ve}a ovla{}enja donela su i ve}u odgovornost

Godina petnaesta, broj 771, dodatak za Brani~evski okrug

Poàrevac poznat po brojnim zadu`binarima

Vi{e od 1,5 miliona zabolje stanje Legata

Strana II

P E TA K , 3 1 . j a n u a r 2 0 2 0 , b r o j 8 1 5 9 , g o d i n a X X I I I , cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna w w w . d a n a s . r s

Ilust

racij

a: M

. \er

lek

Poàreva~ki Centar za kulturu dobitnik priznanja UKS

„Blagodarje“ za negovanje srpske knjièvnosti Strana VIII

PRVENSTVO SRBIJE U CIKLOKROSU NA SREBRNOM JEZERU

Veliko Gradi{te - U organizaciji Bi-ciklisti~kog saveza Srbije i Sportskogsaveza op{tine, pod pokrovitelj-stvom op{tine Veliko Gradi{te, naSrebrnom jezeru odràno je peto Pr-venstvo Srbije u ciklokrosu, na komeje uzelo u~e{}e oko stotinu biciklistasvih uzrasta. Za Dràvno prvenstvo uCiklo-krosu bilo je prijavljeno vi{e od120 u~esnika. Organizatori takmi~e-nja su Sportski savez op{tine VelikoGradi{te i Biciklisti~ki savez Srbije.Prvenstvo je otvorio predsednik op-{tine Veliko Gradi{te Dragan Mili} ko-ji je rekao da je lepo vreme iznad pro-seka za ovo doba godine omogu}ilotakmi~arima da pokaù svoj takmi-~arski duh u ovoj sportskoj discipliniI tako otvorili ovogodi{nju turisti~kusezonu sa nadom da }e narednih go-dina ovo prvenstvo postati I me|u-narodno. Lj. N.

Strane IV - V

Objavljen program pozori{nog festivala „Milivojev {tap i {e{ir“

[est predstava na sceni Centra za kulturu

Susreti varo{kih pozori{ta na velikoj sceni Centra za kulturu bi}e odràni od 24. februara do 1. marta Takmi~arskideo otvara komad „Karolina Nojber“ pozori{ta „Kastelum“ iz Kostolca

Strana VIII

Kostolac - Sve~anom akademijom ukostola~kom Domu kulture obeleè-na je decenija postojanja Gradskeop{tine Kostolac. Milena Cerov{ek,predsednica Skup{tine Gradske op-{tine Kostolac je navela da }e se lo-kalna samouprava boriti za jo{ lep{ii ure|eniji Kostolac za sve.

- Danas se ime Kostolac vezujeza termoelektranu i sve {to ona do-prinosi modernom ~oveku i njego-vom na~inu ìvota, ali ovo mesto je

mnogo vi{e od toga. Sama ~injeni-ca da su kroz istoriju mnogi dolazi-li i ostajali da ovde ìve, od Rimlja-na do pripadnika raznih naroda iplemena, govori nam da smo privi-legovani {to smo ro|eni ba{ u ovomdelu Srbije.

Po re~ima Ser|a Krstanoskog,predsednika GO Kostolac, iza njih jedeset godina napornog rada, zalaga-nja i truda da se stvori moderna iure|ena op{tina.

- U godinama koje su pred namaklju~ni faktor razvoja kostola~ke op-{tine je u potpunosti sprovo|enje in-vesticionog plana Vlade Srbije, za bo-lji ìvot i bogatiju Srbiju 2020 - 2025,koji se odnosi na kompletno ure|enjena{e zemlje, odnosno op{tine, rekaoje Krstanoski. Gradona~elnik GradaPoàrevca Bane Spasovi} je rekao daje odluka da se formira gradska op{ti-na Kostolac bila dobra. Z. V.

Strana III

Sve~anom akademijom obeleèna decenija Gradske op{tine Kostolac

Ve}a ovla{}enja donela su i ve}u odgovornost

Odràne Svetosavske akademije

Sabornost neophodna narodu Strana IV

Sa sve~anosti u Kostolcu

Foto

: poz

arev

ac.rs

II p e t a k , 3 1 . j a n u a r 2 0 2 0 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

UKRATKO

Poàrevac - Poàrevac nekada je biopoznat po brojnim zadu`binarima,donatorima i humanim ljudima kojisu zavi~ajnom gradu darivali legate alise ova humana praksa, kao i u ve}inisrpskih varo{i,, ve} decenijama zami-re, pa je od presudne va`nosti da se sa-~uva i obezbedi od propadanja ono {tove} postoji pa je utoliko zna~ajniji na-por koji ~in Narodni muzej.

Naime, radi ve}e i bolje za{tite izlo-ènih i ostalih dela, kao i bolje prezenta-cije, Muzej je prethodnih godina imaopotrebu za opremanjem galerijskogprostora i depoa istorijsko-umetni~kezbirke u zgradi Legata. Grad Poàrevacje prepoznao zna~aj ove veoma vrednezbirke i shodno tome, 2019. godine, iz-dvojio sredstva u vrednosti preko1.500.000 dinara za kupovinu opremekojom je obezbe|ena savremenija pre-zentacija, kvalitetnija edukacija, kao isigurnija za{tita dela od propadanja.

U ovoj godini u planu je prezentova-nje odabranih dela iz poklon-zbirkeMiodraga Markovi}a u mati~nom izlo-`benom prostoru, van njega na gostu-ju}oj izlo`bi u kragujeva~koj galeriji„Mostovi Balkana“, kao i predstavljanjeizlo`be Galerije slika „Sava [umanovi}“iz [ida poàreva~koj publici. Nabav-kom potrebne opreme obezbe|ena jebolja prezentacija, ve}a za{tita i pristu-pa~nost istorijsko-umetni~ke zbirke,{to rezultira olak{anu edukaciju i nau~-nu obradu i {irenje znanja, kao i kvali-tetnije predstavljanje kulturne ba{tine{irokom auditorijumu. Tako|e zahte-vanom opremom postignuta je dugo-trajna za{tita kulturne ba{tine.

Istorijsko-umetni~ka zbirka Narod-nog muzeja u Poàrevcu broji preko

700 dela. [ezdesetih godina pro{log ve-ka otpo~elo se sa sakupljanjem umet-ni~kih dela i formiranjem savremenezbirke likovnog fonda. U zbirci postojedva legata. Legat Miodraga Markovi}akoji sadrì 47 dela najzna~ajnijih umet-nika me|uratnog perioda i Legat Miro-slava Arsi}a koga ~ine 120 grafika ma-log formata. Ova zbirka je nastala kon-tinuiranim sakupljanjem Miroslava

Arsi}a, akademskog slikara i grafi~ara,i razmenom sa kolegama grafi~arima islikarima. Tako|e, zbirka muzeja u Po-àrevcu sadrì dela savremenih umet-nika koje je muzej otkupljivao podr-{kom Ministarstva kulture, dobijao napoklon od Republi~ke zajednice kultu-

re kao i od umetnika posle samostalnihizlo`bi. Zbirku ~ine slike, grafike, crteìi skulpture sakupljane od 1961. godine.

U izlo`benoj sali Spomen-zbirkeMiodraga Markovi}a prezentovana sudela vrhunskih umetnika me|uratnogslikarstva, pripadnika tre}e i ~etvrte

decenije slikarstva XX veka. Po{tuju}ièlju legatora, Miodraga Markovi}a,diplomate, njegova porodica pokloni-la je gradu izuzetno vrednu zbirku -kolekciju slika koju je Markovi} godi-nama sakupljao. Njegova namera, odsamog po~etka formiranja ove zbirke,bila je da ona jednog dana pripadnenjegovom rodnom gradu - Poàrevcu.Adaptacijom nekada{nje zgrade Mu-

zi~ke {kole zbirka je dobila svoju gale-riju pod nazivom: Galerija spomen-zbirke Miodraga Markovi}a, u sastavuNarodnog muzeja u Poàrevcu. Zva-ni~no, Galerija spomen-zbirke Mio-draga Markovi}a otvorena je za jav-nost 11. oktobra 1982. godine.

Realizacijom projekta „Moderniza-cija, za{tita i o~uvanje Legata MiodragaMarkovi}a“ stalna postavka spomenzbirke danas je izloèna u modernomizlo`benom prostoru koji ~ine jednave}a sala od 55 kvadratnih metara, sa-vremenog sistema ka~enja, adekvatnogosvetljenja, adaptirane tavanice. U njojje predstavljen ve}i deo dela legata Mi-odraga Markovi}a. Zbog nedostatkaradnog prostora nekada{nja „memori-jalna soba“ pretvorena je u kancelarij-ski prostor, pa su li~ni predmeti, odli-kovanja, knjige i name{taj ostali neizlo-èni. Kupovinom ekskluzivno dizajni-ranih vitrina, danas je jedan deo ovevredne dokumentarne gra|e izloènpublici. Sala, veli~ine sli~ne galerijskomprostoru, imala je istovremenu funkci-ju kancelarije i neadekvatnog depoazbirke istorije umetnosti Muzeja.

Radi pobolj{anja prezentacije po-klon-zbirke Miodraga Markovi}a, od-nosno za{tite tj. prigodnog sme{tajapredmeta istorijsko-umetni~ke zbirkepristupilo se nabavci odgovaraju}eopreme, ~ime je pobolj{ana fizi~ka za-{tita predmeta u depou, olak{ana ma-nipulacija predmetima, a samim timpove}ana dostupnost gra|e, {to rezul-tira pove}anje i pojednostavljenjeusluga interesentima i korisnicima.

„Modernizacija, za{tita i o~uvanje Le-gata Miodraga Markovi}a“ ima velikizna~aj za unapre|enje kulture u nacio-nalnoj zajednici. Narodni muzej ima na-u~nu i edukativnu ulogu u nacionalnoj iinternacionalnoj zajednici, jer veliki brojstru~njaka i drugih interesenata èli dasara|uje i ima uvid u zbirke Narodnogmuzeja u Poàrevcu. Radi se o dugoro~-nom poslu sa krajnjim ciljem za{tite idostupnosti kulturnog nasle|a Narod-nog muzeja u Poàrevcu. Z. V.

