je skroz zategnuta, beznabora. Uz njeno odrastanje,polako sam zavoleo rasu.Najviše me je privuklo što sudobri čuvari, uredni prilikomobavljanja nužde, na jednommestu (i to na kraj dvorišta),što ne kopaju i uništavajustvari, što su odani gazdi, auz sve to lepi i atraktivni.Zbog svega toga, poželeosam da i ja imam šar peja.

Krenuo sam po izložbama ibio uveren, ako kupim štenesa što više nabora, da ćubolje prolaziti na izložbama.

Kako ste izabrali Vašegprvog šar-peja?Kako je izgledaodolazak prvogšar-peja u Vašdom? Da li stepsa uzeli odo d g a j i v a č a ?

Za razliku odMegi koja je bilabez nabora, otišaosam u drugu kra-jnost, pa samtražio štene odroditelja koji sunaborani. Hteosam baš nabora-nog psa . Tadasam na internetunašao parodgajivačnica iz Rusije iMađarske . Hteo sam neštošto nemaju drugi, drugu boju- drugačijeg - da se ističe irazlikuje od ostalih. Pošto sumi je tada transport štenacaiz Rusije bio komplikovan,odlučio sam se zaodgajivačnicu “Qi MingXing” iz Madjarske,gospođice Margarete Cos-ban. Baš u tom periodu,leglo je došlo na svet i svakenedelje sam dobijao slike dagledam i odlučujem. Poštosam se prvi javio, prvi sam imogao da biram, ali samopreko slike. Beše to vremekada je nama trebala viza dabi preskočili granicu, pa jepo štene išao prijatelj izNemačke. Sećam se, bilo jeleto, a ja nestrpljiv, zvao sam

ga svakih pola sata da pitamda li je štene dobro. Zbogmoje, ne baš sjajne, prošlostikada su ljubimci u pitanju imoje “odgovornosti”,roditelji su bili malo

skeptični prema celojsituaciji. Nisu verovali da ćuse brinuti o njemu i sam sveobavljati. Ali kada je stigaou dvorište, svi su se zaljubilina prvi pogled.

Na samom početku, da li Vasje brinulo zdravstveno stanjerase?

Na početku nisam nirazmišljao o zdravlju rase,ali nažalost, samo poslemesec dana krenuli suproblemi. Moje štene, BemBem, tada je imao samo trimeseca. To je trajalo skorošest meseci. Bio sampotpuno izgubljen, promeniosam pet veterinara i niko nijeznao tačno šta mu je, već suga samo punili kojekavim

7

injekcijama. To je bio grozanperiod. Nisam mogao više dagledam kako se pati i hteosam da ga vodim na kliniku,u Budimpeštu. Međutim, sadevet meseci sve se smirilo iviše nikad nije bio bolestan.Tada sam počeo malo više dačitam o bolestima naše rase ida se interesujem.Ne mogu da tvrdim da sadaznam mnogo o bolestima, aliipak osnovne stvari koje supotrebne gotovo svakomvlasniku - znam.

Šta smatrate najvećimproblemom u rasi danas?

Najveći problem su ljudi,odgajivači i svi koji krijubolesti svojih pasa da bisačuvali svoje “ime”, radećinešto najgore, a to je ugroža-vanje rase. Kada bi svi biliiskreni, mnogi problemi bimogli da se izbegnu.

Šta Vas je povuklo dapočnete da se bavite uzgo-jem?

Privukle su me izložbe. Samvid manifestacija gde seupoznaju ljudi, druženje. Sveje počelo na lokalnom nivou,da bih sada mogao reći da sestiglo do globalnog. To me idalje impresionira i privlači.Kada smo svi vlasnici uringu protivnici, a van ringa

prijatelji koji su došli da sev i d e ,druže... Što se tičeu z g o j a ,mogu rećida sam napočetku. Usve to ušaosam sa ide-jom das v o j i modabiromjedinki iukrštanjemdobijem nešto što ja želim ivolim, nešto što će biti mojlični pečat i prepoznatljivo uovom svetu. Želim da uzga-jam, koliko god znam imogu, pomažem rasi, kako unašoj državi, tako i u svetu .

Kako ste došli na ideju daodaberete ime Vašeodgajivačnice?

