magazin etnoumlje # 2

ProjekatREGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA

9771452992007

Be

sp

lata

n p

rim

era

k/d

istr

ibu

cija

po

što

m

RASPODELA NOVCA

Zakonodavstvo

PUTUMAYOEFWMF

Svet

Festivali 2007ETNOFEST NIŠVILLE ETHNO.COM

BalkanWORLD MUSIC U BiH

IstorijaWORLD MUSIC:

FORMIRANJE TRANSŽANROVSKOG

KANONA

FESTIVALI KOSOVSKE PESME

Inicijativa

astav Slaviša Malenović i A priori je osnovan u Jagodini, septembra S

1999. godine. Grupu je osnovao kompozitor i pijanista/klavijaturista Slaviša Malenović-Pinki. Muzika koju izvodi A Priori je inspirisana folklorom Balkana sa uticajima jazz-a, progressive rock-a, world music, klasične muzike i elektronske muzike. Debi grupe je bio na World Music festivalu Etnomus u Jagodini 1999. godine. Tokom sledeće dve godine, grupa je učestvovala na nekoliko muzičkih fes t ivala u zemlj i i inostranstvu da bi 2002. prestala sa radom iz opravdanih razloga, dok je osnivač grupe nastavio da radi na drugim projektima. Godine 2006, Malenović je obnovio A priori kao trio u sastavu: Slaviša Malenović-Pinki – klavijature, Miodrag Antić – gitara i Vladislav Dopuđa – bas gitara.

lavisa Malenovic and A priori music band was founded in S

Jagodina, in september 1999, by composer and piano-player Slaviša Malenović-Pinki. Their music is inspired by the folklor of Balkans, but a l so wi th in f luences of j azz , progressive rock, world music, classic music and modern electronic music.

1. Predskazanje Peva: Valentina Božinović2. Naissus XXI vek Peva: Milica Plavšić3. Izgubljeni prsten cara KonstantinaPeva: Milica Plavšić4. Kalčine priče Peva: Valentina Božinović5. Jesen u Čair parku Peva: Milica Plavšić6. Svetlucanje kroz san Peva: Teuta Aslani

WMASR

®

E C O R D S

Obaveštenje: Pozivamo sve zainteresovane World Music sastave u Srbiji koji poseduju neobjavljene studijske snimke ili kvalitetne snimke koncertnih nastupa ili žele da obeleže svoj dugogodišnji rad objavljivanjem kompilacije da nam se obrate! Razmotrićemo mogućnost da oni budu objavljeni uz neki od narednih brojeva magazina Etnoumlje. Za sve dodatne informacije:www.worldmusic.autentik.net/world_music_from_serbia.html

WORLDMUSICFROM

7. Tajna ljubav Peva: Sandra Radosavljević8. Slađanu majka korila Peva: Nataša Todorovska9. Zejtin mahala 10. Iskonija Peva: Madam Piano11. Zeloti 12. Našistan Peva: Bojana Barjaktarević13. Toplički ustanak

WM

AS

CD

20

4

SERBIA

POKLON CD

2 0 0 8

UZ SLEDEĆI BROJ ETNOUMLJAUZ SLEDEĆI BROJ ETNOUMLJA

WORLD MUSIC FROM SERBIAWORLD MUSIC FROM SERBIA

PROMOTIVNI CDPROMOTIVNI CDKOMPILACIJA SRPSKE WORLD MUSICKOMPILACIJA SRPSKE WORLD MUSIC

dramatičnom vremenu kada Srbiji preti gubitak teritorije na kojoj je nekada nastala, postoji preka potreba za organizovanjem kulturne manifestacije koja bi imala za svrhu očuvanje muzičkog narodnog nasleđa Kosova i Metohije. Bolna i poražavajuća je činjenica da najvrednija i sadržajno U

najbogatija tradicionalna muzika kosovskog regiona nestaje iz sećanja gradskog i seoskog stanovništva, posebno mladih i da na taj način Srbija gubi svoje arhetipove bez kojih nema njene samobitne kulture.

Da bi jedan narod osećao pripadnost zajedništvu i prepoznao sebe, potrebno je da sačuva i održi svoje osnovne kulturne modele kao što su jezik i muzika. Srbiji je danas neophodno virtuelno Kosovo, kao što je jevrejskom narodu bio neophodan zavetni kovčeg. Muzika Kosova svojim jakim emotivnim nabojem nosi dušu stare Srbije. Ona će uvek podsećati naš narod na svoje korene i prostor na kojem smo živeli, bez čega smo puko bezoblično postojanje stanovništva, sa mogućnošću daljeg gubitka svakog osećaja za zajedništvo.

Kao umetniku koji se bavi kulturnim istraživanjima, kao i istraživanjima na polju dubinske psihologije, holografske teorije, mogu pouzdano reći da su u srpskoj kulturnoj klimi prisutni svi elementi specijalnog rata, uz potpuno odsustvo zanimanja nadležnih ustanova, počevši od Ministarstva za kultuiru i gradskih sekretrarijata. Građanima Srbije, posebno mladima, se utiskuje u svest osećaj krivice ukoliko nastoje da gaje nacionalna osećanja, iako upravo u tom naprednom zapadnom svetu našu tradicionalnu muziku cene mnogo više nego mi sami. Do sada sam imao prilike da se upoznam sa radovima muzičkih sastava iz Australije, Amerike, Holandije, Engleske i Mađarske u kojima umetnici izvode naše narodne pesme, uglavnom sa područja Kosova.

Činjenica je da svakom izgubljenom ratu i raspadanju nacionalne zajednice prethodi rad sile koja udara po samobitnoj kulturi. Kod nas je tokom decenija to veoma uspešno obavljeno. Uredbom sa visokog političkog mesta je pre više godina pokrenuta stihija podkulturnog talasa porno i turbo folka, kako bi se pomoću njega narodu obrisalo sećanje na sopstvenu tradiciju i podmuklo podmetnuo nižerazredni otpad arapskog i marokanskog melosa kao naša tradicija.

Sada je već isteklo vreme, ali se još uvek može organizovati pokret obnove i popularizacije tradicionalnih vrednosti u Srbiji. Ukoliko se to ne učini, za deset godina više neće postojati sećanje ko smo, niti će postojati bilo šta što nas vezuje u zajednički interes. Mnogi političari, vidljivi i skriveni, upravo u tome vide sopstvenu korist. Besmisleno je protestvovati ispred stranih ambasada, pošto je stranim službama odavno jasno da smo najlicemerniji narod na Balkanu kada je u pitanju rodoljublje. Mesto toga se treba iskreno založiti da misli, reči i dela imaju uzajamnu povezanost, kao što je to kod Grka, Bugara, Turaka i ostalih naroda koji svojim delima to potvrđuju vidljivo.

Kada budemo u Srbiji osnovali festivale kosovske pesme i klubove ljubitelja takve muzike, kao što smo nekada zdušno učestvovali u širenju rok pokreta, tada će svet shvatiti da smo ozbiljan narod. To je dalekosežna ideja iza koje bi trebalo da stanu političke partije, vlada i svi koji vide sebe u budućnosti ovog naroda. Moguće je učiniti da se naša kulturna baština planetarizuje i postane popularna širom sveta, poput latino melosa. Od toga ostvarenja nas deli samo jedan stepenik i mentalna lenjost. Iz ličnog iskustva, svirajući strancima na turističkim destinacijama, uverio sam se u njihovo oduševljenje srpskom muzikom.

Postoji jedan ozbiljan problem, koga sam postao svestan tokom obavljanja svog muzičkog posla. Veliki broj mojih kolega koji se bavi rok, pop, džez i klasičnom muzikom prezire svoje muzičko kulturno nasleđe, ne shvatajući da zapadni melos zapravo predstavlja stilizovanu narodnu muziku engleskog i latino područja. Drugim rečima, tuđu narodnu kulturu vidimo kao svoju a sopstvene se stidimo. Suprotno tome engleska i američka disko industrija već decenijama ostvaruje ogromne profite, tako što je od svoje muzike napravila planetarni melos. Neophodno je raditi sa našim intelektualcima i umetnicima, te ih uveriti da duboko greše u svojim kvazi-građanskim predrasudama. Na kraju svega, zatiranje naše muzičke baštine osiromašuje svetski fond kulture što je gubitak i za ukupno čovečanstvo. Srbija je jedina zemlja na Balkanu koja nije zaštitila svoj melos pri UNESKO-u i to je očigledna slika genocidnog odnosa prema sebi.

Dragomir Milenković, kompozitor-samostalni umetnik

Inicijativa

FESTIVALI KOSOVSKE PESME I KLUBOVI LJUBITELJA MUZIKE STARE SRBIJE

Pavle A

ksentijević i grupa Zapis u velikoj m

eri doprinose očuvanju i predstavljanju srpske i vizantijske muzičke zaostavštine

(foto: Edvard M

olnar)

4

TAJNI MUZEJ

Ne tako davno jedan Amerikanac je u{ao u Jugoslovenski konzulat u @enevi i posle neobi~nog uvoda („ „Da li vam ovo zvu~i poznato?” ”) po~eo da zvi`du}e izbor srpskih narodnih pesama. Po{to se oporavio od iznena|enja, konzul je upitao za razloge ove muzi~ke demonstracije, na {ta je Amerikanac odgovorio da je to bio njegov na~in da zatraì vizu za put u Beograd, gde je nameravao da snimi zvu~ni film o ciganskoj peva~ici Sofki. Ako se pitate za{to su Amerikanci mislili da bi vredelo snimiti film o Sofki, nabavite HMV AM1073 i poslu{ajte njeno izvo|enje „ „Ali Pa{ine pesme” ”, pesme o Albancu koji je nekada vladao Epirom i Makedonijom. Sofka je veli~anstvena. U vreme kada sam boravio u Beogradu, od 1924. do 1926, jo{ nije bila poznata, ali ja je zami{ljam kao gracioznu figuru Kaje, peva~ice zbog koje su u moje vreme svi dolazili u kafanu. Njen glas ima istu dubinu i divlji o~aj, koji slikovito izraàva potisnuta ose}anja Srba kroz pet vekova strane dominacije. Kao {to je jedan moj prijatelj primetio: „ „Zvu~i kao da }e se ubiti!” Sve plo~e koje su ovde predstavljene apsolutno su autenti~ne, kako u sadràju tako i u formi.Rodney Gallop (Gramophone, 1931)

ajni muzej ~ove~anstva”, pohranjen u jednoj porodi~noj ku}i na Long Ajlendu u Njujorku, ~ini arhiva od preko 50.000 plo~a na 78 i 80 obrtaja, objavljenih prvih decenija dvadesetog veka, u pionirsko doba gramofonske industrije. Muzej je proizvod kolekcionarske opsesije Pata Contea, vlasnika i glavnog T [1]

kustosa ove neponovljive fonoteke, po{tanskog slu`benika koji je vreme i novac uloìo u potragu za ranim snimcima ne~ega {to bi se danas nazvalo etni~kom muzikom. Rembetika, fado, tango, calypso, lokalne muzike Severne Indije i Kariba, Dalekog i Bliskog Istoka, Turske, Balkana, ne{to kasnije Afrike i brojnih drugih zabiti, ovde hiberniraju otisnute u oblicima u kojima ih je zatekla prva audio revolucija, kao spomenik entuzijazmu lovaca na egzoti~ne zvuke iz vremena kada je muzi~ka industrija jo{ napipavala put u mraku i katalozima reflektovala neiskvaren ukus svoje nove publike. Muziku sa druge strane ovih dvominutnih i trominutnih zapisa te{ko je zamisliti kao ne{to komercijalno upotrebljivo, ~ak i u vreme kada su snimci nastajali. Ipak, za njihove tvorce (kojih je ukupno bilo manje od 75) sastavljanje popisa planetarne muzi~ke ponude bilo je u svoje vreme pre svega komercijalno preduze}e. Prve velike gramofonske kompanije rano su otkrile da osvajanje trì{ta za novu vrstu proizvoda, prvu ku}nu medijsku ma{inu, zahteva izvesno prilago|avanje i lokalizaciju; da prodaja gramofona ({to je bio njihov osnovni proizvod) zavisi od ponude odgovaraju}eg softvera u obliku lokalno popularne muzike otisnute na diskovima od {elaka. Victor i Gramophone Company, vode}a ameri~ka i britanska kompanija, usaglasile su se oko podele planete na interesne sfere i ustanovile pododeljke za „native music”. Da bi na jo{ neosvojena trì{ta stigli pre konkurencije, organizovali su mreù agenata, obi~no lokalnih trgovaca u gradskim centrima, koji operi{u kao A&R personal, i putuju}ih inènjera-tehni~ara koji obilaze svet vuku}i sa sobom tone opreme, snimaju}i izbor iz uro|eni~ke ponude. Gotovi snimci {alju se u centralu, gde se umnoàvaju, pakuju i zajedno sa gramofonima vra}aju tamo odakle su do{li. Deo ove produkcije dospeo je u Sjedinjene Dràve, zahvaljuju}i useljenicima s po~etka veka, [2] ~iji naslednici po~inju da izbacuju egzoti~ne roditeljske kolekcije sa tavana otprilike u vreme kada je Pat Conte po~eo da ih skuplja u nikada odràni „world expo” snimljenog zvuka.

Za razliku od sa~uvanih etnomuzikolo{kih snimaka iz istog vremena, koji su pravljeni iz akademskih razloga (da stru~njacima olak{aju transkripciju neke primitivne ili tradicionalne muzike, kako bi potom bili deponovani u nacionalne biblioteke i institute), ovo su publikovani snimci, pravljeni da ìve na gramofonima i donesu profit, orijentisani na muziku koja }e biti popularna. Zadatak prvih agenata gramofonskih kompanija bilo je efikasno otkrivanje i istraìvanje potencijalnih trì{ta, {to za rezultat ima neobi~no {iroke i raznovrsne kataloge koji pokrivaju gotovo sve {to je bilo deo ponude, od epskih i gradskih pesama do gamelana i kineske opere. Iz demokratske perspektive rane gramofonske industrije svaka muzika je jednako vredna, kao proizvod o kom kona~ni sud daju kupci gramofona. Obilaze}i planetu preduzetnici su postavili temelje lokalnih muzi~kih industrija koje potom kre}u sopstvenim putem i inauguri{u sistem popularne muzike kao svetski proces, koji u svojim lokalnim varijantama jo{ dugo ne}e biti internacionalno vidljiv, ali nije ni{ta manje efikasan u na~inu na koji vremenom menja ono {to muzi~ari rade i ono {to publika o~ekuje. Univerzalni industrijski standard doneo jebrzinu i mobilnost koji }e omogu}iti razmenu kriti~nih razmera i zbrisati sa lica zemlje velik deo onoga {to jenekada ~inilo planetarnu ponudu.

Autor: Đorđe Tomić

*Tekst je objavljen u časopisu „Reč”, no. 65/II, mart 2002.

Zahvaljujemo autoru i redakciji časopisa „Reč” na dozvoli da tekst ovom prilikom objavimo.

Istorija

5

Etnomuzikolozi su, s druge strane, projekat popisivanja i opisivanja malih i izolovanih muzika sveta, barem inicijalno, ograni~ili upravo na one koji sebi nisu mogli priu{titi gramofon, i prirodom svog posla koncentrisali se na sam muzi~ki proces. Re~ je o onome {to }e posle izvesnog broja godina biti definisano kao jedinstvo muzi~kog zvuka, muzi~kog pojma i muzi~kog pona{anja, kao proizvod neponovljivog konteksta koji uvek ostaje s druge strane zvu~nika, zbog ~ega se etnomuzikolozi u poku{aju da ga fiksiraju oslanjaju na re~i. Prebacuju}i teì{te sa muzike kao proizvoda na kontekst koji zvu~ni zapis ne moè reprodukovati etnomuzikologija }e radikalno izmeniti na~in na koji se govori o organizaciji i doìvljaju muzike. Dok se tradicionalna muzikologija bavi sintaksom i strukturom, etnomuzikologija se koncentri{e na proces. Bave}i se praksama od kojih se mnoge samo uslovno mogu opisati kao muzi~ke (u zna~enju koje re~ ima na Zapadu), izvestan broj Evropljana i Amerikanaca ste}i }e novu predstavu o granicama sopstvene tradicije i otkriti da strane muzike mogu biti dostupne i upotrebljive s onu stranu kategorija egzoti~nog i primitivnog, te da uzorci udaljenih muzika, uprkos distanci, mogu posedovati vrednost koja nije samo dokumentarna ili nau~na.

Danas, kada su od neposrednih u~esnika i njihovih razloga ostala samo groblja mrtvih medija, rani snimci iz Conteove kolekcije i etnomuzikolo{kih arhiva omogu}uju nam pristup zapanjuju}e {irokom izboru dokumenatovanih muzika u izvo|enjima zamalo starijim od Edisona i Berlinera i zorno ilustruju proces kojim gramofon, ukidanjem distance, filtera prostora i vremena, deteritorijalizuje muziku i ~ini je nevidljivom. Osloba|aju}i se izvo|a~a i publike zvu~ni zapis napu{ta izvorni kontekst i materijalizuje se kao proizvod, predmet autonomnog statusa, otisak ne~ega {to je bilo jedinstveno jednokratno, a sada se moè beskrajno ponavljati, umnoàvati i koristiti u situacijama koje izvo|enju ne bi bile dostupne. Sve {to je snimljeno nastavlja da traje i postoji istovremeno. Sve {to je snimljeno moè se ~uti bilo kada i bilo gde. U krajnjem ishodu, ono {to }emo nazivati muzikom sve manje je odre|eno prostorom i vremenom, fizi~kim granicama okruènja. Muzika postaje stvar li~nog izbora, ukusa ili opredeljenja, pitanje selekcije kojom na nove na~ine odre|ujemo ono {to verujemo da jesmo ili nismo. Nove tradicije, muzi~ki savezi i blokovi, uspostavljaju se preko horizonata koji dele razli~ita vremena, prostore, epohe, generacije, kontinente, kulture, jezike, narode, klase i rase.

Pristup tom virtuelnom svetu omogu}ilo je posredovanje tehnologije i trì{ta. Komodifikacijom muzika sti~e vlasnika i postaje predmet trgovine, dobija ime i organizuje se u ̀ anr kojim industrija reguli{e proces prodaje i poku{ava da ustanovi odnos izme|u muzike i odre|ene vrste ukusa, odnosno publike, da otkrije poredak u haoti~nim de{avanjima i prona|e na~in da se neizvesnost svede na podno{ljivu meru. Kao slika muzi~ke zajednice, ̀ anr svojim granicama, pravilima i kodovima muziku ~ini vidljivom izvan kruga neposrednih u~esnika, i u isto vreme, ~ine}i je prepoznatljivom, izlaè je komercijalizaciji i stabilizuje je, ~ime se ànr fiksira i gubi sposobnost da projektuje autenti~nost. Stabilizovan ̀ anr je mrtav ̀ anr.

Jedan od razloga obnovljenog interesovanja za Conteove muzejske i egzoti~ne snimke - koji }e ih kona~no ponovo u~initi dostupnim, prvo u doba povratka folka krajem {ezdesetih, a potom i u okviru transànrovskog „world music” kanona osamdesetih godina - upravo je najve}a mogu}a udaljenost od procesa kojima trì{te oblikuje muziku. Iz ove prespektive, „world music” se doìvljava kao nastavak folkom inspirisane potrage za iskustvom autenti~nosti, za oazama otpora u pustinji homogenizuju}e pop-kulture. S druge strane, zavisno od stanovi{ta, „world music”, kao organizovani poku{aj izvo|enja manjinskih muzika sveta na internacionalno trì{te, doìvljava se kao pogubno me{anje kultura, kao egzotika novog doba i znak zavr{ne faze globalne kontaminacije pop estetikom, koja pri~u o autenti~nosti pretvara u sredstvo New Age marketinga. Pozivanje na autenti~nost je u ovom slu~aju prvi simptom neautenti~nosti, a „neautenti~no” moè zna~iti nedovoljno egzoti~no, previ{e egzoti~no, komercijalno, neoriginalno, politi~ki nekorektno, irelevantno ili lo{e. Sud koji se obrazlaè pozivanjem na autenti~nost obi~no je negativan, bilo da ga poteù advokati ili, ~e{}e, kriti~ari ove vrste ukusa. Tako, zavisno od vrste muzi~kih interesovanja i doìvljaja, „world music” moè biti osnovna mera i za jedno i za drugo. Na na~in na koji je, ve}im delom svoje istorije, to bila i popularna muzika uop{te.

STVARNO AUTENTIČNO

„„„World music””” je danas ime za muziku koja nije pop, ve} poti~e iz tradicionalnih muzika - a to je mnogo stvari. Podse}a ih na ne{to {to su izgubili... ne{to {to po~iva na sna`noj muzi~koj tradiciji. Rumunska ciganska muzika nije tako daleko od onoga {to se ovde moè videti. To je stvarno autenti~na muzika. Mogu}e je da je publika na Zapadu samo umorna od velikih zvezda koje su tako hladne. Mi smo obi~ni ljudi koji sviraju muziku. (Taraf de Haidouks)

U File Under Popular Chris Cutler rezimira razli~ita zna~enja „popularnog” i zaklju~uje raspravu konstatacijom da posle posredovanja biolo{kom memorijom (modus folklorne muzike, doba dominacije uha) i notacijom (modus umetni~ke muzike, doba dominacije oka), zvu~ni zapis i elektronska memorija uvode muziku u popularni modus, {to se u njegovoj dijalektici dalje opisuje kao negacija negacije i povratak primatu uha. Popularna bi bila ona muzika koja primarno postoji na trì{tu nosa~a zvuka i operi{e u uslovima koje to trì{te diktira. Sli~nu podelu, izvedenu iz kritike popularne kulture, prihvataju Simon Frith i drugi autori, koji se slaù oko toga da je zavr{ni element ovog trojstva najdirektnije povezan sa tehnolo{kom revolucijom. Ono {to nisu svi spremni da prihvate jeste procena nastale {tete. Stav ranih kriti~ara popularnog jeste da masovna proizvodnja i trì{na utakmica, koja otvara mogu}nost da o kulturnoj ponudi sude oni kojima to nije posao, u krajnjoj instanci vode u sve izraèniju komodifikaciju i komercijalizaciju i, kako tvrde najradikalniji me|u njima, kona~ni pad u neautenti~nost. Popularna kultura, koja se prepoznaje kao kultura drugih, onih koji usled nedostatka obrazovanja ili ukusa nemaju pristupa vrednostima visoke kulture (ili, kod Cutlera, polugama mo}i), tema je kojom se pre predstavnika kriti~ke teorije

6

bave sociolozi i pedagozi. Prema pesimisti~koj dijagnozi, auteni~nost ne moè preìveti doba komodifikacije. Koriste}i proizvode masovne kulture, masovna publika nepovratno postaje `rtva kapitala koji uspostavlja punu kontrolu, standardizuje produkciju, pasivizuje potro{nju, anestezira gra|anstvo i cementira dru{tveni status quo.

Manje pesimisti~ka prognoza oslanja se na oslobodila~ke potencijale tehnologije, masovnu proizvodnju koja je su{tinski nepodlo`na kontroli i shvatanje potro{nje kao aktivnog procesa koji kupcima, pored prava glasa u prodavnici plo~a, ostavlja i prostor za izvesnu inicijativu. Ustaju}i u odbranu disco muzike, Richard Dyer ocenjuje kao neispravnu pretpostavku da „kapitalisti~ki na~in proizvodnje nu`no i jednostavno proizvodi 'kapitalisti~ku' ideologiju” budu}i da se interes kapitala uglavnom iscrpljuje u trì{noj vrednosti proizvoda, kapitalizam moè bez problema „praviti profit i na stvarima koje su ideolo{ki suprotstavljene buròaskom dru{tvu na kojem po~iva”.[3] U isto vreme, upotrebna vrednost proizvoda ostaje s one strane „ta~ke prodaje”, a sam prozvod otvoren za nove upotrebe i upisivanje novih zna~enja. U novoj interpretaciji popularna kultura se vidi kao na~in na koji potro{a~i koriste proizvode masovne kulture i odre|uju im funkciju u razvijanju predstave o sopstvenom identitetu. Industrija proizvodi kulturu; ali i kultura proizvodi industriju jer se produkcija ne odvija samo unutar korporacije organizovane prema potrebama proizvodnje i njenim organizacionim formulama ve}i u odnosu prema {irim kulturnim formacijama i praksama koje nisu pod njenom kontrolom, niti se mogu uvek blagovremeno prepoznati u marketin{kim laboratorijama. „Romanti~na zabluda” o mogu}nosti autonomije unutar struktura kapitalisti~kog na~ina proizvodnje nastavi}e da odre|uje na~ine na koje avangarda popularne kulture polaè pravo na autenti~nost i dokazuje sopstvenu vrednost.

