valter ugo mai: opro{taj je najizazovniji gest€¦ · monografija srpski vitezovi u doba...

$: VALTER UGO MAI: Opro{taj je najizazovniji gest€¦ · Monografija Srpski vitezovi u doba Nemawi}aautora Neboj-{e \uranovi}a, u izdawu IK Evro Book, ponudila je najboqu kla- ... i$
e-mail: [email protected]

subota-nedeqa, 27-28. oktobar 2018.Urednik: Dragan Sto{i}

BR. 6

Aleksandra ]uk

v alter Ugo Mai,portugalski pisac idobitnik nagrade@oze Saramago,ostavio je utisak na

publiku, prvo u susretu sanovinarima, gde je ìvogovorio o svojoj kwizi Ma{inaza pravqewe [panaca, koju jeobjavila Laguna, a znala~kipreveli Jasmina Ne{kovi} iJovan Tati}, ali i posle togazato {to je bukvalno svakom~itaocu koji mu je pri{ao da sepotpi{e na primerak wegovogromana, posvetio pa`wu, apored posvete dodao i crte`.Valter je, naime, i vizuelniumetnik, mada mu je draàodrednica amater, kompozitori pre svega ozbiqan i uspe{anpisac. Uz posvetu uvek crtasimpati~nog ~ove~uqka sapticom. Za{to ptica? “Zbogslobode”, kaè za Danas.Pomalo bizaran naslov kwige,kako je objasnio, ima veze satendencijom iseqavawaPortugalaca u [paniju aligeneralno i u druge zemqe.Saramago je na wega ostaviojak utisak izme|u ostalog jernije ni sawao da }e se s wimupoznati, a kamoli da }e muuru~iti nagradu. Kaè da gapamti kao ~oveka koji se trudioko drugih, da je bio ~esto udru{tvu va`nih qudi, ali dabi za svoj sto uvek zvaoosobqe restorana, voza~a,prosjaka kojeg bi sreo usput.Donekle je neobi~no {to je

glavni junak wegovog romanastarac, koga je }erka smestilau stara~ki dom, ali Valter tokomentari{e ovako:

– Mene su jo{ od malih noguoptuìvali da sam mator jer suveoma rano po~ele da meinteresuju stvari koje nemajuveze sa decom. Ina~e, mislimda smo svi negde univerzalnejedinke i da ja u sebi ve} imamono {to i ~ovek u svojihosamdeset.

[ta vas je navelo dapi{ete o starosti i kakav jepoloàj starih u va{ojzemqi?

– Portugal je zemqa satarihqudi, a ne postoji sistem koji

se wima bavi. Stra{no smobrzo pre{li iz dru{tva u komesu stari bili deo porodi~nognukleusa i kad se uop{te nijedovodilo u pitawe da li }eostati da ìve sa porodicom.Prelaskom u znatno raspr{enijivid dru{tva taj porodi~ninukleus je postao mawi i stariqudi su postali neka vrstatereta. U mojoj familiji su sviumirali veoma mladi i misliosam da zato ni ja ne}u doìveti~etrdesetu. Moja prva ~etiriromana su tetralogija i govoreo potpuno razli~itim osobama,potpuno razli~itih ìvotnihdobi. U sva ta ~etiri romana jezapravo predstavqen qudskiìvot. Prvi je o detetu, drugi o

mladi}u, tre}i o zreloj èni i~etvrti o starcu. Moj projekat jebio da upravo kroz kwièvnoststignem do starosti.

Da li je taj projekatpovezan sa strahom, {ta jebio okida~?

– Ta ̀ eqa je narasla upravokad je moj otac umro u wegovoj 59.godini. Ne bih rekao da je re~ ostrahu nego vi{e o protestu jersam ̀ eleo da isprobam nekestvari koje mi mo`da ne}e bitisu|ene da iskusim. Po{to sammislio da ne}u doìveti starostnapisao sam kwigu za koju samverovao da }e biti zamena zamoje stare dane.

Kaù da se umetnoststvara radi uspeha ili dabi se ~ovek oslobodio muka.Koja je va{a pri~a?

– Za mene je umetnost jednavrsta saznawa i mislim da samsa ovom kwigom nau~io ne{to.Kao {to sam ve} danas govoriosre}a je plod zrelosti, svesti,a isto tako i znawe. I, upravoto znawe koje sam stekao ~inida se boqe ose}am.

Komentari{u}i upro{losti politi~kaprevirawa u Portugaliji,naveli ste da ste se uvek~udili kako se qudi prekono}i iz fa{ista preobrate udemokrate. Da li ste ume|uvremenu do{li do nekihuvida, odgovora?

– Istorija politike pokazujeda se sa stanovni{tvom stalnomanipuli{e i da qudi ~inestvari koje nisu deo wihoveprirode. Sve ekstremne idejesu politi~ke izmi{qotine,kao recimo rasizam, i zatomislim da }e ~ove~anstvouspeti da se uzdigne na jedannovi nivo tek kad shvati da sewime manipuli{e. I, velikiizazov demokratije jeste da sesa teorije pre|e na delo, dademokratija stvarno postanedemokratija. To se svodi narad sa svakim pojedina~no, ane sa grupom. Mnogo mi jedraè da svi mi budemorazli~iti nego jednoli~ni, ~akbezli~na masa, jer priroda jesvakog od nas u~inilaposebnim kao {to je i svakastvar u woj samoj posebna. Uprirodi, recimo nikada nebiste na{li ovakva dva istastola (pokazuje na dva belaidenti~na sto~i}a za kojimsedimo).

Da li je demokratija glupazato {to dozvoqava ulazakdesni~arskih struja uparlament, pa i na vlast ida li je zbog toga trebapreosmisliti?

– Ne postoji konkurencijakad je re~ o demokratiji, aliupravo zato {to daje sloboduona }e biti i zloupotrebqena.Zato moramo da ulaèmo uobrazovawe, u saznavawe jer jeto jedino oru`je protivmanipulacije. Ali i toobrazovawe ne sme bitimanipulisano nego obrazovawekoje }e u qudima usa|ivatiuniverzalne ideje zato {tosvaka propaganda vodi uanomaliju. Jedina informacijakoja vodi napred jeste ona kojaje istinita. Dakle, samoinformacija koja predstavqastvari onakve kakve jesu.

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

KWIGE U [AKE!

VALTER UGO MAI:Opro{taj je najizazovniji gest

Istorija politikepokazuje da se sastanovni{tvomstalno manipuli{e i da qudi ~ine stvari koje nisu deowihove prirode

“

ULUPUDS nagrada Srpskim vitezovima u doba Nemawi}a

Monografija Srpski vitezovi u doba Nemawi}a autora Neboj-{e \uranovi}a, u izdawu IK Evro Book, ponudila je najboqu kla-si~nu ilustraciju, mi{qewe je ìrija Udruèwa likovnihumetnika primewenih umetnosti. “Slikar i ilustrator Neboj-{a \uranovi} istovremeno je i autor obimnog i utemeqenog tek-sta ove lepe i informativne publikacije. Literatura kojom sekoristio da ostvari ovaj podvig obuhvata tridesetak naslova oistoriji srpske sredwevekovne dràve i wenom vojnom ustroj-stvu. Neboj{a \uranovi} je pedantno rekonstruisao tokove bi-taka i raspored i izgled vojskovo|a, vitezova, vojne opreme ioru`ja u doba Nemawi}a. Wegova likovna inspiracija tako|e po-ti~e iz bogatog likovnog i istorijsko-umetni~kog materijala na-{e ba{tine. Rezultat je jedinstvena publikacija o ovoj intere-santnoj i zna~ajnoj temi”, stoji u obrazloèwu ̀ irija. S. V.

2 subota-nedeqa, 27-28. oktobar 2018.

EKSKLUZIVNO: Nagrada „Radomir Konstantinovi}” Laslu Vegelu i Radivoju Cveti}aninu

Svedo~anstava o dru{tvenim i kulturnim menama

ÊTVOROGODI[WI PAKAO U SEDAM KWIGA

SAJAMSKI SVE@E

Godinu dana kasnije, nakon 5. i 6.toma Linija fronta, koji su seimali svoju sajamsku premijeru,i novi, 7. album je svetlost danai ruke ~italaca osetio u sred63. Me|unarodnog beogradskogsajma kwiga. Most Du{ana Ste-fana Ali}a (po sopstvenom sce-nariju), Karta Milana Jovano-vi}a (scenario Filip Zitka),Proboj Vujadina Radovanovi}a(Milenko Mi{i}),Kada je stvorewe per-nato Darka Bogdanova(Aleksandar Steva-nov), Ruski poslanikSa{e ]ati}a (Milen-ko Mi{i}), Vojnici izbajke Milosava Osto-ji}a (scenario M.Ostoji}, kolor Sa{aArseni}), Nisam maliNenada Cviti~anina(Pavle Zeli}), Tu gdepo~iwe let IviceStevanovi}a (ZoranPenevski) i, maestral-na minijatura ]uti-te @eqka Paheka(Antoine Ozanam), sa-dràj su ove kwige ko-ja povremeno pr{ti odkolora, pa se smiruje ucrno-belom svetu, dabi se razlivala u pot-puno slobodnoj formi bez kva-drata... Naslovnu stranu uradioje Dragan Paunovi}, dok su osta-le, prate}e ilustracije potpi-sali Milan Jovanovi}, AleksaGaji} i Ivan Stojkovi}. Sveukupno, ako je ovo ta~ka na pro-jekat (potpuni naslov je Linijefronta – Prvi svetski rat1914-1918), ocena je vrlo, vrlodobar.

