tema broja: rediteljiroa u re`iji lilijane ivanovi}, “kako smo voleli druga tita,”radoslava...

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 3 5 M A J 2 0 0 6 . G O D I N A X I V C E N A 5 0 D I N A R A

T E M A B R O J A : R E D I T E L J I

VIda Ognjenovi}O TKIVU POZORI[NE SNAGE

Tanja Mandi}-RigonatTALENAT NEMA POL

Anja Su{aDE^IJA SCENA NIJE UGRO@ENA

Milo{ Loli}BRUTALNOST RAVNODU[NOSTI

Slavenko Saletovi}VOLI [TO JE IZME\U DVE DAME

Ivana Vuji}POZORI[TE, ALHEMIJSKI POSAO

Boris Lije{evi}SMEJU SE SVOJIM MUKAMA

Ana Tomovi}OKRENUTA SAVREMENIM TEKSTOVIMA

JA BA[ NE]U DA

PRI^AM ZA LUDUS!

2

Reagovanja, odjeci, vesti

LUDUS 135Lu

Bez obzira na sve probleme kojePirotsko pozori{te ima, (sustanar-ski odnos sa Domom kulture,

termini za odràvanje proba, nedostatakglumaca, prostorni problemi za funduskostima i dekora, sredstva za produkcijusu minimalna, oko dva miliona godi{nje)glumci ovog Pozori{ta (svih sedmoro), uovoj pozori{noj sezoni realizovali su petpremijera: “Kukavi~je jaje,” @ana Poa-roa u reìji Lilijane Ivanovi}, “Kako smovoleli druga Tita,” Radoslava ZlatanaDori}a u reìji Milo{a Jagodi}a, “Velikapotraga za novom godinom,” u reìjiZorana @ivkovi}a, “A Ni{ava te~e...” pomotivima trilogije Miodraga Simomovi}au reìji Dragoljuba Aleksi}a, i prvoizvo|enje “Vu~ijeg legla” komada Mio-

10. maja 2006. u funkciji pred-stavnika SDUS-a, zajedno sa predsedni-com SDUS-a, Sonjom Jaukovi}, posetilasam Narodno pozori{te “Sterija” u Vr{cu.Tom prilikom susrele smo se sa glumci-ma i upravikom pozori{ta, gospodinomIvanom \or|evi}em, tako|e glumcem.

Iako je sastanak bio uredno najav-ljen i dogovoren, na njemu nisu pri-sustvovali predstavnici op{tine uz obra-zloènje da je u poseti gradu strana dele-gacija. Do~ekala nas je poverenicaSDUS-a, Bojana Udicki. Videle smo leporenovirano pozori{te oblepljeno plakati-ma za predstavu “Rodoljupci” u reìjiFilipa Gaji}a.

U prostranom i simpati~nom pozo-ri{nom salonu (punom Sterijinih slika ibista), razgovarale smo o svim problemi-ma koje ovo pozori{te mu~e: malom glu-ma~kom ansamblu i nesrazmerno broj-nom administrativnom kadru, nedostat-ku glumaca, problemu s koeficijentima islaboj komunikaciji s op{tinom koja seprevashodno ogleda u neadekvatnom fi-nansiranju projekata. Utisak je da do-miniraju op{ti problemi; kada je budètmali smanjena je i produkcija pa takoglumci i pored dve scene koje im stoje naraspolaganju rade manje nego {to bi ihteli i mogli. Imaju puno ideja i predloga,ali, iako su svesni da samo Ministarstvo iop{tina mogu re{iti njihove probleme,o~ekuju od SDUS-a pod{ku i glasnost.

Njihov predlog je da se preko op{tinei Ministarstva kulture pokrene inicijativaza osnivanje regionalnog pozori{ta gde bicentar bio Vr{ac, a u regiju bi u{leop{tine: Alibunar, Kovin, Plandi{te i BelaCrkva. Tako bi se izbeglo cepkanjeop{tina, mogla bi ozbiljno da se osmislirepertoarska i organizaciona politikaregionalnog pozori{ta, a Vr{ac za to ima

S.O.S. IZ VR[CAkompletnu neoophodnu infrastrukturu.Primera radi, sada{nji budèt kojimSkup{tina op{tine finansira pozori{te“Sterija” iznosi 1,2 miliona dinara zacelogodi{nju produkciju, dok pokrajinafinansira rumunsku dramu u Alibunarusa 2,5 miliona dinara po sezoni, te takoproizilazi da je pozori{ni rad nacionalnemanjine finansijski privilegovaniji ipodràvaniji. Naravno da vr{a~ki ansablne predlaè smanjivanje donacijaAlibunaru, ve} taj podatak navode kaopore|enje i njime nagla{avaju ~injenicuda je nemogu}e osmisliti godi{njuprodukciju sa tako malim sredstvima.Nagla{avaju da, i kada bi do{lo doformiranja regionalnog pozori{ta,vr{a~ki ansambl bi imao redovne pred-stave u svim malim op{tinama, pa bi setako misija pozori{ta pro{irivala, a prido-bijala bi se i nova mlada publika.

Tako|e, veliki problem vr{a~kog po-zori{ta je i nedostatak mu{kih ~lanovaansambla zbog ~ega je te{ko napravitirelevantnu i ozbiljnu podelu, a gostuju}iglumci su skupi i pozori{te nije umogu}nosti da finansira njihov dolazak.Na snazi je i uredba Ministra finansija,Mla|ana Dinki}a, kojom je zabranjenprijem novih glumaca u ansamble, tetako ovo pozori{te, iako ima ogromnupotrebu za glumcima (kao i dve garson-jere pri pozori{tu), jedva uspeva daangaùje glumce i za pojedina~ne pro-jekte. Kao re{enje, predlaù da se ubu-du}e primenjuje sistem dovo|enja “zve-zda”, poznatih i kvalitetnih glumaca, dagostuju, ali da tro{kove gostovanja snosiop{tina.

Jo{ jedan kadrovski problem je i to{to u ovom pozori{tu postoji nekolikostarijih glumica koje nemaju akademskogluma~ko obrazovanje, ali su pre dvade-

setak godina, u okviru gluma~kih studijai usavr{avanja pri akademijama, glu-ma~ki edukovane. Upskos tome, op{tinane prepoznaje njihove kvalifikacije zbog~ega pozori{te nailazi na probleme kododre|ivanja koeficijenta. Ova usavr{a-vanja vodili su tada{nji profesori Aka-demija dramskih umetnosti i istaknutireditelji: Brana \or|evi}, Ljerka Pej~i} iBata Putnik. Tada{nje Udruènje dram-skih umetnika finansiralo je njihovudokvalifikaciju i zbog toga mole SDUS daih podrì u za{titi njihovih prava, kao ida takav apel uputi Skup{tini op{tine.

Ansabl isti~e da je neophodno pods-ta}i donatore naro~ito u sredini u kakvojse to pozori{te nalazi, a to je bogata Op-{tina Vr{ac (mo}ni Hemofarm!), ali tre-nutno donatori nisu stimulisani jer no-vim zakonima njihove donacije nisu

oslobo|ene poreza. Zbog toga dodatnoapeluju na Vladu Republike Srbije i narepubli~ku Skup{tinu da se Zakon odanacijma preispita.

Iako u te{koj finansijskoj situaciji,pozori{te je uspelo da izvr{i rekonstruk-ciju scene, foajea i osnovalo malu, tre}uscenu, takozvanu “kabaretsku”. GradVr{ac ima 40 000 stanovnika, a prosekgledalaca po predstavi je osamdeset, {tose smatra dobrim. Ono ~ime nisu zado-voljni je marketin{ka slu`ba koju sma-traju staromodnom, zbog ~ega predlaùda se angaùju mladi ljudi koji suzavr{ili marketing kako bi pronalazilisponzore, objedinili op{tine i agresivni-jom kampanjom pove}ali broj gledalaca.

Tokom razgovora naveli su i da jenakon selektorske afere u vezi Vr{a~kejeseni pozori{te anatemisano, medijski

marginalizovano, a time i o{te}eno. Iz tograzloga je ostalo i skoro nepoznato da suansambl i pojedinci nakon toga, na dva-naest festivala osvojili isto toliko nagra-da. @eleli bi da ostanu izvan politi~kih istrana~kih obra~una (op{tinu sa~injavakoaliciona vlast) jer nisu spremni daprepuste svoju sudbinu politi~arima koji-ma je kultura, kako kaù, jedna odposlednjih briga, ve} èle da se bore da senjihov glas ~uje i da svojim kvalitetnimpredstavama dokaù da je vr{a~kopozori{te potrebno i Vr{cu i publici.

Po zavr{etku razgovora ansabluvr{a~kog pozori{ta smo obe}ali da }emodopis o ovom susretu sa zaklju~cimaproslediti Ministarstvu kulture i Skup-{tini op{tine Vr{ac i poku{ati da dogovo-rimo jo{ jedan sastanak.

Marija Paunovi}

NNPP PPiirroott,, VVuu~~jjee lleegglloo,, ZZoorraann @@iivvkkoovvii}} ii DDaanniieellaa IIvvaannoovvii}}

SSoonnjjaa JJaauukkoovvii}} ii MMaarriijjaa PPaauunnoovvii}} ssaa ddoommaa}}iinniimmaa uu VVrr{{ccuu

Ako po|emo od toga da je selekcijasvakog festivala tek subjektivnoobjektivan utisak jedne osobe -

selektora - onda se i svako kometarisanjeneke selekcije moè uzeti tako - subjek-tivno objektivno. I redovi koji slede tako|esu subjektivno objektivan utisak, u ovomslu~aju o 56. festivalu profesionalnihpozori{ta Vojvodine koji je od 3. do 10.aprila odràn u Zrenjaninu.

Pobednik festivala je predstava“Sulamit” Drame na ma|arskom jezikuNP/NK/Npsz Subotica koju je po deluTibora Zalana i Aleksandra Kuprinareìrao \er| Hernjak. Za originalno mu-zi~ko scensko delo u ovoj predstavi na-

gra|en je kompozitor Arpad Bako{. Iakose radi o predstavi u kojoj briljiraju po-sve}enost i disciplina kolektiva ove Dra-me, ipak se naro~itom igrom izdvojio“neglavni junak”Arpad êrnik. Najboljireditelj po mi{ljenju ìrija nije i rediteljnajbolje predstave, ve} je to Egon Savinkoji je nagra|en za reìju “Paradoksa”Neboj{e Rom~evi}a u NP Sombor. U istojpredstavi najbolje gluma~ke role ostvarilisu Biljana Keskenovi} i Sa{a Torlakovi},mi{ljenje je ìrija u kojem su bili: rediteljKarolj Vi~ek, glumac Stevan Gardino-va~ki i pozori{ni kriti~ar Darinka Nikoli}koja je predsedavala ìrijem.

Dve nagrade dobili su i [ekspirovi“Romeo i Julija” u reìji Predraga [trpcai izvo|enju SNP-a. Nagra|ene su - epizo-da Jovane Stipi} i break-through JovaneMi{kovi} kao Julije.

Iako bi, da se kojim slu~ajem obreo uzrenjaninskom pozori{tu, tri nagrade zaMolijerove “U~ene ène”, NP “To{a Jo-vanovi},” u reìji Radoslava Milenkovi}a,amazing Dòrd` Kluni prokomentarisaore~ima: “Ok, kad ve} ne}u dobiti glavnogOskara...”, ute{no je bar da su sve trinagrade zaista zasluène: nagra|eni suJasna Badnjarevi} za kostim i Juraj Fabriza scenografiju, a za mu{ku epizoduvrcavi Arist - Mirko Panteli}. Isto po-zori{te odnelo je i nagradu za kreacijulutaka, koja je stigla u ruke Jelene Mili}Zlatkovi} za predstavu “ârobna svirala

vilenjaka Milana” @eljka Huba~a u reìjiIrene Tot.

Specijalnu nagradu ovog festivaladobio je zaista specijalni, poeti~ni “Plesna praznik Lunase” Brajana Frila u re-ìji Lasla [andora i izvo|enju Novosad-skog pozori{ta/Ujvideki szinhaz, u kojemsu briljirale: Agota Ferenc, Emina Elor,Edit Farago, Terezija Figura i Livija Ban-ka. Njihov paganski ples u oblaku bra{nasigurno je jedna od najblistavijih pozo-ri{nih fotografija koje }emo u{u{kati upam}enje.

Festival je imao i prate}e programe:izlo`bu o Steriji, promociju knjiga “Ranekomedije J.S.Popovi}a” Neboj{e Rom~e-vi}a i “Rodoljupci” Milorada Rikala, ra-dionicu “Fokusiranje pa`nje” drào jegost iz Budimpe{te Peter Fekete, ali seipak izdvojio nastup novosadskih akade-

maca - klase Borisa Isakovi}a koja jeigrala odlomke iz anti~kih drama i \er|aHernjaka koja je izvela tekst “... daostanem veran sebi” koji su studenti saminapisali.

I na kraju: predstava “Medejini kru-govi” Novosadskog pozori{ta/Ujvidekiszinhaz, koju je selektorka Du{ica Pejovi}najpre najavila kao deo zvani~nog pro-grama, potom kao predstavu koja }e se,kao apartna pojava u vojvo|anskom tea-tru, igrati u ~ast nagra|enih, ipak nijeizvedena. Zajednica profesionalnih pozo-ri{ta Vojvodine, organizator Festivala,odlu~ila je da pokrajinskom Sekretarijatuza kulturu predloì da naredne godinefinasira gostovanje ove predstave po svimvojvo|anskim mestima koja imaju pro-stor za igru.

S.Mileti}

Sa 56. festivala profesionalnih pozori{taVojvodine

JEDAN SUBJEKTIVNO OBJEKTIVAN UTISAK O FESTIVALU

NIJE U PIROTU SVE CRNOmira Petrovi}a u reìji mladog BorisaTodorovi}a. Premijera ove predstave bilaje 4. aprila i vrlo pozitivno je ocenjena odpublike, a i od kritike.

Ansambl Pirotskog teatra sa ovompredstavom gostovao je u susednoj Bu-garskoj. Gostoprimstvo Pirotskom pozo-ri{tu ukazala su Pozori{ta iz Pernika iMontane.“Vu~ije leglo” je nai{lo na izu-zetan prijem kod bugarske publike.

Iako ve}ina mladih glumaca nemare{eno stambeno pitanje, (kirije za iz-najmljene stanove iznose oko 100 eura,pla}aju ih sami glumci od li~nih dohoda-ka), ovi mladi ljudi sa optimizmomgledaju u budu}nost i nadaju se boljimvremenima.