Beograd - Ministar prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja Mladen [ar~evi}uru~io je u Vladi Srbije tradicionalneSvetosavske nagrade za izuzetne re-zultate u oblasti obrazovanja i vaspita-nja za 2019. godinu.

Nagrade su oti{le i prosvetnim rad-nicima iz Poàrevca, ove godine ~akdvoje su dobitnici Svetosavske nagra-de. Re~ je o u~iteljici Nata{i Nikoli}Gaji} i Tomici Stojanovi}u profesoru

fizi~kog vaspitanja i sporta, koji sadaobavlja funkciju gradskog ve}nika za-duènog za prosvetu. Da je ovo velikiuspeh govori podatak da je u prethod-nih 20 godina sa teritorije [kolskeuprave Poàrevac koja pokriva Brani-~evski i Podunavski okrug bilo ukup-no 5 nagra|enih prosvetnih radnika.

êstitaju}i dobitnicima ministar[ar~evi} je ocenio da je Svetosavska na-

grada jedno od najlep{ih i najzna~ajni-jih priznanja koje pojedinac ili institu-cija moè da dobije. Prema njegovimre~ima, jedan od razloga {to ova nagra-da ima poseban zna~aj jeste taj {to no-si ime po istorijskoj li~nosti sa kojomse narod u Srbiji naj~e{}e identifikuje.

Ministar je naveo da je komisija zadodelu nagrada radila naporno i kvali-tetno, kao i prethodnih godina. Meri sezaista precizno doprinos pojedinaca,

institucija u unapre|enju obrazovanjai vaspitanja. Svake godine, me|u do-bitnicima su i predstavnici lokalnih sa-mouprava, kompanija, nau~nih insti-tucija i drugih organizacija, ali i pojedi-naca. Dato je i obrazloènje priznanja.

Nata{a Nikoli} Gaji}, u~iteljica,O[ „Kralj Aleksandar Prvi“, Poàre-vac: Za vi{egodi{nji doprinos kvalitetuosnovnog obrazovanja i vaspitanja iRepublici Srbiji. Doprinosi ugledu

ustanove u doma}im i me|unarodnimokvirima, autor je stru~nih i nau~nihradova. Pokreta~ je razli~itih aktivno-sti u {koli. Prvo predsednik Dru{tvau~itelja Poàrevca, a zatim i dugogodi-{nji predsednik Saveza u~itelja Repu-blike Srbije, gde je ostvarila zapaènoangaòvanje. lan je radnih grupa Mi-nistarstva prosvete, nauke i tehnolo-{kog razvoja, Zavoda za unapre|ivanjeobrazovanja i vaspitanja i Zavoda zavrednovanje kvaliteta obrazovanja ivaspitanja u razli~itim oblastima.

Tomica Stojanovi}, ~lan Grad-skog ve}a za obrazovanje Grada Po-àrevca(prvi sleva): Za neizmerandoprinos osnivanju i promovisanjuu~eni~kih zadruga i negovanju duhau~eni~kog zadrugarstva. Svoj dopri-nos unapre|enju obrazovanja i vaspi-tanja u Srbiji dao je kao nastavnik fi-zi~kog vaspitanja, direktor {kole „Sve-ti vladika Nikolaj“, vaterpolo trener i~lan Gradskog ve}a za obrazovanjeGrada Poàrevca. Za~etnik je ideje ooìvljavanju u~eni~kih zadruga, kojapredstavlja jedan od ciljeva Strategijeobrazovanja MPNTR-a. Osniva~ je pr-ve u~eni~ke zadruge u poàreva~komkraju i prvog saveza u~eni~kih zadru-ga u Republici Srbiji.

Z. V.

KONKURS ZA POMO] CRKVAMAKu~evo - Op{tina Ku~evo raspisala je konkurs zadodelu sredstava tradicionalnim crkvama i ver-skim zajednicama u 2020. godini. Za njih je izop{tinskog budèta namenjeno 1,95 miliona di-nara. Ova sredstva dodeli}e se za gradnju, obno-vu ili odràvanje verskih objekata i za finansira-nje doga|aja bitnih za versku zajednicu. M. V.

ZA[TITA LICA SA INVALIDITETOMPoàrevac - Gradska uprava Poàrevca raspi-sala je konkurs za finansiranje programa i pro-jekata udruènja koji su namenjeni za{titi licasa invaliditetom. Ukupan iznos sredstava plani-ranih za ovogodi{nju raspodelu iznosi {est mili-ona dinara. Prijave se podnose pisarnici Grad-ske uprave, najkasnije do 5. marta. M. V.

Sa dodele nagrada

Za doprinos unapre|enju obrazovanja i vaspitanja u Poàrevcu

Dve Svetosavske nagrade za sugra|ane

Dodeljeno 28 priznanjaZa 2019. godinu dodeljeno je 28 Svetosavskih na-grada. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kograzvoja nagrade dodeljuje pojedincima, ustano-vama i kompanijama za izuzetne rezultate u obla-sti obrazovanja i vaspitanja, unapre|enju obrazov-no-vaspitne prakse i razvoju nau~nih i umetni~kihdostignu}a u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Nata{a Nikoli} Gaji}, u~iteljica, O[ „KraljAleksandar Prvi“, i Tomica Stojanovi}, ~lanGradskog ve}a za obrazovanje, oven~anizna~ajnom prosvetnom nagradom

Foto

: poz

arev

ac.rs

Od Bijeli}a do Gvozdenovi}aKao imu}an ~ovek i diplomata celu svoju u{te|evinu ulagao je kupuju}i likovna dela srpskih slika-ra. Autori zastupljeni u poklon-zbirci Miodraga Markovi}a pripadaju razli~itim pravcima i poetikama.Preovladavaju aktuelna umetni~ka strujanja u vidu koloristi~kog ekspresionizma ~iji su zastupnici Bi-jeli}, Konjovi}, Petrovi}, Li~enoski, kao i poetski realizam i intimizam kojim su najvi{e zaokupljeniêlebonovi}, Radovi}, Milosavljevi} i Gvozdenovi}.

Promocija u slu`bi turizmaPromocija Legata Miodraga Markovi}a i budu}ih aktivnosti unapredi}e turisti~ki i ekonomski po-rast u lokalnoj zajednici. Tome }e doprineti mogu}nost realizovanja aktivnosti: kulturnih doga-|aja ili nastupa, zajedno sa medijskim i pokreta~kim doga|ajima, izlo`bi, koncerata, emisija,kampanja za podizanje svesti, filmskih projekcija, studija i anketa, obuka - radionica, istraìva~-kih aktivnosti, poseta i razmena, kao i digitalnih projekata.

Poàrevac poznat po brojnim zadu`binarima, donatorima i humanim ljudima

Vi{e od 1,5 miliona dinaraza bolje stanje Legata Nabavkom potrebne opreme obezbe|ena bolja prezentacija, ve}a za{tita i pristupa~nost istorijsko-umetni~ke zbirke

Zgrada Legata

Izloèna dela

Foto

: Nar

odni

Muz

ej P

oàr

evac


IIIp e t a k , 3 1 . j a n u a r 2 0 2 0 . brani~evo

Kostolac - Sve~anom akademi-jom u kostola~kom Domu kul-ture obeleèna je decenija po-stojanja Gradske op{tine Kosto-lac. Milena Cerov{ek, predsed-nica Skup{tine Gradske op{tineKostolac je navela da }e se lo-kalna samouprava boriti za jo{lep{i i ure|eniji Kostolac za sve.

- Danas se ime Kostolac vezu-je za termoelektranu i sve {to onadoprinosi modernom ~oveku injegovom na~inu ivota, ali ovomesto je mnogo vi{e od toga. Sa-ma ~injenica da su kroz istorijumnogi dolazili i ostajali da ovdeive, od Rimljana do pripadnika

raznih naroda i plemena, govorinam da smo privilegovani {tosmo ro|eni ba{ u ovom delu Sr-bije. Mada smo u pro{losti ~esto

zaboravljali tu ~injenicu, danas,10 godina od osnivanja Gradskeop{tine Kostolac, ponosno ka-èm da mi je drago {to sam jed-na od vas koja je donela odlukuda pruì svoj doprinos razvojuovog mesta. Zbog svih onih kojiive i onih koji }e tek iveti ovde,

bori}emo se za jo{ vi{e posla zana{e gra|ane, za jo{ ~istiji va-zduh i vodu za na{u decu i za jo{lep{i Kostolac za sve nas.

Po re~ima Ser|a Krstano-skog, predsednika GO Kostolac,iza njih je deset godina napornograda, zalaganja i truda da se stvo-ri moderna i ure|ena op{tina.

- U godinama koje su prednama klju~ni faktor razvoja ko-stola~ke op{tne je u potpunostisprovo|enje investicionog pla-

na Vlade Srbije, za bolji ìvot ibogatiju Srbiju 2020 – 2025,koji se odnosi na kompletnoure|enje na{e zemlje, odnosnoop{tine, rekao je Krstanoski.Gradona~elnik Grada Poàrev-ca Bane Spasovi} je rekao da jeodluka da se formira gradskaop{tina Kostolac bila dobra.

- Ve}a ovla{}enja donela su ive}u odgovornost, a rukovod-stva koja su bila na ~elu Kostol-ca, naro~ito poslednjih godina,pokazala su da najbolje odlukepo vas same moète doneti is-klju~ivo – vi sami. Kao deo Po-àrevca, Gradska op{tina Ko-stolac donela je jednu novuvrednost gradu, kakvu nijeimala kao mesna zajednica. Va-{i poslednji rezultati daju vam

za pravo da moète re}i da steimali i imate poseban doprinosu osnaìvanju Poàrevca, a pri-tom ne mislim na ~injenicu {tose na va{oj teritoriji nalaze ter-moelektrane i kopovi. Slobod-no mogu re}i da je Kostolacpravi dragulj kada je re~ o me-stima koja su ljudi rado naselja-vali, a turisti ~esto obilazili. u-veni Viminacijum, kao i naseljapre i posle njega, govore samaza sebe da je ovo mesto bilokroz istoriju od velike va`nostipo mnoge civilizacije, rekao jeSpasovi}. Na kraju sve~anostiuru~ena su priznanja i zahval-nice zaslu`nim pojedincima iorganizacijama koje su dali svojdoprinos razvoju Gradske op-{tine Kostolac. Z. V.