Kažu dakada bilokoji posaopočinjete,bitno jeime. Nisambio mlad inadobudanveć samp i t a oi s k u s n i j eod mene,v e l i k eodgajivačei svi su mirekli isto,

da odaberem ime koje ćepredstavljati mene, nešto štoje meni bitno, npr. podneblje.Pošto živim u Futogu, aFutog je poznat po kupusu,bilo je smešno daodgajivačnici dam ime"Zlatni Kupus ". Pošto volimanđele, a krila predstavljajusvu njihovu lepotu ibezgraničnu slobodu, to senekako poklopilo sa mojomidejom i mojim željama daizađem iz okvira Srbije.

Krila su, dakle, bila “ pogo-

dak u metu”. Sada je falilonešto “moje”. Živim uravnici, tako da se svesklopilo.Moja odgajivačnicadobila je ime " KrilaRavnice" ili na engleskom "Wings of Campus ".

Koje su, po Vamakarakteristike (što fizičke, štokarakterne), najbolje zajednog pravog predstavnikapasmine?

Po meni, bitno je da pas nijeagresivan, da možete sa njimda se igrate, da ga pomazite.Da može svako da mu priđe,ali takođe i da čuva dvorištesvog vlasnika. Bitno je i danije plašljiv, stidljiv . Što setiče izgleda, tu obraćampažnju na leđa, zadnjeuglove, front, kosti, glava jeuvek nekakonajupečatljivija, dok mi bojanije bitna. Volim jače pse,jače kosture, verovatno zatosto ih nemam. Dobro kre-tanje i pravilan rad nogu jeveoma bitna stavka, da jemiran, staložen i da dozvolikonatakt.

Koji je Vaš tip šar-peja i onočemu želite da stremite usvom uzgoju?

Stremim ka tome daukrštanjem pojedinih jedinkidobijem nešto što će jednogdana biti prepoznatljivo po

mojoj odgajivačnici, ali za totreba dosta vremena.Svi moji planovi sudugoročni, jer zakvalitet je potrebnomnogo rada, vremena in a p o r a . Želim da odgajam psekako za kućne ljubimce,tako i za izložbe, bezpreviše nabora. Retki supsi dubokih grudi, ali telinije želim da ubacim usvoju odgajivačnicu.Želim šar-pejeve pravih

prednjih nogu, dobrihzadnjih i prednjih uglova,dobrom gornjom linijomleđa, jake pse, dobrog kre-tanja u ringu, dobrimk a r a k t e r o m it e m p e r a m e n t o m . Najbitnije za dobrobit rase jeda pse sa manama ibolestima odstranimo izuzgoja. Znam da je to zamnoge surovo, ali se uvekmora praviti selekcija i zauzgoj ostavljati samo na-jbolje jer ”izbačeni” mogubiti sjajni kućni ljubimci.Stremim ka tome da kvalitetnaše rase, u našoj državipodignem na viši nivo i dajednog dana svetski šampiondođe iz naše zemlje.

Ko je Vaš uzor od odgajivačaove pasmine?

Moj uzori su AleksandraStuden (Slovenija) “Alisteaodgajivačnica” i GabrielaZaro (Italija) “Del PeodoroOdgajivacnica”. Na samompočetku mnogo mi je pomo-gao Jugoslav Tadić (GoldPanonia odgajivačnica), alisebe sam pronašao uzAleksandru i Gabrielu, odnjih i dalje učim, divim im sei izuzetno cenim. Imamdosta prijatelja, velikihodgajivača širom sveta itrudim se da od svakog odnjih naučim i pokupim neštošto meni može pomoći,

8

da jednog dana sveukomponujem u svojuodgajivačnicu dodajući,naravno, svoj lični pečat.

Kao odgajivač, da li sma-trate da je za uzgoj bitnijaženka ili mužijak?

Smatram da je oboje bitno.Bitan je sam sklad i pravakombinacija jedinki. Bitno jeuvek nedostatke jednejedinke nadomestiti kvalite-tima druge. Možda je lakšeimati dobre ženke jer tadamožeš birati mužjaka kojiispunjava tvoje kriterijume.

Šta smatrate svojimnajvećim uspehom do sada?