Tokom obeleàvawa stotinugodina od po~etka Velikog ra-ta, koga civilizacija beleìkao Prvi svetski rat, te 2014,u Evropi, svetu i Srbiji, osimmno{tva rasprava i novih nau~-nih otkri}a, realizovan je nizkwiga, filmova i drugih umet-ni~kih proizvoda koji su inspi-

raciju traìli u ovom tragi~-nom doga|aju. Izdava~ka ku}aSystem Comics iz Beograda iFrancuski institut u Srbiji,tada su zajedni~kim snagama, za-po~eli serijal strip-albumaLinije fronta (Prvi svetskirat 1914-1918), ~iji se prvenacpojavio oktobra 2014. Ovo izda-we, realizovano je u okviruPrograma obeleàvawa stogo-

di{wice Prvog svetskog rata(Srbija) i Misije za obeleàva-we stogodi{wice Prvog svet-skog rata (Francuska), a svojeautorske radove potpisali sustrip-autori iz Francuske iSrbije. Taj omnibus tematski jei{ao od faktografskih ~iwe-nica do mitskih predstava i le-gendi, {to je autorima omogu}i-lo da se precizno postave u od-nosu na zadatu temu. Kvalitetradova varirao je od odli~nihdo vrlo dobrih i dobrih, naja-vquju}i vrlo zanimqiv ulazakdevete umetnosti na klizavotle Velikog rata. ̂ etiri godi-ne kasnije stigli smo do kraja,ili mo`da ne – pitawe je za iz-dava~a. D. S.

@iri nagrade RadomirKonstantinovi} jednoglasnoje odlu~io da se nagrada za2017/18. dodeli Laslu Vegelu iRadivoju Cveti}aninu, saznajeekskluzivno Danas. @iri kojisu ~inili prof. dr VladimirGvozden, dr IvanMilenkovi}, kwièvnik OtoTolnai i prof. dr GojkoTe{i} (predsednik), nije senimalo dvoumio kad je re~ otome kome }e pripasti ovaugledna nagrada koju jeosnovao Savet za negovawemisaonog nasle|a RadomiraKonstantinovi}a. Priznawese daje najvrednijimkwièvnim i filozofskimdelima koja su u estetsko-kwièvnom i filozofsko-humanisti~kom smislu natragu stvarala{tva RadomiraKonstantinovi}a. NagradaRadomir Konstantinovi}bijenalna je, i ove godinedodequje se drugi put.

Laslo Vegel, kwièvnik izNovog Sada, nagradu je dobioza roman Balkanska lepoticaili [lemilovo kopile uizdawu Akademske kwige izNovog Sada (2017), i u prevoduArpada Vicka sa ma|arskog na

srpski jezik. Vegelov roman,kako stoji u obrazloèwuìrija, veoma je sloènaromaneskna struktura, ivelika novina kako uma|arskoj tako i u srpskojkwièvnosti, u kojima autorstvara. U jednom intervjuuVegel je ovako sam odrediosloènost, uzbudqivost iinovativnost svog romana:“Hteo sam da napi{emporodi~ni roman bezporodice, avanturisti~kiroman bez avanture, qubavniroman bez qubavi, politi~kiroman bez politike, roman oidentitetu sa gubqewemidentiteta, tragao sam zaantiherojem, i mo`da samprona{ao vojvo|anskog[vejka”. U ovome delu Vegelse ostvario kao jedan odnajoriginalnijih romansijerana ovim prostorima, kao pisaciz konstantinovi}evskognarativnog i intelektualnogmiqea. Balkanska lepoticaili [lemilovo kopileblistav je trenutak ma|arske isrpske kwièvnosti u drugojdeceniji 21. veka.

Radivoj Cveti}anin,novinar i pisac iz Beograda,

nagradu je dobio za deloKonstantinovi}. Hronika(izdawe Dan Grafa izBeograda i FondacijeStanislav Vinaver iz [apca,2017). Monografija RadivojaCveti}anina, kapitalno jedelo srpske biografistike,jedinstveno u srpskojkwièvnosti. Sveobuhvatanprikaz ̀ ivota istvarala{tva velikogkwièvnika i mislioca, onaje i jedno od najuzbudqivijihsvedo~anstava o dru{tvenim ikulturnim menama u drugojpolovini pro{log veka,ispri~anim kroz prizmuKonstantinovi}evognarativnog, kriti~kog ifilozofskog diskursa.Nesporno, blistav trenutakpisawa o jednom odnajzna~ajnijih srpskihintelektualaca drugepolovine 20. veka, ~ije je deloizazivalo, i izaziva, ̀ ive iantipodne reakcije ituma~ewa.

Nagrada }e laureatimabiti uru~ena 27. marta 2019,na Konstantinovi}evro|endan.

A. Cviji}

Posledwi put kada sam videouìvo Eèna Joneska, i ta~nose se}am datuma, 6. decembar,1986, kad je iza{la wegova kwi-ga sa mojim pregovorom, upravosam bio do{ao iz Rumunije i po-ùrio sam da mu se javim. Kadsam stigao, upitao me je da liimam sve wegove kwige? Nemamsve, odgovorio sam, nemam kwi-gu Izvanredni bordel. On jeoti{ao u drugu sobu i doneo jekwigu. Kad sam stigao u hotelvideo sam laskavu posvetu, a kadsam po~eo da je listam, prime-tio sam da je sva i{arana, ispre-

crtavana i shvatio da je on lek-torisao kwigu po izlasku iz{tampe i unosio naknadne izme-ne. Pomislio sam da ga mu jekwiga potrebna jer mo`da nawoj radi, me|utim |avo je ume-{ao prste, i {apnuo na uvo, onti je poklonio tu kwigu. Sastidom moram da priznam da samsam se sa tom kwigom vratio uBukure{t i sad se nalazi u mojojbiblioteci. Kad umrem tu kwi-gu }u ostaviti Biblioteci ru-munske akademije– ispri~ao jeEu|en Simion, veliki rumunskiintelektualac na promociji

svog dela Mladi Eèn Jonesko,koju je ovda{wim ~itaocima po-nudila Izdava~ka kwiàrnicaZorana Stojanovi}a.

Za autora kwige Mladi EènJonesko, Eu|ena Simiona nakwièvnoj ve~eri re~eno je daje impozantna li~nost, i naja-vqeno da }e se uskoro pojavitiwegove kwige o jo{ dva vode}arumunska autora, koji su ̀ ivelii radili u Parizu i obeleìlidrugu polovinu 20. veka u inte-lektualnom i kwièvnom smi-slu, Mir~i Elijadeu i EmiluSioranu. U. M.

Audio kwigaBeogradski Arhipelag i Fondacija Fibi objavili suantologiju Svet oko nas (Evropski gradovi u novoj srpskojpripoveci), koju je priredio Gojko Boòvi}, u obliku audiokwige. To je drugo izdawe ove antologije. Prvo, {tampanoizdawe objavqeno je 2009. Audio izdawe kwige objavqeno jeuz podr{ku biblioteke Saveza slepih Vojvodine mr OmerMarinkov. U antologiji novih srpskih pri~a o evropskimgradovima, pisanih u proteklih trideset godina, nalaze sepri~e Vide Ogwenovi}, Mirjane Pavlovi}, Milisava Savi}a,Jovice A}ina, Davida Albaharija, Vladislava Bajca, Milana\or|evi}a, Mihajla Panti}a, Jelena Lengold, MileteProdanovi}a, Vladimira Tasi}a i Lasla Bla{kovi}a. “Unastanku ove kwige u~estvovalo je mnogo qudi: od pisaca doglumaca, od izdava~a do saradnika u produkciji, prijateqa idobrih glasova koji su u razli~itim fazama produkcije bilava`na i dragocena podr{ka. Premda postoji {tampanoizdawe ove kwige, verujemo da wenim objavqivawem u audioformi pro{irujemo mogu}nost izbora ~italaca vrhunskekwièvnosti i da, u isto vreme, izlazimo u susret onimakojima je audio kwiga lak{i, jednostavniji, prirodniji ilipak samo tehni~ki prihvatqiviji izbor. Nekima je i jediniizbor: na wih smo najvi{e mislili pripremaju}i ovu kwigukoja zapo~iwe put do ~italaca i slu{alaca”, saop{tavaizdava~ ove audio kwige. S. V.

Kriti~ka naracija inovativnog i vickavog duha

MLADI E@EN JONESKO

Foto: Una Mileti}

3subota-nedeqa, 27-28. oktobar 2018.

Jelena Tasi}

t i ~udesni, akomogu re}i gotovoluda~ki izumiNikole Teslesavr{eno se

uklapaju svet koji ja stvaram ustripovima. Jako mi jezanimqivo da razmi{qamkako bi se jadan takav nau~nikpona{ao i u nekim drugimsituacijama – svemirskim iintergalati~kim, kao zlikovacili u nekim drugim ulogama –obja{wava za Danas I{tvanLakato{, poznati ma|arskiilustrator esejista, autorkwiga za decu, stripova –kako se u wegovom serijaluEma i Tesla na{ao jedan odnajve}ih nau~nika koji jeplaneti, izme|u ostalog,podario i struju.

Lakato{ je kao gostizdava~ke ku}e Odiseja, tokomsvoje prve posete Beogradu, naSajmu kwiga potpisivao svojme|unarodno poznat de~ijiroman Kockograd i dve epizodeiz serijala Ema i Tesla –Zamalo smrtonosni zrak iRakun koji je hteo sa opere ceosvet, koje je sa ma|arskog nasrpski jezik prevela DragiwaRamadanski. Dru{tvo u susretusa mladim srpskim ~itaocimai wihovim roditeqimapravili su Nikola Tesla iwegov galakti~ki klon.

Za kwigu sa NikolomTeslom kao junakom u Srbijimoè se o~ekivati da }ebiti hit, koliko deca uma|arskoj znaju o Tesli?

– U Ma|arskoj ne znajumnogo o Tesli, pogotovo nedeca. Izdava~ mi je ~ak rekaoda je kod nas Tesla vi{epopularan i stalno prisutan ukrugovima koji se baveteorijama zavere. âk jesmatrao ako se Teslino ime

stavi u naslovu, da kwigene}e mo}i da se prodaju.

Da li je va{ serijalpromenio takvo mi{qewe ipomogao da ma|arska decasaznaju ne{to vi{e o Tesli?