Zami{ljena linija koja deli rock i pop, ili pre njih jazz i lak{e forme lake muzike, po~iva upravo na modernim ili trivijalizovanim oblicima ideala autenti~nosti i ulozi koju taj ideal ima u produkciji, potro{nji i vrednovanju popularne muzike. Zahtevi za originalnost, inovativnost i samostvaranje manifestuju se u fascinaciji figurom jazz muzi~ara me|u hipsterima i bitnicima pedesetih godina, ili u „spremnosti publike da pla}a ulaznice za rock koncerte da bi videla nekoga ko veruje u sebe”, nekoga ko je u stanju da bude deo industrije i ostane „izvan tonaliteta” i „izvan metra” (Charles Keil) industrijskog standarda. U procesu transformacije od tinejdèrske pop zvezde, preko „heroja radni~ke klase” i odmetnute savesti ~ove~anstva, do uvaènog autora i umetnika (kog bi Italijani nazvali cantautore), Lennon je bio vo|en onim {to rade Bob Dylan i Yoko Ono, zale|em folk i art tradicije, u kojima je rock traìo temelje sopstvenog kredibiliteta i potvrde individualizma kao prihva}enog oblika ideala autenti~nosti. Garancija vrednosti je u autorskoj li~nosti.

S druge strane, svetovi u kojima se kopernikanski obrt postavljanja autora u centar sveta nije odigrao u samom za~etku su diskvalifikovani sumnjivim kolektivizmom ili tradicionalizmom, monokulturom koja onemogu}uje samoostvarenje i tako trivijalizuje sve ono {to se ima ponuditi na trì{tu kulturnih proizvoda. Muzika koja nije potpisana iz ove perspektive ne moè biti vredna jer ne moè biti autenti~na. Muzi~ari koji su svedeni na predstavnike tradicije iz koje dolaze te{ko se mogu kvalifikovati za pun autorski status i sve ono {to odatle sledi, jer ono {to nude pre pripada inventaru prirodnih nego kulturnih dobara. Ulazak u sistem u kom marketing muzike prete`no po~iva na li~nosti i iskustvu tvorca ostavlja takve muzike bez teksta i bez komentara, {to oteàva svaki poku{aj da im se pripi{e neki zna~aj. Njihovi kvaliteti su kvaliteti iz domena egzoti~nog, ne~ega {to ostaje na drugoj strani, tamo gde je garancija vrednosti u muzi~koj zajednici.

TREĆI SVIJET

Stalno nagla{avana briga za „„po{tovanje kulture lokalnog stanovni{tva”” ne podrazumeva i prihvatanje vrednosti koje ta kultura nosi, vrednosti ovaplo}enih u ljudima. Umesto toga, ovakvo pona{anje otkriva odlu~nu nameru postvarenja, ograni~avanja, zatvaranja, o~vr{}avanja. Egzotizam je jedan od oblika ove simplifikacije. On ne dozvoljava kulturnu konfrontaciju. Na jednoj strani imamo kulturu u kojoj se prepoznaju kvaliteti dinamizma, rasta i dubine. Nasuprot tome nalazimo samo osobenosti, zanimljivosti, predmete, nikada strukturu.Frantz Fanon

„Boundary-crossing”, {to je naziv jedne od kategorija u okviru kojih BBC3 od ove godine dodelju nagrade za „world music” izdanja koja su obeleìla sezonu, najbolje izraàva ono {to se smatra centralnom odlikom svake muzike koja pretenduje na mesto pod suncobranom „world music”. Prelazak granice se podrazumeva, bilo da je u pitanju one-off kolaboracija dvojice ili vi{e muzi~ara sa razli~itih strana sveta (disciplina za koju je rezervisan termin „world music” u najuèm smislu, kao etni~ki fusion), poku{aj internacionalne promocije i distribucije lokalnih muzika koje ne pripadaju internacionalnom repertoaru, preuzimanje tu|ih ideja ili zvu~nih sredstava kao predlo{ka ili gotovog materijala i njihovo kori{}enje u nekom novom kontekstu, ili hibridizacija koji nastupa kroz muzi~ki dijalog etni~ke grupe u dijaspori sa novim okruènjem. Prelaènje na drugu stranu podrazumeva distancu, pa se marketing i dizajn „world music” proizvoda oslanja na predstavu o homogenoj, klimatski, teritorijalno i rasno generisanoj lokalnoj muzici koja polazi na put i zavr{ava u dnevnim sobama daleko od ku}e. Prelaskom na drugu stranu, iz razloga organizacije prodaje, raznovrsne lokalne muzike bivaju udruène radi zajedni~kog nastupa, pri ~emu se mnoge unutra{nje i spolja{nje, muzi~ke i nemuzi~ke razlike obuhva}ene kovanicom „world music” kona~no svode na jednu, koju slikovito opisuje fraza „the West and the rest” - programsko na~elo „world music” projekta.

Prva granica je ona koja deli svet barijerom postavljenom izme|u engleskog govornog podru~ja i ostatka planete, odnosno internacionalnog i doma}ih repertoara. Prema doktrini prihva}enoj u muzi~koj industriji koja sve {to nudi klasifikuje kao internacionalni, regionalni i lokalni repertoar, internacionalni uspeh podrazumeva ako ne nu`no tekstove na engleskom, onda svakako prethodni uspeh u pop patrijar{ijama Londona i Njujorka. To je, na

7

Bob M

arley Foto: w

ww

.smokeshopdirectory.com

kraju krajeva, i put kojim je „world music” kao i mnoge internacionalno popularne i manje ili vi{e egzotizovane verzije lokalne muzike pre njega - kona~no iza{ao u „svet”. „World music” karijeru po~inje kao neanglofona muzika (mada u obzir dolaze broken English, patois, pidgin i kreolske verzije engleskog) ili nerazumljiva muzika koja ne „govori o 'na{em' ìvotu”. Ali, deset godina posle lansiranja termina 1987. godine, filolo{ki kriterijum je eliminisan masovnim uklju~ivanjem aktuelnog britanskog, irskog i ameri~kog folka. U izboru sto klju~nih „world music” izdanja koji je uredio Simon Broughton, a objavio Rough Guide 1998. godine, gotovo ~etvrtinu ~ine evropski i ameri~ki izvo|a~i koje kreatori originalne kovanice u svoje vreme ne bi prepoznali kao kandidate za jednu takvu listu. Mogu}i izuzetak je Ian Anderson, urednik nekada folk a danas „world music” ~asopisa fROOTS, u ~ijem se manifestu „world music” naj{ire opisuje kao „svaka muzika, stara ili nova, koja ima korene u nekoj tradiciji”, {to je zapravo nagove{taj pravca u kom su ̀ anrovska pravila gra|enja kanona „world music” evoluirala.

Kapitalni Rough Guide vodi~, koji je 2000. godine publikovan u dva debela toma, „svet” tuma~i doslovno i pokriva svaki kutak njegove politi~ke mape, uklju~uju}i Severnu Ameriku i Evropu. Mape su upotrebljene i kao alternativni grafi~ki sadràj na po~etku svakog odeljka, pa se tako na karti Evrope odmah moè uo~iti da je jedina nepokrivena (bela) evropska zemlja Belorusija. Roma, Kurda i sefardskih Jevreja na mapama nema, ali su predstavljeni u okviru svojih regiona, eksteritorijalno ili u okviru odrednica za pojedine zemlje. Mada ukazuje na korene pokreta u folk revivalu, takva ideja dru{tva naroda prili~no je daleko od originalne verzije kori{}enog geografskog rama. Svet na koji se odnosi „world” u kovanici „world music” izvorno nagla{ava razliku u odnosu na svet iz fraza kao {to su „The World Bank” ili „The World Trade Center”. U pitanju je svet bliì onome {to se danas opisuje kao siroma{ni Jug, nasuprot razvijenom Severu, ili onome {to je nekada opisivano kao „mondo exotique”, svet predela filmski prepoznatljivih po palmama i tropskim pticama koje su u prvoj deceniji hladnog rata proslavili Les Baxter i Dean Martin. Odnosno, svet biv{ih kolonija, koji sa intenziviranjem blokovskog sukoba {ezdesetih godina, u doba ukr{tanja muzi~kih izbora i politi~kih stavova, dobija ime Tre}i svet, [4] ~ime je kona~no i geopoliti~ki odre|ena „world music” teritorija.

Doba najve}e popularnosti ove danas izumrle kovanice jeste i vreme nagla{ene internacionalne solidarnosti sa oslobodila~kim pokretima i kulturnim revolucijama u biv{im kolonijama koja se, izme|u ostalog, izraàva ̀ ivim interesovanjem za lokalne muzike, kao muzike bunta i otpora ili kao uro|eni~ki folk. Neke od danas poznatih etiketa (kao {to je World Network) izrastaju iz raznih „komunarskih” inicijativa iz vremena Koncerta za Banglade{. Folk kao internacionalni muzi~ki izbor levice potvr|uju eksponenti Guthrie/Seeger/ Dylan tradicije na ju`noj polulopti, gde se ona manifestuje kao nueva cancion u îleu i Argentini, tropikalizam u Brazilu ili nueva trova na Kubi, dakle u vrstama direktno inspirisanim ameri~kom protestnom muzikom. [5] Ono {to }e biti nazvano „world music” izlazi na scenu kao muzika potla~enog Tre}eg sveta, sveta najmla|ih i najmanje prilago|enih u porodici naroda ili, u kontekstu obnovljenog interesovanja za folk, sveta predindustrijskih kultura zatvorenih u novonastale nacionalne dràve. Posle zvu~nih razglednica u ànru egzotike, lokalna muzika postaje zanimljiva i u svojim autenti~nim varijantama, s jedne strane zbog politi~ke solidarnosti, a s druge zahvaljuju}i pretpostavljenoj blizini lokalnih kultura ne~emu {to je razvijeni deo sveta uspeo da izgubi. Svetovi Tre}eg sveta su mla|i i manje prilago|eni modernim vremenima, ali u isto vreme stariji i mudriji. Njih krase prirodnost, blizina zemlji, blizina kulturi u njenom biolo{kom i organskom aspektu, kulturi u zna~enju „gajenja biljaka”, kulturi tela i alternativnih znanja kojima se na Zapadu pro{iruje repertoar sredstava samostvaranja. Ravi Shankar, joga, egzoti~na kuhinja i akupunktura postaju deo popularne kulture u istom paketu.

PROMOTERI

Muzika postoji {irom sveta i pripada ~itavom svetu. Ideja „„ muzike sveta”” jednostavna je i zna~i upravo to.Yat-Kha

Prvi kontakti publike sa onim {to }e postati jezgro „world music” kanona omogu}ili su sponzorisani etnomuzikolo{ki snimci koje izdaju ku}e kao {to su Ocora i Inedit u Francuskoj ili Nonesuch i Folkways Records u Americi. Izdava~i koji ne moraju da brinu o godi{njim izve{tajima, jer su njihov posao kultura i edukacija a ne profit. Publika na zapadu prvi put je ~ula budu}e „world music” zvezde kao {to su Nusrat Fateh Ali Khan i Taraf de Haidouks zahvaljuju}i snimcima koje je objavila Ocora, ku}a ~ije malotira`ne izdava~ke „proma{aje” od 1957. finansira francuski dràvni radio. Razli~ite muzejske i univerzitetske edicije arhivskih etnomuzikolo{kih zbirki tako|e su sponzorisane od strane dràve, nadle`nih internacionalnih organizacija i fondacija, obi~no u jo{ manjim tiraìma, u ekstremnim slu~ajevima od samo pedeset primeraka, koji su ionako namenjeni bibliotekama. U isto~noevropskim zemljama klju~nu ulogu u definisanju repertoara, profesionalizaciji folka i potvr|ivanju nacionalne kulture imaju dràvni radio i izdava~ke ku}e kao {to su Balkanton, Elektrorekord i Hungarton, ~ija }e izdanja, bar delimi~no, tako|e doìveti da budu prepakovana u „world music”. Do 1980. godine etni~ka muzika je po definiciji nekomercijalna, na samoj ivici onoga {to se moè nazvati industrijom, i uglavnom postoji zahvaljuju}i mreì sponzorisanih kulturnih institucija i programa. Po{to je, uz pla}anje skupih francuskih i uvoznih izdanja, jedini na~in da se do ove muzike do|e zadugo bio odlazak u biblioteku, ~itav ovaj korpus dobija etiketu „library music”.

Nekomercijalne uro|eni~ke muzike komercijalizuju se privatnim inicijativama ljubitelja „bibliote~kih” izdanja, ~ije minijaturne izdava~ke ku}e formiraju drugi krug „world music” mreè i kona~no odre|uju {ta }e u nju u}i i krenuti na put oko sveta, poslovnim odlukama koje se zasnivaju na ukusu, a ne na ispitivanju trì{ta, dràvnom interesu ili razlozima elitne kulture. Marketing zasnovan na autenti~nosti ostaje deo ànrovske konvencije, pa se od izdava~a o~ekuje da demonstriraju integritet i posve}enost na na~in koji odaje po{tu etnomuzikologiji, ~ak i nakon {to je trend postao dovoljno komercijalan da privu~e industriju i dâ za pravo kriti~arima iz etnomuzikolo{kog tabora. Skup ànrovskih pravila [6] koja su mu neophodna da bi bio vidljiv na trì{tu, „world music” inicijalno pozajmljuje

9

Taraf D

e Haidouks F

oto: ww

w.aaa-theater.nl

od etnomuzikologa, ~ija se tradicionalna lovi{ta uglavnom poklapaju sa Weltmusik teritorijama. To su restriktivna pravila koja sa podru~ja etnomuzikologije stare {kole isklju~uju sve {to je savremeno, urbano, industrijsko, tehnologizovano, elektri~no, zapadno, komercijalno i autorsko, odnosno sve ono {to ne spada u autohtonu tradicionalnu muziku u „izvornom” obliku, koji prethodi tehnolo{ki posredovanom me{anju kultura i komercijalizaciji. Za razliku od etnomuzikologa, preduzetnici u ulozi kulturnih posrednika svoju misiju doìvljavaju kao komercijalno preduze}e koje se obavlja u prodavnicama plo~a, umesto u bibliotekama, i ra~unaju i na izbor iz lokalnih popularnih muzika koji izlazi iz etnomuzikolo{kog zabrana. Bogato opremljena i prokomentarisana etnomuzikolo{ka izdanja posve}ena fosilnim muzikama u njihovim rukama kona~no zavr{avaju kao podskup „world music” kataloga, a ìve lokalne muzike, tradicionalne i popularne, izlaù se isku{enju trì{ta, {to je odgovornost koju su promoteri spremni da prihvate.

Izlaskom na internacionalno trì{te uspe{niji predstavnici lokalnih muzika sti~u publiku ~ija se o~ekivanja mogu razlikovati od o~ekivanja publike odgovorne za aktuelni oblik tradicija kojima pripadaju. Autori koji teè internacionalnoj karijeri bivaju primorani da paralelno rade na dve teritorije i poku{aju da sa~uvaju kredibilitet na obe strane, {to su aktivnosti koje se ~esto znatno razlikuju, kao {to pokazuju albumi koje Baaba Maal objavljuje u Senegalu na kasetama za doma}u publiku i ono {to snima za „world music” trì{te, ili pak kontrast izme|u njegova poslednja dva svetska izdanja izrazito tradicionalisti~og Missing You i ultra-hibridnog Nomad Soul kojima su ilustrovane dve strategije kojima pribegavaju „svetski muzi~ari” u sudaru sa svetom. Me{anjem doma}eg, regionalnog i internacionalnog repertoara, geografsko poreklo i teritorija, doma}a i strana, i za muzi~are postaju faktori koji se vi{e ne mogu zanemariti. Tako i pored izjava da ga „afri~ka muzika uop{te ne zanima” i da ono {to radi nikada ne bi tako opisao, Manu Dibango ne bi mogao niti bi verovatno ikada poèleo da se re{i etikete „File under: world music/africa/cameroon”. Takva etiketa, naravno, ima svoju cenu u obliku razli~itih, ~esto sukobljenih ànrovskih i produkcijskih konvencija.

Ibrahim Sylla, vode}i zapadnoafri~ki producent u Parizu osamdesetih, opisuje uspe{an proces prilago|avanja doma}ih muzika stranim publikama kao „otvaranje” bez „denaturalizacije”, {to u njegovom slu~aju zna~i otvaranje za tehnologiju i pribliàvanje produkcije ne~emu {to je ciljnoj publici ve} poznato („francuska {kola”). Ali, o~ekivanja publike se razlikuju i menjaju, izme|u ostalog zaslugom „world music” promotera. U dnevniku iz Skoplja, gde je producirao poslednji album Esme Redèpove, Frank London (Klezmatics, Klezmer Brass Allstars) ukratko opisuje svoju misiju ovim re~ima: „Bez obzira na popularnost koju su stekli na Balkanu u poslednje dve decenije, sintisajzeri, ritam ma{ine i reverb (naro~ito na vokalima) pripadaju estetici koja ne zanima ni mene ni World Connection, izdava~ku ku}u koja me je angaòvala kao producenta. Sve {to mogu u~initi jeste da poku{am da objasnim, i nadam se da }e Esma i njen sastav to prihvatiti,

da ovaj CD mo`da nije po meri njenih oboàvatelja kod ku}e, ali da }e svakako doprineti interesovanju za njenu muziku u ostatku sveta. Moj potajni strah je da }u zbog kori{}enja nedovoljne koli~ine reverba u Skoplju biti obeleèn kao persona non grata i da }e me kona~no sna}i fatva”. [7] Sylla bi ovakav pristup verovatno opisao kao produkcijski fundamentalizam koji tradicionalnu muziku „zatvara”, „naturalizuje” i vra}a u „prirodno” stanje. Tretiraju}i tradicionalnu muziku kao popularnu i popularnu kao tradicionalnu, „world music” defini{e pravila koja pozivanjem na autenti~nost odre|uju {ta }e biti uklju~eno u kanon kao nacionalna selekcija regiona, i to nezavisno od onoga {to lokalna publika doìvljava kao svoju muziku. Pokazalo se da ono {to slu{aju Kubanci na Kubi ili Balkanci na Balkanu, za potrebe inostranih ljubitelja doma}ih muzika obi~no ne zvu~i dovoljno „doma}e”, i obratno. Lokalna publika po pravilu nije impresionirana „world music” izborom iz sopstvene tradicije. Taraf de Haidouks, nezvani~no najve}a mala balkanska banda u „world music” kanonu, u Rumuniji je prakti~no nepoznata izvan svog sela, gde u pauzama izme|u svetskih turneja i dalje uredno odra|uje lokalne svadbe i veselja. Dok balkanske „world music” zvezde grade svoje internacionalne karijere, doma}a publika, ili bar njen ve}i deo, sa uìtkom konzumira novokomponovane i elektrifikovane verzije lokalnih muzika (npr. manelele u Rumuniji ili ~alga u Bugarskoj), sre}na i zadovoljna {to joj je posle decenija muzi~ke slu`be u dràvotvornim projektima izgradnje i potvr|ivanja nacionalnih identiteta kona~no dato da se i sama prepusti ~arima popularne kulture bez granica.

CEO SVET JE AFRIKA

O~igledno je da danas postoji zna~ajno novo trì{te za afri~ku muziku. To su uglavnom ~itaoci dnevnih listova „„Independent”” i „„Guardian” ”. Beloj srednjoj klasi ponestalo je inspiracije, a stara lovi{ta su iscrpljena, po{to je kultura radni~ke klase isce|ena do poslednje kapi.Joe Boyd

Za razliku od nekomercijalnih etnomuzikolo{kih izdanja koja predstavljaju izolovane muzike u obliku koji bi trebalo da prethodi tehnolo{ki posredovanoj hibridizaciji, drugo jezgro „world music” kanona, ono koje dozvoljava mogu}nost autenti~nosti i izvan karantina i „prirodnih” na~ina pravljenja muzike, oslanja se na izrazito hibridne forme afri~kih muzika u dijaspori koje su skupno poznate kao „crna muzika”, a kulturno i geografski ome|ene onim {to Paul Gilroy naziva „crnim Atlantikom” - basenom prekookeanskih komunikacija koje po~inju jo{ u vreme trgovine robljem, kada su Salvador u Brazilu, Nju Orleans u Americi i Havana na Kubi bile ta~ke prvog kontakta Afrike i urbanih centara Novog sveta. [8] To su mesta na kojima afri~ke i evropske tradicije na razli~ite na~ine ulaze u proces hibridizacije za koji je jazz ne samo najpoznatiji primer, ve}, kao dominantna forma popularne ameri~ke muzike polovinom dvadesetog veka, i osnovni medijum kojim se crnoatlantski hibridi (u rasponu od egzotizma Carmen Mirande i Xaviera Cougata, preko be-boperskih afro-kubanskih eksperimenata i egzotike, do bosa nove i salse) internacionalizuju i uklju~uju u „glavni tok”.

Muzike koje ulaze u ovaj proces i same su proizvod hibridizacije, {to se o~ituje na primeru Kube u razli~itim odnosima evropskih ({panskih i francuskih) i afri~kih elemenata u popularnim ànrovima (od „afri~ke” rumbe i conge do „evropski” intoniranih formi kao {to su danzon, trova, bolero, musica campesina), ili u pribliàvanju instrumentacija charanga i conjunto orkestara (za koje su zaslu`ni dvojica vode}ih predstavnika bele i crne tradicije tridesetih godina, Antonio Arcano i Arsenio Rodriguez). Kruna hibridizacije na Kubi je son, skladna me{avina afri~kog i evropskog, urbanog i ruralnog, tradicionalnog i popularnog, crnog i belog, koja je i zvani~no progla{ena za kubansku dràvotvornu muziku kada je Machado zanemario rasnu barijeru i pozvao Sexteto Habanero da nastupi u predsedni~koj palati 1926. godine. Od tada je son za Kubance „pesma u kojoj obitava du{a naroda”, izvor nacionalnog ponosa, muzika sa kojom se identifikuju nezavisno od boje koè i dru{tvenog statusa, što ne}e biti smetnja da, pod uticajem jazza tipi~na son postava bude modernizovana uklju~ivanjem trube, a ubrzo i kongama i klavirom. Odsustvo tradicionalizma i nagla{ena hibridnost crnih muzika, kanibalizam i sposobnost apsorbovanja i preuzimanja svakog stranog uticaja, tuma~e se dijalo{kim karakterom i nagla{enom dinamikom unutarànrovske i transànrovske antifonije, te osobenim, neposrednim odnosom sa publikom.

Ovaj segment „world music” kanona projektovan je i kao „muzika za telo”, nasuprot evropskoj tradiciji racionalno ure|ene „muzike za glavu” koja podelom rada autoru obezbe|uje apsolutnu kontrolu na ra~un uticaja i u~e{}a izvo|a~a i publike. Kolektivizam i participativnost muzika kojima se regeneri{u crne zajednice u dijaspori postavlja ih kao rasno drugo u odnosu na industrijsku popularnu muziku koja se racionalizuje u skladu sa na~elima instrumentalnog uma koje Max Weber detektuje ve} u fiksiranim intervalima zvu~ne skale i organizaciji orkestra u evropskoj umetni~koj tradicji. Ovaj par se dalje opisuje pomo}u dualizma notacije i improvizacije, pisane i usmene tradicije ili monometrije i polimetrije, gde je klju~na re~ improvizacija, izvo|enje kao „autorski” tretman koji posreduje izme|u publike i lanca ̀ ive tradicije Crnog Atlantika. Za{ti}ene rasizmom muzi~ke industrije, nekada trivijalne crne muzike sa krizom autenti~nosti postaju uzor i model budu}ih de{avanja.

Afrocentrizam drugog jezgra kanona „world music” svakako proizlazi iz nasle|a Tre}eg sveta, ali je i proizvod {ireg trenda revalorizacije crne muzike tokom osamdesetih koji izvor muzi~ke razlike i novih uzbu|enja prepoznaje kao „Afriku” ili „Afriku u Americi” i uvodi u glavni tok „world music” i nove forme plesnih elektronskih muzika. Centar ovog procesa je London, sedi{te nekada{nje imperije u kom se sustiù muzi~ke dijaspore biv{ih kolonija i mesto na kom opskurne i manje opskurne muzike okupljene pod jedan suncobran dobijaju zajedni~ko ime.

11

Brian E

no 1976/7. (foto: Ritva S

aarikko)

12

POSREDNICI

U mom slu~aju u pitanju nije bila nikakva intelektulana odluka, ve} ose}aj da se moja muzika kre}e u odre|enom smeru, nakon ~ega sam, shvativ{i da postoje ljudi koji su istim putem oti{li mnogo dalje od mene, odlu~io da u~im od njih, da svesno upotrebim neka od njihovih sredstava. Mislim da je to izraz skromnosti, a ne arogancije... Sebe doìvljavam kao u~enika... Veoma sam uzdràn u pogledu svog razumevanja afri~ke muzike, jer je to neuporedivo sloènija i bogatija oblast nego {to sam mogao i sanjati. Rekao bih da je ovo {to sada radim samo plod mog nerazumevanja crne muzike.Brian Eno

Da bi se manjinski zvuci planete kona~no probili u tvr|avu internacionalnog repertoara i tamo stekli pravo boravka bilo je neophodno da im neko od onih koji su ve} unutra otvori vrata. To su morali biti autori sa dovoljno autoriteta i uticaja koji }e kori{}enjem etni~ki obeleène muzike u sopstvenim projektima ili samo upu}ivanjem na njih u~initi takvu ponudu zanimljivom izvan uskih krugova publike kojoj i sami pripadaju. Jedna od prvih incijativa takve vrste je WOMAD (World of Music Arts and Dance), festival koji se vezuje za ime i promoterske usluge Petera Gabriela. Vremenski okvir prvog „world music” talasa proteè se od osnivanja ovog festivala 1980. godine - u vreme dok su etni~ke muzike u civilizovanom svetu jo{ u rukama etnomuzikologa, {ezdesetosma{a i gastarbajtera - do pokretanja njegovog izdava~kog krila devet godina kasnije, pod imenom Real World Records, ponovo u reìji Petera Gabriela, kada „world music” kona~no postaje globalni pop fenomen.