Smatram da najveći uspehtek treba da dođe. Ne mogukao lični uspeh da nazovemsve što sam do sada posti-gao, jer sve što sam osvajao,bilo je sa psom koji nosi imetuđe odgajivačnice. Smatramda ću uspehe tek postizatikada krenem sa psima kojinose ime mojeodgajivačnice. Što se tičemojih najdražih i najboljihrezultata do sada, Ellboy(Ellboy Rouge Des Chanda-gueres) je 2010. godineproglašen za najlepšegmladog mužijaka na speci-jalki za šar-pej rasu u Italiji,u jakoj konkurenciji među76 predstavnika “naše” rase.Iste godine, u ZagrebuEllboy je na specijalki zaMolose proglašen za na-jlepšeg mladog psa svih rasa,Junior BISS.

Koliko su izložbe bitne usvetu pasa, posebno kodšar-peja?

Kada su izložbe u pitanju,imam lično mišljenje. Menisu bitne izložbe da vidimstare prijatelje, upoznamnove, da obilazim mesta,

putujem po Evropi i svetu,razmenjujem iskustva iutiske sa poznatimuzgajivačima i drugiml j u d i m a .U budućnosti želim da idemsamo na jaka takmičenja jersamo tamo može da se vidikoliko vrediš. Međutim, opetse tu javlja činjenica da je toopet mišljenje jednog sudije,jednog čoveka, a znamo dasvi imaju različite ukuse. Tuje i bitna stvar - pej nekadima “svoj dan”, a nekad ne.Nadam se da će se jednogdana poklopiti sve okolnostii da osvojim Svetsku iliEvropsku izložbu ili speci-jalku. Moja velika, moždanajveća, želja je da jednogdana šar-pej iz mojeodgajivačnice osvoji svetskuili evropsku izlozbu.

Koji je Vaš savet za sve kojižele da nabave sebišar-peja? Šta treba dagledaju? Na šta posebno daobrate pažnju?

Moj savet je da budućivlasnici dobro pogledajuroditelje i prostudiraju pedi-gre jer “iver ne pada dalekood klade”. Svi štenci su lepi

kad su mali, ali posle... Zatoje moj savet da se pogledajuroditelji... Obratiti pažnju na

zdravlje predaka , bitno je dastaloženo donesu odluku i daim cena ne presuđuje jer ipaktaj pas će sa vama živetideceniju i više. To nije lutka,pa kad vamje dosadnoda je baciteu plakar, toje članporodice .

Gde viditesebe i Vašuzgoj zanekih desetg o d i n a ?

Za deset go-dina sebe vidim kao us-pešnog odgajivača, do tadaću da izgradim svoj stav istvorim svoju liniju i neštopo čemu će me ljudi znati.Radiću na kvalitetu, a ne nakvantitetu. Mlad sam počeo,smatram da imam vremenacelog života da učim imislim da ću se baviti uzgo-jem celog života. Trudiću seda podignem lestvicukvaliteta u našoj državi jerželim da se jednog danapriča o pejevima iz Srbije.

www.wingsofcampus.com

9

OVO JE MOJ PAS Autor: Nebojša Grmuša

DON I BETTYDugo sam maštao da imampsa ali roditelji su bili velikaprepreka. Duži niz godinasam molio ali uzalud. Kadasam u drugoj godini srednješkole popustio sa ocenama,smislio sam kako da samsebe motivišem. Dogovoriosam se sa roditeljima da akopopravim sve ocene, kupimsebi prvog psa posle tolikogodina. Na moje velikoiznenađenje oni su to pri-hvatili i već tog dana sam sebacio na učenje. Shar pei mitada i nije bio u glavi većsam želeo Američkogstaforda. Ali nažalost (ilisreću), leglo koje sam jačekao nije uspelo. Bio samjako tužan, besan i nisamznao šta dalje i kojeg psauzeti. Sve dok mama nijepitala „A zašto ne bi uzeliShar pei-a ?“. Istog trenutkasam otvorio oglase i odmahpozvao. Tog dana naša“meta“ bila je Ečka, selopored Zrenjanina. Tamo sedesila ljubav na prvipogled...mali Don. Tada jeimao 4 nedelje. Mnogoslatko kuče, veoma razi-grano i nestašno. Kaparisanje odmah, a ja presrećan.Iskren da budem, o njima

skoro ništa nisam znao osimda imaju bore. Posle najdužečetiri nedelje - konačno jestigao! Neverovatan osećaj....neopisiv.