Zoran @ivkovi}

LUDUS 1353

Reditelj, pisac, profesor, diplomata

UPRKOS POREZU NA GLADNa Velikoj sceni Narodnog pozori{ta

u Beogradu upravo je postavljenadrama A.P. êhova “Tri sestre” u

reìji Vide Ognjenovi}. Ovo je jedna odnaj~uvenijih drama “nedramati~nosti,”kako bi rekao Jovan Hristi}, a VidaOgnjenovi} je po tre}i put zaronila udubine êhovljevog rukopisa. Ipak, kadagovorimo o gospodji Ognjenovi} ne moguse zaobi}i njena svestranost i uspe{nostna mnogim poljima. Recimo i to da jenjen novi roman “Preljubnici” nedavnoiza{ao.

Imaju}i u vidu da ste bili ambasadorna{e zemlje u Norve{koj, kako Vamdeluju Srbija i Crna Gora kao kulturnasredina, gledana sa takve distance?

Kao politi~ki trusno podru~je u kojemratna iskustva, naàlost, ne zastarevaju,ve} ih prate socijalne pometnje, siro-ma{tvo i svakojake oskudice, na{a zemljatrpi i neda}e u kulturnom razvoju.

Ne moè se, naravno, o~ekivati danam kultura cveta kao u nordijskim dr-àvama gde se mirni periodi mere ve-kovima, pa su u svom razvoju do{li donivoa kad vlast i upravno i izvr{no izjed-

radama, galerije opstaju, postoji kulturnipuls gradova i izvan metropole. Kaèm, toje zato {to mi pristajemo na sve `rtve, dabi opstali. Samo ipak, treba misliti na toda i energija odricanja ima surove po-sledice. Ne verujem da }emo mo}i daizdrìmo dugo ovako, ve} uveliko na soci-jalnoj margini, na rubu interesovanjadràvnog aparata, pla}aju}i porez naglad, i obra~unavaju}i mese~ni prihodkoji postoji tek na papiru. Mora}e ne{toda se menja.

Kako se svi Va{i afiniteti nadopu-njuju i da li su mo`da ponekad u suprot-nosti?

Ne, nisu nikad u suprotnosti. To su ustvari sve poslovi koji se me|usobnonadopunjuju, u su{tini su iste prirode,samo im se radionice donekle razlikuju.No, ~ak i kad ne bi bili srodni, ve} sasvimrazli~iti, recimo da sam, kojim slu~ajem,lekarka, kao {to je to bio êhov, najpo-znatiji medicinar medju piscima, ili kaomnogi drugi knjièvnici i pozori{ni ljudi,sasvim druge profesije (Bob Vilson je,recimo, arhitekta, Piter Bruk je studiraopravo), ne bih smatrala da se ta zani-manja me|usobno isklju~uju. Naprotiv.

bez obzira na godine ìvota i staà. I onikoji kaù da nemaju tremu, govore tosamo zato da bi je nekako prevarili, madaverujem, uzalud.

Na reprizi se mnogo bolje videlo i {tasmo hteli i {ta smo uradili. To su te malegor~ine na{eg posla. I gledali{te nam je topotvr|ivalo i tokom predstave i na krajuzaista zdu{nim aplauzom.

[ta jo{ da kaèm, a da ve} nisam re-kla u razgovorima za medije ovih dana?Mo`da jo{ samo to da }emo nastaviti radna ovoj predstavi. Prati}u izvo|enja, ve}smo i na reprizi malo razgovarali. Volimda posmatram kako predstava sazreva iispunjava se nekom novom, dotad malopotisnutom i prigu{enom energijom i snestrpljenjem to o~ekujem.

Pre Beograda, reìrali ste ovaj~uveni tekst u Celju i Osjeku. Da li je re~o takozvanoj zaljubljenosti u dramu, {tose neretko de{ava pozori{nim reditelji-ma, ili je to zaista toliko slojevit i bogatmaterijal koji nudi razli~ita tuma~enja?

I jedno i drugo, ali ne redom koji je uva{em pitanju. Najpre, zbilja smatram daje komad ”Tri sestre” remek delodramske literature. Zagonetan, moderan,sa finim ironi~nim i humornim pa-saìma. O tome sam ~esto razgovarala saJovanom Hristi}em, koji ga je veomavoleo, poznavao u detalje i rado i za-nimljivo analizirao. Bili smo se jednom u{ali dogovorili da jednog dana zajednopostavimo ” Tri sestre” na scenu, pa meon svako malo pitao kad po~injemo. Jasam mu ozbiljno odgovarala da }emo touraditi kad se vratim iz Osla, ali, eto, nijese dalo, samo je njegova knjiga o êhovubila sve vreme s nama. U mislima sammu posvetila svaki trenutak pripreme.

Drugo, jeste re~ i o ”takozvanoj za-ljubeljnosti u tekst” kao {to kaète. [to dane. Ako se, kojim nesre}nim slu~ajem,ovaj komad izgubi, mo}i }u da ga rekon-strui{em po se}anju, jer ga, uglavnom,znam napamet. Ovo kaèm se}aju}i se svelikim divljenjem podviga Nade`deMandelj{tam koja je tako sa~uvalastihove Osipa Mandelj{tama koji bi ina~enetragom nestali o ~emu ponekad mislimsa strahom.

Komad ”Tri sestre” je zagonetan,moderan, sa finim humornim i ironi~nimpasaìma.

[ta je ono {to bi gledaoci u ovomtrenutku zaista prepoznali kao vaànproblem u ovoj predstavi? [ta biste Vivoleli da ponesu sa ove predstave?

Ideje koje pripadaju onom korpusuideja iz ”filozofije palanke”. PorodicaProzorov se zatvara u svoju pri~u o po-vratku u Moskvu i prezir prema prostotimesta u kojem ìve. Uìvaju u svojojsimuliranoj poziciji prestoni~ke gospodekoja je daleko iznad sredine u kojoj senevoljno na{la. Zato su istovremeno isme{ni i tragi~ni, jer na tim premisamazasnivaju svoj presti`, ne ose}aju}i kolikoje to sve simulacija, depresivno sa-mozadovoljavanje.

Taj parodirani velegradski ìvot ko-jeg oni poku{avaju da vode, okruènidrvenim filozofima, romanti~nim za-mlatama, liberalnim sanjarima, koje onismatraju visokim dru{tvom, isprazan jetaman koliko i provincija u kojoj ìve odoskudnih prihoda i kirije od izdavanjasoba koja neredovno pristiè. Andrej jenezadovoljan i dosadno mu je, pi{e ujednoj svojoj analizi ovog komada IsidoraSekuli}, usto on je i sam toliko dosadan,ali to ne prime}uje (citiram po se}anju).Ne ~ine}i ni{ta da stvore sebi radne iìvotne okolnosti prema sada{njem sta-tusu, oni nu`no zavr{avaju u gubitni~koj

zapitanosti o svemu {to ih je sna{lo. Pri~ao prestoni~kom zavi~aju kojem onipripadaju i koji, dabome, njima sleduje,kao i o tome kako civili u mestu u kojemìve nisu dovoljno fini, direktan je citat izstaja}ih palana~kih samoobmana, namatako dobro poznatih, zar ne?

Kakvo je Va{e mi{ljenje o na{empozori{tu danas, pre svega o mladimrediteljima i dramskim piscima kojidobijaju sve vi{e prostora na srpskimscenama?

Imamo dobro fundirano, vitalnopozori{te, odli~an mladi nara{taj glu-maca, koji se lepo scenski sporazumeva-ju sa prethodnim generacijama. Rediteljikoji dolaze sa Akademija snalaze selak{e i brè no {to smo mi u vremesamoupravljanja, hrabro ulaze u eksper-imente, vredni su.

Na{a {kola dramaturgije je osve-do~en rasadnik dramskih pisaca, sad ve}imamo nekoliko generacija afirmisanihautora ~ija dela prelaze i rampe i granicena{e zemlje, od Du{ana Kova~evi}a doMilene Markovi}.

Samo dru{tvene prilike su se prome-nile, a pozori{na organizacija, s malimizmenama, stoji, nasle|ena iz pro{lihvremena. Kad bi kod nas produkcija bilabolje organizovana, kad bi pozori{neku}e, i u Beogradu i van njega, ansamblepravile prema godi{njem, ili dvogo-di{njem repertoaru, bilo bi mnogo manjezapostavljenih glumaca, besposlenih re-ditelja. Razmena predstava bi moralabiti mnogo bolja, da ne tavore na reper-toaru po deset godina sa po jednimizvo|enjem mese~no, nego da svakapredstava ode u drugi grad na duì peri-od, ve} prema veli~ini grada i intereso-vanju publike. I tako, mislim da trebaizvu}i pozori{te iz preìvele {eme, to jesad ve} nu`nost.

Kojeg dramskog pisca, poredêhova, biste izdvojili kao izazovnog ikvalitetnog i zbog ~ega? Ovo Vas pitamimaju}i u vidu da ste i sami i knjièvni ipozori{ni stvaralac.

Ne}u, verovatno, re}i ni{ta novo akokaèm da bi to bili [ekspir, kao neiscrp-na dramska enciklopedija ideja, likova,sukoba, problema i pitanja, zatim Pinteri Olbi, koji se naslanjaju na svogadavnog, a tako bliskog pretka. Radilasam drame ta tri pisca, ali bih radonastavila tamo gde sam stala. Isto takoSterija, Pirandelo, Ibzen (zato {to ihdobro znam, a nisam ih nikad postav-

ljala) i mnogi drugi. Htela bih jednom daradim [ilerovu dramu ”Viljem Tel” unekoj modernoj adaptaciji zbog teneobi~ne ideje da je hrabrost ne`noose}anje. Ne znam da li }e se to dogoditi.

Veoma je podsticajna Va{a izjavakoju ste nedavno dali u jednom inter-vjuu da se danas pozori{te upustilo upomalo izgubljenu utakmicu sastvarno{}u, nastoje}i da bude brutalnijeod nje. [ta je po Va{em mi{ljenju najvi{euticalo da pozori{ni izraz krene timputem?

Opravdana potreba da se deluje nasvest publike, da se s njom upusti u ener-gi~nu raspravu, da se ona prodrma,probudi iz televizijskih uspavanki i poli-ti~kih obmana. No {to je to bu|enje teèi{lo, mi smo dodavali gas, tako da smo sena{li u sopstvenom vulkanskom grotlu.Mi dalje nemamo kud, ponestalo namso~nih psovki, a stvarnost sve lu|a iturbulentnija. Predstoji nam, dakle, po-vratak u svoje vode, u distancu, obrt,metaforu, sarkazam, i druge figure su-rovosti od kojih se sastoji tkivo pozori{nesnage. Eto, tako nekako sam razmi{ljalao tom problemu. Ne znam {ta vi mislite otome?

Da li je to slu~aj i sa predstavamakoje ste imali prilike da gledate uEvropi? îni se da je ta vrsta brutalizmadavno protutnjila evropskim scenama.

Jeste, videli ste i predstave na pro-{logodi{njem BITEF-u. Tema je bilabajka i antibajka, odnosno sukob izme|uta dva svetonazora i umetni~ka ànra.Razgradnja bajke nije obavezno antibaj-ka, ve} se to mo`da ~ini i iz èlje da seuverimo da je u njenom sredi{tu ipakzrno stvarnosti i da je bajka prizivanjeistinitog i mogu}eg. Savremeni pozori{nitrend u svetu je visoki artizam, ja bihrekla.

Da li razmi{ljate o novim pozo-ri{nim ili spisateljskim poduhvatima uskorije vreme? O ~emu }e biti re~i?

Da, ali ne smem o tome da govorim,jer }e me onda svi pitati kad zavr{avam.Nije to samo uklju~iti kompjuter i priti-snuti mi{em, kao {to dobro znate...

Vesna Vukajlovi}

na~ava socijalne i kulturne probleme injima se bavi naporedo.

Istina, na{e kolege, umetnici, su itamo nezadovoljni brigom dràve, ali suna{a nezadovoljstva razli~ita, jer oni sebore za finese, a mi za osnovne ìvotneuslove.

Ipak ne moè se re}i da su kod nasrezultati u kulturi jednaki uslovima.Daleko od toga. Ponajpre zahvaljuju}itome {to se stvaraoci zapravo `rtvuju,izduravaju u nevoljama da bi opstali.

Jeftini populizam, koji je ina~e plane-tarno agresivan i najskuplji je produktpotkulture, i ovde nadire i ja~a, ali nijesasvim zavladao. Knjige se i objavljuju ikupuju, i to ne samo one isprazno-komer-cijalne, pozori{ne sale nisu polupraznekao {to bi se o~ekivalo pri ovakvim za-

Povod za ovaj razgovor je premijera„Tri sestre“ A.P. êhova u Narodnompozori{tu u Beogradu. Kakvi su Va{iutisci o radu na predstavi, a i oni koji suusledili posle premijere?

Najpre da kaèm da smo imali dobreuslove za probe, uz sve one profesionalnestiske, kao {to su povremeni izostanciglumaca zbog drugih obaveza, ili duìhgostovanja pozori{ta. Radili smo zdu{no,s velikim interesovanjem i radoznalo{}u.Samo dvoje glumaca iz na{e podele suranije radili êhova, ostali nisu ni naAkademiji. âk i Mi{i Janketi}u je ovobilo prvi put da igra u nekom êhovl-jevom komadu, u svojoj vi{edecenijskojkarijeri, {to je stvarno ~udno. Premijeraje pro{la sa onom luda~kom tremom odkoje ni jedan pozori{ni ~ovek nije imun,

KKaalliinnaa KKoovvaa~~eevvii}},, NNaaddaa [[aarrggiinn ii SSeennaa \\oorroovvii}} kkaaoo ttrrii sseessttrree

VViiddaa OOggnnjjeennoovvii}} iizz ppeerraa @@aakkaa KKuukkii}}aa

IIzz pprreeddssttaavvee TTrrii sseessttrree

4

Reditelji - gosti u Novom Sadu

LUDUS 135Lu

Matej Vi{njek, rumunski pisac saozbiljnim staòm francuskoggra|anina, ima poziciju kultnog

dramskog pisca u Rumuniji, a njegovekomade s uspehom igraju i Francuzi.“Pri~u o komunizmu za umobolne”, kojaje vrh njegovog dosada{njeg stvaranja, uNovosadskom pozori{tu/Ujvideki szinhazreìra rumunska rediteljka, Anka Bradu.Angaòvala je ceo ansambl, “okupirala”celo pozori{te, premijeru - jo{ sredinomaprila - zakazali, kaù, sasvim slu~ajno25. maja, a o susretu sa novosadskimglumcima kaè:

“Radila sam u Transilvaniji, u ta-mo{njem nacionalnom ma|arskom tea-

tru i to je bila prilika da pobliè upoznamma|arsko pozori{te. S njima sam imalanekoliko turneja i gostovanja po Ma|ar-skoj, ime|u ostalog i u Ki{vardi, na nji-hovom festivalu za ma|arska pozori{tavan matice. Ba{ tu sam pre nekoliko godi-na upoznala ansambl Novosadskogpozori{ta, ~ije su me predstave o~arale.Obostrano smo se prepoznali i tako samse ja, zahvaljuju}i njihovom direktoru[andoru Laslu, koga sam potom srela i uVespremu, sada obrela u Novom Sadu.

