BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 321 �� ^ETVRTAK 11. APRIL 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

CENTAR GRADA OSAVREMEWUJE IZGLED, PO^ELI RADOVI

DO KRAJA LETA TRG SA FONTANOM

JEDNOGLASNO NA SEDNICI SKUP[TINE OP[TINE

ZA SPOMENIKPOTPUKOVNIKU@IVOTI \URI]U

��Strana 2.

IZLO@BA ZA EDUKACIJU, UZ KUPOVINU

DDDD AAAA NNNN AAAA SSSS OOOO TTTT VVVV AAAA RRRR AAAA WWWW EEEE““““LLLL IIII DDDD LLLL ”””” MMMM AAAA RRRR KKKK EEEE TTTTAAAA

��Strana 20.

��Strana 3.

��Strane 3, 4. i 5.

��Strana 7.

GRADILI[TA U VI[E PODRU^JA GRADA

OBIMNA IZGRADWAINFRASTRUKTURE

NNNNEEEEUUUUMMMMOOOORRRRNNNNIIII BBBBRRRRAAAANNNNIIIITTTTEEEEQQQQIIII GGGGRRRRZZZZEEEE OOOODDDD GGGGRRRRAAAADDDDWWWWEEEE MMMMHHHHEEEE

OOOO RRRR GGGGAAAA NNNN IIII ZZZZ OOOO VVVV AAAA LLLL IIII PPPP RRRR OOOO TTTT EEEE SSSS TTTT KKKK OOOO DDDD JJJJ EEEE ZZZZ EEEE RRRR AAAA

BESKAMATNO KREDITIRAWE OBNOVE ZGRADA

NOVI KONKURS BID ZONE

��Strana 5.

[ava~ka ulica

~etvrtak 11. april 2019.2 Skup{tina op{tineBilten

Po hitnom postupku,za 55. sednicuSkup{tine op{tine,odbornicima je kao dop-unu dnevnog redaOp{tinsko ve}eprosledilo predlogodluke o podizawuspomenika potpukovniku@ivoti \uri}u. Da }edati punu podr{kuizgradwi spomenikapilotu koji se nije vra-tio sa ratnog zadatka1999. godine, predsed-nik Op{tine Sa{aPaunovi} dogovorio je uDavidovcu, wegovom rodnomselu, sa inicijatorima teideje. Sada je taj dogovorkonkretizovan zapo~iwawemprocedure, odnosnodono{ewem odgovaraju}eodluke na sednici SO, zakoju su glasali svi prisut-ni odbornici.Nakon ove, odbornici suusvojili ve}inom glasovai preostalih jedanaestta~aka dnevnog reda.Rasprave je bilo samo potri ta~ke, pa se tako, u

vezi prve, za re~ javio{ef odborni~ke grupe“Samostalnih napredwa-ka” Jovica Raji}, dok jeGoran Dini}, odbornikJedinstvene Srbije, zaskup{tinsku govornicuizlazio dva puta, povodomgodi{weg finansijskogizve{taja Regionalnog cen-tra za upravqawe komu-nalnim otpadom ‘RegionKraqevo” i povodom izme-na re{ewa o obrazovawustru~nog tima za spro-

vo|ewe javno-privatnogpartnerstva bez elemenatakoncesije, radi realizacijeprojekta rekonstrukcije,racionalizacije iodr`avawa javnog osvetqe-wa na teritoriji op{tine.Nakon prve, jednoglasne

odluke koja se ticalaspomenika stradalom junaku,odbornici su, bez rasprave,doneli Odluku o izmeni idopuni odluke o organi-zaciji op{tinskih uprava,a zatim su izmenili i

odluku o utvr|ivawu min-imalne naknade za teku}ei investiciono odr`avawezgrada i naknade za radprinudnog upravnika ustambenim i stambeno-poslovnim zgradama. Ovasredstva, ~iji visinuodre|uju jedinice lokalnesamouprave, vlasnici stano-va i lokala upla}uju nara~un svoje stambene zajed-nice, a uskla|ivawe sevr{i sa prose~nom netozaradom za pro{lu god-inu u tim jedinicama. Una{oj op{tini, premapodacima Republi~kog zavo-da za statistiku,prose~na neto zaradaiznosila je 40.506 dinara,pa je izmenama odlukeizvr{eno uskla|ivawe.

Regionalno upravqawekomunalnim otpadomNa iznete primedbe

odbornika Gorana Dini}au raspravi o izve{tajuRegionalnog centra zaupravqawe komunalnimotpadom “RegionKraqevo” odgovorio jeMilo{ Tomi}, predsed-nik Skup{tine togprivrednog dru{tva. On

je pojasnio {ta je svrhapostojawa Regionalnog cen-tra i za{to je uop{teformiran.- Op{tina Para}in pre-poznatqiva je po tome dasmo da sada na jedan ide-alan na~in re{iliupravqawe otpadom, ali, dabismo i{li napred,neophodno je da se toubudu}e re{ava na region-alni na~in, kako bi na{igra|ani imali kvalitetnuuslugu koja }e i daqe da

bude jeftina. Zbog togasmo, kao op{tina, pot-pisali ugovor sa jo{~etiri op{tine (GradKraqevo, Ra{ka, Trsteniki Vrwa~ka Bawa), o zajed-ni~kom regionalnomupravqawu otpadom i na tajna~in koristimo velikudonaciju Vlade Francuskeu iznosu od 563.000 evra,rekao je Tomi}. Iz te donacije, prema

wegovim re~ima, finan-sira se izrada seta doku-menata da bi se do{lo dokvalitetnog regionalnogplana upravqawa otpadomi, na kraju, do projekta zaregionalnu deponiju, {to}e sve sagledati stru~neslu`be donatora. Uslovkori{}ewa donacije idokaz ozbiqnosti bio je dase organizuje privrednodru{tvo, pa je osnovan“Region Kraqevo”. Tomi}je rekao da su tro{kovitog preduze}a minimalni iu skladu sa brojemstanovnika op{tina-u~esni-ca. Za Para}in, to jestotinak hiqada dinara,{to su zaista minornasredstva u odnosu naveli~inu donacije. Kad se,na kraju, zavr{i izradatog seta dokumenata, Tomi}ka`e da }e onda op{tinaPara}in znati kojim putem

daqe da ide u upravqawukomunalnim otpadom. Ve}inom glasova odbor-

nici su usvojili finasi-jski izve{taj doo “RegionKraqevo”, a zatim i tripredloga re{ewa. Prvim jeizmewen sastav stru~nogtima za sprovo|ewe javno-privatnog partnerstva bezelemenata koncesije radirealizacije projekta rekon-strukcije i racionalizacijejavnog osvetqewa na ter-itoriji op{tine. Ostaladva re{ewa bila suimovinska, a odnose se naprodaju dve op{tinskeparcele u postupku javnogogla{avawa - prikupqawempisanih ponuda, i to fir-mama “Quba invest” iMlekari “Mihajlovi}”.Javno komunalno pre-

duze}e “Para}in” bilo jeu centru pa`we tri ta~kei one su usvojene tako|ebez rasprave. Odbornici sudali saglasnost na prvuizmenu programa poslo-vawa JKP, sa finansi-jskim planom i odlukomNadzornog odbora; slo`ilisu se sa cenovnikomizdavawa tezgi za va{arei sa odlukom Nadzornogodbora istog javnog pre-duze}a o kreditnomzadu`ewu.

Z. Ra{i}

Po proceduri, a na osno-vu zakqu~ka Op{tinskogve}a, nacrt jednog od naj-va`nijih lokalnih akata,Odluke o pribavqawu, otu-|ewu i davawu u zakup ne-pokretnosti na teritori-ji op{tine Para}in, na ko-jima Op{tina ima javnusvojinu, nalazi se na javnojraspravi od dvadeset dana.Odlukom se defini{e

pribavqawe, otu|ewe, raz-mena, prenos prava na dru-gog korisnika i davawe uzakup op{tinskih nepo-kretnosti, odnosno poslov-nih i stambenih objekata,(ne i gra|evinskog zemqi-{ta, {to se ure|uje poseb-

nom odlukom), putem lici-tacije prikupqawem po-nuda. Zbog vi{e izmenaranije Odluke, uskla|iva-wa sa Statutom op{tine,Zakonom i Uredbom, pri-premqena je nova Odlu-ka, kojom su predlo`enenovine u vezi zakonskemogu}nosti da lokalne sa-mouprave odre|uju organekoji odlu~uju. S tim u ve-zi, predlog je da o priba-vqawu i otu|ewu nepo-kretnosti (kupovini i pro-daji) odlu~uje Skup{tinaop{tine, a o davawu u za-kup i na kori{}ewe - Op-{tinsko ve}e, ~ime se po-jednostavquje procedura.

Predsednik op{tine, kaoizvr{ni organ, uz ovla{}e-we koje dobija potpisujeugovore sa zakupcima, od-nosno korisnicima ve}ihobjekata, dok za mawe objek-

te, date javnim preduze}imai ustanovama na kori{}ewe,ugovore, uz saglasnost Ve-}a, potpisuju organi tihpreduze}a i ustanova. Nataj na~in obezbe|uje seapsolutni uvid lokalnezajednice u raspolagaweop{tinskom imovinom.

Novina u nacrtu odlukekoja se nalazi na javnojraspravi je i posebnimpoglavqima ure|eno dava-we u zakup velikih indu-strijskih proizvodnihobjekata, otvorenih ilizatvorenih gara`nih me-sta kojima op{tina ras-

pola`e ili }e raspolaga-ti. Nacrtom je, tako|e,definisano, da prihode poodluci kontroli{e Lo-kalna poreska admini-stracija, s obzirom nato da su deo izvornihprihoda buxeta.

R.B.

NACRT ODLUKE O NEPOKRETNOSTIMA U SVOJINI OP[TINE NA JAVNOJ JE RASPRAVI

Predlog je da o pribavqawu i otu|ewu nepokretnosti odlu~uje Skup{tina op{tine,a o davawu u zakup i na kori{}ewe - Op{tinsko ve}e

SUGESTIJE I PREDLOZI

Kopiju nacrta oveodluke i sve informa-cije zainteresovanafizi~ka i pravna licamogu dobiti u kance-lariji broj 50, na dru-gom spratu Op{tinskeuprave, gde tako|e mogupodneti pisano obraz-lo`ene primedbe, pred-loge i sugestije, uko-liko ih imaju.

DR VESI] DIREKTOR DOMA ZDRAVQA

Na kraju sednice skup{tinska ve}ina donela je sedamre{ewa iz oblasti izbora i imenovawa, izme|uostalih, o ponovnom imenovawu dr Vesna Vesi}, speci-jaliste pedijatrije, za direktora Doma zdravqa.Ostala re{ewa odnosila su se na izmene u sastavu

upravnih odbora Op{tinske stambene agencije, SRC“Borac” i Zavi~ajnog muzeja i {kolskih odboraTehnolo{ke {kole i O[ “Branko Radi~evi}” u Popovcu.

SA 55. SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE PARA]IN, ODR@ANE 27. MARTA

JEDNOGLASNO ZA PODIZAWE SPOMENIKAPOTPUKOVNIKU @IVOTI \URI]UOdbornici su ve}inom glasova usvojili i preostalih jedanaest ta~aka dopuwenog dnevnog reda

PREDLO@ENE VA@NE NOVINE

Sve informacije mogu se dobiti u kancelarijibroj 50, gde se podnose i sugestije i predlozi

~etvrtak 11. april 2019. 3Aktuelno Bilten

Izgradwa jedne od ulicau Dankovu ovih dana privo-di se kraju poplo~avawem,a gradili{te u [ava~kojulici obi{ao je Sa{aPaunovi}, predsednikop{tine, sa saradnicima izUprave za investicije iodr`ivi razvoj. U izjavi,on je podsetio da }e se uovoj gra|evinskoj sezonirekonstruisati i izgra-diti 24 gradske i pri-gradske ulice. Da bi se u [ava~koj

re{ili imovinski odnosi,neophodni za wenu izgrad-wu, bilo je potrebno blizusedam godina jer je ve}ideo zemqi{ta trase ulicebio u privatnom vlasni{tvu.- Ovo je jedna od godinakada planiramo najve}iobim poslova u posledwevreme u samom gradu kadaje re~ o izgradwi i rekon-strukciji ulica, a razlogza to je, pre svega, {to smouspeli da re{imo mnogeimovinske probleme uvi{e prigradskih naseqaposle usvajawa novog planageneralne regulacijepro{le godine, a ovu ulicukonkretno smo re{avali uimovinskom smislu skorosedam godina. Sli~na jesituacija i sa drugim uli-cama u prigradskim nase-qima. One koje nisuizgra|ene, nisu samo zbog

toga {to jo{ uvek nisure{eni imovinski odnosi,rekao je Paunovi}, pono-vo apeluju}i na gra|ane daiza|u u susret op{tin-skim slu`bama, da do|una imovinsku raspravu dabi se sproveo postupak,da se na taj na~in ubrzaizgradwa infrastrukture.

A poplo~avawe, odnosnobehaton plo~e za [ava~ku,bile su neophodne zato{to su stanovnici oveulice odlu~ili da im jedovoqna {irina od trimetra. Da je ulica ~etirimetra {irine, gradio bise asfaltni kolovoz, alistanovnici [ava~ke nisu

hteli da se odreknu jo{dela svog zemqi{ta, saz-najemo od Vojisliva Vasi}a,na~elnika Uprave za inves-ticije i odr`ivi razvoj. [ava~ka ulica je, ina~e,pre dve godine dobilakanalizacionu mre`u.Naime, Ministarstvopoqoprivrede - Republi~kadirekcija za vode iop{tine Rekovac,Despotovac, Svilajnac,]uprija i Para}in suu~estvovale u realizacijiprojekta "MunicipalInfastrucure SupportPrograme" preko IPA-afonda, odakle su i dobi-jena sredstva za kanal-izaciju. M. Stojanovi}

Ve}nici su pro{log petka,5. aprila, efikasno usvojilisve ta~ke obimnog dnevnogreda, najpre izmene i dopuneobjediwenog Pravilnika oorganizaciji i sistemati-zaciji radnih mesta uop{tinskim upravama iop{tinskom pravobrani-la{tvu, a zatim je na javnuraspravu upu}en nacrt odlukeo pogrebnim delatnostima,koju Skup{tina op{tinetreba prvi put da donese.Usvojeni su, i odbor-

nicima upu}eni, pro{logo-di{wi izve{taj o radu iplan i program radajagodinskog Istorijskogarhiva “SredwePomoravqe”, te ugovor o

wegovom finansirawu. Nared su zatim do{liizve{taji i izmene ovo-godi{wih planova {kola,koje su obrazlo`iliprisutni direktori obra-zovnih ustanova, pa suve}nici najpre dali saglas-nost na pro{logodi{wiizve{taj O[ “VukKaraxi}” Poto~ac, a zatimi na rebalanse planova iprograma rada sa planovi-ma investicija i finan-sijskim planovimaMa{insko-elektrotehni~ke{kole, O[ “StevanJakovqevi}”, “Mom~iloPopovi} Ozren”, “RadojeDomanovi}” i {kola uPopovcu, Sikirici i

Dowoj Mutnici. Usvojenisu i Skup{tini upu}enipro{logodi{wi izve{tajio radu SRC “Borac” i“Jedinstvo”, zatim i izmeneplanova i programaZavi~ajnog muzeja,Turisti~ke organizacije iPU “Bambi”.Na prethodnoj sednici

Op{tinskog ve}a, odr`anoj2. aprila, ve}nici su jedno-glasno utvrdili predloggodi{weg programaza{tite, ure|ewa ikori{}ewa poqoprivrednogzemqi{ta za 2019. godinui uputili ga Skup{tiniop{tine na razmatrawe.Tako|e jednoglasno, donetje zakqu~ak kojim je data

saglasnost na odlukukomisije o izboru pro-jekata udru`ewa gra|anaza sufinansirawe i finan-sirawe iz buxeta, apredsednik Op{tineovla{}en je da potpi{ere{ewe o dodeli sredsta-va. U vezi ove ta~ke, saglas-nost je dobio i model ugov-ora za finansirawe pro-grama od javnog interesa izbuxeta.I na ovoj sednici razma-trani su rebalansi plano-va i programa {kola, pa susaglasnost dobileEkonomsko-trgovinska{kola, O[ “\uraJak{i}”, “Vuk Karaxi}”u Poto~cu, kao i Muzi~ka{kola “Milenko@ivkovi}”. Z. Ra{i}

Grupa gra|ana “OdbranimoGrzu” organizovala jepro{le subote jo{ jedanprotestni skup gra|anakod jezera, kada supostavili i dve table upo-zorewa investitoru minihidro-elektrane da na Grzunije dobrodo{ao, te dapriroda i `ivi svet ureci treba da se sa~uvaju.U ovom udru`ewu sig-

urni su da }e gra|evinskadozvola koju je investitordobio vrlo brzo “dapadne”, a ZoranKojadinovi}, jedan odaktivista, navodi da sunadle`nom odeqewuOp{tine podneli zahtev zaponavqawe postupka. Sozbirom da sad imaju studi-ju Prirodno-matemati~kogfakulteta iz Kragujevca outicaju MHE na ekosistem

Grze, on veruje da }e tajzahtev biti ispuwen.U udru`ewu “Odbranimo

Grzu” ka`u da se bore pro-tiv izgradwe MHEiskqu~ivo pravnim putem, uzdokumentaciju i po zakonu,da imaju podr{ku Op{tine,da izgradwa mini centralene}e doneti nova radna mes-ta i privredni rast ve}samo {tetu, te da bi, sobzirom na okolnosti io~ekivano ponavqawe pos-tupka, investitor trebalo daodustane od gradwe. Udru`ewe “Odbranimo

Grzu” ima podr{ku vi{eod 5.000 stanovnikaPara}ina, koliko ih jepotpisalo peticiju, aokupqawu na Grzi pris-ustvovali su brojniqubiteqi prirode i plan-inari. Z. Ra{i}

Izme|u dva broja“Biltena”, dva proteklapetka, odr`ana su jo{ dvagra|anska protesta “1 od5 miliona”, u okviru kojihsu gra|ani nezadovoqnidr`avnom vla{}upro{etali glavnom grad-skom ulicom, od Spomenikapobedniku do autobuskestanice, a pre toga suponovqeni poznati zahte-vi potpisnika “Sporazumasa narodom”: ostavkadr`avnog vrha, smenadirektora RTS i ~lano-va REM-a i izbori nasvim nivoima koji }e seodr`ati 6 do 9 mesecinakon {to mediji postanuslobodni, a ukoliko ovizahtevi ne budu ispuweni,za subotu, 13. april, uBeogradu je zakazan veli-ki op{tenarodni protest.U petak, 29. marta,

okupqenim Para}incimana {estom protestu obra-tio se poznati sportskikomentator MilojkoPanti}, koji se potompridru`io gra|anima u{etwi. On je ponovio dasu “Para}in, [abac i^ajetina jedine slobodneteritorije u dana{wojSrbiji”, te da su protestiusmereni protiv repub-li~kih vlasti “koje sunam ukrale dr`avu, okupi-rale i uzurpirale kom-pletnu vlast, od mesnihzajednica do parlamenta”.Jedan od organizatora

protesta u Para}inuNemawa Jovanovi} pozvaoje Para}ince da sepridru`e, do|u u Beograd13. aprila i da svi “zajed-no tra`imo ispuwewe poz-natih zahteva ~iji je rokza ispuwewe 30 dana”. Z.R.

PREDSEDNIK OP[TINE SA[A PAUNOVI] OBI[AO GRADILI[TE U DANKOVU

BEHATON PLO^E ZA [AVA^KU ULICUZa re{avawe imovinskih problema bilo je potrebno skoro sedam godina

REKONSTRUKCIJA KOLOVOZA U GRADU

Kad je re~ o gradskim ulicama, rekonstrui{u se oneu kojima se mewa vodovodna mre`a kroz projekatunapre|ewa vodosnabdevawa, i tu }emo i dogra|ivatiinfrastrukturu kad je u pitawu ki{na kanalizacija idruge instalacije, naveo je Paunovi}. Ukoliko se svesprovede kako je planirano, ovo }e biti jedna odnajboqih godina kad je re~ o obnovi i izgradwi putne infra-strukture u samom gradu i prigradskim naseqima.

SA DVE PRO[LONEDEQNE SEDNICE OP[TINSKOG VE]A

SAGLASNOST NA REBALANSE PROGRAMA [KOLASa sednice od 5. aprila na javnu raspravu upu}en je nacrt odluke o pogrebnim delatnostima

SPORTSKE TEME

Posledwe dve ta~kezasedawa od pro{logpetka bile su sportske,pa su saglasnost dobi-la dva izve{taja komisi-je za ocenu godi{wih iposebnih programa koji-ma se zadovoqavajupotrebe i interesigra|ana u oblasti sportai za stru~ni pregled iocenu programa.

Na {estom protestu, 29. marta, govoriosportski novinar Milojko Panti}

GRUPA “ODBRANIMO GRZU” ORGANIZOVALA PROTEST KOD JEZERA

PROTESTNE [ETWESVAKOG PETKA

Osim [ava~ke, u ovoj mesnoj zajednici u tokuje izgradwa i Stri{ke ulice u Ribnici

Sednici su prisustvovali i direktori {kola ~iji su programi bili tema

GRA\ANSKI PROTEST

“1 OD 5 MILIONA”

TABLE UPOZOREWA ZA INVESTITORA

~etvrtak 11. april 2019.4 InfrastrukturaBilten

Nakon zavr{ene rekon-strukcije vodovodne mre`eu delu Ulice DragoslavaMarinkovi}a u Mesnojzajednici "Dankovo", predkraj marta po~eli suradovi i na rekonstrukcijikolovoza u ovom delu sao-bra}ajnice, u okviru ovo-godi{weg programa rekon-strukcije i izgradwe 24gradske i prigradske ulice.Pre ovih radova zamewenoje 240 metara dotrajalihvodovodnih cevi, a ovajposao je obavqen kao deovelikog projektaunapre|ewa vodosnabde-vawa koji se realizujekroz program KFW banke.Obilaze}i gradili{te

na po~etku izvo|ewazemqanih radova, predsed-nik op{tine Sa{aPaunovi} najpre je podse-tio da ovogodi{wi programpredvi|a rekonstrukcijui izgradwu 24 gradske iprigradske ulice, te daje vodovodna mre`a, osimu delu ove ulice, zamewe-na i u delu Ulice caraDu{ana u Glo`daku kod{kole "Mom~ilo Popovi}Ozren", koji se tako|erekonstrui{e.- Sli~nih radova bi}e navi{e lokacija u gradu.Stare ulice u kojima semewa vodovodna mre`a kas-nije }e biti rekonstru-isane i asfaltirane, odnos-

no bi}e kompletne zamenekolovoza. Kada je re~ oizgradwi prigradskih uli-ca, u Dankovu traju radoviu [ava~koj ulici, uStri{koj u nasequ Ribnicai o~ekujemo radove u deluPe}ke ulice. To je prilazkoji nije bio zavr{en zbogimovinskih problema, alije, u me|uvremenu, ra|enakanalizacija, kazao jePaunovi}, dodaju}i dao~ekuje radove i u drugimprigradskim naseqima naputnoj infrastrukturi.Ve} se radi naKara|or|evom brdu, a bi}eradova u nasequ CariceMilice - jug, u nasequCara Du{ana bez broja iu Mesnoj zajednici "BrankoKrsmanovi}" u nasequ

@abare. To su sve ulice ukojima su uspe{no re{eniimovinske odnosi ove i

prethodne godine.Paunovi} se posebno osvr-nuo na najve}i problem za

izgradwu infrastrukture uprigradskim naseqima, a tosu nere{eni imovinskiodnosi.- Uspeli smo da posle

usvajawa novog Plana gen-eralne regulacije pro{legodine re{imo imovinskeprobleme u vi{e prigrad-skih naseqa i da krenemou izgradwu ulica i ne{to

vodovodne mre`e i kanal-izacije koja je preostala.Me|utim, i daqe je najve}iproblem upravo izgradwaulica jer one moraju bitiu op{tinskom vlasni{tvu,odnosno te parcele na koji-ma }e biti ulice morajubiti op{tinske da bi sestavio asfaltni kolovoz.Kanalizacija i vodovod semogu graditi samo uzsaglasnost vlasnikaparcela, ali to nije mogu}eza asfaltirawe, objasnio jepredsednik Op{tine.Zato je vrlo va`no da segra|ani koji jesu vlasnicitih delova ulica javqaju uimovinsku slu`bu, dadolaze na rasprave, to jejedini na~in "da sesprovede imovinski pos-tupak i da onda iza togadobijemo gra|evinskudozvolu kako bismo uop{tegradili te ulice", porukaje Paunovi}a sa obilaskaradova na rekonstrukcijiulice u Dankovu.