U međuvremenu izgrađen jeboks u dvorištu i imao jeveoma dobre uslove, jer kadsmo se već odlučili za psa,onda moramo i da ga držimona pravi način. Od jutra domraka bili smo sa njim udvorištu, igrali se i ludozabavljali. Bio je jakosmešan i strašno zanimljiv sauvek ludim forama kakve jošnismo videli. Oduvek spavau baš blesavim pozama isvaki put kad ga vidim, nemogu da se ne nasmejem. Nashar pei forumu sam zapazioAlfija i Lili. Odmah su mi sejako dopali tako u paru izadao sebi sledeći zadatak.Da uzmem Don-u drugaricuali opet roditelji su biliprepreka. To je ostalo meni uglavi jer tada nije bilo šanseda ih ubedim. Ali bio samubeđen da samo trebačekati…

Stigla je zima, a sa njom iprvi sneg. Don-u nikakavproblem, on se valjao u

snegu i nikada ga nisamvideo da je drhtao odhladnoće. Alijednostavno nam je biložao da bude napolju, pasmo ga uveli unutra. Tadaje imao već sedammeseci ali dogovor je bioda na proleće opet izađe,što se naravno nije desilo- evo već pune dvije go-dine. Toliko sam ga za-voleo da nikad nisamosećao toliku ljubav

prema psu! Kao brat da mije! Svako veče smo se oti-mali sa kime će spavati. Itako je Don našao mesto i nakrevetu! Bio je veoma dobar,nikada štetu nije napravio.Vreme je brzo prolazilo aljubav je rasla svakimdanom. Završavao sam 3.godinu i tad sam (opet!)stvarno zeznuo ocene aliovog puta sam morao napopravni. Shvatio sam da jeto idealna šansa za mojnaum! Trebala mi je opetmotivacija! Opet je predroditeljima bio ultimatum -ako položim, uzimamoženku. Naravno, kada jenagrada tako lepa i željena,ja položio! Krenula je po-traga za ženkicom.

Samo par meseci posle toga,na forumu se pojavila Vera.Tada je njena Atina okotilapet preslatkih zgužvanaca alinisam tada razmišljao punoo njima. Prošla su još dvameseca i kod Vere ostadoše -mala Hana i Betty. Tek tadami je jedno veče sinulo dauzmem Betty. Odmah samnazvao Veru. Opet je bilo nabrzinu (što nikako ne bihvama preporučio da raditekada kupujete štene) ali bar

sam znao poreklo i zdravlještenaca.

Mala Betty je stigla par danaposle i opet onaj neopisivodobar osećaj! Plašili smo sekako će Don reagovati,obzirom da je živeo sam 16meseci, a nije puštao drugepse u njegovo dvorište. Bettyje tada bila manja od njegoveglave i stvarno smo se jakoobradovali što je odmah pri-hvatio pez problema. Don jebio veoma srećan i uzbuđenšto konačno ima društvo.Ponovo smo se podsetilikako je to imati štene, ovogaputa u kući, naporno ali iveoma slatko. Bio jeproblem što je ona stigla udecembru kada je snega bilopoprilično ali preživeli smo itaj period. Betty se odličnosnašla i uklopila. Don joj jesve dopuštao i tolerisao, pasu tako jeli iz iste činije,spavala je na njemu - sve muje radila, a on je puštao. Alito mu je bila velika greška.Betty se osilila i krenula dadominira i da ga napada,uglavnom zbog hrane. Biloje to veoma stresno za nas.Pokušali smo da topopravimo i sredimo alidžabe.