– U Ma|arskoj nije takvapercepcija da ~itaoci idu zaimenom. Oni Teslu doìvqavajukao junaka kwige koji je mogao idruga~ije da se zove, mada samse ja kao autor vodio pravimTeslom. Prijatno sam iznena|enkako su moje kwige primqenekod ~italaca u Srbiji. Kad bihu Ma|arskoj uzeo nekog takovelikog ma|arskog nau~nika zajunaka kwige, verovatno bi meosudili i ne bi to prihvatili.

Da li se nezavisno odTesle, moè re}i da sukwige o devoj~ici Emi kojaodrasta u siroti{tu, zapravopri~a o usamqenosti?

– Ona jeste usamqena, kao isvi mi. Ali, wena usamqenostnije slu~ajna. Tek u tre}em deluna kome sada radim sazna}e sezbog ~ega je toliko usamqena iodakle je zapravo do{la.

[ta je su{tina onog {toèlite da kaète deci usvojim kwigama i zbog ~ega ukoristite jezik nau~nefantastike?

– Kwige za decu ne moraju posvaku cenu da budu edukativne.Kao dete puno sam ~itao inikada nisam to od kwigatraìo, niti o~ekivao. Zatosvoje kwige pi{em tako da uwih ne stavqam ni{ta {to jeedukativno. @elim da decasednu i uìvaju u ~itawu, bezporuka. [to se ti~e nau~nefantastike, ona je odli~na zakomunikaciju sa decom jer je tuma{ta bezgrani~na.

[ta je trenutno hit uma|arskoj kwièvnosti zadecu?

– Kwige koje se najvi{e~itaju ne zna~i da su inajboqe. Za decu mla|eguzrasta idu fantasti~nepri~e, a za stariji uzrast ja~eteme – droga i alkohol, {tone mislim da je ba{ pametno.

Prevod sa ma|arskog jezikaAgela Pataki

Zvu~ne kwige Kreativnog centra

Peca voli Mocarta i OperuZa ovogodi{wi Sajam kwiga u Beogradu Kreativni centarobjavio je jo{ dva naslova iz nove edicije Zvu~ne kwige, ~i-ji je glavni junak muzikalni psi} Peca. To su epizode Pecavoli Mocarta i Peca voli operu. Autor ovog zvu~nog seri-jala je ilustrator de~ijih kwiga, Francuskiwa Magali leI{. Zahvaquju}i bateriji u kwigama, pritiskom prsta naozna~ene kruì}e ~uju se zvuci instrumenata, delovi orke-starskih kompozicija i operskih arija.

U prve dve epizode Peca upoznaje {umski i cirkuski or-kestar, a u pri~i o Mocartu, Svetski dan muzike, 21. jun sasvojim prijateqem Fi}om provodi okruèn muzikom ovogvelikog kompozitora, koja se i kod odraslih koristi kaolek za glasne ̀ ice i ja~awe pam}ewa. U kwizi je kratka Mo-cartova biografija, uz popis 16 dela i wihovih izvo|a~a,koji svirajuu ovoj zvu~noj kwizi.

Za upoznavawe sa operskim svetom Peca je izabrao pari-sku Operu, u koju je oti{ao sa svojom najboqom drugaricomMiMi, ali su izgubili vodi~a, pa sami otkrivaju pozori-{ni svet iza scene. Uz pri~u o ovom muzi~kom ̀ anru na kra-ju kwige nalazi se popis 11 operskih numera koje se ~uju ukwizi, sa imenima izvo|a~a.

Pariànska Magali le I{, studirala je dizajn u Stra-zburu, gde je specijalizirala ilustraciju. Vratila se u Pa-riz gde radi kao pisac i ilustrator u novinama i u izdava-{tvu za decu. Njen serijal o Peci – u francuskom origina-lu Paku, zasad ima devet epizoda, u kojima Peca upoznajeafri~ke ritmove, disko, xez, rok muziku, ide u Argentinu,voli Vivaldija.

Objavqivawem ovih zvu~nih kwiga, u prevodu Ivane Ig-watovi}, Kreativni centar u~inio je korak ka priblià-vawu klasi~ne muzike najmla|im slu{aoci, na ~emu Beo-gradska filharmonija pionirski radi svirawem koncera-ta za bebe.

“Muzi~ke aktivnosti kod dece po~iwu od prvog dana iimaju vaàn uticaj na celokupni razvoj, kako intelektual-ni tako i socioemocionalni. Sve oko deteta je muzika. Odzveckawa prvih zve~kica, preko pqeskawa ru~icama dok pe-vu{imo ta{i-ta{i, do svirawa pravih ili improvizovanihinstrumenata. Muzika budi radoznalost i drì pa`wu ma-le dece. Muzi~ko iskustvo pove}ava sposobnost deteta daprati, u~i, koncentri{e se, usvaja nova iskustva i za wimatraga. Deca koja vreme provode pevaju}i, igraju}i se, i kre-}u}i se zajedno sa drugom decom, ima}e vi{e samopouzdawai samosvesti, razvi}e ve{tine koncentracije i pa`qivogslu{awa. Muzika uti~e i na kreativnost i stimuli{e is-traìvawe”, kaè Natalija Pani} iz Kreativnog centra.

Prema weni re~ima, zvu~ne kwige dobro su prihvatili ideca i roditeqi u Srbiji. “Zna~aj ovih kwiga vidimo u tome{to deci pribliàvaju muziku kakvu ve}ina ranije nije ~ula.Uìvawe u slu{awu kratkih odlomaka numera klasi~ne mu-zike pri listawu i ~itawu ovih zvu~nih kwiga, predstavqaodli~an podsticaj za slu{awe dela klasi~ne muzike i odli~-nu osnovu za daqe negovawe muzi~kog ukusa i sticawe bogatemuzi~ke kulture”, napomiwe Natalija Pani}. J. Tasi}

Ma|arski ilustrator I{tvan Lakato{, autor kwiga za decu, ~iji je junak Nikola Tesla

Nau~nik savr{eno uklopqen u svet stripa

UMETNI^KA BIOGRAFIJADok razgovara I{tav Lakato{ crta, tako poja~ava koncentraciju. Ro-|en je 1980. u Budimpe{ti, gde je kao strastan qubiteq stripova ikwiga zavr{io studije ma|arske kwièvnosti, jezika i komunikolo-gije. Usavr{avao se u oblast estetike, a pi{e i filmsku kritiku.Autor je vi{e stripova, de~ijih ilustrativnih romana, ilustrovaoje i kwige drugih autora, od kojih su najpoznatije ilustracije za Pri-~e o qudima i ìvotiwama Ljudmile Ulickaje i vi{e naslova ma-|arskog pisca za decu Andra{a Batkija. ̂ lan je sekcije za strip Ma-|arske akademije i pi{e na literarnim blogovima.

IZVLAÊWE ÂROLIJEIstog dana kad je Lakato{ potpisivao svoje kwige na Sajmu kwigu,u jednoj od sajamskih sala wegove kolege iz Srbije, Dobrosav Bob@ivojinovi}, Ana Petrovi} i Luka Tilinger razgovarali su na temuKako ilustrovati kwige za decu. Uz ocenu da “ilustracije pomaù upronalaèwu kwiga kqu~nih za svako odrastawe”, oni su ukazaliulogu ilustracija i kwiga na percepciju dece. Objasnili su svoje po-glede na zadatke koji se stavqaju pred ilustratore, ne samo u ovomànru i ukazali na “radost re{avawa izazova” i “izvla~ewa ~aro-lije iz najsitnijih stvari”.

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}


An|elka Cviji}

o d jednog do drugog, dotre}eg, ~etvrtog{tanda... Sajmom kwigate~e reka posetilaca,povremeno zastane da

pojedini isko~e iz wenog toka izaustave se na obali zagledani uizloène kwige. Pod uslovomda nisu tokom godine pravilispisak onih koje }e kupiti pata~no znaju gde }e da se izdvoje,{ta je to {to ih osim koricakwige privu~e da zastanu?

Izdava~i se svake godinedovijaju da smisle ne{to novo~ime }e iznenaditi ~itaoce, asvesni su i da }e pored kwigakoje objavquju i izlaù, pogledonih koji {partaju Sajmommorati da privu~e i izgledceloga {tanda. Kvadratura tunije presudna, ve}i {tandnikako ne mora da predstavqa ilep izlaga~ki prostor, kao {tomali {tand ne zna~i da ne moèbiti sre|en sa ukusom i pa`wom

izdava~a koji na wemu izlaè. Apitawe dizajna {tandovauop{te nije sekundarno u celojovoj sajamskoj gunguli i~italaca i izdava~a; naprotiv,na svakom Sajmu se ta~no moèprepoznati ko je tome posvetiopa`wu, od slogana do ure|ewasredine u kojoj }e predstavitisvoju delatnost.

Uobi~ajeno i naj~e{}e, auglavnom i najvidqivije wenoizlagawe jeste preko velikihplakata na kojima sureprodukovane naslovne stranekwiga; one odmah privukupogled, ali koliko }e se onzadràti i koliko }e uticatina to da kupac zatraì kwigu daje pogleda zavisi od drugogfaktora – dizajna same kwige.Neki izdava~i se zaista mnogotrude da kwige koje objavqujuupakuju umetni~ki – jedna odizdava~kih ku}a koja je u tomedaleko oti{la je beogradskaGeopoetika koja je izgledsvojih kwiga ve} godinamaprepustila umetni~kom ateqeupo ~ijim se likovnimre{ewima one i prepoznaju.

U ovoj godini veliki korak jeu~inio Albatros plus izBeograda koji je svoju kqu~nuediciju Albatros oslobodioteìne i stvorio primerminimalisti~kog umetni~kogmodela koji apsolutnokorespondira sa sadràjemkwige. Minimalisti~kipristup svojim edicijama uposledwe vreme koristi iAgora, a tu su ve} prepoznatqive

izdava~ke ku}e kao {to suArhipelag, Clio, Fedon, Gradac,Dosije, Logos... Dizajnerskare{ewa kwiga izdava~areflektuju se i na wihove{tandove te su ogromni posterina kojima se reklamiraju kwigei u toj, sporednoj ali ne maweva`noj funkciji.