Poàrevac - Brani~evski okrug,zapravo grad Poàrevac kao ad-ministrativno, privredno i kul-turno sredi{te ovog regiona, do-bio je prvu akademiju, po{to jetaj status obezbedila Visokatehni~ka {kola strukovnih stu-dija, kada se spojila sa Visokomtehni~kom {kolom Novi Beo-grad, Tehnikom Taurum i Poli-tehni~kom {kolom iz Beograda.

Kako je izjavio Vladan \ula-kovi}, direktor Visoke tehni~ke{kole, ovo je posledica reformikoje su obuhvatile visoko {kol-stvo, pa }e od 48 dràvnih {kolabiti formirano oko 15 akademi-ja. Kako je pojasnio, 2019. godi-ne studenti su upisani u Visokutehni~ku {kolu strukovnih stu-dija, a ve} od 2020. godine upis}e biti jedinstven i pod nadzo-rom novostvorene Akademije.

- [kola }e najverovatnije za-dràti sve svoje profile i even-tualno dodati sve ono {to je uovom trenutku interesantno, ato }e najverovatnije biti plano-vi i programi koji se odnose namaster studije, zaklju~io je\ulakovi}. Programi na Aka-demiji }e biti ujedna~eni {tozna~i da }e studenti i u Poà-revcu i Beogradu imati istikvalitet nastave.

Do sada je pored ove Akade-mije, u ~ijem je sastavu i {kolaiz Poàrevca, osnovano jo{ 10akademija u centralnoj i ju`nojSrbiji. Predstoji osnivanje triakademije u Vojvodini. Plani-rano je da 47 visokih strukov-nih {kola bude spojeno u 14akademija. Ve} je osnovano 11akademija i njihovo osnivanjeodobrila je Vlada Srbije.

Predsednik Saveta za refor-mu visokih strukovnih {kolaprof. Branislav Jeremi} je izja-vio da su u KragujevcuBeogra-du osnovane ~etiri akademije,a zatim po jedna u Ni{u, Le-skovcu, Kru{evcu, K, Uìcu,[apcu i na Kosovu i Metohiji.

Z. V.

Poàrevac - Brani~evski okrugpo prose~nim zaradama, pre-ma podacima Republi~kog za-voda za statistiku, spada me|uop{tine sa ve}im zaradama uSrbiji, a prosek „vadi“ pre sve-ga Gradska op{tina Kostolac saprose~nom neto zaradom kojaje u novembru iznosila 66.228dinara, dok je najnià prose~nazarada u novembru ostvarenau op{tini @abari, gde je bila40.246 dinara.

Ina~e, u svega 20 srpskih op-{tina zarade su 2019. godine bi-le vi{e od republi~kog prosekakoji je za prvih 11 meseci pro-{le godine bio 54.471 dinar. Zaovakav prosek plata najzaslu-`niji je Beograd, odnosno 12beogradskih op{tina u kojimasu prose~ne zarade tokomovog perioda pro{le godine bileod 60.421 dinara na Paliluli do~ak 90.328 dinara koliko je bilaprose~na mese~na zarada naOp{tini Vra~ar.

Iznad republi~kog proseka u2019, osim onih u beograd-skim op{tinama, zara|ivali su

samo jo{ stanovnici Novog Sa-da, Bora, Vr{ca, Majdanpeka,Kostolca, Lajkovca, Poàrevca iMedijane. U isto vreme, najve-}i rast plata za prvih 11 mesecipro{le godine u odnosu na istiperiod 2018. zabeleèn je u op-{tini Titel (28,7 odsto), potomza ne{to manje od 20 odsto po-rasle su i plate u Vranjskoj Ba-nji i na Savskom vencu.

Za vi{e od 15 odsto rasle suzarade i u Kovinu, Velikoj Pla-ni, Boru, Majdanpeku, ali i naStarom gradu, Novom Beogra-du i Vra~aru. Ali uprkos rastuplata ove dve manje op{tine,najve}i rast beleìle su upravokomune u kojima su plate iina~e me|u najve}ima, a to sucentralne beogradske op{tine,pre svega Novi Beograd, Vra-~ar, Savski venac i Stari grad. Uovim op{tinama je pro{le godi-ne rast plata bio ve}i od 10 od-sto, ne{to manji rast bio je, naprimer u Kostolcu i Lajkovcu,gde su prose~ne zarade bile ve-}e od 67.000, odnosno 64.000dinara. Z. V.

Poàrevac - Na teritoriji Bra-ni~evskog okruga samo Veli-ko Gradi{te na Dunavu pose-duju meteorolo{ku stanice naosnovu ~ijih merenja bi pri-bli`no mogli da se odrede po-daci za Poàrevac, ali }e usko-ro i ìtelji ovoga grada imatipreciznije podatke o vremen-skim prilikama, {to im je dosada nedostajalo, posebnokad su u pitanju elementarnenepogode poput poplava ilikretanja gradonosnih oblaka,kao i za ukupne okolnosi ukojima se obavljaju poljopri-vredne aktivnosti .

Naime, Grad Poàrevac jeokon~ao javnu nabavku zaugradnju, montiranje i obez-be|ivanje savremene auto-matske meteorolo{ke stanice a

Ugovor je dodeljen preduze}uComin - Computer Enginee-

ring iz Beograda. Vrednostugovorene javne nabavke iz-nosi 3.122 .870 dinara bezPDV-a. Rok zavr{etka radovana automatskoj meteorolo{kojstanici je 60 kalendarskih da-na. Tako }e Poàrevac, posle169 godina od postavljanja pr-ve meteorolo{ke stanice u Sr-biji, dobiti svoju meteorolo{kustanicu. Gra|ani bi time ostva-

rili mogu}nost da imaju uvid uprecizne podatke o vremen-skim uslovima.

Ina~e, u Srbiji postoji mreàod 28 automatskih mernih sta-nica koje pokazuju trenutnevrednosti svake sekunde i onesu povezane u jedinstveni si-stem Republi~kog hidrometeo-rolo{kog zavoda (RHMZ).

Z. V.

Plate u Brani~evskom okrugu iznad proseka

Prosek opet „vadi“ Kostolac

Promena statusa visoko{kolske ustanove

Prva akademija u Brani~evu

Studenti i u Poàrevcu i Beogradu ima}eisti kvalitet nastave

Sedi{te Visoke tehni~ke {kole

Nagra|eni povodom dana op{tine

Savremena meteorolo{ka stanica

Foto

: poz

arev

ac.rs

Uskoro }e ìtelji Poàrevca imati precizniju vremensku prognozu

Za dva meseca startuje meteorolo{ka stanica

Veza sa bazom podataka RHMZMeteorolo{ka stanica u Poàrevcu bi trebalo da pruà informacije o temperaturivazduha na visinama od 2 i 5 metara, relativnoj vla`nosti vazduha, brzini i smeruvetra, atmosferskom pritisku, koli~ini padavina, broju sun~anih sati i visini sne`nogpokriva~a. Tako|e, stanica bi trebalo da bude povezana sa serverom i bazom poda-taka RHMZ. Ure|aj bi trebalo da bude postavljen na {irokoj zelenoj povr{ini bezvisoke vegetacije i objekata u neposrednoj blizini.

Foto

: RHM

Z

Sve~anom akademijom obeleèna decenija Gradske op{tine Kostolac

Ve}a ovla{}enja donela su i ve}u odgovornost

Foto

: poz

arev

ac.rs

p e t a k , 3 1 . j a n u a r 2 0 2 0 .

VIV

p e t a k , 3 1 . j a n u a r 2 0 2 0 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Poàrevac - Akademijom u poàreva~-kom Centru za kulturu po~elo je obele-àvanje dana Svetog Save. Organizatoriovogodi{nje akademije bili su Grad Po-àrevac, Brani~evska eparhija i osnovnei srednje {kole sa teritorije Grada Poà-revca. U bogatom kulturno-umetni~-kom programu u~estvovale su sve {kolei Pred{kolska ustanova Ljubica Vreba-lov. Na sve~anosti u Centru za kulturusve{tenik Mirko Vasili} je govorio bese-du o Svetom Savi i istakao da o ovomsvetitelju najvi{e govorimo o detaljimanjegovog ivota.

Prisutnima se obratio i gradona~elnikGrada Poàrevca Bane Spasovi} koji jeistakao da se ovom akademijom odajepo~ast i ukazuje zahvalnost prvom epi-skopu Srpske pravoslavne crkve, srp-skom plemi}u koji se svojim delima uz-digao do sveca - na{em Svetom Savi.

- Izuzetno je mali broj onih ljudi ko-ji su imali toliki uticaj na svoj narod, apritom bili za vreme zemaljskog ivota i~uveni zakonodavci, diplomate, hodo~a-snici... Rezultat njegove diplomatije je i

autokefalnost Srpske pravoslavne crkvekoja je izdejstvovana zahvaljuju}i veli-kom ugledu koji je uìvao u tada{njimevropskim krugovima. Tako je pravosla-vlje ustoli~eno kao primarna veroispo-vest kod Srba i od tada vi{e nije bilo po-

ku{aja masovnog prelaska u katoli~an-stvo, prevashodno zahvaljuju}i velikomkultu ovog prosvetitelja i prvog arhiepi-skopa u na{em narodu koji traje do dandanas, rekao je Spasovi}.