10

Bila je veoma uporna i nijeodustajala. Inače je veoma

poslušna, ali za to nereaguje. Njeni napadi su senastavili ali smo znali daprepoznamo i pazimo, pa suse napadi dosta proredili aline i prekinuli. On nikadaprvi nije napao ali zna da sebrani. Betty u društvu drugihpasa super funkcioniše al’eto, nad Don-om vlada.Neko će reći da smo Don-uzagorčali život ali oni sestvarno vole. Ne prođe danbez igre. Kad se igrajumnogi bi pomislili da se tukukako su grubi i ludi.Naravno, Don se prvi umori,a onda Betty nastavi sama dadivlja još pola dana. Mnoogoje aktivnija od njega i imapuno više snage. On bi na-jradije spavao po ceo dan, aza nju je to gubljenje vre-mena. Najviše voli da jojbacam lopticu i tako može...pa dok se ja ne umorim. Ve-lika je maza i stalno je kodnekoga u krilu ali ne uzi-mamo je mi, već se samapenje i gura. I već je prošlagodina kako je i ona kod nas.Ne primećujem nikakvuduplo veću obavezu čak jelakše i lepše! Nema ništalepše gledati ih kako seigraju, vole i maze!

Što se hrane tiče, osnovnosu im granule ali ima većviše od godine kako imdajem isključivo one bez ži-tarica. Pored toga redovno

dobijaju i sirovo meso, za-pravo Don se od skoro

opametio paprešao i onna sirovo.Svaki drugi-treći danimaju skušu,juneća srca iostala mesakao i brdododataka…

Iskreno, daona nije to-

liko dominantna i “opasna”,sada bi već verovatno imali itrećeg zgužvanca ali neželim da rizikujem baš to-liko. Njih dvoje zasvakodnevni smeh su sasvimdovoljni! Mada, sada sambrucoš, ko zna, ako mi opetzaškripi sa ocenama…

11

SHAR PEI I DRUGARIDNEVNIK JEDNOG SHAR PEI-a Autor: Vladica Milutinović

Nizali su se tako jedan zadrugim hladni zimski dani.Bilo mi je lepo, toplo iudobno u mojoj porodici.Predstavljala sam glavnuzvezdu u kući, predmetmnogih diskusija, razni ljudisu dolazili da me vide,obiđu, donesu poklon (čemusam se posebno radovala) ipipnu moju naboranu kožu(čemu se nisam radovala).Lajala sam i lajalapokušavajući da ih oteram,ali oni nikako da shvatepoentu. Dobro, dobro,videćete vi kad ja porastem!I dalje sam se bezuspešnotrudila da impresionirammamu, ali ona je vikala svakiput kad bi primetila daostavljam dlake po garnituri.Stvarno ne razumem takvečudne ljude,pa kako nekommože da smeta moje krznokoje je tako divno i što je na-jbitnije - toplo. I strašno menerviraju kad po ceo danzuje po kući sa onomogromnom bučnom spravomza koju sam čula da se zoveusisivač. Aaaaa....!!!! Bežimispod kreveta, definitivno….!!!

I tako jednog jutra dok samuobičajeno dremkala nasvom omiljenom ćebetu,Vladica me je probudila savelikim osmehom na licu,stavila mi nesto čudno okovrata (čini mi se da jepominjala reč ogrlica) i reklada odmah krenem za njom,ima jedno iznenađenje zamene. Mislila sam da mesamo vodi da piškim, kao iobično (zbog periodakarantina posle revakcine),mđutim bila samiznenađena kada me je

odvela u, do sada meninepoznat, deo dvorišta. Prvošto sam zapazila bilo jenekoliko veeelikih pasa.Svako je imao svoj boks, alisu lajali na mene, rekavši mida im ulazim na teritoriju.Koješta…! Onda je Vladicaiz jednog boksa izveladuguljasto stvorenje koje ćeubrzo postati jedan od mojihnajboljih prijatelja. JazavičarDžambo. Hahaha, kako jesamo smešan, uši mu vise imlatara onim dugačkimrepom i sav je kobasičast…Haha, odoh da onjuškam tenjegove uši (možda bihmogla i da ih pipnem malo).Ali za svaki slučaj ću režati,ipak da mu pokažem da nemože on sa mnom kakohoće, nisam ja tamo nekaklinka…! Evo našeg prvogsusreta…

Džambo je bio ljubazan, alija to nisam mogla odmahznati. I zato sam prvo bežalai prilazila mu iza leđa….

Međutim, počeo je da meignoriše,a to nikako nisamželela…

Pa sam odlučila konacno dase suočim sa njim….