Na ovom Sajmu ima nekolikoupadqivo dobrih i inventivnihre{ewa {tandova. IzdvajamoGeopoetiku koja je posvetilazaista izuzetnu pa`wuvizuelnom identitetu svog{tanda – wegovi su autoriarhitekta Danka Vujovi} iumetnik Viktor Ki{, pomo}fotografa Neboj{e Babi}a.Kako ovaj izdava~ obeleàva 25godina postojawa, u vitrinamaje uprili~ena i izlo`ba kwigakoja svedo~i o prvim koracimakojima je pre ~etvrt vekakrenuo u kwièvnu avanturu...

Nije retkost da izdava~i na{tandu istaknu i svoj sajamskimoto: to dosledno, svake godine,duhovito i vi{ezna~no ~inibeogradski Clio koji je ovog putasmislio slogan Mi laèmo

najqep{e. Zoran Hamovi},direktor i glavni i odgovorniurednik ove ku}e, kaè dasvako ima pravo i mogu}nostda ga ~ita na svoj na~in.“Pisci }e verovatno bitiuvereni da je kwièvnost tanajplemenitija la ,̀ ona kojanam ̀ ivot ~inipodno{qivijim. I oni susasvim u pravu. Ali isto tako,ako se podsetimo da ̀ ivimo uvremenu najve}ih mogu}ihlaì koje nas stavqaju uatmosferu op{tenesigurnosti, bez oslonca naistinu, onda je vaqda jediniizlaz da se rugamo laìmatako {to }emo istinuproglasiti najboqom laì.Jer, jedino sredstvo kojim semoèmo boriti protiv laì ipobediti jeste – lepota. A kadsmo kod lepote, mnogi supitali za{to q u najqep{e. Aonda sam ja wih pitao – Za{tone pitamo za{to laèmo, a neza{to je Q umesto L”?

Neki su izdava~i, umestosloganom, svoj {tand okitilimislima, pa tako kod Fenikslibris ~itamo i ovo: [upquglavu i vetar nosi, Ko kazujemnogo a nema ni grlo ni jezik,Tiha voda breg roni... u nadi dajo{ ima vremena da se ~ovekopameti. P~elicu su okruìlijunaci iz bajki, od Sneàne dotri praseta, pa ~ak i malolutkarsko pozori{te, na{tandu Odiseje Nikola Teslase slikao sa ~itaocima...

Ipak najve}i broj izlaga~ana svojim {tandovima jeistakao najva`nijuinformaciju – onu o popustima.Tako se Akcijaod 10 do 25 odsto,negde i vi{e, iz megamarketapreselila i naruìla Sajamkwiga, stavqaju}i u prvi planda je i kwiga trì{na roba. A{ta o tome misli drug JosifVisarionovi~ Staqin? Zasad,samo svojim mrkim pogledomstreqa okolinu – wegova bista{epuri se na pove}em delu pulta na {tanduInformatikepovodom kwigeo Generalisimusu. Ima li razloga da se ~italac{trecne?

DIZAJN [TANDOVA: Kako privu}i ~itaoce

[tancovane ideje, i po koja pravaOgromni plakati sa naslovnim stranama kwiga, mudre izreke,izlo`ba kwiga, slogan o laìma, drug Staqin...

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

@eqa je bila da tribina o adapta-ciji velikih kwièvnih dela zafilm, radio i televiziju po~neaktuelno{}u – utiscima o serijiKoreni, po delu Dobrice ]osi}a,ali osim Neboj{e Bradi}a, pozo-ri{nog rediteqa i urednika naRTS, ni pisac Vule @uri}, ni le-gendarni filmski i pozori{nirediteq i scenarista Boro Dra-{kovi} nisu stigli da pogledajuprvu epizodu. Stoga je kriti~arMiroqub Stojanovi} predloìoda po~nu sa propitivawem uvre-ène teze u teoriji i me|u filma-xijama da su ekranizacije velikihdela svetske kwièvnosti, popravilu, obi~no bile proma{aji.Tako|e, dodao je Stojanovi} po-stoji i kontra teorijska ravan ko-ja kaè da su remek dela u istori-ji filma obi~no bila minornaliteratura.

Upitan da ovo prokomentari-{e Dra{kovi} je rekao “da nijed-no delo, veliko i malo, ne moèda bude prevedeno zato {to svakimedij ima svoju unutarwu struktu-ru i svoju tajnu. Prema wegovimre~ima sve se svodi na to da pravirediteq prepozna svoje ose}awedela kojim se bavi, a negde daleko,uvek se dodirnu ako rade iskrenoi sa darom. Dra{kovi} se osvrnuoi na vreme kad je radio, za Sara-jevsku televiziju Travni~ku hro-niku, rekav{i da je tada i inter-punkciju ~uvao, pa su stigli do to-ga da su svi koji su ~itali tekstrekli “to je Andri}”, me|utimkad je re~ o adaptaciji Ti{me, ta-mo je sve doneseno od scenarista.Pa tako, kaè Dra{kovi}, film@ivot je lep po~iwe s vozom ko-jeg nema u wegovom delu, a zavr{a-va stra{nim masakrom gde Rade[erbexija ubija Dragana Niko-

li}a i Sowu Savi}. Dra{kovi} jepri~ao i o svojoj saradwi sa Mir-kom Kova~em, skrenuv{i pa`wuda je sve {to su radili prolazilokroz procenu Danila Ki{a s ko-jim su se obojica druìli. Tako surecimo on i Kova~ negde u Herce-govini nai{li na stvarno mit-sku scenu u kojoj ène patkaju du-van, to jest, probijaju iglom wiho-ve listove da bi ih su{ile i pri-tom pevaju kao iz Karaxi}evogCrvenog bana bezobrazne pesmejer su usamqene po{to su im mu-èvi dugo odsutni. “Mi smo u sce-nariju to nakitili na pet strani-ca, a Ki{ nam je kad je do{ao dotog dela kazao kako to na filmutraje taman onoliko sekundi kojesu potrebne èni da probodeiglom list”, prisetio se Dra{ko-vi}. On je naveo da je o transpono-vawu literature u film veoma do-bro pisao Tarkovski, i da on sam,naposletku, smatra da s tim u veziuvek ostaju neka dvojnost i tajna.

“Imate scenario ili dramskodelo i proces rada koji je otvo-ren. U wemu kreativni qudi is-traùju, otvaraju nove puteve ko-ji su implicitno u scenariju. Sveono {to se ne vidi ispod teksta,te dve tre}ine ledenog brega, is-traùje se i tu se pronalaze novevrednosti”, tvrdi Bradi}. Njemusu sve ekranizacije [ekspira bi-le izvrsne, iako nisu sve imaleveliki doba~aj, na osnovu wegovihdrama su napravqeni antologij-ski filmovi. “Dakle, ako je [ek-spir najve}i, bi}e da je i to mogu-}e”, ukazao je Bradi}. On je dodaoda je bitno i pitawe o tome koli-ko smo kada koristimo odre|eneteme prema wima obavezni, koja jena{a du`nost prema onome {tose zove originalni ili pozajmqe-ni sadràj. Pitawe originalno-sti ili kopije je, prema Bradi}e-vom mi{qewu, uvek otvoreno.

“Kod ekranizacija i adaptacijani{ta se ne gubi ve} se uvek stva-ra ne{to novo”, tvrdi @uri}.Dra{kovi} se sloìo s Stojano-vi}evom opaskom da velike kultu-re mnogo vi{e vode ra~una o sva-kom novom delu koje bi moglo bi-ti eksploatisano, a da mi kao kul-tura, nedovoqno obra}amo pa`wuna to, te tako postoji ogromnibroj dela {to savremenih, {toklasike, koja potpuno izmi~u pa-`wi na{ih filmaxija. “Mada jeveliki broj filmova koji se sni-maju jo{ uvek se vi{e kwiga pi-{e. Ameri~ki interes za kwigu jepomalo komercijalan a recimo, jasam imao sre}nu priliku da radimfilm o snimawu Seoba i videosam kako pravi majstor Sa{a Pe-trovi}, koji se po prvi put bavioovim delom, u snu govorio teksto-ve iz Seoba. Me|utim on je potpu-no promenio kraj i obesio glav-nog junaka, dok ga je Crwanskivratio ku}i, pa bi ga po potrebiponovo vra}ao iz mrtvih. Ali bezobzira na to, Petrovi} je upravozbog toga ostao veran onome {toCrwanski govori da nema smrti,nego samo seoba”, zapazio je Dra-{kovi}.

On je rekao da nijedan Hamletnije isti jer kad bi bio, automat-ski bi bio suvi{an. “Evo jednemo`da sumanute ideje, ja sam pra-ve}i adaptaciju Hamleta spojiowih petoricu u jedan film. Bilisu tu [erbexija, Olivje, Visoc-ki, ~ak i jedan nemi ameri~kiHamlet i pokazao sam da je mogu-}e u svim tim razli~itim jezici-ma i svim tim razli~itim kon-strukcijama i dramskim tokovi-ma na}i zajedni~ku nit u kojimase spajaju tih pet razli~itihfilmova. Prema tome, sve jeadaptacija i istovremeno, sve jereìja”, zakqu~io je Boro Dra-{kovi}. A. ]uk

Naslovna strana kwige Na roguAfrike Lidije Nikoli} i AneNovakovi}, koju je objavila P~e-lica iz ̂ a~ka, na prvi pogled po-najvi{e li~i na priru~nik In-dijane Xonsa. Iza we krije se sa-dràj nalik me{avini ilustro-vanog dnevnika, putopisa, vodi~akroz ~udesni svet Afrike. Sasta-vqena je uglavnom od pisama, mej-lova i blogova koje je kwièvni-ca Lidija Nikoli} tokom tri me-seca dobijala od svoje }erke AneNovakovi}, stru~waka za ìvot-nu sredinu i turizam, angaòvanena Uneskovom projektu osnivawarezervata na jezeru Tana u Etio-piji, koji je stavqen na Svetskulistu kulturne ba{tine. “Ovoje hibridna kwièvna forma. Upitawu je putopis epistolarnogkaraktera. Osim Aninih pisama,mejlova i blogova, u posebno di-zajniranim poqima su i obja{we-wa raznih pojmova iz istorije,kulture, obi~aja Etiopije. Ana jebila u ekipi sa kolegom Radimom@ivockim iz ê{ke, koji je au-tor ve}ine ovih predivnih foto-grafija u kwizi. Kad su po~ela dastiù Anina pisma i fotografi-je, otkrila sam jedan potpuno ne-verovatan svet o kome sam shvati-la da ne znam ni{ta kao i ve}inaqudi kod nas. Ono sve {to mojageneracija zna o Etiopiji, to je daje to zemqa gladnih i velikog si-roma{tva. Me|utim sada je sve~e{}e nazivaju zemqom nasmeja-nih qudi. Ljudi su tamo i daqe si-roma{ni, ali veseli, nasmejani,gostoprimqivi, igraju, ple{u...To bogatstvo kulture, obi~aja –hiqade zanimqivih detaqa kojisu mi bili nepoznati. Smatralasam da to apsolutno treba pode-

liti sa drugima”, kaè za DanasLidija Nikoli}.