- Ta sabornost koja nam je kao naro-du ~esto bila potrebna kao kap vode nadlanu tokom velike ège, kada je SvetiSava u pitanju, bila je veli~ine bujice naj-mo}nije reke. Nikada se Srbi nisu vi{esloìli oko ne~ega kao oko zna~aja koji je

za njih imao ovaj svetitelj i prosvetitelj.Tako je bilo za vreme njegovog ivota, alii posle smrti njegove.... Shvataju}i odu-vek zna~aj duhovnosti, morala i obrazo-vanja dao je nemerljiv doprinos tome damlada srpska zemlja dobije one praveelemente dràve. Ti elementi nisu samoutvr|ene granice, jaka vojska i razvijenaekonomija. Vi{e od toga to su ljudi kojivole Boga, svoje bli`nje i koji svome ro-du pomaù znanjem i ljubavlju premadràvi. Njemu u slavu prisetimo se svegaonoga {to je u~inio za nas i zapitajmo seda li bi bio zadovoljan nama danas. Akou odgovoru na to pitanje zastanemo natren, ili odgovorimo sa ne, znak je da tre-bamo raditi jo{ vi{e na sebi i na razvojuSrbije, kakvu je on eleo u budu}nosti, bije nadahnut gradona~elnik. Z. V.

Bradarac - Tradicionalna Svetosavskaakademija u naselju Bradarac nadomakPoàrevca, 19. po redu i uvek jedna odnajsadràjnijih u Brani~evskom okrugu,okupila je i ove godine brojne pravoslav-ne vernike. Organizatori akademije suobli`nji Manastir Rukumija, Mesna za-jednica Bradarac i O[ „Sveti vladika Ni-kolaj“, a pokrovitelj je Grad Poàrevac.

Sve~anu akademiju je zdravicomotvorio narodni pojac Milija Radivojevi}Baja, a o na{em duhovnom preporodi-telju, od ~ijeg nas ro|enja deli 851 godi-

na i 784 godine od upokojenja, besedioje otac Simeon, iguman manastira Ru-kumija koji je akcenat stavio na zna~ajStefana Nemanje kroz istoriju i za{to jeproslava ovog dana bitna.

- Od svoje 17 godine kada je oti{ao umanastir, Sveti Sava nije àlio svoje telo,imao je bdenja svojom du{om, tako da jemolitvom Bogu postigao kao niko u na-

{em rodu. Njegova dobra dela }e se tekznati na kraju vremena i samo Bog znakoliko se on potrudio za na{ narod. Na-ma ostaje da u vremenu u kome ìvimo

~uvamo svoju svetu pravoslavnu veru i dase trudimo da ìvimo prema njoj. Svakou svome zanimanju moè da bude ~ovek,a moè da bude i ne~ovek. Slobodni smopo tom izboru ~injenja, da li dobra ili zla.Ono {to je Bogom blagosloveno, to je po-{tovanje zakona Bo jeg, po{tovanje zako-na savesti, tako da treba da se trudimo da~inimo jedni drugima dobro. Ljubav pre-ma Bogu se ogleda u ljubavi prema na{imbli`njima, kazivao je otac Simeon. Prisut-nima se obratio i gradona~elnik Poàrev-ca Bane Spasovi}.

- Ovom, ali i svim ostalim akademija-ma koje se odràvaju u Srbiji ali i van njegde god ìve Srbi, podse}amo na velikadela velikog srpskog zadu`binara. Podpojmom zadu`binar, u ovom slu~aju nemislim samo na crkve i manastire ~iji jebio ktitor i graditelj, ve} mislim i na onoznanje, dru{tvene i moralne norme i za-kone koje je Srbima preneo i ukorenio ih.Uveren sam da bi danas, gotovo osam ve-kova po{to se upokojio sa ovog sveta i oti-{ao u onaj ve~ni, bio zadovoljan {to se, vi-{e nego njegovo ime, slavi njegovo delo ire~. Govore}i o ovom sinu velikog upanaStefana Nemanje, nesu|enom princu ko-ji je sa 15 godina odbio sve privilegije iprihvatio mona{ki ivot, moèmo se pri-setiti i njegovog knjièvnog stvarala{tva.Prevashodno ovaj deo njegovog ìvotauticao je da on od druge decenije 19. ve-ka po~ne da se obeleàva kao {kolska sla-va {to mi danas i ~inimo, I ovde u Bradar-cu, blagosloveni {to je u na{oj blizini ma-nastir Rukumija, stub sabornosti ovogakraja, vreme je da se setimo kako se jedanprinc odrekao svog prestola i svih blago-deti koje ono nudi zarad blagodeti svognaroda i to ne onih materijalnih, ve} onihduhovnih, daleko va`nijih. Z. V.

Veliko Gradi{te - U organizaciji Bicikli-sti~kog saveza Srbije i Sportskog savezaop{tine, pod pokroviteljstvom op{tineVeliko Gradi{te, na Srebrnom jezeruodràno je peto Prvenstvo Srbije u ciklo-krosu na kome je uzelo u~e{}e oko stoti-nu biciklista svih uzrasta. Za Dràvnoprvenstvo u Ciklo-krosu bilo je prijavlje-no vi{e od 120 u~esnika. Organizatoritakmi~enja su Sportski savez op{tine Ve-liko Gradi{te i Biciklisti~ki savez Srbije.

Prvenstvo je otvorio predsednik op-{tine Veliko Gradi{te Dragan Mili} kojije rekao da je lepo vreme iznad prosekaza ovo doba godine omogu}ilo takmi~a-rima da pokaù svoj takmi~arski duh uovoj sportskoj disciplini I tako otvoriliovogodi{nju turisti~ku sezonu sa nadomda }e narednih godina ovo prvenstvopostati I me|unarodno.

- Ovo takmi~enje i prvenstvo Srbije uciklokrosu je uvertira u predstoje}u tu-risti~ku sezonu u op{tini Veliko Gradi-{te. Zadovoljan sam organizacijom ibrojem takmi~ara kojih ima preko stoti-nu, a imamo I planove da ovo takmi~e-nje preraste i u predtakmi~enje za pr-venstvo Evrope. jer smo mi grad sporta Igde ~esto kaèm, niti manjeg grada nitivi{e sportskih manifestacija. Ovih danaotvori}emo na Srebrnom jezeru i novusportsku halu gde }emo pored ko{arka-{kog kampa organizovati i kamp u od-bojci i o~ekujem i intenzivan razvoj

sportskog turizma, naglasio je predsed-nik Dragan Mili}. U Velikom Gradi{tu,za koje se moè re}i da je grad odbojke isporta u ovoj godini odràvaju se mno-gobrojna takmi~enja u raznim sport-skim disciplinama I manifestacijama.

- Pored ovog takmi~enje imamo i pr-venstvo u odbojci na pesku, me|unarod-ni {ahovski turnir na kome u~estvuju itakmi~ari iz îkaga i Australije , {to je za

mene iznena|enje, zatim imamo poluma-raton u Velikom Gradi{tu i Ramski mara-ton, tu je i vesla~ki centar na Srebrnom je-zeru kao i pliva~ki maraton. Pored togaimamo i srednjo{kolce i osnovce prvakeSrbije u odbojci {to pokazalo da ulaganjeu sport daje i rezultate, dodao je Mili}.

Ciklo kros je biciklisti~ka disciplinakoja se odràva u zimskom periodu i ve-oma je specifi~na i zahtevna koja sluì dase lak{e prevazi|e zimski period. USportskom savezu op{tine Veliko Gradi-{te potrudili se da organizacija prvenstva

bude bolja u odnosu na pro{lu godinu, azadovoljni su i vremenskim uslovima.

- Dana{nji dan bio je pravi prole}ni uodnosu na pro{lu godinu kada je bilo mi-nus 8 i kada smo morali da prvenstvo od-lo imo za februar. Takmi~ari su zadovolj-ni organizacijom. Do{lo je do male pro-mene staze {to je iznenadilo takmi~are.@elim da se zahvalim op{tini i njenompredsedniku Draganu Mili}u na podr{ciu organizovanju ovog prvenstva kao i urazvoju sporta. Imamo i dràvno prven-stvu u triatronu koje }e se odràti ove go-dine na praznik Vidovdan i ve} sada kori-

stim priliku da pozovem sve ljubitelje togsporta da nam se pridruè. Imamo i dru-ge manifestacije i trudimo se uz podr{kulokalne samouprave da mese~no imamopo jednu sportsku manifestaciju, kaèDu{an Banovi}, generalni sekretar Sport-skog saveza op{tine Veliko Gradi{te.

Kod seniora pobednik je Du{an Raje-vi} iz kluba „Metalac’’ iz Kraljeva, ispredDu{ana Veselinovi}a iz Biciklisti~kogkluba „Partizan’’ iz Beograda i tre}e pla-siranog Nikole Trkulje iz kluba „Elit’’ izNovog Sada.

- Trka je bila dobra, vreme je bilo ide-alno, organizacija je na visokom nivou,a me|u nama takmi~arima bila je velikakonkurenciju me|u kojima su bili i tak-mi~ari iz Partizana iz Beograda koji supoku{ali da prate moj tempo, ali ipak ni-su uspeli, kaè pobednik Du{an Rajevi}.Pobednica kod ena u seniorskoj konku-renciji je Jan Jolovi} iz kluba „Ciklema-nija’’ iz Kragujevca, koja je stigla ispreddrugoplasirane Valentine Nestorovi} izNovog Sada, odnosno Marije Uro{evi} izKragujevca koja je zauzela tre}e mesto.

Lj. Nastasijevi}

Poàrevac - Zahvaljuju}i takozvanoj „pa-metnoj rukavici“, slepe i slabovide oso-be }e mo}i lak{e da obavljaju svako-dnevne poslove. Ure|aj }e im pomo}i uorijentaciji u prostoru, prepoznavanju iizgovaranju boja. Njihovi staratelji i pri-jatelji mo}i da prate kretanje slepe oso-be pomo}u aplikacije na telefonu.

Rukavicu je razvio doma}i startap„Anora“ koji su prednosti ovog inovativ-nog multifunkcionalnog ure|aja za sle-pe i slabovide osobe predstavili u Save-zu Slepih u Poàrevcu. Ova kompanija jesa Savezom slepih Srbije potpisala ugo-vor tako da se o~ekuje da se ovaj proiz-vod prezentuje {irom Srbije i sagleda in-teresovanje interesovanje potencijalnihkorisnika.