U ovom teatru radi zaista izuzetnaekipa glumaca kakva se ne sre}e ~esto.Posebni su zbog svog rada i spremnostida se predaju izazovu. Oni prosto mogu

sve, od klasi~nog do neverbalnog teatra,

da igraju, pevaju, sviraju, a ako ne~em od

toga slu~ajno nisu vi~ni, nau~e briljantnoza potrebe predstave. Ba{ takvi su jedinomogli da igraju Vi{njeka, vrlo misle}egpisca, koji pi{e vi{eslojno, duhovito iubojito. Pisac u ovom komadu govori osvim uglovima tragedije zvane komu-nizam, ali s puno humora i ironije. Mno-ge stvari koje smo mi u Rumunijidoìveli u komunizmu neshvatljive sumladim ljudima s kojima ovde radim,~ak i onima koji pamte tekovineovda{njeg komunizma, jer mi smo imalizaista specifi~no tragi~no iskustvo.

Za{to ste vi konkretno odlu~ili da nedate mira upokojenom komunizmu?

Zato {to se njegove posledice ose}aju idanas u svim sferama dru{tva, u kulturitako|e, {to moè da {okira. Mada, ~ujemda i ovde to ljudi ponegde, ponekadose}aju. Potpuno je neverovatno kako suneki ljudi u glavama odani jednom pro-{lom vremenu, nekad ~ak toga nisu ni

Rumunka Anka Bradu u Novosadskompozori{tu reìra “Pri~u o komunizmu zaumobolne”

JA SAM U POZORI[TU ZBOG RADA SA GLUMCIMA

Komad “Nahod Simeon” koji je,inspirisan narodnom pesmom svo-jevremeno napisao Sterija, inspi-

risao je i Milenu Markovi} da - po na-rud`bi, a povodom 200 godina od pi{-~evog ro|enja i 150 godina od smrti -napi{e istoimenu dramu. Ovih majskihdana u Srpskom narodnom pozori{tureìra je slovena~ki reditelj, Tomi Janeì}.Premijera }e biti 25. maja, dan uo~ipo~etka Sterijinog pozorja koje je kopro-ducent predstave. Izme|u proba “Ludus”razgovara sa rediteljem, najpre o tomekako su se na{li on i Srpsko narodno, {taga je privuklo Mileninom tekstu?

“Zvali su me, objasnili o ~emu seradi, pitali da li me to zanima... Rekaosam da - ali sam definitivno odlu~io teknakon {to sam pro~itao Milenin tekst.Nije jednostavno napisati komad na tutemu, pisati o toj prastaroj arhetipskojpri~i, punoj simbola, gde je smestiti...Milena je, me|utim, vrlo ve{to na{la klju~za to, stvaraju}i svet u kojem se to pra-staro me{a sa sada{njim tako da izgledada je ono na{a sada{njost. Ose}ao samnekako da se ta uzbudljiva me{avinasvetova, ta ~udesna vrte{ka mora raditi izmuzike, iz tog Balkana. Tekst se jako ti~eupravo tog prostora, ali dubinski - on je iizvan ove geografije. Milena je napisala

jako so~ne dijaloge - takva je njena poe-zija - ali oni istovremeno mogu da budu ireplike iz nekog filma. Drago mi je da jeovaj tekst do{ao do mene jer ina~e imamproblem sa savremenim tekstovima -nikako da na|em ne{to uzbudljivo.”

Zna~i li dramati~ar Sterija ne{to uSloveniji?

Ne pamtim kad se u Sloveniji radio,neugodno mi je da to kaèm, ali ne znamkoliko se nas u ovom trenutku ti~e. Jali~no nisam uspostavio afinitet premanjegovim delima.

Kakvi su vam glumci SNP-a?Kolikose razlikuju od slovena~kih?

Upoznao sam nekoliko odli~nihglumaca, cela ekipa je pokazala velikointeresovanje za proces, za eksperimenti-sanje, glumci su pa`ljivi, kooperativni ispremni za rad. Dobro se ose}am sanjima. Atmosfera moè biti veoma krea-tivna i probe mogu biti jako disciplino-vane - {to me (po{to je u pitanju velikaekipa) zaista ugodno iznenadilo. îni mise da su glumci odgovorni i da im je stalodo toga da naprave dobru predstavu. A{to se ti~e razlika, razlikuju se ne samood slovena~kih ve} i od onih u Atelju 212,gde sam radio. Mo`da su srpski glumci unekom pogledu opu{teniji, otvoreniji,glasniji, vole da se (raz)igraju. Ali samo u

nekom pogledu. Oni su so~ni i strasni. Toje u velikoj meri stvar druga~ijeg {kolo-vanja, pa i temperamenta. U nekom dru-gom smislu, svi glumci po svetu su isti.Ina~e, srpske glumce razigranost moèodvesti u povr{nost, a slovenske disci-plinovanost u {treberstvo. Glumac na nekina~in ne sme da bude vredan. Ne sme dabude {treber, on treba da brine o sebi, daobezbedi sebi prostor i da brine o njemu,samo tako moè da bude opu{ten i da ìvina sceni. Svi va{i i na{i veliki glumci, isvi glumci uop{te su (bili) takvi. Takav jebio i Ljuba, s kojim sam radio, takav je iBrando - bilo da su u kadru ili na pozor-nici - oni su doma!

Ako ho}e{ svakoga da zadovolji{,moès da izgubi{ sebe. Tako je i u ìvotu.U Beogradu sam u odnosu na Novi Sad,~ini mi se osetio nekako otvoreniji odnos...Ovde, recimo, svi pa`ljivo slu{aju, sprem-ni su da rade, ali nekad ne postojinikakav odjek. Posle mi kaù da je tomalo vojvo|anski, da je to ta ravnica,mozda neka ~udna zatvorenost. Kadpitam {ta je, ili nije u redu, svi }ute, ondapitam pojedina~no i tek onda svatko ne{tokaè... Ali i to nije uvek tako.

Kako reditelj treba da brine o sebi?Mora da bude veran sebi i svojim

poticajima i impulsima. Ako meni ne{tosmeta ili mi je ne{to drago, moja je odgov-ornost da to izrazim: to i to mi smeta,odnosno drago mi je. Ljudi koji to ne

urade, kasnije uzmu sekiru i razbijuglavu sebi, ili nekome. Jako je va`noizraziti se, biti u kontaktu s tim {ta sede{ava s tobom, kako i {ta uti~e na tebe.Ako nisam sposoban da se odazovem,onda nisam odgovoran. Odgovornost jesposobnost odaziva. Respons(e)-ability.Respons-abilita. U tom smislu, glumac,reditelj, umetnik, mora da brine o sebi,jer njegovo stvaranje dolazi iz nekogsvetog mesta u njemu o kojem on ne znapuno, a uvek iznova se ta umetnost unjemu ra|a od “tamo negde” i to je todelikatno “mesto” koje on, nekad i sa-svim intuitivno, mora da ~uva kao nekudragocenost, jer je svestan kako lakomoè sam sebe da blokira, zajebe i zeznei to pogotovo ako je ometan njegov prostor(odnosno ako sam izneveri svoj prostor -ako nije odgovoran), tada krenu problemisa samim sobom, vlastitim egom, vrtenjeu krug, a od stvaranja nema ni{ta.

Za{to nikog sa strane ne pu{tate naprobe?

[ta vi, recimo, moète da imate odjedne probe? Ona vam moè dati samopogre{an dojam. I ovaj na{ razgovormoè samo da proizvede nesporazum: {tagod ja pri~ao, vi napisali, ja autorizovao,ljudi pro~itali, sve je opet jedan nespo-razum. I knjigu da napi{em, i ako ~oveks nekim ljudima radi dva meseca... sve jenesporazum...

Pa onda je i predstava nesporazum?

Pa ~esto i jeste... U su{tini postojisamo to da dva ljudska bi}a doìve jedandrugoga neposredno, sve ostalo su nespo-razumi.

Razmi{ljate li o srpskom tekstu naslovena~koj sceni?

Imate izuzetnih tekstova koji su,naàlost, neprevodivi. Recimo Simovi}.Fasciniran sam tim piscem, voleo bih daga upoznam, poga|aju me njegova poe-zija i njegove drame. Ra|eno je to kodnas, ali... Kako igrati “ûdo u [arganu”na slovena~kom? Radije bih nekogsrpskog autora radio ovde.

S. Mileti}

Slovena~ki reditelj Tomi Janeì} reìra“Nahoda Simeona” u SNP-u

ODGOVORNOST PREMA SEBI - SU[TINA JE STVARANJA

svesni. îni mi se da neki, kako su jakomalo pla}eni, recimo u pozori{tu, nisu ustanju da se oslobode te stare svesti, pros-to su prinu|eni da jure golu egzistenciju.Mi ìvimo i dalje s tim i takvim ljudima,pa ~ak i ako smo mi li~no oslobo|eni tesvesti, neminovno nas stiù njeneposledice.

Za ~im tragate kad radite u po-zori{tu? [ta mislite da moète konkretnoda uradite? [ta moè da uradi ovajVi{njek?

Moj je razlog pomalo egoisti~an. Jasam u pozori{tu zbog rada sa glumcima.Prolaènje tih puteva razmene enegije,emocija ideja i njihovo proìmanje naprobama, ne{to je najuzbudljivije {to~ovek moè da doìvi. To je moj razlog{to sam u pozori{tu. Naravno da mi jestalo da to isto oseti i publika i ako svakiglumac ponaosob do|e na scenu i po-krene u nekoj individui u publici ne{to,na{ zadatak i cilj su ispunjeni. Time je ina{ rad postao duboko smislen.

S. Mileti}

AAnnkkaa BBrraadduu

TToommii JJaannee`̀ii}}

((FFoottoo:: BB.. LLuu~~ii}}))


“Skakavci” Biljane Srbljanovi} ureìji Dejana Mija~a (JDP), ali i onivode}eg evropskog reditelja Janu{a Kice(Zagreba~ko kazali{te mladih), “Half-lajf” Filipa Vujo{evi}a u reìji Ane To-movi} (Atelje 212), “Paradoks” Neboj{eRom~evi}a u reìji Egona Savina (NPSombor), Sterijini “Laà i paralaà” ureìji Gor~ina Stojanovi}a (NP Sombor)te “Tesla” Milo{a Crnjanskog u reìjiNikite Milivojevi}a (Madlenianum, Beo-grad) takmi~i}e se ove godine za nagrade51. Sterijinog pozorja, saop{tio je njegovselektor i umetni~ki direktor Pozorja,Ivan Medenica. Festival po~inje 26. majau Novom Sadu, a otvori}e ga dramskipisac Ljubomir Simovi}.

U selekciji “Krugovi,” ~ija je temats-ka lozinka “Svi na{i rodoljupci,”vide}emo: “BLACKland” - autorski pro-jekat budimpe{tanskog “Kretakor Szin-haza” u reìji Arpada [ilinga, predstavu“Tiso”- po tekstu i u reìji RastislavaBaleka koja je premijerno izvedena uDivadlo Arena u Bratislavi, potom “Trgheroja” Tomasa Bernharda u reìji De-jana Mija~a i izvo|enju Ateljea 212,zatim “Peasent Opera” po tekstu i ureìji Bele Pintera i izvo|enju “BelaPinter Company” iz Budimpe{te, i nakoncu “U me|uvremenu” - po tekstuSre}ka Fi{era inspirisanom romanom“Primirje” Prima Levija u reìji Janu{aKice i izvo|enju Slovenskog narodnoggledali{~a iz Nove Gorice.

U godini kada slavimo Steriju,naàlost, nije bilo mnogo (dobrih) pred-stava po njegovim delima, isti~e Medeni-ca u svom izve{taju, naglasiv{i da jevideo preko 40 predstava, od Subotice iBa~kog Petrovca do Vranja, Cetinja iPri{tine, plus nekoliko inostranih (uBarseloni - “Profesionalca”, korzikan-ske “Porodi~ne pri~e”, skopski “Prevr-ta~”, sarajevske “Rodoljupce”...).

“Ovakav odnos na{ih teatara premaSterijinom delu u godini njegovog jubile-ja, bilo da je re~ o ignorisanju ili nedo-voljnim umetni~kim ambicijama, sigur-no predstavlja povod za posebnu analizu.Taj fenomen se, naàlost, uklapa u op{tusliku jedne od slabijih sezona, bar kadaje u pitanju nacionalna drama u Srbiji iCrnoj Gori” a specijalno za “Ludus” se-lektor jo{ kaè: “Ipak, ne treba takvesituacije dramatizovati. Nikada nisambio sklon prepoznavanju globalnih ten-

dencija kada govorimo o nekoj krizidramskog teksta ili pozori{ta. Sve zavisiod sezone do sezone, ali ~injenica je dana{e pozori{ne institucije treba da doìvegeneralnu transformaciju, i u na~inurukovo|enja, i u angaòvanju ansamblai onda bismo imali dinami~niju i boljeprofilisanu umetni~ku i repertoarskuponudu, a ne da se repertoari prave poinerciji pa da se desi da imamo toliko“Laà i paralaà” i nijednu “Pokondi-renu tikvu” i samo jedne “Rodoljupce”.

Me|unarodni pozori{ni simpozijumove godine }e se baviti temom “Nacional-no i nacionalisti~ko pozori{te”, predseda-va}e Jan Herbert, a i Pozorje mladih za-mi{ljeno je ambicioznije. Predstave izovog programa najzad su dobile boljitermin - od 17 sati u Kulturnom centruNovog Sada. Gostuju}a - izvan SCG aka-demija - ove godine je sarajevska, a za

sve akademce osmi{ljene su radioniceglume, scenskog govora i pokreta.