Prema wenim re~ima, ova kwi-ga za tinejxere, ali i za odrasle,treba da bude podsticaj za negova-we zanemarenog putopisnog ̀ anra.Kao svedo~anstvo iz prve ruke –mejlovi i poruke iz Adis Abebe isa jezera Tana, najve}eg u Etiopiji,nose uzbu|ewe otkrivawa nepozna-tog, ritam ̀ ivota Afrike od gra-dova do safarija, obilaska pravo-slavnih manastira, planinskihbespu}a, putovawa van etiopskihgranica do Tanzanije, Zanzibara...Istovremeno re~ je o intimnoj po-rodi~noj prepisci, punoj li~nihutiska i zapaàwa koja poja~avajumagi~nu prisutnost Afrike.

Ana Novakovi} ro|ena je u Slo-

veniji, {kolovala se u Srbiji, stu-dirala u Nema~koj i posle u ovojkwizi opisane prakse u Etiopijisad ̀ ivi u Beogradu. Voli da putujei izu~ava druge kulture. Njena maj-ka Lidija Nikoli} ve} 35 godina ba-vi se kwièvno{}u – kao pripove-da~, pesnik, prevodilac i dramskipisac. Pi{e za decu i odrasle. Nje-ne najpoznatije kwige za decu suzbirke pri~a Ne}i vi{e da laèm,Buvqe hvatalice za koje je dobilanagradu Politikin zabavnik ikwiga za tinejxere Mamin dnevniknagra|ena Dositejevim perom. Au-torka je, izme|u ostalog, i dve doku-mentarne biografske povesti oMargiti Stefanovi} Magi iz EKV– Ose}awa.O.Se}awai Post scriptum,koje je objavio Orion art. J. T.

Me|u izdawima izdava~ke ku}eHera.edu na ovogodi{wem Sajmukwiga posebnu pa`wu privukla jedruga od ~etiti kwige iz edicijeNajlep{e iz arheolo{ke ba{ti-ne Srbije, u kojoj se posle veomatraènih i ~itanih Tribala – pr-vo izdawe je rasprodato za tri me-seca, na{la Belica – najstarijekultno-astronomsko naseqe izneolita u Evropi. Na sajamskompredstavqawu ove luksuzno opre-mqene monografije, koja je obje-dinila originalne tekstove, novai gotovo nepoznata arheolo{kasaznawa napisana jasnim i pitkimjezikom”, autor kwige arheologMilorad Stoji} naglasio je daBelica, koja se nalazi u op{tiniJagodina, za hiqadu godina stari-ja od svih 1.250 sli~nih strukturau Evropi.

Stoji} je ispri~ao da je ovaj lo-kalitet prona{ao pre 41 godine,ali da je prelomna bila 2000, kadje jedan wegov saradnik iz Belice

na putu prona{ao figurinu od ka-mena. Pribli`no dve tre}inefigurina iz Belice, koje slaveobnovu ìvota, originalno je ob-likovano, bilo da su od keramike,jelenske kosti ili kamena – ser-pentinita, u ~ijoj prirodi su me-ko}a i obradivost, kao i albita.Istori~ari umetnosti tvrde da jekultura Belice uvela novu este-tiku i materijale, kao i da je naovom delu lokaliteta protostar-~eva~ke kulture Pojate – Pojilaotkriven na svetu najve}i broj ka-menih antorpomorfnih figuraiz starijeg neolita. Na promoci-ji je ukazano i da je danas “neobja-{wivo kako su skulptori iz Be-lice do{li do saznawa o oblikuqudskog embriona budu}i da se onmoè videti jedino pod pove}ava-ju}im opti~kim instrumentom”.

Na osnovu geomagnetnih ispi-tivawa, arheolozi Belici dajustatus kultno-astronomskog nase-qa. U prilog tome svedo~i kame-

na struktura – kru`na gra|evinapre~nika 75 metara bez ostatakastani{ta, u koju je, kako se pret-postavqa, sa neba spu{ten ci-klus Sunca, kao odraz shvatawa daje vreme kru`nog karaktera, zarazliku od wegovog dana{wegpravolinijskog poimawa, te da sese ponavqa i obnavqa”. Kqu~nitrenutak bio je zimski solucijum.U kwizi se navodi da je “presli-kan i bo`ji dom – hram trapeza-ste osnove duìne od 50 metara saogromnim `rtvenikom u sredi-{tvu”. “Religiju prvih zemqorad-nika i sto~ara iz Pomoravqa, po-put svih drugih praistorijskihzajednica, nisu oblikovali teolo-zi. Njihova vera bila je izraz ko-lektivnog shvatawa procesa uprirodi i dru{tvu, ~ija je filo-zofija u Belici na{la pun izrazu estetici kultno-umetni~ke pla-stike i verske infrastrukture”,kaè Milorad Stoji}.

Prema wegovim re~ima, arte-

fakti iz Belice nalaze se u Na-rodnom muzeju u Jagodini, a wego-va kwiga u izdawu Hera.edu pred-stavqa kompletan prikaz ovog lo-kaliteta i jedni na~in da javnosto wemu ne{to vi{e sazna. Poredautora o monografiji i Belici naSajmu su govorile i Stoji}eve ko-lege, arheolozi Aleksandar Baji}i Sofija Petkovi}, kao i istori-~ar umetnosti Dejan Tubi}.

Pored Tribala i Belice, Hera-edu je najavila jo{ dva naslova izove edicije – Medvedwak – duhov-no sedi{te neolita i Praisto-rija i protoistorija. Ovaj beo-gradski izdava~ na Sajmu kwigapredstavio je i monografiju Kul-turna istorija Pa{trovi}a, ~i-ji su autori Nikola Samarxi},Mila Medigovi} Stefanovi}, Du-{an Medun i Zlata Marjanovi}.

J. T.

Nau~na studija o SPC

Hera.edu: Najboqe iz arheolo{ke ba{tine Srbije

Kultno-astronomsko naseqe Belica

Istorijska ~itanka o Mihajlu Pupinu i vladici Nikolaju

ZvonarislobodeIzdava~ka ku}a Catena mundipredstavila je na Sajmukwiga neku vrstu istorijske~itanke u kojoj su AleksandraNinkovi} Ta{i} i BranislavStankovi} spojili nau~nikasvetskog glasa MihajlaPupina i jednog od dvojicenajve}ih srpskih bogoslova20. veka vladiku Nikolaja(Velimirovi}a), kog je SPCproglasila za svetiteqa. Re~ je o malopoznatim~iwenicama o wihovimzajedni~kom nacionalnomradu, koji ova kwigadokumentuje originalnimpismima i fotografijama.“Pupin i vladika Nikolajsreli su se za vreme Prvogsvetskog rata. Pupin je ve}bio veliko ime u nau~nomsvetu, a SAD i Engleska sutek upoznavale tada{wegjeromonaha Nikolaja i bilizate~eni kako wegovomznawem engleskog jezika takoi wegovim razumevawem zamuke zapadnog ~oveka. Pupinje u to vreme otvarao vrataNikolaju na Zapadu, a wihovoprijateqstvo nastavilo i seizme|u dva svetska rata kadsu, izme|u ostalog, srpskecrkve opremali zvonima,odakle poti~e i naslov ovekwige, posve}ene francuskomhumanitarcu Gujonu”, rekao jeistori~ar Milo{ Kovi} napredstavqawu Zvonaraslobode. J. T.

SVE JE ADAPTACIJA I ISTOVREMENO SVE JE RE@IJATRIBINA

Na Beogradskom sajmu kwigaju~e je predstavqena nau~nastudija Jovana Jawi}a Srpskapravoslavna crkva u komunizmui postkomunizmu 1945-2000, kaoprvo pravo kapitalno deloKompanije Novosti. Jawi} je{iroj javnosti poznat kaonekada{wi novinar Nina kojise bavio verskim tema i kaoautor kwiga o patrijarhuPavlu, koje su prevedene navi{e jezika. Sada je docent naVisokoj {koli za komunikaciju.

Jawi} obja{wava za Danas daje svoju studiju ograni~io na2000. godinu iz istraìva~kihrazloga i da se zapravo baviokomunisti~kim periodom kojise, po wemu, zavr{io prvimvi{estrana~kim izborima uSrbiji. “Ovde je postkomunizamvreme od deset godina kad jo{imamo obleske komunizma i kadse crkva ponovo vratila najavnu scenu. To je periodpovratka crkve iz privatnog ujavni ̀ ivot”, kaè Jawi} o

~ijoj kwizi su govorili jedan odnajboqih istori~ara SPCprotojerej-stravrofor RadimirPopovi} i nekada{wi urednikPravoslavqa i prevodilacSvetog arhijerejskog sinodaproto|akon Radomir Raki}.Obojica profesori

Bogoslovskog fakulteta,profesor Raki} u penziji,istakli su pionirski zna~ajJawi}eve studije u ovojtematici, iza koje stojivi{egodi{wi istraìva~kirad na arhivskoj gra|i, posebnoonoj neobjavqivanoj. J. T.