Igor Su`njevi} suvlasnik AnoraTehnology, izme|u ostalog je istakaoda su njegov prijatelj Nikola Krsti} i onradili na ovom projektu prethodne dvei po godine, a i dalje nastoje da usavr{eovaj inovativni proizvod, pa se uskoro

o~ekuje i finalna verzija multifunkcio-nalne rukavice Anora. Su`njevi} isti~eda se rukavica moè koristiti u kombi-naciji sa belim {tapom tako da je, za-pravo, ovo jedna velika pogodnost zaslepe i slabovide u samostalnom i bez-bednom kretanju. Cena ovog ure|aja}e biti 45.000 dinara ili oko 380 eura, a

cilj je da {to vi{e slepih i slabovidih do-bije ovu rukavicu besplatno istakao jeIgor Su`njevi}.

Kada se stavi, rukavica se uklju~i, kaoi set senzora, koji omogu}ava rukavicida prikuplja informacije iz okoline. Odfunkcija poseduje orijentaciju, prepo-

znavanje boja, detekciju intenziteta sve-tlosti, izgovaranje datuma i sata. Sistemfunkcioni{e tako {to se rukavica i mobil-ni telefon povezuju preko aplikacije, od-nosno preko blututa i onda se kroz zah-teve, koji se {alju uz pomo} rukavice, do-bijaju eljeni odgovori koji se odnose navreme, boje i sli~no.

Funkcije koje su slepim osobama po-trebne i koje rukavica treba da posedujesu prepoznavanje nov~anica, pomo} prisipanju te~nosti iz suda u sud, a sastavnideo rukavice trebalo bi da postane izvu~nik za emitovanje poruka koje sunamenjene korisniku. Z. V.

Poàrevac - U okviru manifestacije „Sve-tosavski dani“, u Poljoprivrednoj {koli„Sonja Marinkovi}“ organizovano je tra-dicionalno Guslarsko ve~e. Poljopri-vredna {kola ovo ve~e organizuje sa Mu-zi~kom {kolom „Stevan Mokranjac“ kaodeo tradicije ovog kraja.

Guslarsko dramsko ve~e je doga|ajkoji sjedinjuje u sebi tradiciju i kulturujednog naroda sa umetno{}u. U~e{}e na

ovoj manifestaciji uzeli su Lepomir Iv-kovi}, glumac koji je vodio celove~ernjiprogram kao i guslari Bo{ko Vuja~i},Slavko Aleksi}, Jovan Laki}evi} i Sa{aLaketi}. Prepuna sala u Poljoprivrednoj{koli je dokaz da se tradicija i kulturakod nas neguju.

Gusle su bile prisutne kod Srba usvim srpskim krajevima, prvenstvenou Crnoj Gori, Hercegovini, Krajini,

Dalmaciji, koju su do kraja devetnae-stog veka u najve}em broju naseljava-li Srbi pravoslavci. Gusle se, prave odraznih materijala i od javorovog drve-ta, i to nimalo slu~ajno. Javor je drvopogodno za obradu, plemenito drvo.To drvo ima ve}u ~vrstinu od lipe, la-ko se obra|uje, a zbog ~vrstine imaakusti~nost.

Z. V.

Poàrevac - Paketi}i namenjeni mali-{anima koji poha|aju vrti}e P~elica,Bambi, Lane, Du{ko Radovi}, Buba-mara, kao i za one koji poha|aju pred-{kolsko pripremne programe u selimaBare, Beranje, Kasidol, Breàne, @ivi-ca, Bradarac, Maljurevac, Nabr|e, Tr-njane, Poljana, Prugovo i ]irikovacpodeljeni su u Sportskom centru Poà-revac. Svi pokloni su raspore|eni zade~ake i devoj~ice prema uzrastu. Ma-li{anima u pratnji roditelja, nakonprograma koji su za njih pripremili~lanovi etno hora Gradskog ansamblanarodnih igara i pesama, paketi}e supodelile vaspita~ice pred{kolske usta-

nove „Ljubica Vrebalov“ i predstavni-ci grada Poàrevca.

Tanja Lon~ar, direktorka Pred{kolskeustanove „Ljubica Vrebalov“, napome-nula je da je ovo prvi put da vrti} pokla-nja paketi}e deci, ali su i dali sebi zada-tak da u budu}nosti nastave sa ovako le-pom tradicijom. Mali{anima iz vrti}a„Neven“, „Danica Radosavljevi}“, „Lep-tiri}“, „Suna{ce“ i „Poletarac“, paketi }ebiti podeljeni u ~etvrtak, tako|e u SC„Poàrevac“ u 16 ~asova, a mali{ani izvrti}a i pripremno-pred{kolskih progra-ma dobi}e paketi}e u KSC „Kostolac“danas, u petak 31. januara u 16 ~asova.

Z. V.

U poàreva~kom Centru za kulturu odràna Svetosavska akademija

Sabornost je neophodna narodu

Humanitarni Svetosavski balNa sve~anosti su uru~ene zahvalnice Brani~evskoj eparhiji, gradu Poàrevcu i Kolu srpskih sestara „BosiljkaBosa Pavlovi}“. U nastavku programa nastupili su u~enici osnovnih i srednjih {kola sa teritorije grada Poàrev-ca. Odràn je i Svetosavski bal koji je bio humanitarnog karaktera, gde su se prodavale slike koje su delo u~e-nika iz poàreva~kih srednjih i osnovnih {kola. Sredstva }e biti opredeljena za socijalno ugroène u~enike.

Juniori vozili 18 kilometaraI juniori su vozili 18 kilometara, a najbolji je bio Nermin ]atovi} iz beogradskog „Partizana“ ispred Nikole Bren-sela i Luke Turkulova, obojica iz „Inviktabike AIK banka team“ iz Novog Sada. Juniorke su vozile devet kilome-tara i prva tri mesta pripala su takmi~arkama iz kluba „Jednota“ iz [ida i to ovim redom: Marija Tancik, Valen-tina Vukovi} i Miona Bo{kovi}. Organizatori su medalje i pehare podeli i pobednicima u ostalim disciplinama.

Mogu}a pomo} Grada^lan gradskog ve}a zaduèn za nevladin sektor Dejan Krsti} koji je prisustvovao prezentaciji ovog pomaga-la za slepe isti~e da, ako Savez slepih prepozna zna~aj ovog pomagala, Grad Poàrevac }e iza}i u susret ipomo}i odre|enim sredstvima iz budèta. Predsednik Saveza Slepih Boìdar Bojkovi} isti~e da }e ovo ino-vativno pomagalo u mnogo ~emu olak{ati ivot i rad slepih i slabovidih osoba i nada se da }e ova prezen-tacija pomo}i budu}im korisnicima da se upoznaju sa prednostima ovog multifunkcionalnog pomagala.

Bogat kulturno-umetni~ki programU kulturno-umetni~kom programu nastupili su u~enici osnovnih {kola „Sveti vladika Nikolaj“ i „Kralj Alek-sandar Prvi“, KUD „Bradarac“, hor manastira Rukumija „Prepodobni Roman Slatkopojac“, dramski umet-nik Aleksandar Duni} i grupa „Biber“ iz Beograda. Po zavr{etku programa gradona~elnik Poàrevca sa sa-radnicima uru~io je paketi}e u~enicima O[ „Sveti vladika Nikolaj“.

Svetosavska akademija odràna i u Bradarcu

Foto

: poz

arev

ac.rs

Poklon–paketi}i deci iz vrti}a

Foto

: poz

arev

ac.rs

Poàrevac doma}in etape Trke kroz SrbijuPoàrevac - Grad Poàrevac }e i ove godine biti jedan od doma}ina biciklisti~ke „Trke kroz Srbiju“.Ina~e, Novi Sad }e biti doma}in cilja ovogodi{nje 60. me|unarodne biciklisti~ke trke Trke kroz Srbijukoja se vozi narednog juna. Bi}e to jubilarno 60. izdanje Trke kroz Srbiju koja se vozi od 1939. godi-ne. Trke }e i ove godine startovati iz Republike Srpske, iz Isto~nog Sarajeva, preko Zlatibora, Poà-revca, Beograda i o~ekuje se veliko finale u Novom Sadu. Zainteresovanost ekipa iz celog sveta za tr-ku Kroz Srbiju je ve} sada ogromna. Z. V.

Prvenstvo Srbije u ciklokrosu na Srebrnom jezeru pod pokroviteljstvom Op{tine Veliko Gradi{te

Spremni za predtakmi~enje za prvenstvo kontinenta

Odràno tradicionalno Guslarsko ve~e u Poljoprivrednoj {koli

Deo tradicije i etno kulture

Foto

: sat

tele

vizij

a.co

m

Prezentacija inovativnog pomagala u Savezu slepih

„Pametna rukavica“ za lak{i ìvot

Foto

: sat

tele

vizij

a.co

m

Foto

: poz

arev

ac.rs

VI p e t a k , 3 1 . j a n u a r 2 0 2 0 .


brani~evo

Kostolac - U ovoj godini zaposleni urudarskom sektoru ogranka „TE-KOKostolac“ ima}e mnogo posla kako bise realizovali postavljeni ciljevi. Povr-{inski kop „Drmno“ u proizvodnomsmislu mo}niji je za jedan savremenirudarski sistem koji }e omogu}iti nje-gov dalji razvoj i pove}anje proizvod-nih kapaciteta, pre svega na otkrivci.Planom proizvodnje predvi|eno je dase u ovoj godini otkopa 46 miliona ku-bika jalovine i ostvari proizvodnja ugl-ja od 9,1 milion tona.

- Osim novog rudarskog sistema,koji }e u znatnoj meri doprineti ostva-renju proizvodnih planova, neophod-no je da se u ovoj godini odrade ozbilj-ni remontni zahvati kako bi u znatnoj

meri podigli pogonsku spremnostosnovne rudarske mehanizacije, rekaoje Veselin Bulatovi}, direktor za proiz-vodnju uglja ogranka „TE-KO Kosto-

lac“. On podse}a da u pro{loj godini ni-je bilo klasi~nih remontnih aktivnosti,jer nije pristigla sva potrebna oprema.