I na kraju - pare! Finansijskaprojekcija Sterijinog pozorja (svi festival-ski programi) je 35 miliona dinara, odtoga je 20 miliona izdvojio Grad NoviSad, 10,5 miliona Ministarstvo kultureSrbije (koje je udvostru~ilo pro{logodi-{nja sredstva) dok se Pokrajina, koja sehvali srednjeevropskim kontekstima iprojektima, a neko} i parolom “Novi Sad- Grad kulture”, “isprsila” sa skandaloz-nih 1,5 miliona dinara!!! Selektor kaèda je posebno zbunjen {to Pokrajina nijeprepoznala upravo taj srednjeevropskikontekst ovogodi{njeg Festivala ali se jo{uvek nada nekom bu|enjuna tu temu...

S. Mileti}

DVAPUT BILJANA I SOMBORCI, ALI I MIJA^, KICA I ATELJE51. Sterijino pozorje po~inje 26. maja uNovom Sadu

Bojan Stupica je iza sebe ostavio zna~ajnitrag u na{im pozori{tima, jer je teìo origi-nalnosti. Po~etkom pedesetih godina jeimao tri velika filmska ostvarenja, ‘Crvenicvet’, ‘U mreì’ i ‘Jara gospoda,’ ali je znat-no poznatiji po pozori{tu. Bio je izvrstanreditelj, glumac, producent i tvorac nekevrste novog pozori{nog talasa.Po njemu je ustanovljena nagrada,po~etkom ‘70. god za najbolje rediteljskoostvarenje u pozori{tu. Zbog njegove origi-nalnosti u stvaranju. Nagradu je ustanoviloUdruènje dramskih umetnika i do sada suje dobili veliki ljudi, veliki reditelji:Ljubomir Dra{ki} 1971. za predstavu ‘Ulogamoje porodice u svetskoj revoluciji’, zatim@elimir Ore{kovi}, Dejan Mija~, on je dobioi 1986., Stevo @igon, Mile Korun, Ljubi{aRisti}, Egon Savin, Nikita Milivojevi}, KokanMladenovi}. Ima ih jo{, ali ne mogu svih dase setim.Nadam se da }e rad Bojana Stupice ostatizapam}en i da }e mlade generacije cenitinjegov trud.Gimnazijalka, 18 god

Ovo je jedini pravi odgovor dobijen anketiranjemslu~ajnog uzorka. Svi ostali morali su da zavr{e uLuduranju u Ludusu kao àlosno-sme{ni dokazvladavine neznanja.

LUDUS 1355

Reditelji nominovani za nagradu Bojan Stupica

Va{e predstave, ‘Terasa’, ‘Ledenisvitac’, ‘Kiseonik’ i ‘Sudija’ su u kon-kurenciji za ovu nagradu. Kada biste Viodlu~ivali, kojoj od ovih predstava bistedodelili Nagradu Bojan Stupica i za{toba{ njoj?

Sebe nagra|ujem izborom ekipesaradnika i glumaca i svaka od ovihpredstava za mene je bila nagrada, zbog

umetnika sa kojima sam ih napravila. Asama da vrednujem i nagra|ujem sebe,ne mogu, jer mislim da bi to bilo nevaspi-tano.

2. Me|u dosada{njim dobitnicimaNagrade Bojan Stupica su samo dveène: Soja Jovanovi} i Slobodanka Alek-si}. Ove godine su me|u predloènimkandidatima za ovu nagradu - dve ène,

Vi i Ivana Vuji}. Molim Vas za Va{komentar.

Pozori{te je poslednjih desetak godi-na uo~ljivo prestalo da bude dominantnomu{ki prostor, kada je reìja u pitanju.Pogledajte repertoare pozori{ta i uo~i}etepuno novih, mladih rediteljki. Talenatnema pol, ali predsrasude prate odre|enazanimanja. U ‘Sopstvenoj sobi’, Vir-dìnija Vulf je pisala o poloàju ène

Tanja Mandi}-Rigonat: TELENAT NEMA POL

Za najbolje rediteljsko ostvarenjepremijerno izvedeno u periodu od01. aprila 2004. do 31. marta 2006.

godine, na scenama profesionalnih po-zori{ta Srbije i Crne Gore, ove godine bi}edodeljena Nagrada za reìju Bojan Stupi-ca.

Za ovu presti`nu nagradu nomino-vana su tri pozori{na reditelja: IvanaVuji}, Tanja Mandi} Rigonat i SlavenkoSaletovi}.

Nagradu „Bojan Stupica“ ustanovioje Savez dramskih umetnika 1970. go-dine, nakon smrti Bojana Stupice, kaoodraz po{tovanja i divljenja jednom odna{ih najzna~ajnijih rediteljskih imena,ili kako stoji u Pravilniku SDUS-a, ‘daprisustvo Bojana Stupice bude trajnosa~uvano u ìvotu na{e zemlje, daistakne njegov udeo i podstakne novatraènja u oblasti pozori{ne reìje, koju jeBojan Stupica unapre|ivao, razvijao idao joj posebno obele`je.’

Ovogodi{nja kandidatura je u znaku2:1 za ène! Ovo je prvi put od kako jenagrada ustanovljena, da se me|u pred-loènim imenima nalaze dve ène ukonkurenciji za nagradu! Me|u dosa-da{njim dobitnicima nagrade bile susamo dve ène, Soja Jovanovi} i Slobo-danka Aleksi}.

A ko }e od predloènih kandidata bitinovi dobitnik Nagrade Bojan Stupica,odlu~i}e peto~lani ìri. U ìriju obi~nobude jedan od prethodnih dobitnikanagrade i naravno, dramski umetnici,

(glumci i reditelji), dramski pisci ipozori{ni kriti~ari, po pozivu. U~e{}e uìriju je po~asno.

Nagradu za reìju Bojan Stupica~ine: plakete sa likom Bojana Stupice,rad akademskog vajara Stevana Bod-narova; unikatna diploma na pergamen-tu, ~iji je autor akademski slikar i sce-nograf, Geroslav Zari} i nov~ani iznos~iju visinu }e odrediti Predsedni{tvoSaveza dramskih umetnika Srbije. Abi}e uru~ena u drugoj polovini juna, nasve~anosti koju organizuje Savez dram-skih umetnika Srbije, u pozori{tu u komese igra predstava nagra|enog reditelja.

Dosada{nji dobitniciOd 1971. godine kada je nagrada

prvi put dodeljena Ljubomiru Dra{ki}u,(i ponovo 1994. godine), nagradu sudobili: @elimir Ore{kovi} (1972), DejanMija~ (1974. i 1986), Stevo @igon (1975),Kosta Spai} (1976), Mile Korun (1977,Branko Ple{a (1978), Du{an Jovanovi}(1979), Dr Josip Le{i} (1981), SlobodanUnkovski (1983), Ivica Kun~evi} (1984),Paolo Ma|eli (1985), Du{an Jovanovi}(1987), Ljubi{a Risti} (1988), HarisPa{ovi} (1989), Toma` Pandur (1990),Egon Savin (1991), Jago{ Markovi}(1992), Soja Jovanovi} (1993), NikitaMilivojevi} (1995). Milan Karadì} jeprvi dobitnik nagrade nakon {to jeodlu~eno da se ona dodeljuje bijenalno Idobio ju je za period od 1996-98.

Slede, Slobodanka Aleksi}, (1.4.1998-31.3.2000), Kokan Mladenovi} (2000-

2002), i jo{ jednom, Egon Savin, (2002-2004).

Nagrada nije dodeljena 1973. 1980.i1982. godine jer u tim godinama nije bilo‘takvog rediteljskog ostvarenja koje bizasluìvalo Nagradu’, {to je predvi|enoPravilnikom SDUS-a.

Nagrada se dodeljuje samo jednomreditelju, ali isti reditelj moè biti na-gra|ivan i vi{e puta, poput LjubomiraDra{ki}a, Dejana Mija~a i Egona Savina.

“ STVARATI SVESNO, PONOSNO I STRASNO...”Rekao je Bojan Stupica, umetnik ~ije imenosi najpresti`nija nagrada za reìju

Va{e predstave, ‘Mirandolina’,‘@enidba’ i ‘@anka’ su u konkurenciji zaovu nagradu. Kada biste Vi odlu~ivali,kojoj od ovih predstava biste dodeliliNagradu Bojan Stupica i za{to ba{ njoj?

Znam da }e Vas iziritirati nespon-tanost moga odgovora, ali terati rediteljada se opredeljuje izme|u svoje tri ( kaùuspe{ne) reìje je potpuno surov ~in.Voleo bih da se dogodi ‘’@enidba’’ ‘’@an-ke’’ i ‘’Mirandoline’’ sa Nagradom BojanStupica. Ako se to i ne dogodi ja sam

ponosan i na ‘’flert’’ ove tri predstave saNagradom koja nosi ime po velikanuna{e pozori{ne reìje.

Me|u dosada{njim dobitnicimaNagrade Bojan Stupica su samo dveène...

Oduvek sam pravio o{tru razlikuizme|u polova, ali isklju~ivo u koristèna.

Naravno da je potpuno neorginalnopodvla~iti ovovremenski utisak o~itedominacije ènskog roda nad posustalim,

Slavenko Saletovi}: VOLI [TO JE IZME\U DVE DAME

BBoojjaann SSttuuppiiccaa

ANKETA KO JE BIO BOJAN STUPICA?

Va{e predstave, ‘Dobra du{a izSe~uana’, ‘Kamen, so, svetlost’, ‘Ne-poslu{ne princeze i kralj’, ‘Spletka iljubav’, ‘Hotel Finbar - All inclusive’,‘Tako je (ako vam se tako ~ini)’ i ‘FridaKalo’ su u konkurenciji za ovu nagradu.

Kada biste Vi odlu~ivali, kojoj odovih predstava biste dodelili NagraduBojan Stupica i za{to ba{ njoj?

Predstava je zajedni~ko traganjeglumaca, reditelja, scenografa, kostimo-grafa, kompozitora , pozori{ne institucije,publike i grada u kome se predstavastvara. Duboko po{tujem sve u~esnike upredstavi . [ta moè ~ovek u pozori{tudati nego po{tovanje i ljubav. Kretanje

gradi put. Moja ku}a je tamo gde je mojrad, ja nisam ~lan ìria, ne izdvajam nijednu od predstava, mislim, sada....ono{to Lir, tek u tre}em ~inu kaè - ‘Zar~ovek nije vi{e nego to’?

Me|u dosada{njim dobitnicima Na-grade Bojan Stupica su samo dve ène...

Pozori{te je teàk, alhemijski posao,sastoji se od silaska u rudnik, isko-pavanja i vaskrsenja. Mnogo èna jestvaralo na{e pozori{te, i one kojih sese}amo i one za koje ne znamo.

I danas, kada nam se ~ini da je izu-zetno te{ko napraviti pozori{te u svetu ukome vlada brza hrana i brza zabava,ène vredno i strpljivo rade, danas na

na{oj pozori{noj sceni rade i prakti~no iteorijski i gospo|a Ognjenka Mili}evi}, igospo|a Mirjana Mio~inovi}, LjiljanaMrki} Popovi} i Slobodanka Aleksi} iVida Ognjenovi} i Anja Su{a i AlisaStojanovi} i Jelena Bogavac i Iva Milo-{evi} i Sonja Savi}, kao reditelj, Ana\or|evi}, a dolaze Stanislava Koprivica,Ivana Koraksi}, Sanja Be{ti}, Maja[imi}.

Svim ènama u pozori{tu i reditelji-ma i glumicama se sa po{tovanjemobra}am, tako i gospo|i Tanji Mandi}Rigonat. Opominjem se prvo svojih gre-hova i slabosti.

Kako doìvljavate Nagradu BojanStupica...

Ivana Vuji}: P O Z O R I [ T E , A L H E M I J S K I P O S A O

Ovogodi{njim kandidatimaza nagradu Bojan Stupicapostavili smo 3 identi~napitanja.Ovo su njihovi odgovori!

umetnice, pre svega pisca, analiziraladru{tvene predrasude i prepreke kojeprate ène umetnice. I danas su njenaopaànja bolno ìva i aktuelna i lako jesa njima identifikovati se. A tu knjigubih preporu~ila za ~itanje svima koji pateod seksizma.

3. Kako doìvljavate Nagradu BojanStupica i koliko Vam je zna~ajna nomi-nacija za nju?

I sama nominacija je velika ~ast, toje jo{ vi{e ljubavi, pa`nje i po{tovanja zamene, li~no, i za one koji su deomojih - na{ih predstava.

la`no ‘’ra{irenim’’ i nedovoljno sna-|enim mu{karcima.

Konkretno, Ivana Vuji} ili TanjaMandi} Rigonat su, ne jednom dokazalesvoju radinost, vredno}u i prodornost, pai u ovoj prilici moè lako da se dogodi dame ‘’pometu’’ iz konkurencije za pre-sti`nu rediteljsku nagradu.

Kako doìvljavate Nagradu ...Iskreno, svim teatarskim radnicima

nagrade zna~e mnogo. One su, mo`da

jedina potvrda i podr{ka u radu. Nagradaimena Bojana Stupice je naravnonajpresti`nija rediteljska nagrada, aliipak moram da nam skrenem pa`nju danije sve u nagradama. Postoji i radostansambla posle dobro obavljenog posla,tu je i zadovoljstvo odobravanja dvoraneprepune publikom, a tek kako zna~i ono‘’pa on je reìrao i ‘’Mirandolinu’’i ‘’@enidbu’’ i ‘’@anku’’...

((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))


Udruènje dramskih umetnika Srbi-je smatram va`nim prostorom eti~ke,umetni~ke i gra|anske savesti , gospodi-na Bojana Stupicu po{tujem kao vi-zionara i uspe{nog prakti~ara - i po-zori{ni reditelj i scenograf i osniva~ vi{epozori{ta.

Nagrada Bojan Stupica je na{epo{tovanje prema velikom vizionaru iprakti~aru pozori{ta.

Ovde u Srbiji, ve} dugo nedostajepo{tovanja i prema drugima i premasamom sebi.

Ja se klanjam se}anju nagospodina Bojana Stupicu!

6

Reditelj, direktor, selektor

LUDUS 135Lu

Pitamo Anju Su{u, direktorku po-zori{ta Du{ko Radovi}:

Da li ve~ernja scena PDR radi nau{trb de~ije scene?

Ni u kom slu~aju! To su dve odvojenerepertoarske linije od kojih de~ja ima boljitretman u smislu prodaje i zastupljenostiu okviru repertoara i na godi{njem i namese~nom nivou. De~ja produkcija ~iniotprilike tri ~etvrtine repertoara pozo-ri{ta, a Ve~ernja scena samo jednu.

Imate li vi{e publike na de~ijoj ili nave~ernjoj sceni?