M. Stojanovi}

U skladu sa potreba-ma seoskih sportskihklubova i me{tana ve}godinama se renovira-ju postoje}i i gradenovi sportski objekti.Ve}ina ovih radovasprovodi se etapno,odnosno fazno, afinansirawe je izop{tinskog buxeta.- Kao {to je poznato,Op{tina Para}in izd-vaja zna~ajna sredstva zaobjekte sportske infra-strukture, pre svega dabi obezbedila normalneuslove za bavqewesportom na selu, kao iu samom gradu. Uprethodnom periodu Op{tinaje izdvojila zna~ajna sredstvaza izgradwu tih objekata, ame|u wima mo`emo izdvojitiobjekte svla~ionica u seluZabrega i u Stri`i, ka`eVojislav Vasi}, na~elnikUprave za investicije iodr`ivi razvoj, u okviru~ijeg programa su plani-rana ulagawa u sportskuinfrastrukturu.Od ove godine fudbalski

klubovi iz Gorwe Mutnice

i [aludovca nakon izgrad-we i opremawa svla~ionicaponovo imaju uslove da bududoma}ini na svojim tereni-ma u rangu u kome se tak-mi~e. Do po~etka nove jesewesezone nove svla~ionice }edobiti i fudbalski kluboviu Zabregi i Stri`i. Nasvla~ionicama u Stri`i jezavr{ena fasada, a okon~aweizgradwe ovog objekta bio jezahtev me{tana na zborovi-ma o planirawu op{tin-

skog buxeta. Oni su izgrad-wu zapo~eli svojim prilozi-ma ali je objekat ostao neza-vr{en i nekoliko godina bezkrova pre nego {to jeOp{tina buxetskim sred-stvima nastavila radove.Od zna~ajnijih poslova na

izgradwi sportske infra-strukture ove godine trebaizdvojiti jo{ nastavak rado-va na fudbalskom terenu uIzvoru i izgradwu iure|ivawe fudbalskog terena,

tribina i kompletnog ren-ovirawa prostorija velikogsportskog kompleksa uDavidovcu.- Ove godine su jo{ plani-rani i radovi na terenu uRataru, postavqawe ograde,zatim u Lebini gde }e se,tako|e raditi ograda, pre-cizirao je Vojislav Vasi}.

M.S./A.\.

Redovno prole}no sanirawe o{te}ewana kolovozima, odnosno udarnih rupa kojenastaju zimi usled niskih temperatura,padavina i ba~ene soli, Direkcija zaizgradwu je zapo~ela jo{ polovinom mar-ta jer su vremenski uslovi bili povo-qni. Radovi se obavqaju bez zastoja izavr{eni su najpre u najprometnijim uli-cama u gradu - Kraqa Petra, Vo`daKara|or|a, Nemawinoj, Carice Milice,biv{oj Ni{koj i Ulici Tome@ivanovi}a, kao i u Vidovdanskoj,Majora Marka, Branka Krsmanovi}a,Majora Gavrilovi}a i Kajmak~alan-skoj.Sanirana su i o{te}ewa kolovoza naop{tinskom putu ka ^epuru, odnosnoRa{evici, privedena su kraju na ulazuu Poto~ac, a obavi}e se i u samom selu,te u prekomoravskom selu Svojnovu,saznajemo od Sr|ana Mileti}a izDirekcije za izgradwu.Budu}i radovi na krpqewu u seoskimmesnim zajednicama odredi}e se premastepenu nastalih o{te}ewa, a krpqewe}e biti nastavqeno na gradskim ulicamadrugog prioriteta.Podsetimo, Para}in je jedna od retk-ih op{tina koja je i u toku sezone zim-skog odr`avawa puteva imala urgentnokrpqewe kolovoza i to je ura|eno nanajva`nijim ulicama zbog bezbednostisaobra}aja. M.S.

REKONSTRUI[E SE DEO ULICE DRAGOSLAVA MARINKOVI]A U MESNOJ ZAJEDNICI DANKOVO

POSLE ZAMENE VODOVODNE MRE@E, NOVI ASFALTUlice u gradu u kojima se mewa vodovodna mre`a bi}e kasnije i kompletno rekonstruisane u tom delu

IMOVINSKI PROBLEMI I NERAZUMEVAWE

Predsednik Op{tine je naglasio da lokalnasamouprava nailazi na ~esta nerazumevawa gra|anakoji tra`e da se neka ulica asfaltira, a ondanedolaskom na raspravu sami ometaju imovinskipostupak i onemogu}avaju da se on blagovremeno okon~ai ulica izgradi.- Dakle, javite se da {to pre zavr{imo re{avawe

imovinskih problema pa }e biti i asfalta, zakqu~ioje prilikom obilaska gradili{ta u Dankovu, Paunovi}.

SREDSTVIMA OP[TINE FINANSIRA SE IZGRADWA SPORTSKE INFRASTRUKTURE

VELIKA ULAGAWA U SEOSKE SPORTSKE OBJEKTEPrivedeni su kraju radovi na izgradwi fudbalskih svla~ionica u Gorwoj Mutnici, [aludovcu, Stri`i i Zabregi

USLOVI I ZA VI[I RANG

Fudbalski klubZemqoradnik iz Stri`e iFK Polet iz Zabrege uaktuelnoj sezoni suodustali od takmi~ewa zbogpropusta u oraganizaciji,ali su najavili u~e{}e unovoj sezoni koja po~iwepolovinom avgusta. U tadva sela na terenimaura|ene su nove slu`beneprostorije, investirano jedosta iz buxeta lokalnesamouprave, tako da su oviklubovi obezbedili uslovei za ve}i rang takmi~ewaod Op{tinske lige, sazna-jemo od Dragana @ivkovi}a,sekretara Fudbalskogsaveza op{tine.

REDOVNO PROLE]NO KRPQEWE KOLOVOZA

SANIRANENAJPROMETNIJE ULICE

STRI@A - Na svla~ionicama za FK Zemqoradnik zavr{ena fasada

~etvrtak 11. april 2019. 5Infrastruktura Bilten

Ure|ewe gradskog trgasa fontanom je jedan odnajva`nijih projekataure|ewa gradskog jezgra,a pro{le sedmice zapo~elisu radovi na wegovoj real-izaciji.

Trg sa fontanom nalazi}ese preko puta marketa"Maksi", odnosno obuh-vati}e prostor od“Noletove kafane” do kra-ja doskora{weg parki-rali{ta sa jedne strane iUlice Svetog Save doglavne ulice, sa drugestrane. Gradili{te jeogra|eno, ~ime je izvo|a~sa kojim je ugovorenaizgradwa, a to je konzor-cijum preduze}a “Transkop”i “Visokogradwa in`ewer-ing” Beograd, zapo~eorekonstrukciju 2.500kvadrata javne povr{ine.- Prakti~no, uklawamo

celokupni sada{wi plato.

[to se ti~e zemqanih rado-va na ovom prostoru, imamoi iskope zbog fontane koja}e biti delom nadzemna, adelom podzemna i izgle-da}e veoma lepo. Bi}e tusvetlosnih traka, mobilijara,bi}e puno sadr`aja ide{avawa oko fontane,rekao je povodom po~etkaradova {ef gradili{ta,Stefan Zafirovi}, iz"Visokogradwe”. On je dodaoda }e, pored novih behatonplo~a, biti zadr`an deokaldrme kao podsetnik nanekada{wi izgled ovog pros-tora. Kaldrma se najprekompletno uklawa ali }edeo, nakon sprovo|ewazemqanih radova, bitivra}en zbog o~uvawa aut-enti~nosti gradskog jezgra.Izgradwa trga sa fontanom,nagla{ava Vojislav Vasi},

na~elnik Uprave za inves-ticije i odr`ivi razvoj,samo je jedan od brojnihprojekata koji se sprovodeove godine na ure|ivawujavnih povr{ina, mo`danajzna~ajniji, a svakakonajvidqiviji u Para}inu.Trg sa fontanom }e ople-meniti prostor u centrugrada i dati mu potpunonovu dimenziju, uz tako|eplaniranu izgradwu iure|ewe igrali{ta i parko-va za decu na drugim lokaci-jama.

Prema ugovoru saizvo|a~em radova, novitrg kompletno bi trebaloda bude zavr{en tokomleta i jedna je od najz-na~ajnijih op{tinskihinvesticija ove godine kadje u pitawu ure|ivawejavnih povr{ina, parko-

va, trotoara... Izgradwatog trga prva je fazavelikog projekta ure|ivawakompletne javne povr{ineka “Kocki 3”, doraskrsnice Ulice kraqaPetra sa Ulicom SaveKova~evi}a, koji }e serealizovati tokom nizagodina. M. Stojanovi}

Me|u zna~ajnim investi-cijama u selu, me{taniRatara su na zborovima oplanirawu buxeta isti-cali va`nost izgradwenamenskog objekta za verskeobrede na seoskom grobqu.Op{tina im je iza{la ususret, a izgradwa kapeleu gra|evinskom delu ovihdana privedena je kraju.- Za nas je to bio jedan

od prioriteta, a sa izgrad-wom se krenulo 2017.godine. [to se ti~e spo-qa{wih radova, preostalaje izgradwa fasade, a odunutra{wih preostalo je dase srede podovi i ubacestolovi i stolice. Objekat}e me{tani koristiti zaparastose jer u posledwih

nekoliko godina verskiobi~aji vezani za sahranei se}awe na pokojnikeobavqaju se na samomgrobqu bez obzira na vre-menske uslove, ka`e Goran

Markovi}, predsednikSaveta MZ Ratare.Za obezbe|ivawe struje ivode tra`i se re{ewe sobzirom da su glavne insta-lacije prili~no udaqene odgrobqa, napomiweMarkovi}. Najbli`i vod sakog bi se kapela moglanapajati strujom udaqenje oko 700 metara, te pos-toji mogu}nost da se napa-jawe elektri~nom energi-jom omogu}i preko agregata.[to se vode ti~e, idejaMesne zajednice je,nagla{ava Markovi},

izgradwa bunara.Investicija u izgradwu

kapele u Rataru deo jeovogodi{weg programaUprave za investicije iodr`ivi razvoj, koja je isprovela postupak zaizgradwu objekta, a kakoka`e na~elnik te upraveVojislav Vasi}, okon~anisu radovi na ovoj faziizgradwe. Nedavno jezavr{en krov, ugra|enastolarija i u doglednovreme se o~ekuje sprovo|ewedaqih postupaka koji seodnose na zavr{etak objek-ta, kako bi se on stavio ufunkciju.Me{tani Ratara tvrde

da im je kapela va`na jerse verski obredi vezani zasahrane i pomene sve maweobavqaju u ku}ama pre-minulih, a sve vi{e nasamim grobqima. Bezkapele, obredi se odvija-ju pod vedrim nebom, pa ih~esto ometaju lo{i vre-menski uslovi, obja{wavaRadoslav Markovi}, jedanod `iteqa ovog sela.

M.S./A.\.

Pre dvadesetak godinazapo~eta izgradwa HramaHristovog ro|ewa u Ra{evi-ci, nastavqena je zahvaqu-ju}i buxetskim sredstvimaOp{tine odobrenim pojavnom konkursu za sufi-nansirawe projekata crka-va i tradicionalnih verskihorganizacija. U me|uvremenu, kroz plan

detaqne regulacije re{enisu imovinski problemi iova crkva je ozakowena, {toje omogu}ilo da se dobijuop{tinska sredstva. Novacse koristi za sanaciju -pokrivawe krova, kako bise unutra{wost za{titila odproki{wavawa.Lokalna samouprava svake

godine izdvaja sredstva zafinansirawe rekonstruk-cije i izgradwe verskihobjekata. Kako se tokom

godine o~ekuje novi javnikonkurs, zainteresovani bitrebalo da se na vremeinformi{u kod op{tinskihslu`bi, jer sredstva moguda se odobre samo za vers-ki objekat koji ima gra|evin-sku dozvolu i uredne“papire”. Z.R.

PRO[LE SEDMICE PO^ELI NAJAVQIVANI RADOVI U CENTRU GRADA

DO KRAJA LETA TRG SA FONTANOMNovi trg je prva faza velikog projekta ure|ewa javnih povr{ina ka “Kocki3” koji }e se realizovati etapno. Centar grada osavremewuje izgled

IZME[TEN PARKING

Zbog izgradwe trgaparking je trajnoizme{ten, ali kako }ese na drugim lokacija-ma gde postoje tehni~kiuslovi omogu}itipro{irewe postje}ih iizgradwa novih javnvihparkirali{ta, "ukidawe"parkinga na lokacijibudu}eg trga voza~i prak-ti~no ne}e “osetiti”.

ETAPNO URE\IVAWE

GRADSKOG JEZGRA

Javni prostor od“Noletove kafane” pa svedo “Kocke 3” bi}e u pot-punosti izmewen krozvi{e faza izgradwe nared-nih godina. Povr{ina sadesne strane Ulice kraqaPetra Prvog, od pomenutekafane pa do raskrsnicesa Ulicom SaveKova~evi}a, dobi}e pot-puno novi izgled.

KOMPLIKOVANA PROCEDURA

Ure|ewe grobqa jedan je od bitnijih zahtevastanovnika sela iz razloga {to mesne zajednice nemogu da ih odr`avaju i uspostavqaju komunalnired, niti da re{avaju imovinske probleme. Propisipredvi|aju komplikovan i skup postupak izradeurbanisti~kih planova, uz dodatne zahteve da se re{eimovinski problemi, {to je prvi korak na putubilo kakvog ure|ewa seoskih grobaqa.

ZA STANOVNIKE RATARA SAZIDAN JE OBJEKAT KOJI SU TRA@ILI

IZGRA\ENA KAPELA NA SEOSKOM GROBQUGra|evinska faza je zavr{ena, u narednom periodu o~ekuje se nastavak posla i nala`ewe re{ewa za struju i vodu

U RA[EVICI NASTAVQENA IZGRADWA CRKVE

OP[TINA POMOGLABUXETSKIM SREDSTVIMA

URE\EWE JAVNIH POVR[INA

IZGRADWA U NASEQU CARICE MILICE - JUG

RADOVI U GRA^ANI^KOJ,QEVI[KOJ I @I^KOJ

ZZZZ AAAA VVVV RRRR [[[[ EEEE NNNN PPPP RRRR OOOO LLLL AAAA ZZZZ UUUU SSSS UUUU TTTT JJJJ EEEE SSSS KKKK OOOO JJJJ

U nasequ Carice Milice- jug (desno od te ulicegledano u pravcu auto-puta)nakon re{avawa imovinskihodnosa gradi se vodovod-na mre`a u Gra~ani~kojulici, a isti posao po~eoje u obli`woj Qevi{kojulici.

Gra~ani~ka ve} ima

izgra|enu kanalizaciju, pa jeove godine u planu izgrad-wa planske dokumentacijeza izgradwu kolovoza unarednom periodu. [to seti~e kanalizacije, ona jeprivedena kraju u @i~kojulici, a planirano je da taulica tokom godine bude iizgra|ena. Z.R.

Po~etak iskopa za fontanu pro{log petka obi{ao je i predsednik op{tine

Objekat za verske obrede zahtevali su sami me{tani

Javne povr{ine u graduure|uju se na vi{e lokaci-ja, a {to se ti~e pe{a~kihstaza - trotoara, izgradwaje aktuelna u Ulici BrankaKrsmanovi}a, od parka kod{kola do zgrade Bibliotekei u Ulici Todora odStala}a, dok je ure|eweprolaza u Ulici Sutjeskojka Glo`da~kom vencuzavr{eno (na slici), kao istaza u Ulici Ru|era

Bo{kovi}a u sklopu novogde~jeg parka. U deluVidovdanske ulice, CaraDu{ana i Deligradskoj, nazahtev stanara ure|eni suprilazi zgradama. Ugovoreni su i o~ekuje se dapo~ne izgradwa trotoara sadesne strane Tesline ulice,od Ulice Vojvode Putnika kabrdu, te na desnoj straniUlice Ilije Gara{anina.

Z.R.

~etvrtak 11. april 2019.6 PanoramaBilten

Kroz partnerstvoPrograma Ujediwenih naci-ja za razvoj (UNDP) iOp{tine Para}in, usklopu Regionalnog pro-grama lokalne demokrati-je na zapadnom Balkanu, zaorganizacije civilnogdru{tva i udru`ewagra|ana otvoren je javnikonkurs za finansiraweprojekata. Konkurs jeobjavqen u dnevnom listu“Danas” i na zvani~nojinternet straniciOp{tine posle trodnevnogtrening ciklusa organi-zovanog kako bi se zain-teresovani obu~ili zapripremu {to boqih pro-jekata kojima }e ispunitizahtevne uslove, s obziromna to da se realizacijadvogodi{weg programafinansira sredstvima

Evropske unije, uz 20 odstoop{tinskog u~e{}a.Ovogodi{wim konkursomraspodequje se ne{to vi{eod 100.000 evra, poduslovom da udru`ewa pred-lo`e lokalno zna~ajneprojekte koji }e uspe{noda pro|u kriterijumeocewivawa, {to pro{le

godine nije bio slu~aj.Projekti bi trebalo dabudu uskla|eni sa razvojnimciqevima lokalnesamouprave u oblastimapodr{ke osetqivim gru-pama gra|ana, zapo{qavawa,ruralnog razvoja, mladih,za{tite `ivotne sredine,klimatskih promena ivanrednih situacija.Informativni sastanak sa

udru`ewima zaintereso-vanim za konkurisaweodr`an je 26. marta umaloj sali Op{tinskeuprave, a Vera Kova~evi},menaxerka ReLOaD pro-grama za Srbiju je tokom“Otvorenog dana” reklada su na ovom sastankuutvrdili {ta je sve od

dokumenata potrebno zakonkurs, {ta je bionaj~e{}i problem sa pred-lozima pro{le godine, abilo je re~i i o tomekako sastaviti {tokvalitetnije predloge pro-jekata. - Na~in konkurisawa na

ovom javnom pozivu jesli~an uslovima po koji-ma se konkuri{e zaevropske projekte, takoda je to za mawe organi-zacije koje nemaju takvogiskustva - problem. Tokomaprila one }e mo}i sasvojim konkretnim pred-lozima da do|u na daqe

sastanke i da na{eeksperte pitaju za savet,kako bi na kraju podneli{to kvalitetniji predlogi ostvarili vi{e bodovakod komisije koja ocewu-je, rekla je, izme|u osta-log, Vera Kova~evi}. Javni konkurs otvoren jedo 3. maja, tako da uz orga-nizovanu mentorskupodr{ku udru`ewa i orga-nizacije civilnog dru{tvaimaju dovoqno vremena dapripreme projekte odinteresa za lokalnu zajed-nicu, kojima }e apliciratiza sredstva.

N. Stankovi}

Za oblast socijalneza{tite u 2019. godiniOp{tina Para}in odMinistarstva za rad,zapo{qavawe, socijalna ibora~ka pitawa dobila jesredstva iz namenskih trans-fera u iznosu od 7.024.030dinara, za {ta je zamenikpredsednika Op{tineTomislav [aleti} potpisaougovor.- Ova sredstva }e se

koristiti za potrebeusluge pomo}i u ku}istarim licima i za usluguli~ni pratilac deteta. Uovom trenutku jo{ uvekne znamo koliko }e sred-stava biti izdvojenopojedina~no za svaku odovih pozicija. To }e seutvrditi na Op{tin-skom ve}u, a zatim }e seo tome izjasnitiSku{tina. Nakon skup{tinskeodluke usledi}e raspi-sivawe javne nabavke, aotprilike za 45 dana

zna}e se i visina sredstavaza svaku od pomenutihpozicija, ka`e Tomislav[aleti}.On dodaje da je na{a

op{tina u pro{loj godi-ni dobila dosta ve}i iznosnamenskih sredstava, 13miliona dinara, ali susredstva stigla sazaka{wewem, ta~nije uavgustu mesecu.- Ove godine smo dobilimawi iznos, ali mnogoranije, a za slede}u god-inu resorni ministar

Zoran \or|evi} je najavioda }e se ova sredstvaraspodeqivati ve} od jan-uara za sve gradove iop{tine koji budu predalisvoje zahteve na vreme,

nagla{ava zamenik predsed-nika op{tine.Napomenimo i ~iwenicuda na{a lokalna samoupra-va za kori{}ewe namenskihtransfera svih ovih god-

ina, od kada je donetaUredba o namenskimtransferima, po{tujerokove u okviru kojih sepredaju zahtevi, kako biovim sredstvimapoboq{ala nivo soci-jalne za{tite uOp{tini. Ugovori za ovu godinusa resornim min-istarstvom za socijalnapitawa potpisani su 29.marta. M. Stojanovi}

Popova~ka cementara,odnosno Kompanija “CRHSrbija” dobitnik je ovo-godi{we presti`nenagrade za dru{tveno-odgovorno poslovawe ifilantropiju -“Virtus”,za doprinos lokalnoj zajed-nici u kojoj kompanijaposluje.Nagradu je generalnom

direktoru Romanu Mencuuru~io {af DelegacijeEU u Srbiji Sem Fabrici,a Menc je tom prilikomrekao da mu je ~ast daprimi najzna~ajniju nagraduu oblasti dru{tveno-odgovornog poslovawa uSrbiji, posebno u kate-goriji za doprinoslokalnoj zajednici. - Dugoro~na strategija

na{e kompanije su{tins-ki je orijentisana premalokalnim zajednicama ukojima poslujemo. Vi{eod jedne decenije sara|uje-mo sa brojnim nevladinimorganizacijama i rawivimgrupama iz Para}ina iBeograda, a “Virtus” nagra-da }e biti na{ dodatnimotiv da nastavimo u

istom pravcu, implemen-tiraju}i i dele}i ovuposlovnu filozofiju iposve}enost, promovi{u}iravnopravnost irazli~itost qudi, kakobismo izgradili boqe ihumanije dru{tvo za svenas, rekao je, primaju}inagradu, generalni direk-tor “CRH” Roman Menc.“Trag fondacija” ve}

dvanaestu godinu dodequ-je ovo priznawe kompani-

jama, malim i sredwimpreduze}ima i pojedinci-ma, sa ciqem da se javnoistaknu kompanije i poje-dina~ni darodavci kojistrate{ki podr`avaju razvojzajednica i tako daju najbo-qi primer drugima.A velika podr{ka “CRH”

organizacijama i ustanova-ma u Para}inu svakako jeprojekat “Partnerstvo zabudu}nost”. Desetu godinuzaredom, 18. marta, konkursje ponovo raspisan i tra-je do 30. aprila. O izborunajboqih deset projekatakoji }e biti podr`anipojedina~no sa do 3.000evra odlu~uje `iri, arezultati }e bitiobjavqeni 3. juna.