- Pre svega mislim na leàjeve okre-ta gornje gradnje bagera, koji rade uokviru drugog i tre}eg jalovinskog si-stema. Jedan leàj je nabavljen, a uproceduri je nabavka i drugog, od di-rektnog proizvo|a~a, u saradnji saEPS-om. Sam postupak je veoma slo-èn, ali nadam se da }e on biti razre-{en i da }emo u drugom kvartalu go-dine biti u situaciji da ga zamenimo. Uovoj godini imamo veliko pove}anjeproizvodnje otkrivke i bez nabavkekvalitetnih delova i njihove ugradnjene}e biti lako ostvariti planiranu pro-izvodnju, kaè Bulatovi}. Prema nje-govim re~ima, u ovoj godini bi}e na-stavljene investicije kojima se obezbe-|uju uslovi za nesmetan rad kopa.

U planu je izgradnja 17. linije buna-ra za dubinsko predodvodnjavanje is-pred fronta rudarskih radova, koja bitrebalo da se zavr{i do kraja drugogkvartala naredne godine. Jedan od va-`nih poslova u ovoj godini odnosi sena okon~anje svih pripremnih aktiv-nosti za raspisivanje javne nabavke zaizgradnju vodonepropusnog ekrana,koji bi po~eo da se gradi 2021. godine.U planu je i izgradnja dva asfaltna pu-ta du` isto~ne i zapadne granice kopa„Drmno“ kako bi se olak{ala i ubrzalasaobra}ajna komunikacija do najuda-ljenijih rudarskih sistema. Na ovaj na-~in bi}e smanjeni zastoji i primopre-daja na sistemima.

Z. V. i Energija Kostolac

Kostolac - Studenti Ma{inskog fakulte-ta iz Beograda posetili su TE „KostolacB“ gde su imali priliku da obi|u pogo-ne i ~uju pojedinosti o samom proiz-vodnom procesu koji se odvija u ovojelektrani. Njihova poseta je organizo-vana u sklopu nastavnog predmetaOsnove parnih kotlova koji se predajestudentima tre}e godine osnovnihakademskih studija na ovoj visoko-{kolskoj ustanovi.

Budu}im inènjerima je prvo odrà-no kratko predavanje o izgradnji termo-elektrane, sa osnovnim parametrima

kotlovskog postrojenja, uz prate}u teh-ni~ku dokumentaciju, koju su im pred-stavili inènjeri @eljko Vasiljevi} i Dali-bor Dobrosavljevi}. Usledio je obilazaksamog pogona, gde su studenti upozna-ti s va`nijim sklopovima, elementima iopremom kotlovskog postrojenja.

Studentske posete TE „Kostolac B“organizuju se redovno sa ciljem da sebudu}i inènjeri upoznaju sa funkcio-nisanjem termokapaciteta za proizvod-nju elektri~ne energije koji ~ine okosni-cu doma}eg energetskog sektora.


Kostolac - U zimskom periodu kosto-la~ki termosektor obezbe|uje toplotnuenergiju koja se koristi za daljinski si-stem grejanja Poàrevca, Kostolca i pri-padaju}ih naselja. To zahteva dovoljnuproizvodnju demineralizovane vode,koja se koristi i za rad termokapacitetai redovnu proizvodnju elektri~ne ener-gije. Ovaj proces se realizuje u Slu`bihemijske pripreme vode, koja funkcio-ni{e neprestano u tri smene.

U toku jedne kalendarske godine,ova slu`ba obavi nekoliko hiljada ana-liza u sistemu voda-para, rade se i sva-kodnevne analize kalori~ne vrednostiuglja, koje su neophodne da bi se pra-tio proces sagorevanja na blokovima.

- Za potrebe snabdevanja demina-rilizovanom vodom blokova B1 i B2,kao i za potrebu snabdevanja pija}omvodom za termoelektranu, Slu`ba he-mije doprema vodu sa bunara koji senalaze pored reke Mlave. U toku pro-{le godine iskopana su dva nova buna-ra, ali je do{lo do komplikacija s jed-nim, {to uti~e na oteàno snabdevanjesirovom vodom, kaè Pepo Stupar, {efSlu`be hemijske pripreme vode u TE

„Kostolac B“. Prema Stuparevim re~i-ma, racionalizacija potro{nje i demi-neralizovane i pija}e vode je stalni ciljkoji Slu`ba hemijske pripreme vodeima pred sobom.

- Racionalizacija, kao preduslov zadostizanje adekvatne energetske efika-snosti, zahteva da stalno teìmo kasmanjenju potro{nje, tako da je i daljepotrebno ostvariti smanjenje utro{kademineralizovane vode i pija}e vode.

Uo~avamo probleme koji nastaju u ra-du i trudimo se da ih otklonimo. De-jan Milo{evi}, vode}i inènjer hemijeu ovoj slu`bi, isti~e da je posao zahte-van i odgovoran.

- Analize i pra}enje stanja proiz-vodnje su na{a svakodnevica. Pratimozna~ajne parametre u sistemu voda-para i omogu}avamo da se proizvod-nja elektri~ne energije odvija u skladusa projektovanim vrednostima. Na{aslu`ba nije samo prate}a u termoelek-trani ve} treba re}i da bez na{e demi-neralizovane vode, koja omogu}avarad blokova, nema proizvodnje elek-tri~ne energije, objasnio je Milo{evi}.


Kostolac - Kostola~ke termoelektraneu pro{loj godini proizvele su5.648.687.000 kilovat-sati struje, {to jeza 2,6 odsto vi{e od planiranog. Dvabloka TE „Kostolac A“ proizvela suoko dve milijarde, a u TE „Kostolac B“oko 3,6 milijardi kilovata. U istom pe-riodu, na povr{inskom kopu „Drm-no“ rudari su iskopali 8.471.919 tonauglja i 31.635.615 kubnih metara jalo-vine. Oni su 24. decembra postavilinovi dnevni rekord u otkopavanju ja-lovine, jer su tog dana otkopali211.683 kubika. Time je oboren re-kord postignut jo{ 2012. godine, kadaje otkopano 207.509. kubika. M. V.

Poseta studenata Ma{inskog fakulteta Kostolcu

Teoriju neprestanoproveravaju u praksi

Foto

: Ene

rgija

Kos

tola

c

Slu`ba hemijske pripreme vode veoma bitna u termoenergeticiGodi{nje obave nekoliko hiljada analiza

U~inak za rekordeSlu`ba hemije je u toku prethodne godine u~estvovala i u nekoliko zna~ajnih projekata kao {to supostrojenje za preradu otpadnih voda, izgradnja postrojenja za hemijsku pripremu vode novog blo-ka B3 i drugih. U toku pro{le godine proizvedeno je oko 400.000 kubnih metara demineralizovanevode za potrebe rada blokova u TE „Kostolac B“, 189.900 kubnih metara pija}e vode, a za potrebegrejanja TE „Kostolac A“ isporu~eno je 43.600 kubnih metara demineralizovane vode.

Nastaviti prijem radnikaZa kop „Drmno“ bi}e nabavljena nova vozila zamasovan prevoz radnika, kao i nedostaju}a po-mo}na mehanizacija preko objedinjene javnenabavke EPS-a, koja je u toku. Bulatovi} isti~e daje veoma va`no za organizaciju i odvijanje pro-izvodnog procesa da se i u ovoj godini nastavi sprijemom nedostaju}ih proizvodnih radnika.

Foto

: Ene

rgija

Kos

tola

c

Veoma bitni u proizvodnji: Ekipa hemijske slu`be

Uspe{an rad termoelektrana

Prema{ili zacrtani plan

Stabilna proizvodnja ugljaKostolac - Prema preliminarnim podaci-ma Slu`be za pra}enje i analizu proizvod-nje, na Povr{inskom kopu „Drmno“ u de-cembru 2019. iskopano je 727.307 tonauglja. Za potrebe rada TE „Morava“ i TENT-a tokom decembra prevezeno je 78.635tona uglja. U pro{loj godini na Povr{in-skom kopu „Drmno“ ukupno je iskopano8.471.919 tona uglja. Rudarskom meha-nizacijom angaòvanom na otkrivci u de-cembru je ostvaren u~inak od 3.929.129kubika ~vrste mase, {to je i najve}a ostvarena mese~na proizvodnja u pro{loj godini. U 2019. godi-ni ukupno je otkopano i odloèno na unutra{njem odlagali{tu 31.635.615 kubika jalovine. RudariPovr{inskog kopa „Drmno“ 24. decembra postavili su novi dnevni proizvodni rekord u otkopavanjujalovine. Proizveli su 211.683 kubika ~vrste mase, ~ime je prema{en dosada{nji dnevni proizvodnirekord od 207.509 kubika ~vrste mase iz 2012. godine. Z. V. i Energija Kostolac

Foto

: Ene

rgija

Kost

olac

Ove godine zaposleni u rudarskom sektoru ogranka „TE-KO Kostolac“ ima}e mnogo posla

Planirano da otkopaju 46miliona kubika jalovine


VIIp e t a k , 3 1 . j a n u a r 2 0 2 0 . brani~evo

Petrovac na Mlavi - Zahvaljuju}i rela-tivno povoljnim vremenskim prilika-ma, op{tina Petrovac na Mlavi nasta-vlja aktivnosti na izgradnji novih as-faltnih saobra}ajnica koja povezujunaselja ove komune i omogu}avajubrè i sigurnije kretanje kroz pojedinasela. Tako su u naselju Melnica otvo-rena za saobra}aj dva novoasfaltiranaputna pravca u duìni od 1.400 meta-ra koji povezuje naselja Melnica i Ma-nastirica. Jo{ 170 metara novog asfaltaugra|eno je u lokalni put u naseljuMelnica.

Ovom doga|aju je prisustvovalorukovodstvo op{tine Petrovac na Mla-vi na ~elu sa predsednikom Du{komNedini}em. Presecanjem vrpce pred-sednika op{tine Du{ka Nedini}a,predsednika Skup{tine op{tine Milan-~eta A}imovi}a i predsednika mesnezajednice Melnica Vladana Stanojlovi-}a, sve~ano su otvoreni novoasfaltira-ni putni pravci. Ovo je jo{ jedna u veli-

kom nizu investicija u putnu infra-strukturu na teritoriji op{tine Petrovacna Mlavi.