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

Putopisna proza Lidije Nikoli} i Ane Novakovi} o Etiopiji

NA ROGU AFRIKE

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}


Program za 27. i 28. oktobar

LIST DANAS NA SAJMU MEDIJA MEDIA MARKET

SUBOTA

12.00: Kod Draè ugostima – EkipaPQI@, Mi}koQubi~i} i Vojislav@aneti};

13.00: Promocija kwige Slobodan Ini}:Ogledalo istineBranimira Ini}a (Dan Graf), u~estvujuLatinka Perovi},Aleksa \ilas, RatkoBoòvi}, GrujicaSpasovi} i autor;

14.00: Intervju –Nikola \uri~ko

15.00: Intervju – Ne davimo Beograd;

18.00: Danas i Novi Optimizam –promocija sabranihdela RadomiraKonstantinovi}a (prvo kolo), u~estvujuLatinka Perovi}, Gojko Te{i}, RadivojCveti}anin, SlobodanIli} i SvetislavBasara, moderatorkaGordana Nonin;

NEDEQA

10.00-12.00: Izlo`bapiwata od Danasa– Unine i Jeleninepiwate;

13.00: Intervju –Mar~elo.

Mediji u Srbiji veoma retkoizve{tavaju o deci, a kada to ~inenaj~e{}e su to prilozi sa negativnomkonotacijom, sve izraènijimsenzacionalizmom, o ~emu svedo~i ipodatak da se u svakom desetom tekstuu dnevnim novinama kr{e eti~kiprincipi i Kodeks novinara Srbijeprilikom izve{tavawa o deci,pokazuje najnovije istraìvawe podnazivom Medijska slika dece u Srbiji2018. koje je sproveo Centar zaprofesionalizaciju medija imedijsku pismenost (CEPROM).

Istraìvawe je sprovedeno uperiodu od 20. jula do 1. oktobra 2018.i obuhvatilo je televizije sanacionalnom frekvencijom (RTS 1,TV Pink, TV Prva, TV O2 i TVHappy), kao i sedam dnevnih novina(Politika, Danas, Ve~erwe novosti,Blic, Kurir, Informer i Srpski

telegraf), a rezultati supredstavqeni na {tandu dnevnoglista Danas u okviru sajma medijaMedia market.

O nezainteresovanosti medija zadecu kao dru{tvenu grupu najboqesvedo~i podatak da se na televizijama uproseku emituje mawe od jednog prilogao deci dnevno u celokupnom programu(prose~no 0,89 priloga), kao i mawe odjednog teksta dnevno u analiziranimdnevnim listovima (prose~no 0,94teksta). Predsednik CEPROM MarkoNedeqkovi} upozorava da ovakvomedijsko izve{tavawe ima izrazitonegativan uticaj na samu decu, ali i napercepciju dece u javnosti iz najmawedva razloga. “Neuporedivo je ve}a{ansa da dete dospe u medije ako jedirektno ili indirektno akter tu~e,saobra}ajne ili neke druge nesre}e ilizlostavqawa, nego ako je postiglo neke

zapaène rezultate u {koli, natakmi~ewu ili inicirao pozitivneakcije ili promene u dru{tvu. Medijina taj na~in deci {aqu izrazitonegativnu poruku da su incidenti zamedije i dru{tvo bitniji od uspeha.Takvo izve{tavawe kao krajwuposledicu ima i negativniju percepcijudece u javnosti, pa se sve ~e{}e mogu~uti ocene da su dana{wa decanesta{nija, problemati~nija i goranego ranije, {to je vrlo diskutabilnaocena i svakako ne doprinosipoboq{awu statusa dece u dru{tvu”,obja{wava Nedeqkovi}.

Izvor: Centar zaprofesionalizaciju medija i

medijsku pismenost (CEPROM)

Ceo tekst pro~itajtena sajtu Danasa

Mediji u Srbiji izve{tavaju o deci nezainteresovano, negativno i senzacionalno,pokazuje istraìvawe CEPROM, predstavqeno na {tandu Danasa

Iskrivqena medijskaslika o deci

Kwiga Obraz u ogledalu AleksandraGra~anca, predstavqa li~no i neposred-no svedo~ewe o kontroverzama koje supratile prodaju Luke Beograd, jednu od 24sporne privatizacije, ali i oslikava na-pore i prepreke za izgradwu institucijai slobodnog trì{ta u Srbiji. Ovim re-~ima predstavqena je kwiga Obraz uogledalu u izdawu Dan Grafa, izdava~keku}e lista Danas, na {tandu Danasa uokviru sajma medija.

Promociju kwige otvorila je novi-narka Danasa Mirjana N. Stevanovi}isti~u}i da je Obraz u ogledalu svojevr-sno svedo~anstvo o tome kako su se in-stitucije gradile i stvarale autoritet,ali i da otkriva i precizira broje poje-dinosti o konkretnom slu~aju. Ona jeotkrila da autor ~itaocima obja{wavada slu~aj Luke Beograd nije bio priva-tizacija u pravom smislu ve} prodaja pa-keta akcija.

Dodatne pojedinosti o ovom delu ot-

krili su autor dr Aleksandar Gra~anac,profesor Qubomir Maxar, i novinarMijat Laki}evi}. Maxar je istakao dakwiga predstavqa kombinaciju li~nognarativa, i ekonomske analize i presekastawa u datom periodu. Laki}evi} je pod-setio da je Gra~anac uhap{en zbog ne~e-ga {to se desilo gotovo deceniju ranije,odnosno kupoprodaje akcija Luke Beo-grad. “Luka Beograd je jedan od naj~uve-nijih, naàlost po zlu, slu~ajeva od 24sporne privatizacije o kojima je re~ sti-gla i do Brisela. Mi vidimo da se datumioptu`nice protiv Gra~anca poklapaju sadolaskom novih, a danas ve} starih vla-sti, {to Gra~anca ~ini kolateralnom{tetom politi~kog obra~una i potrebeda se nove, sada ve} biv{e, vlasti pokaùu {to boqem svetlu”, ukazao je Laki}e-vi}. On isti~e i da u prilog tome govorekasnije presude u korist Gra~anca, ali dani{ta ne moè da nadoknadi izgubqeno.

A. Popovi}

Predstavqena kwiga „Obraz u ogledalu” dr Aleksandra Gra~anca

Privreda kao kolateralna{teta politi~kog obra~una

Koraks i Draà ju~e na {tandu Danasa Foto: Stanislav Milojkovi}

7subota-nedeqa, 27-28. oktobar 2018.

ANKETA[ta bi dràva (resorno ministarstvo) trebala da preduzme ako joj je kwiga mila?

Tradicionalna Danasova anketa pred Sajam kwiga bavi se ovegodine problemom opstanka kwige koja je pretvorena u robu

Ze~ica dramaturg iz

Narodnog pozori{taHajde da po|emo do toga {ta ne trebada preduzima ili {ta treba daspre~ava. Biraju}i pokorne i smewuju}isposobne qude na ~elnim mestima uinstitucijama kulture deluje kao da jedràva odabrala viziju slepog puta.Ze~ica u Narodno pozori{te, dramaturgiz Narodnog pozori{ta, Tarzan uBelef, Xejn u Nikolin muzej, pare ufontane... Dobro je {to se ministarkulture protivi rijaliti programimana odabranim televizijama,qubimicama vlasti, ali mu promi~e~iwenica da je prethodno stvorenaatmosfera u kojoj se rijaliti doga|aneprestano i s jedne i s druge straneekrana, u svim aspektima dru{tvenogìvota posebno u kulturi.

Rijaliti je odavno skuvan ubibliotekama, a sad ga kusamo iz TVkontejnera. Setite se, godinama su snelagodom bibliotekari imali potrebuda pravdaju prisustvo literarnihspla~ina u svojim fondovima. Sad sevi{e ne pravdaju. Neki su i ponosni! Ubiblioteke uz blagoslov Ministarstvakulture, pod pritiskomnovokomponovanih interesnihkonglomerata spisateqa – izdava~a –medijatora stiè velika koli~inarijaliti kwiga. Literarna biùterijaprogla{ena je za vrhunsku kwièvnost,postala je spisateqski standard, izvortajkunskog nadahnu}a, duhovna osnova zaumnoàvawe kompletnih idiota. Tonarod voli, a kad narod voli, kakobiblioteka da odoli!

U takvoj atmosferi, kwizi sozbiqnim sadràjima nema mesta nitimilosti, niti budu}nosti. Reklo bi sestara pri~a. Mo`da, ali je opasnostnova. Institucionalno populisti~koohrabrewe antiintelektualizmu dobiloje velike razmere. Zato su nam ubibliotekama potrebni hrabri iposve}eni qudi, nepotkupqiviintelektualci, oni koji misle na dugirok i koji ne pristaju na aktuelneuslove korupcije i prostitucije. I ovo}e pro}i. Brè nego {to se misli.

Zoran Hamovi}, Clio

Treba razvijati

~itala~ku publiku

Dràva bi trebalo da radi na razvojunove publike, umesto {to trenutnoradi na wenom zatirawu. Ukidawem{kolskih biblioteka u mawim {kolamai skra}ivawem radnog vremenabiblioteka u ve}im, deci {kolskoguzrasta oduzeta je mogu}nost da do|udo kwiga i oduzeto mesto za druèwesa kwigom – bilo da ~itaju, diskutuju u~itala~kom klubu, prisustvujupromocijama. Ukratko, ukinuta im jemogu}nost da se opredele za kwigu uslobodno vreme. Ovaj dugoro~no pogubanpotez napravqen je u okviru mera{tedwi, me|utim, ako imamo na umu da

u Srbiji postoji oko 3.000 {kola, jasnoje }e u{tede nastale smawewem plataza nekoliko stotina bibliotekara iotpu{tawem jo{ nekoliko stotina, ubudu}nosti Srbiju skupo ko{tati.Trebalo bi doneti strategiju razvoja~itala~ke publike, na kojoj biMinistarstvo kulture i Ministarstvoprosvete morali tesno da sara|uju.