Za verovatno prvi poku{aj da se ne{to od vanevropskih zvukova s predumi{ljajem upotrebi u engleskoj muzici za mlade s po~etka decenije odgovoran je niko drugi do ozlogla{eni rock'n'roll prevarant Malcolm McLaren. Po{to je 1979. izgubio prava na katalog Sex Pistolsa, preselio se u Pariz u nadi da }e tamo njegove usluge prihvatiti Serge Gainsbourg. Rezervni plan, snimanje porno filma, doneo mu je prvi pariski anga`man u ulozi lovca na muzi~ke snimke neoptere}ene kopirajtom za potrebe pariskog porno producenta. Preslu{avaju}i hrpe plo~a u pariskim bibliotekama, McLaren je otkrio „musique du monde” kao repozitorijum zanimljivih muzi~kih ideja i poùrio nazad u London da ih upotrebi, slute}i da bi to mogla biti slede}a velika stvar. Bow Wow Wow organizovao je tako {to je Adama Anta zamenio egzoti~nom ~etrnaestogodi{njom peva~icom burmanskog porekla i muzi~arima dao precizna uputstva o tome {ta se od njih o~ekuje: Burundi ritmovi, highlife gitare, timbales umesto standardnog kompleta bubnjeva, manje pevanja, vi{e recitovanja. Prvi singl, „C30, C60, C90, Go!” (posveta home taping kulturi) i album koji je usledio zvu~ali su druga~ije od aktuelne produkcije, ali uspeh nije bio uporediv sa uspehom onih sa kojima je McLaren ranije radio, pa je ~itav projekat ubrzo demontiran. Bio je to tek po~etak McLarenove autorske karijere. Nova interesovanja, kao {to su salsa, hip-hop i ameri~ki folk, odvode ga u Njujork, gde nastaje Duck Rock, album koji sâm potpisuje i koji je melan` sastojaka skupljenih sa svih strana sveta, a zapam}en je po hitu „Buffalo Gals” kojim je, kako autor tvrdi, u spoju brdskog i urbanog folklora, ro|en hip-hop. Brzi refleksi i svra~iji mozak ubrzo su ga poveli u nove avanture i neobi~ne kombinacije, a rani poku{aji da se engleski pop osveì etni~kom aromom ostali su samo zaboravljena epizoda.

Daleko zapaèniji doprinos {irenju muzi~ke ksenofilije dao je jedan drugi britanski „nemuzi~ar”, poznat kao „vlasnik dve najimpresivnije mo`dane hemisfere u svetu rocka”. Rani interes za etni~ke muzi~ke tradicije, u njegovom slu~aju sa zapada i severa Afrike, Brian Eno dovodi u vezu sa tekstovima Johna Cagea i idejama Jona Hassella, njujor{kog truba~a ~iji se koncept „muzike ~etvrtog sveta” odnosi na muziku koja po~inje s one strane Tre}eg sveta, na preseku primitivnih i visokih tehnologija, slobodnim kretanjem kroz istorijske, geografske i jezi~ke barijere, i pri tom nije New Age. Hassellov ulazak u svet daleke muzike mogu}e je, sa druge strane, posmatrati kao deo {ire istorije kulturne razmene izme|u Istoka i Zapada koju su u Americi u svoje vreme incirali kompozitori kao {to su Ives, Cowell i Partch, istraùju}i i koriste}i elemente indijske i drugih stranih tradicija. Po~ev{i od prvog velikog koncerta koji je u Njujorku 1955. godine odrào Ali Akbar Khan, indijski muzi~ari ~esto gostuju u Americi, a lokalni eksperimentatori koriste priliku da kod njih uzimaju ~asove. Prakti~no svi njujor{ki minimalisti su pre ili kasnije studirali kod indijskih majstora. Hassellov u~itelj bio je Pandit Pran Nath, indijski peva~ koji je od 1970. ̀ iveo u Americi, gde mu je na isto~noj obali doma}in bio La Monte Young, a na zapadnoj Terry Riley. Hassell je radio sa obojicom. Albumima s kraja sedamdesetih i po~etka osamdesetih godina, na kojima istraùje „mogu}e muzike” u prostoru izme|u nota i izme|u kultura, Hassell je stekao izvesnu popularnost izvan avangardnih krugova, ali je njegove ideje u svetu popularne muzike neuporedivo glasnije predstavio Brian Eno, koji je u to vreme svojim revolucionarnim tehnikama ve} stekao status produkcijskog gurua. Posle rada sa Bowiem, Eno se seli u Njujork, impresioniran ambijentom „evropskog srednjovekovnog grada” i lokalnom no-wave scenom kojoj je posvetio kompilaciju No New York. Ono {to ga je inicijalno privuklo bio je sastav koji je godinu dana ranije video na prvoj evropskoj turneji, Talking Heads, ili ta~nije, njihov nervozni frontman David Byrne. Planove sa velikom nadom njujor{ke scene po~eo je da ostvaruje produciraju}i njihov drugi album i zavr{io sa Remain in Light (1980) i My Life in the Bush of Ghosts (1981) koji su obeleìli po~etak nove decenije.

Remain in Light je kolektivni proizvod u kom Eno prakti~no u~estvuje kao peti Head. On je nastao po uzoru na uspeli eksperiment sa tre}eg albuma, pod naslovom „I Zimbra”, gde je prvi put primenjen novi na~in rada. Dele}i fascinaciju Afrikom, Eno i Byrne menjaju pristup pravljenju muzike u grupi. Umesto uobi~ajenog aranìranja gotovih melodija i tekstova, pesme za novi album sastavljaju na traci, polaze}i od delova studijskih snimaka, koje raspore|uju u rifove, ritmi~ke fraze i lupove, ~ijim uklju~ivanjem i isklju~ivanjem iz miksa nastaje kompozicija. Nova muzika, ritmi~ki intenzivna i oslobo|ena „razmi{ljanja u akordima”, zvu~i minimalno i neobi~no plesno za jednu belu grupu. U trenutku najve}e mogu}e udaljenosti izme|u disco i rock

13

publike, bila je to revolucionarna plo~a. Drugi album bio je paralelni tajni projekat na kojem su radili samo Eno i Byrne, nakon {to je Hassell odbio ponudu da im se pridruì. Za razliku od albuma ra|enog sa grupom, Byrne ovde nije imao problema sa pisanjem tekstova za pesme u kojima prakti~no nema melodije, jer tekstova nije ni bilo. Kori{}eni su samo „na|eni glasovi”, postupkom „slikanja na traci”, onako kako su to ve} radili autori iz sveta avangarde. Uklju~ivanje gotovih snimaka koji ostaju prepoznatljivi kao takvi nije samo po sebi bilo novina, ali Byrne i Eno, na vrhuncu slave, predstavljaju ovu ideju naj{iroj publici i svojim autoritetom ~ine legitimnim semplovanje i recikliranje kao autorski postupak. Dok je album ra|en sa grupom bio zami{ljen kao poku{aj studijske rekonstrukcije „afri~kog pristupa” gra|enju ritmova, na drugom albumu Eno i Byrne polaze od preuzetih vokalnih semplova postavljenih u prvi plan, me|u kojima su i snimci glasova nepoznatih peva~ica iz Alìra, Egipta i Libana. Ne{to veoma sli~no uradio je pre njih Holger Czukay na albumu Movies, iz 1980. godine, na snimku „Persian Love”, koji su on i Jackie Liebzeit odsvirali i procesirali oko vokalnog dueta uhva}enog nekoliko godina ranije u Kelnu na ultrakratkim talasima Radio Teherana, i tako mnogima doslovno otkrili postojanje sveta koji }e kasnije biti obuhva}en sintagmom „world music”.

Po~etak decenije obeleìla je i smrt Boba Marleya, koji je umro ne saznav{i da je kao prvi mega star poreklom iz Tre}eg sveta verovatno bio i prva „world music” zvezda. Marley, ~iji su prvi albumi zavr{ili izme|u plo~a Fairport Convention i Richarda i Linde Thompson, prakti~no je sam pretvorio „reggae” u op{teprihva}enu trgova~ku etiketu, koja }e, uz folk i jazz, nastaviti da funkcioni{e kao jedna od glavnih ruta za pristup „world music” repertoaru. Prazninu koja je ostala iza Marleya Island je poku{ao da popuni angaùju}i nigerijsku zvezdu King Sunny Adea, {to je prvi poku{aj jedne velike izdava~ke ku}e da internacionalno plasira aktuelnu „nesvrstanu” zvezdu, koja ~ak i ne peva na engleskom, i uloì u to sve {to takva promocija podrazumeva, uzdaju}i se samo u ukus publike i kvalitet onoga {to nudi. Ade je objavio fascinantni JuJu Music (1982) koji je danas tvrdo jezgro „world music” kanona, ali uspeh, u ono vreme, u pore|enju sa Marleyevim izdanjima, nije bio dovoljno upe~atljiv, pa je Island posle jo{ nekoliko poku{aja odustao. Ni publika ni industrija jo{ nisu bili spremni. Ali prelazak iz Pariza u London je otpo~eo. Signal za lansiranje „world music” fenomena kona~no je stigao u jesen 1986, kada se u prodavnicama pojavio Graceland. Fasciniran zvukom township harmonika, Paul Simon je ugovorio susret sa ju`noafri~kim muzi~arima u jednom studiju u Johanesburgu i na licu mesta, kr{e}i kulturni bojkot, snimio ve}i deo albuma koji }e se prodati u ukupnom tiraù od preko deset miliona primeraka. Simon, koji je iza sebe ve} imao internacionalnu saradnju i obrade ju`noameri~ke muzike, gospela i reggaea, na albumu kombinuje zydeco, gospel i srodne im ju`noafri~ke zvuke, {to mu uz neobi~an gitarski rad, ìvopisne ritmove, razumljive tekstove i svima poznat glas, te ~injenicu da se album pojavio u vreme najve}e popularnosti humanitarnih Live Aid i anti-aparthejd inicijativa me|u rock zvezdama (uglavnom usredsre|enih na Afriku) otvara sva vrata. U nastavku, na Rhythm of the Saints, poku{ao je da istu transànrovsku recepturu primeni u Brazilu, ali uspeh se nije ponovio. Posle McLarena, koji prekomorske plo~e koristi samo kao mustru i predloàk za svoje pla}enike, Enoa i Czukaya, koji u sopstvene kola`ne radove uklju~uju preuzete snimke, Paul Simon kona~no predstavlja i na scenu izvodi ̀ ive ljude. Do uvoza i licenciranja lokalnih izdanja ostao je jo{ samo jedan korak.

Iste godine kada je objavljen Graceland, Ibrahim Sylla u Parizu producira Soro, album kojim je Salif Keita uspeo da svoju muziku „otvori” za inostranu publiku, ne gube}i poklonike u Maliju, i tako skrenuo pa`nju na Pariz kao tradicionalni produkcijski centar za muzike frankofone Afrike. One su tamo ve} uveliko u opticaju, najvi{e zahvaljuju}i zna~ajnoj populaciji imigranata iz biv{ih kolonija i naporima koje su nadle`ne institucije uloìle u negovanje kulturnih veza sa nekada{njim dominionima. Deo francuske kulturne politike ~ini i promovisanje prekomorskih frankofonih muzika u poku{aju da se podigne brana kojom }e se zaustaviti navala zajedni~kog neprijatelja - muzike na engleskom. Ideja o udruìvanju i zajedni~kom nastupu neanglofonih muzika sveta za~eta je u Parizu kao „musique du mond”.

Na Pariz kao prvi centar neanglofone muzike sveta, {to }e neko vreme biti prihva}eni filolo{ki kriterijum, upu}uje i naslov izdanja koje je bilo veoma popularano u Londonu 1986, Le Mystère des Voix Bulgares. U pitanju je plo~a koju je licencirao pariski preduzetnik koji je jo{ 1975. otkupio prava od bugarskog dràvnog radija i u Francuskoj objavio seriju odabranih snimaka akademskih prerada tradicionalne muzike iz njihovih arhiva. Vlasnik etikete 4AD Ivo Watts-Russel ~uo je prvu plo~u iz serije i doìveo trenutak „tako intenzivne op~injenosti ljudskim glasom” da je odmah objavio da ona mora biti njegova, mada se nije uklapala u profil njegove etikete. Ovaj slu~ajni susret, bez zadnjih multikulturalnih namera, imao je za posledicu veoma zapaèno britansko izdanje koje se pojavilo u pravom trenutku, kao protivteà afrocentrizmu lokalnih promotera koji su ve} razmi{ljali o zajedni~koj akciji i novom, dovoljno komotnom skupnom nazivu za katalog etni~ke muzike koju distribuiraju. Ono {to je u Parizu bila samo bugarska muzika u izvo|enju bugarskih dràvnih horova, posle prelaska u London i udruìvanja sa drugim geografski obeleènim ponudama postaje „world music”.

STVARNI SVET

Da li ste ikada ~uli za izdava~ke ku}e koje se udruùju i rade zajedno umesto da konkuri{u jedne drugima? Upravo to se ove jeseni doga|a zahvaljuju}i sklapanju saveza jedanaest nezavisnih izdava~kih ku}a koje su se okupile oko zajedni~kog cilja promovisanja i isporu~ivanja „„WORLD MUSIC”-a” u prodavnice plo~a i dnevne sobe {irom Ujedinjenog Kraljevstva.Saop{tenje za {tampu #3

U ponedeljak uve~e 29. juna 1987. godine, u Londonu, u pabu „Ruska carica”, na inicijativu Bena Mandelsona (GlobeStyle), okupili su se Steve Haddrell (WOMAD), Ian Anderson (Folk Roots), Nick Gold (World Circuit), Scott Lund (Sterns), Joe Boyd (Hannibal)... ukupno dvadesetak ljudi koji su zastupali interese jedanaest

14

etiketa i organizacija posve}enih promociji onoga {to }e njihovim intelektualnim naporom iste ve~eri dobiti ime „world music”. Skup je sazvan da bi se organizovala zajedni~ka marketin{ka kampanja. Ono {to izdava~ i i promoteri manjinske muzike uo~avaju kao problem jeste sama organizacija u prodavnicama plo~a koje podelom na departmane, po ugledu na divizije u izdava~kim ku}ama, ne ostavljaju prostor za njihova specijalizovana i malotira`na izdanja. Prodavci nerado naru~uju izdanja ~ije naslove ne umeju da pro~itaju, od autora za koje niko nije ~uo, za koja na kraju ne znaju gde da ih stave. Pravila utvr|ena na radiju ne podsti~u me{anje ànrova, strani jezici se te{ko prihvataju pa je njihova muzika prakti~no van sistema promocije i distribucije, zbog ~ega i ne moè ste}i publiku koja bi joj omogu}ila da u taj sistem u|e. Da bi iza{li iz kruga Weltmusik lobisti su obrnuli redosled stvari i u centar kampanje postavili ànrovski koncipiranu odrednicu za ono {to nude. „World music” nije zami{ljen kao muzi~ki ̀ anr, ali se pakuje i nudi na trì{tu kao da to jeste. Za razliku od etabliranih vrsta koje su imenovane opusima klju~nih autora, „world music” je u trenutku kada je u{ao u prodavnice bio ve}i od bilo kog autorskog imena koje je imao u ponudi. S druge strane, specijalizovani izdava~i su na svojoj strani imali nepreglednu zalihu gotove, nelicencirane muzike. Ideja je bila da se za po~etak zajedni~kog nastupa obezbede medijski prostor i distribucija, koje }e onda svaki izdava~ popunjavati prema sopstvenom naho|enju i tuma~enju onoga {to tu spada. [9]

Rezultat prve sesije je kovanica „world music” koja }e biti iskori{}ena u zdruènoj kampanji kao slogan i skupni naziv za razli~ite muzike koje nude. Razmatrane su i odba~ene mogu}e alternative, kao „world beat” (isklju~uje muziku bez bubnja, prili~no afrocentri~no), „tropical” (isklju~uje popularne Bugarke), „ethnic” (previ{e akademski), „afropop” (preusko), „international pop” (rezervisano za Johnny Hallidaya i Nanu Mouskouri), „roots” (isklju~uje muziku na struju), „foreign music” (neatraktivno i anglocentri~no). Odrednica „international music”, koja se u nekim prodavnicama ve} koristila jednako za vinilne suvenire iz Gr~ke i [panije i etnomuzikolo{ka izdanja, pokazala se kao nepogodna iz perspektive prisutnih „internacionalnu muziku” predstavljaju Dire Straits, a ne kamerunski Pigmeji. Glasanjem, u demokratskoj proceduri, odabran je „world music” kao najmanje lo{e re{enje koje najvi{e toga obuhvata i najmanje toga isklju~uje. Me|u prisutnima se podrazumevalo da „world music” ne postoji kao vrsta i niko nije poku{ao da novu etiketu odredi preciznije od pore|enja sa policom ili spratom u prodavnici plo~a, kao generi~ki termin-kontejner po ugledu na „jazz”, „classical” ili „rock”.

Raspravu o mogu}em sukobu interesa izme|u kratkoro~nih komercijalnih ciljeva promovisanja izdanja ku}a koje finansiraju kampanju i dugoro~nih ciljeva promovisanja nove, neekskluzivne generi~ke odrednice, koju }e, ako kampanja uspe, svi poèleti da koriste, zaklju~io je Ian Anderson konstatacijom da to {to se svi bave sli~nom muzikom ne zna~i da moraju biti jedni drugima rivali i da u datoj situaciji treba razmi{ljati na duge staze. Kompromis je napravljen tako {to su na svim promotivnim materijalima posebno nazna~ena imena izdava~ a koji su inicirali kampanju, ali je u isto vreme nagla{ena neekskluzivnost i ambicija da se promotivni slogan nametne muzi~koj industriji kao kona~no re{enje. Upravo to se i dogodilo, kada je Virgin prihvatio da u tek uvedenom kompjuterizovanom sistemu za pra}enje prodaje, kategoriju „international/ethnic” prekrsti u „world music”, u ~emu ih je sledio uticajni Folkways Records. Ne{to {to je po~elo kao vrsta osobenog muzi~kog ukusa, da bi udruìvanjem izdava~a izraslo u koaliciju publike, zavr{ava kao alternativni industrijski sistem klasifikacije koji deinternacionalizuje i doslovno reteritorijalizuje muzi~ku ponudu drè}i se globusa i alfabeta.Tehni~ki, akcija lansiranja novoro|ene muzi~ko-industrijske kategorije, koja je kulminirala progla{avanjem oktobra 1987. za mesec „world music”-a, obuhvatala je {tampanje i distribuciju kartonskih razdelnika za police s plo~ama sa natpisom „world music”, flajere sa korisnim informacijama, starter-pack od pedesetak plo~a pogodnih za preobra}anje neposve}enih, promo kasetu koja }e se distribuirati uz NME, seriju reklama u magazinu The Music Week, publikovanje specijalizovane top liste i angaòvanje zajedni~kog predstavnika za javnost koji }e sve to koordinirati. Tro{kovi su kona~no podeljeni izme|u u~esnika proporcionalno broju promovisanih plo~a. Na vrhu je bio Globestyle sa dvadeset dva, a na za~elju Cooking Vinyl sa dva izdanja. Dele}i dobijeni publicitet sa iznosom od 3500 funti, koliko je ra~un iznosio, akteri su izra~unali da je to bila najefikasnija kampanja u istoriji muzi~kog biznisa.

Strelovitom uspehu nove kategorije doprineo je niz faktora, od nesta{ice uzbudljivog rocka i ekspanzije plesno orijentisanih vrsta, preko tribalizma i egzotizma dela rave scene, do prelaska na CD format, trenda masovnog reizdavanja, diversifikacije ponude i vetrova globalizacije u velikoj muzi~koj industriji. Dostigav{i kriti~nu masu udruìvanjem tradicionalne i savremene, komercijalne i nekomercijalne, etni~ke i crne muzike, „world music” kanon nastavio je da u sebe usisava ve} etablirane ̀ anrove i njihove poklonike, sve ih mapirao na globus i kona~no ih smestio u Rough Guide. Dve godine kasnije, 1989, ideja dobija kona~no ubrzanje i svetsku promociju anga`manom Petera Gabriela i Davida Byrnea koji osnivaju specijalizovane etikete, Real World Records i Luaka Bop, i svojim autoritetom nekoliko puta podiù indeks vidljivosti „world music” utopije. Njihova prva izdanja, kompilacije Beleza Tropical (Luaka Bop) i Passion: Sources (Real World), mogu se pohvaliti najve}im brojem skalpova sredove~nih poklonika popularnih vrsta, osobito rocka, odakle je „world music” dobio ve}i deo nove publike i postao globalni fenomen. Iste godine pao je Berlinski zid.

NAPOMENE:

[1] Radio-emisije posve}ene kolekciji arhivirane su na adresi <www.secretmuseum.net> u RA formatu. Od polovine devedesetih Conte je uredio i nekoliko nastavaka serije CD kompilacija pod naslovom The Secret Museum of Mankind koju izdaje Yazoo/Shanachie.[2] Od dvadesetih godina Victor i Columbia ra~unaju na trì{te imigranata kojima nude izbor iz svojih kataloga dopunjenih snimcima nastalim u novoj zemlji, pa distributerima etni~ke muzike redovno dostavljaju demografske podateke o brojnosti va`nijih etni~kih zajednica u ~etrdesetak najve}ih ameri~kih gradova.

15

[3] „Kapitalizam konstrui{e disco iskustvo, ali pri tom ne mora znati {ta stvarno radi, osim {to pravi novac”, Richard Dyer, „In Defense of Disco”, u On Record: Rock, Pop and the Written Word, ur. Simon Frith, Andrew Goodwin, Routledge, London, 1990.[4] Pomenuti termin prvi je upotrebio francuski ekonomista Alfred Sauvy, u ~lanku objavljenom 1952. godine, kao skupni i politi~ki korektniji naziv za one zemlje sveta koje su kroz istoriju opisivane kao „varvarske”, „primitivne” i „necivilizovane”. Opravdanje za takvo udruìvanje u svakom pogledu udaljenih i razli~itih zemalja Afrike, Azije, Ju`ne Amerike i Bliskog istoka na{ao je u njihovom iskustvu isklju~enosti koje je proizvelo skup zajedni~kih karakteristika koje }e do}i do izraàja u drugoj polovini dvadesetog veka, sa otpo~injanjem procesa dekolonizacije u atmosferi ravnoteè straha u blokovski podeljenom svetu. Kolonijalne teritorije promovi{u se u nacionalne dràve, ~ime narodi koji ih naseljavaju sa periferije istorije i geografije dospevaju u sredi{te konflikta kojim se odlu~uje sudbina sveta. Sauvy je bio inspirisan „tre}im staleòm” francuske revolucije; kao oznaka za autsajdere u me|unarodnim odnosima koji pretenduju na mesto u istoriji nezavisno od nadgornjavanja prva dva sveta, „tre}i” se delimi~no preklapa sa terminima „trikontinentalni” i „nesvrstani” - u pitanju je svet koji bi mogao biti pozornica poku{aja ostvarivanja druga~ijeg, tre}eg dru{tvenog i ekonomskog sistema, razli~itog od kapitalizma i socijalizma. Izborom termina Sauvy konotira revolucionarni potencijal tre}eg puta. Termin je popularnost stekao najpre me|u francuskim levi~arima, koji su nekoliko godina posle Sauvyevog ~lanka pokrenuli ~asopis Tiers Monde, ali bilo je potrebno da pro|e jo{ jedna decenija da bi termin savladao po~etne otpore na Istoku i Zapadu i u{ao u {iru upotrebu. Na Zapadu je otpor izazivala njegova popularnost na levici, dok je na Istoku problem bio u stavu da je mogu}a nesocijalisti~ka alternativa kapitalizmu, zbog ~ega je termin bio sumnjiv pored ostalog i ideolozima afri~kog socijalizma. Kwame Nkrumah odlu~no odbacuje mogu}nost tre}eg puta, jer su „potla~ene nacije objektivno na strani socijalizma”. Odmicanje procesa dekolonizacije i manje ili vi{e otvoreno svrstavanje novonastalih dràva uz jednu ili drugu mogu}nost, doprinelo je da termin u|e u naj{iru upotrebu sa ne{to izmenjenim konotacijama. U tuma~enju trojstva koje je ponudio Mao Ce Tung „prvi svet” se odnosi na super-sile koje dominiraju u me|unarodnim odnosima, „drugi svet” na njihove satelite, dok Tre}i svet i dalje ~ine siroma{ni i obespravljeni za ~ije du{e se vodi ideolo{ka bitka. I kona~no, Tre}i svet se postavlja kao tre}i na vremenskoj osi, kao onaj koji dolazi posle Starog i Novog sveta, kao najmla|i svet, onaj koji poslednji ulazi u istoriju. U skladu sa vremenskom metaforom, dràve Tre}eg sveta opisuju se kao mlade, nerazvijene ili zaostale u razvoju, one koje jo{nisu u stanju da se same staraju o sebi, a njihova nestabilnost, otpor i nezadovoljstvo tuma~e se nezrelo{}u.[5] Po Grailu Marcusu je folk revival u Americi, kao projekat spa{avanja tradicije od tradicionalista, bio inspirisan zbirkom arhivskih izdanja koju je jo{ pedesetih prikupio Harry Smith, a objavio Folkways Records pod naslovom Anthology of American Folk Music. Uticaj ove kolekcije snimaka anonimnih izvo|a~a s po~etka veka takav je da Marcus aktere neofolka u ameri~kom rocku opisuje kao „druìnu Antologije”. S njima se u opticaj vra}a termin kojim je Hank Williams opisivao sopstvenu muziku, a koji je bio u naj{iroj upotrebi sve do procesa protiv Pete Seegera u eri makartizma, kada je „folk” zbog levi~arskih konotacija instantno prekr{ten u country (& western). Evropski folk, s druge strane, sa izuzetkom Balkana i egzoti~nijih mediteranskih predela, a za razliku od ameri~kog, nije bio zanimljiv ni etnomuzikolozima ni izdava~ima, pa prakti~no ne postoji na snimcima starijim od 1920. godine. U vreme kad on postaje zanimljiv kompozitorima umetni~ke muzike, problem se ogleda u njegovoj neugodnoj povezanosti sa usponom desni~arskih ideologija, te u utisku da su kolektivizam i participativnost folka od one vrste koja vodi pravo u fa{izam. Folk je sumnjiv zbog na~ina na koji se mobili{e i instrumentalizuje za svrhe „potvr|ivanja nacije i nacionalnog principa”. Prvu Bartokovu skuplja~ku turneju po Transilvaniji 1907. godine sponzorisalo je Ministarstvo vere i obrazovanja, kako bi se „ma|arizovao” region naseljen Rumunima, radi pobadanja zastavica kojima se obeleàva nacionalni kulturni i ìvotni prostor. Kontinentalni folk }e savladati ovaj ìg i kona~no postati {ire prihvatljiv i publici izvan kruga samih u~esnika tek na talasu koji je izneo i „world music”.[6] Franco Fabbri defini{e ànr kao „skup muzi~kih doga|aja (stvarnih ili mogu}ih) ~iji je tok ure|en definisanim skupom dru{tveno prihva}enih pravila”. [ta je muzi~ki doga|aj? Fabbri prihvata definiciju po kojoj je muzika „bilo koja vrsta aktivnosti povezana sa bilo kakvim doga|ajem koji uklju~uje zvuk”. Definicija je postavljena {iroko da bi se prema potrebi suàvala posredstvom restriktivnih ànrovskih pravila. Otuda je mogu}e da razli~ite grupe ljudi nazivaju muzikom sasvim razli~ite stvari, uklju~uju}i i ono {to pripadnici neke druge grupe ne bi prepoznali kao muziku. Ovako {iroka defnicija tako|e omogu}uje da se neki muzi~ki doga|aj postavi u preseku dva ànrovska skupa ili vi{e njih, da se ànr odredi kao skup skupova, i kona~no, kao prazan skup. Pravila kojima se ànrovi defini{u Fabbri grupi{e prema tipu (formalna i tehni~ka, semioti~ka, bihevioralna, dru{tvena i ideolo{ka, ekonomska i pravna). <www.theblackbook.net/acad/others/ffabbri81a.pdf>[7] Songlines, Summer/Autumn 2000.[8] Paul Gilroy, „Dragulji doneti iz ropstva: crna muzika i politika autenti~nosti,” Re~ 62 (8), 2001. <www.b92.net/casopis_rec>