Na Sceni za decu, zbog organizovaneprodaje koja ima dugu i uspe{nu tradicijuu ovoj ku}i, dok je Ve~ernja scena tokomsvog dvadesetogodi{njeg postojanja ~estobila stavljana u drugi plan, pa taj prostor,na àlost, jo{ uvek u svesti Beogra|anane figurira kao mesto na kojem se kon-tinuirano odvija produkcija. Upravo ula-èmo ozbiljne napore da to promenimo.

[ta se doga|a sa lutkarstvom uPDR?

Ne znam odakle Vam utisak da selutkarstvo u na{em pozori{tu gasi? Nekeod najboljih predstava koje su ovdeura|ene proteklih godina su ba{ lut-karske. Re~ je o ambicioznim produkcija-ma sa kojima je pozori{te u~estvovalo namnogim festivalima u zemlji i inostran-stvu i osvajalo presti`ne nagrade. Trenu-tno na repertoaru imamo 4 u potpunostilutkarske predstave i jo{ nekoliko u koji-ma se koriste elementi lutkarstva. Lut-karstvo je zastupljeno u onoj meri u kojojje to mogu}e u pozori{tu u kojem je struk-tura ansambla, za po~etak, takva da do-miniraju klasi~ni glumci, a ne lutkari.Mislim, naprotiv, da je lutkarstvo uposlednje vreme ovde dobilo ozbiljan tret-man. Mo`da ne u smislu kvantiteta, alisasvim izvesno kada je re~ o kvalita-tivnom nivou produkcija, o ~emu, naprimer, govori ~injenica da smo pro{legodine pobedili na Lutkarskim susretimau Subotici, {to je najve}a doma}a lutkars-ka smotra. Na istom festivalu smo ovegodine osvojili i nagradu za reìju.

Pre dvadesetak godina, kada jeosnovana, ‘Ve~ernja scena Radovi}’ jepovremeno bila gradska hit scena. Da liima {anse da ponovite taj uspeh?

Nije mi do kraja jasno {ta podra-zumevate pod tim „hit“... Da li je u pita-nju interesovanje publike, prisustvopozori{ta u medijima, odjek u stru~nimkrugovima? Mi na repertoaru Ve~ernjescene imamo nekoliko predstava koje sudobile veliku pa`nju i vrlo pozitivanodjek u javnosti i u kojima igraju veomapopularni glumci, pa opet nisam sigurnada li to moèmo da defini{emo kao hit.Ako ste mislili na „hit“ u bulevarskom ilipu~kom zna~enju tog pojma, to nasuop{te ne zanima. Smatram da je da-na{nja Ve~ernja scena ve} u nekoj vrstikontinuiteta sa svojim prapo~ecima kojespominjete, kada je ovo pozori{te bilootvoreno, pre svega, za savremenu dra-mu, {to je slu~aj i danas. Vreme se menja,kao i pojam savremene drame i pozori{ta.Mi smo tu da blagovremeno uo~avamo tepromene i da im posvetimo pa`nju. Zbogtoga vi{e volim da gledam u budu}nost,

iako veoma po{tujem i pro{lost ovogpozori{ta.

S obzirom da ve~ernje predstaveuglavnom igraju gostuju}i glumci, da lije njihovo izvo|enje skuplje?

Nije ta~no da u ve~ernjim predstava-ma igraju samo gostuju}i glumci. Njihima i u de~joj produkciji, kao {to i glumciiz ansambla igraju i u ve~ernjem reper-toaru. Budu}i da ve} godinama nismo biliu prilici da podmladimo ansambl kojimahom sa~injavaju glumci srednje i sta-rije generacije, naj~e{}e smo, poput dru-gih pozori{ta, prinu|eni da angaùjemospoljne saradnike kako bismo bili umogu}nosti da realizujemo raznovrstanrepertoar. Ne znam da li Vam je poznata~injenica da u na{em pozori{tu nijedan~lan ansambla nije bez uloge, {to jeveoma redak primer. Neki od glumacaimaju vi{e uloga, {to je prirodno, nekimaje malo ono {to igraju, {to je opet prirodno,ali niko nije nezaposlen. Uostalom, kadabi se sva pozori{ta dràla samo svojihansmbala, postavlja se pitanje {ta bi sedesilo sa silnim mladim i darovitimglumcima, koji, ionako, vi{e ne mogu dadobiju stalan posao. Ako biste im uskra-tili mogu}nost da rade i honorarno, {ta biim preostalo? Mislim da bismo svi moralimalo vi{e da razmi{ljamo u skladu savremenom u kom ìvimo i da se oslobodi-mo samoupravlja~kog koda koji, je i daljevrlo prisutan u na{im institucijama zakulturu. I na{im glavama. Uravnilovka itako to...

Da li je prihod od ve~ernjih predsta-va ve}i, nego prihod od onih za decu?

Nije, prihod od De~je scene je ve}i izrazloga koji sam ve} objasnila, tj. zbogtoga {to je produkcija na De~joj sceni ve}ai stabilnija. Ali, ako na adekvatan na~inre{imo problem marketinga i plasmanapredstava, na ~emu upravo radimo, Ve-~ernja scena bi u budu}nosti mogla vrlodobro, ~ak komercijalno da prihoduje.

Kada se ‘velika’ pozori{ta pozabaveigranjem za decu, onda to svi smatrajuodli~nim potezom, ali kada de~ija po-zori{ta poku{aju jo{ malo da zadrèpubliku koja je porasla, onda uvek povi-ka... Za{to?

Ja sam do{la u pozori{te kada jeVe~ernja scena ve} uveliko postojala, {ta-vi{e ona ove godine proslavlja 20 godinaod osnivanja. Iako nam njeno odràvanjeu sada{njim uslovima, bez posebne logis-tike i ljudskih resursa, predstavlja dodat-no optere}enje, nije mi padalo na pametda je ugasim zbog toga {to duboko veru-jem da je takav prostor potreban Beo-gradu. Moja inovacija se sastojala u tome{to sam poku{ala da je dovedem u kon-ceptualnu vezu sa nazivom pozori{ta, a toje „Pozori{te za decu i mlade“. Mladi su,prvenstveno, oni kojima se obra}amo imladi umetnici su ti za koje je ovaj pro-stor, pre svega, otvoren. I trenutno smojedini u Beogradu i Srbiji koji se kon-tinuirano bave tzv. pozori{tem za mladupubliku, koje je ve} pola veka prisutno uve}ini evropskih zemalja. ^vrsto veru-jem, a imam i mnoge objektivne pokaza-telje (odjek u medijima, nagrade na festi-valima, me|unarodne koprodukcije i sl.),da je to, u kontekstu trenutne pozori{neponude u Beogradu i Srbiji, dobar i ispra-van put.

Ima glumaca koji po 30 godina igra-ju po 30 predstava mese~no, a da skoroniko za njih nije ~uo, a Ofeliju odigra{jednom i odmah si medijska li~nost. I zaumetni~ku biografiju je zgodnije kadpi{e “igrala je Jiliju i Ifigeniju” nego“igrala je Masla~ka i Ve{ticu” Da li je i tojedan od razloga za{to de~iji teatri voleda igraju i za odrasle?

To bi trebalo da pitate glumce. Ja bihrekla da je problem u tome, {to se de~jepozori{te u medijskom smislu kod nas

takore}i potpuno ignori{e. Retko se pi{ukritike i retko se poklanja pa`nja ozbilj-nim dometima koje ve}ina de~jih po-zori{ta u Beogradu ostvaruje. Jo{ jednabesmislica, zato {to se ba{ u de~jem po-zori{tu u Beogradu ~esto de{avaju najbo-lje stvari koje potpisuju isti umetnici kojirade i u drugim, da ne kaèm „ozbiljnim“pozori{tima. Borba za ravnopravni statuspozori{ta za decu je jo{ jedna od bitakakoje upravo vodim.

S obzirom da PDR nema pravu pro-bnu salu, kako uspevate da organizujeteprobe i predstave?

Nije uvek lako, ali se snalazimo.êsto nam u pomo} priska~e i De~ji kul-turni centar koji je u na{em neposrednomkom{iluku, ~iju probnu salu ponekadkoristimo. Nadam se da }e rekonstrukcijakoju èljno o~ekujemo, da nam umanji tajproblem.

Kako va{e ve~ernje predstave izdr-àvaju konkurenciju “velikih” teatara?

Mislim da na{e pozori{te nije u kon-kurenciji sa drugim beogradskim pozo-ri{tima, zato {to je osvojilo jedan prostorkoji je bio potpuno nepokriven i zato {to seobra}amo jednoj, vrlo specifi~noj ciljnojgrupi koju ~ine adolescenti. Ne razmi-{ljam o drugim pozori{tima i ne poredim‚Radovi}’ sa njima. Ovo pozori{te je apso-lutno autenti~no i u mnogo~emu jedin-stveno.

Da li je ta~no da zbog toga {to nema-ju radnih zadataka u mati~noj ku}i, stal-ni glumci PDR pre~esto “tezgare” ponovonastalim malim trupama i teatri-ma? A, ako je ta~no, da li je to zato {to uku}i nisu dobili zadatak ili su ga mo`daodbili?

Nije ta~no da glumci ovog pozori{tanemaju „radnih zadataka“, neki se àleda ih imaju ~ak i previ{e. Nemam ni{taprotiv njihovog dodatnog anga`mana udrugim ku}ama, jer ìvimo u veomatrì{no orijentisnom vremenu i dobro jeda ljudi imaju {to vi{e opcija. Iako sviglumci iz na{eg ansambla rade, svesnasam ~injenice da nisu svi zadovoljni ko-li~inom i vrstom svog anga`mana. Nemislim, me|utim, da je to samo problem‚Radovi}a’. Tako je u ve}ini pozori{nihku}a sa stalnim ansamblima i taj prob-lem tenzije izmedju uprave i ansambala}e postojati sve dok se ne donese „~uveni“Zakon o pozori{tu tj. dok se ne uvedeprincip da odre|eni menadèrski i umet-ni~ki koncept prati i mogu}nost kadrov-skog prilago|avanja, {to rezultira time dase ljudi koji su se me|usobno izabrali, ve}samom tom ~injenicom dobro razumeju ikvalitetno sara|uju. Moram da Vamskrenem pa`nju na podatak da u ovomansamblu ima i dosta glumaca kojiveoma mnogo i kvalitetno rade u svojojku}i, {to ih ne ometa da budu angaòvanii u drugim ku}ama. To zna~i da vrede.

U Beogradu ima oko 180 000 decepred{kolskog i {kolskog uzrasta, (poten-cijalna publika pozori{ta Du{ko Radovi}i Bo{ka Buhe). Ako ra~unamo da obesale imaju zajedno oko 500 mesta, kad biPBB i PDR odigrali za decu godi{nje po250 predstava, zna~i da bi mogli daprime svega 125 000 gledalaca (ako do|usamo jednom) a da 55 000 ostaje bezmogu}nosti da u|e u teatar. Sa te ta~kegledi{ta, a pogotovo {to ima {kola kojegledaju skoro sve predstave, ne bi senikako smeo smanjivati broj predstavaza decu. Da li ste vodili ra~una o tomekada ste pravili ve~ernju scenu?

Ne znam za{to uporno insistirate natome da je De~ja scena ugroèna, jer nije.Naprotiv, produkcija De~je scene nikadanije bila bogatija i raznovrsnija, {tomoète lako da proverite. Ve} sam Vamrekla da je Ve~ernja scena dodatna

aktivnost i da ona ne postoji na ra~unScene za decu, ve} sama za sebe. Osimtoga, i Ve~ernja scena se obra}a adoles-centima koji bi se pre mogli definisatikao de~ja populacija nego kao odrasli.Uostalom, kao {to sam ve} napomenula,nisam je ja izmislila, ona postoji 20 godi-na, pa to pitanje moète da postavite imojim prethodnicima. Usput, nisam si-gurna u Va{u statistiku kojoj ne navoditeizvor, jer na{a praksa ~esto pokazujedruga~ije. Mnoge {kole uop{te ne vodedecu u pozori{te jer im je to suvi{e komp-likovano ili skupo, tako da kontakt sadecom nije samo na{a stvar. U svakomslu~aju, jo{ nam se nikada nije desilo daneko dete èli da do|e u na{e pozori{te, ada ne moèmo da ga smestimo.

Mladi reditelji, glumci, kompozi-tori... vole da rade na Ve~ernjoj sceniRadovi}. Izgleda da oni taj rad doìv-ljavaju kao nekakav generacijski...izraz? Da li ga i publika tako doìvljavai da li je to publika iste generacije?

îni mi se da su i jedni i drugiuspe{no prepoznali na{u nameru, a to jeda napravimo jedan poseban prostorkakav je nedostajao Beogradu u kom svimogu da budu „svoji“ i da se beskompro-misno bave pozori{tem istraùju}i sop-stvene izraàjne mogu}nosti. To je ono{to ljudi po{tuju u vezi sa ‚Radovi}em’.Mi im dajemo mogu}nost da budunesputani strogim konvencijama bilokoje vrste u onome {to rade, {to je uvekpreduslov za dobru kreaciju. Ovo govo-rim i kao umetnik i kao direktor. Takavpristup je rezultirao formiranjem ~itavegeneracije mladih umetnika svih strukasa veoma raznorodnim i autenti~nimsenzibilitetima, {to }e svakako, obogatitibeogradski i srpski pozori{ni ìvot ugodinama koje dolaze.

Ve~ernja scena ‚Radovi}’, kao i ‚Bu-hina’, namenjena je adolescentima, star-ijim tinejdèrima... To je pak publikakoja voli Atelje 212, Zvezdaru ili Terazi-jsko pozori{te. U isto vreme, to je publikaod koje su teì samo mla|i tinejdèri.Za{to ste se, znaju}i to, ipak odlu~ili daradite ba{ za takvu publiku?

Zato {to se zovemo: Pozori{te za decui MLADE. Pretpostavljam da uo~avatelogi~ku vezu... Kao {to vidite, re~ postoji,samo je na{e dru{tvo ne vrednuje naadekvatan na~in.

Reditelji koji su ujedno i direktoripozori{ta ~esto reìraju u sopstvenomteatru. Vi niste. Za{to?

Glavni razlog je sukob interesa.Veru-jem da u ovom pozori{tu u protekle ~etirigodine, ne bih uspela da sinhronizujemrediteljski i upravni~ki posao. Bilo jemnogo va`nijih stvari o kojima je trebalobrinuti. Sada prvi put ose}am da je do{lovreme da se ovde oprobam i kao reditelj.To }e se desiti vrlo brzo, na jesen, kadaplaniram da radim Malog princa, mojuomiljenu knjigu iz detinjstva, ~emu seneobi~no radujem.