[kole vape za susretima s piscima,koje trenutno finansiraju samoizdava~i ili pisci besplatno odlazena gostovawa, tako da kad se pisacpojavi u {koli, sva deca èle daprisustvuju, pa su pisci prinu|eni ilida govore sa ozvu~ewem pred prepunomsalom, ne ukqu~uju}i dovoqno dece udiskusiju, ili da ograni~avawem brojaprisutnih li{e ve}inu dece ovogdragocenog iskustva. U ve}inirazvijenih zemaqa susrete s piscimafinansira iskqu~ivo dràva, prekofondova ministarstava ili op{tina,dok je izdava~ima ~ak zabraweno dasamostalno organizuju promocije u{kolama. Na{u dràvu ne zanima ko{ta radi, i pre svega, da li iko i{taradi, sve dok je to ni{ta ne ko{ta.

Odiseja organizuje ogroman brojpromocija u {kolama ograni~enih na 60

dece, ali ~ak i kad u istoj {kolizakaèmo tri promocije zaredom, nawima se pojavquje i po 200 dece.

Naàlost, izdava~i i pisci za decu nemogu da re{e problem poniàvaju}egodnosa dràve prema razvoju kulture iobrazovawa, a ne bi ni trebalo da gare{avaju. U razvijenim zemqama seneprestano radi na razvoju novepublike, jednako me|u decom iodraslima, kroz ja~awe mreà javnihbiblioteka, kwièvnim festivalima,dostupnih online i digitalnih izdawai tako daqe. U Srbiji se, me|utim,sistematski zatiru svi obliciprisustva kwièvnosti u javnomprostoru, prosto kao da nekoprièqkuje da na{e stanovni{tvo {topre pretvori u tupo, neobrazovano,nekreativno, nesposobno za kriti~kopromi{qawe sveta oko sebe, bezintelektualnog integriteta, sopstvenogstava i samopo{tovawa.

Marija Vukosavqevi}, Odiseja

Pomo}, davimo se

Ministarstvo bi trebalo pre svega dakwigu oslobodi poreza, ili da ga barsmawi na pet posto, da kwigu netretira kao drugu robu, da prilikomotkupa publikacija smawi rabat od 40odsto da bi izdava~i imali ve}iprihod i imali priliku da ispune svojeizdava~ke planove. Tako|e treba dapove}a fond sredstava za subvencijeizdava~ima u objavqivawu kapitalnihdela, da se ukqu~i u sre|ivawe ipostavqawe normi u izdava~ko-kwiàrskoj delatnosti – jedinstvenecene kwiga, da se oslobodi ve}imedijski prostor za predstavqawekwiga, izdava~a i kwiàra i da krozmalu finansijsku podr{ku pomogneopstanku nezavisnih, malih, gradskihkwiàra.

Sneàna Rankovi}, Zlatno runo

Sami na putu

[to se ti~e va{eg, rekao bih, poetskisro~enog pitawa, mogu da kaèm da semi kao mali i nezavisan izdava~, usvakom smislu te re~i, godinamatrudimo, a to }emo i daqe ~initi kakobi na pravi na~in plasirali dobru ikvalitetnu kwigu. Znamo da smo i da}emo biti, uglavnom, sami na tom putu,stoga nema druge nego da tako inastavimo.

Igor Radoj~i}, Novoli Publishing

Kraj

> DANASOV [TANDove godine u Hali 2 Beogradskog sajma

Foto: Stanislav Milojkovi}

Bambi ispred Sun|er BobaNa ovogodi{wem Sajmu kwiga u Beogradu dosta vremena i prostora dobila jekwièvnost za decu i mlade, ukqu~uju}i i izlo`bu posve}enu staroj srpskoj de~ijojkwizi od 19. veka do 1944. U sali Desanka Maksimovi} ju~e je odràn i okrugli stoSlikovnice kao prve kwige, kome su prisustvovali i u~enici tre}eg razredabeogradskih osnovnih {kola, koji su u~estvovali u improvizovanoj anketi o omiqenojslikovnici. Najvi{e glasova dobio je Bambi, koji je iza sebe daleko ostaviodrugoplasiranog Sun|era Boba. Deca su potom obja{wavala {ta su slikovnice zna~ileza razvijawe wihovih ~itala~kih navika i qubav prema kwizi. O slikovnicama sugovorili i Danijela Skokovi}, Aleksandar Zoloti} i Nikoleta Novak. S. D.

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}


SALA Borislav Peki}, Hala 1a

SUBOTA10.00-10.50: Edicija Pre~anski Srbi, grupa

autora;11.00-11.50: Naklada Qevak – Nejednaki

Ivane Dragi~evi};12.00-13.50: Kriminalisti~ko-policijski

univerzitet – Promocija izdawaMinistarstva unutra{wih poslovaRepublike Srbije i ~asopisa Bezbednost;

14.00-15.50: KPU – Promocija izdawaKriminalisti~ko-policijskoguniverziteta i ~asopisa Nauka,bezbednost, policija;

16.00-16.50: [ta moè kwièvnost u ovovreme krize? – Tahar Ben @elun,moderator Miroqub Stojanovi};

17.00-17.50: Veritas, Knin – Hronikaprognanih kraji{nika 6 Save [trpca;

18.00-18.50: Akademska kwiga – DivotnicaJelene Pilipovi};

19.00-19.50: Udruèwe kwièvnika MarkoMiqanov – Zbirka poezije êkaju}irasvit Qubisava Bjeli}a Mora~kog;

20.00-20.50: Udruèwe romskih kwièvnika –Radost bezimenih lica Sandre Vulin;

SALA Ivo Andri}, Hala 1a

SUBOTA11.00-11.50: Tre}i Trg – Pisma iz Poqske

Biserke Raj~i};12.00-12.50: Vreme pam}ewa – Da li svetski

klasici jo{ uti~u na nove kwièvne i pozori{ne generacije, povodom 200 godinaod ro|ewa Ivana Sergejevi~a Turgeweva;

13.00-13.50: Pi{em, dakle postojim – PiterBret (SAD), portret pisca;

14.00-14.50 PI[EM: Pi{em, dakle postojim –Nikola Malovi} Boka Kotorska i Srbija;

15.00-15.50: Pi{em, dakle postojim – VladanMatijevi}, portret pisca;

16.00-16.50: Vreme pam}ewa – Kwièvnost ipolitika, povodom 100 godina od ro|ewaAleksandra Solèwicina;

17.00-17.50: Slu{awe, gledawe kwiga –Teorijska i druga literatura o radiju,televiziji, pozori{tu i filmu;

18.00-19.50: Catena mundi – Istorija jedneutopije: 100 godina stvarawa Jugoslavijegrupe autora;

NEDEQA12.00-12.50: Primopredaja OTVORENE KWIGE;

SALA Vasko Popa, Hala 1a

SUBOTA10.00-10.50: Udruèwe romskih kwièvnika –

Srce romskog boga Du{ice Milanovi}Marike;

11.00-11.50: Predstavni{tvo RS – Promocijaizdawa Centra za kulturu iinformisawe Lopare;

12.00: Tribina na kojoj }e biti predstavqenedve kwige Manuela Kastelsa, jednog odnajcitiranijih sociologa dana{wice inajuticajnijih teoreti~ara komunikacija,informacionog dru{tva i globalizacije– Mreè revolta i nade i Usponumre}enog dru{tva;

13.00-14.50: poveqa – Predstavqaweizdava~ke produkcije;

15.00-15.50: Predstavni{tvo RS – Promocijakwige Nenada Hrisafovi}a Jedanostvaren san;

16.00-16.50: Prometej – Ilijina pri~aSneàne Aleksi};

17.00-17.50: Geopoetika – Promocija kwigeHronosova ètva slovena~ke autorkeMojce Kumerdej;

18.00-18.50: Slorac – Kov~eg komedijantPredraga Markovi}a;

19.00-19.50: Novi svet – Srbija zemqaizbeglica Dobrice Vulovi}a;

20:00-20:50: Kraji{ki privrednik – Oidentitetu Srba kraji{nika, zbornikradova;

SALA Desanka Maksimovi}, Hala 1a

SUBOTA11.00-11.50: Udruèwe romskih kwièvnika –

Smejte se deco Tome Nedi} Ose~inaca;12.00: [ta je novo u srpskoj kwièvnosti za

decu 21. veka;14.00: Heroji u srpskoj kwièvnosti za decu,

nekad i sad;16.00-17.50: Udruèwe romskih kwièvnika –

Beograd na vodi, antologija najlep{ihpesama o Romima – povodom 1.000 godinaseobe Roma iz Indije;

18.00-18.50: Presing – Predstavqawepoetskih zbirki objavqenih izme|u dvaSajma kwiga;

PLATO Branko Miqkovi}

SUBOTA11.00-11.50: Zavod za za{titu spomenika

kulture Beograda – Prezentacija mapa{est beogradskih op{tina sa ucrtanimkulturnim dobrima i javnim spomenicima;

12.00-12.50: Miroslav – Mo} voqe IseOrlovi}a;

13.00-13.50: HERA edu – Akademske ve{tineMarijane [e}ibovi};

14.00-14.50: Banatski kulturni centar –Predstavqawe autora BKC;

15.00-15.50: Ambasada Ukrajine u Beogradu –Okrugli sto Predavati i prevoditi: u potrazi za receptima recepcije savremeneukrajinske kwièvnosti u Srbiji;

16.00-16.50: Tre}i Trg – Apartidi i ostale~udne li~nosti Lidije Dedu{;

17.00-17.50: Tre}i Trg – Smrt i drugaistraìvawa Hrvoja Tuteka;

18.00-18.50 : îgoja {tampa – Ludvig OlivereOqe Jeliki};