LITERATURA

Chris Cutler, File Under Popular: Theoretical and Critical Writings on Music, November Books, London, 1985Simon Broughton, The Rough Guide: „world music”, 100 Essential CDs, Rough Guides, London, 2000Simon Frith, Performing Rites: On the Value of Popular Music, Oxford University Press, Oxford, 1996David Toop, Ocean of Sound: Aether Talk, Ambient Sound and Imaginary Worlds, Serpent's Tail, London, 1995Sue Steward, Salsa: Musical Heartbeat of Latin America, Thames & Hudson, London, 1999Kofi Buenor Hadjor, The Penguin Dictionary of Third World Terms, Penguin Books, London, 1993

16

estival tradicionalne muzike ETHNO.COM je ustanovljen 2002. godine u Pančevu kao autorska manifestacija, koja se već pet godina odvija u F

prostorima i organizaciji Kulturnog centra grada. Naziv ETHNO.COM oslikava identitet ovog muzičkog događaja, koji je osmišljen tako da uz predstavljanje ruralnog, što arhaičnijeg zvuka, neguje i sasvim avan-gardne, autorske pristupe muzici ponikloj na prostorima Balkana, a u ovom našem vremenu brzih komunikacija i globalizovane kulture.

Svaki od dosadašnjih festivala je bio posvećen različitim temama. To su: balkanske muzičke različito-sti, Balkan kao metafora, tambure u ansamblima... ETHNO.COM 2007, koji je održan 15. i 16. septembra, bio je posvećen SVIRALI – drevnom instrumentu koji se i danas u raznim oblicima često koristi u tradicional-nim muzičkim stilovima širom sveta, a od koga su pote-kli mnogi instrumenti seoskog porekla kao što su frula, kaval, dvojnice ili gajde, ali i instrumenti fabričke izrade kao što su klarinet ili saksofon. U skladu sa osnovnom koncepcijom sučeljavanja suprotnih pristupa tradicio-nalnoj muzici, na ETHNO.COM-u 2007 su predstavlje-ni različiti instrumenti koji su potekli od najjednostavni-jeg duvačkog instrumenta, a koncertna selekcija Festi-vala zvučno je predočila muzičko bogatstvo koje se nji-hovom upotrebom stvara. Nastupili su: Grupa „Tradici-ja”, ansambl „Belo platno” sa gostom gajdašem Ristom Solunčevim iz Makedonije, frulaš Dobrivoje Todorović iz sela Vlaška kraj Mladenovca sa učenicima, instru-mentalisti Odseka za tradicionalno pevanje i sviranje Muzičke škole „Mokranjac” iz Beograda i doajen srp-skog frulaštva Bora Dugić. Svaki od izvođača reprezen-tovao je jedan od načina korišćenja duvačkih instrume-nata u etno muzici. Grupa „Tradicija” je repertoarski i aranžmanski bliska zvuku koji se može čuti u kulturno-umetničkim društvima širom Srbije, članovi grupe „Be-lo platno” su posvećeni muzici centralnog Balkana sa čvrstim orijentalno-vizantijskim uporištima, frulaš Do-

brivoje Todorović i njegovi učenici predstavljaju, može se reći, mainstream frulaštva centralne Srbije, dok in-strumentalisti Muzičke škole „Mokranjac“ zastupaju tzv. muzejski pristup tradicionalnoj muzici u kome se na-stoji da se seoska muzika interpretira što je moguće ver-nije originalnim uzorcima.

Izvođaštvo Bore Dugića se ne može svrstati ni u jednu postojeću klasifikaciju tradicionalnih muzičih žanrova. Ovaj vrsni instrumentalista i kompoziotor predstavlja usamljenu pojavu u srpskoj muzici. Virtuo-znošću, agogičkim, dinamičkim i artikulacionim bogat-stvom, kao i korišćenjem motiva iz muzičkih praksi okolnih zemalja, Bora Dugić je izrastao u jedinstvenog frulaša koji za sada nema odgovarajućeg naslednika.

Kao i svake godine, u okviru ETHNO.COM-a 2007 organizovano je etnomuzikološko predavanje čiji je cilj promovisanje etnomuzikologije kao nau-ke i edukacija najšire populacije o oblicima tradici-onalne muzike. Ovoga puta govorila je mlada etno-muzikološkinja Vesna Bajić na temu „Frula u srp-skoj tradicionalnoj muzičkoj praksi”. Njeno preda-vanje je bilo ilustrovano terenskim snimcima, kao i svirkom Dobrivoja Todorovića.

U saradnji sa RTV Pančevom svaki od do-sadašnjih ETHNO.COM festivala je sniman. Zahva-ljujući podršci SO Pančevo, ove godine je objavljen i promovisan kompakt disk sa prošlogodišeg festi-vala pod nazivom „Putevima tambure: od srca Bal-kana do vojvođanske ravnice“.

Zahvaljujući osmišljenoj tematskoj potki, čiji je cilj ne samo prezentacija tradicionalne muzi-ke, već i traganje za odgovorima na mnogobrojna pi-tanja koja svaka od tema festivala otvara, ETHNO.COM se izdvaja od sličnih manifestacija. Lično se nadamo da će ova ideja nadživeti one koji su je osmislili i pr-vi put realizovali.

Selena Rakočević

Sastav B

elo platno na E

thno.com festu (foto: G

ordan Pom

orisac)

17

orld muzika odavno je prestala da, kao {to je to bio slu~aj do pre dvadesetak godina, bude V zbir neuskla|enih pojedina~nih napora

umetnika, muzi~kih grupa, nacionalnih i ànrovskih asocijacija koje prate sopstvene agende, i ~ija je saradnja proizvod spleta okolnosti illi plod inspiracije harizmati~nih pojedinaca i producentskih ku}a. Primer umreàvanja u vorld i etno muzici koji je doveo do veoma zna~ajnih rezultata je Evropski forum svetskih muzi~kih festivala (EFWMF), mreà festivala koji dele zajedni~ku viziju da se na svet moè gledati kao na kola` lokalnih tradicija, od kojih su sve razli~ite u izrazu, ali jednake po vrednosti.

Evropski forum osnovan je 1991. godine. Organizacija je osnovana kao neprofitna organizacija koja deluje pod okriljem belgijskog zakonodavstva. Forum se pre svega bavi umetni~kim pitanjima i bez prestanka radi na pro{irenju mreè ~lanova, koji su uglavnom organizatori festivala sa globalnom ili makar transnacionalnom agendom, koji predstavljaju auditorijumu muziku sa vorld, etno, tradicionalnim, folk i „ruts” predznakom.

Iako ~elni ljudi insistiraju na tome da je osnovna aktivnost Foruma omogu}avanje saradnje izme|u ~lanica koje mahom dolaze sa prostora Evrope, organizacija ulaè trajan napor radi obezbe|ivanja i intenziviranja veza sa neevropskim mreàma etno festivala.

Forum je osniva~ sajma „Womex”, najve}e svetske smotre vorld i etno muzike. Ovaj sajam postoji ve} trinaest godina, a u me|uvremenu je postao, kako navodi ugledni francuski list „Mond”, „najva`nije svetsko trì{te vorld muzike”.

Poznati gitarista i novinar Baning Ejr oti{ao je i korak dalje, opisuju}i „Vomeks” sajam slede}im re~ima: „U ovim koncertnim salama, konferencijskim sobama i teatrima, hodaju}i hodnicima sajma, isto je kao i da se nalazite u zemljama koje su ovde predstavljene: Indiji, Iranu, Ju`noj Africi, na Balkanu, u Uzbekistanu... 'Vomeks' je speobuhvatan, gigantski... Toliko je pun iznena|enja i zapanjuju}ih talenata da je nemogu}e ostati ravnodu{an”, naveo je Ejr.

Godine 1998. Forum je zapo~eo sa razvojem doga|anja po imenu „Strictly Mundial”,

profesionalnog skupa promotera i izvo|a~a vorld muzike. Prvo izdanje „Striktli Mundijala” bilo je odràno u Saragosi u [paniji 2000. godine, a doga|aj je, i pored problema kao {to je otkazan skup u Istanbulu 2004. godine, razvio reputaciju referentnog profesionalnog sastanka na kome se, po opisu u~esnika, dogovaraju festivali, pije se i jede, svira se i peva, i stvaraju beskrajno vredni kontakti koji kasnije daju rezultate u vidu me|unarodnih gostovanja i muzi~kih izdanja.

êlni ljudi Foruma dolaze iz razli~itih zemalja Evrope. Trenutni predsedavaju}i je Huana Buriljo ([panija), sa kojom rade Bogdan Benihar (Slovenija), Patrik De Grute (Belgija), Hilde Bjorkum (Norve{ka) i Erazmo Trelja (Italija).

Delovanje Evropskog foruma svetskih muzi~kih festivala je primer umreàvanja koje je vorld i etno muziku od marginalnog ànra napravilo relevantan muzi~ki pravac, i dalo novo dostojanstvo i {ansu za ìvot skrajnutim i nedovoljno poznatim kulturnim i muzi~kim identitetima.

Nenad Kosti}(O organizaciji EFWMF vidi više: www.efwmf.org)

a jeziku starosedelaca Amerike reč „Putumayo” N znači – nabujala reka.

Odluka Dena Storpera, čelnika kompanije „Putumayo”, da svom biznisu da ovo poetično ime, predstavljala je, izgleda, simbolični „vetar u leđa”. U radionici njujorške etikete „Putumayo” nastale su stotine vrhunskih izdanja vorld muzike, koji su doprineli da se žitelji zapadnog sveta upoznaju sa takvim muzičkim veličinama kao što su Oliver Mtukudzi iz Zimbabvea, Ali Farka Ture iz Malija i nebrojenim umetnicima iz karipskih i latinoameričkih zemalja.

Jedan od važnih aspekata etikete „Putumayo” je i dizajn njihovih izdanja. Glavni dizajner kompanije, Nikola Hajndl, definisao je vizuelni stil koji, kažu u kompaniji, odražava jedan od ciljeva etikete – spajanje tradicije i savremenosti na vedar način neopterećen prevelikim antropološkim pretenzijama, ali ukorenjen u plemenskim tradicijama. Postoji veliki broj kompanija koje se bave vorld muzikom, ali je „Putumayo” verovatno jedina koja je uspela da ovo, netradicionalno muzičko tržište, pretvori u svojevrsnu subkulturu, čiji rast kompanija podstiče kroz razvoj mreže od više hiljada prodavnica muzičkih izdanja, poklona, knjiga, ali i kafe.

Kompanija je pre pet godina napravila i odeljenje koje se bavi decom, ohrabrujući ih da istražuju druge kulture. Etiketa „Putumayo

Kids” predstavlja zabavan i brz vorld zvuk prilagođen dečjem uzrastu. Statistike pokazuju da je u međuvremenu ovo odeljenje kompanije postalo najpopularnija dečja muzička etiketa na svetu, čija muzička u mnogim razvijenim zemljama koriste kao deo gradiva u muzičkom vaspitanju.

Osnivač i „spiritus movens” kompanije je Den Storper, koji je firmu osnovao sredinom sedamdesetih godina. Kompanija se sve do 1993. godine bavila proizvodnjom etnički inspirisanih odevnih i ukrasnih predmeta, da bi, na rastućem talasu popularnosti etno i vorld muzike, početkom devedesetih evoluirala u vodećeg izdavača vorld muzike. Nakon četiri godine munjevitog rasta, Den Storper odlučio je da proda kompaniju koja se u međuvremenu pretvorila u pravog giganta i, kao njen direktor, posveti se promociji vorld muzike i načina razmišljanja.

U intervjuu za časopis „Travel & Leisure” Den Storper je na poetski način opisao kako je došao na ideju za ime kompanije, koje je u međuvremenu postalo sinonim za vedar, ponekad setan i uvek zarazan duh vorld muzike.

- Nakon diplomiranja 1974. godine na katedri za latinoameričke studije, odlučio sam da posetim zemlje o kojima sam studirao. Jednog dana u sumrak prispeo sam u dolinu reke Putumayo u južnoj Kolumbiji i to tokom karnevala. Indijanci su se vraćali sa njiva,

19

oblačili praznične kostime, a u vazduhu se osećala „alegria”, radost. Odlučio sam da kompaniju nazovem po tom mestu i osećanju!

Den Storper priznao je veoma zanimljiv podatak – da je izraz „vorld muzika” nastao iz čiste lenjosti, jer je tokom osamdesetih godina prošlog veka prodavce ploča sa etno muzikom mrzelo da organizuju muzička izdanja po zemljama porekla:

- Da budem iskren, ovaj izraz nastao je kada je grupa engleskih kompanija koje se bave prodajom ploča odlučila da tokom osamdesetih godina nađe način da organizuje police sa pločama sa muzikom raznih zemalja. Izraz „vorld muzika” nametnuo se kao rešenje. Od tog vremena, izraz je prevalio dalek put i danas označava muziku iz najrazličitijih zemalja i kultura – rumbu, rege, afričku muziku i druge internacionalne žanrove. Za mene ta muzika vodi poreklo od plemenskih tradicija – rekao je Storper.Storper je u intervjuu naveo da za kompaniju radi izvestan broj muzičkih skauta, koji, kao njihove kolege u sportskim klubovima, obilaze svet u potrazi za različitim talentima:

- Putovao sam na Zelenortska ostrva, u Senegal, Južnu Afriku radi istraživanja, a moje kolege redovno slušaju umetnike u Brazilu, Dominikanskoj Republici, Italiji i raznim drugim zemljama. Ima i puno dobre muzike u evropskim prestonicama – naveo je osnivač etikete.

Skauti imaju jasan zadatak: da pronađu muziku koju će publiku moći da „svari”, ali i pored toga odražava duh mesta na kome je nastala.

- Etiketa „Putumayo” traži muziku koja predstavlja određenu kulturu, ali ujedno i uzdiže čovekov duh. Puno mesta koja predstavljamo kroz naša muzička izdanja suočavaju se sa najrazličitijim problemima, kao što su rat, bolesti i siromaštvo. Naš cilj je da predstavimo pozitivnije aspekte ovih regiona, njihove bogate tradicije muzike, plesa, lepih umetnosti i kuhinje – rekao je Den Storper.

Osnivač kompanije ima i savet za ljude koji, kada putuju izvan svoje zemlje, ne žele da se oslone na savete turističkih vodiča i umesto toga žele da zaista osete, u muzičkom smislu, pravi duh mesta:

- Pitajte ljude u prodavnicama diskova za preporuke klubova ili umetnika, proveravajte najave događaja u gradskim novinama i, najvažnije od svega, budite spremni da ostanete budni „do sitnih sati” – savetuje Storper.

Direktor čuvene vorld etikete kaže da vorld muzika podstiče toleranciju:

- Muzika često može da neko mesto na globusu dovede u žižu javnosti. To se desilo na Kubi sa „Buena Vista Sosijal Klubom”, na Zelenortskim ostrvima sa Sezarijom Evorom, u Maliju sa Ali Farka Tureom. Ljudi koji slušaju muziku koja je nastala van njihovih obala razvijaju veću toleranciju prema ostatku sveta!

Nenad Kostić

A U T O R : J A S M I N A M I L O J E V I Ć

PRVA PUBLIKACIJA U SRBIJI KOJA SE BAVI PITANJEM WORLD MUSIC

www.worldmusic.autentik.net

20

edavno se na „Glasu Amerike” moglo čuti da je SAD, iako zemlja imigranata, spora u N priznavanju „Muzike Sveta”. U komentaru

se dalje kaže da je „world music strana uhu mnogih Amerikanaca i da se oni koji rade na radiju plaše da je puste jer ne mogu da pronađu način da upakuju tako raznoliku muziku, kao što su recimo zvuk skandinavskih gudala ili indijskih tradicionalnih instrumenata”.

Pored toga, poznato je da je 2001. godine čuveni world music festival WOMAD otkazan u SAD usled finansijskih problema i činjenice da žitelji SAD, nakon terorističkog napada više nisu bili u tolikoj meri zainteresovani za muzičke tradicije stranih zemalja.

Ipak, rezultati naših skromnih istraživanja putem Interneta pokazuju da situacija nije baš tako crna. Iznenadili smo sve većim brojem festivala u SAD koji prezentuju world music i sa optimizmom gledamo na mogućnost učešća sastava iz Srbije na njima, s obzirom da je sve više nastupa balkanskih muzičara u SAD.

Ovde donosimo adrese tri festivala koji su se nama učinili najinteresantnijim - u Sijera Nevadi, Čikagu i San Francisku. Oni na svojim portalima pozivaju muzičare iz celog sveta da šalju svoje ponude za učešće i zato preporučujemo ovdašnjim world music sastavima da to profesionalno i blagovremeno učine.

Ponuda treba da sadrži biografiju sastava, zvanično objavljen album na CD-u ili DVD-u (ne CD-R ili DVD-R), nekoliko fotografija, adresu Internet prezentacije sastava i e-mail. Prateći material je dobrodošao poput štampanog promotivnog materijala sastava, snimka koncerta na DVD-u, stage plana i dr.

Želimo vam puno uspeha.

Sierra Nevada World Music FestivalSierra NevadaJunwww.snwmf.comAdresa za slanje promotivnog materijala:SNWMF 2008PO Box 208Ryde, CA 95680 USA

World Music Festival: ChicagoChicago, Illinois Septembar www.cityofchicago.orgAdresa za slanje promotivnog materijala:Chicago Department of Cultural AffairsAttn: Carlos C. Tortolero / WMF submission78 East Washington StreetChicago, Illinois 60602 USA

San Francisco World Music FestivalSan Francisko April-Septembarwww.sfworldmusicfestival.orgAdresa za slanje promotivnog materijala:Attn: Festival Selection CommitteeDoor Dog Music Productions1007 General Kennedy Avenue, Suite 215San Francisco, CA 94129 USA

Mal

ika

Mad

rem

ana

& B

atch

phot

os ©

Lee

Abe

l iz

vor:

ww

w.s

nwm

f.co

m

21

ako se Belica nalazi u samom srcu Srbije, nivo proučenosti i poznavanja prošlosti i kulturne baštine ove stare srpske župe, daleko su od potrebnog. Stoga su novi napori na ovom polju samostalnog etnokoreološkog proučavanja Belice (toponim se odnosi na oblast u slivu reke Belice), beležeći na terenu autentične narodne I

igre i pesme pre nego što će sasvim iščeznuti u sećanju. Prve rezultate sam objavio u članku Narodne igre Srbije. Građa. Sveska 8. Narodne igre u Lepenici, Jasenici, Belici i Kruševačkoj župi, Beograd 1995. str. 69 - 90, u izdanju Centra za proučavanje narodnih igara Srbije Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu. U potpunosti shvatajući značaj ovih istraživanja za očuvanje kako nacionalnih, tako i opšte kulturnih vrednosti evropske tradicije, Muzej je u svoja posebna izdanja za 2003. godinu uvrstio i moju knjigu Narodni običaji i igre u beličkom kraju. Imajući u vidu da se pod pojmom narodna igra podrazumeva i narodna muzička pratnja, narodna pesma, narodna nošnja i narodni običaji, došao sam na ideju da pod okriljem dobro osmišljenog projekta pozovem vrsne stručnjake iz navedenih oblasti i ponovo izađemo na teren.

Meseca juna 2007. godine, obrela se u Zavičajnom muzeju u Jagodini, grupa entuzijasta koju su činili mr Sanja Ranković, etnomuzikolog, mr Miodrag Aleksić, etnolog, Miroslav Brajković, fotograf, Dragan Trifunović, koreograf, učenici srednje muzičke škole „Mokranjac” iz Beograda Sanja Trifunović, Jovana Vuković, Maja Stojanović, Marija Delić i studentkinja Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu Milica Obradović. Sada smo imali ono što je potrebno za terensko istraživanje, zapisivanje, snimanje i proučavanje igara i pesama ovog kraja. Ovom prilikom bih rekao da nismo mogli ni bez pomoći Sindikata Fabrike kablova u Jagodini koji nam je na raspolaganje dao kombi, Doma učenika srednjih škola u Jagodini koji je obezbedio smeštaj za goste, Zavičajnog muzeja u Jagodini i lokalne samouprave pod čijim se okriljem sve ovo dešavalo. Bili smo spremni na sve neugodnosti koje prate terenski rad ali na naše iznenađenje i sreću prva grupa pevaća iz sela Lovci, dočekala nas je srdačno, u narodnoj nošnji spremna na saradnju. Kroz razgovor smo saznali mnogo toga o obrednim i svetovnim pesmama ovog kraja.Veliku zahvalnost na gostoprimstvu dugujemo pevačima iz ovog sela kao i iz pomoravskog sela Miloševa, od kojih smo saznali da se na ovom području još uvek gaji lepa tradicionalna pesma i igra.

Među najznačajnije datume u životu pojedinca mogu se ubrojiti rođenje, inicijacija ili uvođenje mlađih članova u svet odraslih, zatim svadbeni običaji i na kraju smrt. Svuda su, pa i u Belici, ovakvi trenuci bili propraćeni običajima, igrom i muzikom. Igranje tokom ovakvih običaja gotovo i da nije izlazilo iz okvira uobičajenog igračkog repertoara jednog kraja, tako da nema specifičnih igara u ovim prilikama, ali je u svakom slučaju igre moralo biti. Najviše se igralo pri proigravanju i na svadbi, dok igranja povodom rođenja i smrti nema u Belici.

Autor: Dragan Trifunović, koreograf

Fotografije su iz arhive autora ovog rada i snimljene su sedamdesetih godina XX veka (ukoliko nije drugačije naznačeno)

Učesnici projekta sa pevačim

a u selu Lovci

22

Danas se prilikom rođenja i krštenja prave velika slavlja i izvode igre iz lokalnog repertoara, međutim, u prošlosti se više pažnje poklanjalo obrednim radnjama, radi uspešnog dolaska na svet (znači samom porođaju), u toku prvih 40 dana, u odbrani novorođenčeta od zlih očiju i uroka.