Malo po malo, prišla sam muu potpunosti… Onda smomalo ćaskali. Čini mi se dame je posmatrao kao s`Marsa da sam pala. Pa kakoje glup, shar-pei-a nije video.M i s l i m ,stavrnooo…Pakakve su to pre-drasude?! On jeubeđen da samja smotano malostvorenje koje sene snalazi nigde vam sobe iudobnosti toplog doma.Jedna od onih koji ne smejuda izađu bez jaknice, prava

gradska gospođica. E,čvrsto sam odlučila da mudokažem suprotno.Krenula sam u akciju.Igrali smo se i valjali pozemlji kao nikada do tad.

I to je bio početak jednogdiiiivnog prijateljstva koje

još uvek traje.

U narednom periodu usledioje niz iznenađenja in o v i hpoznans tava .Sasvmslučajno, dok smoVladica i ja šetaleCrnom stazom (našeomiljeno mesto zašetnju) u dvoristu vrtića, spazile smo gomilu

pasa i njihovih vlasnika kojisu nas ljubazno pozvali da se

igramo sa njima. Ovajput nisam imala tremujer sam mislila da susvi psi kao Džambo.Međutim, prevarilasam se.Dočekalo me jeovo:ogrooomno, belo,čupavo stvorenjezvano Zoi, Zoi samo-

jed. U početku sam je sejaaaaaaaaako plašila,međutim tokom narednihdruženja pronašle smozajednički jezik. Mada,onako u poverenju da Vamkažem, Zoi me nikad nije

prihvatila, jer je ljubomorna.Onaj veliki haski Oli merkamene , a ne nju. Shhh, nemo-jte da joj kažete slučajno…

Onda su se Boka i Zoi za-jedno urotile protiv mene.Bila sam tužna i odlučila daporazgovaram sa Bokom očiu oči… Kao odrasli psi,civilizovano dapopričamo… I, naravno, tametoda je upalila, sukobi suizglađeni.

Privilegiju da se upiše namoju listu najboljih prijateljadobila je i Dunja, mali, slatkiDžek Rasel Terijer. Odpočetka mi je bila simpatična(valjda zato što je jedino onabila manja od mene).

12

Međutim, za kraj ononajslađe, naravno. Mojnaj,naj,najbolji prijatelj,Bak, haski. Bak je dostamlađi od mene, pa sam setrudila da ga tokom dugihzajedničkih šetnji naučimpravilima lepog ponašanja ugradu (sa kojima je onočigledno imao problem).Sedeli smo u kafiću sa našimgazdaricama, i dok sam jaljubazno pozirala i čuvalaVladicu, Bak je pokušavaoda skoči na sto, da sedne ukrila Sanji, da laje na ljudeterajući ih da ga maze. Uh,tiklinci, tako znaju da blami-raju!!!! Međutim, oboje smobili najsrećniji kad smo poslesvog poziranja po gradu i toguštogljenog ponašanja imalipriliku da se istrčimo udvorištu vrtića (bez bilokoga drugog, mislim na našupseću vrstu, naravno)Uostalom, sami ćete videti izpriloženog kako se nas dvojeludo provodimo kad smo za-

jedno.

A onda se umorimo, paleškarimo uživajući u di-vnom vremenu, ljubavikoju nam pružaju osobekoje najviše volimo (Sanjai Vladica) i našem pri-jateljstvu, jer ... “Svi treba

da znaju šta drugarstvoznači, zajedno smo lepši i za-jedno smo jači... “

Moj društveni život jeveoma bogat, tako da odmene možete da očekujetejoš mnogo luckastih do-godovština. Mašem repićemdo sledećeg susreta!!!

13

TOMI, ATINA I AhKINLUTKE SA NASLOVNE STRAN E Autor: Vera Brdarski

Oni su lutke sa naslovnestrane, oni su harmoničnaporodica, oni su mojanajveća ljubav. Da, to sumoji šar-pejevi, Tomi, Atinai AhKin. Videli ste ih uprvom broju Zgužvanogmagazina na naslovnojstrani, ali slika ne može daispriča priču o njima, ali zatoja mogu…