Otvorene su novoasfaltirane ulice itrotoar u naselju Tabanovac u duìniod 300 metara. Uz prisustvo ~elnika

lokalne samouprave, pored asfaltira-nih ulica, u Tabanovcu su ura|eni itrotoari do Osnovne {kole „Sveta Mi-hajlovi}“ iz sredstava Saveta za bez-bednost saobra}aja u vrednosti od460.000 dinara. Z. V.

Poàrevac - Iz budèta grada Poàrev-ca u potpunosti se finansira autobuskamese~na karta za 1.096 |aka iz osamosnovnih {kola. Za mese~nu kartu zaprevoz 667 u~enika iz sedam srednjih{kola, iz gradske kase pla}a se 30 od-sto od njene pune cene.

U toku je izbor prevoznika koji }e|ake voziti do njihovih {kola od 28. fe-bruara ove, do 28. februara naredne go-dine. Procenjena vrednost javne nabav-

ke, bez ura~unatog PDV-a, za prevozosnovaca iznosi 38,9 miliona, a za pre-voz srednjo{kolaca 6,8 miliona dinara.Osnovni kriterijum kojim }e se rukovo-diti gradska komisija, bi}e najnià po-nu|ena cena. Rok za podno{enje prija-va je 14. februar do 12 sati, a pola satakasnije usledi}e otvaranje ponuda. Na-kon toga, Gradska uprava ima}e rok od10 dana da donese odluku o izboru naj-povoljnijeg ponu|a~a. B. D.

Golubac - Zvonko Ljuji} iskusni ribo-lovac iz Golupca, po~etkom ovog me-seca imao je ulov kojim bi se mogaoponositi svaki zaljubljenik u ribolov:ulovio je smu|a kapitalca, te{kog 12kilograma, a duga~kog ~ak 110 centi-metra. Ribolovom se, kako kaè Ljuji}bavi ve} 25 godina ali ovakav prime-rak dosad nije izvukao.

- Borba s ovim smu|em, kojeg samulovio na Dunavu ispod Goluba~ketvr|ave kod mesta zvanog Livadice’,trajala je sigurno 15 do 20 minuta, {tosamo po sebi govori o kakvoj je grdo-siji re~. Jedva sam je izvukao, pri~anam Ljuji}.

Ina~e, Zvonko je iskusan alas, radisa mreàma, bubnjevima, strukovi-ma. Za proteklih 25 godina bavljenjaalaskim zanatom ovaj dunavski vuk

imao je oko stotinu ulova me|u koji-ma su i somovi kapitalci te{ki od 30do 120 kilograma ali i „mr{aviji“ ulovod 5-6 kilograma.

Ljuji} se se}a kada je 2011. godinezahvaljuju}i bubnju i borbi koja je tra-jala skoro pola sata ulovljen som kapi-talac teàk 96 kilograma i dug ~ak oko2,2 metra.

- Kao da smo izvukli nekog nilskogkonja, po~inje svoju pri~u Zvonko,raspoloèn i sre}an zbog ulova koji jetada bio najve}i, a ujedno i {to je togjutra postao deda po sinu Vuku. Nasvet je do{la unuka Petra. Zvonko imaobi~aj da kaè da se nikad ne zna {tamoè da se ulovi kada se baci mreà,te je zanimljivo da je i upravo ovu du-navsku neman - smu|a te{kog 12 ki-lograma uhvatio njom. Lj. N.

@agubica - Sezona lova na homoljskogvuka, uvr{}ena u turisti~ku ponuduop{tine @agubica, nastavljena je u vr-letima planina koje neodoljivo privla-~e ljubitelje prirode i avantura.

Lova~ko udruènje „Jovan [erbano-vi}“ iz @agubice, svojim sme{tajnim ka-pacitetima i prate}im sadràjima zado-voljava potrebe inostranih lovaca te sutako, od po~etka januaru 2020. godine,lovi{te posetile tri grupe lovaca iz Ma-|arske a, prema re~ima predsednika Lo-va~kog udruènja iz @agubice doc. drBranislava @ivkovi}a, gosti su bili veoma

zadovoljni. Uspesi doma}ih i stranih lo-vaca i lepote homoljskog kraja bi}e pred-stavljene i u presti`nom stranom viso-kotira`nom ~asopisu, koji izlazi u Ma-|arskoj, a distribuira se u zemlje {iromEvrope. Lovac Toma{ Moha~i iz Ma|ar-ske imao je tu privilegiju da odstreli {a-kala. Prema njegovim re~ima, ovo je ,prvi ali svakako ne i poslednji put da do-lazi u homoljska lovi{ta. Dobri uslovi ulovi{tima i gostoprimstvo doma}ina uHomolju dobra su preporuka za sve ko-ji èle da osete pravu avanturu kvalitet-nog lova. Z. V.

Poàrevac - U najstarijem kafi}u u Po-àrevcu „Stil“ poàreva~ki novinarMom~ilo Veljkovi} napravio je 25. ja-nuara svojevrsni oma` „Infarktu“ ko-ji je ta~no pre godinu dana, na istommestu, doìveo i preìveo. On je po-zvao svoje prijatelje kao i ~lanove svo-je porodice da obeleè ovu godi{njicu,preneli su poàreva~ki, ali i beograd-ski mediji.

Me|u glavnim gostima bio je kar-diolog Goran Gruji}, koji je Veljkovi}aprimio u bolnicu i koji ga i dalje le~i, alii gradona~elnik Poàrevca Bane Spa-sovi}, zatim vlasnik ~uvenog pogreb-nog preduze}a „Drnda-Internacio-nal“, Radi{a Mihajlovi} Drnda.

- Ovu proslavu napravio sam kaooma`, ne nekome pokojniku, jer seomaì prave za drage pokojnike, ve}za pokoj du{i infarkta koji je izgubiobitku sa mnom i, {to se ti~e mene, ni-kada ne}e da mi se vrati, objasnio jeslavljenik. Veljkovi} kaè da se pro{legodine u ovo vreme sa svojim druga-rima u kafeu „Stil“ veselio, jer je tokafi} koji ima du{u i gde su svi gostijednaki, bez obzira ko su i {ta su. Us-put su naru~ili nekoliko kilogramamesa sa ro{tilja, kao i razne |akonijeod iznutrica.

- U jednom trenutku pripala mi jestrahovita muka i oblio me hladanznoj. Mislio sam da mi je lo{e zbog

preteranog pi}a, kao i svi ostali. Jedinoje konobarica primetila da mi je svelo{ije i rekla supruzi da me vodi ku}i.Ja sam pristao i uz izvinjenje ostalimgostima oti{ao. Me|utim, dva danami je bilo te{ko i na kraju sam oti{aodo hitne pomo}i. Odakle su me od-mah uputili u bolnicu. Na prijemu mije ura|en EKG i deùrni lekar je pri-metio da mi sa srcem ne{to nije u re-

du, pa su me smestili na intenzivnunegu u koronarnoj jedinici. Tu samostao nedelju dana, gde su prva tri bi-la kriti~na. Lekari su mi stabilizovalistanje i napisali terapiju koju i dan da-nas redovno koristim i otpustili sa di-jagnozom infarkt miokarda, ispri~aoje Veljkovi} kolegama. Na kraju je po-ru~io da svi treba da se redovno zdrav-stveno kontroli{u i da vode umeren i-vot, kako ne bi do{li u poziciji u kojojse sam na{ao.

Ina~e, lekar-kardiolog koji le~i Velj-kovi}a poznat je kao izuzetan peva~ izabavlja~. On je svoje sposobnosti po-kazao uspe{no u~estvuju}i na tok-{ouemisiji TV Prva „Nikad nije kasno“,gde je dogurao do visokog plasmana.Svoje ume}e pokazao je i na proslavikoju je organizovao njegov pacijent,gde je je odu{evio sve prisutne. Poreddoktora Gruje, pevali su i pomo}nikgradona~elnika Nenad Petrovi}, di-rektorka Centra za kulturu u Poàrev-cu, Galina Peri}, kao i upravnica poà-reva~kog simfonijskog orkestra„Gvardia“, Teodora Dimitrijevi}, ina-~e profesorka violine i operska peva~i-ca. I oni su doprineli veseloj atmosferina proslavi povodom pobede novina-ra Veljkovi}a nad infarktom.

N. I. i B. D.

Op{tina Petrovac na Mlavi nastavlja aktivnosti na gradnji infrastrukture

Novi asfalt u naseljima

Foto

: pet

rova

cnam

lavi

.rs

Novinar Mom~ilo Veljkovi} proslavio „prvi“ ro|endan nakon preleànog infarkta

Muzikom i {alom protiv bolesti i baksuza

Veljkovi} sa suprugom na proslavi

Kardiolog Goran Gruji} je izuzetan solista

Poàrevac nastavlja sa pla}anjem prevoza za osnovce

U toku je izbor prevoznika dece

Nesvakida{nji trofej ribara Zvonko Ljuji} ispod Goluba~ke tvr|ave

Ulovio smu|a kapitalcate{kog 12 kilograma

Nastavak lovne sezone u @agubiciHomoljski vuk magnet za strance

Foto

: Op{

tina

@agu

bica

VIII p e t a k , 3 1 . j a n u a r 2 0 2 0 .


brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Poàrevac - Jedan od ~ak ~etiri teatar-ska festivala u Poàrevcu, po ~emu jeovaj grad jedinstven u Srbiji, Susretivaro{kih pozori{ta pod imenom „Mi-livojev {tap i {e{ir“ na velikoj sceniCentra za kulturu bi}e odràn od 24.

februara do 1. marta. Ina~e, ovo je, po-red poznatog Festivala „Dani Milivoja@ivanovi}a“, smotra posve}ena velika-nu na{eg glumi{ta koji je ro|en u Po-àrevcu pa mu se zavi~ajni grad naovaj na~in oduùje za slavu koju je

pronosio {irom zemlje i inostranstvukao maestralni teatarski umetnik.