Prvi obilazak deteta i porodilje bio je praćen donošenjem povojnice. Povojnicu bi donosile babe i tetke deteta, a moralo ih je biti tri ili pet. Povojnica je obavezno sadržala pogaču, sir, crni luk, pileće meso, flašu vina. Prvi odgrizak pogače, beli luk, nožić i dren stavljaju se ispod jastuka novorođenčeta radi zaštite od zlih sila. Dete se ne iznosi iz kuće do 40 dana, a pelene ne smeju da ostanu napolju posle zalaska sunca. Da se dete ne bi „uročilo” treba da se pljune preko njega, a ako do toga dođe taj koji je uročio dete morao je da pljune u čašu, a onda se to mazalo detetu na čelo. Ukoliko se dete plašilo „bajalo se od stra'”, na vrata se lepilo brašno i kravlja balega.

Bajalica od uroka:

I'te uroci niz potoci!U goru, u vodu Gde se sekira ne čujeGde ptica ne peva Gde krava ne ričeGde vuk ne vuče Gde ovca ne bleji

Gde gavran ne gačeI'te uroci niz potoci!Ustu, tu ti mesto nije!

Prvom javnom ulasku devojke u kolo pridavana je velika važnost. U beličkom kraju u prošlosti to se činilo u šesnaestoj godini, a poslednjih decenija u osamnaestoj.

Sabori za Uskrs su bili najznačajnija prilika za proigravanje devojaka. Toga dana bi devojka sa spletenom kosom u pratnji majke odlazila na sabor. U kolo je ulazila sa drugaricom ili rođakom i posle javnog igranja na saboru, ulazila je u red udavača. Kada devojka na saboru zaigra do kolovođe to je bio siguran znak da će se do jeseni udati. Ukoliko se ne uda, ona sledeće godine postaje „lanjska” udavača i nije više u mogućnosti da mnogo bira.

Četvrtog decembra, na Vavedenje, mlade koju su se udale te jeseni dolaze u crkvu na službu sa venčićem na glavi i u pratnji svekrve. Toga dana su se kod njihovih kuća pekle „pečenke” (bundeve), da bi mlade bile zdrave i okrugle.

Proigravanje momaka se nije tako svečano obeležavalo i nekim posebnim radnjama. Kad momak stasa za ženidbu, na sabor dolazi sa roditeljima čiji je osnovni zadatak da mu odaberu lepu i bogatu devojku po njihovom ukusu. On se tu malo pitao.

Svadba je jedan od najvažnijih događaja u životu pojedinaca. Ako se roditelji dogovore, svadbe će biti i protiv volje mladih. Momkovi roditelji su na saborima išli „od cure do cure i merkali ih”. Gledali su kako je obučena, da li je vredna, bogata, lepa, kako igra i iz kakve je porodice. Ako se roditeljima neka devojka svidi šalje se navodadžija, čovek koji će ispitati hoće li njeni roditelji dati pristanak za udaju. Ako sve prođe dobro, te se i jedni i drugi roditelji slože, navodadžija biva nagrađen od devojke košuljom.

Nakon dogovora dolazi se na „gledanje” devojačkoj kući. Ukoliko se devojka dopadne momku i momak njoj, roditelji se sastaju da „narede” proševinu gde se dogovaraju o mirazu. Zavisno od dogovora, posle jedne ili dve nedelje u mladinu kuću dolaze prosci i to mladoženja, otac, majka, stric ili ujak. Obično se išlo nedeljom i ostajalo na ručku. Mlada je bila dužna da daruje prosce košuljama, vezenim peškirima, čarapama. Sve darove je morala svojom rukom da spremi pre udaje.

Zdravica ispred m

ladine kuće

23

U Belici je običaj da i pored svih dogovora momak ipak ukrade devojku. „To se čini jer smatraju da nije pristojno da devojka od svoje volje pristane da bude žena”, navodi Buzbek u svom dnevniku čiji su delovi objavljeni u knjizi Emila Cvetića „Putovanje kroz Jagodinu”.

Veselje je trajalo i po 5-6 dana, sa početkom u četvrtak kada otac dolazi po „rubu”- devojačku spremu. Devojka je morala do svadbe da spremi što više tkanih i vezenih ćilima, čaršafa, čipki, slamarica, jastuka, čarapa i sve se to pakovalo u sanduke. Ruba je bila odraz bogatstva i sposobnosti devojke. Devojke iz bogatijih kuća dobijale su i po neki krupniji komad nameštaja: orman, nekoliko stolica i drugo. Sve stvari se na kola nameste tako da mogu lepo da se vide, a ćilimi se rašire da bi kola lepše izgledala.

Stvari su se prevozile volovskim kolima pakovane sledećim redom: „prvo se stave dve do tri slamarice, koliko ko ima, preko njih čerge, koje malo vise sa strane, zatim ćilimi, između njih čarsavi sa bogato pletenim čipkama, preko svega jastuci i cela ruba se vezuje tkanicama. Na vrhovima stupaca nataknute su vezene čarape. Dok je svekar terao rubu kroz selo, deca su trčala za kolima, a komšije su izlazile da vide lepotu dela devojčinih ruku.

Momački svatovi su na svadbu pozivani „buklijom”, što je i danas običaj. Mladoženjin brat ,otac ili rođak kreće sa okićenom buklijom od kuće do kuće kod onih koje poziva u svatove. Svako ko je pozvan, bukliju okiti peškirom, cvećem i parama a u jabuku, koja se nosi uz bukliju, zabadaju metalni novac.

Petak i subota su dani određeni za pripremu svadbe. Momci se u subotu okupljaju kod mladoženjine kuće i slave poslednje momačko veče.

Pletenje venca obavljalo se kod obe kuće u subotu uz pevanje pesama. Vencima su se kitili ulazna kapija, vrata kuće, karuce ili čeze. Kod njegove kuće se pevaju svatovske pesme, a kod mladine svadbarske. Žene koje pevaju zovu se „inđibulke”.

Kod pripremanja devojke poklanjana je najveća paznja njenom oglavlju. Kosa se češljala na razdeljak i isplitala u pletenicu. U Belici se jedva sećaju da su mlade nosile smiljevce, kape sa podloškom, od pletenog vrbovog pruća i okićene cvećem i perjem. Pamti se samo oglavlje koje je činilo pamučno platno, pričršćeno pamučnom trakom ili vestačkim venčićem za glavu, nošeno između dva svetska rata. Ostali deo odeće, bila je tradicionalna narodna nošnja koja se oblačila samo u svečanim trenucima. U Jagodini je mlada nosila veo i haljinu sličnu današnjim venčanicama.

U nedelju ujutru svatovi se okupljaju kod mladoženjine kuće i kreću po mladu. Kad stignu pred kapiju svatovi zovu domaćina:

Domaćine,otvaraj kapije,Svatovi smo, za čekanje nismo!

Svatovi se ne puštaju u dvorište dok najbolji strelac među njima, gađanjem iz puške, ne obori jabuku koja visi sa vrha drveta. Nakon ulaska u dvorište domaćin dočekuje svatove „bardakom” (glinena posuda) rakije. Domaćin i starešine nazdravljaju jedno drugom dok svatovi uzvikuju:

Teranje rube kroz selo

NAPOMENA: NASTAVAK OVOG TEKSTA JE NA 29. STRANI

24

Domaćin Boga moli Kum Boga moli Starojko Boga moli omin, omin, omin! omin, omin, omin! omin, omin, omin!Za zdravlje kumu Za zdravlje domaćinu Za zdravlje mladencimaomin, omin, omin! omin, omin, omin! omin, omin, omin!

Obavlja se simbolična kupovina mlade od strane mladoženje. Mladu izvodi dever i prstenuje je dok svatovi uzvikuju:

Oprosti kume i stari svateda dever prstenuje snaju!

Svatovi idu po m

laduM

elodija koja se svira kad mlada izlazi iz kuće

29

Mlada se opraštala od roda izvođenjem bilo koje igre iz lokalnog igračkog repertoara. Kad mlada polazi od kuće mladoženja povede kolo, do njega mlada, pa dever, svekar, starojko, starosvatica… I tako igrajući ulaze u karuce (Šuljkovac). U selu Belici saznajemo da je tom prilikom kolo vodio kum, do njega mlada i ostali svatovi po starešinstvu. U selu Bunaru tom prilikom kolo kojim se devojka oprašta od roda vodi mlada, do nje mladoženja, pa starojko, starosvatica, kum, kuma, vojvoda (koji igra sa petlom u ruci koga je prethodno pronašao ili kupio od domaćina), pa ostali gosti. Kolo je vodila triput oko kuće.

Nakon ispijanja treće rakije odlazi se u crkvu na venčanje. Po obavljenom venčanju, u crkvenom dvorištu igra se kolo koje vodi starojko i to je zvanični početak svadbenog veselja.

Pri dolasku sa venčanja i uvođenja u novi dom, uloga svekrve je bila veoma zapažena. Kod mladoženjine kuće svekrva uvodi mladu u novi dom, koja ispod pazuha drži dve pogače, a u rukama dve flaše vina, vodi je oko ognjišta i stavlja sebi u krilo. Na početku svadbenog veselja u domu kolo povede starojko sa mladom, a zatim se veselje nastavlja uz učešće ostalih svatova.

Melodija koja se svira kad m

lada polazi od kuće

zameni ovu sliku

Ulazak u dvorište kod m

ladoženjine kuće

30

U toku svadbenog veselja postojala je obaveza da svako od ,,starešina svatova” mora povesti jedno kolo.Svadba se završavala šarenim kolom, a igrali su ga oženjeni i udate koji imaju dosta poroda. Postoje dva

načina igranja ovog kola. Stariji igrački obrazac nosi naziv šareno kolo i igra se „sve napred” , a mlađi je igra „ti momo, ti devojko”. Šareno kolo se igra u ponedeljak kad se „svadba rastura”.U selu Šuljkovcu starojko polomi sabornik i povede šareno kolo, do njega mlada, mladoženja, starojkovica, kum, kuma… pa redom dalje.

Ispred mlade, vojvoda razbija sud sa vodom i svi uzvikuju „upiša se mlada”. U istom selu dolazimo do podataka, da kad dolazi starojko, mlada igra kolo pred njim i to je zvanični završetak svadbe. U selu Bunaru poslednje kolo na svadbi, kolo za „srećan put” starojku, igraju svi a starojko ga vodi. Po nekim pripovedačima iz istog sela šareno kolo je vodila svekrva, a završavalo se tako što bi vojvoda ispred svekrve razbio testiju punu vode uzvikujući „upiša se svekrva!” U selu Belica se kao šareno kolo igrala igra „stara vlajna”.

Izvođenjem šarenog kola i razbijanjem testije sa vodom završavalo se svadbeno veselje,a mladenci su odlazili na spavanje.

Prve pomene igara u Belici nalazimo kod Milana Đ. Milićevica, koji kaza da se u jagodinskom okrugu igralo „niševačko oro”, „paraćinka ostroljanka”, „Neda grivne”, „četvorka”, „polomka mačvanka”, „orlovka”, „Mara tilindara”, „valjevka”, „vlahinja” i „smederevka”. Belički kraj je izuzetno malo proučavan te daljih zapisa o igrama ovog kraja nemamo.

Melodija koja se svira kad m

lada ulazi u novi domS

vatovi u dvorištu kod mladoženje

31

Sabornik koji treba polom

iti i testija koju treba razbiti čime će se označiti kraj svadbe

„Sta

ra v

lajn

a”, i

gra

koja

se

igra

na

kraj

u sv

adbe

kao

šar

eno

kolo

Igra „Stara V

lajna”

32

Na osnovu skorašnjih istraživanja, u Belici sam zateko sledeće nazive igara: „Prođe Mile”, „Čoban tera ovčice”, „Igralo kolo pod Vidin”, „Levačka šetnja”, „Žikino kolo”, „Pop Marinko”, „Šuškavac”, „Učitelju kolka ti je plata”, „Šareno kolo”, „Ti momo”, „Divna Divna”, „O, Jelo Jelena”, „Ajd na levo brate Stevo”, „Ja posejah lubenice”, „Tries druga”, „Tajče”, „Nebesko”, „Drdanke”, „Zupčanka”, „Zavrzlama”, „Stara vlajna”, „Đurđevka”, „Zaplet”, „Moravac”, „Trojanac”, „Mala bašta”, „Šestica”, „Šokec”, „Čačak”, „Dunda”, „Kolariću paniću, devojčica vodu gazi.

Svatovi izm

eđu dva svetska rataM

ladenci u Jagodini 1923. godine

Mla

denc

i u

selu

Bun

aru

33

Muzička pratnja u beličkom kraju je bila veoma raznovrsna. Do Drugog svetskog rata igralo se uz pratnju frule, gajdi, dvojnica, okarine, duduka i zurli. U Belici, dolazimo do saznanja da je postojao orkestar koji su činili dva zurlaša, jedan violinista i bubnjar. Veoma su bili česti ciganski orkestri koji su iz Jagodine dolazili u sela. Jedan takav orkestar sastajao se od sledećih instrumenata: „ćemane”, bas, tambura i harmonika. Svirači su veoma često i pevali. Stari ljudi i danas kažu da su voleli da zaigraju uz gajde. Nakon Drugog svetskog rata u Belicu dolaze trubači iz Levča. Svirači na tradicionalnim instrumentima su uglavnom znali da zaigraju kolo koje sviraju. Svirač je morao da prati kolovođu i da svoju svirku „upravlja” prema njegovom igranju. Na saborima se moglo videti više kola uz pratnju nekoliko „družina” (orkestra). Prvo kolo muzika svira „fraj” a cene narednih igara kretale su se od 3,5 do 10 dinara, dok su lošiji svirači svirali za 1 ili 2 dinara.

Posebnih poziva na igranku nije bilo, osim na Bele Poklade, o čemu ćemo govoriti drugom prilikom. Igrači su povremeno uzvikivali u toku igranja kratke poskočice, koje su predstavljale jedan od načina komuniciranja u kolu.

Primeri poskočica:

Kolovođo ti da ljubiš ždrebe Šta si mala mislila, mislilaJa da ljubim što igra do tebe! dok si mene grlila ljubila?

Ništa nisam mislila, mislila,Oči moje mnogo đavolite već sam tebe grlila ljubila.Što vidite o'ma zavolite

Iako se u Levču i Belici igra veoma slično, čak su im i igrački skupovi bili zajednički , ipak se jasno razlikuju dva stila igranja. Beličani su igrali mekše, te su Levčane nazivali „tapkašima” zbog njihovog tvrdog igranja na celom stopalu. Na celom stopalu igraju i Beličani ali sa povijenim kolenima, mekano i brzo, posebnom tehnikom igranja, na koji način se veoma malo umaraju. Mlađi igrači poskakuju, brzo prelaze prostor i imaju slabiju tehniku igranja.

Najčešći oblik igre je polukrug a ređe krug. Kolo se vrlo često uvijalo u obliku spirale i zmijoliko kretalo. Kod izvođenja igre „tajče“ polukrug se u drugom delu igre razbijao u parove.

Držanje u kolu je najčešće bilo za ruke puštene uz telo, s'tim što igrač desnu ruku daje, a levu uzima.Vrlo često se dešavalo da devojka obe ruke puštene niz telo daje igračima do sebe. Osim držanja za ruke puštene niz telo, javlja se i hvatanje pod ruku. To se moglo videti samo u kolu oženjenih i udatih, a nikako kod momaka i devojaka. Najstarije držanje igrača je za maramice, kao i držanje za mali prst. Dalje u parovnoj igri „tajče” može se sresti i držanje za nadlakticu, a kod igre „Čačak” i držanje ukršteno pozadi na leđima.

Pravac kretanja u kolu je za desnom rukom, kako narod kaže „sve napred”, a obrnuto od toga „nazad”.Terminologija je u Belici interesantna. Prvi igrač u kolu je kolovođa a poslednji kec ili stari naziv šlus.

Kolovođe su uglavnom bili ,,odbir momci” (najbolji). Ako devojka povede kolo bio je ,,smej do guše”,a nju bi nazvali ,,muškaraca” ili ,,očigrejka,,.(napravila grešku). Za lošije igrače se kaže ,,takši,, igrači.

Momak povede kolo ili ,,zaprvi,, započne,a ako to uradi devojka onda se kaže ,,razvede kolo”. Ako se kolo kretalo za desnom rukom, kaže se da se igra ,,sve napred”. Stariji igrači su dobri ,,tehničari” (imaju dobru tehniku igranja) a za mlađe da ,,gutaju,, prostor i korake. Na saboru su devojke stajale ,,sve na red” pa ,,kibicaža” (gledanje momaka i devojaka), momak poziva devojku u kolo, tako što samo „mrdne očima”.

Kolo na saboru posle D

rugog svetskog rata

34

Igra se učila od starijih, ili pored kola, iza kola, pa i u kolu, nedeljom i praznikom, na igrankama, vašarima, sedeljkama, kad god se pruži prilika.

U Belici se ne igra kada je čovek u žalosti za blizim rođakom godinu dana a za daljim do pola godine. Strogih zabrana nije bilo. Žena je igrala od svog proigravanja u šesnaestoj godini, pa sve dok joj deca ne stasaju za kolo. Nakon tog perioda, po lokalnom običaju, u kolu ne igraju zajedno majka i ćerka koja je stasala za udaju, odnosno majka i sin, stasao za ženidbu.

Igru započinju kolovođa i kec kolom šetnja. Uslov da ostali igrači uđu u kolo bio je da kolovođa odabere devojku i pozove je da igra do njega. Običaj je bio da se od dve sestre prvo pozove starija, jer je bilo sramota da mlađa igra, a ona druga da gleda.

Kolovođe su uglavnom bili vrsni igrači, kako narod kaže „odbir momci”. U novije vreme sa pojavom profesionalnih svirača, kolovođa plaća kolo. On daje muzici znak za početak podizanjem štapa ili podizanjem i mahanjem šesirom. Kad kolovođa prestane da igra, staje i muzika. Ovakve i slične oblike narodnog dirigovanja detaljno obrađuju sestre Janković u navedenoj knjizi. U prošlosti, u kolu su igrali najveštiji momci, a kasnije najbogatiji, te su do sebe i pozivali samo bogate devojke. Kolovođa je mogao da okiti korak ne odstupajući od postojeće osnove. Okićen korak su vrlo često prihvatali i ostali igrači, te je na taj način dolazilo do novog i bogatijeg igračkog obrasca. Kec je bio od iste važnosti kao i kolovođa, i tu je uvek igrao momak. On je često uvijao kraj kola unutra te je ono dobijalo oblik spirale, koje se naizmenično uvija i vraća u prvobitni položaj, u oblik polukruga. Moglo se zapaziti odvojeno momačko i devojačko kolo, dečje kolo, kolo oženjenih i udatih i mešovita kola u kojima su igrali i momci i devojke. Na saborima su se mogla videti i kola jedne porodice, koja je bila poznata po dobrim igračima u selu i okolini i u njemu su igrali svi članovi porodice od najmlađih do najstarijih.

Jesen je bila period kada počinju igranke. Održavale su se nedeljom u večernjim satima, po seoskim domovima, salama i školama.

U toku godine se, pored spomenutih mesta, igralo na raskrsnicama, oko zapisa, u crkvenom dvorištu, kod manastira, na livadama, proplancima, kraj izvora… Svugde i na svakom mestu gde su to prostor i prilike dozvoljavale.

www.worldmusic.org.rs

WORLDMUSICFROMSERBIA

Projekti W.M.A.S. 2007/08www.worldmusic.autentik.net/projekti.html

35

ada na Internet pretraživaču Google potražite odrednicu „world music”, među prvih pet pojaviće se worldmusiccentral.org (ex-K

worldmusicportal.org). Ova prezentacija i zaslužuje da je među najposećenijim jer nudi većinu stvari koje vas

mogu zanimati iz oblasti Muzike Sveta i svakodnevno se dopunjuje novostima pristiglih od saradnika širom sveta. Po autoru ovih redova, ovo je među najboljim globalnim servisima svih interesenata za world music. Naročito izdvajamo mnoštvo linkova ka svim korisnim adresama, forum koji je podeljen tematski (festivali, novi albumi i sl.) i koji vas može povezati sa istomišljenicima iz world music okruženja ili vas uključiti u diskusije. Muzičarima skrećemo pažnju da se na ovom portalu nalazi i registar velikog broja diskografskih kuća što može pomoći u nasušnoj potrebi za dobrim izdavačem. Jedini nedostatak je što pomenuti portal nema svoj radio i tu je, recimo, fRoots u prednosti, ali u svemu ostalom – trku dobija.

ootsWorld je kao world music magazin R startovao 1993. godine i među prvima je iz grupe publikacija na temu Muzike Sveta koji se pojavio na Internetu. Fokus ovog magazina su muzička ostvarenja Afrike, Azije, Evrope, Pacifika i Amerike koja su u domenu tradicionalne muzike ili su hibridi tradicionalne muzike sa džezom, rokom i ostalim muzičkim pravcima. Kao i kod ostalih world music magazina, home page (koji se gotovo

svakodnevno uređuje) je namenjen za tekstove koji se odnose na recenzije novih albuma i predstavljanje muzičara. Onima sa više interesovanja i vremena preporučujemo stranicu Interviews sa oko stotinu razgovora sa poznatim ili perspektivnima muzičarima. Prezentacija uključuje i RootsRadio koji se trenutno ne svrstava u red vodećih world music radio stanica. Posle prijave, RootsWorld možete besplatno dobijati na vaš e-mail 2-3 puta mesečno.

ako je postavljena pre više godina, prezentacija I Balkan Music Company (institucija Miloša Petrovića i Papa Nika), i dalje pleni svojim nesvakidašnjim izgledom koji u potpunosti odgovara njihovoj muzici nadahnutoj Vizantijom. Na prezentaciji se mogu naći biografski podaci članova South Quarteta kao i podaci o ostalim projektima poput Jerusalem Quartet, Duo Levantines i The Trio

Floridis-Petrović-Papa Nick. Nedostaci su prevod na srpski, zasebna stranica za diskografiju i dugogodišnje neažuriranje.

astav „Izvor” iz Vranja je napokon dobio S (četvorojezičnu) prezentaciju kakvu zaslužuje vrhunski kvalitet njihovog muziciranja. Dizajn je odgovarajući – u duhu južnjačke tradicije. Pohvale za video zapise koji se mogu preuzeti uz primedbu da je kvalitet snimaka mogao biti bolji.

\

a dizajn 5+, za promo fotografije 5, za ostalo 4. Jednom rečju, oficijalni sajt Vasil Z Hadžimanov benda je primer profesionalnog

pristupa u kumunikaciji sa publikom i medijima.

estival Druga Godba je ustanovljen 1984. godine u Ljubljani kao alternativa tada postojećim F festivalima koji u svojim programima nisu

uključivali „drugačije” muzičke postavke. U početku, festival je bio orijentisan ka alternativnom roku i džezu da bi zatim, kao prvi festival u ex-Yu, postepeno uvodio u program reggae i lokalnu etno muziku. Festival je potom prvi u tom delu Evrope predstavljao izvođače koji su izvodili afričku, latinoameričku i arapsku muziku i u tome je saputnik čuvenog WOMAD-a. Danas je Druga Godba prestižan evropski World Music festival i član EFWMF organizacije. Web prezentacija ovog festivala se može uvrstiti u one portale gde je sve konkretno i na dohvat ruke. Na naslovnoj strani je desetak dinamičnih fotografija sa prethodnog festivala (jedna slika – hiljadu reči) i linkovi ka stranicama sa programom, lokacijama na kojima se festival održava, istorijatom i sponzorima. Ako već ne možete na proleće u Sloveniju, barem posetite www.drugagodba.si.

www.worldmusiccentral.org

www.solair.eunet.yu/~dingo/index.htm

www.izvorbalkanmusic.com

www.rootsworld.comwww.vhband.com

www.drugagodba.si

36

Namena Okviran iznos (u EUR)

1 Sufinansiranje (50%) studijskih troškova za deset afirmisanih i neafirmisanih muzičkih sastava World Music orijentacije sa pratećim troškovima (štampa CD-a i omota u tiražu 1.000 primeraka).

10.000

2 Sufinansiranje (50%) putnih troškova za deset muzičkih sastava koji nastupaju u inostranstvu. Prioritet imaju nastupi na renomiranim evropskim festivalima pri čemu se koriste usluge nacionalnog avio prevoznika.

12.000

3 Sufinansiranje (50%) troškova honorara za nastupe srpskih muzičara na festivalima sa World Music programima.

10.000

4 Sufinansiranje (50%) organizacije višednevnog World Music Workshop-a (škola muziciranja na tradicionalnim instrumenatima) sa predavačima-muzičarima iz zemlje i inostranstva u ukupnom okvirnom iznosu do 3.000 EUR

3.000

5 Sufinansiranje (50%) štampe (u tiražu 1.000 primeraka), distribucije (svim interesentima za World Music u Srbiji) i autorskih honorara četiri broja srpskog World Music magazina „Etnoumlje” (sa pratećim CD-om) za popularizaciju, afirmaciju, teoriju, istoriju, estetiku i kritiku World Music u Srbiji.

2.000

6 Finansiranje troškova izrade (štampa CD-a i omota u tiražu 500 primeraka) i distribucije (na adrese institucija za kulturu i diskografske kuće u inostranstvu) promotivne kompilacije „World Music From Serbia”.