Istovremeno niste zapostavili svojurediteljsku profesiju, pa reìrate u BDP-u, aktivni ste u Asiteù, reìrali ste i bili

selektor na Belefu, uklju~ujete se i u radBitefa, vodi}ete Okrugli sto Sterijinogpozorja... Kako uskla|ujete direktorske,rediteljske i ostale mnogobrojne oba-veze?

Kao i ve}ina mojih kolega koja je usli~noj poziciji. Ima puno reditelja koji suistovremeno, upravnici, umetni~ki direk-tori, selektori, profesori i sl. Tu, uop{te, nepredstavljam izuzetak. Pre svega setrudim da budem dobro organizovana.Kao reditelj sam veoma umerena i radimmnogo manje nego {to bih èlela. êstosam prinu|ena da zbog ‚Radovi}a’ `rtvu-jem svoju rediteljsku karijeru. I privatniìvot, tako|e. Upravni~ki posao sigurnone trpi, po{to sam u njemu 24 ~asadnevno, a ne samo kad sedim u kance-lariji i to je trenutno moj apsolutni prio-ritet. [to se ti~e ASSITEJ-a to je ne-pla}ena funkcija koju obavljam zato {toverujem da je va`no za srpsko pozori{teza decu i mlade da {to pre postane deosveta. [to se ti~e drugih funkcija kojesam obavljala, ili obavljam, one se nika-da ne preklapaju i vrlo ih selektivnobiram. Kao {to Vam je poznato MiraTrailovi} je rade}i BITEF bila upravnikAteljea 212, a Jovan ]irilov JDP-a. Imislim da su bili vrlo uspe{ni u obaposla. Osim toga, i drugi upravnici kojisu po struci reditelji rade i u drugimku}ama. To je potpuno normalno una{em poslu i ne vidim za{to bi se totoliko akcentovalo.

Od Soje Jovanovi} naovamo bilo jekod nas èna-reditelja, nekoliko veomauspe{nih, ali izgleda da ih nikada nijebilo toliko kao danas. [ta mislite, da li tozna~i da su ène postale ravnopravnije,ili je pozori{te postalo manje va`no pavam ga mu{karci, kao takvo prostoprepu{taju?

Bogu hvala, {to smo evoluirali dotleda vi{e nije va`no da li ste reditelj ilirediteljka (ovo èna - reditelj mi zvu~ikao neka cirkuska mutant atrakcija kao@ena-ma~ka ili @ena sa bradom) pa neznam {ta bih tu jo{ moglada kaèm...

D. Kosa~evi}

DEÎJA SCENA NIJE UGRO@ENA

AAnnjjaa SSuu{{aa IIzz pprreeddssttaavvee MMoommoo


IIzz pprreeddssttaavvee OOkkaammeennjjeennii pprriinncc


LUDUS 1357

Reditelji, direktori, asistenti

Pitali smo Bo{ka \or|evi}a, direkto-ra pozori{ta Bo{ko Buha:

Da li ve~ernja scena PBB, koja jezami{ljena veoma ambiciozno i na kojojse ove sezone igra isklju~ivo [ekspir,radi na u{trb de~ije scene istog teatra?

Prvo da razjasnimo neke osnovnestvari. Osnivanje ve~ernje scene pratiideja da se popuni rupa u repertoarimabeogradskih pozori{ta upravo u onomdelu koji se obra}a mladoj populaciji.Ako pogledamo dosada{nju repertoarskustrukturu pozori{ta u gradu, vide}emo dade~ja pozori{ta pokrivaju potrebe pred-{kolske i niè osnovno-{kolske dece, avelika pozori{ta se pre svega obra}ajuozbiljnoj pozori{noj publici. Strarijiosnovci i srednjo{kolci su potpuno zane-mareni, tj pozori{na ponuda za njih goto-vo i da ne postoji, i oni se naj~e{}e ukla-paju u postoje}e predstave, koje su iliprerasli, ili su preozbiljne i van sferenjihovih interesovanja i zanimanja.

Ovakva ve~ernja scena pre svegakorespondira sa njihovim potrebama, atek kao sekundarna ciljna grupa dolazionih 3% standardne beogradske publike,koji u Buhinim temama nalazi relaksaci-ju i dobro raspoloènje.

Ipak, u majskom repertoaru jezakazano 11 predstava za decu, a 17 zamalo ve}u decu!

Ta~nije, 15 de~jih i 15 ve~ernjih. Tendencija je da posle uspostavljanja

repertoara na ve~ernjoj sceni, pozori{teima {to vi{e igranja na obe scene.Pove}anjem broja angaòvanih ljudi utehnici i organizaciji uspeli smo daobezbedimo prakti~no rad dve nezavisneceline - scene, tako da broj igranja (na

obe scene) prevashodno zavisi od po-tra`nje i pozori{ne koordinacije (sa osta-lim ku}ama, vezano za zauze}e glu-maca).

Za{to postoji disbalans i u brojupremijera? Imali ste ove sezone dve zadecu, a sa majskim premijerama ima-}ete 4 za omladinu.?

To je neta~an podatak. Do sada su uovoj sezoni izvedene 4 premijere nade~joj sceni (redom): English Bookvar,Fazoni i fore, Alisa i Tri praseta, a dokraja godine planiraju se jo{ i Pepeljugai Plava ptica.

Sa druge strane, pored ~etiri ovose-zonska [ekspira do kraja godine seplanira jo{ i Bura.

U ovoj sezoni i do kraja godinepozori{te B.Buha }e da proizvede ukupno{est novih de~jih predstava, a u istomperiodu pro{le sezone iza{le su dve, apretpro{le tri predstave).

Sa druge strane, ako uzmemo mar-tovska i aprilska igranja u pore|enju saprethodnim sezonama, stvari stoje ovako:- mart i april 2004. ukupno 45 igranja,- mart i april 2005. ukupno 53 igranja i - kona~no ove sezone, 2006. martovska i

aprilska igranja iznose ukupno 54 nasceni za decu.

Da li su ve~ernje predstave skuplje ida li su odvojeni budèti za ve~ernju i zade~iju scenu i, ako jesu, koji je ve}i?

Ve~ernja scena se produkciono sna-lazila na razne na~ine. Atraktivna jesponzorima s jedne strane, a umet-ni~kom koncepcijom, koja je podra-zumevala izvo|enje svih pet predstava uistoj scenografiji, i jo{ nekim re{enjimaznatno su umanjeni tro{kovi produkcije.

Nove predstave za decu igra po 4-6glumaca, a ve~ernje predstave imajuvelike podele od po dvanaestak i vi{eljudi. S obzirom da se radi najve}imdelom o gostuju}im glumcima, da li jenjihovo izvo|enje skuplje?

Ovde se ne radi o produkcionimograni~enjima, ve} o koncepciji pozori{tada se na de~joj sceni pa`nja posvetiprodukciji mobilnih formi, predstavakoje su pogodne za gostovanje u svimregionima zemlje koji nisu do sada bili uprilici da vide ozbiljnu pozori{nu pro-dukciju.

Naime, pozori{te B.Buha posedovaloje do sada 18 predstava na repertoaru, za~ije gostovanje bilo gde van mati~nescene, je bilo neophodno pokretanje ogro-mne logistike. Nasuprot tome, samojedna predstava ispunjavala je uslovemobilnosti.

U oba slu~aja se radi ve}im delom ogostuju}im glumcima, po{to ansamblpozori{ta broji svega 15 glumaca.

Prvih desetak repriza Ukro}enegoropadi bilo je rasprodato, a podeljenasu mi{ljenja da li je to zbog bilborda ireklame, ili zbog gluma~kih zvezda? Dali je takav marketing skup i da li gaprihod od ulaznica pokriva?

(A mo`da je i predstava dobra?)U svakom obliku osmi{ljenog mar-

ketinga sponzori imaju interesa da u~e-stvuju. Sa druge strane marketing jesastavni deo produkcije. Svuda u svetu uuslovima trì{ta i konkurencije je tologi~ki aksiom. Kada se to desi kod nasonda se izu~ava u Ludusu kao fenomen.

Kada se “velika” pozori{ta pozabaveigranjem za decu ({to se doga|a u tzv.

unutra{njosti, u BG nikada), to svi sma-traju odli~nim potezom, ali kada de~ijapozori{ta poku{aju jo{ malo da zadrèpubliku koja je porasla, onda uvek povi-ka... Za{to?

Odgovorimo na su{tinu ovog pitanja:Ako pozori{nu decu defini{emo kao

decu uzrasta od 3 - 18 godina, prime-ti}emo da se tu nalaze najmanje 3 celine.Pred{kolci (od 3-6) godina, osnovci (7-11)i stariji osnovci i srednjo{kolci (12-18).Za svaku od ovih celina potreban je pose-ban dramatur{ki, rediteljski i produkcij-ski tretman. Prema tome, kada se obra-}amo na{oj najstarijoj grupi mi delomga|amo i odraslu pozori{nu publiku, {toje veoma u~estao slu~aj u tzv. pozori{timamladih {irom sveta.

Ima glumaca koji 30 godina igrajupo 30 predstava mese~no, a da skoroniko za njih nije ~uo, a Hamleta odigra{jednom i odmah si medijska li~nost. I zaumetni~ku biografiju je zgodnije kadpi{e “igrao je Magbeta” nego “igrao jeA`daju i Zli bunar” Da li je i to jedan odrazloga za{to de~iji teatri vole da igraju iza odrasle?

Moram priznati da je pitanje pomalopovr{no.

Veliki je broj mladih glumaca, koji-ma je de~ja scena bila prava odsko~nadaska u karijeri. S druge strane, veliki jei broj afirmisanih glumaca koji se vra-}aju sa posebnim uìtkom u pozori{te zadecu.

S obzirom da PBB nema pravu pro-bnu salu, kako uspevate da organizujetetolike probe i predstave?

Mislim da smo mi jedina zemlja usvetu u kojoj rad za~u|uje, pa ~ak izazi-va i medijsku pa`nju!

Imamo podatak da u PBB igra preko70 glumaca, po projektu, ali da ve} dugo

ni jedan glumac nije primljen u radniodnos, ~ak ni na odre|eno. Za{to?

Koliko ja znam, isti je slu~aj i uostalim beogradskim pozori{tima.

Mislim da se predugo ~ekalo dono-{enje zakona o pozori{tu.

Ovo je bitno pitanje i treba ga po-staviti na pravom mestu.

Kako va{e ve~ernje predstave izdr-àvaju konkurenciju?

Konkurencija nije velika. Naprotiv.Gradu od 2 miliona stanovnika treba barduplo ovoliko pozori{ta. U svakom slu-~aju ve} smo rekli da se trudimo daprofili{emo na{u ciljnu grupu.

PBB je u nekoliko navrata imalove~ernju scenu, ponekad sa velikimuspehom, (San letnje no}i,i Romeo i Juli-ja, Goropad), ali se ona gasila zato {tonije imala dobar ritam igranja, pa je bilonemogu}e naviknuti publiku, zbogmnogo gostuju}ih glumaca koje je bilote{ko dobiti na koordinaciji, malo nova-ca za reklamu, gu`va na jedinoj scenigde se rade i predstave i probe i gde sedekor dovozi - odvozi par puta dnevno.Da li ste se vi ve} sreli sa takvim pro-blemima?

To su sve objektivni problemi. Kadasmo po~injali sa ve~ernjom scenom bilismo ih svesni, dobro smo prou~ili iskust-va od pre. Veliki broj tih problema i daljenije re{en i stvari funkcioni{u samozahvaljuju}i dobroj organizaciji i veli-kom entuzijazmu zaposlenih.

Reditelji, koji su ujedno i direktoripozori{ta, ~esto reìraju u sopstvenomteatru. Vi to niste radili. Za{to? Nemateèlju ili nemate vremena, ili smatrate dabi to bio sukob interesa?

Ovakav vid produkcije i marketingaza sada zahteva celog ~oveka. Mislim daje ovo posao koji treba veoma ozbiljnouraditi.

D. Kosa~evi}

BEOGRADU TREBA JO[ OVOLIKO POZORI[TA

BB.. \\oorr||eevvii}} nnaa ggoossttoovvaannjjuu uu TTuurrsskkoojj

((FFoottoo:: VV.. MMiikkaa~~aa))

Zbog ~ega ti je “Greta” bila neodolji-va?

Komad govori o pristupu glumcu. Opravoj indikaciji koja treba da se daglumcu. O odnosu koji uspostavljajuglumac i reditelj. To je moje centralnointeresovanje u ovom poslu.

ûla sam da je Bora Dra{kovi} poslejedne va{e probe - povodom same probe itog komada - odrào svojim studentima~as na Akademiji? Jesi li mu mo`da pri-sustvovao? O ~emu je govorio?

Kao Borov asistent, ve} godinamaprisustvujem svakom ~asu koji odrìstudentima. Kod nas se na klasi uvijekjavno komentari{e i analizira to {to nekouradi. I tu nekad bude i o{trije nego u”Ninu’ ili ‘Vremenu” (citat iz predstave).Tu su dakle bili i Borisovi i Jasninistudenti, ali ovog puta smo zamijeniliuloge. Budu}i da je komad otvorenestrukture, razgovarali smo o strukturikoju smo sami oblikovali, a u ~emu nam

je Boro Dra{kovi} bio od velike pomo}i,tako|e o procesu rada. Studenti su imalipriliku da u|u u tajnu nastajanja jednepredstave, sa svim gluma~ko-rediteljskimtraènjima, mukama i dilemama.

Kakve su reakcije esnafa? Oboàvaju predstavu. Smiju se svo-

jim mukama. Valjda ih tako pobije|uju.Lije~e ih smijehom.

[ta si nau~io o glumcima tokom radana “Greti”?

Nije bilo potrebe da ih podsje}am nane{to. Ni{ta oni nisu zaboravili od onoga{to su ponijeli sa akademije ili iskusilitokom godina rada. I zato su njihovirezultati besprekorni. Rade}i sa njimashvatio sam {ta to, osim talenta, nekogglumca ~ini izuzetnim - odgovornost.Najva`nije je da smo veoma dobrosara|ivali i uvidjeli da i u budu}nostimoèmo praviti dobre predstave.

Koliko je tvojih pozori{nih trenutkau “Greti”?

U ~itanju mi je najinspirativnijascena bila ona sa neiskusnim rediteljem iDivom, kada joj on odu{evljeno, a zapra-vo nevje{to iznosi svoj koncept u kojemona ne govori monolog sa centralnogdijela scene. Smijao sam joj se slatko... Igorko.