Z. Ra{i}

Petoro polaznika Udru`ewa distrofi~ara Pomorav-skog okruga iz na{eg grada, nakon 60 ~asova predava-wa i ve`bi, uspe{no je savladalo obuku za rad na ra-~unarima i dobilo sertifikate.Obuku je organizovala i finansirala Nacionalna

slu`ba za zapo{qavawe, a sprovela je agencija “Aka-demik” iz ^a~ka, saznajemo od Jovice Milenkovi}a, pred-sednika ovog udru`ewa. On dodaje da udru`ewe pose-duje ra~unarsku opremu, te da su u wihovim prostori-jama osnovna informati~ka znawa, kroz razli~ite vi-dove obuka, stekli mnogi sugra|ani. M.S.

UDRU@EWA GRA\ANA I ORGANIZACIJE PRIPREMAJU SE ZA RELOAD KONKURS

MENTORSKA PODR[KA ZA DOBRE PROJEKTEDo 3. maja, kada isti~e rok, ima dovoqno vremena da udru`ewa, uz stru~ne savete, pripremekvalitetne predloge

ZA PROJEKAT DO 35.000 EVRA

Ukoliko predlozi zadovoqe kriterijume, mogu}eje ostvariti od 5.000 do 35.000 evra za wihovu real-izaciju do marta 2020. godine. Dokumentacija za pri-javqivawe mo`e se preuzeti slawem zahteva na mejlkkoonnkkuurrss..rrss@uunnddpp..oorrgg ili li~no u Uslu`nom centruOp{tine, a sve informacije i paket dokumentacijemogu se na}i na op{tinskoj internet stranici.

PRO[LOGODI[WI PODACI

Zahvaquju}i ovim sredstvima koja su pristiglapro{le godine, iako sa zaka{wewem, oko 160stara~kih doma}instava sa teritorije na{e op{tineimalo je uslugu pomo}i u ku}i. Anga`ovano je 25gerontodoma}ica sa punim radnim vremenom, a za decusa smetwama u razvoju bilo je anga`ovano tridese-toro pratilaca deteta.

KONKURS ZA

UDRU@EWA

U TOKU

Jedan od na~ina nakoji kompanija “CRHSrbija” poma`eustanovama i brojnimnevladinim organi-zacijama u na{ojop{tini je projekat“Partnerstvo zabudu}nost”, za koji jepredvi|en nagradnifond od 30.000 evra. Uokviru tog programa,po konkursu, finan-sira deset najboqihprojekata iz oblastikoje CRH podr`ava, ato su odr`ivi razvoj,obrazovawe i promovi-sawe kulture i sporta.

“CRH SRBIJA” DOBITNIK NAGRADE “VIRTUS”

PODR[KALOKALNOJZAJEDNICINajzna~ajniju nagradu za dru{tveno-odgovorno poslo-vawe uru~io je {ef Delegacije EU u Srbiji

UDRU@EWE DISTROFI^ARA POMORAVSKOG KRUGA

OBUKA ZA RAD NA RA^UNARIMA

OP[TINA PARA]IN POTPISALA UGOVOR O NAMENSKIM TRANSFERIMA

ZA BOQE USLUGE SOCIJALNE ZA[TITEU pitawu su namenska sredstva resornog ministarstva za usluge pomo}i u ku}i i li~ni pratilac deteta

Informativni sastanak u okviru “Otvorenog dana” odr`an je krajem marta

Vera Kova~evi}, menaxerka ReLOaD programa

Za li~ne pratiocedeteta nedavno suobu~ena 22 polaznika

~etvrtak 11. april 2019. 7Grad Bilten

Radovi na ure|ewu obalaCrnice u projektu za{titeod visokih voda nastavqajuse redovnom dinamikom, sozbirom da je po~etakprole}a bio suvqi, bezpadavina. Tako supo~etkom aprila radoviobavqani na vi{e lokaci-ja u gradu, obalni za{tit-ni zidovi se grade sa levei desne strane reke, anova lokacija je u parkupreko puta Po{te. Tu postoji vi{e pro-

laza - izlaz iz parka kaPo{ti i produ`etak{etne staze iz parka kaBiblioteci, koja }e bitizatvorena mobilnom opre-mom jer nema drugogna~ina za obezbe|ewe odpoplave, saznajemo odkoordinatora projekta,Milo{a Tomi}a. - Ti obalni zidovi se

zavr{avaju kod semaforau centru grada, gde jepro{le godine organizo-vana pokazna ve`ba zapostavqawe mobilneopreme. Oni se tako|ezatvaraju mobilnom opre-mom, po projektu. Para}inje, uop{te, jedan od retk-ih gradova u Srbiji kojikoristi mobilnu opremuza za{titu od poplavajer je to veoma skupo. Taoprema je modernog diza-jna, proizvodi se ponaruxbi donatora uNema~koj i preostaluisporuku o~ekujemonajverovatnije do kraja

aprila, rekao je Tomi}. Bitan element su i teme-qi za postavqaweza{titne opreme koji sevide preko puta zgradeSuda. Takvi temeqi }ebiti ugra|eni i u staze uparku i putne pravce zaprelaz ka ~etiri pe{a~kamosta i ka kolskimmostovima u ulici KraqaPetra Prvog, kod firme"^okolend" i kod sred-wo{kolskog centra.Temeqi }e bitipokriveni, ugra|eni u puti ne}e biti smetwa prikretawu, a bi}e u funkci-ji samo kad zapreti popla-va. Tomi} nagla{ava da su

za{titni betonski zidovipostavqeni u visini kako

je to propisano projektom.Prvobitno je trebalo dabudu ~ak dva metra napojedinim mestima, alise kroz usavr{avawe pro-jekta do{lo do novihmogu}nosti i sada{wegizgleda. Betonski zidovise liju na licu mesta,vizuelno uklapaju u ambi-jent u kome se nalaze,imaju "kape" na vrhu, saoplatama koje su predlog

donatora iz Nema~ke. Tizidovi }e biti najvi{emetar visine i izgleda}ekao ograda pored reke,objasnio je Tomi}.Zidovi sa leve i desne

strane od mosta kod“^okolenda” do mosta kodsredwo{kolskog centrasu izgra|eni i tu seo~ekuje ure|ewe staza. - Deo ovih zidova se

gradi i od mosta u Ulici

Kraqa Petra Prvog domosta u Nemawinoj ulici,gde }e na nekim mestimabiti izgra|eni uz samuobalu reke jer su i zgradedo reke, pa nema mesta dase pomere. Me|utim, kejskestaze biti nadvi{ene ipreure|ene, tako dasada{wi izgled nijekona~an. Zelene povr{inebi}e vra}ene u prvobitnostawe, zasa|eno drve}eumesto o{te}enih sta-bala, tako da }e svedobiti nov izgled, rekaoje Tomi}.

Tako|e, postoje}i prilazikejskoj stazi na svimlokacijama od mosta kodsredwe {kole do mosta uUlici Kraqa PetraPrvog nisu finalni jernijedan ne}e biti u nivoukejske staze, naveo jeTomi}, i dodao da projekatpredvi|a potpunu za{tituod poplave zbog brzogdolaska poplavnog talasau grad u roku od tri sataod najave, pa }e neki pro-lazi biti nadvi{eni donivoa neophodne za{tite.

N. Stankovi}

Udru`ewe preduzetnikaBID zone “Korzo”dodelilo je po prvom ovo-godi{wem konkursu beska-matni kredit u visini odoko 1,5 miliona dinaraSkup{tini stanara zgradeu Ulici Vidovdanskoj broj1. Sredstva }e bitiutro{ena za sanaciju

ravnog krova, a posle pot-pisivawa ugovora usledi}eradovi tokom aprila, saz-najemo od Dragana Gaji}aiz BID zone.Problem ove zgrade je {toje ravan krov proki{wavao,pa se ta stambena zajedni-ca javila na prvi ovogo-di{wi konkurs za povoqan

kredit. U ovoj zgradi ima 24stana, vlasnicima je odobrenkredit na 60 rata, a rataiznosi oko hiqadu dinaramese~no po stanu.Ve} je raspisan i drugi

javni poziv tako|e namewenza sanaciju ravnih krovo-va i fasada, koji trajeod 27. marta do 15. apri-la, ka`e Gaji}. Obezbe|enje isti iznos sredstava,1,5 miliona dinara, a powegovom zavr{etku usle-di}e i tre}i - u maju,namewen poboq{awuvodosnabdevawa u zgradama.

Za ovu svrhu obezbe-di}e se dovoqno novca zadesetak zgrada, za ~im idaqe postoji velikointeresovawe. Naime, zah-vaquju}i beskamatnim kred-itima jo{ pro{le godinemnoge zgrade nabavile suili popravile pumpe zapove}awe pritiska vode umre`i. N. Stankovi}

Posle zimske sezoneponovo su aktuelni posloviu okviru plana i progra-ma JKP “Para}in” vezaniza Radnu jedinicu"Zelenilo", pa je orezi-vawe drvoreda zavr{enodo sredine marta svudagde je to bilo potrebno, ado po~etka aprilaobavqeno je ko{ewe oko 80odsto zelenih povr{ina.Ovo je, kako ka`u u

"Zelenilu", tek prvoko{ewe u rano prole}e, azatim sledi nastavak,redovno ko{ewe u zavis-nosti od padavina, ~esto ina tri-~etiri dana, pa jeto naj~e{}a aktivnost uovo doba godine. Poko{enesu sve zelene povr{ine,parkovi, skverovi, deo okostadiona "Borac", u cen-tru grada, ispred zgradeOp{tine i na drugim mes-tima i okopane sve cvetneleje sa jesewim rasadom, uzprehranu zelenih povr{ina.Ukoliko ne bude biloki{e, travwaci }e bitizalivani uz pomo} ve}

izgra|enih ve{ta~kih sis-tema za zalivawe.U redovne poslove ubra-ja se i sakupqawe otpadau reci - papira, fla{a isli~nog, {to se, na`alost.zbog nemara pojedinaca~esto ponavqa, tako dakorito reke ~esto mora dase ~isti na ovaj na~in.Obavqena je i se~a drve}au Ulici Todora odStala}a, gde se gradi novitrotoar, a na tom mestu }ebiti zasa|en nov drvored,ka`u u "Zelenilu",najavquju}i nastavak

redovnih poslova i zamenucvetnih leja u maju.Sa trenutnim brojem rad-nika u RJ “Zelenilo”savla|uju sve zadatke, stim {to u centralnomdelu sezone tra`e idodatne radnike zbog ve}egobima poslova. Zna~ajno jei to {to je Javno komu-nalno preduze}e nabavi-lo potrebnu mehanizacijui opremu za odr`avawezelenih povr{ina, {toomogu}ava br`i ikvalitetniji rad.

N. Stankovi}

RADOVI NA CRNICI PO PROJEKTU “SRBIJAVODA” ODVIJAJU SE NA VI[E LOKACIJA

ODBRANA OD POPLAVA ZA MIRAN SANOsim zemqanih i radova u kamenu, grade se obalni betonski zidovi. Uskoro isporuka preostalog dela mobilne opreme

VODOTOK PRVOG REDA

Crnica je vodotok prvog reda i zbog toga jeu nadle`nosti republi~kog Javnog preduze}a“Srbijavode”, Wihov je i projekat odbrane odvisokih voda Crnice, pa i sam objekat je uwihovom vlasni{tvu, dok je nadzor nad pro-jektom poveren francuskoj firmi "Safe`",izabranoj na me|unarodnom konkursu.

DRUGI AKTUELNI RADOVI

U toku su i radovi na deonici 4 u Glavici - zemqanii radovi u kamenu, gradi se i betonski zid u delugde su ku}e, leva i desna strana u kamenu u majorkoritu, tako|e na deonici kod `elezni~kog mostabetonska obaloutvrda u major koritu, te obalni zidovisa leve i desne strane reke od `elezni~kog mostakroz grad na vi{e lokacija. Time }e se dobitiprodu`ena kejska staza koja }e biti ure|ena kaope{a~ka zona, a uz posa|eno novo drve}e bi}e tonovi kvalitet na{eg grada.

ZAVR[EN KONKURS BID ZONE ZA BESKAMATNI KREDIT REDOVNI PROLE]NI POSLOVI GRADSKOG “ZELENILA”

SREDSTVA ZGRADIU VIDOVDANSKOJVe} je raspisan drugi javni poziv koji traje do 15. aprila

URE\ENI TRAVWACI I CVETNE LEJEPoko{ene su sve zelene povr{ine, parkovi, skverovi...

Za{titni zid gradi se i pored parka preko puta Po{te do mosta

~etvrtak 11. april 2019.8 SeloBilten

Javni uvid u mape raspo-dele zemqi{ta obuhva}e-nog komasacijom u DowemVidovu trajao je od 11. do26. marta. U prostorijamamesne zajednice, gde sumape bile izlo`ene, ra-dila je komisija koja je, od-govaraju}i na zahteve me-{tana, bele`ila prigo-vore i prosle|ivala ihizvo|a~u radova. Slavka Jovanovi}, na~elni-ca Uprave za poqoprivredu,ka`e da je posle javnog uvi-da u tre}u kartu, ovoga pu-ta bilo mawe prigovoranego u prethodnom uvidu.- Bilo je oko 90 prigo-

vora ukupno. Wih komi-sija razmatra i {aqe nausvajawe izvo|a~u radovakoji treba da ih realizu-je na karti, odnosno popra-vi stawe, {to zavisi odmnogo faktora. Ima pri-govora koji su neosnovani,

gde me{tani tra`e da imparcele budu ili ne budupored “doti~nog” kom{i-je, a tome ne mo`e uvek dase iza|e u susret, a nije nilegitimno da se tako bi-ra. A {to se ti~e prigo-vora druge vrste, gde suu~esnici u komasaciji za-ista uskra}eni za nekaprava koja su na~elimakomasacije propisana, to }ese urediti novom, slede}omkartom, za koju se nadamoda }e biti i posledwa,nagla{ava Jovanovi}eva.Nedavni javni skup u Do-

wem Vidovu organizovan jeupravo kako bi me{tanimogli u direktnom razgo-voru sa predstavnicimaizvo|a~a radova da sazna-ju sve {to ih zanima na te-mu komasacije.- Zbor je odr`an na ini-cijativu me{tana i pred-sednika Saveta mesne za-jednice, a prisustvovali sumu predsednik Op{tine,komisija koja se bavi ko-masacijom u kompletnomsastavu i profesor RajicaMihajlovi}, ~ija firmaradi kartu. Profesor je

svim zainteresovanim po-jedincima objasnio kakoi za{to je preraspodela iz-vr{ena i kako su parcelepripojene jedna drugoj. Osim izrade jo{ jedne

karte, treba da sledi na-stavak poslova vezanih zakomasaciju. Na~elnicaUprave za poqoprivreduisti~e da su imali razgo-vor sa Ministarstvom po-qoprivrede tokom kog suobave{teni da se konkursuveliko sprema i da }e br-zo biti otvoren.- Za nas to zna~i da smojo{ sad u mogu}nosti daspremamo dokumentacijuza kr~ewe budu}ih parce-la. Kad Ministarstvo bu-de raspisalo konkurs, po-trebno je da se javimo idobijemo odobrewe, odno-sno potpi{emo ugovor saMinistarstvom poqopri-vrede gde oni pla}aju 70odsto, a mi 30 odsto. Po-sle toga raspisujemo javnunabavku i tra`imo izvo|a-~a. Nadam se, po naznaka-ma iz Ministarstva po-qoprivrede, Uprave za po-qoprivredno zemqi{te,da }emo mo}i ove godinekr~ewe ranije da realizu-jemo, a trudi}emo se da touspe{no obavimo, zakqu-~uje Jovanovi}eva.Iz buxeta Op{tine je

za geotehni~ke radove i kr-~ewe terena u 2019. godi-ni u okviru nastavka ko-masacije u Dowem Vidovuopredeqeno osam milionadinara. B. Drenovakovi}

Registrovana poqopri-vredna gazdinstva i u na-{oj op{tini mogu da seprijavquju za ovogodi{wesubvencije za koje rokoviteku, po uredbi Ministar-stva poqoprivrede za 2019.godinu.Za p~elare, iznos podsti-caja je 720 dinara po ko-{nici, a zahtevi se podno-se od 15. aprila do 30. ma-ja. Prvi i osnovni uslovje da p~elar ima regi-strovano poqoprivrednogazdinstvo, da je p~eli-wak obele`en i da su ko-{nice registrovane. Sub-vencija sa dobija za najma-we dvadeset, a najvi{e za1.000 ko{nica.Prijavqivawe za ostvari-vawe prava na osnovnepodsticaje u biqnoj pro-izvodwi po~elo je prvogmarta, a zahtevi se za-kqu~no sa 30. aprilompodnose Upravi za tre-zor. Subvencija se ostva-

ruje za sve biqne kulturekoje su navedene u {ifrar-niku biqne proizvodwe idrugih namena zemqi{nihparcela koje su sastavnideo pravilnika o upisu u re-gistar poqoprivrednih ga-zdinstava i obnovi regi-stracije, osim za livade ipa{wake u okviru grupekultura krmno biqe.

Najve}e pove}awe pod-sticaja ove godine imajusto~ari i to za tov, po{toje Ministarstvo poqopri-vrede u agrarnom buxetupredvidelo da govedari,umesto pro{logodi{wih10.000 dinara po grlu, zatov junadi dobiju 15.000.Podsticaji za tov stokemogu se ostvariti ako se

podnese zahtev za tov juna-di, sviwa, jagwadi i jara-di, za svaku godinu od 1.februara do 31. jula teku-}e kalendarske godine, aako su grla predata klani-ci ili izvezena u perio-du od 1. jula prethodnekalendarske godine, do 30.juna teku}e.

B. Drenovakovi}

Strne `itarice su kul-ture gustog sklopa kojezakorovquje veliki brojrazli~itih korovnih vrsta,a neke od wih potrebno jesuzbijati ~ak i pri malojbrojnosti. Zbog toga jepre dono{ewa odluke oprimeni hemijskih meraprotiv korova potrebnopoznavati sastav korovneflore odre|ene parcele,kao i svojstva zastupqenihkorovnih vrsta. [tete koje nastaju zbog

zakorovqenog useva p{eni-ce mogu biti od minimal-no 10, pa do 30 odsto, teje korov neophodno uni{ta-vati, savetuje Qiqana Je-remi}, savetodavac za za-{titu biqa iz jagodinskePoqoprivredne stru~neslu`be.- Na parcelama gde su

dominantni korovi pa-lamida i prilepqu{a,kao i za druge {irokoli-sne korove, treba ihtretitati do faze razvo-ja prvog, drugog kolencastrnih `ita, a kada sukorovi u fazi intenziv-nog porasta koristiti:“mural” - 20 g/ha (pala-mida)+”bonaca” 0,6-0,8l/ha(galijum), “monosanherbi 2l/ha (palamida),“starane” 0,3 l/ha (gali-jum)... Za suzbijawe istih

korova u kasnijim faza-ma razvoja strnih `ita, dopojave lista zastavi~ara,treba koristiti: “seka-tor” OD-0,15 l/ha, a “te-zis” - 10g/ha “(palami-da)+”bonaca”.Suzbijawe divqeg ovsa uusevima strnih `ita semo`e obaviti primenomherbicida: Pallas 75 WG(p{enica, tritikale ra`) -0,25 ml+0,5 odsto okva{i-va~a. Jeremi}eva jo{ save-tuje da je neophodno redov-no obilaziti parcele podstrnim `itima i utvrdi-ti prisustvo simptoma bo-lesti ( siva pegavost, pe-pelnica, r|a, mre`astapegavost) i pratiti wiho-vo {irewe. Ukoliko susimptomi prisutni na vi-{e od 10 odsto biqaka, dofaze prvog kolenca trebaizvr{iti mere za{tite.Ukoliko ovaj prag nijedostignut, pratiti daqe{irewe simptoma, a uko-liko se registruje 10% bi-qaka sa simptomima naprvom listu drugog ko-lenca, neophodna je za-{tita primenom fungi-cida: Artea 330 EC (a.m.ciprokonazol + propiko-nazol) - 0,5 l/ha,AntrePlus (a.m. tebukonazol+ tiofanat-metil) - 1,5l/ha. B.D.

Iako je Zakonom o bezbed-nosti saobra}aja bilo pred-vi|eno da do 3. aprilatraktori s prikolicom mo-raju da imaju nove registar-ske tablice, ta odluka seipak ne}e primewivati.Stare tablice i potvr-de va`i}e i daqe, osim

u slu~aju promene vla-snika, prebivali{ta ilidrugih podataka. Vlasni-ci traktora mora}e daposeduju jedino potvrduo tehni~koj ispravnosti,{to je va`no za bezbed-nost svih u~esnika u sa-obra}aju. B.D.

Iz Dru{tva p~elara “Gr-za” podse}aju vo}are datretirawe vo}aka vr{e ukasnim ve~erwim satima ida predhodno obaveste p~e-lare o upotrebi pestici-da. Upozoravaju}i na kam-pawu koju je pokrenuo Sa-vez p~elarskih organizaci-ja Srbije, Neboj{a Po-wavi}, predsednik “Grze”,ka`e da se pravovreme-nim obave{tavawem p~elemogu da za{tite od posle-

dica kori{}ewa hemij-skih sredstava.U p~eliwaku, vreme je zapro{irivawe legla po-{to }e bagrem cvetati ipre 1. maja. Pro{irivawemse posti`e da matica “pro-izvede” vi{e p~ela koje }ebiti spremne za bagremo-vu pa{u. U ovo vreme ta-ko|e se obavqa i podsti-cajno prihrawivawe, a sla-ba dru{tva se spajaju sa ja-~im. B.D.