3.000

7 Sufinansiranje (50%) održavanja Web portala sa svim podacima o World Music u Srbiji. 1.000 8 Sufinansiranje (50%) autorskog honorara, distribucije (svim interesentima za World Music

u Srbiji) i štampe edukativne publikacije na temu World Music. 1.500

Ukupan okviran iznos: 42.500 EUR

ajlepše stvari obično se dešavaju neočekivano. Kada mi je, još s N proleća, cyber poznanik Oliver

ponudio da odem do Subotice i Palića, te tamo napravim izveštaj sa Etnofesta, kako za magazin čije pokretanje planira, tako i za Plastelin, malo sam sve to primio s rezervom. Iskreno, nisam imao pojma za to dešavanje, čak se ni po nekim forumima koje pratim nisu se pojavljivale neke informacije o festivalu, al' radoznao kakav jesam, naravno da sam rešio da spakujem koferče i krenem na put.

Kao zvaničan početak festivala slovi 20. jun kada je održana konferencija za štampu na kojoj nisam prisustvovao. Ipak, dovoljno je bilo da dan kasnije (četvrtak, 21.jun) malo ranije kidnem sa dobrovoljne robije zvane državni posao i po prijatnih 35+ po čika Celzijusu (koji za one avgustovske, klimakterične, 40+ deluje kao blagi povetarac) uđem u jedan od znamenitih (j)a(o)utobusa Niške firme u kojima filteri na klimama nisu menjani od ugradnje. Posle prijatno lepljivih tri sata vožnje, konačno - Szabadka. Neočekivano ljubazni baja u plavoj uniformi mi je lako objasnio dalji pravac kretanja i ubrzo se nalazim u smeštaju koji je organizator predvideo za nas zaludne turiste koji povremeno radimo i kao novinari. Posle svega, meditacija pod tušem delovala je kao blaži oblik reinkarnacije. No, da se manem isuviše ličnih opservacija.

Spremajući se za ovo putešestvije, malu mi je skepsu stvarao utisak jako dobre organizovanosti pomešane sa mrvom decentne pompeznosti u celoj priči. Ipak, ja živim u Srbiji, brale! Namerno ovo sada pišem, a do kraja teksta, možda shvatite da su i ovde čuda moguća. Kad je vreme došlo, okrećem broj telefona taxi udruženja koje je organizator preporučio (jer će voziti po specijalnim cenama za goste festivala) i krećem ka Paliću. Dakle, vreme je da se saberu oni bitniji utisci... Veče 1. - četvrtak, 21. jun

Predstavljam se na ulazu, dobijam akreditaciju, i onda me zaustavlja hostesa kako bi iz činije uzeo koliko mi je potrebno. Čega? Šta? Vlažne maramice protiv komaraca! Zbun, zbun... Dakle, prvo pozitivno brojanje za organizatore. Sve se dešava u šumi, leto je, velika je vlažnost i šta je normalnije nego da komarci i njihove krvožedne ženke tamo budu u svom domicilu. Neko je dakle mislio i o tome! (Narednih dana sam video da su neke veće grupe posetilaca mogle da biraju između maramica i spreja za celu ekipu - e, to bi se moglo zvati sabornost, a ne... No, da ne krećem o onome čemu ovde nije mesto). Jako lepo za sam početak. No, da se malo overi prostor gde se došlo... Ispred ulaza na Letnju pozornicu nalazi se kafe Talia. Lepa bašta, dva

openair šanka i bina na kojoj će se odvijati off program festivala. Iznad kafea, posle nekoliko stepenika, nalazi se ulaz na pozornicu. Predivan ambijent u šumi, cenim za nešto preko 1000 posetilaca. Oni koji su već posećivali neke manifestacije na ovo prostoru znaju o čemu pričam, ali izvinjavam se na smaranju, ima i onih kojima bi to, kao i meni, bilo prvi put. OK, overio sam prostor, pazario prvo pivo i naslonio se na barsku stolicu da još malo iskuliram i posmatram ljude. Dolazi mnogo lepog i zanimljivog sveta sa kojima bi rado popio piće; još jedno pozitivno brojanje organizatorima. Elem, vreme je za prvi koncert...

Nekih 600-700 ljudi je u publici pred nastup benda NiM Sofyan za koji do tada nikad čuo. U propagandnom materijalu piše da su iz Austrije / Turske / Portugala, da dolaze (što bi jedna znamenita spisateljica kroatskog podrijekla rekla) iz glavnog grada Balkana - Beča, i da "im je cilj da u 2/4 taktu pregaze veštačku granicu između Istoka i Zapada"... kao i to da "U njihovoj muzici ima začina od Male Azije, Balkana preko Mediterana do Irske uz prstohvat funka i jazz-a". Skeptik, kakav već jesam, malo sam bio sumnjičav, ali ajde da se vidi...

Ne da se videlo, nego... čist spektakl! "Dvojka" koja zvuči kao punokrvi garažni r'n'r - ako to uopšte možete zamisliti. Imaju iz sebe dva jako dobra izdanja, ali ako dođete do njih neka vas ne zavara ono što budete čuli. Na sceni je to turbo-injection, abartovano (ili upotrebiti bilo koji drugi sličan izraz)... Teško za prepričati u muzičnom smislu, no bar da pokušam da dočaram tu pitoresknost na sceni.

Akustična gitara koja bi zvučala čist garage kada bi se ukopčala u struju i malo pustila kroz distorziju. Gitarista u r'n'r pozi, nevelikog broja godina, anglosaksonskog izgleda, sa štreberskim đozlama, deluje malo zbunjeno i stidljivo, možda i zbog za njih verovatno neočekivanog prijema publike, ali iz njega izbija dert. Uostalom, šta drugo očekivati od nekoga ko je iz Turske (Alp Bora).

Violinista, barem gledajući sa scene, već ima mnogo više Turkog u sebi. Međutim, kada tu violinu čujete, deluje kao neko ko je od rođenja, pa nekih narednih tridesetak godina bio zatvoren na nekoj čardi gde se družio i svirao sa mađarskim ciganima - dakle, on je Austrijanac (Paul Dangl). Basista (Roland Mach, Austrija) najčešće nije bio mnogo vidljiv, ali je svoj posao radio kako treba i držao situaciju pod kontrolom, ali retki delovi koncerta kada je on bio u prvom planu, bili su više nego dovoljni da pokaže šta zna i ume. Flautista - još jedan spektakularni utisak. Činjenica je da svira flautu, ali ta flauta nekad zvuči onako kako očekujete od tog instumenta, ali često i kao frula, kao duduk, kao kaval, kao... Samo stvar inspiracije slušaoca. A, kada pogledate tog momka koji deluje kao da je monah isposnik sa Hilandara koga su poslali kao misionara u područja gde mora biti civilno odeven, teško da možete da zamislite da dolazi iz Portugala. Njegovo svetovno ime je Pedro Duarte. Za kraj ostaju udaraljke, čiji set čine basbubanj, kontra, par običnih činela, tarabuk i kutija. Palice nisu deo tog seta. Dlanovi čoveka koji je svojim dlanovima od obične "dvojke" pravio neku ekstatičnu / hipnotičku / psihodeličnu / šamnskitranscedentnu atmosferu, nisu stali. On crn, proćelav, malo bucmast, sav u vatrenom ritmu - pravi Finac (pozdrav Mariji Šerifović). Daniel Klemmer. Tek da mu se zapamti ime.

Sat vremena njihovog nastupa predstavljalo je kombinaciju tradicionalnih numera, da kažemo sa prostora Balkana, uz nekoliko autorskih numera (Mach i Duarte) koje su se savršeno uklapale u taj koncept, dajući najavu da se u njima nalaze neki novi tradicionali. Takođe, zanimljivo je što su neke od tih numera, na izvestan način već bile poznate publici. Doduše, ono što bi nam bilo poznato kao Južna Srbija ili Makedonija ili Grčka, ovde je (sigurno ne bez razloga) najavljivano kao Jermenija ili Turska - i obrnuto. Isprepletanost ovih prostora na kojima živimo dovodi do toga da delimo iste vrednosti, a da li smo toga svesni? Zato sam i detaljno opisao sastav ovog benda. Svi mi u sebi imamo deo onog drugog, i svi smo jedno i jedno je sve. Sada, što se to ne razume druga je priča. Kao što i sam pomen muzike koja se deklariše kao Etno, kod većine podrazumeva abrazivne vokale silikonskih diva opšte ružičastih produkcija svih provinijencija. Najtoplija preporuka da se ovaj bend još koji put dovede na ove prostore.

Za kraj priče o nastupu NiM Sofyan, još dve opservacije. Prvo pozitivno. Koliko sam uživao u njihovom nastupu, uživao sam i u sastavu publike. Nije publika bila godišta čitalaca Politikinog

Zabavnika, bilo je i dosta onih mlađih koji još nisu došli do toga da mogu da čitaju, a koje su doveli roditelji. I nije bilo scena (a sedeo sam, po običaju, negde u pozadini oko miksete) tipa - piški mi se, kaki mi se... Video sam ih kako su ušli, ali tokom koncerta nisu izašli. Veliki respect i za roditelje i za decu. Ono što mi se nikako nije svidelo bio je vetar koji je krenuo da palaca krajem koncerta. Mirisalo je na kišu i to 'nako dobrano jako. Do kraja koncerta nije je bilo, ali nije ni ovo kraj teksta za ovo veče...

Mala scena (Talia) ovog festivala zamišljena je na neki način kao chill-out dešavanje. Mesto gde se nešto dešava u pauzama između nastupa na Letnjoj pozornici, taman u vreme kad posetioci krenu da obnove zalihe tjekućine. Resident te scene bio je lokalni DJ Pau Scrowa (čita se - Pao s Krova, što ima i neke autobiografske elemente), koji je DJ-isao predstavljajući svoje viđenje svetske etno scene. Možda je to bilo malo komercijalnije za moj ukus, ali da je bio loše - daleko od toga. Više nego pristojno za opustiti se. U toj prvoj pauzi, između NiM Sofyan i najavljenih D.A.B. bio je primoran da vrlo brzo prekine svoj set. Gore najavljena kiša je došla po svoje. Nije baš da je bio Armagedonski potop, ali u najavi je slutilo. Srećom, uspeo sam da se sklonim ispod jednog od štandova koji su namenjeni za izložbe etno proizvoda (koji su radili druge i treće večeri) i tako provedem narednih pola sata. Kada je potop prešao u rominjanje, mesto me više nije držalo. Krenuo sam u obilazak koji nije baš slutio da će se to veče nastaviti. Ipak, ubrzo je ponovo krenula muzika sa Talia stagea. Pokajao sam se što sam pošao bez fotoaparata. Sto na kome se nalazila oprema je prekriven najlonom, oprema spuštena ispod stola, a ispod stola je bio i Pau Scrowa i nastavio svoj set. I posle kako da čovek ne bude omiljen među ljubiteljima extremnih sportova!

S druge strane, na pozornici se već pakuje binska oprema. Evidentno, od koncerta Del Arno Benda neće biti ništa. Šteta, a taman bi lepo legao posle kiše koja je atmosferu učinila koliko-toliko podnošljivom. No, D.A.B. je tu da spaja. Joca Matić izlazi na Talia stage, izvinjava se publici i najavljuje skorašnji koncert koji će biti za dž. No, i pored dobre volje organizatora, ponekad viša sila uzme danak. Ipak, uprkos nasilnom prekidu, nimalo propalo veče. Dakle, vreme je da se vratim u blizinu ponetog koferčeta.

Hm... Kako? Put kojim sam došao sada je izrovana kaljuga, a drugi ne poznajem. Sledi lekcija mnogim organizatorima koncertnih dešavanja u Beogradu (posebno onima koji se odazivaju na ime Refract, al' bilo mi je mrsko da ih plujem na Plastelinu - za detalje na private). Grmalji na ulazu mi objašnjavaju gde je najbliža taxi stanica, pronalazim je, ali tamo nema nikoga. Hvatam se za telefon, ali baterija mi saopštava da je preminula za tu noć. Šta drugo nego vratiti se i potražiti savet kako doći do glavne ulice i tamo uhvatiti najavljenu noćnu liniju (i to je specijal od organizatora) do grada. Sve sam mogao da očekujem, ali da mi obezbeđenje na nekom koncertu samoinicijativno pozove taxi i potom me provede kroz back-back stage da bi izbegao onu kaljugu, to ipak nisam. Šta reći na sve to? I organizatorima i obezbeđenju? Voleo bi da mi neko kaže da mu se slično desilo na nekom drugom mestu. Za prvi dan više nego dovoljno.

NiM

Sof

yan,

fot

o: E

dvar

d M

olna

t

39

Dan 2. - petak, 22. jun

Etnofest se odvija od 2004.godine i nikada nije bio samo muzički festival. Uvek je tu bilo i nekih off programa koji su ga upotpunjavali. Ove godine oni se dešavaju na Majkinom salašu (Palić), koji je kao mesto spektakl po sebi, a u okruženju koje je tamo, ovaj festival dobija još sjajniju patinu. U oficijelnom programu, najavljeno je da će se tamo održavati neke etno radionice, dakle, zna se gde me put posle jutarnjih obaveza vodi...

Mmmm... Sam ulaz na salaš mi lepo miriše, za potpuni buke nisam morao dugo da čekam. S jedne strane Margarita Vucelja, koja aktivno drži radionicu nečega što bi se zvalo balkansko-belgijanska kuhinja (po sastojcima nikakav spektakl ali začini čine svoje) pa malo-malo svratite da probate šta ima novo, s druge strane članovi bendova Iskon i Paniks sa Árpádom Bakošem uvežbavaju i improvizuju vam na uvo, a sa treće strane domaća jabukovača u na smrt zaleđenim čokanjima. I da ne pominjem okolnu prirodu; čist raj na Zemlji. Uglavnom prilika da konačno upoznam organizatore i još neke zanimljive ljude koji su se tuda motali. Ponekad je manje od 24 sata i više nego dovoljno da se potpuno izmestite iz prostora i vremena u kojem obitava vaša svagdašnjost i naizgled ponovo postanete normalni. Opušteno i bez pretenzija. Potom sledi i organizovani ručak, opet spektakl po sebi, ali o tome ... kad vi dođete sledeće godine... Vraćam se u grad što tuša radi (mori vrućina) što da bi malo proskitao Suboticom pre druge večeri festivala. Godinama nisam bio u tom gradu i ta šetnja mi prija. Po njuhu biram mesto gde ću kulirati do večeri. Sad, da li se mesto zvalo Factory koje vodi firma Perfect Day ili je pak obrnuto, zaboravio sam, a fiskalni račun nisam poneo. No, i taj Etno koji ekipa subotičkih entuzijasta promoviše će biti Hero - just (for) one day. Pre ili kasnije. Za pametne dovoljno. Veče 2. - petak, 22. jun

Oseća se da je krenuo vikend. Poseta je nešto bolja nego sinoć i to me veseli. Doduše, mogućnost kiše je bila u najavi ali na sreću, ta se mogućnost izjalovila ove večeri. Prvi je na sceni Félix Lajkó. Vrlo zanimljiva postavka. Na sceni su samo on i Anatal Brašnjo (viola) kao potpora. Félix izvodi polučasovni program u jednom dahu gde kombinovano svira (na početku i kraju seta) citru, a između violinu. Definitivno mi deluje da njegova neosporna kreativna genijalnost, posle surovo burnog uzleta u javnosti, traži neki odušak i neki novi pravac kojim će krenuti. Deluje da se pomalo traži u svojim kreativniom improvizacijama, ali ne sumnjam da će se naći. Dakle, ovaj nastup je imao svojih uzleta i padova ali nikako da je bio loš. U delu kada je to bila kombinacija citra+viola zvučalo je savršeno, no u onom drugom (violina+viola) malo je škripalo. Ipak, najlakše je živeti od stečene slave pa koliko traje da traje. Draže mi je da sam video jedan ovakav experiment nego neku violinsku virtouznost koja mi je poznata. Možda bi zlobni ekli da Félix koristi ime koje je dosegao da bi

mogao da nastupa na ovaj način, ali sa šminkerima e polemišem. Bilo je do koske, ali može i jače.

Posle Félixa na sceni je još jedan meni nepoznati izvođač. Kristo Numpuby (Kamerun / Francuska). Ovo je ipak daleko ispod Félixa ali scenski deluje zanimljivo. Kristo svira akustičnu gitaru "čupkajući" žice (kažu to se zove assiko style), povremeno se lupa po glavi i obrazima i tako simulira melodiju, što sve deluje zanimljivo ali me nije preterano oduševio. Uz njega su basista i bubnjar i prateća pevačica. Muzički, ja bih to nazvao afričkom šansonom, koja nije ništa posebno, ali daleko od toga da nije zanimljivo za poslušati. U skladu sa šansonjerima, ponekad su i previše napadno pokušavali da koketiraju sa publikom ali nije da mi je to previše smetalo. Ipak, kada provedete sat vremena na koncertu koji vas nije oduševio, ali gde vas muzika nije nervirala, dovoljna je pohvala za izvođača, barem u smislu da bi se to moglo preslušati ako vam se ukaže prilika. Sledi pauza i red je da se spustim ka Talii.

Ima jedan mali problem u ovoj priči. Talia stage je mala, a tu su i šankovi. Onda, ljudi siđu na piće i pomalo razgovoraju tako da zanemare izvođača na sceni. U tom trenutku, žamor prisutnih je prilično ugušio njihov nastup koji je odisao ipak nekim mirnijim tonovima. Čak i da ste pokušali da se izolujete i koncentrisano odslušate Paniks, teško da bi vam uspelo. Meni nije. No, ipak, ono što mi je do ušiju racionalno i razgovetno došlo, sasvim je korektno i zanimljivo zvučalo. Ipak, libim se da dajem bilo kakvu konkretniju ocenu s obzirom na parcijalnu posvećenost ovom nastupu. Dakle, posle Paniksa vraćam se na Letnju.

Jovan Maljoković & Balkan Salsa Band. Prime time, dakle headlineri. U najavi ovo mi se nije svidelo, i pokazalo se da sam spram sebe imao pravo. No, ima ko to voli - OK. Zapravo, možda sve to i nije toliko loše ako se bolje razmisli. Teško je običnom slušaocu etno uvući u uho. Bolje napraviti prelaz od roze ka cinoberu i onda ga postepeno upoznavati i sa ostalim bojama (o nijansama i da ne pričamo). Uostalom, beba prvo kaki u pelene, pa se navikne na nošu, a do šolje mora da poraste. Nadam se da je ova svirka taman legla kao guza na nošu potencijalno budućim redovnim percipijentima ovog festivala. Šta reći o samoj svirci? Da se ne lažemo, to je tehnički savršeno, ali nema začinskog bilja koje bi ovom jelu dalo prijatan ukus. Meni tu nedostaje iskrena i nepatvorena emocija, ali to je ipak moja stvar. Sam nastup se može podeliti u tri dela. Prvi - instrumentali benda, drugi - uz glas Ivane Kotov & Soul Sisters i treći - uz glas Anđelke Simić. Da se razumemo, svi ovi ženski vokali su sjajni, ali... Teško da će više biti pomenuti na ovim stranicama. Krčme volEm, al' splavove Jok!

40

Prema programu, posle JM-a, na Talia stageu, trebalo je da Pau Scrowa uradi tribute Feli A. Kutiju, no kao u svim živim nastupima iznenađenja su moguća i verovatna u najavi. Na sceni su Paniks + gosti + kao special guest star Félix Lajkó. Ovde se već malo ispravlja nepravda prilikom prijema publike prema Paniksima od pre nekoliko sati. Sledi improvizacija za koju nikada ne možete reći u kom će pravcu ići, i gde i kada će se završiti. Na momente manijakalna, na momente panična, na momente idilična... Proveo sam nekih sat i kusur uz ovaj session. Meni sasvim dovoljno da zadovoljnog osmeha krenem na pa-pa. Oni koji su po službenoj dužnosti bili tu do kraja, rekoše mi da sam otišao negde na pola i to samo zato što su morali malo da ih poteraju da završe što pre. Liči to na Félixa i ekipu. Dakle, sve je under control. Dan 3. - subota, 23. jun

Ponovo Majkin salaš. Ponovo muzika, ponovo Margaritina kuhinja, ali sada i sa još nekim zanimljivim ljudima iz radionice koji ređaju perlice, koji prave drvene duvačke instrumente, koji vrte grnčarski točak... Tako je malo potrebno vratiti se sebi i biti ono što jesi... Ako sam nešto propustio iz dela Dan 2. uraditi copy/paste... Danas u pauzi ostajem deo vremena sa novostečenim poznanicima na jezeru, a potom dajem sebi malo intimnosti u skitnji i pravljenju beležaka. Znam, biću na Talii možda i pre nego što treba, ali... Tko mari za čari... Ili, zapravo, možda su to prave čari? Veče 3. - subota, 23. jun

Provodim prijatan sat u Talia kafeu. Sasvim dovoljno da se snime još neke međuzavisnosti međ koordinatama ovog mesta. No, nećemo baš sve utiske da prosipamo sada…

Možda naivno, raduje me što je poseta bolja od prethodne večeri. Nije to baš bilo toliko slučajno, ali da u razloge sada ne ulazimo... Elem, prva nastupa Tamara Obrovac uz Transhistria Ensamble. Iskreno, koncert koji me je pre polaska na ovo dešavanje najviše zanimao. Ono što sam pre toga imao prilike da čujem od Tamarinih radova je bilo više nego intrigantno. No, kad ja tamo... Bend nije mogao da se sastavi, Tamara i otpeva ponešto koliko - toliko OK, ali onda krene u neku quazi duhovitu priču koja od priče ima samo neke elemente u naznakama, a o duhovitosti nema ni pomena. Ukratko - koncert za najdublji zaborav. Čak i one dobre numere koje sam

znao zvučale su očajno. Negde malo posle polovine nastupa odlazim ka Talii, tek da ne bih gledao. Zvuk nisam mogao da izbegnem, ali meni, malom mazohisti je ipak bilo malo lakše. Da više ne trošim reči... Ipak, nadam se da će organizatori zadržati dobre odnose sa HNV-om i da će sledeće godine na Letnjoj blistati Livio Morosin ili Gustafi ili Miroslav Evačić, ili... ima dosta toga dobrog, samo što izvođači treba profesionalno da odrade svoj posao, što se u ovom slučaju ne može reći da se dogodilo.

Prvu pauzu između dva nastupa na Letnjoj pozornici ću preskočiti samo zato što se bend Iskon pojavio na istoj bini i u drugoj pauzi, tako da malo kasnije u tekstu i o tome.

Sledeći izvođać je Tomás San Miguel. Zemljak Havijera Klementa, dakle Baskijac. Harmonikaš koji izvodi tradicionalnu muziku uz pratnju udaraljki i lokalnog intrumenta "txalaparta" (čitati kao čalaparta). Vrlo zanimljiva skalamerija za koju se kaže da se prvi put pojavila kao instrument pre nekih 2000 godina. Da, baš toliko. Zamislite nekoliko dasaka različite debljine koje su pružene preko drvenog oslonca i dve zgodne devojčice koje po njima udaraju nečim što mi iz daljine liči kao drveni tučak za avan. Muzički gledano ima tu i dosta jazza, i sve to lepo ukompokovano. Vrlo pitko, melodično i interesantno. Ne mogu reći spektakularno ali vrlo prijatan edukativni provod.

Ponovo je vreme za Taliu i vraćam se na deo priče koji sam nekoliko redova pre propustio. Bend koji je tamo nastupao u obe "pauze" zove se Iskon, i lokalni su - dakle Subotičani. Pre ove večeri nisam imao prilike da čujem audio zapise ovog benda. Možda i bolje što je to bilo tako. Uz NiM Sofyan i nastup o kojem ću pisati kasnije, definitivno jedan od tri najbolja događaja na ovom festivalu. Iskon svoj zvuk bazira na tradicionalima karakterističnim za Srbiju (posebno južnu), Makedoniju, Bosnu, Bugarsku... Jednom rečju - Balkan. Karakteristačna su tri ženska vokala, višeglasno pevanje i naravno sve to uz pratnju postave sa tradicionalnim instrumentima (goč, tambura, saz, ćemane). Večeras im je pojačanje bio Árpád Bakoš, jedan od najistaknitijih interpretatora drevne mađarske i vojvođanske muzike. Zapravo to je ista ekipa koja je pravila muzičku radionicu na Majkinom salašu (vidi pod Dan 2.). Šta reći o samom nastupu? Možda da pokušam sa metaforom - činjenica je da nosim cipele broj 45 i da imam više od 100kg; elem, izuli su me iz cipela (bez da su dirali pertle) i učinili da lebdim... Žalosno je što ovaj bend ima samo jedan demo i to iz pomalo davne 2003. godine (naravno, raspitivao sam se i nabavio (hvala, Pope) kasnije). Demo inače zvuči savršeno, ali samo dok ih ne čujete live. Tek tada može da se shvati koliko je sve to moćno i dobro. Kada bi bilo ko ko poznaje ovdašnju etno/world muzičku scenu pravio listu bitnih i zanimljivih izvođača sa ovih prostora, ma koliko bio zlonameran, morao bi ovaj bend svrstati u Top 5 istih. Moje mišljenje je ipak malo radikalnije. Smatram da Bilja Krstić radi jako lep i dobar posao, ali da punoća zvuka koju pruža Iskon prevazilazi ono što se čuje od nje. Malo li je? Da stanemo na crtu? OK, ali prvo se potrudite da čujete Iskon - pa iako se ne budemo složili, stavljam novce da neće moći da kažete da to nije valjano. Nerazotkriveni biser srpske etno scene...