I stru~na javnost i “obi~na publika”smatraju ovu predstavu izvanrednom,{to ba{ nije ~esto. [ta misli{ za{to?

Mo`da to {to je predstava izvanred-na? Rade}i na “Greti” pitali smo se kako}e to prihvatiti ljudi ~ija profesija nijevezana za pozori{te (mada ne znam kojato nije). Ja sam ~esto mislio na filmoveposve}ene filmskoj profesiji (“ôvek zvez-da”, “Cinema Paradiso”, “Osam i po...”)Valjda kod autora proradi neka nesvaki-da{nja iskrenost kad govori o svojimiskustvima i to postaje veoma autenti~no,a sve {to je autenti~no, istovremeno jeuniverzalno.

Obi~na publika }e posle “Grete” imatiutisak da je glumac `rtva: igra ono {tomu daju, ~eka da ga izaberu, “masiraju”ga pozori{te, uprava a ~esto i reditelj.Koliko je mlad reditelj `rtva?

Mladi reditelj neposredno poslijeakademije je u daleko najgorem poloàju.Da bi se dokazao treba neko da mudopusti da reìra, a nema na osnovu ~ega

da dobije reìju. Zato tu bitku rediteljtreba da krene da vodi od prve godineakademije. Kada napokon dobije prilikuda reìra, obi~no je uslovljen glumcimaiz ku}e i minimalnim budètom. Sve toprati strah da }e ga, ako mu prva pred-stava ne bude fenomenalna, neki kriti~arrastrgnuti te da nikada vi{e i nigdje vi{ene}e dobiti priliku da radi. De{ava se i daradi komad koji mu se ne dopada, aprihvatio ga je samo da mu ne bi propala{ansa. Onda do|e u pozori{te, me|uansambl koji pati od nekih svojih bolesti,govori nekim njemu stranim jezikom, pritom svi bolje poznaju komad od njega inepogre{ivo znaju da taj i taj lik, u toj itoj situaciji ne bi uradio jedino to {toreditelj traì. A onda do|e kostim,scenografija i muzika... Uh, bolje da sezaustavim na vrijeme...

Koji su reditelji, a koji glumci opasnipo pozori{te? Ko je najopasniji za krahSCG pozori{ta?

Ne slaèm se sa tezom o krahu na{egpozori{ta. âk i u istoriji pozori{ta XXvijeka velike predstave se mogu izbrojati.Na najzna~ajnijem njema~kom festivaluu Berlinu, gdje sam i upoznao Luca Hib-nera - “Theatertreffen” - vidio samdovoljno lo{ih predstava da se proglasikrah njema~kog pozori{ta. A dobro

znamo kakva je to teatarska sredina. Koje opasniji? Tokom rada smo do{li dozaklju~ka da svaki taj reditelj ipaknapravi svog “Fausta” i da ta predstavaima svoj ìvot i svoju publiku. Voljeli smote likove, nismo ih osu|ivali. Niti smopravili predstavu kao katalog pozori{nihopasnosti. Ne mogu ni sada toda radim.

S. Mileti}

Boris Lije{evi}, reditelj “Grete, stranice 89”,

hit predstave SNP-a

SMEJU SE SVOJIM MUKAMAUUkkrroo}}eennaa ggoorrooppaadd:: AAnnddrriijjaa MMiilloo{{eevvii}} ii KKaattaarriinnaa RRaaddiivvoojjeevvii}} TTrrii pprraasseettaa:: MMaarrkkoo JJaannjjii}},, MMiilloo{{ \\uurrii}},, BBoojjaann LLaazzaarroovv,, AAnnaa MMaarrkkoovvii}}

BBoorriiss LLiijjee{{eevvii}}

((FFoottoo:: VV.. MMiikkaa~~aa)) ((FFoottoo:: VV.. MMiikkaa~~aa))


8

Iz redakcije

LUDUS 135Lu

Menad`ment,Marketing,Produkcija

Krajnosti (od minimalizacije do mi-stifikacije) kojima je sklona na{a sredinanisu mimoi{le ni ovu oblast. Neki ihsmatraju nosiocima ~arobnog {tapi}akojim }e sama pomena ovih termina bezimalo angaòvanja sve biti re{eno - dopoznatog ignorantskog stava ove sredinekoji se temelji na strahu od promena isumnji~anja svega onog {to je novo.

âk i povr{nom analizom i bezmnogo napora moè da se ustanovi da jepozicija upravljanja, rukovo|enja i orga-nizovanja u na{im pozori{tima u hao-

ti~nom stanju. Naàlost, to nije samopovr{na konstatacija, to ~vrsta ~injenica.Ovo stanje se kre}e od zapretenosti uzastarelim samoupravlja~kim norma-tivima i pona{anjima, do anarhi~nogsamovoljnog vladanja bez ikakvog si-stema i principa.

Za{to je to tako?Ve} dugi niz godina ni jedan su{tin-

ski preduslov, a to su naravno sistamskizakoni i pravni normativi o pozori{tu,nije obezbe|en, a postoje}a stara zakons-ka regulativa se ne po{tuje. Usvajanjem iprimenom potvr|enih zakonskih uredbikoje su ve} proverene u zemljama za-padne Evrope, a primenjene su i dajupozitivne rezultate u zemljama trenzicije(Rumunija, Bugarska,..) bi omogu}ilo da

se pozori{te makar pribliì principimasavremeonog poslovanja koje je ve}decenijama utvr|eno i suvereno funk-cioni{e u Evropi. Kod nas su ~ak nekinovi zakoni samo pogor{ali uslove poslo-vanja pozori{ta (Zakon o radu, Zakon oporezima i sl.), i {to je ~udno da resornoministarstvo i Odbor za kulturu repub-li~ke skup{tine ni prstom nisu mrdnuli.

Kome to odgovara?Ministarstvu za kulturu i postoje}im

upravama pozori{ta! Jo{ ta~nije, najvi{enekim uticajnim kadrovima u pozori{tu.

ûdno, ali istinito.Za{to?Zato {to, ako nema normativne regu-

lative - nema sistema. Ako nema si-stema, nema principa po kojima se po-

na{a. Ako nema jasno utvr|nih principai sistema - onda onaj koji je bliìmogu}nostima odlu~ivanja je u boljojmogu}nosti da bude sistem, tj. onodre|uje na~ine pona{anja. Fantasti~noza manipulacije.

To zna~i da, ako se ne{to èli odministarstva, npr. podr{ka nekom pro-jektu i sl. - a po{to za to ne postojiutvr|eni postupak pona{anja, sistem iprincip, onda je jedini put da se ide na‘’poklonjenje’’ kod va`ne li~nosti uministarstvu, li~nosti koja ima ingerenci-je, tj. moè da odlu~uje. Naàlost to jesada osnovni sistem.

Ovaj sistem odgovara i nekimupravama pozori{ta, a pogotovu uprav-nicima, jer ne postoje jasno utvr|ni prin-

OSNOVE SAVREMENOG POSLOVANJA U POZORI[TU

Menjaju}i se tokom dugih civi-lizacijskih procesa, ~ovek je do-kazivao da nije samo jednosta-

van proizvod prirode i nekih elemen-tarnih potreba. Sticanjem novih znanja inavika, u~io je kako da udovolji raznimèljama, pa i èlji za estetskim doìvlja-jem, poku{avao da se kreativno izrazi.Crtao, igrao, vajao i pre nego {to mu jejezik omogu}io ozbiljniju komunikaciju.I trudio se da postepeno osvaja ve{tinuvrednovanja, da uspostavi skalu zna-~enja. Mo`da se i uzdao da bi takavsistem mogao da bude osnova za praved-nije me|usobne odnose. Progla{avaoprincipe. U njih verovao, za njih se zala-gao, zbog njih ~esto bivao prevaren.Ponekad i ratovao.

Pa ipak, u svemu tome tragao zasmislom.

Danas, dok nam apati~ni, la`ni spo-koj remeti saznanje da su se Pitija i os-tali mudraci nekud odselili, da nema vi{enjihovih dvosmislenih uputstava za re-{avanje ìvotnih neda}a ili stra{nih pro-ricanja koja se ne mogu izmeniti, jo{jednom sa zaka{njenjem po~injemo dashvatamo da su zauvek izgubljene neketa~ke oslonca, a da nove jo{ nismo stiglida uspostavimo. Kad obavimo taj titanskiposao, nije isklju~eno da }emo o svemudrugom lak{e posti}i saglasnost. Mada,odavno ve} ne moramo da lomatamonoge delfijskim kozjim stazama kakobismo ne{to saznali. Zato {to nam jeplemenito nebo poslalo ~arobnu kutiju sa{arenim slikama. Da bi nas upu}ivala urazne tajne i probleme, i leèrno nudilaponekad ozbiljna, a ne retko i sasvimsumanuta re{enja.

Televizija je, za ne{to vi{e od polaveka, postala uspe{na zamena za svaprogla{ena sveta mesta. Oni, koji su toshvatili pre ostalih samo su ranije sa-znali da je ve} kasno da se u~ini ne{toprotiv. Osim u~tivo neuspe{nih poku{ajada se bar delimi~no stavi pod neku vrstukontrole. Takav dirljivi entuzijazamprili~no je podse}ao na smi{ljeno po-gre{ne inetrpretacije Orvelove 1984. Iplanetarnu crvenu opasnost. Sada teopasnosti vi{e nema. Me|utim, {ta sedogodilo sa Velikim Bratom? [ta se do-godilo sa onima koji su upozoravaju}e,ali i prili~no kozerski upirali prstom ivikali ”Dr`’te lopova!”? Ko nas to, sagotovo roditeljskom zabrinuto{}u, i daljeposmatra, opominje, a kad nema druge -za na{e dobro, ka`njava? Veliki Brat vi{ene zame}e svoje tragove.

Mo}ni ne moraju da se pravdaju iobja{njavaju svoje postupke. Njih jo{samo, s vremena na vreme, mogu dauznemire nesta{luci iz ~arobne, {arenekutije. Samo je ona mo}nija, jer se ni samìvot bez nje vi{e ne moè zamisliti. Akojoj bude stalo, prenosi}e ubedljivo i davnedoga|aje koji se nikada nisu odigrali.Njoj svi veruju. Sve manje je onih koji suspremni da se izloè javnoj poruzi jermal~ice, ipak sumnjaju. Vera je lepa,zajedni~ka stvar. Pogotovo kada zbogtoga ne mora ~ak ni da se mrdne iz sobe.

Tako je novi medij postao temeljstabilnosti savremene ljudske zajednice.Uspe{no proricao, a kad je nu`no èstokoporicao. U~estvovao radosno u vi{edece-nijskom prividnom podilaènju socijalnougroènim slojevima i potpirivanju ne-sporazuma o kulturi kao o ”dru{tvenojnadgradnji”, to jest u prihvatanju ”~i-njenice” da su svi ~iji proizvod nemaopipljivu, upotrebnu namenu, u stvarineka vrsta neizbe`nih, dru{tvenih pa-razita, i tako usmeravao socijalnu svestka cilju koji vladaju}oj oligarhiji najvi{eodgovara. Opasnost je u tome {to to nijesamo specifi~nost sistema koji je zanama, ve} je prvi i najlak{i odgovor sva-ke vlasti na probleme za koje nemare{enje. Vi{i nivo obrazovanja i potomsna`no iskazivanje potrebe i zanematerijalnim dobrima kroz razvijanjeestetskih kriterijuma, sigurno bi zaposledicu imali i sasvim druga~ija poli-ti~ka opredeljivanja. Tada bi i politi~kiciljevi, koji naj~e{}e demago{ki isti~u uprvi plan samo najnu`nije ìvotnepotrebe, postali upadljivo manjkavi ite{ko prihvatljivi.

Me|utim, da li bi neki savremeniEshil imao dovoljno hrabrosti da napi{enove Persijance i kako bi ”njegov” Perik-le na to reagovao? Kao i svaki nervozni,samoljubivi reformator ili kao prag-mati~ni autokrata koji dobro zna kada jeignorisanje najprikladnija rekcija?

Sve bi zavisilo od ~arobne kutije. Akoona doga|aju ne bi pridala pravu va-`nost, zna~ilo bi da sve te ”umetni~keujdurme” vi{e i ne zasluùju. U pro-tivnom, te{ko da bi se autor lako izvukao.Naravno, i kazne ponosno mar{iraju ukorak sa svojim vremenom. Poraà-vaju}a je istina da je zastra{uju}e malibroj onih koje bi danas pogodila zabranaodlaska u pozori{te, ali isklju~ite male,{arene ekrane i dobi}ete revoluciju kojuje nemogu}e i zamisliti.

Ali, sve su to lekcije samo za po-liti~are po~etnike. Neke od onih koje se

odmah nau~e. Kasnije, u odgovaraju}impriru~nicima moè se pro~itati kojemprogramu uvek i u svakom dru{tvenomsistemu se mora dati prednost, a koji suoni ostali, drugorazredni. Napredniji uovom kursu uspe}e da razlikuju i za-maskiranu subverzivnost u ure|iva~komdelovanju obrazovnih, kulturnih, za-bavnih, pa i umetni~kih emisija. Naj-napredniji }e pronicljivo uo~iti opasnost iu tome kojom bojom su ozna~ena slovana {pici. Iznad njih je uvek samo neko-liko, ili ni toliko va`nih polaznika. Kadase od takvih principa gradi piramida,jasno je da najplemenitiji materijal trebada bude ostavljen za sam vrh. Uostalom,tako su i Keopsu savetovali neimari.Danas, iako vrh nedostaje, gra|evini se idalje neoprezno dive milioni posetilaca.

Nedostatak obrazovanja ili obi~noteranje inata?

Jedan od najduhovitijih obi~aja me|ustru~njacima je da se ovom mediju odri~eumetni~ka dimenzija, a u prvi plan sta-vlja informativna. To, nesumnjivo, vrlogodi ljudima koji su se odali politici, jerpo~inju da veruju da je svaki njihovkorak nu`no pratiti, te da i spektaku-larno vezivanje pertli na cipelama zahte-va naro~ito bri`ljivu analizu, zbogmogu}ih, dalekose`nih posledica. No, ipored ovakvih, skoro simpati~nih za-stranjivanja, zna~aj kvalitetnog, objek-tivnog i istinitog informisanja niko razu-man ne}e dovoditi u pitanje. Ali kako to

realno ostvariti? Bez uplitanja sa strane ineizbe`ne, agresivne nekompetentnostionih koji su osvojili politi~ku mo} ili sunjeni {ti}enici? Rezultanta delovanja silapoliti~kih (i li~nih) namera retko kada semoè smestiti u pomenuti ~arobni tro-ugao: kvalitet, objektivnost, istina. Uostalim segmentima: kultura, obrazo-vanje, umetnost, takvo pona{anje imavi{e {anse, jer, u normalnim okolnosti-ma, pritisci nisu toliko ~esti.