SAVETI IZ POQOPRIVREDNE STRU^NE SLU@BE

ZA[TITA STRNIH @ITARICA

OD KOROVA[teta od korova kod p{enice mo`e biti i do 30 odsto

ZA POQOPRIVREDNU MEHANIZACIJU

STARE TABLICEVA@E I DAQE

KAMPAWA SAVEZA P^ELARSKIH ORGANIZACIJA

P^ELE ZA[TITITIOD PESTICIDA

KOMASACIJA U DOWEM VIDOVU: ZAVR[EN UVID U TRE]U KARTU

OPRAVDANI PRIGOVORI SE USVAJAJUNa zboru u tom selu me{tanima su razja{wene sve nedoumice. ^eka se konkurs Ministar-

stva poqoprivrede

OBJA[WEWA NA JAVNOM SKUPU

Zboru u Dowem Vidovu prisustvovalo je izme|u 150i 200 qudi i trajao je jako dugo. Profesor Rajica jeu ime izvo|a~a radova odgovorio na 47 zahteva me-{tana koji su bili prisutni i `eleli obja{wewe,iako to nije bilo u wegovoj obavezi, ali je on Op-{tini Para}in iza{ao u susret kako bi me{tanimaobjasnio sve nedoumice, ka`e Slavka Jovanovi}.

AKTUELNO PRIJAVQIVAWE POQOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA ZA SUBVENCIJE

ZA BIQNU PROIZVODWU DO KRAJA APRILAU p~elarstvu, zahtevi za podsticaje po ko{nici podnose se od 15. aprila do 30. maja, a za tov stoke do 31. jula

Fiskulturna sala bila je prepuna me{tanana zboru posve}enom komasaciji

~etvrtak 11. april 2019. 9Dru{tvo Bilten

Na tre}oj sedniciSkup{tine para}inskogCrvenog krsta razmatranisu i usvojeni izve{taj oradu sa finansijskim po-slovawem ove organizaci-je za pro{lu godinu, plani kalendar aktivnosti zateku}u godinu i dodeqenapriznawa. Kad je o aktuelnim

planovima re~, osnovnizadatak u 2019. bi}e rea-lizacija i ja~awe aktivno-sti u devet kqu~nih obla-sti rada: promocija i oma-sovqewe dobrovoqnog da-vala{tva krvi, zdravstve-no-preventivna delatnost,prva pomo} i realisti~kiprikaz povreda, stawa ioboqewa, zatim socijal-na delatnost, podmladaki omladina, delovawe unesre}ama, slu`ba tra`e-wa, kao i {irewe znawa oCrvenom krstu i me|una-rodna saradwa.Iz rada u pro{loj godinisekretar Slobodan \or|e-vi} izdvojio je dobre rezul-tate iz oblasti socijalne de-latnosti, zdravstveno-preven-tivne delatnosti i pripre-me za delovawe u nesre}a-ma, pre svega kroz pripre-mu i osposobqavawe ekipaprve pomo}i.- Uru~ili smo i deo pri-znawa najzaslu`nijim ~la-novima, takozvana po~etnapriznawa za rad u pro{loj

godini. U ovoj, posebanakcenat bi}e na zdrav-stveno-preventivnim ak-tivnostima u radu sa de-com, mladima i starimlicima. Sav na{ rad }ebiti zasnovan na radu saovim kategorijama stanov-

ni{tva, rekao je tim po-vodom sekretar \or|evi}. Me|u dobitnicima prizna-wa Crvenog krsta sufirme-donatori: STR“Zlatni deli{es”, Po-slovni sistem “Mihajlo-vi}”, “TAM fish and

shrimps”, preduze}e “Ja-blanica trans” DOO Stri-`a, a od pojedinaca, prof.dr Du{an Petrovi}, soci-jalni radnik Centra zasocijalni rad Sla|ana Ta-si}, direktorka CentraBiqana Milenovi} Stoja-novi}, direktor Tehnolo-{ke {kole Dejan Ne{i},predsednik MZ Plana Dra-gan Risti}, Marija Raduniz O[ B. Krsmanovi}”Dowa Mutnica, Sa{a Pe-trovi}, te Duwa Risti},Aleksandra Milenkovi}i Jovana Islamovi}, svi izOmladine Crvenog krsta.

N. Stankovi}

Po drugi put ulicamana{eg grada 9. maja }e{etati “Besmrtni puk”,a ovim mar{em bi}eukazano po{tovawe junaci-ma i `rtvama Prvog iDrugog svetskog rata,u~esnicima oru`anih suko-ba devedesetih godina ihrabrim braniocima zemqeod NATO agresije 1999.godine, najavili suOrganizacioni odbor ovemanifestacije i koordi-

nator Sa{a Spasojevi},po ovla{}ewu Me|unaro-

dnog centra za o~uvawe iistra`ivawe kulturno-

istorijskog nasle|a isto~neEvrope.

U~esnici akcijepro{eta}e glavnom uli-com od Spomenika pobed-niku, preko mosta, zatimUlicom BrankaKrsmanovi}a, do Spomenikapalim borcima u ratovi-ma od 1990. do 1999. kodsredwih {kola i nazad doSpomenika BrankuKrsmanovi}u, nose}iportrete svojih bli`wih,stradalih u ratovima. Nasva tri spomenika bi}epolo`eni venci i cve}e.Organizacioni odbor poz-vao je sugra|ane da dostavefotografije svojih preda-ka, u~esnika svih ratova od1912. do 1999. godineUdru`ewu boraca otaxbin-skih ratova op{tinePara}in (UBOR), iliZavi~ajnom muzeju.Prostorije UBOR-a nalazese u zgradi Poslovnog cen-tra, a fotografije, koje seskeniraju i odmah vra}aju,mogu se dostaviti radnimdanima od 9 do 12 sati,ili do 14 kad je u pitawuMuzej. Z. Ra{i}

Para}inski Moto klub "Whiteangels" je doma}in okupqawau~esnika svih klubova Motoasocijacije Srbije, odnosnocentralnog otvarawa motosezone, koje }e se dogoditi uPara}inu u nedequ, 14. apri-la. Moto sezona do sada jesvake godine otvarana uBeogradu, ali je od pro{legodine to promeweno, rekao jeStanislav Sto{i}, predsed-nik "Belih an|ela". Razlogza centralnu sve~anost uPara}inu je 25 godina posto-jawa para}inskog moto kluba,kao i wegov uspe{an rad usaradwi sa lokalnomsamoupravom. Saobra}aj u centru grada

bi}e tog dana zatvoren, a nabini }e nastupiti bend"New deal" od 10 sati.Sledi defile motorista u

13, a pre polaska gostima }ese obratiti predsednikMoto asocijacije Srbije.Ista grupa svira}e popodneu MZ “Vrap~ane”, tokomnastavka programa zau~esnike skupa. Defilemotorista prolazi kroz]upriju, ide do Jagodine, azatim se vra}a za Para}in. Osnovni ciq okupqawa je

da se ostali u~esnici usaobra}aju upozore namotoriste na drumovima, jerje pro{le godine zabele`enopreko 60 slu~ajeva smrtimotorista u nesre}ama ipreko 350 saobra}ajnih nez-goda sa povredama, premapodacima Agencije za bezbed-nost saobra}aja. Naravno, imotoristi moraju obratitipa`wu na za{titnu opremu.

N. Stankovi}

Peti po redu “Prole}nisusreti penzionera” bi}eodr`ani 11. aprila, adoma}in je para}inskiDnevni centar-klub za sta-re.- Ova jednodnevna manife-stacija u kojoj smo mi orga-nizatori i doma}ini klubo-vima iz razli~itih gradovana{e zemqe je ve} tradici-onalna. “Susreti” imaju kul-turno-zabavni, ne takmi-~arski karakter, a na{i go-sti }e imati mogu}nost da se

dvadesetominutnim progra-mom predstave drugim klu-bovima i publici i to svo-jim literarnim radovima,glumom, muzi~kim, folklor-nim ili recitatorskim pro-gramom, najavquje Mom~iloMilutinovi}, rukovodilacKluba doma}ina, i dodajeda }e i wihovi ~lanoviimati svoj program.U goste dolaze predstavni-ci klubova iz Leskovca,Pan~eva i Novog Sada.

M.S.

U Osnovnoj muzi~koj {koli“Milenko @ivkovi}” od 7. do12. maja odr`a}e se 63. Re-publi~ki festival muzi~kihi baletskih {kola Srbije.Time }e Para}in postaticentar okupqawa svih srod-nih obrazovnih ustanova izSrbije, sa Vojvodinom i KiM,a prijavqeno ih je ukupno 58.[kole }e se predstaviti ukategorijama: ekipa soli-sta, ekipa kamernih sasta-va i 10 {kola u~esnica u ka-tegoriji orkestara (guda~ki,orkestri harmonika, orkestritambura, me{oviti orkestri).Ovo je prvi put da OM[

“Milenko @ivkovi}” budedoma}in Republi~kog fe-stivala, najstarijeg takmi~e-wa muzi~kih i baletskih{kola u Srbiji, iako je re-dovno bila u~esnik i posti-zala zapa`ene rezultate. Pripreme za ovako veliku

manifestaciju u okviru ko-je }e para}inska {kola ugo-stiti oko 600 u~enika i wi-hovih profesora odvijaju sepo planu, pa se o~ekuju do-bri nastupi i plasmani tak-mi~ara. U~enici iz drugih{kola bi}e sme{teni u do-movima na{ih u~enika.

N. Stankovi}

Prvi put ovakav doga|aj organizuje se van Beograda

DANAS U ORGANIZACIJI KLUBA ZA STARE

“PROLE]NI SUSRETI PENZIONERA”

U MAJU FESTIVAL MUZI^KIH [KOLA SRBIJE

NA[A [KOLA DOMA]IN

DOBRI REZULTATI CRVENOG KRSTA, POTVR\ENO NA SEDNICI SKUP[TINE CK

RAD SA DECOM, MLADIMA I STARIMAU teku}oj godini akcenat je na ovim kategorijama stanovni{tva, ka`e sekretar Slobodan \or|evi}

USPE[NA 2018. GODINA

Imaju}i u vidu parametre kojima se meri re-zultat aktivnosti po va`e}oj metodologiji, 2018.je za para}inski Crveni krst jedna od najuspe-{nijih u posledwih osamnaest godina. - To dovoqno govori o tome koliko smo ra-da i truda ulo`ili, ukqu~uju}i i 60 stalnihsaradnika i preko 200 povremenih saradnikaCrvenog krsta, rekao je \or|evi}.

PRVI PUT PRO[LE GODINE

Grupa entuzijasta pro{le godine prvi put je orga-nizovala “Besmrtni puk” u Para}inu, uz u~e{}ebora~kih udru`ewa i porodica i potomaka u~esni-ka ratova, uz prigodan program na srpskom i ruskomjeziku, a doprinos u realizaciji pro{logodi{we man-ifestacije su dala para}inska udru`ewa ratnihvojnih invalida, boraca otaxbinskih ratova, op{tin-ska organizacija vojnih penzionera, te O[ “BrankoRadi~evi}” Popovac i KUD “Dankovo”.

PRIPREMA DRUGE PO REDU JEDNODNEVNE MANIFESTACIJE

“BESMRTNI PUK” U PARA]INUOvom aktivno{}u odaje se po~ast junacima i `rtvama ratova od 1912. do 1999. godine

MOTO KLUBOVI IZ SRBIJE U NA[EM GRADU

CENTRALNO OTVARAWEMOTO SEZONE

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 11. april 2019. ~etvrtak 11. april 2019.

Drugi april je Svetski dan de~je kwi`evnos-ti, odnosno dan ro|ewa najpoznatijeg pisca baj-ki u svetu, Hansa Kristijana Andersena, pa sutim povodom u~enici dva odeqewa drugog raz-reda O[ “Mom~ilo Popovi} Ozren” posetilipara}insku Biblioteku, odeqewe za mla|e ko-risnike.Kao i uvek kada su deca u poseti, za Bibliotekuje pravi praznik. Razgovora o bajkama nikaddosta, a mali{ani su pripremili i pano sacrte`ima na kome su Andersenovi junaci, raz-govarali su o wima, ~itali, pokazali da vo-le i poznaju ovaj segment de~je kwi`evnosti...Biblioteka je pravo mesto za razvijawe qubaviprema kwizi od ranog uzrasta, a poruka je: ~ita-jte kwige, ~itajte bajke i ~itajte kriti~ki. ^itaweje put ka li~noj slobodi. N.S.

Para}inska Gimnazija u programu je me|unarodne razmeneu~enika zahvaquju}i profesoru Borku Petrovi}u, pa je,iz tog razloga, nedavno u uzvratnoj poseti bilo neko-liko u~enika Gimnazije iz Krasnodara, Rusija, te triwihova nastavnika. Ruski |aci bili su sme{teni u porodicama svojih vr{waka,a posle deset dana vratili su se u Krasnodar prepuniutisaka, ~vrsto re{eni da }e dru`ewe - nastaviti. Mnogo {ta su videli, jo{ vi{e nau~ili, dru`ili se

sa Peng i Grejs sa Tajlanda i Virxinijom iz Italije kojesvoju godinu razmene provode u Para}inu i ]upriji.

Vi{e na 16. strani.

PPRRVVAA ““SSRREEMMUU[[IIJJAADDAA”” OOKKUUPPIILLAA BBLLIIZZUU 220000 PPLLAANNIINNAARRAA IIZZ SSRRBBIIJJEE

NNNN AAAA GGGG RRRR ZZZZ IIII PPPP OOOO QQQQ AAAA MMMM EEEE DDDD VVVV EEEE \\\\ EEEE GGGG LLLL UUUU KKKK AAAADivqi beli luk ja~i je dvadeset puta od doma}eg. Skretawe pa`we na Grzu i MHE

“SRBIJAVODE” BEZ ODGOVORAIako je udru`ewe “Odbranimo Grzu” studiju Prirod-no-matemati~kog fakulteta dostavilo investitoru, Za-vodu za za{titu prirode Srbije i “Srbijavodama” jo{u septembru pro{le godine radi izmene uslova za-{tite prirode i vodnih uslova, to do danas nije u~i-weno. [ta vi{e, Zavod za za{titu prirode obavestioje na{u Op{tinu da pri uslovima koje su oni dali -ostaju, dok odgovora “Srbijavoda” jo{ nema.

Prole}ni dan, sunce, prelepa i pre~i-sta voda re~ice, planinske staze i ne-pregledna poqa sremu{a, do~ekali su unedequ, posledweg dana marta, blizu 200planinara iz Para}ina, Jagodine, ]u-prije, Resavice i Beograda. Bila je toprva “Sremu{ijada” odr`ana pod nazi-vom “Grza - `ubor prole}a”, jedna odakcija koje organizuje ovda{we Plani-narsko dru{tvo “Javorak”, uz obezbe|enpasuq kuvan u kazanu. Staza je vodila preko vrela Grze, do

izvori{ta “Ispod bukve”, a zatim kroz{umu, uz potok, do tri kilometra uda-qenog nepreglednog poqa sremu{a. Za ber-bu, bilo je vremena oko dva sata, nakon~ega su planinari iza{li na vidikovac,odakle se pru`a pogled na Rtaw i ne-koliko ju`noku~ajskih vrhova. Spremni-ja grupa prepe{a~ila je zatim stazu du-gu dvanaest kilometara preko Javora~kogvrha, dok su se ostali vratili mawe zah-tevnom stazom do Planinarskog doma.Grza je prepuna sremu{a, divqeg belogluka ili medve|eg luka, kako ga jo{ zo-vu, pa otud i ideja da organizujemo pr-vu “Sremu{ijadu”, ka`e Milica Niko-li}, jedan od organizatora, ina~e profe-sorka biologije u para}inskoj Gimnaziji.- Sremu{ je najboqi ~ista~ organizmaposle zime, zbog ~ega ga i zovu “ubicomotrova”. Od belog luka ja~i je dvadeset

puta, a u ishrani se koristi uglavnomlist, za salatu, mada se koristi i lu-kovica. Treba ga jesti dok ga ima jermu je vegetacija kratka, samo oko mesecdana, isti~e Milica.U pohodu na Grzu i sremu{ u~estvova-

li su i aktivisti udru`ewa “Odbrani-mo Grzu”. Za wih je “Sremu{ijada” bi-la prilika da ponovo skrenu pa`wu nanajavu izgradwe mini hidro-elektrane naGrzi, ~emu se oni i ve}ina Para}ina-ca protivi. Kako nagla{ava Vladan Vug-delija, Prirodno-matemati~ki fakultetu Kragujevcu izradio je hidrolo{ku iihtiolo{ku studiju reke u kojoj se isti~eda je deo Grze od planiranog vodozahva-ta do ma{inske ugrade najvredniji i naj-lep{i deo reke u ekolo{kom i vizuel-nom smislu, ujedno i najosetqiviji.- U toj studiji pi{e, izme|u ostalog,

da bi MHE “Grza” bez posledica po eko-sistem sa optimalnim kapacitetom mo-gla da radi samo tokom marta, aprila imaja, sa 50 odsto kapaciteta u februa-ru i junu, dok bi ostali deo godine, prak-ti~no sedam meseci, trebalo da obusta-vi rad, nagla{ava Vugdelija, dodaju}i dabi sistematski monitoring, po studiji,trebalo da traje minimalno godinu da-na radi utvr|ivawa ekolo{ki zagaran-tovanog protoka.

Z. Ra{i}

RUSKI GIMNAZIJALCI U UZVRATNOJ POSETI

SVETSKI DAN DE^JE KWI@EVNOSTI

Na prijemu kod predsednika op{tine u~eniciiz Rusije su poklonili suvenire

Sre}ko Zdravkovi} u~io je goste iz Rusije kaligrafiji

Profesor Borko Petrovi}, koordinator razmene u~enika

Vladan Vugdelija prvi zdesna

Planinari na poqu sremu{a

Planinari Grzi u pohode

~etvrtak 11. april 2019.12 Dru{tvoBilten

Limfadenopatije predstavqaju uve}awe jednogili vi{e limfnih ~vorova u organizmu. Uzrocilimfadenopatije mogu biti infekcije, autoimuniporeme}aji, jatrogena hipersenzitivnost, razna be-nigna stawa, maligne bolesti i ostali neuobi~a-jeni uzroci. Limfni sistem se sastoji od mre`e tankih lim-fnih sudova u kojima je limfa, koja sadr`i lim-focite (bela krvna zrnca kao nosioce odbrambe-nih snaga), zatim od limfnih ~vorova koji su sme-{teni du` limfnih sudova i slu`e kao filter zalimfu. Limfa iz tkiva uzima te~nosti i preno-si je u limfne ~vorove, koji potom uni{tavaju bak-terije i druge {tetne supstance. ^vorovi su ob-lika zrna pasuqa, veli~ine oko jedan centimetaru pre~niku i nalaze se pojedina~no ili u grupiu celom telu izuzev u centralnom nervnom siste-mu. Najvi{e ih ima na vratu, ispod pazuha, pre-ponama, kao i u trbu{noj i grudnoj dupqi. Otok limfnog ~vora je prvi znak da se u wemu

ne{to doga|a, a stimulisan ~vor se pove}ava vr-lo brzo, odnosno za desetak dana mo`e da se po-ve}a petnaestak puta. Bela krvna zrnca (limfo-citi) u slu~aju napada patogene bakterije napu{ta-ju limfne ~vorove i ulaze u krvotok kako bi seborila protiv mogu}e infekcije, pa se u krvnoj sli-ci vidi pove}an broj tih }elija. Uve}ani limfni~vorovi se mogu javiti i zbog mnogih vrsta kar-cinoma. To mogu biti karcinomi koji zahvataju sa-mo lmfne ~vorove (kao {to su limfomi, Ho~ki-nov limfom, Non-Ho~kinov limfom), ili krvnazrnca, kao {to su neke vrste leukemije. Tako|e,to mogu biti i karcinomi koji su se ra{irili nalimfne sudove sa nekog drugog organa (metastaze).Na primer, rak dojke se mo`e ra{iriti na najbli-`e limfne ~vorove ispod pazuha, ili rak plu}ana limfne ~vorove u blizini kqu~ne kosti. Brojne imunolo{ke i hematolo{ke bolesti mo-gu dovesti do pojave limfadenopatije, {to na-la`e subspecijalisti~ku obradu i le~ewe. Simptomi ote~enih limfnih ~vorova mogu

biti vrlo razli~iti. Uve}ani limfni ~vorovimogu biti sasvim asimptomatski, bez ikakvih simp-toma, i mogu se otkriti nakon rutinskog pre-gleda. Lekari obi~no pregledaju limfne ~voro-ve pipawem i karakteri{u ih u zavisnosti odtoga kakvi su. Na primer, ~vrst, neosetqiv i fik-siran limfni ~vor je uglavnom karakteristi~anza karcinom, s druge strane, mek i osetqiv, ko-ji se lako pomera je karakteristi~an za infek-ciju. [to je jo{ va`nije, drugi znakovi isimptomi pravog uzroka ote~enih limfnih ~vo-rova mogu biti jo{ zna~ajniji za postavqawe di-jagnoze, na primer: temperatura, no}no znojewe,naglo mr{avqewe, uve}ana slezina, osip poko`i. Kod dece razlog pove}anih limfnih ~vorovaje akutna i hroni~na upala podru~ja koje ona dre-niraju, a to je naj~e{}e podru~je vrata, u sta-wima kao {to su gnojna angina, upale uva, si-nusa, zuba, ili ubodi, a vrlo ~est uzrok i po-java bolesti ma~iji ogreb. Pove}ani limfni ~vo-rovi dece se ~esto vide i kod virusnih bolesti,rubeola, malih bogiwa, a i kao nus pojava vak-cinacija protiv istih. Uve}awe limfnih ~vo-rova uzrokuje i infekcija Eb{tejn - Barovimvirusom, poznata jo{ i kao Infektivna mono-nukleoza ili ,,bolest poqupca”, ali i infek-cija citomegalovirusom (CMV). Posebno treba spomenuti sindrom ste~ene

imunodeficijencije ili AIDS koji se razvijanakon HIV infekcije, te primarno napadaimuni sistem, zbog ~ega se telo te{ko bori pro-tiv infekcija i tumora. Nema nekog konkretnog tretmana za uve}ane lim-fne ~vorove. Uglavnom je potrebno le~itiuzrok koji je doveo do tog stawa. Brzina u le-~ewu infekcija je veoma va`na. Kada infekci-ja zahvati limfne ~vorove, ona se ubrzano {i-ri na ostale, kao i na druge delove organi-zma. Ako se smatra da su uve}ani limfni ~vo-rovi znak karcinoma, biopsija limfnog ~voramo`e pomo}i u odre|ivawu tipa raka i samimtim daqeg tretmana.