Za ovurasu sampočela dase intere-sujem prečetiri go-dine kadasam up-o z n a l am o gd e č k a .P o s l esamo pardana naše veze saznala samda ima psa, odraslog crnogšar-peja. Bila sam presrećna,jer volim životinje, ali istotako sam bila u dilemi da liće me prihvatiti, jer me nepoznaje. Naš prvi susret jeprotekao savršeno, kao da seznamo ceo život, odmah jepočeo da maše repićem i dase umiljava. Osvojio me jena prvu loptu. Tomi jemnooogoo dobar pas,pametan, staložen, a istotako i jako veseo i druželju-biv i prema ljudima i premadrugim psima. Sve je naučiojoš dok je bio mali, sve ko-mande, od “dođi, sedi”, pado “ daj šapu“ i sve savršenouradi, pa ponekad pomislimda je čovek, a ne pas.Zahvaljujući njegovojposlušnosti, ubrzo poslenašeg prvog susreta, moglasam da ga vodim sama u

šetnju, bez straha da će minapraviti neki problem. Poceo dan smo se igrali, mazilii uživali, ali kada bi došlovreme za posao, Tomi biostajao sam u stanu i tugo-vao. Odlučili smo da mupriredimo iznenadjenje.

Uzeli oglase, izvrteli partelefona i pronašli jednu

malu crnu ženkicu. Odmahsmo otišli po nju. Tada je uTomijev i naš život ušetaojedan mali crni medvedić,Atina. Uneli smo je u stan, aTomi je bio zbunjen totalno,ništa mu nije bilo jasno. Onaje trčkarala, upoznavala teri-toriju, a on je pratio u stopu,njuškao i lickao. Nije prošloni pola sata, a oni su se većigrali. Njegovoj sreći nijebilo kraja. Najzad je dobio

d r u š t v okoje je to-liko želeo.Tomi ju jet o l i k orazmazio,da jem l a d agospođicai m a l akraljevskit re tmans v a k idan. Ujutro je umivao,puštao je da jede iz njegovečinije, donosio joj igračke,ljubio po ceo dan… Ona bise samo izvrnula na leđa, aon bi počeo sa lickanjem odglave do pete. Atina jepostala jedna velika maza isvi koji su je upoznali topotvrđuju, jer je u stanju dazauzme pozu za maženje itako satima može da uživa.

Sve što zna, naučila je odTomija, tako da nismomorali puno da se trudimooko obuke. Sve je postalomnogo lakše. Oni su se poceo dan igrali, mazili i pazilijedan drugog, kao pravizaljubljeni par. Tek tada samshvatila da je i njima jakobitno da imaju pored čovekai društvo svoje rase, jer tektada njihov predivni karakterdolazi do izražaja. Pored nji-

h o v esreće iz a d o -voljstva imi smod o b i l in e š t ov i š e ,d u p l up o r c i j un j i h o v el j u b a v i ,d v e

umiljate njuškice koje nasbude svako jutro i koje namsvojom igrom uvek izmameosmeh na lice. Kako je Atina rasla, tako jerasla i njihova ljubav, pa jedošlo vreme za bebe. Na svetje donela tri slatka dečaka utri boje, crnog, žutog i kremmedvedića. Atina je ulogumajke sjajno izvela, a Tomije bio tu da zabavlja sinove.Vladala je potpunaharmonija medju njima.Kada je došao dan damališane pošaljemo u novidom, jer nismo mogli sve daih zadržimo jer živimo ustanu, srce mi secepalo.Počela sam daubeđujem dečka da bar jednoštene zadržimo. Posle neko-liko dana mog moljakanja,pristao je. Sa nama je ostalojedno malo ružno pače, crnapufnica, AhKin (Aki). Dokje bio mali bio je jakoplašljiv, jer zbog velikekoličine bora nije ništavideo, pa je kaskao zabraćom. Poslednji je proho-dao, nije smeo da siđe nizstepenice, do činije sa hra-nom je poslednji stizao...Zbog svega toga mi je bionajdraži i jako sam bilasrećna što će ostati sa nama.Pošto je rastao uz roditelje,

14

od njih je sve naučio. Samoih je posmatrao i kopirao, apošto su oni već sve znali,nama je ostalo samo dauživamo u njima. Mogu vamreći da je mnogo lakše saviše pasa, nego sa jednim.Njihov dan počinje tako štonas svako jutro probude takošto dođu do spavaće sobe ikrenu da se maze. Dok pi-jemo kafu sede sa nama natrosedu, dremkaju ili segurkaju za turu maženja.Onda idemo napolje uš e t n j u .