Isko

n, f

oto:

Edv

ard

Mol

nat

41

Uz ovu priču o Iskonu, moram ubaciti i malu opasku. Ovaj nastup Iskona bio je krajnje neformalan. Dakle, nikakav poseban scenski nastup a još manje garderoba. Bio sam najblaže začuđen kad sam video lika sa rockabilly zulufima i zurkom + crne martinke koji se prihvatio tambure. Leonid Pilipović (ex Phoenix-39, Džukele, Goblini) ili strip fanaticima već dve (a i koju godinu više) decenije poznat kao Leo fon Punkenstain. Ona tambura je delovala kao beba u njegovim rukama, ali je svirao kao da ispred sebe ima najbolju gitaru i gomilu procesora. Čista emocija. Čemu ova priča? Tek da se malo zapitate da li treba da proniknete u ono što se zove etno/world music. Kao što globalna komercijalizacija ubija istinski r'n'r tako ubija i istinski etno. Načelno, radi se o dva potpuno oportuna muzička žanra, ali im se ne može osporiti da imaju jedan zajednički imenitelj - iskrenu emociju. Malo li je?

Muzički deo festivala se završava nastupom Ivice Vucelje i njegovog pratećeg sastava Balkanto Vero. Još jedno od meni u najavi nepoznatih imena. Dobro čuva (s razlogom ili bez) svoju biografiju. Može se saznati da je rođen u Banatu i da je preko decenije i po živeo u Dalmaciji i Belgiji, kao i da je objavio tri albuma za EMI i da je sarađivao sa imenima poput Andreja Šerbana, Katrin de la Sal i Holandskim Kraljevskim Romskim orkestrom Tata Miranda. Hmm... U najavi zanimljivo. Da vidim kako će to biti...

Sarvršeni nastup za kraj festivala. Dobar deo emocija koje sam na početku teksta podelio bendu NiM Sofyan preneo bih ovde. No, kako opisati ovaj spoj klasike, onoga što se kolokvijalno zove starogradska muzika, šansone, mračnih i zadimljenih kabarea, osećaja prisustva dama za koje se pogrešno tvrdi da su "lakog" morala... Tuluz Lotrek + Eric Satie + karirani stoljnjaci... Da li vam je to pojmljivo? Uz već pominjane NiM Sofyan i Iskon, treći najblistaviji moment festivala. Neću previše pokušavati da opišem ovaj više nego ozbiljni i za izvođenje zahtevni

muzički kalambur, jer kako sam uspeo da dođem u posed jednog od Ivičinih izdanja, u nekom od narednih Plastelina sledi malo duža priča... Tek u najavi, spreman sam da potpišem da sam te večeri čuo nekoliko autorskih numera koje će se sigurno svirati u Skadarliji negde 2147. godine, ako tada Beograda i Skadarlije bude bilo, naravno.

Ovo veče se odužilo. Kasnile su tonske probe, neki su izgleda bili malo zahtevniji i Ivičin nastup se okončava duboko u noć pred jako malim brojem ljudi. Neka vas ne zavara rečenica sa početka izveštaja ovog dana - posle prvog nastupa je dobrano počelo da se prazni :(

Naredni dan je već uveliko ugazio u treći sat. Vreme je da se spava. Stižem pred hotel taman da vidim verbalni kraj šorke između mladoženjinih i pođenih sa svadbe koja je to veče bila tamo. Kraj je šorke, dakle, dobar tajming. Biće mirno veče. Dan 4. - nedelja, 24. jun

Taman malo vremena da se još malo uživa u Subotici. Doručak, piće sa novoupoznatim društvom i ondak na put. Ovoga puta sam dobro ciljao bus. Poluprazan i sa klimom koja fercera kako treba. Mašala. P.S. 1. Da li je ovo bilo dovoljno da vas ubedim da sledeće godine treba da se pojavite na ovom dešavanju? Ako nije, džaba vam poseta ovim stranama... 2. Moji dobri prijatelji znaju kako umem da izjavljujem da bih voleo da mi Foltin svira na svadbi (ako taj četvrtak uopšte dođe). Sada taj spisak dopunjujem sa NiM Sofyan, Iskonom i Ivicom Vuceljom. Dovoljno? Autor: Branislav Nikolićza Etnoumlje i PlastelinEtnofest: www.etnofest.org

Foto: E

dvard M

olnar

42

t:

om

M

OF

oo

Vro

oP

RO

Etnoumlje: Zadovoljstvo nam je što govoriš za jedan World Music magazin, s obzirom da muziku tvog sastava često definišu u World Music okvirima. Afinitet prema tradicionalnoj balkanskoj muzici u opusu Vroooma je prisutan i mnogi će reći da je taj nesvakidašnji hibrid značajno uticao da se Vrooom izdvoji od ostalih konkretno drum'n'bass ili techno sastava, ne samo u Srbiji već i na ex-Yu prostoru. Na koji način doživljavaš kvalifikacije, odnosno, da li ih prihvataš i da li imaš neko posebno mišljenje o njima?Marko Grubić (Vrooom): Zadovoljstvo je obostrano.Mislim da su kvalifikacije, klasifikacije, uopštavanje, pojmovi itd. samo bezuspešni pokušaj ljudskog mozga da „objasni“ okoliš, jer je činjenica da ne znamo „meaning of life“ prilično nepodnošljiva, pa je lakše osećati makar iluziju da postoji odgovor na ovo suštinsko pitanje. Pokušaj da se klasifikuje ili objektivno odredi kvalitet nečeg tako apstraktnog kao što je muzika, izgleda mi naročito smešno. Lično se neopterećujem niti definisanjem sopstvene muzike niti razmišljanjem koliko je to dobro ili nije, već je doživljavam kao najuzbudljivije sredstvo komunikacije sa sobom i drugima iliti vrhunsko uživanje.E: Kako ocenjuješ deceniju rada benda? Period od nastupa u beogradskim klubovima do koncerata na EXITu i u inostranstvu pred znatno većim brojem ljudi se može smatrati i dugim i nedovoljnim za sticanje muzičke zrelosti?- Da nastavim prethodni odgovor – „muzička zrelost“ je još jedan (vrlo neodređen) pojam do koga nam nije stalo. Dakle, za nas je bitno da stalno pravimo novu

muziku, jer rezultat pre svega nas uzbuđuje. Da li je ta muzika „kvalitetna“, „muzički zrela“ i sl. nemoguće je znati, a nije važno.E: Čega VROOOM ne želi da se seća, a šta bi najradije ponovo doživeli?- Ne sećam se ničeg toliko strašnog u muzičkoj karijeri da ne želim da ga se sećam. Sa druge strane, ne postoji ni tako blistav događaj da žešće patimo za reprizom. Drago nam je što sve ovo vreme koncerti, predstave, performansi, izložbe, priredbe itd. idu paralelno, jer nam to daje priliku da muzičke ideje plasiramo u različitim kontekstima koji utiču jedni na druge, što je privilegija vrlo malog broja muzičara ovde i što onemogućava ulazak u rutinu. E: Da li misliš da muzika VROOOMa, sa svojim alternativnim stavom, ikada može dosegnuti značajnije veću razmeru prihvaćenosti u Srbiji ili se zadovoljavate do sada stečenom masom publike koja je evidentno kvalitetna i odana?- I treći put: ne pravimo muziku na osnovu stava ili saznanja šta je dobro a šta ne, ili uže: na osnovu razmišljanja - main stream je to i to (što ne valja), pa ćemo mi da napravimo nešto alternativno u odnosu na to, da valja. Vrlo je prosto – stvaramo da nama bude uzbudljivo. Sa koliko će ljudi to kasnije da iskomunicira problem je logistike, odnosno uspešnosti marketinga koji će dobaciti delo do što više ljudi kojima je ono na različite načine uzbudljivo. Mi bismo, naravno, voleli da je tih ljudi još više, naročito na teritoriji exYU i mislimo da ćemo sledeće godine uz novi album napraviti značajne korake u tom smislu.

Foto: w

ww

.automatik.co.yu

E: Da li sa ljudima na koncertima članovi benda ostvaruju neposrednu komunikaciju i šta vam poručuju?- Ako mislite na razgovore neposredno posle koncerta – da, vrlo često. No, najčešće je to sa onim delom publike koji je toliko oduševljen nastupom, da ih ne mrzi da se probiju do back stagea ili sačekaju neko vreme posle koncerta ne bi li saopštili to svoje oduševljenje i samim akterima. Zvuči lepo (naročito sujetnijim članovima sastava), ali ako smo relativizovali mnogo toga u dosadašnjem toku intervjua, ocena nastupa od strane ovih ljudi je zaista hiper-relativna. Inače, koncert i jeste tako interesantna manifestacija, jer uspeh zavisi od beskonačnog broja faktora: od vrlo prozaičnih poput temperature, zvuka (koji, opet, zaivisi i od akustike prostora i od mesta koje ćete zauzeti u datoj akustici i od kvaliteta razglasa i od umeća i stila ton majstora), lepote ambijenta do vrlo subjektivnih, kao što su lični bioritam i uopšte psiho-somatsko stanje, ali i potencijalni uticaj raznoraznih opijata. Dakle, vrlo slična izvedba istog repertoara može naići na prilično različite reakcije.E: Evidentno je da je od svog nastanka bend VROOOM odmereno prisutan u medijima. Uopšte, kakvo je tvoje mišljenje o mas-medijima, promovisanju na TV-u i spoju muzičke i TV produkcije? - Ovom prilikom je nemoguće reći šta sve mislim o TVu i mas medijima. Da pojednostavimo – moderna televizija je za moj ukus po definiciji mesto gde preovlađuje đubre, s toga ne treba očekivati da preterano mirišete ako ste se već pojavili tamo. Ne znam koliko smo „odmereno“ bili prisutni na tom mestu, ali svakako ne mislim da je naša muzika toliko „objektivno kvalitetna“ da je sramota što je nema više u najuticajnijim medijima, a da zato ima neke koja je sa stanovišta „dobrog ukusa“ katastrofalna, što je iz perspektive kosmičke pravde skandal. Sreća je da danas postoje i druga mnogo elegantnija sredstva za masovnu komunikaciju, pa nastojimo da ih što više iskoristimo.

Ne doživljavamo TV nastupe kao pitanje života i smrti.E: Ako si uopšte očekivao, kakvu si promenu očekivao posle 2000. godine u sferi kulturne politike i da li si zadovoljan postignutim? - Dvehiljadita je donela tačno onoliki skromni, umereni, boljitak kakav sam očekivao. Nisam se (mnogo) razočarao. Stanje u kulturi prati ovu opštu ocenu. Mislim da se ne zna koji je osnovni kurs kuturne politike, da se dešavaju vrlo kontrarverzni poslovi (da se blago izrazim), ali da je sa druge strane ipak življe nego devedesetih najviše zbog toga što je komunikacija sa inostranstvom olakšana i nadam se da će se ona u neposrednoj budućnosti još razvijati. E: Po tebi, na koji način država može da pomogne srpskim muzičarima koji ostvaruju visoke umetničke domete?- Ovo je vrlo teško i suštinsko pitanje na koje ne znam potpun odgovor. No, za početak, kada bi se ispravile „sitne” nepravilnosti u hodu, već bismo značajno popravili rezultat. Recimo: ako dva umetnika treba da gostuju na dva različita festivala i država nema para da podrži oba gostovanja, nije teško malo se raspitati, videti koji festival je značajniji i tu uložiti novac. E: Razmaci između odlazaka VROOOMa u studio su dosta dugi. Postoji li još koji razlog tome pored onog da profesionalno pristupate izradi albuma, što je nesumljivo. - U stvari smo skoro stalno u studiju, samo što ne snimamo uvek novi album Vrooom-a. To je ujedno i jedini razlog pored prolaska vremena da bi se pesme „slegle”.E: S obzirom da je jedan broj pesama za vaš novi album već spreman i da ih izvodite na koncertima, znači li to da ulazite u studio do kraja godine?- Trenutni plan je da novi album počnemo ozbiljno da pripremamo od decembra a da ga završimo najkasnije tokom aprila 2008. godine. Do tada ćemo se baviti novom muzikom koju radimo sa Milošem Petrovićem i koju ćemo premijerno izvesti na festivalu Jazzycolors u Parizu 22. novembra.

O. Đ.

ot

.F

to: ww

w.au

omatik.co

yu

45

ednog aprilskog jutra, zapravo zore, 1946. godine probudio me neki J nepoznati ritmički zvuk i pjesma. Bilo je

to čudno pjevanje duboko ljudsko, nekako drevno i iskonsko, a blisko i drago u isto vrijeme. Pogledao sam kroz prozor i ugledao nekoliko seoskih kola: i na njima svatovi, u bijelim i šarenim živopisnim

Piše: Aleksandra Savić, direktorka World Music Centra u Mostaruwww.worldmusic.ba

nošnjama. Neki brkajlija sa crvenim omotačem oko glave lupao je sa puno smisla za ritam u tupan od goveđe kože, a pjesma se orila, budeći građane iz njihovog posljednjeg jutarnjeg sna: Šta u dvoru žubor stoji, šta ono vele? Hej, ono majka sina ženi, pa se vesele! Svak se tome radovaše, majka najviše… Taj mali, ali vrlo impresivan događaj vratio me u carstvo djetinjstva, u svijet njegovih čarolija, u dane kad se sve gleda raširenim očima. Prisjetio sam se mnogih pjesama koje su pjevale moja majka, sestra, strina, moje komšinice: Duda, Dževahira, Bosiljka… Znao sam da su to pjesme primitivnog izraza, ali istinite i jos žive, nenatrunjene jednom kvazicivilizacijom, interesantne i lijepe… Zavolio sam sevdalinku. Ona mi je vratila ljubav prema vrijednostima, koje sam nepromišljeno, ali i opravdano bio zagubio. Lirska narodna pjesma je još interesantnija. Njen glas nam dolazi iz dubine prastarog, drevnog i neshvatljivog. I baš zahvaljujući toj pjesmi možemo da osjetimo duh i dah drevnosti, možemo da predočimo sebi odnose iz patrijahalne sredine kao i način života i mišljenja kakav je bio davno i jučer. Danas je ta pjesma, manje-više, sa sebe zbacila svoje utilitaristicke primjese i blista čista kao biser koji smo izvadili iz školjke sa dna tajanstvenog mora. Njen izraz je precizan, koncizan, blizak. On i danas može da bude uzoran. On je u stanju da poluči takve ekspresije da poetske igre modernih pisaca, naših savremenika, mogu da nam izgledaju manje uspjele, isforsirane, nevješte, ako ih uporedimo s nekim našim pjesmama, zagonetkama i poslovicama." (Mehmedalija-Mak Dizdar, Izabrana djela, knjiga III, Sarajevo, 1981.)

Bosna i Hercegovina je zemlja vrlo bogata tradicionalnim muzičkim izrazom. Pored izvorne pjesme, gange, najdominantija je sevdalinka koju je Mak Dizdar lijepo opisao. Sevdalinka uvijek raskošna, potpuna, senzualna, iskrena i čista i dan danas plijeni i domaće slušaoce i sve više Evropu i Svijet. World Music ju je definitivno ponovo afirmisao i pomogao da se približi zapadnom uhu, da je razumiju, čak toliko da i sami traže izvornu verziju, kako bi je više razumijeli i napravili dublju paralelu sa izvornim sevdahom obučenim u World Music. Budući da se World Music u Svijetu utemeljio krajem osamdesetih godina, u Bosni i Hercegovini pionir World Music-a je MOSTAR SEVDAH REUNION. Osnivač i producent ovog ansambla je Mostarac Dragi Šestić koji je uspješno afirmisao bosansko-hercegovački World Music u Svijetu. Mostar Sevdah Reunion je dobro poznati sastav na svjetskoj sceni, koji promoviše grad Mostar, sevdah i narodnu muziku, kojem su se na snimljenim albumima pridružili i Esma Redžepova, Ljiljana Buttler i Šaban Bajramović.

Možemo slobodno reći da je sa Šestićem i njegovim ansamblom započela World Music priča u BiH. Pored njih najaktivniji su: Damir Imamović (unuk legendarnog Zaima Imamovića) koji na svoj način obrađuje sevdalinku i Urban Sevdah bend iz Visokog.

ored najpoznatijeg Mostar Sevdah Reuniona, u BiH su Muzikom Sveta zaokupljeni: Damir Imamović Trio P

(nastao je 2006. godine) svira tzv. fusion sevdah ili sevdah otvoren uticajima drugih vrsta muzike. Uz prilično tradicionalan Damirov vokal i akustičnu gitaru koja „pleše” između muzičkih svetova, izraženijom postaju i za ovu muziku potpuno neortodoksne uloge kontrabasa i violine. Ova minimalistička formacija neguje muziku otvorenu improvizaciji što sevdahu daje drugačiji karakter od onoga na koji smo navikli i zapravo ga vraća, po Damirovim rečima, „njegovom izvoru koji jeste improvizacijski”. Ono što nastaje iz ove smese tradicionalnog i inovativnog zasigurno nije sevdah koji se već odavno primakao svadbarskoj muzici, već kamerna muzika koja slušaoce zaokuplja onako kako to čini jazz. (Više: www.damirimamovic.com)Urban Sevdah bend iz Visokog formiran je 2005. godine sa idejom da svira „sevdah u novom ruhu”. U njihovom opusu može se primetiti uticaj rock muzike, kao i fuzija sevdaha sa zvucima jazz-a, tanga, orijentalne i pop muzike, pa nosi epitet tradicionalno-modernog izraza, baš onog koji je danas potreban da bi se sevdalinka, kao autentična pesma u BiH, održala i sačuvala. (Više: www.urbansevdah.visoko.ba)Amira Medunjanin je svojim debitantskim ostvarenjem „Rosa” skrenula pažnju evropske World Music scene. Londonski „Sunday Times” izabrao je ovaj album za najbolje World Music izdanje u 2005. godini. Amirin repertoar, osim bosanskih sevdalinki, čine i pesme iz Makedonije i južne Srbije.

Mos

tar

Sev

dah

Reu

nion

& L

jilj

ana

But

tler

(fo

to:

ww

w.f

orde

fest

ival

.no)

tnoumlje: Iako postojite nepune dve godine, stekli smo utisak da je popularnost Damir Imamović Tria (DI3) u Srbiji, podrazumeva se E

u krugovima kojima je World Music naročito prijemčljiv, u stalnom porastu. Isti je slučaj i sa Hrvatskom gde ste nastupali više puta. O BiH, gde predstavljate okosnicu tamošnje World Music scene, da i ne govorimo. Takođe smo uvereni da je DI3 među vodećima u regionu kada je u pitanju piratsko narezivanje diskova (prvog CD-a DI3 Svira standarde iz 2006.) i preuzimanje muzike sa Interneta, jer već posle prvog slušanja, muzika koju izvodite jednostavno ne dozvoljava da se napusti. Šta je po Vama razlog ove grozničave potrebe za Vašom muzikom?

Damir: Ne znam. J Interesantno je da se, i pored puno piraterije, u BiH originalno našeg prvog CDa jako dobro prodaje. Iz nekog razloga, mnogo ljudi želi podržati ovo što radimo, kupiti original. To me zaista raduje. Jednom prilikom sam se našao u sarajevskom buybooku (koji je izdavač prvog CDa) kada je stigla narudžba iz Južne Afrike za pet naših CDova; čuo sam i da je neki čovjek iz Švedske naručio nekoliko komada i napisao da je jedan za njega, a drugi želi pokloniti svojim komšijama, Šveđanima, da im pokaže kako ima dobrih stvari u njegovoj zemlji. Takvo nešto te naprosto dirne… Iskreno govoreći, nisam očekivao ovakav uspjeh. Većinu tržišta pokrio je turbo-folk u svim njegovim vidovima tako da nisam baš vjerovao da će naš prvi

album, sa svojom sporošću i meditativnom atmosferom izazvati ovakav interes.

E: Često ste spominjali odrednicu „sevdah fusion” kao najkraći opis onoga što radite. Za sevdah možemo reći da znamo šta predstavlja, a šta je „fusion” u Vašem opusu.

- Meni je uvijek bilo interesantno igrati se sa različitim muzičkim formama. Često u starim snimcima sevdaha čujem mogućnosti da se neka pjesma uradi drugačije, neke verzije me podsjećaju na blues, na meditativnu atmosferu indijske muzike i sl. Fuzija nastaje kad dopustimo sebi da te mogućnosti ostvarimo. To je možda neka specifičnost ovoga što radim s Trijom, dajemo sebi puno slobode da istražimo širok prostor mogućnosti sevdaha. “Fusion” je odrednica koju se nametnula u jazz krugovima kada su genijalci poput Milesa Davisa počeli proširivati vokabular jazza crpeći iz drugih vrsta muzike (R'n'R, muzike Latinske Amerike, Španije i sl.). To se i dalje zvalo jazzom jer je jazz bio ishodište za te ekperimente. Tako nekako ja shvatam sevdah – kao ishodište za eksperiment.

E: Smatrate li da je uvek ostvariv upliv moderne muzike u tradicionalne matrice?

- Smatram da jeste ako se to dobro radi. Nažalost, kada je nešto “u modi”, kao što je ovo kombiniranje raznih vrsta muzike trenutno “u modi”, onda dosta ljudi to radi bez sluha za mjeru i bez dovoljno poznavanja materijala. Recimo, ja ne poznajem jazz dovoljno dobro niti sam ikada bio toliki fan jazza da bih sebe smatrao jazz muzičarem. Meni je jazz drag na razini citata i na razini pristupa materijalu. Sevdah je moje ishodište iz kojeg ja komuniciram i sa jazzom i sa drugim vrstama muzike. Zbog toga je ono što ja s Trijom radim drugačije od onoga što rade jazz muzičari kada “citiraju” tradicionalne motive Balkana. Radi se o pravcu iz kojeg dolaziš i konačni rezultat je nužno drugačiji. Mi kao sevdah muzičari dopuštamo upliv toga što zovete “moderna muzika” u sevdah dok, recimo, jazz muzičari citiraju sevdah (ili neku drugu tradicionalnu muziku) u svojim jazz izvedbama na način na koji mi u svojim sevdah izvedbama citiramo jazz.

Fot

o: Z

rno

E: Kako Vi gledate na pojavu World Music pravca sredinom osamdesetih godina prošlog veka i njegovu opštu ekspanziju poslednjih desetak godina?- Čini mi se da je razlog za tu ekspanziju u potrazi za identitetom velikog broja umjetnika na koju su se zahtjevi tržišta vrlo komotno naslonili. Iz cijelog tog “pokreta” proizišlo je i dosta genijalnih stvari, ali i totalnih gluposti. Ipak, mislim da je strašno bitno da cijeli svijet postane svjestan jednog Ravi Shankara, Nusret Fateh Ali Khana, Anouara Brahema, Nade Mamule, Zaima Imamovića i dr. kao što je svjestan Milesa Davisa, John Coltrana i drugih “zapadnjačkih” veličina. E: Ne bežite od saradnje sa drugim umetnicima, poput Vlatka Stefanovskog, Jadranke Stojaković, Ive Simčić… Da li Vam to pomaže da nadogradite Vaše stvaralaštvo, odnosno koliko drugi umetnici utiču na konačan izgled Vašeg muzičkog proizvoda?- Svakom umjetniku je jako važno mišljenje kolega, pogotovo onih starijih, onih od kojih smo učili, divili im se… Iz svakog susreta i zajedničkog rada s ljudima koje spominjete užasno sam puno naučio. Čak nije nužno da se bavimo istom umjetnošću. Recimo, čuveni sarajevski fotograf Almin Zrno, koji je radio neke od najboljih fotografija Trija, čovjek je od kojeg sam strašno puno naučio o tome kako funkcionira umjetničko izražavanje, kako se ono može kontekstualizirati bez da mu oduzmete suštinu. Vlatko i Jadranka su mi dali poticaj da još ozbiljnije radim. Kad radite s takvim ljudima, vidite koliko neke stvari koje nastojite ispraviti kod sebe njima idu glatko. To ti da snagu jer vidiš da je moguće. Isto tako, puno je tu praktičnih stvari koje naučiš od nekoga ko je u tom poslu preko trideset godina.E: Odlučili ste se da DI3 novi album snimi uživo kao izbor kompozicija sa upravo završenih koncerata u Mostaru. Da li ste zadovoljni nastupima i kvalitetom dobijenog materijala i kada možemo da očekujemo novi album?- Jučer sam se vratio iz Mostara i tek nam predstoji detaljno slušanje snimaka. Tek onda ćemo znati šta smo napravili. Iz ove perspektive mogu reći da smo dobili ono po šta smo krenuli u mostarski Abrašević: sjajnu atmosferu i predivnu publiku. Interesantno je da nismo radili kako je to uobičajno, dakle snimali pjesme s prvog CDa uživo, nego smo izvodili i snimali potpuno novi materijal. Najvažnija stvar je da je energija nastupa uživo zabilježena. Nadam se da bi se CD trebao pojaviti do marta 2008.E: Poslednjih desetak godina BiH postaje muzički prepopoznatljiva na karti sveta. Tome su naročito doprineli sastavi koji svoj opus zasnivaju na tradicionalnoj muzici, poput Sevdaha Reuniona i u novije vreme DI3, organizacija World Music Centar, WM festival u Mostaru i dr. Nesumnjivo, pravi je trenutak da se snažnije podrži ova muzička produkcija u Vašoj državi. Da li si zadovoljan podrškom Ministarstva kulture i izdavača i kako biste opisali trenutno stanje na BiH World Music sceni? Koliko je sastava koji se još nisu afirmisali i kako ocenjujete njihov kvalitet?- Za prvi album nismo imali nikakav odziv institucija kulture. Tražili smo sponzore u poslovnom sektoru i bili presretni kada je Raiffeissen banka podržala naš prvi CD. S drugim CDom je mnogo lakše. Dobili smo veliku podršku Federalnog Ministarstva kulture i

nekih drugih institucija, kao i nekoliko sponzora iz poslovnog sektora. Problem je bio, i ostaje, nedostatak ozbiljnih izdavača. Naprosto, svuda u svijetu je normalno da vam izdavač uzme najveći dio kolača od CD kojeg izdate. Međutim, na našim prostorima izdavači ne isporučuju umjetnicima ono što treba da isporuče zauzvrat. Pri tome i ne govorim toliko o novcu. Druge stvari su puno bitnije: promocija, obezbjeđivanje dobrih uslova za rad, dobrog studija, producenta i sl. Većina umjetnika su u prilici da sa nekoliko telefonskih poziva dobiju sve ono na osnovu čega izdavačke kuće ubiru najveći dio profita od CDa. Zbog toga naš menadžer Darko Brkan i ja ovaj CD produciramo sami i izdajemo ga u vlastitoj režiji. Naprosto, nijedna izdavačka kuća ti ne može ponuditi ništa što ne možeš uz malo više posla završiti sam. To je nešto o čemu trubim već duže vrijeme: nikada problem naših prostora nisu bili umjetnici, uvijek je najveći problem bio u infrastrukturi za naš posao. Svako bi bio solo gitarista, niko ne bi bio dobar tonac ili majstor svjetla.