Dr Radislavka Paunovi}, spec. op{te medicine

DDDDOOOOMMMM ZZZZDDDDRRRRAAAAVVVVQQQQAAAA PPPPAAAARRRRAAAA]]]]IIIINNNN

Najpoznatije i najbrojnijeKulturno-umetni~ko dru-{tvo u na{oj op{tini,“Spasovdanski vez” iz Dre-novca, uveliko pripremasvoju sedmu umetni~ku sezo-nu koja nosi naziv “Na{apri~a” i insipirisana jebogatstvom tradicije, fol-klora, porodice i obi~aja,kao najve}ih kulturnih vred-nosti Srbije. Sve mora biti spremno za ve-liku turneju koja “Spasovdan-ce” o~ekuje od 14. do 20. ma-ja ponovo u beloruskom gra-du Brest, na poziv wihovogKulturnog centra, ka`e pred-sednik ovog KUD-a Aleksan-dar Mihajlovi}.Drenov~ani }e tamo za-

jedno sa Dru{tvom “Ople-nac” iz Topole biti u~esni-ci me|unarodnog festivalakoji ima takmi~arski karak-ter, a na tom festivalupro{le godine osvojili su

prvo mesto u kategoriji ple-sa i igara. Nakon toga, sle-di gostovawe u Sloveniji inadaju se, uspe{na i razigra-na cela 2019. godina.- Na{ KUD osnovan je

2013. i od tada bele`istalne uspehe u prezentova-wu narodne igre, pesme i mu-zike. Danas na repertoaruimamo vi{e od 20 koreogra-fija iz najrazli~itijih et-nografskih podru~ja Srbi-je. Od Ma~ve, preko [uma-dije i Gru`e, Kobi{nice, pasve do juga, odnosno Poni-{qava, Pirota, Leskovca,P~iwe, Bosilegrada, Vladi-~inog Hana... Folklorna sek-cija broji preko 100 ~lano-va, a u svom sastavu ima ~e-tiri izvo|a~ka ansambla, so-liste, orkestar i gluma~kusekciju. Rukovodilac ansamblaje Davor Andonov, a {ef or-kestra Du{an Milo{evi},predstavqa KUD wegov pred-

sednik Aleksandar Mihajlo-vi}.Najve}i uspeh “Spasovdan-ci” su zabele`ili januarapro{le godine kada su upra-vo na pomenutom me|una-rodnom festivalu folklo-ra u Belorusiji, u Brestu,u konkurenciji preko 30evropskih ansambla, osvoji-li prvo mesto. Maja mese-ca iste godine su osvojilidrugo mesto na Me|unarod-nom festivalu folklora ugradu Burhaniju u Turskoj itre}e na me|unarodnomfestivalu “Xivxan fest” uVrwa~koj bawi. U avgustu supobedili na festivalu fol-klora u Tekiji, a u septem-bru na “Etno festivalu”u Varvarinu. Osim pomenu-te Belorusije i Turske,“Spasovdanski vez” je pro-{le godine realizovao tur-neje i u Rumuniji, Gr~koj,Crnoj Gori.

- Nastupi su se nizali i umnogim emisijama na tele-vizijama sa nacionalnompokriveno{}u i na mnogimzna~ajnim festivalima ismotrama {irom Srbije,kao i u Sloveniji i Repu-blici Srpskoj kod pobratim-skih op{tina, te u Ohridu,Insburku i Paraliji. Rea-lizovali smo i celove~er-we koncerte u Aleksincu,Ribarskoj Bawi, bili deoOplena~ke berbe vi{e pu-ta... Tako|e, pored igre i pe-sme, na{i ~lanovi u~esni-ci su i mnogih dru{tveno-korisnih i humanitarnihakcija, rezimira Mihajlovi}najva`nije aktivnosti KUD-a, dodaju}i, na kraju, da su“Spasovdanci” i prvi kojisu izveli uli~ni perfor-mans, popularni “Fle{mob”, na trgu u Para}inu,u vidu uskla|enog koreo-grafskog prikaza folklor-ne igre.

B. Drenovakovi}

LIMFADENOPATIJE

Folklorno dru{tvo“Abra{evi}” iz Tekije16. marta proslavilo jesvoj drugi ro|endan, odno-sno godi{wicu, u Domukulture u Tekiji. Gosti

su bili KUD “Slavuj” izGra~anice, KUD “Leva~”iz Rekovca, DFA “^arapa-ni” iz Kru{evca i “Gran-dova” zvezda AleksandraMladenovi} iz Ni{a. Fol-

klora{i “Abra{evi}a” sutada odigrali 4 nove ko-reografije: Vla{ke igreiz Kobisnice i Leskovca,igre iz Beograda i igre izokoline Ni{a, saznajemood predsednika KUD Zora-na Radowi}a.Dva dana ranije “Abra{e-vi}” je organizovao drugotakmi~ewe harmonika{au hotelu “Petrus”, posve-

}eno nekada{woj harmo-nika{koj legendi MikijuKarimanu, po kome je i na-zvana manifestacija. Ovegodine bilo je 35 takmi-~ara iz cele Srbije, ukqu-~uju}i Kosovo i Metohi-ju. @iri su ~inili: {eforkestra RTS Qubi{aPavkovi}, peva~ Miki Ga-ji} i {ef orkestra RTVMi}a Jovanovi}. B.D.

KUD “SPASOVDANSKI VEZ” PRIPREMA SEDMU UMETNI^KU SEZONU

“NA[A PRI^A” INSPIRISANA TRADICIJOMDrenova~ke folklora{e o~ekuje velika me|unarodna turneja od 14. do 20. maja u Belorusiji

PODR[KA OP[TINE

Najbrojniji para}inskiKUD uskoro }e mo}i dave`ba i nastupa u reno-viranoj velikoj saliDoma kulture u Drenov-cu, {to je za wih veomabitno. Imaju podr{kuOp{tine u svakom smi-slu, a ove godine su zasvoje aktivnosti dobi-li iz buxeta 400.000 di-nara, {to je najve}a po-jedina~na svota odobre-na na konkursu za pro-jekte u kulturi.

DRUGA GODI[WICA RADA KUD “ABRA[EVI]” IZ TEKIJE

“PETRUS”, PA PROSLAVA U DOMU KULTUREU Hotelu “Petrus” 14. marta “Abra{evi}” je organizovao takmi~ewe harmonika{a

Takmi~ewe u hotelu bilo je posve}eno Mikiju Karimanu

Nastup u Domu kulture u Tekiji

Sjajnu pro{lu godinu “Spasovdanci” su zavr{ili nastupom u Kraqevu

Foto FB“Spasovdanski vez”

~etvrtak 11. april 2019. 13Zdravqe Bilten

Nemojte dozvoliti da vam prole}e remeti `ivot,u~inite sve {to je do vas kako biste se lak{e adap-tirali. • Na|ite vremena za boravak u prirodi svakog dana(bar 20 minuta). Pri povratku sa posla iza|iteranije iz autobusa, pro{etajte....• Zaboravite zatvorene fitnes centre, ve`bajtena otvorenom ({etajte, tr~ite, vozite biciklili rolere...).• Hranite se zdravo (budite umereni, unositeravnomerno razli~ite namirnice, jedite sezonskovo}e i povr}e). • “Pustite“ u stan {to vi{e dnevne svetlosti. Se-dite blizu prozora kad ste u zatvorenom, bilo kodku}e ili na poslu. • Dekori{ite prostor u kome boravite svetlijimbojama, lepim, vedrim sitnicama. • Nabavite biqke, ukoliko je mogu}e i u kance-lariji. Podse}a}e vas na predivno vreme koje vas~eka posle zavr{etka radnog dana. • Opustite se, nau~ite i primewujte tehnike re-laksacije. U`ivajte u muzici, kwigama i filmo-vima koji vam prijaju.• Provodite vreme sa dragim qudima, ali nikakou stanu ili kafi}u. Iza|ite u prirodu.

Iskoristite dan!

SAVET PLUS

IZREKA“Kad ne bismo imali zimu, prole}e ne bi bilo u toj meri prijatno.”

AAnnnnee BBrraaddssttrreeeett,, 11665555..

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PPPPUUUUTTTTOOOOKKKKAAAAZZZZ ZZZZAAAA RRRROOOODDDDIIIITTTTEEEEQQQQEEEE

Svaka godina odrastawa deci dono-si nove ve{tine, znawa, izraze, re-~i i o~ekivawa. Nova saznawa decu~ine sre}nom i uzbu|enom, ali po-nekad mogu biti previ{e za wih, tesu im potrebni na{a pomo} i podr-{ka da to prevazi|u.• Dobar san i dobar doru~ak – danje najboqe po~eti dobrim, hranqi-vim doru~kom, a zavr{iti dobrimsnom. Va`no je da budete uporni uovim ritualima.• Doslednost je kqu~ - tako se ja-~a ose}aj sigurnosti kod dece, jer zna-ju {ta se doga|a oko wih i {ta mo-gu da o~ekuju, a poma`e i da budu ne-zavisna. Neophodno je da i mi samibudemo takvi.• Kada ih pohvalite, deca dobijajuvetar u le|a i voqnija su da se po-

trude. Pohvalite zato svaki wihov trud.• Tabla sa spiskom obaveza -jerkada ispi{ete sve obaveze na tabli,one postanu opipqivije i stvarni-je. ^ak i da va{a deca ne znaju da~itaju, mo`ete vi da im pro~itatewihove obaveze i ona }e se vodititime kao da su spisak sama pro~i-tala. ^esto mewajte spisak i ~ini-te ga interesantnim. • Dinami~an jutarwi ritual - da pod-stakne ritam dana, ne{to {to }esmiriti i usmeriti energi~niju de-cu, a pokrenuti uspavane. Napravi-te igru da ste vi vila koja baca ma-gi~ni prah koji }e ih razbuditi ta-ko {to }e prvo razmrdati prste, pro-tegnuti ki~mu...• Izbegavajte elektronske ure|aje -zlatna sredina je najboqa. Ne treba

ure|aje ni potpuno ukloniti, a opet,ne treba ni provesti ceo dan koriste-}i ih. Poku{ajte da prona|ete apli-kacije za jutarwu rutinu, i tako stedobili premiju. Dete }e imati ose}ajda se igra.• Bez stresa - Na|ite na~in da seizborite sa vremenskim priti-skom ujutru. Budite organizovani,napravite plan i ukqu~ite decu uceo proces {to je vi{e mogu}e.Ukoliko su roditeqi smireni, tose vidi i na deci. Isto tako,ako detetu jutro nije po~elo ka-ko treba, to i te kako uti~e na we-gov dan. Va`no je dobro postavi-ti prioritete, vidite {ta mo`e-te da zavr{ite ve~e pre. Oslobo-dite jutro {to vi{e mo`ete ta-ko da budete mirni i stalo`eni.

JUTARWA RUTINA KOD DECE JE OSNOVA ZA USPEH U @IVOTU

- Ta~an broj nije mogu}e re}i jer se razlikuje od dr-veta do drveta, a i istini za voqu, listove na bi-lo kom drvetu te{ko je prebrojavati. Pretpostavqase da na granama nekog listopadnog drveta u Evro-pi visokog oko {est metara u proseku ima do100.000 listova, a najmawe bar 30.000. Naravno, uveki svuda ima izuzetaka. Tako stablo breze ima oko200.000 listova, dok hrast star 80 godina, na svo-jim granama mo`e da ponese i do 800.000 listova.Koliko listova, toliko zelenila, kiseonika, pti-ca, {u{tawa, hlada….Mislite o tome, ~uvajte ~uvare svog zdravqa.

PROLE]E do`ivqava-mo kao vreme rasta, razvo-ja, obnavqawa, {anse za no-ve po~etke. Ve} sama po-misao na to da ono sti`e~ini nas boqe raspolo-`enim. Prole}e je pri-rodni eliksir raspolo`e-wa. Sa fiziolo{kog aspek-ta, promene raspolo`ewatokom prole}a se obja-{wavaju, pre svega, pove-}awem koli~ine neurotra-smitera serotonina i sma-wewem hormona melato-nina. Serotonin je ukqu-~en u regulaciju raspolo-`ewa, seksualne `eqe,apetita, sna, memorije,sposobnosti za u~ewe inekih vidova socijalnogpona{awa. Melatonin jehormon koji proizvodiepifiza i u~estvuje u re-gulaciji cirkadijalnih(dnevnih) ritmova. Tokom zime metabolizam

je orijentisan na preva-zila`ewe lo{ih vremen-skih uslova, a kad nastu-pe sezonske promene kao{to su porast temperatu-re, pove}awe koli~inednevne svetlosti, dolazi dohormonalnih i metaboli~-kih promena, {to uti~e ina na{e raspolo`ewe.Prole}e donosi razno-

vrsne promene u prirodi,biqke se razvijaju, `ivo-tiwe se bude, qudi oko nasse mewaju, mi se mewamo.Dani postaju du`i, topli-ji, u vazduhu se ose}a mi-ris prirode, ~ujemo cvrkutptica, boje oko nas su sve-tlije i {arenije...^itavapriroda o`ivqava, posta-je nemogu}e da se i mi neose}amo druga~ije. Na prole}e zapo~iwemo

„veliko spremawe“, iz ku-}e uklawamo stare stvari,osloba|amo se vi{ka ode-

}e, po~iwemo da nosimosvetlije boje, do`ivqava-mo ose}aj slobode, ose}a-mo se lak{im i opu{teni-jim... Postajemo motivi-saniji, po~iwemo da pre-ispitujemo, defini{emoili redefini{emo svojeciqeve. @elimo da izgle-damo boqe, `elimo da seose}amo boqe. Mo`emovi{e! Ipak, osim navedenih po-zitivnih efekata, novogodi{we doba mo`e i ne-gativno uticati na nas.Poznato je da postoje qu-di koji su osetqiviji navremenske promene, takoz-vane metereopate. Kod po-jedinih osoba su te prome-ne intenzivne, dugotraj-nije i ote`avaju im nor-malno funkcionisawe. Naj-~e{}e se javqaju tokomjeseni i zime, ali se mo-gu pojaviti i tokom pro-

le}a ili leta. Dok u zim-skom periodu preovla|ujedepresivno raspolo`ewe,ose}awe beznade`nosti,gubitak energije, lo{ijakoncentracija i memorija,prekomerno spavawe, pove-}awe te`ine, smawewe sek-sualnog interesovawa, po-vla~ewe iz socijalnih ak-tivnosti, tokom prole}a ileta se mogu javiti eu-fori~nost, hipomanija,anksioznost (pove}ana uz-nemirenost), nesanica, raz-dra`qivost, gubitak ape-tita i te`ine, pove}aweseksualnog nagona. Mogu}eje da se depresivno raspo-lo`ewe pojavi i tokomprole}a, ali to je re|e. Ukoliko navedene prome-ne traju du`e i remetesvakodnevno funkcionisa-we, korisno bi bilo obra-titi se stru~waku za po-mo}.

Mnogi smatraju da je sunce bezopa-sno do juna, a kreme sa za{titnim fak-torom koriste samo kada krenu na pla-`u. Leti jeste najve}a izlo`enostsuncu, ali ono je {tetno u toku ce-le godine jer sadr`i UV zrake.• To {to nema 40 stepeni i {to ko-`a ne gori pri izlo`enosti suncune zna~i da ne treba voditi ra~u-

na o za{titi. • Prole}no sunce slabije je od let-weg, a to jedino zna~i da mo`emokoristiti kreme sa mawim za{tit-nim faktorom.• Tamnoputost nije za{tita od sunca.Ta~no je da }e osobe sa svetlijom ko-`om pre izgoreti, ali je opasno ne za-{tititi ko`u bez obzira na ten.

• Zabluda je da se ne mo`e izgore-ti kada je obla~no. Tako|e, na pla-nini UV zra~ewe je ve}e, te je za-{tita va`na ukoliko `elite da sa-~uvate zdravqe. Pored kreme zasun~awe i vode koja na{u ko`u hi-drira, a putem znoja i {titi, tre-ba uvek imati ka~ket ili nao~arekako bi i o~i bile za{ti}ene.

VOLITE SUNCE, ZA[TITITE KO@U

OZBIQNO – KOLIKO DRVO IMA LISTOVA?

APOTEKA U MALOM:

KEQDELUJE ANTIINFLAMATORNO - Snaga keqa

le`i u skoro 45 razli~itih flavonoida koji mogu daspre~e zapaqenske procese u organizmu, pa ~ak i daizle~e. DETOKSIKUJE ORGANIZAM – Mo`e potpuno daga o~isti od otrova i da reguli{e op{te stawe jerdopire ~ak do DNK. SMAWUJE RIZIK OD RAKA - debelog creva, doj-ke, be{ike, jajnika i prostate. PUN JE GVO@\A I KALCIJUMA - Gvo`|a ima

vi{e nego govedina, a vi{e kalcijuma nego mleko.PUN JE VLAKANA – koji su nam svakodnevno po-

trebni.PUN JE OMEGA MASNIH KISELINA - Samo 100grama keqa pokriva deset odsto preporu~enog dnevnogunosa.IMA MALO KALORIJA I POMA@E VAREWU -Smawuje opstipaciju i sni`ava nivo {e}era u krvi.PUN JE VITAMINA K I A – Tako ja~a struktu-ru na{ih kostiju, spre~ava kardiovaskularna oboqe-wa i mogu}nost mo`danog udara, podi`e imunitet.SNI@AVA HOLESTEROL - Taj efekat se poja~a-va ako keq kuvate na pari. PODI@E IMUNITET - antioksidansima i vita-

minima A i C.Napravite salatu od razli~itog zeleni{a i keqa, uba-cite ga u sos za pastu ili u ri`oto, kuvajte ga na pa-ri i jedite kao varivo, propr`ite na maslinovom uqusa belim i crnim lukom, ispecite ~ips od keqa ….

SSSS VVVV EEEE BBBB OOOO JJJJ EEEE PPPP RRRR OOOO LLLL EEEE ]]]] AAAA

~etvrtak 11. april 2019.14 KulturaBilten

I tako se mo`e s pravom re}i daje Para}in najvi{e pretrpeo inajja~e bio o{te}en od sile nepri-jateqske, jer pri ulasku neprija-teqa (Austrijanaca, Nemaca, Ma-|ara i Bugara) nije opqa~kan, ve}je poru{en i opqa~kan pri izla-sku neprijateqa. Ako se kadgod bu-de odmeravala naknada {tete po-jedinim na{im mestima, nadamose da }e nadle`ni povesti ozbiq-nijeg ra~una o na{em gradu. Na{ komentar: U vreme sre|iva-wa utisaka u ovim dnevni~kim be-le{kama, a posebno pri odlu~iva-wu da ih {tampa, autor je, sasvimopravdano, imao u vidu mogu}nostdobijawa nadoknade ratne {tete, te

se posledwi stav tako mo`e ishvatiti. Napomiwemo da je dnev-nik pod naslovom “KatastrofaPara}ina...” autor, tada i predsed-nik para}inske op{tine, najpre ob-javio u svom listu “SHS JEDIN-STVO”, a potom i kao posebnu bro-{uru. Tu je jasno nazna~eno da }eprihod od prodate bro{ure i}i ukorist para}inske op{tine. Za vreme trodnevne borbe sa ne-prijateqem u samoj varo{i i na pe-riferiji u~estvovao je Tre}i ba-taqon Drugog pe{adijskog pukasa svojim komandantom MarkomPavlovi}em na ~elu. Borba je najpre vo|ena u samoj va-ro{i, zatim je prenesena na sever-

ni kraj varo{i, kuda je neprijateq,potisnut, morao odstupiti. Odatle,iz para}inskih vinograda, nepri-jateq je davao otpor desetog, jeda-naestog i dvanaestog oktobra, za-{ti}en svojom artiqerijom koja jetukla Para}in sa severa i zapada. Na{ komentar: Pomiwawe para-}inskih vinograda dokaz je da je inema~ka pe{adija tu, a ne samo ar-tiqerija. Ovo isti~emo zato {toje napo~etku re~eno da je Para}inispra`wen od nema~kih vojnika. Izovoga vidimo da se povukao iznadPara}ina, u brdo, gde je zauzeo bo-qi borbeni polo`aj. Borba je bila tako o~ajna da jeu jednom trenutku, na dan 11.

oktobra, Para}in mogao pasti uruke neprijatequ da nije bilo sr-~anosti na{ih vojnika i wiho-vih stare{ina. Pri svr{etku borbe, major Mar-ko Pavlovi} pao je smrtno pogo-|en neprijateqskim zrnom, a ko-mandu je preuzeo kapetan \or|eTomi} koji je dovr{io delooslobo|ewa Para}ina,12. oktobra1918. godine, pre podne.

@rtava je bilo dosta. U por-ti ovda{we crkve pogrebeno je,osim majora Pavlovi}a, jo{ ~e-trnaest poginulih vojnika. Sla-va oslobodiocima Para}ina, pa-lim herojima ve~ni pomen me|uzahvalnim Para}incima!

Na{ komentar: Ovim se dnevni~ke bele{ke

Koste Haxividojkovi}a zavr{a-vaju, a mi mu jo{ jednom izra`a-vamo zahvalnost {to je i naovaj na~in zabele`io ta trizna~ajna datuma za oslobo|ewe Pa-ra}ina u Prvom svetskom ratu ok-tobra 1918. godine, ~iju stogodi-{wicu smo nedavno proslavili.Zabele`io je i jedinicu koja seneposredno anga`ovala i ~ijije komandant tu stradao, zajednosa jednim brojem svojih boraca,te ime novog, privremenog koman-danta, koji je zapo~eti posaooslobo|ewa Para}ina slavnookon~ao.

STO GODINA OD OSLOBO\EWA PARA]INA (1918-2018)BELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

Budu}i da je predavawe outicaju ishrane na strestre}e u ciklusu predavawao stresu, psiholo{kiwaIvana ]iri} je u svompredavawu, odr`anom kra-jem marta, najpre napravi-la rekapitulaciju osnovnih

saznawa o stresu.Najjednostavnije, stres sedefini{e kao vi{ak pri-tiska koji mo`emo da iz-dr`imo i sastoji se odstresora i odgovora nastresore. Stres je izazovi pretwa, a javqa se u vi-

du kognitivnih, emocio-nalnih i fizi~kih simp-toma, kao i na planu pro-mene pona{awa. Na{ od-nos prema stresu zavisi odna{eg stava prema tomizazovu, od kontrole situ-acije, od podr{ke sredine,

od na{e sposobnosti dase nosimo sa pretwom i odna{eg znawa i pripreme zaborbu protiv stresa.Po{to je dala sa`et pre-sek na{ih znawa o stresu,elokventna psiholo{kiwaje pre{la na hranqive na-mirnice i ve`be disawakao najjednostavnije meto-de za osloba|awe od stre-sa, metode koje su svimadostupne i koje su bez nega-tivnih propratnih efekata.[to se ti~e hrane, izve-sna hrana i neka pi}a do-prinose pove}awu stresa, aneka poma`u da se wegovnivo smawi. U prvu vrstuspadaju ~aj, kafa, energet-ska pi}a, brza hrana, puter,sir, meso, {e}er, alkoholi gazirana pi}a, a drugu

grupu ~ine voda, sve`e po-vr}e, sve`e vo}e, bademi idrugo ora{asto vo}e, riba,supe i proizvodi na bazibiqa.Fizi~ka aktivnost, pod

kojom se podrazumavaju {et-wa i ve`be, tako|e ubla-`avaju stres i, najzad, zasmawewe stresa veoma va-`an je i na~in disawa, pa

je Ivana ]iri} publicidemonstrirala nekolikotehnika dubokog disawa.Kulturni centar bio je

pun posetilaca koji su od-slu{ali jo{ jedno zdrav-stveno-edukativno preda-vawe u organizaciji Klu-ba zdravqa “Pomoravqe”,KC i Crvenog krsta.