Obično pored reke ili na ve-likoj “livadi”. Tu jurcaju,jure lopticu, otimaju se okodrvceta koje nađu, igraju sepo sat-dva i kad se umore,vratimo se kući. Klopaju ionda se komiraju. Dremajupo pet-šest sati ili na svojimjastucima ili pored nas natrosedu. Kada se probude,kreće igranje po stanu, uzi-maju svoje igračke i luduju.E to treba doživeti, tu nji-hovu sreću kada se igraju.Zadovoljsto ih je gledati.Kao da gledaš predstavu, ane tri psa. I mojoj i njihovojsreći nema kraja. Znajunekad i da preteraju u igri pabude i po koja rupica nakoži, ali odmah posle toga selickaju i leče jedan drugog.Tomi i Aki žive u potpunomskladu, iako je Aki sada zreopas, retko kad se posvađaju,tako da priča da dva mužjakane mogu da žive zajedno,pada u vodu (bar u mom

slučaju). Svo troje imajurazličite karaktere. Tomi jedobrica, Atina maza, a Akičuvar, nepoverljiv premastrancima, a prema ljudimakoje poznaje kao mala maca,uvek spreman za maženje iigru. Radoznali su i vole daistražuju u prirodi, pravilovci. Gde god da pođemovan grada, oni su sa nama.Obožavaju putovanja. Voleda poziraju, što se i vidi naslikama. Sve u svemu, oni suskladna porodica koja je mojživot učinila potpunim.

Srećni su sanama, a imi san j i m a .Volim ih doneba i svebih za njihu č i n i l a .

I za kraj jedan mali savet,ako nemate psa, odmah daste ga nabavili, a oni kojiimaju, neka učine svog lju-bimca i sebe još srećnijimtako sto će nabaviti bar jošjednog. Ipak je pas čovekovnajbolji prijatelj, a kad ihima više, broj prijatelja sepovećava, asamim tim iljubav i dobraenergija.

15

PJESMA O ZGUŽVANOM PSUSHAR PEI POEZIJA Autor: Sanja Barić

Neki mi kažu da je lijep,Nekima je ružan.

Neki mi kažu da ga peglam.Neki da ga mažem.

Nekima se sviđa.Nekima ne.

Nekima je pufnast.Nekima medast.

Govore ljudi svašta,Jer priroda im takva,Da kažu što misle,

Da ne misle što kažu.

Neki mi kažu da je car.Neki da je kralj.

Neki mi kažu da je više čovjek.Neki da je ipak pas.

Svi mi govore nešto.Svi se prave da znaju.Svi mi govore nešto.I razne savjete daju.

Govore ljudi svašta,Jer priroda im takva,Da kažu što misle,

Da ne misle što kažu.

Al istina cijela je u meni:Najveću ljubav moj pei mi daje.

I sreću veću od svijeta!Jer to je pas koji puno više voli, nego što laje!

16

17

PEI STRIP broj 2ISPOVEST OŽENJENOG PEI-a - SREĆAN SAM!!!

Ja sam Toca, a ovo je moja lepšapolovina Tina. Priznajem, volim svoju Ženu, ma

sta volim, ja je obožavam. Ljubimje kad god se ukaže prilika... kadsmo sami.

A nekad smo nestašni i predgostima.

Ja sam jedan nepopravljivi ro-mantik, jedva čekam proleće,pa da svoju dragu izvedem ušetnju.

Znam da mnoge moje kolege,pei-evi nisu baš slavno prošli ubraku, pa se razvode i spavaju uposebnim sobama...Kod mene tonije slučaj, spavam sa svojomkraljicom.

Možda će me neko proglasiti zanaj-papučara, ali sam ja bio uzsvoju dragu i čuvao dečicu kojusmo izrodili. Ipak sam ja tata zaprimer.

Deca su otišla u svet, a Aki ostade sa nama, na našu sreću. Mada, iskreno, ume nekad da

bude naporan ... Ali ja svoju srećnu porodicu nebih menjao ni za šta na svetu.A brak bih svima preporučio,ništa lepše nego spavati udvoje ..ili troje.

20