O. Đ.

Foto:Im

rana Kapetanovic

48

foto: promo m

aterijal Nišvilla

rve veče ovogodišnjeg Nišvil džez festivala je počelo nastupom niškog World Music sastava Naisa. Solista i vođa ovog sastava Snežana P

Spasić, već dugo godina istražuje, sakuplja i od zaborava čuva narodno blago južne Srbije kao i Balkana. Sa Snežanom sam se upoznao početkom devedesetih godina u Nišu, kada su burni i nemili događaji potresali zemlju a rani Hazari krenuli sa svojim radom. Nažalost, Snežanu nismo uspeli da zadržimo u sastavu iz sada već zaboravljenih razloga. Nju je verovatno snažno privlačila ideja oživljavanja tradicije a Hazare nalaženje novog puta da se muzika Balkana iskoristi na što neobičniji mogući način. Već tada je Snežana imala nešto misionarsko u sebi, što će se ubrzo ispoljiti u njenom radu i odnosu prema kulturnom nasleđu svoga kraja. Konačno uspeva da okupi saradnike sa kojima osniva Naisa orkestar, koji će tokom godina nastupati sa svojim programom sve do današnjih dana. Čekajući početak sviranja Naise na letnjoj pozornici, u okviru prve večeri festivala, premotao sam u glavi film dug 15 godina, razmišljajući o svemu što smo radili i pokušavali da učinimo, ne bi li sačuvali smisao postojanja umetničkog življenja, samo nama razumljivim.

Kao što to uvek biva na koncertima Snežane Spasić, sve je dovedeno u besprekorni red. Izuzetna koncentracija i potpuno uranjanje u doživljaj osećanja muzičkog sveta u kome se živi. Prvi tonovi kosovskog tradicionala ispunjavaju arhaični prostor niške tvrđave i karakterističan glas Snežane, precizan, isceliteljski, vilinski, jednom rečju savršen. Kao predstavnica srpske gradske tradicionalne pesme, ona čini sam vrh našeg muzičkog života. Uz Ivanu Tasić (sastav Izvor), Snežana, kao vrhunska umetnica srpske etno muzike deli čudnu sudbinu kraljice u senci. Ona je jedna od malobrojnih čuvara neprolaznih vrednosti muzike sa ljudskim likom u vremenu ekstazi kultova, hip hop

brbljanja, izpraznih porno-folk zamajavanja i beskrajnih imitacija nepostojećih osećanja. Nekih sat vremena, imali smo prilike da sa njom i njenom neobično odevenom družinom uživamo u iskrenom doživljaju. Publika je Naisu pozdravila burnim aplauzom iako to nije džez na koga se u Nišu čekalo godinu dana. Odavno je praksa i strategija džez festivala u svetu da deo programa bude ispunjen lakšim sadržajima pa je i Nišvil mudro prihvatio taj model. Na moje iznenađenje i zadovoljstvo Snežana pri kraju nastupa izvodi čuvenu makedonsko-albansku pesmu „Uči me majko, karaj me” koju smo imali prilike da tokom godina čujemo u više aražmana. To je bio uvod za uskakanje u program Vlatka Stefanovskog kao gosta, da bi u tako proširenom sastavu Naisa završila sa svima poznatom pesmom „Jovano, Jovanke”.

Možda malo nesrećna i nepotrebna kombinacija jer bi za Naisu najprirodnije bilo da su sa bine otišli kao zasebna priča. Postoji i drugačiji ugao posmatranja, a to je da publika voli neočekivane događaje, pa je direktor festivala, sklon eksperimentima, častio slušaoce malom žurkom.Vlatko je nastavio sa svojim rok triom, dok sam žurio da čestitam Naisi za dobar nastup. Lari Koriel, Viktor Beili i Leni Vait, glavne zvezde festivala su iza scene čekali svoj trenutak.

D. M.

49

ww

w.francodiff.org

ostavku, uveren je da bez krajnje entuzijastičnog Ivana Blagojevića Nišvil „nema nikakvu šansu” da zadrži sadašnji kvalitet. „Ili će Nišlije javno podržati Nišvil, ili će ovaj festival utonuti u prosečnost”, zaključio je on.

U iščekivanju povoljnog rešenja u odnosu države i grada Niša prema Nišvilu, a pozitivan ishod će svakao uticati na ostanak Ivana Blagojevića na čelu ove manifestacije što će značiti opstanak festivala sa ovakvim kvalitetom, koncepcijom i razvojnom ambicijom, dajemo kratak osvrt na nastup Tifane na ovogodišnjem Nišvilu.

Pre pojave šarmantne kreolske zvezde, završne večeri Nišvila uživali smo u nastupima kvarteta saksofoniste Džoa Mikovića sa prebivalištem u Nemačkoj (nastupao je na manjoj bini uz neshvatljivu odsutnost pažnje većeg dela publike) i velikana svetske džez scene, trubača Donald Bird koji se predstavio hip – hop – funky programom praćen kombo sastavom studenata i profesora sa Delaver univerziteta na kome predaje da bi im se, sasvim neočekivano, u režiji Ivana Blagojevića, pridružili niški trubači što je proizvelo efektan spoj.

Onda je usledio nastup pevačice sa Haitija Stéphanie Séjour - Tifane i njenog pratećeg benda koji je podgrejao atmosferu i razgalio publiku svojom komercijalnom varijantom haićanske tradicionalne muzike, reggea i lakog popa. Tifane se pokazala kao izvrsna pevačica čiji glas možemo uporediti sa glasom njene poznatije koleginice Sade. Ona je koristila svaku priliku da govori o svojoj zemlji ogrnuta njenom zastavom i dodala: „Mediji na Haitiju, u Nju Jorku, Bostonu, Majamiju, svesni su dešavanja na ovom festivalu, jer na njemu nastupam i ja. Ovo je veliki korak za haićansku muziku, džez i kulturu, koja se sada čula i na ovako kvalitetnom svetskom džez festivalu”. Pozivala je ljude da pevaju sa njom, da izađu na binu da igraju tako da je u jednom trenutku bina bila puna ljudi jer su svi koji su želeli da zaigraju uz njenu pesmu mogli slobodno da joj se pridruže. Tifan definitivno poseduje sve atribute koje komercijalno tržište traži.

A onda je počela kiša i za dobar deo publike festival je bio završen iako su ovu sjajno organizovanu manifestaciju zvanično zatvorili francuski trio Illinx sofisticiranim programom sa bonus numerom, obradom „Niške banje“ i mag trube iz Norveške Nils Peter Molvaer koji je održao solistički koncert na oduševljenje onih najistančanijih poklonika avangardnog evropskog džeza.

Niški internacionalni džez festival sutradan je preseljen u prestonicu, u okviru programa Nišvil u Beogradu.

O. Đ.

rbija je u Nišvilu dobila svoj nacionalni jazz festival! U prelepom ambijentu Niške tvrđave, na dve bine – Earth i Sky, od 15. do 18. avgusta S

nastupilo je dvadesetak sastava iz jazz i world music branše iz Srbije i tridesetak zemalja sveta. Zajedno sa nastupima u Aleksincu i Beogradu XXIV Internacionalni Nišville Jazz Festival videlo je i doživelo 15000 posetilaca. Odlična atmosfera i

komunikacija ostvarena između izvođača i publike bili su još više istaknuti dobrim zvukom, odličnim sistemom rasvete i jedinstvenom scenografijom. Festival je pratilo oko 120 novinara iz zemlje i inostranstva dok je „Radionicu - školu gitare” uspešno završilo deset polaznika koji su dobili diplome sa potpisima Larrya Coryella i Vlatka Stefanovskog. Nagradu „Bata Anastasijević” koja se tradicionalno dodeljuje za poseban doprinos jazzu dobio je Dr Donald Byrd.

Ali, kao što često u Srbiji biva, senku na veoma uspešni XXIV Nišvil nadvilo je nerazumevanje Ministarstva kulture i Skupštine grada Niša što je izazvalo da festival zapadne u finansijske probleme. „Potrošio sam poslednju zalihu mazohizma, što je inače glavna odlika džezera, i ne želim da uvlačim svoju firmu 'Nišvil' i porodicu u dodatne probleme. Opredeljenih dva miliona dinara (od Skupštine grada Niša) nije bilo dovoljno ni za pokriće avio-karata učesnika festivala. Sav rizik gubitka od 5,5 miliona dinara pao je na moju privatnu firmu”, između ostalog naveo je Ivan Blagojević, umetnički direktor festivala u otvorenom pismu, dostavljenom medijima. On je najavio da će se njegova firma „Nišvil”, povući sa mesta organizatora festivala i da će novom organizatoru dozvoliti pravo korišćenja zaštićenog, a prepoznatljivog imena festivala (Nišvil). Predsednik Saveta festivala Vladimir Stamenković, koji je takođe podneo

Fot

o: M

iloš

Sto

jano

vić

50

Pavle Aksentijevic i grupa Zapis: „Posvecenje”, PGP RTS 2007.Autor: E. G. (Izvor i kompletan tekst: Dnevni list „Glas javnosti”, 2. novembar 2007.)

Reč je o kapitalnom delu naše muzičke kulture, rečeno je u uvodu ove prezentacije, pošto taj album obuhvata staru narodnu pesmu iz perioda 18. i 19. veka. Ujedno, ovaj multimedijalni umetnik je, što njemu inače nije svojstveno, uradio i sve aranžmane i tako na jedan specifičan način približio pesme potpuno novom slušalačkom auditorijumu.- Večne teme u modernom pakovanju je ono što mi je bila prvobitna namera kada sam se prihvatio ovog posla - kaže Pavle Aksentijević. - Posle svega, čini se da sam načinio i korak dalje. Jer, starci čije je pevanje zabeležio melograf vršnjaci su moga

dede Milorada i biti u muzici jednog bespovratno proteklog vremena čini me posebno srećnim i ponosnim. Ovo jeste melografski album, koji je u inspirativnom smislu bio veliki izazov, kako za mene, tako i za članove grupe „Zapis“. Uostalom, posegao sam za zapisima naših nekadašnjih etnomuzikologa i kompozitora, među kojima su Vasiljević, Milojević i Mokranjac.Želja svih koji su učestvovali u stvaranju ovog CD je, kako je istaknuto na jučerašnjoj konferenciji za štampu, predstavljanje srpskog muzičkog blaga najširem krugu slušalaca. Tu dragocenost treba sačuvati od zaborava u što izvornijem obliku, s obzirom na to da je jedinstvena u svetskim okvirima. U prilog tome ide i činjenica da su muzičari koristili autentične narodne instrumente, što „Posvećenje“ čini još dragocenijim.- Prethodna dva albuma, „Popoj mi slugo careva“ i „Šareno pile“, imala su dobar prijem, što i ne čudi ako se zna da smo odabrali najlepše teme sa područja južne Srbije i Kosmeta - ističe Aksentijević. - Na novom CD sam imao u vidu i ono što je radio kompozitor Bela Bartok u svom prefinjenom opusu, što mi je takođe bilo veoma inspirativno - dodao je.Predstavljanje albuma „Posvećenje“ održano je u galeriji „Progresa“, gde je aktuelna i Aksentijevićeva izložba slika, za koje tvrdi da su takođe deo muzike i pevanja kojima je posvetio čitavu svoju umetničku karijeru. Pored njega, u stvaranju ovog CD ravnopravno je učestvovala i grupa „Zapis“, koju čine Bojan Ivković i Miloš Nikolić, kao i dva Aksentijevićeva sina - Rastko i Damnjan. U utorak, 6. novembra, ovaj album će imati i koncertnu promociju u Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu.

Vasil Hadžimanov bend: „Tri”, PGP RTS 2007.Autor: Milan Vukelić (Izvor i kompletan tekst: Dnevni list „Blic”, 20. oktobar 2007.)

...Vasil Hadžimanov kaže da mu je iskustvo, kada se našao rame uz rame s muzičkim uzorom Džoom Zavinulom, pomoglo da muzički sazri. Tako je i novi album „Tri“ ponešto mirniji i zreliji od ranijih radova njegovog benda. „Samo snimanje je trajalo tek sedam dana, ne zato što je tako moralo, nego zato što nam je toliko potrebno“, kaže Hadžimanov. „Ono što je najbitnije reći jeste to da smo po prvi put, čini mi se, uspeli da uhvatimo sličnu priču onoj sa živih nastupa, a to je ono što žele svi koji se bave ovakvom muzikom - da nekako uhvate tu energiju, spontanost i kreativnost koja se desi kad si pred publikom i kad od nje dobiješ uzvratnu energiju.“ Po rečima Hadžimanova, novi album je nastao po sistemu kombinovanja raznih

stilova začinjenih balkanskim melosom. „S tim što smo ovog puta jednostavno porasli, malo smo omatorili, sazreli, pa se muzički fino igramo, ali ne preterujemo. Više nismo napaljeni, sve pre nego što izađe propustimo kroz fino sito; nadam se da nije dosadno, što je najbitnije.“ Upitan kako izgleda proces miksanja i konačnog pakovanja albuma, i ima li pri tom na umu neku okvirnu zamisao o tome kako će album izgledati, Vasil Hadžimanov kaže: „Na žalost ili na sreću, ja razmišljam samo o muzici, to mi je najbitnije. Toliko razmišljam samo o muzici da nekad ne znam ni kako mi se zovu pesme. Neke numere se dese i ti odmah kažeš: 'A da, naravno, ovo je to!', a imaš i one za koje i ne znaš šta su i koje mogu da se zovu i Pera i Žika i More i Ljubav i Neljubav i svašta nešto.“

Ognjen i prijatelji: „Benzen Jazz”, PGP RTS 2007.Izvor: SEEcult.org, 23. maj 2007.

Poznati pančevacki etno džez sastav Ognjen i prijatelji predstaviće sutra, 24. maja u klubu „Ptica” u Beogradu album „Benzen Jazz”, čiji je naziv inspirisan čestim isparenjima benzena u ekološki ugroženom Pančevu. Ognjen i prijatelji izvode zanimljivu i originalnu kombinaciju tradicionalnog

balkanskog muzičkog nasleđa sa elementima džeza i drugih žanrova popularne muzike XX veka, a zvuk na albumu „Benzen jazz” (PGP RTS / Hammer Production), razlikuje se u odnosu na prethodne albume, pogotovo poslednji, na kojem je dominirao uticaj latino - američkih ritmova. Na „Benzen Jazzu” su najzastupljenije fjužn forme, uz snažan uticaj rumunskog melosa, koji je i do sada kod Ognjena i prijatelja bio u prvom planu. Pored devet originalnih autorskih kompozicija Ognjena Popovića, u prijemčivom i pitkom etno - džez stilu, na albumu je i obrada Albinonijevog „Adagia”, kao i dve tradicionalne vokalne rumunske narodne pesme u novim aranžmanima...

Fot

o: w

ww

.bli

c.co

.yu

Fot

o: w

ww

.vhb

and.

com

Fot

o: w

ww

.gla

s-ja

vnos

ti.c

o.yu

51

ETNOUMLJE : Srpski world music magazin (ISSN 1452-9920) Broj 2 / Jesen 2007 SADRŽAJ: str. 4 Inicijativa: FESTIVALI KOSOVSKE PESME I KLUBOVI LJUBITELJA MUZIK E STARE SRBIJE Autor: Dragomir Milenković Kada budemo u Srbiji osnovali festivale kosovske pesme i klubove ljubitelja takve muzike, kao što smo nekada zdušno učestvovali u širenju rok pokreta, tada će svet shvatiti da smo ozbiljan narod. To je dalekosežna ideja iza koje bi trebalo da stanu političke partije, vlada i svi koji vide sebe u budućnosti ovog naroda. Moguće je učiniti da se naša kulturna baština planetarizuje i postane popularna širom sveta, poput latino melosa. Od toga ostvarenja nas deli samo jedan stepenik i mentalna lenjost. Moguće je stvoriti virtuelnu kulturnu Srbiju na prostoru čitave planete i tako pobediti bez ijednog ispaljenog metka. Iz ličnog iskustva, svirajući strancima na turističkim destinacijama, uverio sam se u njihovo oduševljenje srpskom muzikom. str. 5-16 Istorija: WORLD MUSIC : FORMIRANJE TRANSŽANROVSKOG KANONA Autor: ðorñe Tomić Ne tako davno jedan Amerikanac je ušao u Jugoslovenski konzulat u Ženevi i posle neobičnog uvoda („Da li vam ovo zvuči poznato?”) počeo da zvižduće izbor srpskih narodnih pesama. Pošto se oporavio od iznenañenja, konzul je upitao za razloge ove muzičke demonstracije, na šta je Amerikanac odgovorio da je to bio njegov način da zatraži vizu za put u Beograd, gde je nameravao da snimi zvučni film o ciganskoj pevačici Sofki. Ako se pitate zašto su Amerikanci mislili da bi vredelo snimiti film o Sofki, nabavite HMV AM1073 i poslušajte njeno izvoñenje „Ali Pašine pesme”, pesme o Albancu koji je nekada vladao Epirom i Makedonijom. Sofka je veličanstvena. U vreme kada sam boravio u Beogradu, od 1924. do 1926, još nije bila poznata, ali ja je zamišljam kao gracioznu figuru Kaje, pevačice zbog koje su u moje vreme svi dolazili u kafanu. Njen glas ima istu dubinu i divlji očaj, koji slikovito izražava potisnuta osećanja Srba kroz pet vekova strane dominacije. str. 17 Tradicija: BAŠTINA SVIRALE U TRADICIONALNOJ MUZICI Autor: Selena Rakočević Polovinom septembra 2007. godine, po peti put je uspešno održan Festival tradicionalne muzike ETHNO.COM u Centru za kulturu Pančeva. str. 18 Udruženja: E.F.W.M.F. Autor: Nenad Kostić Evropski festival world music festivala je interesno udrženja pedesetak renomiranih festivala koji prezentuju „muziku sveta”. str. 19-20 Svet: ETIKETA PUTUMAYO Priredio: Nenad Kostić „Etiketa ‘Putumayo’ traži muziku koja predstavlja odreñenu kulturu, ali ujedno i uzdiže čovekov duh. Puno mesta koja predstavljamo kroz naša muzička izdanja suočavaju se sa najrazličitijim problemima, kao što su rat, bolesti i siromaštvo. Naš cilj je da predstavimo pozitivnije aspekte ovih regiona, njihove bogate tradicije muzike, plesa, lepih umetnosti i kuhinje” – rekao je Den Storper, osnivač i „spiritus movens” kompanije, koji je firmu osnovao polovinom 1970-ih godina. str. 21 Festivali: WORLD MUSIC FESTIVALI U SAD Priredio: Oliver ðorñević Iznenadili smo sve većim brojem festivala u SAD koji prezentuju world music i sa optimizmom gledamo na mogućnost učešća sastava iz Srbije na njima, s obzirom da je sve više nastupa balkanskih muzičara u SAD. str. 22-24, 29-35 Etnomuzikologija: ETNOMUZIKOLOŠKA I ETNOKOREOLOŠKA ISTRAŽIVANJA U OBL ASTI BELICE Autor: Dragan Trifunović Iako se oblast Belica nalazi u samom srcu Srbije, nivo proučenosti i poznavanja prošlosti i kulturne baštine ove stare srpske župe, daleko su od potrebnog. Stoga su učinjeni novi napori na ovom polju samostalnog etnokoreološkog proučavanja Belice (toponim se odnosi na oblast u slivu reke Belice), beležeći na terenu autentične narodne igre i pesme pre nego što će sasvim iščeznuti u sećanju.

I

str. 36 WORLD MUSIC WEB Priredio: Oliver ðorñević Prilog sadrži kratke opise nekoliko domaćih i inostranih Internet portala koji se odnose na world music. str. 37 Zakonodavstvo: RASPODELA SREDSTAVA Autor: World music asocijacija Srbije U očekivanju šire debate u organizaciji World Music Asocijacije Srbije na koju će biti pozvani svi interesenti za World Music u Srbiji, tražimo najbolje rešenje kako dugoročno pomoći srpskoj World Music sceni. Ovom prilikom donosimo naše viñenje plana za sufinansiranje srpskog World Music stvaralaštva. str. 38-42 Festivali u Srbiji: ETNOFEST 2007 Autor: Branislav Nikolić Na IV Etnofestu, koji je održan u na Paliću od 20. do 26. juna 2007, nastupali su NiM Sofyan, Iskon, Paniks, Lajkó Félix, Kristo Numpuby, Jovan Maljoković & Balkan Salsa Band, Tamara Obrovac, Ivica Vucelja sa sastavom Balkanto Vero... str. 43-45 Jubilej: PRVA DECENIJA POSTOJANJA SASTAVA VROOOM Autor: Oliver ðorñević Povodom 15-godišnjice postojanja Hazara, osnivač i kompozitor ovog sastava, Dragomir Milenković, izmeñu ostalog govori da muzikom leči sebe i druge. Hazari imaju tri zasebna programa: Tradicionalni zvuk, Balkanski džez i etno elektroniku. Postoji i četvrta priča za neka bolja vremena. To je New Age na balkanski način. str. 46 Balkan: WORLD MUSIC U BOSNI I HERCEGOVINI (1) Autor: Aleksandra Savić Bosna i Hercegovina je zemlja vrlo bogata tradicionalnim muzičkim izrazom. Pored izvorne pjesme, gange, najdominantija je sevdalinka... str. 47-48 Balkanska scena: SEVDAH FUSION DI3 Autor: Oliver ðorñević Damir Imamović Trio nastao je početkom 2006. godine u Sarajevu i predstavlja Damirov pokušaj da proširi ono što je ranije radio na solo nastupima uz gitaru. Idealne muzičare za takvu vrstu eksperimenta frontmen je pronašao u Edvinu Hadžiću (kontrabas) i Vanji Radoji (violina). Trio svira tzv. fusion sevdah ili sevdah otvoren uticajima drugih vrsta muzike. Uz prilično tradicionalan Damirov vokal i akustičnu gitaru koja „pleše” izmeñu muzičkih svetova, izraženijom postaju i za ovu muziku potpuno neortodoksne uloge kontrabasa i violine. Ova minimalistička formacija neguje muziku otvorenu improvizaciji što sevdahu daje drugačiji karakter od onoga na koji smo navikli i zapravo ga, po Damirovim rečima, vraća „njegovom izvoru koji jeste improvizacijski”. Proizvod ove mešavine tradicionalnog i inovativnog, zasigurno nije sevdah koji se već odavno primakao svadbarskoj muzici, nego kamerna muzika koja slušaoce angažuje onako kako to čini jazz. str. 49 Koncerti: SNEŽANA SPASIĆ I NAISSA NA NIŠVILU Autor: Dragomir Milenković Kao što to uvek biva na koncertima Snežane Spasić, sve je dovedeno u besprekorni red. Izuzetna koncentracija i potpuno uranjanje u doživljaj osećanja muzičkog sveta u kome se živi. Prvi tonovi kosovskog tradicionala ispunjavaju arhaični prostor niške tvrñave i karakterističan glas Snežane, precizan, isceliteljski, vilinski, jednom rečju savršen. str. 50 Koncerti: KREOLSKA BOGINJA Autor: Oliver ðorñević Nastup pevačice sa Haitija Stéphanie Séjour - Tifane i njenog pratećeg benda podgrejao je atmosferu i razgalio publiku svojom komercijalnom varijantom haićanske tradicionalne muzike, reggea i lakog popa. str. 51 Kritika: ALBUMI PAVLA AKSENTIJEVI ĆA I GRUPE „ZAPIS”, VASILA HADŽIMANOVA I OGNJENA I PRIJA TELJA Izvor: Internet

II

magazin etnoumlje # 2

Documents