D. Nikoli}

U galeriji Kulturnog centra,28. marta, otvorena je izlo-`ba Vladana Ran|elovi}a podnazivom “Iluzija prostora”.Izlo`bu je otvorio slikar Bu-dimir Buda Cvetkovi}, navode-}i biografske podatke i karak-teristike autorovog slikar-stva.Vladan Ran|elovi} (1975, Ni{)je zavr{io Umetni~ku {kolu uNi{u, a studije slikarstva naFLU u Pri{tini, nakon ~egapostaje ~lan ULUS-a. Jo{ kaostudent imao je dve samostalneizlo`be u Ni{u. Nakon di-plomirawa, Ran|elovi} posta-je asistent na predmetu Crta-we na mati~nom fakultetu, ka-da samostalno izla`e u Le-skovcu, Prokupqu, Po`arevcu,Beogradu, Zve~anu, Ni{u, Vla-di~inom Hanu i Vrawu. Slede}ih~etrnaest godina radi kao pro-fesor likovne kulture u dvetehni~ke {kole u Ni{u, a od2018. je izabran u zvawe docen-ta na Fakultetu umetnosti uNi{u. U tome periodu izla`e uNi{u, Pirotu, Vu~ju, Ni{koj

Bawi, Prokupqu, Sokobawi,Aleksincu, Kraqevu, Petrovcu namoru, Baru, Vrawu, Be~u, Kwa`ev-cu i, sada, u Para}inu. U jako svedenoj oceni, ~ini seda wegovi pejza`i i urbana te-matika mogu da se odrede kao re-alisti~ni sa dosta elemenata ap-strakcije. D. Nikoli}

U okviru ciklusa kon-cerata “Cvetne pahuqe”,22. marta, u galerijiKulturnog centra, “DuoFloral” iz Beograda, usastavu: Milena Stani-{i}, harfa, i Stana Kr-staji}, flauta, odr`ao jekoncert za harfu iflautu.Na programu su bila de-la poznatih kompozito-ra: “Cvetne pahuqe” i“Tri momenta za qubavqiqana” Dragane Jovano-vi}; “Varijacije” Mi-lo{a Rai~kovi}a; “Nok-turno” Dejana Despi}a;“Si~ilijana op. 78” Ga-briela Florea i “Igravila” Vilia Hesa. Izve-dene su i dve solo kom-pozicije Petra Kowo-vi}a. Obe ~lanice “Dua Flo-rala” su diplomiralena Fakultetu muzi~kih umetno-sti u Beogradu, obe su magistri-rale, Milena u Beogradu, Sta-na u Minhenu, a Milena je od-

branila i doktorski umetni~-ki projekat u Beogradu. Milena Stani{i} je danas pro-fesor na FMU, ~lan je Orke-

stra Narodnog pozori-{ta u Beogradu, bilaje stalni saradnik Beo-gradske filharmonije iOrkestra Kamerne ope-re “Madlenianium”. Do-bitnik je vi{e zna~ajnihnagrada, redovno nastu-pa kao solista i ka-merni muzi~ar...Stana Krstaji} tako|enastupa kao solista i ka-merni muzi~ar. Osni-va~ je dva tria i tridua, nastupala je sa Be-ogradskom filharmoni-jom, Guda~ima “Svetog\or|a” i Guda~kim or-kestrom “Skovran”, bi-la je solo flautiskiwaOrkestra Narodnog po-zori{ta i “Beogradskefilharmonije” i iza-brana je za svetskog pro-motera ove vrste muzi-ke.

Dugim apalauzom publika se iz-borila za jedan bis sa makedon-skim motivima.

D. Nikoli}

PREDAVAWE PSIHOLO[KIWE IVANE ]IRI] O ISHRANI I STRESU

[TA SVE SMAWUJE NIVO STRESAOsim zdrave hrane - sve`eg vo}a i povr}a, va`na je i fizi~ka aktivnost

FIZI^KA AKTIVNOST

Pored hrane, na smawewe nivoa stresa i anksiozno-sti uti~u redovne fizi~ke aktivnosti, jer se pove-}ava protok kiseonika kroz organizam i dolazi doopu{tawa i harmonije, {to nam omogu}ava da se lak-{e nosimo sa stresom. Ta aktivnost ne mora da zna-~i preterano naprezawe, znojewe i bol, ve} treba dabude prilago|ena na{im mogu}nostima, s tim {to kon-dicija mo`e da raste i da se pove}ava vreme i in-tenzitet {etwi ili fizi~kih ve`bi.

IZLO@BA SLIKA NI[LIJE VLADANA RAN\ELOVI]A

“ILUZIJA PROSTORA”MUZI^KI DOGA\AJ U GALERIJI KULTURNOG CENTRA

KONCERT ZA HARFU I FLAUTUNastupio je “Duo Floral” koji ~ine Milena Stani{i} i Stana Krstaji}

Edukativna predavawa uvek imaju brojnu publiku

~etvrtak 11. april 2019. 15Kultura Bilten

Naslov kwige "Dosawanonebo", izveden iz misliLeonarda da Vin~ija, uzeteza moto kwige: "Jednom kadproba{ leteti, hoda}e{zemqom s o~ima okrenutimka nebu, zato {to si gorebio i zato {to se gore`eli{ vratiti", govori omotivima autora.

Po profesiji, autorkwige Qutomir Rundi} jenavigator-leta~, {to zna~i~ovek koji je dosawao svojsan i celi radni vekproveo u transportnomavionu "Antonov 26". Ali,osim qubavi prema letewu,Rundi}, koji `ivi uLoznici, voli da svojunagla{enu emotivnost pre-to~i u stihove, o ~emugovore ~etiri zbirkepesama za koje je dobio

lepa kwi`evna priznawa inagrade. Promocija wegove zbirkepri~a je uprili~ena 26.marta u Kulturnom centru,povodom 20.godi{wice odpo~etka agresije NATOpakta na na{u zemqu.Moderatorka programabila je Gordana Vojinovi},o autoru je govorila pes-nikiwa Radmila Milojevi},odlomke je ~itala Jovana@ivadinovi}, a ZoranPlemi} je uz gusle otpe-vao dve aktuelne patri-otske desetera~ke pesme.Jedna od odlika ove kwigejeste {to su "imena aut-enti~na, do`ivqaji istini-ti i stvarni", {to je mog-lo da izazove razli~ite

reakcije pomenutih qudi,naro~ito onih od kojihautor nije dobio saglas-nost, ali, prema izjaviautora, na raznim promo-cijama imali su primedbesamo oni koji nisu pomenu-ti u kwizi, pa stogaautor ve} priprema drugukwigu ovih kazivawa.Va`na osobina zbirke,

{to podvla~i sam autor, ai recenzent kwige ZlatomirGruji}, jeste {to se izwe vidi posebna atmos-fera koja se stvara me|uqudima koji obavqaju jedantako rizi~an i neizvestanposao kao {to je letewe,posao koji iziskuje maksi-malnu posve}enost, me|usob-no poverewe, odanost i

po`rtvovanost, jer jedinotako piloti mogu da jedandrugome sa~uvaju `ivote.Ipak, pored dramati~nihtrenutaka i herojskihpogibija pilota, kwigaodi{e i `ivotnim opti-mizmom kroz razne zgodena jezeru u Sahari, na palu-bi broda "Galeb", uZaporo j̀u i drugim situaci-jama. Glavni motiv autora jesteda sa~uva od zaborava mno-ga herojska imena, pa ovukwigu posve}uje "svim vaz-duhoplovcima, posebnomojim kolegama, biv{im isada{wim pripadnicima677. i 138. transportneavijacijske eskadrile izBatajnice." D. Nikoli}

Pro{log petka, 5. apri-la, u galeriji Kulturnogcentra organizovana jejedna pomalo neobi~napromocija romana. Autor,ina~e plodan pisac,pojavio se sam i bezijednog primerka kwige,da bi se kasnije pojaviledve kwige iz publike.Sve vreme je vo|en

pravi dijalog izme|uGordane Vojinovi}, ured-nice kwi`evnog pro-grama i autora. Dobroobave{tena i elokvent-na, ona je postavqalapitawa koja zadiru usu{tinu kwi`evnog stvar-ala{tva, kao {to je pitaweodnosa pisca i likova,odnosa fikcije i fak-ticiteta, te pitawemogu}eg prokletstvaObrenovi}a zbog ubistvavo`da Kara|or|a.Pre toga, navela je neko-liko biografskih i bib-liografskih podataka: daje autor ro|en u Ni{u1969. godine, da se bavionovinarstvom, te da jeobjavio pet romana, triradio-drame, jednu zbirkupri~a i jednu pesama.

Odgovaraju}i na pitawe oodnosu autora i likova,Jankovi} je naglasio daje on razasut u svimlikovima jer je ~ovekovapriroda slo`ena, satkanaod svega {to se pojavqu-je u likovima, pa i odanime u `enskim likovi-ma. [to se ti~e odnosafikcije i fakticiteta,navodi da su mu neke~iwenice poslu`ile samokao polazna osnova, ali daje sebi dao slobodu daprekraja de{avawa, jerpisac, kao bog, stvara novisvet, doga|aje, likove,

odnose, atmosferu, dozvo-qavaju}i da mnogo togaizroni iz kolektivnonesvesnog.Prema izvorima, na

primer, knez Milo{ jeumro prirodnom smr}u,ali u romanu on je ubijen,samo {to se to zata{kava.Ipak, wegov sin Mihailoodlu~uje da povede istragui za taj posao anga`ujeJevrema Utvi}a, raspopa iegocentrika, koji je zboggreha svoje majke prokletda mo`e da komunicirasa duhovima. U vrtlogudoga|aja, gde su ume{ani

masoni i tajna polici-ja, Jevrem Utvi} posta-je glavni lik, ali wego-va qubavna pri~a saknegiwom Savkom tra-gi~no se zavr{ava.U tom delu razgovora

do{lo se do pitawaprokletstva dinastijeObrenovi}a. Pisac jenaklowen ovoj dinasti-ji zbog wenog evrope-jstva i smatra da onaima potomke, ali nezvani~ne, te da su uromanu naro~ito sna`ni`enski likovi jer su

stvarani na osnovustvarnih, kakva je, naprimer AnkaKonstantinovi}, }erkaMilo{evog brata Jevrema,koja je i{la u Be~ po{tiklice, govorila neko-liko stranih jezika, vodi-la dnevnik, svirala, tepoginula u atentatu nakneza Mihaila.Na kraju ve~eri nije bilouobi~ajenog potpisivawakwiga jer je "Laguna", poz-nati izdava~, zadr`ala svaprava prodaje i distribu-cije romana.

D. Nikoli}

Predstava "I svaki putkao da je prvi", u kopro-dukciji Kru{eva~kogpozori{ta i “Art-teme” izBeograda, nastala je pomotivima iz dela BorisavaStankovi}a, s tim {to je utekst uba~en savremeni doku-mentarni materijal, tako dapredstava odgovara narazli~ita pitawa emotivnopovre|enih i nesre}nih `ena,na pitawa o razli~itosti iprihvatawu svoje sudbine.Osnovni materijal je

preuzet iz pripovetke"Pokojnikova `ena" i drame"Ta{ana" Bore Stankovi}a.Naime, dramaturg DimitrijeKokanov iz ovih dela jepreuzeo likove Anice iTa{ane, dve `ene koje suostale same i u predstavitra`e izlaz iz situacijegubitnica. Tekst je aktueli-zovan metodama monta`esa dokumentarnim materi-jalom iz {tampe irazli~itih foruma na temuostavqawa, prebolevawai preispitivawa okviravaspitawa `ena danas.Ovakva konstrukcijaomogu}ava povla~ewe para-lele izme|u polo`aja `eneu razmaku od jednog stole}a.Na dva razli~ita na~ina,

u zavisnosti od svojihbiografija i porodi~nihodnosa, dve junakiwe pred-stave poku{avaju da prona|ui nanovo izgrade li~niidentitet. "U formiispovednih monologa",obja{wava rediteqkaJovana Tomi}, "sukobqava-ju}i se sa patrijarhalnomsredinom, wih dve se boreza svoje mesto, ravnopravno,u zajednici, i na iskren,brutalan i bolno duhovitna~in govore o najkrhkijimli~nim tajnama i prepreka-ma na putu ozdravqewausled qubavnog razo~are-wa".Gluma~ka ekipa, koju ~ine

Gordana \ur|evi} Dimi},Jelena Matija{evi}, BiqanaNikoli}, Dejan Ton~i} iNikola Raki}, uspela je dana sceni poka`e emocije`ena koje, uz pomo} majki,re{avaju svoje probleme, doksu scenografkiwa, kosti-mografkiwa i kompozitor-ka uspele da do~araju potis-nutu strast, raskorak izme|u~ulnog i razumskog, izme|u`eqa i mogu}nosti i o~eki-vawa i realnosti. Predstavaje prikazana u Gradskompozori{tu po~etkom aprila.

D. Nikoli}

Povodom Dana Savezakwi`evnika u otaxbini irasejawu (SKOR) u petak,5. aprila, organizovanaje proslava u Gradskojbiblioteci. Jo{ jedanrazlog za slavqe bio je taj{to je Pomoravskiogranak sa sedi{tem uPara}inu progla{en najbo-qim u Savezu za dostignu}au protekloj godini.Organizacioni odbor

Saveza dodequje timpovodom zlatne poveqe zadugogodi{wi doprinos raduSaveza, poveqe za dopri-nos popularizaciji ipodizawu ugleda Saveza,plakete za zapa`ene rezul-tate, plakete za objavqe-na autorska dela, zahval-nice, diplome i pehar.Me|u dobitnicima zlatnepoveqe za izuzetan dugogo-di{wi doprinos raduSaveza je Para}inka

Radmila Milojevi},predsednica Pomoravskogogranka, dok su ~lanoviMila Markovi} i MiomirLaki}evi} dobitnici pove-qe za rezultate na konkur-sima, manifestacijama itakmi~ewima. Biblioteka"Dr Vi}entije Raki}" iwena direktorka LeposavaIvankovi} su dobitnicipoveqe za doprinos popu-larizaciji Saveza. Osim dodela priznawa,

~lanovi Ogranka su ~italisvoje pesme, a ZoranMitrovi} je na fruliizveo poznate melodije.Sve~anosti su prisustvo-vali i u~eniciTehnolo{ke {kole far-maceutskog smera, ali ovogputa radi tuma~ewakwi`evnih dela, kako jerekla wihova profesorkaZorica Ivanovi}.

D. Nikoli}

“DOSAWANO NEBO" QUTOMIRA RUNDI]A PROMOVISANO U KULTURNOM CENTRU

VAZDUHOPLOVCI SA^UVANI OD ZABORAVAKwiga pri~a je predstavqena povodom 20 godina od po~etka NATO agresije na na{u zemqu

PREMO] NATO

AVIJACIJE

[to se ti~e sukoba saNATO avijacijom, izkwige se vidi da jewihova tehni~ka pre-mo} bila toliko veli-ka, naro~ito u pogledudometa radara i raketa,da je na{a avijacijabila ve} prvih danadelom uni{tena, adelom sklowena nabezbednija mesta kakobi bila sa~uvana odpotpunog uni{tewa.

PREDSTAVQENE KWIGE NEKADA[WEG NOVINARA BRANISLAVA JANKOVI]A

ROMANI POD OKRIQEM “LAGUNE”Poznati ni{ki pisac za samo nekoliko godina objavio je ~ak pet romana

PREDSTAVA KRU[EVA^KOG POZORI[TA I “ART-TEME”

“I SVAKI PUTKAO DA JE PRVI”

DAN SKOR-A OBELE@EN U BIBLIOTECI

POMORAVSKI OGRANAKPROGLA[EN NAJBOQIM

~etvrtak 11. april 2019.16 ObrazovaweBilten

Zna se da je isto~no zale|e Skorice planinsko ida se na desetak kilometara od sela nalazi vrh Ja-senova glava, visok 823 metra. Upravo u toj divqi-ni ~obanin Golub Lazi}, zvani Zeka, {ezdesetih go-dina pro{log veka otkrio je vu~je leglo sa sedamvu~i}a koje je vu~ica bila skoro okotila. No, u tovreme u okolnim Todorskim ogra|ama i u Bugarskomkozarniku (toponim kao potvrda istorijske pqa~-ke od strane okupatora) bilo je mno{tvo koliba,pastira i brojnih stada, pa su vukovi uvek imalizagarantovan obrok. A danas je ~itav taj obod Ku~ajskih planina, izuzi-maju}i retke {umare i drvose~e, prazan. Od biv{ihkoliba i stada jedva pokoji trag u trwaku i kopriva-ru, pa kurjaci, kojih jo{ pomalo ima, moraju za ru~akgr~evito da se bore jure}i srne i ze~eve.Stari Golub, gor{tak sa {ubarom, za svoj plen bioje nagra|en od Lova~kog dru{tva, a wegov kolega Sre-ja Milovanovi}, koji je ubio odraslog kurjaka, poprastarom obi~aju, napunio ga je slamom i na ra-`wu zakitio vencem paprike. Takvog, “pripitomqe-nog”, nosio ga je kroz seoske sokake i dobijao va-qane nagrade i od ~obana i od onih bez stada: pa-re, pasuq, kukuruz... Uostalom, uspomenu na ovo vre-me i stari obi~aj i danas verno ~uva vuk napuwenslamom, vrlo privla~an eksponat u Zavi~ajnom mu-zeju u Kru{evcu.Ne znam da li su vuci i medvedi prijateqi ili

neprijateqi, ali znam da su lovci i prirodwaci is-to~ne Srbije pre oko dve decenije poku{ali da usvom regionu zapate i medvede. Jednog rundavog, uspa-vanog iwekcijom, sa Tare su dovezli u dolinu Ra-dovawske reke i (probu|enog), sa prika~enim radio-oda{iqa~em iza uveta, pustili ga u {umu. No, onse nije dugo zadr`ao u nametnutom stani{tu. Mo-`da mu~en samo}om, ali verovatno pre u potrazi zanevestom, prevalio je kilometre i kilometre i sti-gao na visove Samawca, u skori~ki atar. Odli~nopamtim tu, 2005. godinu, kad je pri~a o ~udnom do-{qaku, medvedu, u Skorici bila vrlo aktuelna, ~akdovedena do usijawa. Naravno, Skori~ani su medve-du odmah nadenuli ime: \ura! I lovci, i drvose-~e, i kre~ari, i izletnici, kleli su se da su ne-gde u zoni Tunela videli \uru, ali niko za to ni-je imao vaqane dokaze, niti svedoke. ^ak i de~ur-lija je bila pohrlila u planinu - “da vidi \uru”!Kroz {umu ih je vodao iskusni lovac Dule Ru`i},a klinci su obustavqali dah i silno pri`eqkiva-li uzbudqiv susret. No, istovremeno su se na sva-ki {u{aw ili krckawe gran~ice, gr~evito hvata-li za maminu sukwu. Strah je ipak ja~i od radozna-losti! Videli su samo vu~ji trag u pra{ini, tragdivqih sviwa i hranili{te za srne. I tako, taj, ne-vidqivi \ura vremenom je nestao, da li ustreqenmetkom nekog krivolovca, ili opet preseqen kao ne-zaja`qivi turista. Istovremeno se ugasila i pri-~a o \uri.Zlatko Milenkovi} (75), iz Gu{evca kod Svrqi-ga, mudro savetuje sagovornika:- Ne pla{i se ni medveda, ni kurjaka, ni psa. Pla-{i se ~oveka! ^ovek je najve}e zlo! A jedna druga pri~a i danas `ivi u ba~kom gra-

di}u Titelu, na u{}u Tise u Dunav. Tamo sam po-znavao starog Marka Andri}a, zvanog Markec, osam-deset dvogodi{weg brkajliju koji se na polovini svog`ivota iz {umovite Medne kod Mrkowi} Grada biodoselio u pitomu ravnicu. Prave}i burad i popra-vqaju}i vr{alice, taj krepki gor{tak vezao jeuspomene iz gorskog zavi~aja, a jedna od najuzbudqi-vijih svakako je trenutak kad se na pruzi kodO{treqa susreo s “me|edom”:- Gledam ja u me|eda, gleda me|ed u mene! Gledamja u me|eda, gleda me|ed u mene! Tek ti me|ed strug-nu u {umu!Eto o~iglednog dokaza za vrhunsku hrabrost, a istinivo hrabrosti potvr|ivao je i smederevski kova~i {eretlija Marko Dun~evi} koji je dopu{tao damu usred grada, na plo~niku, me~ka {apetinama ikanxama “pegla” le|a i tako ga “le~i” od i{ija-sa i reume.

PPPPAAAARRRRAAAALLLLEEEELLLLEEEEPPii{{ee:: TToommiissllaavv \\ookkii}}

“ME\ED” STRUGNUOPRED ^OVEKOM

U okviru programa razme-ne u~enika sredwih {ko-la kojim se bavi organiza-cija “Interkultura” Beo-grad, u~enici para}inskeGimnazije ve} su boraviliu gradu Krasnodar u Rusi-ji, a 21. marta usledila jewihova uzvratna poseta.U~enici, wih {estoro itri nastavnice iz Kra-snodara, doputovali su kodna{ih u~enika na desetdana, a susret je bio veo-ma srda~an i emotivan. Ruski |aci u~estvovali suu nastavi na{e gimnazije,posetili su i mnoga inte-resantna mesta, tako da imje boravak u na{em gradu iuop{te u Srbiji bio veomazanimqiv. Susret sa pred-sednikom Op{tine Sa{omPaunovi}em organizovan je25. marta, a protekao je usrda~noj, prijateqskoj atmo-feri, uz razgovor na ruskomjeziku i uz razmenu poklo-na.