19.00-19.50: Udruèwe romskih kwièvnika –Portret mu{karca u Parizu JasneKosanovi};

20.00-20.50: Udruèwe romskih kwièvnika –Monahiwa Sara Jasne Kosanovi};

[TAND Pokrajinski sekretarijat za kulturuSUBOTA – 12.00: Predstavqawe izdava~ke

delatnosti Pozori{nog muzeja Vojvodine;14.00-15.00: Predstavqawe izdava~kedelatnosti izdava~ke ku}e Akademskakwiga;

[TAND Ambasada SAD & Bibliotekarskodru{tvo Srbije, Hala 4

SUBOTA – 11.00 i 17.00: Irvin Jalom: snimakintervjua iz serijala Savremeni svetskipisci (RTS), autor i urednik NedaVal~i} Lazovi}; 12.00: Dan otvorenogpristupa: promocija kwige Otvorenipristup Petera Subera, nakon koje slediokrugli sto Biblioteke, otvoreni pristupi digitalna humanistika; 14.30: Ciqeviodrìvog razvoja UN: prezentacijaprojekata BDS; 16.00: Predstavqawekwige Ludak ârlsa Simi}a; .18.00:Kwige povezuju qude: nagradni kviz zaposetioce Sajma kwiga, progla{ewenajboqih u~esnika kviza;

[TAND Zajednica izdava~a/nakladnika BiHSUBOTA – 11.00: Marko Toma{, pesnik;

[TAND Republike Srpske, Hala 2 nivo ASUBOTA – 11.30: Objavqivawe odluke i

sve~ano uru~ewe Poveqe uspjehaizdava~u najtraènije kwige na {tanduRS; 12.00-20.00: Promocije;

[TAND Laguna, Arena Hale 1SUBOTA – 11.00: Jelica Greganovi} i Bob

@ivkovi}; 11.30: Dule Nedeqkovi};12.00: Isidora Bjelica; 13.00: VukDra{kovi}; 14.00: Jelena Ba~i} Alimpi};15.00: Piter V. Bret; 16.00: DejanStojiqkovi}; 16.30: VladimirKecmanovi}; 17.00: Marko [eli}Mar~elo; 17.30: Tahar Ben @elun; 18.00: Vawa Bu~i} i 19.00: Keri în;NEDEQA – 12.00: Vladimir \uri} \ura;12.30: Nenad Novak Stefanovi}; 13.00: Vladimir Taba{evi}; 13.30: Du{anMikqa i 14.00: Milo{ Petkovi}, AcaSeltik i Igor Krsti};

[TAND Kreativni centar, Arena Hale 1SUBOTA – 12.00-14.00: Violeta Babi}

potpisuje svoje kwige, Vesna Aleksi}potpisuje svoj novi roman Sazve`|eviolina; 15.00-17.00: Jasmina Petrovi} iilustrator Dobrosav Bob @ivkovi}potpisuju svoje kwige; 17.00-18.30:Ilustratori Kreativnog centra DobrosavBob @ivkovi}, Maja Veselinovi}, AnaPetrovi} i Marina Veselinovi} –specijalni gosti Emir Durmi{evi} iEdin Durmi{evi}, nagra|eni ilustratori49. Zlatnog pera Beograda; NEDEQA –12.00-14.00: Jasminka Petrovi} iDobrosav Bob @ivkovi} potpisuju kwige;14.00-16.00: Simeon Markovi} i Du{anPavli} potpisuju kwige;

[TAND Evro Book, Arena Hale 1SUBOTA – 15.00: Aleksandar I – Vite{ki

kraq Du{ana bapca; 16.00: Druèwe sailustratorkom edicije Zaboravqenepri~e Anom Grigorjev;

[TAND Agora, Arena hale 1SUBOTA – 11.00-12.00: Branko An|i};

12.00-13.00: \or|e D. Sibinovi}; 13.00-14.00: Gordana Vlahovi}; NEDEQA – 11.00-12.00: Slobodan Simi};

[TAND Arhipelag, Arena Hale 1SUBOTA – 15.00-17.00: Aleksandar Baqak

PROGRAM ZA SUBOTU I NEDEQU, 27 i 28. OKTOBAR

CRNE BESMISLICE VRATILE SE U SRBIJUAlbum Crne besmislice, izdawe od zna~aja za evropsku devetu umetnost, ko-ji donosi crnohumorne stripove iz Jugoslavije 1980-ih, sabrane u kwigu pr-vo u Francuskoj, a sada i u Srbiji, bi}e predstavqen 28. oktobra na {tanduMakondo u 14 sati. Re~ je o ramu za ~etiri decenije rada Boìdara Miloj-kovi}a i trideset godina saradwe sa Draganom Lazarevi}em i Lazarom Oda-novi}em. Izdawe se moè posmatrati kao posveta Andreu Frankenu i dru-gim majstorima franko-belgijskog stripa. Autori albuma, Boìdar Miloj-kovi} BAM, Dragan Lazarevi} (De Lazare) i Lazar Odanovi} potpisiva}ekwigu i crtati za svoje posetioce od 14 do 16 sati.Beogradske izdava~keku}a Forma B i Makon-do zajedni~ki su – sadva razli~ita omota –objavile album stripo-va Crne besmislice kaoprvi u novoj biblioteciKarike i oblaci, edici-ja karikaturalnog stri-pa, koju ure|uje ZoranStefanovi}, upravnikprogramske jedinice Cen-tar za umetnost stripapri Udruèwu stripskihumetnika Srbije.

(Zidovi na horizontu), Jelena Lengold(Odustajawe), Bo{ko Mijatovi} (Zemqa,novac, dràva / Ilustrovana istorijabeogradskih kafana), @ivoradNedeqkovi} (Uspon), Vida Ogwenovi}(Maksimum) i Mihajlo Panti} (Kada meugleda ono {to traìm);

[TAND Samizdat B92SUBOTA – 13.00-15.00: Ivan Tokin M2 Multiverzum;

[TAND Prometej, Arena Hale 1SUBOTA – 14.00-15.00: Srbi u Nema~koj

Marka Lopu{ine; 16.00-17.00: Popodnepisca Petera Handkea;

[TAND Tre}i TrgSUBOTA – 12.00-13.00: Pisma iz Poqske

Biserke Raj~i}; 15.00-16.00: Srebrnakorveta Roaqda Mandeq{tama; 18.00-19.00: Apartidi i ostale ~udne li~nostiLidije Dedu{ i Smrt i drugaistraìvawa Hrvoja Tuteka;

[TAND îgoja {tampaSUBOTA – 12.00-13.00: Druèwe sa autorom

Miodragom Matickim i kwigom Peronsamo}e; 15.00-17.00: Druèwe sa autoromJelenom Nikoli} i kwigom Epizoda;

[TAND [trikSUBOTA – 16.00-17.00: Da li kwièvnost

moè da pomogne paloj lasti? Jeste lispremi za roman koji govori samo istinui ni{ta osim istine? Do|ite ako èliteda nam kaète svoje mi{qewe o fenomenalnom romanu fenomenalne RatkeDenemarkove. êka}e vas Marija Nenezi}, urednica kulturnog programa RTS i TawaIgwatovi}, Autonomni ènski centar;

[TAND Media centra OdbranaSUBOTA – 11.00: Predstavqawe sistema

odbrane: Sport u MO i Vojsci Srbije;12.00: Predstavqawe autora – dr Bo{koBojovi} Jelena [auli} Bojovi} 1896-1921– u~iteqica i ratnik; 13.00-15.00: Izboriz Fonda VFC Zastava film; 14.00:Predstavqawe sistema odbrane: Funkcijacivilno-vojne saradwe u sistemu odbraneRepublike Srbije; 15.00: Rado{ Qu{i}Vojvode i vojvodski barjaci – Vojnoure|ewe ustani~ke Srbije (1804-1815); 16.00: Edicija Ratnik – Pri{tinski korpus 1998-1999. svedo~ewa ratnih komandanata; 18.00: Tribina Vojska kao stub nacionalnog identiteta – sociolo{ki, kulturolo{ki i verski aspekti; NEDEQA – 12.00: EdicijaUmetnost – Umetni~ka zborka Doma vojskeSrbije grupe autora; 13.00: @ene, mir ibezbednost – rezultati rodne analize2010-2015; 14.00: Druèwe sa autorima;

[TAND MiroslavSUBOTA – 10.00-20.00: U diplomatiji i

razbijenoj Jugoslaviji SlobodanaJar~evi}a; 11.00-17.00: Nekoliko susretaStevana Dani~i}a; NEDEQA – 10.00-20.00:U diplomatiji i razbijenoj JugoslavijiSlobodana Jar~evi}a; 11.00-17.00:Nekoliko susreta Stevana Dani~i}a;

[TAND AlmaNEDEQA – 14.00-14.30:Ne zovi me nedeqom

Quqzima Tafe;

[TAND Vukoti} MediaSUBOTA – 17.00-18.00: Milo{ [obaji};

[TAND Svet kwigeSUBOTA – 17.00-18.00: Ovim re~ima Ranka

ôlakovi}a;

[TAND Data statusSUBOTA – 12.00-14.00: Promocija izdawana Brajevom pismu Pazi kojeg vuka hrani{i 7 tajni uspeha dr Kenana Crnki}a;

FESTIVAL STVARALA[TVA MLADIH 2018.SUBOTA – 13.00: Medicinska {kola izUìca; 13.00-15.00: Udruèwe gra|anaKultura }irilice, demonstracija srpskekaligrafije; 15.00-17.00: Kultura}irilice, predavawe o istoriji pisma iosvrt na Vin~ansku civilizaciju; 17.00-19.00: Laguna i Valinor organizuju kosplejtakmi~ewe. Po~asni gost i predsednikìrija Piter V. Bret, pisac; NEDEQA –12.00: Politehni~ka {kola, Poàrevac.

valter ugo mai: opro{taj je najizazovniji gest€¦ · monografija srpski vitezovi u doba...

Documents