Takmi~arski deo susreta otvara„Karolina Nojber“ pozori{ta „Kaste-lum“ iz Kostolca. Predstavu je reìraoFuad Tabu~i}, po tekstu Neboj{eRom~evi}a. Narednog dana prestavi-}e se Kragujev~ani komadom FridrihaDirenmata „Poseta stare dame“. Reì-ju potpisuje Miroslav Petrovi}. Jago-

dinci }e se predstaviti predstavomMarka Kameletija „Pidàma za {esto-ro“ a reìser je Velimir Mitrovi}.

Zatim }e se predstaviti doma}in,pozori{te „Milivoje @ivanovi}“ Centraza kulturu Poàrevac, komadom Ne-

boj{e Rom~evi}a „Umorni“. Reìjuponovo potpisuje Fuad Tabu~i}. Aka-demsko pozori{te SKC Kragujevac go-stuju sa predstavom „Hameln“, koja jera|ena po motivima Milice Stojano-vi}, u reìji Kostadina Stojadinova.Takmi~arski deo smotre zatvara mila-nova~ko pozori{te komadom D. R..Garnija „Silvija“ reìsera Branka Kne-èvi}a. Z. V.

Beograd - Poàreva~ki Centar za kul-turu dobitnik je ovogodi{njeg prizna-nja „Blagodarje“ koja je ovoj ustanovidodeljena u susret Savindanu, u beo-gradskom Udruènju knjièvnika Sr-bije, gde je prire|ena i Svetosavskaakademija u slavu i ~ast prvog arhiepi-skopa SPC, diplomate i knjièvnika.

Svetosavsko „Blagodarje“ je prizna-nje koje se dodeljuje za negovanje srp-ske knjièvnosti i doprinos u raduUKS. Ovo presti`no priznanje dobili supatrijarh srpski Irinej (kome }e prizna-nje biti naknadno uru~eno), ba~ki epi-skop Irinej, Prvo beogradsko peva~kodru{tvo, Aleksandar B. Lakovi}, Dra-gan Markovi}, Brankica Novovi}, \or-

|e Sibinovi}, Gordana Pe{akovi}, Ta-nja [iki}, Jelena Kotevi}, Sa{a Pauni},Gordana Kraja~i}, Janja Todorovi},Maja Danilovi}, Biljana Pa{i}, Aleksan-dar Avramovi}, Centar za kulturu „Po-àrevac“, „Jedinstvo-Panorama“ i ~a-sopis „Stig“. Priznanja je uru~io Milo{Jankovi}, zamenik predsednika UKS.

U bogatom programu u~estvovalisu hor „Kraljice Marije“, Leontina Vu-komanovi}, Aleksandra Stankovi} iJelena Marjanovi} sa de~jim horomO[ „14. oktobar“, dr Uro{ Doj~inovi},Tanja Andriji}, Sara Vlaji}, kao i pe-snici Bo{ko Suvajdì} i Sla|ana Risti},koji su ~itali svoje stihove posve}eneSvetom Savi. Z. V.

Objavljen program pozori{nog festivala „Milivojev {tap i {e{ir“

[est predstava na sceni Centra za kulturu

U ~ast pobednika „Protuve piju ~aj“U ~ast pobednika, poslednje ve~eri Festivala ponovo }e se poàreva~koj publici predstaviti Teatar„Resava“ Centra za kulturu Despotovac predstavom „Protuve piju ~aj“ Dragoslava Mihailovi}a ko-ju je reìrao Milan Veljkovi}. Despotov~ani su ovu privilegiju stekli pobediv{i na 12. Smotri dram-skih amatera Pomoravlja i Podunavlja „@ivka Mati}“ koja je, tako|e, odràna u Poàrevcu.

Sa dodele nagrade u Beogradu

Foto

: hitr

adio

.rs

Poàreva~ki Centar za kulturu dobitnik priznanja Udruènja knjièvnika Srbije

Nagrada „Blagodarje“ za negovanje srpske knjièvnosti

Poàrevac - Oplemenjuju}i kulturnimilje Poàrevca, Narodna biblioteka„Ilija M. Petrovi}“ godinu je otpo~elazanimljivim sadràjima. Re~ je o pred-stavljanju petog dopunjenog izdanjaknjige Prof. dr @arka Trebje{anina„Re~nik psihologije“. O delu vrednomza pomenutu oblast, uz na{eg uvaè-nog stru~njaka i autora, govorili suAleksandra Ninkovi} Ta{i} i Aleksan-dar Gaj{ek dok je moderator progra-ma bila Vera Zari} Mitrovi}, direktor-ka Biblioteke. U umetni~kom deluprograma nastupili su Leonardo Bo-rojevi} i Uro{ Boìlovi}, u~enici Mu-zi~ke {kole „Stevan Mokranjac“ Poà-revac iz klase Bojana Stevi}a.

Ovom prilikom, povodom Dana Bi-blioteke - Svetog Save - dodeljene su inagrade najboljim ~itaocima. Na De~i-

jem odeljenju to su Vuk Ruì} i Teodo-ra Ili} iz Poàrevca, Jelena Peri{i} iz Lu-~ice i Jovan Todorovi} iz Kostolca. Spe-cijalna nagrada za najve}i broj pro~ita-

nih knjiga i trajna ~lanska karta pripa-la je Mariji Rajkovi} iz Poàrevca. Naj-bolji ~italac na Odeljenju za mlade jeJelena Keki}, najbolji ~itaoci na Odelje-nju za odrasle su Nikola @upljanin izPoàrevca i Sneàna Golubovi} iz Ko-stolca. Svetosavska zahvalnica za daro-davca najve}eg broja knjiga u 2019.pripala je Draganu \uri}u \uri, slika-ru iz Poàrevca. V. Vinki}

@agubica - U prepunoj sali Zavi~ajnogmuzeja Homolja u @agubici odràna jesve~ana promocija novele „Droljica“ izbirke pri~a „Da se dàkamo u Omo-lju“ autorke Letice Milovanovi} iz obli-`njeg Milatovca. Promociju je otvorio

direktor muzeja Sa{a Ili}, a podr{ku go-spo|i Milovanovi} pruìo je knjièvnik@eljko Paji}, koji je, svim mnogobroj-nim posetiocima, predo~io da je „Dro-ljica“ pri~a o onoj lo{ijoj strani dru{tve-nih mreà, a da je zbirka „Da se dàka-

mo u Omolju“ najlep{i na~in da se do-~ara i otrgne od zaborava govor i obi~a-ji jednog podru~ja. Nakon promocije,Letica Milovanovic je istakla da je za-hvalna na podr{ci svim posetiocima,kao i lokalnoj samoupravi op{tine@agubica, a malim gestom uspela je dase na neki na~in i oduì svom kraju .

Oba dela iza{la su u izdanju Knji ev-ne omladine Srbije , a ulogu interpreta-torke izdvojenih delova knjiga imala jepisac Katarina Krstaji}, koja je prenelasvoje utiske, istakav{i da je prvi put uovom kraju i da je sre}na {to }e mo}i daupozna obi~aje i gostoprimstvo. Svi po-setioci promocije poneli su najlep{e uti-ske a autorka je strpljivo potpisivala svo-ja dela u kojima }e, prema njenim re~i-ma, mnogi prona}i deo sebe. Z. V.

Golubac - U manastiru Tumane na br-dima iznad Dunava kod Golupca, ko-ga sve masovnije pose}uju pravoslav-ni vernici iz Brani~eva kao i udaljeni-jih krajeva, odlu~ili su da osnuju bibli-oteku ali je za taj poduhvat neophod-na pomo} donatora.

Molba za pomo} upu}ena izdava~i-ma, bibliotekama, manastirima i gra-|anima koji su voljni da pomognu priosnivanju biblioteke. Zbog toga jebratstvo manastira, na ~elu sa iguma-nom Dimitrijem, uputilo javni apel zapomo} donatora. „Bratstvo manastiraTumana moli izdava~e, biblioteke,manastire i bra}u i sestre da pomognu

prilaganjem knjiga za formiranje ma-nastirske biblioteke. Unapred hvala,svako dobro od Gospoda“, navedenoje u apelu. Svi koji èle da pomognu,mogu da se obrate manastirskombratstvu preko telefona broj 012 76751 95. Ina~e, bratstvo manastira Tu-mana retko traì pomo} ve} i samo ~e-{}e pomaè drugima. Tako su nedav-no donirali 2.500 evra misionarskojparohiji srpske crkve u Bocvani zaoslikavanje hrama Svetog Save, a u de-cembru su Bogosloviji „Sveti JovanZlatousti“ u Kragujevcu poklonili 890kilograma namirnica i 200 pe{kira.

Z. V.

\ACI IZ KREPOLJINA KAO NEMANJI]IKrepoljin - U~enici Osnovne {kole „Jovan [erbanovi}“ iz homoljskog sela Krepoljin snimili su kra-tak umetni~ki film pod nazivom „Moè{ i ti“, koji predstavlja deo me|u{kolskog projekta koji sesprovodi na teritoriji cele Srbije a za cilj ima promovisanje srpske istorije i kulture. Projekat „Deca iNemanji}i“ nastavi}e da se realizuje tokom ~itave 2020. godine, a realizaciju projekta podràlo jeMinistarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja. Z. V.

Foto

: Op{

tina

@agu

bica

Foto

: Tel

evizi

ja H

omol

je

Manastir Tumane osniva bibliotekuNeophodna pomo} donatora

Predstavljeno kapitalno delo dr @arka Trebje{anina

Uz „Re~nik psihologije“ nagrade najboljima

Od 3. marta biblioteka radi „normalno“Podse}anja radi, zbog redovne revizije knjièvnog fonda Narodna biblioteka „Ilija M. Petrovi}“ do 2.marta ne}e izdavati knjige, ali }e Poàrevljanima biti dostupna ~itaonica. Zaposleni }e se potruditi dai u ovom periodu ponude bogate sadràje, a slede}i su „Dani kineske kulture“ od 4. do 10. februara.

U sali Zavi~ajnog muzeja Homolja u @agubici

Promocija knjiga Letice Milovanovi}

ve}a ovla{}enja donela su i ve}u odgovornost

Documents