Gosti su se zahvalilipredsedniku, direktorkina{e Gimnazije, profeso-ru Borku Petrovi}u, ina-~e volonteru programa“Interkultura”, kao i svo-jim vr{wacima i wiho-vim porodicama kod kojihsu boravili, a poklonilisu simbole svoje zemqe igrada, uz emotivne porukezahvalnosti i prijateq-stva. Kako je rekao Borko Pe-trovi}, para}inska Gimna-zija je od pro{le godineu saradwi sa “Interkultu-rom” zapo~ela program

razmene odeqewa i |aka{irom sveta.- Zahvaquju}i ovom pro-gramu postali smo inter-nacionalna gimnazija ukojoj trenutno borave jedanu~enik iz Meksika, u~eni-ca iz Turske, kao i u~eni-ce iz Tajlanda i Italije,a krajem marta do{li sunam i gosti iz Krasnoda-ra kod kojih smo mi ve}bili u poseti oktobrapro{le godine. To je pre-lep kraj, `itnica Rusije.Puno toga smo videli ta-mo, boravili u wihovimporodicama i dru`ili se.

Srodili smo se, pa je ra-stanak bio veoma emotivan,a tako je i sada, kada sudoputovali u uzvratnu po-setu, istakao je Petro-vi}. Osim Para}ina, tragaju-}i za srpskom kulturom iistorijom, Rusi su jo{ po-setili, u Beogradu, HramSvetog Save, Kalemegdan,ostavili venac palim Cr-venoarmejcima na Novomgrobqu, gde je nedavno ve-nac polo`io i VladimirPutin. Posetili su tako-|e [umarice u Kragujeva-cu, zatim Topolu, Ople-nac... Naravno, obi{li sui okolinu Para}ina, spo-menike i crkve, a samoza wih je u Ma{insko-elektrotehni~koj {kolinastupio folklor KUD-a“Spasovdanski vez” pred-staviv{i igre iz Srbije.Marina Krav~enka, pro-fesorka Gimnazije u Kra-snodaru, isti~e da joj je ve-oma drago {to su videliPara}in i lepote Srbije.- Zahvaqujemo se porodi-cama u kojima smo boravi-li, direktorki va{e Gim-nazije, profesoru BorkuPetrovi}u i svima koji sunas primili, rekla je ona,uputiv{i veliki pozdraviz Rusije Para}incima.A tokom deset dana gosti- u~enici i profesorke izKrasnodara, u`ivali su udru`ewu, u~ewu i upozna-vawu kulture Srbije, uz ve-liku bliskost i prijateq-stvo koje }e nastaviti idaqe, rekli su na rastanku.

N. Stankovi}

U^ENICI I PROFESORI IZ RUSIJE DESET DANA BILI GOSTI PARA]INA

UZVRATNA POSETA GIMNAZIJE IZ KRASNODARAU pitawu je program razmene u~enika u kome u~estvuje i para}inska Gimnazija

PREZENTACIJA GRADA I RUSIJE

Tokom boravka u Para}inu, gimnazijalci iz Krasnoda-ra su odr`ali atraktivnu prezentaciju o svom gradu,oblasti i Rusiji. Obu~eni u narodne no{we pokazalisu deo svoje bogate kulture i tradicije, razli~itost na-roda i nacija svoje velike zemqe... Kroz prezentacijui interaktivne radionice pokazali su puno toga {toznamo i ne znamo o Rusiji, a suvenire iz svoje zemqesu ostavili kao poklon na{oj Gimnaziji.

Ekipa fizi~ara, u~enikapara}inske Gimnazije, osvo-jila je najvrednije nagra-de na 57. Dr`avnom takmi-~ewu iz fizike za u~eni-ke sredwih {kola u Subo-tici, a veliki uspeh ostva-ren je i na dr`avnom tak-mi~ewu u matematici uNovom Sadu.U veoma jakoj konkuren-

ciji, prema re~ima direk-torke Sne`ane Da~i}, izfizike osvojili su trinagrade i pohvalu i bilisu jedna od najbrojnijihekipa u Srbiji, sa predmet-nim profesorom Pe|omMilo{evi}em. Marko Sto-janovi}, u~enik 3/1 razre-da, osvojio je prvu nagra-du i zlatnu medaqu, Miqa-na Miqu{ iz 1/1 drugunagradu i srebrnu medaqu,dok je u~enik 1/4 MihajloTomi} tre}om nagradom za-vredeo bronzu. Pohvalu jedobio Andrija Qubi~i}, aMihajlo \ori} priznawe.

Najboqi fizi~ar Mar-ko Stojanovi} postigao jefantasti~an uspeh i nadr`avnom takmi~ewu izmatematike odr`anom uNovom Sadu. Ne samo daje osvojio prvo mesto ve}je imao jedini maksimal-nih sto poena, {to jeizuzetan uspeh i za Mar-

ka i za {kolu. On je ta-ko postao dr`avni prvaku matematici i u fizi-ci, {to je, do sada, naj-ve}i uspeh na takmi~ewi-ma para}inske Gimnazi-je i govori o kvalitetui renomeu {kole, isti~edirektorka Sne`ana Da-~i}.

Markov profesor matema-tike je Sne`ana Bogdano-vi}.Ina~e, na{a gimnazija

takmi~ila se u matemati-ci u kategoriji redovnihgimnazija, dok su u drugoj,posebnoj kategoriji, bilematemati~ke gimnazije.

N. Stankovi}

ODLI^NI REZULTATI GIMNAZIJALACA NA DR@AVNIM TAKMI^EWIMA

NAJBOQI MATEMATI^ARI I FIZI^ARIMarko Stojanovi}, u~enik 3/1 razreda, postao je dr`avni prvak u oba predmeta

PRIJEM KOD PREDSEDNIKA OP[TINE - utisci sa gostima su razmeweni na ruskom jeziku

Takmi~ari iz fizike sa svojim profesorom

~etvrtak 11. april 2019. 17Obrazovawe Bilten

U zarobqeni~kim logorima, u kojima je nakonsloma Jugoslavije bio zato~en veliki broj na-{ih vojnika i oficira, prilike su bile mno-go povoqnije.Me|utim, pored neizvesnosti, prekida veze saporodicom i gladi, otpo~ele su me|usobne sva-|e po raznim pitawima, a naro~ito po pitawukrivice za slom vojske i dr`ave. General Dra-gi{a Pandurovi}, zato~en u logoru u Varbur-gu, ovako opisuje te sva|e: “Ne tuku se samo fra-zama i o~ima ve} rade i pesnice. Izgubi{e sepojmovi o ~asti, ponosu, moralu, xentlmenstvu. Sveode u “tandariju”, samo je ostao goli ~ovek kaogladna zver, sa u`asnim ~equstima”.Ipak, `ivot zarobqenih oficira obele`en jei na druge na~ine, a ne samo kroz glad, mr`wui pakost. U logoru u Nirnbergu dobrovoqnimprilozima stvorena je logorska biblioteka,po~ela su intezivna javna predavawa i kurse-vi; stvoren je hor, orkestar, pozori{te i sli-karski ateqe. Obnovqen je i verski `ivot.Jo{ boqe uslove su imali ratni zarobqeni-

ci koji iz svog logora upu}ivani na rad u ma-we logore i radne komande, koje su bile naj~e-{}e u poqoprivrednim krajevima. Jedan broj ovihzarobqenika je obnovio svoju privatnost, ~aki u pogledu odnosa sa suprotnim polom, mada suintimne veze bile strogo zabrawene i ka`wa-vawe smrtnom kaznom. Ipak, to nije bilo mo-gu}e spre~iti. Jedna grupa je bila sme{tena u malom logorukraj dvorca i sela Nordkirken u Vestfaliji.Wihov dolazak je, prema se}awu Stanka Alek-si}a, “unekoliko izmenio `ivot u Nordkirke-nu, pomalo je uzdrmao u~malu sredinu, podsta-kao qubopitqivost, devojke su `ivnule, seqa-ci se ponadali sve`oj radnoj snazi... Zarobqe-nici nisu bili izolovani kao u nekom getu...Srbi su se slobodno {etali po parku dvorca iposlovno se kretali po selu. Oni koji su ra-dili kod seqaka samo su prvih dana stra`ar-no odvo|eni na posao. Kasnije su odlazili sa-mi na biciklima”. Izme|u na{ih qudi i Nemaca je tokom vreme-na uspostavqen korektan odnos, a ponekad i vi-{e od toga. Milan Dimitrijevi}, na primer, obu-}ar iz Kragujevca, ali koji je bio talentovanpeva~ operskih arija, bio je pozvan u crkvenihor, odlazio je na probe i mise, a zatim se za-qubio u mladu ratnu udovicu sa dvoje male de-ce, o`enio se wome i ostao u Nema~koj. To ni-je bio usamqen slu~aj. Prema svedo~ewu Alek-si}a, i Milan Bucalo, iz iste grupe zarobqe-nika, tokom rada kod jednog seqaka zbli`io sesa wegovom snahom, tako|e ratnom udovicom. “Uceloj toj pri~i”, svedo~i Aleksi}, “najlep{eje {to su ga svekar i svekrva mlade udovice pri-hvatili kao svog sina... Milan im je bio po uku-su, privr`en wihovoj snahi i gazdinstvu. Do-bar radnik, dobar doma}in, voleo je wihovog unu-ka i dete se vezalo za wega. Milan je ovaj domprihvatio kao svoj. Kad smo po{li iz Nord-kirkena, Bucala nije bilo sa nama. Ako je jo{u `ivotu, on je doma}in u toj ku}i.”Osim ovih primera, bilo je plemenitih postu-paka op{tijeg karaktera. Prema svedo~ewu Ra-dovana Raji}a, trgovca iz Beograda, Norve`a-ni su bili toliko plemeniti prema wima da suzbog toga sami bili ka`wavani na {est mese-ci prisilnog rada. Raji} svedo~i: “Daju kad seide u ku}u i posledwi zalogaj. Dobacuju paketna radu, ostavqaju na ulici pored rada. Zavi-jaju dobro paket pa bace u |ubre. Na sve na~i-ne gledaju da nam doture hranu. Daju, pored to-ga, rukavice, xempere, ~arape, itd.”Ovim primerima qudskosti zavr{avamo na{upri~u o `ivotu u logorima.

@IVOT U LOGORIMA (4)

MMMM OOOO DDDD EEEE RRRR NNNN IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAADDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV EEEE NNNN OOOO GGGG @@@@ IIII VVVV OOOO TTTTAAAA

Pi{e: Desimir Nikoli}

Petar Bo`i~i}, u~enikGimnazije, osvojio je dru-go mesto u finalu na tak-mi~ewu za frankofonupesmu u Ni{u, koje je or-ganizovano 16. put ove go-dine u okviru obele`a-vawa Meseca frankofo-nije. Svake godine u Srbiji

stotine peva~a amateraizme|u 13 i 28 godinaoku{a svoju sre}u na tak-mi~ewu za frankofonupesmu koje organizuju Fran-cuski institut i Student-ski kulturni centar Ni{.Od po~etka ove manifesta-cije, 2004. godine, u~e-stvovalo je vi{e od 1000mladih koji u~e francuskijezik. Oni nastupaju sajednom pesmom na francu-skom jeziku, pred `irijemkoji ~ine profesionalaciiz sveta muzike i francu-skog jezika. Petar je nastupio u ka-

tegoriji juniora, u fina-lu ih je bilo 8 iz cele

Srbije, a ~lanovi `irijabili su ambasadori Fran-cuske, Tunisa i Egipta,otpravnik poslova u Am-basadi Kanade u Srbiji,Makedoniji/FYROM i Cr-noj Gori, kao i VojislavBorisavqevi}, kompozi-tor i Miodrag Mladenovi},pijanista, kompozitor imuzi~ki urednik SKC-a,saznali smo od profesor-ke koja sprema Petra za

takmi~ewa, Marije @ivko-vi}. Wegov uspeh bio je jo{ je-dan povod da se u galeri-ji Kulturnog centra 27.marta odr`i “Ve~e fran-cuskog jezika”, a nastupa-li su gimnazijalci sa pro-gramom pripremqenim saprofesorkama francuskog,Marijom @ivkovi} i Ve-snom Brankovi}. - Na{a Gimnazija ve}

tradicionalno odr`avaVe~e francuske muzike ipoezije, a sada smo dodalii prirodne lepote te ze-mqe, gde smo prikazaliAzurnu obalu. Na{i |aciod drugog do ~etvrtog je-zika su se ba{ potrudilida prika`u {ta su svenau~ili, rekla je jo{@ivkovi}eva, nakon ve~e-ri koju je odgledala broj-na publika. N. Stankovi}

TTRRAADDIICCIIOONNAALLNNOO VVEE^̂EE FFRRAANNCCUUSSKKEE MMUUZZIIKKEE II PPOOEEZZIIJJEE

PPPP EEEE TTTT RRRR OOOO VVVV AAAA NNNN AAAA GGGG RRRR AAAA DDDD AAAA DDDD OOOO DDDD AAAATTTT NNNN IIII PPPP OOOO VVVV OOOO DDDDU~enik Gimnazije Petar Bo`i~i} osvojio je drugo mesto na takmi~ewu za frankofonu pesmu

Tokom marta po~ela jepripremna nastava za in-formati~ko odeqewe uGimnaziji, namewena u~e-nicima osmog razredaosnovnih {kola sa po-sebnim znawima za ra~u-narstvo i informatiku,zainteresovanih za tajsmer. Raspored nastaveobjavqen je na “Fejsbuk“profilu {kole i organi-

zovan tako da svaki u~e-nik mo`e da na|e odgova-raju}i termin za sebe ko-ji ne}e smetati wegovim{kolskim obavezama, na-pomenula je direktorkaSne`ana Da~i}.Ova nastava je pripremaza polagawe prijemnog is-pita za IT odeqewe, a is-pit se pola`e u Kragujev-cu za teritoriju [umadi-

je i Pomoravqa. Nastavaje iz matematike, a u~e-nike spremaju profeso-ri Gimnazije. U martupripremnu nastavu poha-|alo je dvadeset u~enika,{to nije kona~an brojjer je priprema tek po~e-la, a definitivan broj bi-}e poznat tek kad se u~e-nici zvani~no prijave zapolagawe prijemnog ispita.

Ispit }e biti odr`anpre kraja {kolske godine,a datum je dostupan nasajtu Ministarstva prosve-te. Gimnazija je obave-stila sve osnovne {koleu Para}inu o realizaci-ji pripremne nastave zaIT odeqewe. N.S.

Dan {kole “Radoje Doma-novi}” je prvi april, a to-kom cele prethodne nede-qe organizovana su razli-~ita de{avawa, sportskisusreti, kviz znawa i iz-lo`be, u kojima su u~estvo-vali svi u~enici kako ma-ti~ne {kole, tako i istu-renih odeqewa, saznalismo od direktora {koleAleksandra Jovanovi}a. Sportski susreti u~eni-

ka tre}eg i ~etvrtograzreda odr`ani su25. marta, dan ka-snije literarni ~as“Lako pero Radojevo”,izlo`ba starih radioaparata u holu {ko-le, a u popodnevnimsatima kviz znawa“Mladi genijalci” -takmi~ewe u op{temznawu, matematici ifizici u~enika od

{estog do osmog razreda.Muzi~ki nastupi -karaokeodr`ani su 27. marta, a or-ganizovana je i izlo`bacve}a u holu {kole.Program za pred{kolce

“U susret {koli” u vidupredavawa, radionica iprezentacija nastavnika i

psihologa, uz u~e{}e ro-diteqa, odr`an je 28. apri-la, a turnir “Ne quti se,~ove~e” organizovan je zazaposlene. Na Dan {kole, 1. aprila,sve~ana priredba prikaza-na je od 18 sati u gradskompozori{tu. Ina~e, o uspe-

hu {kole na poseban na-~in govore i uspesi we-nih u~enika koji osvaja-ju nagrade na takmi~ewi-ma. Tako je na nedavnoj“Kwi`evnoj olimpija-di” na okru`nom nivoutakmi~ewa VasilisaVeqkovi}, osmi razred,osvojila tre}e mesto, aBojana Mihajlovi} (sed-mi razred), u~e{}e.Ina~e, ovo je jubilar-

na, sedamdeseta godi-{wica O[ “Radoje Do-manovi}” budu}i da jeova obrazovna ustanovaosnovana 1949. godine.

N. Stankovi}

RAZLI^ITIM DE[AVAWIMA OBELE@EN DAN [KOLE “RADOJE DOMANOVI]”

SVE^ANA PRIREDBA U POZORI[TUJubilarna 70.godi{wica obele`ena je u mati~noj {koli i u isturenim odeqewima

U GIMNAZIJI PRIPREMNA NASTAVA ZA UPIS U PRVI RAZRED

ZA INFORMATI^KI SMER

Posle radionice ukra{avawasaksija - izlo`ba cve}a

~etvrtak 11. april 2019.18 SportBilten

Na poziv Sportskog savezaop{tine Para}in, jedan odnajboqih odbojka{a svihvremena, Vawa Grbi},odr`ao je javni ~as odbojkeu para}inskoj Hali sporto-va. U tome su mu pomogli iwegovi saradnici iz odbo-jka{kog kampa koji jepokrenuo pre dve godine,a pokazni trening bio je zadva odbojka{ka kluba(mu{ka i `enska ekipa),te za odbojka{ki tim O[“\ura Jak{i}”.- Sport svima ne mo`e dada isto u smislu rezultata.Me|utim, rezultati supitawa na{ih o~ekivawa,a zajedni~ko u svemu jezadovoqstvo. Ukoliko nistezadovoqni na terenu, uko-

liko vreme koje provoditetamo nije kvalitetno i neispuwava vas, ne}ete se naterenu zadr`ati dugo, ka`eproslavqeni sportista. Po Grbi}u, posao treneranije da onima koje u~ipoka`e koliko je on samdobar u tom sportu, ve} daim omogu}i da shvate nakoji na~in mogu lak{e dakomunicaraju kroz sport.

- Ceo koncept mog kampaje upravo baziran na tome.Mi se borimo za de~jiosmeh. Rad je jako ozbiqani nije iskqu~ivo vezan zaodbojku, mada odbojka jestejezik sporazumevawa kojimdeci dajemo ono {to je naj-va`nije: zdravqe i zdravoodrastawe, napomiwe u izjaviza “Bilten” Grbi}.Predsednik Sportskog

saveza op{tine Para}inMarko Jovanovi} isti~e da}e SSOP ovakve aktivnos-ti realizovati i daqe:- Interesovawe je bilo

veliko, pozvali smo sveosnovne i sredwe {kole.Pokazni trening su radileekipe iz mu{kog odboj-ka{kog kluba "Borac" i`enskog kluba "Para}in",kao i mu{ka ekipa O["\ura Jak{i}", koja seplasirala na me|uregion-alno takmi~ewe. U okviru"Sportskog leta" mi uvekna po~etku manifestacijeimamo promociju svihsportova. Naravno, akouspemo da stupimo u kon-takt sa jo{ nekim pozna-tim imenom i iz drugihsportova, svakako }emoorganizovati ne{to sli~noovome. Konstantno radimona promociji sporta kroz“Sportsko leto” i“Sportsku zimu”, ali ikroz rad klubova i ovakveaktivnosti, nagla{avaJovanovi}. A brojnoj publici koja jetog dana prisustvovalajavnom ~asu, te mno{tvudece na terenu, svestran izadivquju}i u svemu {toradi, Vawa Grbi} jo{ jed-nom je pokazao za{to jeostao uzor koji ne bledi.

B. Drenovakovi}

Marija Jovanovi} (19)uspela je za samo godinudana, koliko trenira pow-erlifting ili sport snage, danapravi sjajne rezultate.Ona je vlasnicadr`avnog rekorda kogaje pro{le godineosvojila na prvenstvuu Ba~koj Palanci udisciplini bench press(potisak sa ravneklupe) u juniorskojkonkurenciji. Pre ovog dr`avnog

takmi~ewa Marija setakmi~ila na jo{ dese-tak KUP-ova u ovomsportu koji su orga-nizovani {irom zemqe,a sa svakog od wihdonela je zlatnaodli~ja. Marijupriprema licenciranitrener iz Beograda,{ampion u ovom sportu,a kako sama ka`e,

najbitniji su voqa i rad,tako da je uspeh i u ovakvomkratkom periodu mogu}.Powerlifting - sport snage,od pre 5 godina

Ministarstvo sporta jezvani~no uvrstilo u tak-mi~arske sportove.Sastoji se iz tri disci-pline-lifta, odnosno tri

razli~ita na~inadizawa tegova. Uliftove se ubra-jaju: ~u~aw, benchpresss i takozvanomrtvo dizawe.Na osnovu tri

poku{aja u sva trilifta takmi~ardosti`e maksimal-nu te`inu dizawa,a ta maksimalnate`ina omogu}avakona~ni “total”postignute te`inena osnovu kog sedobija krajwirezultat, objasni-la je {ampionka,juniorka MarijaJovanovi}. B. Drenovakovi}

Okru`no takmi~ewe u{ahu, pojedina~no i ekip-no, za |ake pomoravskih{kola za {kolsku 2018/2019.godinu odr`ano je krajemmarta u {koli "BrankoKrsmanovi}" u Sikirici, apo~elo je tako {to je direk-torka Slavica Vuli}uru~ila zahvalnicu Sa{iJevti}u, predsednikuOmladinskog {ahovskog klu-ba “Para}in”.Ovo takmi~ewe pod

okriqem Ministarstva

prosvete okupilo je 120takmi~ara iz 23 {kole -mladih {ahista izPara}ina, Svilajnca,Despotovca, Jagodine i]uprije, a deca su igralapo {vajcarskom sistemu ipo Bergeru, u zavisnosti odbroja igra~a u grupi. Ekipa {kole doma}ina jeosvojila prvo mesto ipredstavqa}e svoju {kolui grad na Republi~komtakmi~ewu. U pojedina~nojkonkurenciji, para}inski

|aci koji idu na repub-li~ko takmi~ewe su:Aleksandra Gojkovi}, SaraMilosavqevi}, BogdanMileti}, Neda Petrovi},Andrej Dezelin, DavidLazarevi}, Isidora Mili},Stefan Popovi},Dimitrije Vasi}, Sa{aLuki}, Nina Raili},Aleksa Radivojevi}, DuwaMil i } e v i } , T e o d o r aJovanovi}, Nenad Kadri},Mihajlo Pe{i}, AndrijanaJa}imovi} i Vukoje@ivkovi}.Sikiri~ka O[ “BrankoKrsmanovi}” po drugi putje bila doma}in {ahovskognadmetawa na okru`nomnivou, a prema re~imadirektorke, popularizacija{aha upravo je krenulaod uvo|ewa {aha u izbornipredmet. Ona je posebnopohvalila {ahovsku sekcijuu Drenovcu koja okupqamnogo |aka. B.D.

U odlu~uju}im utakmicama za plas-man Final four Regiona, pobedom nadkragujeva~kim “MVP” pionirskaselekcija Ko{arka{kog kluba"Para}in", uzrasta do 15 godina,plasirala se za zavr{ni turnirRegionalne lige i postigla tako

jedan od najve}ih uspeha pionirskemu{ke ko{arke u Para}inu.U predstoje}em periodu para}ins-ki pioniri }e se me|u ~etiri najbo-qe ekipe takmi~iti na nekom odneutralnih terena za titulu pobed-nika Regionalne lige. B.D.

Na takmi~ewu u NovomSadu koje je, ve} godina-ma, po broju prijavqenihu~esnika najve}e u ovomdelu Evrope, para}inskegimnasti~arke u konkuren-ciji vi{e od 500 tak-mi~arki iz 54 kluba izRusije, Belorusije, Kine,Tunisa, Rumunije, Izraela,

Italije, Ukrajine, [vaj-carske, Gr~ke, Turske,Ma|arske, Austrije,^e{ke, Slova~ke,Slovenije, Hrvatske...osvojile su prvo mesto ukategoriji seniorki - Agrupnih ve`bi i postaledobitnice takozvanogTrofeja Novog Sada. B.D.

Vaterpolisti VK “Para}in” 2004. godi{tai mla|i su na nedavno odr`anomOtvorenom prvenstvu U`ica osvojilitre}e mesto, {to je izvanredan uspeh. Ove uspe{ne mlade nade para}inskog

vaterpola o~ekuje 20. aprila Me|unar-odni turnir koji se odr`ava u Pirotu. B.D.

Na zimskom Dr`avnomprvenstvu Srbije uKikindi 23. i 24. marta,gde se takmi~ilo 332najboqa pliva~a iz 41kluba, para}inski klub"Delta" je zauzeo visoko10 mesto.Pojedina~no najuspe{nijije bio Ilija [o{i}(2007) koji je osvojiobronzanu medaqu u trci na

400 metara slobodnimstilom i vi{e ~etvrtih ipetih mesta. Nemawa[o{i} (2007) je zauzeovisoko 4. mesto u trcina 200 metara miks stilomi tako|e vi{e petih pozi-cija. Kala Kova~ (2008),Sara Kova~ (2009) iAn|ela Markovi} (2008)su isplivale svoje li~nerekorde. B.D.

LEGENDA SRPSKE ODBOJKE NA POKAZNOM TRENINGU U PARA]INU

JAVNI ^AS VAWE GRBI]AGrbi}, koga je u na{ grad doveo Sportski savez op{tine, bio je velika motivacija za para}inske odbojka{e

NAJBOQI IGRA^ EVROPE

Vawa Grbi} je ~lan “Ku}e slavnih”, ukupno je udresu reprezentacije osvojio 14 medaqa, a 2000.godine progla{en je za najboqeg igra~a Evrope.Najve}i uspeh postigao je na Olimpijskim igramau Sidneju, kada je osvojio zlatnu medaqu. Legendasrpske odbojke sada je asistent na Fakultetu zasport i fizi~ku kulturu u Beogradu.

DR@AVNO PRVENSTVO U PLIVAWU U KIKINDI

PK “DELTA” NAVISOKOM 10. MESTU

SENIORKE GIMNASTI^KOG KLUBA “PARA]IN”

OSVOJILE TROFEJNOVOG SADA

OKRU@NO TAKMI^EWE U [AHU OKUPILO 120 \AKAPARA]INKA MARIJA JOVANOVI] NAJBOQA JUNIORKA

OTVORENO PRVENSTVO U U@ICU

MLADI VATERPOLISTI TRE]IPIONIRSKA SELEKCIJA KK "PARA]IN"

NA ZAVR[NOM TURNIRU REGIONALNE LIGE

DR@AVNA [AMPIONKA U PPOOWWEERRLLIIFFTTIINNGG--UU POBEDILA SIKIRI^KA [KOLA

~etvrtak 11. april 2019. 19Sport Bilten

Na kraju odbojka{kesezone 2018/2019, koja sezavr{ila krajem marta,para}inski OK “Borac”ostvario je do sada najve}iuspeh od osnivawa: seniorisu takmi~ewe zavr{ilina 4. mestu tabele u okviruPrve B lige BankaPo{tanska {tedionica. Odbojka{ki klub u na{emgradu, sa tradicijom odosamdestih godina pro{logveka, u ovoj sezoni je osvo-jio jo{ Regionalni KUPNi{avskog okruga i igrao

osminu finala KUP-aSrbije, gde su izgubiliod superliga{a "Spartak"iz Qiga. Sa ekipom kadeta ove

godine osvojeno jeRegionalno prvenstvo MOSKragujevac i ~eka se odlu-ka da li }e se i}i u bara`ili direktno na finalniturnir prvenstva Srbije.- Odbojka{ki savez je

ove godine napravio reor-ganizaciju lige tako {toje od 12 ekipa ~ak 5 ispa-lo. Mi smo uspeli da

opstanemo tako {to smopobedili Mladost u NovojPazovi, ka`e MarkoJovanovi}, trener prvogtima i kadeta. On isti~e da u klubu u

postavi igra 18 igra~a,uglavnom na{ihPara}inaca. Problem je,kao i u ostalim klubovi-ma, {to u tom uzrastuigra~i ve} rade ili suna studijama, tako da nemo`e da se ima velikibroj treninga.- Treniramo tri puta

nedeqno, a ova liga zahte-va svakodnevne treninge,~ak i dodatak teretane,tako da je zaista te{ko sveuklopiti. U posledwih nekoliko god-ina pokrenuli smo nekuvrstu projekta - {koluodbojke i u saradwi safirmom “StandardFurniture Serbia” iz]uprije obezbedili deciopremu i besplatno treni-rawe prvih meseci, kao ibesplatna putovawa nautakmice. Sada imamodobre generacije 2001,2002, 2003. i 2004.godi{ta. Postoji i pio-nirska ekipa, gde nam jepre svega ciq da decanau~e tehniku, obja{wavaza “Bilten” trener odbo-jka{a Marko Jovanovi}.

B. Drenovakovi}

Proteklog vikenda odi-grano je 22. kolo Srpskelige “Istok”: SFS Boracsavladao je MoravacOrion iz Mr{tana sa1:0, a Jagodina Tabanepara}insko Jedinstvo sa4:0. U 23. kolu koje jeodigrano 10. aprila,nakon zakqu~ewa ovogbroja “Biltena”, igralisu Jedinstvo-Temni} 1924iz Varvarina i JedinstvoBo{wace-SFS BoracPara}in.

U 20 kolu Zone"Zapad" Napredak izDrenovca i Bo{wane

igrali su nere{eno 0:0,dok se 21. kolo igraloju~e, a sastali su se

Jastrebac Blace iNapredak Drenovac.U 20. kolu Pomoravsko-Okru`ne lige utakmicaMladost Sikirica-Hajduk^epure zavr{ena je rezul-tatom 1:3, a Javor izSladaje savladao je ekipuOmladinac iz [aludov-ca sa 2:1. I u Me|uop{tinskoj

ligi odigrano je 20. kolo,a rezultati su slede}i:Mladost Gorwa Mutnica-Rudar Sewski Rudnik 2:1,Napredak Stubica-OrloviJasenovo 4:5, Istok 63Pl a n a -Oml a d i n s k i

Para}in 2:1, Radni~kiTekija-Rudar iz Stewevca3:0.U 18. kolu Op{tinske

lige Para}in igrali su:Dowa Mutnica-HerojBusilovac 2:1, SlogaDowe Vidovo-RadnikDavidovac 3:0, Popovac-Jedinstvo Ratare 2:1,[umadija Tre{wevica-Napredak Svojnovo 0:0,BSK Buqane-OFK Juhor2016 Poto~ac 2:2,Razvitak Mirilovac-Budu}nost Lebina 1:1,dok je slobodan bio ISKIzvor. B.D.

^lanovi Fudbalskog kluba"Trio", deca od najstarije donajmla|e generacije, postiglisu odli~ne rezultate ujagodinskoj Mini maksi ligikoja se igrala skoro 3 mese-ca. Treneri ovog klubaponosni su na svoje mladefudbalere, a o ovom tak-mi~ewu jedan od wih, Sa{aRadosavqevi}, ka`e:- Igra se liga sistem, svakosa svakim, a ove godine jebilo mnogo kvalitetnihigra~a i preko 50 ekipa uraznim godi{tima, od 2007.do 2011. Na{ klub se tak-mi~io u generacijama 2008,2009, 2010. i 2011. godi{te,a sama organizacija turniraje bila na visokom nivou.I trener Sa{a @ivadi-

novi} potvr|uje da su ove

godine imali veliki uspeh.Najmla|e 2011. godi{te,sedmogodi{wi mali{ani,u{li su me|u prve ~etiriekipe, a s obzirom da suskoro po~eli sa treniz-ima, to je odli~an rezul-tat. Godinu dana starijifudbaleri su tako|e bili~etvrti, dok je ekipa 2008.godi{ta bila tre}a iplasirala se na Regionalnotakmi~ewe Mini maksilige.Najboqi rezultat ostvar-

ilo je 2009. godi{te, koje seplasiralo u finale i posleutakmice sa "Moravom" iz]i}evca zavr{ili su nadrugoj poziciji. Ina~e, de~aci2009. godi{ta takmi~e se uLigi Regiona isto~ne Srbije.

B. Drenovakovi}

Na 63. Prvenstvu Srbije uhodawu na drumu koje je biloorganizovano u selu Biser ublizini Sur~ina, u konkuren-ciji mla|ih pionirki, nastazi du`ine 1000 metara,An|elina Nikoli} je zauzela3. mesto u vremenu novogli~nog rekorda. U konkuren-ciji atletskih {kolica, nadistanci od 500 metara, za"Borac" su tri medaqe osvo-jile: Iva [uti} zlato, AnaMarinkovi} srebro i KatarinaMilovanovi} bronzu.Ekipno i pojedina~no prven-stvo centralne Srbije u kro-su odr`ano je po~etkom apri-la unutar Smederevsketvr|ave i okupilo dvadese-tak klubova. U konkurenci-ji atletskih {kolica na 500metara nastupale su pojed-ina~no atleti~arke “SFSBorca”: Iva [uti}, koja jezauzela 4. mesto, Ana

Marinkovi} je bila dvanaes-ta, a Katarina Milovanovi},kojoj je ovo bilo prvo atlet-sko takmi~ewe, zauzela je 18.poziciju. U ukupnom plasmanuove tri devoj~ice zauzele sutre}e mesto.U kategoriji mla|ih pioni-ra Miwa Miladinovi} je bioosmi u trci na 1000 metara.U kategoriji mla|ih pio-nirki, na 100m An|elinaNikoli} je zauzela 14. pozi-ciju, a Tamara Qubisavqevi}15. U konkurenciji mla|ihjuniora na 4000m Milo{Aleksi} je bio ~etvrti, utrci seniorki na 300mtre}eplasirana je bilaMarijana [qivi}, dok jeTomislav Pani} u kategori-ji seniora na 6000m zauzeo2. mesto, a u kategoriji vet-erana na 2000m MirkoAn|elkovi} je pobedio svo-je konkurente. B.D.

Peti kvalifikacioniturnir, pod nazivom"Se}awe na AcuStojanovi}a", a u organi-zaciji O[K "Para}in"i Dnevnog centra za stare,uz podr{ku ~lanovaStojanovi}eve porodice,odr`an je pro{le suboteu prostorijama Centra.Me|u 34 takmi~ara bio

je jedan internacionalnimajstor, te 7 FIDE majs-tora, kao i 15 majstorskihkandidata. Na otvarawuturnira predsednik klubaSa{a Jevti} pro~itao jeemotivni tekst o Aci,wegovoj qubavi prema

{ahu, `ivotu u svetskimmetropolama, dostignu}imana poqu nauke... Igralo se 11 kola, a

prva tri favorita po

rejtingu nisu dozvolilanikakvo iznena|ewe iubedqivo su ostavili izasebe sve rivale. Dodatnikriterijumi su odlu~ili da

prvo mesto osvoji pred-stavnik O[K “Para}in"Uro{ Cvetanovi}, drugoJagodinac FM MatijaIvi}, a tre}e Ni{lijaStefan Mladenovi}.Specijalne nagrade dobilisu Stefan Radojkovi} kaonajboqe plasirani mladiigra~ do 18 godina i FMMilan Dezelin, kao najbo-qe plasirani korisnikDnevnog centar kluba.Nagrade najboqima uru~ioje Radoje Marinkovi}, ~lanUO O[K "Para}in"",dok je sudija turnira bioIA Neboj{a Radosavqevi}.

B. Drenovakovi}

AKTUELNA ODBOJKA[KA SEZONA ZAVR[ENA KRAJEM MARTA

NAJVE]I USPEH OK “PARA]IN”Seniori su zavr{ili takmi~ewe na ~etvrtom mestu tabele.Kadeti osvojili Regionalno prvenstvo

ATLETI^ARI “SFS BORCA” NA DVA PRVENSTVA

OP[TINSKA LIGA1. Napredak.......................332. OFK Juhor 2016..........333. BSK Buqane.................304. Dowa Mutnica..............245. Heroj..............................236. Sloga (-1).....................237. Razvitak........................218. [umadija.......................199. Budu}nost......................1810. Jedinstvo.......................1511. ISK Izvor...................1412. Popovac.........................1113. Radnik.............................4

SFS BORAC POBEDIO KOD KU]EFUDBALSKA PANORAMA

PROTEKLOG VIKENDA

DOBRI PLASMANI SVIH EKIPA

KUP SRBIJE

KUP kvalifikacijaKUP-a Srbije po~iwepo~etkom septembra, a udrugoj polovini sep-tembra kre}u takmi~ewa.Bi}e deset timova i pore~ima Jovanovi}a, bi}eto najja~a liga koju sudo sada igralipara}inski odbojka{i. MEDAQE U RAZLI^ITIM

KONKURENCIJAMA

ODR@AN PETI KVALIFIKACIONI [AHOVSKI TURNIR

“SE]AWE NA ACU STOJANOVI]A”REZULTATI FK “TRIO" U MINI MAKSI LIGI

~etvrtak 11. april 2019.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

Prema najavi poznatognema~kog trgovinskog lan-ca “Lidl”, u ~etvrtak, 11.aprila, po~iwe sa radomwihova prodavnica una{em gradu, a u istovreme, ispred marketa,

bi}e otvorena izlo`baZavi~ajnog muzeja saeksponatima, replikama ioriginalnim, na|enim naovoj lokaciji prilikomarheolo{kih radova koje jepara}inski muzej sprovodio

tokom izgradwe objekta. Kako smo saznali od direk-tora Muzeja Branislava Sto-janovi}a, pro{le godine suna tom prostoru obavqenaza{titna arheolo{ka is-pitivawa u ~ijem finansi-rawu je u~estvovao “Lidl”,pa je dogovoreno da se na-pravi stalna postavka sapredmetima na|enim na lo-kalitetu.- Dogovorili smo se da

prezentujemo gra|anima{ta smo to zajedno odra-dili pro{le godine. Na-pravili smo zastakqenprostor u zemqi ispred sa-mog ulaza, dimenzija trimetra sa metar i dvadeset,gde su izlo`ene posude sanalazi{ta iz prvog vekanove ere i posude iz bron-zanog doba sa lokaliteta

Glo`dak. Replike po uzo-ru na posude iz Zavi~ajnogmuzeja uradio je Dejan Jo-vanovi}, a prikazani su ioriginalni predmeti. Ta-ko|e, postavqen je pano sapodacima ispred izlo`be-nog prostora koji se odno-se na de{avawa na podru~-ju Para}ina tokom prvogveka, iz kog datira lokali-tet. Na osnovu prona|enogmaterijala, pre svega grn~a-rije, mo`e se saznati kojisu narodi `iveli u tom pe-riodu, isti~e Stojanovi}.Izlo`ba }e biti stalna,a Para}in jedinstven uSrbiji {to }e ispred“Lidla” imati i stalnupostavku, {to je sve rezul-tat saradwe ove kompani-je i Zavi~ajnog muzeja.

N. Stankovi}

Druga po redu tribina uorganizaciji Doma omla-dine, u okviru projekta"Otvoren grad slobodandijalog", odr`ana je 5.aprila u Zavi~ajnom muze-ju, na temu koja ve} deceni-jama ne prestaje da budeaktuelna: "Kosovo iMetohija, kuda i kakodaqe". Govorili su i sapublikom komentarisalisociolog i politi~ki anal-iti~ar, prof. dr SlobodanAntoni} i istori~ar drMilo{ Kovi}.Antoni} ka`e da je jed-

na od ideja koja je na pre-govara~kom stolu - raz-grani~ewe, o ~emu se dos-ta pri~a. - Kada je re~ o socio-

lo{kom pristupu, postojiveliko neraspolo`ewe unarodu da se prizna sece-sija Kosova, a da se zauzvrat dobije samo nekomaglovito obe}awe da }ese u narednom perioduubrzati procesi inte-gracije Srbije u Evropskuuniju. Ankete pokazuju daje to neprihvatqivonajve}em delu na{ihgra|ana. Ne radi se samoo qudima, re~ je i o kul-turno- istorijskimspomenicima i o ogromnojimovini koja je, tako|e,tamo ostala, mi{qewa jeAntoni}. Kroz pogled istori~ara,Milo{ Kovi} obja{wavada je bilo mnogo situaci-

ja u kojima se na{a zemqanalazila u sli~nom, ili u~ak mnogo gorem polo`aju,te da, u ovom trenutku,iza albanskog {ovinizmana KiM, stoje SAD, zain-teresovane za rudna bogat-stva Kosova. Srbija se,me|utim, treba da pona{au skladu sa svojom istori-jom: kao ozbiqan, istori-jski drevni narod - {to mii jesmo, samo tu istorijskusvest treba obnoviti, sma-tra dr Kovi}.- Situacija u svetu se

mewa, pitawe Kosova jesvetsko istorijsko pitawe.

Treba sa~ekati, uvek slatiporuke Albancima da smomi tu da bismo `ivelizajedno, da se na Kosovujednog dana ipak uspostavivladavina prava i da suzakoni isti i za Albancei za Srbe. Dakle, na{aporuka je - zajedni~ki`ivot.Tribina, kroz dijalog,

privukla je publiku, adirektor Doma omladineBoris Luki} najavio je da}e sli~nih tribina bitijo{, u zavisnosti odaktuelnih de{avawa.

B. Drenovanovi}

Na {estom Me|unarodnomFestivalu folklora,odr`anom pro{le suboteu sve~anoj MBC sali prekoputa nekada{we [tofare,u~estvovalo je vi{e od450 folklora{a. Festival je bio i tak-

mi~arskog karaktera, takoda je prvo mesto u kate-goriji dece pripalo KUD"Vranovo", drugo mestoosvojilo je KUD"Moravac" iz GorwegVidova, dok je pehar za

tre}e mesto oti{ao u ruke~lanova KUD "Abra{evi}"iz Tekije. U kategorijiomladinaca, prvo mestopripalo je KUD "Lipe",drugo KUD "Vrelac" izVrawske Bawe, a tre}e"Selevcu". Organizatori Festivalabili su Folklorna grupa"Dankovo" i istoimenamesna zajednica, podpokroviteqstvom Domaomladine i Op{tinePara}in. S.F.

Op{tina Para}in je jed-na od maweg broja lokal-nih samouprava koja je upredvi|enom roku uputi-la Ministarstvu prosve-te predlog nove mre`eosnovnih {kola na svojojteritoriji, a koja, prematom predlogu, ostaje ista. - Na osnovu dopisa Mi-nistarstva prosvete o iz-radi nove mre`e {kola,zakqu~ili smo da nemanikakvih novih normati-va, tako da je komisija ko-

ja je radila na tome odlu-~ila da mre`a osnovnih{kola ostane ista kao i dosada. Nismo hteli ni{ta damewamo jer na{e {kolesve {to je u dopisu ispu-wavaju, rekao je, za“Bilten” Vojkan Risti},~lana Op{tinskog ve}a za-du`en za obrazovawe.U na{oj op{tini posto-

ji 15 osmogodi{wih i 17~etvororazrednih objekata{kola, zna~i ukupno 32objekta. N.S.

U Tehnolo{koj {kolipotpisan je protokol osaradwi sa Centrom bio-tehnike i turizma, vi{omstrukovnom {kolom isredwom {kolom “Grm”iz Novog Mesta iz Slove-nije. Na ovaj na~inpara}inska Tehnolo{ka{kola stekla je partneraiz EU, {to omogu}ava za-jedni~ko aplicirawe zaobrazovne projekte kojefinanisira EU.

Saradwa }e se odvijati napoqu razmene u~enika, apetoro |aka Tehnolo{ke{kole, izabranih na kon-kursu, mo}i }e besplatnoda se {koluje u partner-skoj {koli u Sloveniji.Program saradwe podrazu-meva razmenu u~enika i na-stavnika sredwih {kola,studijske ture i mogu}no-sti za upoznavawe sadr`a-ja koje nude obe zemqe.

N.S.

U ORGANIZACIJI FOLKLORNE GRUPE “DANKOVO”DANAS OTVARAWE MARKETA I IZLO@BE ZAVI^AJNOG MUZEJA

STALNA POSTAVKA ISPRED “LIDLA”U pitawu su replike i originalni delovi grn~arije prona|eni tokom arheolo{kih

za{titnih iskopavawa na prostoru “Lidla”

EDUKACIJA UZ KUPOVINUGra|ani mogu prilikom dolaska u “Lidl” da pogle-daju i postavku i saznaju {ta se u pro{losti de{a-valo na tom prostoru i koji narodi su tu `iveli,{to je samo po sebi retkost i zanimqivost, speci-fi~nost na{eg grada bogatog istorijom.

TRIBINA DOMA OMLADINE “OTVOREN GRAD, SLOBODAN DIJALOG”

Gosti su bili sociolog dr SlobodanAntoni} i istori~ar dr Milo{ Kovi}

PO^EO UPIS \AKA PRVAKAOD APRILA DO

KRAJA MAJA

Upis |aka u prvi razred osnov-ne {kole po~eo je 1. aprila itraje do 31. maja. Ove godinepred{kolsko obrazovawe u na{ojop{tini zavr{ava 406 pred{ko-laca, koji od septembra po-

staju prvaci.Novina je da roditeqi ne}e

morati da donose u {kolu iz-vod iz mati~ne kwige ro|enihdeteta i potvrdu o prebivali-{tu, ve} }e to {kole pribavqa-

ti same, elektronski. Rodite-qi treba da donesu, od doku-menata, dokaz o poha|awupred{kolskog programa i lekar-sko uverewe o zdravstvenojsposobnosti koje se dobija nakon

obavqenog sistematskog pre-gleda u Domu zdravqa.Posle obezbe|ivawa dokume-nata, roditeqi prijavquju de-te za testirawe kod psiholo-ga i utvr|uju termin. N.S.

TEHNOLO[KA [KOLA POTPISALA PROTOKOL

SARADWA SA [KOLOM IZ SLOVENIJE

PREDLOG NA VREME POSLAT MINISTARSTVU

NEPROMEWENAMRE@A [KOLA

ME\UNARODNIFESTIVAL

FOLKLORA

KOSOVO I METOHIJA:KUDA I KAKO DAQE

Postavqawe izlo`be ispod stakla u zemqi