Stoga, treba li da ~udi {to se me-|usobna nadmetanja televizijskih stva-ralaca gotovo uvek odvijaju van informa-tivnih (politi~kih) kategorija? Kada setako ne{to i dogodi, me|usobna (ideolo-{ka) podozrivost je tako sna`na da jezapravo nemogu}e ustanoviti jedinstvenekriterijume. Naravno, povremeno se i udrugim sferama pojavljuju neprikrivenidiskvalifikatorski politi~ki talasi. Ta di-menzija postaje dominantna kada televi-zijski stvaralac svoju ulogu svede nabandoglavo propagiranje jedne politi~keideje. Isklju~ivost tako postaje najve}ineprijatelj kreativnosti. âk i kada jevo|ena prividno plemenitim namerama,ugroèna je njena su{tinska odlika:univerzalnost. Takvo stvarala{tvo ti~e sesamo odre|enog sloja ljudi i o{tro pro-tivre~i sebi samom. U kriznim vremeni-ma to je mnogo ~e{}a pojava nego {toimamo volje da priznamo.

[ta onda da radi neko ko sebe smatraumetnikom, a ne èli da u~estvuje u

propagandisti~kim javnim nastupima?Kako da se odbrani od surovog licemerjaonih koje Noam ômski naziva ”krdomnezavisnih umova”? Mora li bespogo-vorno da sluì, ili, u boljem slu~aju, da sesvojski potrudi kako bi u nekom kutkusvog dela ostavio jedva uo~ljivu, bockavu,satiri~nu àoku, kao Veroneze i mnogidrugi, nadaju}i se da }e jednom, neko inegde, razumeti o ~emu se zapravo radi?

ârobna kutija nije izda{na u stva-ranju slobodnih mogu}nosti. Bilo da je uulozi neprekidnog kriti~ara stvarnosti, ilida je stavljena u skoro olimpsku ulogustvaraoca i tuma~a novog sistema vred-nosti. Zato {to je u nas sve podlo`noli~nom tuma~enju. Kada se promene poli-ti~ke okolnosti, onda sleduje srdito pre-ispitivanje svih gre{aka prethodnika. Iniko ne uspeva da se seti ~ak ni pozi-tivnih detalja. Preko opasnih brzakaprave se novi mostovi, jer su postoje}i upobedni~kom zanosu poru{eni. Obrasci,likom novi, narodu se pompezno pri-kazuju, kako bi se op{te pona{anje {topre moglo uskladiti.

A sa onima koji i dalje, tvrdoglavo,èle druga~ije i lep{e i bolje? [ta u~initisa takvima? Ni{ta. Ba{ ni{ta. Slike onjima mo`da }e jednom i same stidljivoizroniti iz sumornih budàka na{egse}anja. Ali i onda }e, sigurno, opet dabudu va`nije neke druge stvari.

Vladimir Arsi}

OBRAZAC I SLIKA

cipi odnosa sa osniva~ima. Onda suupravnikova ovla{}enja u pozori{tuneograni~ena. Sada{nje stanje uprav-nicima omugu}uje fantasti~ne zlou-potrebe kojih do sada u na{em pozori{tunije bilo. Tako da neki upravnici o svemuodlu~uju: o kadrovima, repertoaru, podeliuloga, honorarima i sl., pa onda u svojimpozori{tima: reìraju, igaju glavne uloge,dodeljuju uloge i reìje svojim prijatelji-ma, ro|acima (suprugama, kumovi-ma,...) i tako dalje i tako dalje i to sve bezikakvog kriterijuma i pozitivnog pokri}a,a da za~udo niko ne reaguje.

U narednim brojevima Ludusapoku{a}emo, kolko tolko da osvetlimo ovuoblast ili makar skrenemo pa`njuna nju.Milovan Zdravkovi}

Rano smo saznali da je ve} kasno

SSnniimmaakk pprreeddssttaavvee DDvvee mmiirriissaa rruu`̀ee PPoozzoorrii{{ttaa nnaa TTeerraazziijjaammaa

LUDUS 1359

Metropola, s brda, s dola

...ISTO^NIHSUSEDA, RUMUNA!

Na poziv Emila Borogine, umet-ni~kog direktora Petog me|unarodnogfestivala [ekspira u Krajovi, gostovalo jeSNP sa predstavom ‘Mera za meru’, ureìji Dejana Mija~a. Otvaranje Festivalaje bilo 25. aprila, dva dana po{to jeobeleèna godi{njica [ekspirovog ro-|enja, a otvoren je predstavom ‘Bogojav-ljenska no},’ Deklana Donelana, na-stalom u koprodukciji moskovskog Festi-vala êhova i londonske trupe “Cheek byJonjl.” Za vreme desetodnevnog festivala,izvedene su predstave teatara iz TelAviva, Vilnusa, Budimpe{te, Krajove,Bukure{ta i Temi{vara.

... SUSEDASA ZAPADA!

Na Festivalu malih scena u Rijecigostovalo je JDP sa predstavom ‘Skakav-ci’, Biljane Srbljanovi}, u reìji DejanaMija~a. Ista predstava izvedena je i uLjubljani.

Istarsko naradno kazali{te iz Pulebilo je doma}in Somborskom teatru kojeje gostovalo sa predstavom ‘Paradoks’,Neboj{e Rom~evi}a i reìji Egona Sa-vina. I dalje kod prvih kom{ija, u BelomManastiru, Somborsko pozori{te je gosto-valo sa predstavom ‘Gospo|a ministarka’u reìji Gor~ina Stojanovi}a.

...SARAJLIJA!

âst da svojom predstavom ‘Sanletnje no}i’, otvori VII Me|unarodni festi-val lutkarskih pozori{ta za decu, ‘Lutfest’, 17.05. u Sarajevu, dobio je lazare-va~ki Puls teatar.

***Posle 23 godine NP iz Beograda

ponovo u SAD! Komedijom ‘Kir Janja’J.S. Popovi}a u reìji Egona Savina,predstavili su se publici u îkagu 16. i17. maja u North Shore Art Center.

NAMAU GOSTIMA...

Posle velikog uspeha na mati~nojsceni u Banja Luci, gde je pro{log meseca

***Narodno pozori{te Republike Srpske

izvelo je jo{ jednu predstavu u Beograduna Sceni Studio JDP-a, Lorkin ‘DomBernarde Albe’, u reìji \ur|e Te{i}.

Na Velikoj sceni JDP izveden je [ek-spirov ‘Hamlet’, nastao koprodukcijomsedam zemalja iz Evrope i regiona, ureìji Harisa Pa{ovi}a. Nakon sarajevskepremijere i izvo|enja u Zagrebu, i velikemedijske pa`nje koju je skrenula nasebe, stigla je i kod nas! Ovo je prva pred-stava u kojoj se danski kraljevi} sme{tana osmanski dvor u vreme najve}eguspona Otomanskog carstva!

„Prezadovoljan sam prijemom beo-gradske publike. U ~etvrtak nave~e jebila prava pozori{na svetkovina!” izjavioje reditelj, H. Pa{ovi}.

ovogodi{nju dobitnicu, Jelisavetu SekuSabli}. Plakete za gluma~ko ostvarenjeve~eri (pored S.C. Bojkovi}), dobili suNata{a Ninkovi} za ulogu Jelice u ‘Laì iparala`’, Ruìca Soki} za ulogu @ankeStoki} u ‘@anki’, Ivan Jevtovi} za uloguDu{ana u ‘@aklini Bandeka’, DubravkaKovjani} za ulogu Duke Suji} u ‘Svinj-skom ocu’i Tanja Bo{kovi} za uloguFeme u ‘Pokondirenoj tikvi. U okviruove manifestacija predstavili su se iamaterski teatri i glumci pozori{ta „Ra{aPlaovi}“ iz Uba, Gradskog amaterskogpozori{ta Svilajnac, Dramskog ansamblaKulturno umetni~kog dru{tva „BrankoRadi~evi}“ iz Pa~etina i Pozori{taPara}in.

***Pozori{te na Terazijama je oti{lo u

goste u â~ak sa svojom muzi~komkomedijom, ‘Pop ]ira i pop Spira’, Ste-vana Sremca, u reìji Juga Radivojevi}a,a na muziku Vojkana Borisavljevi}a.

***Regionalno pozori{te u Novom Pa-

zaru za ~etiri meseca premijerno jeizvelo dve predstave - „Domu, slatki gro-bu“ i „No} reklamo`dera“. U obe pred-stave igraju mladi glumci, studenti naInternacionalnom univerzitetu u klasiEnvera Petrovcija. Interesantno je da sutekstove pisali glumci, zajedno sa direk-torkom Regionalnog pozori{ta, AidomKoàr. Sude}i po pose}enosti i reakcija-ma publike, postoje razlozi za zadovolj-stvo u~injenim. A na redu je i saradnjasa stranim teatrima!

@IVO NASCENAMA ZA DECU

I najmla|i [ap~ani su imali svojupremijeru! ^lanovi Nezavisne dramskeasocijacije ”Veselo majmun~e” spremilisu predstavu ‘Zmajeva riznica’, inspi-risanu pesmama îka Jove Zmaja. Osni-va~ ove dramske grupe je Ljubi{a Ba-rovi}, glumac [aba~kog pozori{ta. Pred-stava se sprema i za u~e{}e na Zmajevimde~jim igrama, krajem maja.

***Zahtevan i sloèn komad ‘Tri sestre’

A.P.êhova, imao je u NP Beograd samotri postavke: 1937, 1969 i 2006! Premi-jera ‘Tri sestre’ u reìji Vide Ognjenovi},izvedena je na \ur|evdan. Iako jerediteljki ovo tre}i put da radi ovu pred-stavu (prethodne dve postavke su bile uCelju i Osijeku), rekla je: ” Ponavljam!êhova bih radila ceo ìvot! ”

U GOSTIMA KOD...

premijerno izvedena predstava Gospo|aministarka, NP Republike Srpske, (pro-gla{ena najboljom na proteklim 23.Nu{i}evim danima u Smederevu) igranaje u teatru „Madlenianum.“ Uvek aktu-elnu Nu{i}evu komediju reìrala je Mili-ca Kralj, a Svetlana Bojkovi}, gost teatraNP RS, za glavnu ulogu @ivke, na-gra|ena je na Nu{i}evim danima uSmederevu, Plaketom za gluma~koostvarenje ve~eri.

***Teatar Novi Lo| iz Poljske krajem

meseca gostuje u Studio 99 u Somboru sapredstavom ‘Bolest mladosti’ F. Bruknerau reìji I. Janu{evskog.

***‘Umreti je lako (Mourir c’est facile)’,

nije priru~nik o tome kako skratiti sop-stveni ìvot, ve} predstava nastala kaorezultat saradnje Italijanskog Institutaza kulturu i Sekretarijata za kulturuBeograda. Teatar “Projekat ObjektivnaDrama’’ je izveo ovu predstavu, ~iju re-ìju potpisuje Massimo Giannetti, u DAHTeatru - Centru za pozori{na istraìva-nja.

***Na Velikoj sceni NP u Beogradu

gostovao je Dràvni akademski teatar‘Vera Komisarèvskaja’ iz Sankt Peter-burga, sa svojom dramom ‘BAAL’,Bertolda Brehta.

MI KOD NASTezu da smo dobri doma}ini i jo{

bolji gosti, potvrdila su mnogobrojnagostovanja doma}ih pozori{ta na do-ma}im scenama. Tako je, izme|u ostalih,Narodno pozori{te iz Beograda kao pravidoma}in, ponudilo svoje ‘daske koje ìvotzna~e’ pozori{tima iz Podgorice, Kostol-ca, Novog Sada, Pan~eva i Poàrevca, ado kraja meseca gostoprimstvo }e uka-zati i pozori{tu iz Valjeva.

***Smederevo je, zahvaljuju}i 23.

Nu{i}evim danima, bilo doma}in brojn-im pozori{tima: NP Republike Srpske,NP iz Beograda, Favi teatru iz Beogra-da, Pozori{tu Slavija, Vr{a~kom pozo-ri{tu Sterija, Kru{eva~kom pozori{tu.Bila je to prilika da se na istom mestuokupe i glumci-komi~ari, dobitnici Nu-{i}eve nagrade za ìvotno delo, tako dasu Smederevci tokom Nu{i}evih danapozdravili Milana Laneta Gutovi}a, Ru-ìcu Soki}, Svetlanu Cecu Bojkovi} i

***Ni{lije su skoknule do Pirota da im

saop{te: ‘Mi ~ekamo bebu,’ Stevana Ko-privice u reìji Milo{a Jagodi}a. Kaù dasu Piro}anci s rado{}u do~ekali vest oprinovi...

***Na 11. Hercegnovskim pozori{nim

sve~anostima (HAPS) srela su se: Grad-sko pozori{te iz Podgorice (Udri ènski),Teatar Joakim Vuji} iz Kragujevca (Laài paralaà), Narodno pozori{te iz Kikinde(Sve je to Elvis zakuvao), Kraljevsko po-zori{te “Zetski dom” (Hanibal podzemni)i beogradsko pozori{te Bo{ko Buha(Alisa).

***JDP je sa svojom predstavom ‘Ska-

kavci,’ nakon zapadnih suseda, gostova-lo u Pan~evu i igra}e na Sterijinompozorju u Novom Sadu. A njima u gostestiglo je Zrenjaninsko narodno pozori{te,sa predstavom ‘U~ene ène’ @.B. Moli-jera, u postavci Kokana Mladenovi}a iSomborski teatar sa predstavama‘Paradoks’ N.Rom~evi}a i ‘Laà iparalaà’, u reìji Gor~ina Stojanovi}a.Gostovanje Somborskog pozori{ta se ovdenije zavr{ilo: stigli su sa predstavom‘Paradoks’i na festival Joakim Vuji} uKragujevcu.

NOVI PROJEKTI

Ideja Narodnog pozori{ta da sekulturolo{ki nivo predstava podigne i uunutra{njosti po~ela je da se realizujekroz zajedni~ki rad NP Beograd i za-je~arskog Teatra „Zoran Radmilovi}.“ Upredstavi ‘Kamen za pod glavu’ MiliceNovkovi} u reìji Juga Radivojevi}aigra}e glumci oba pozori{ta, a premijere}e biti odigrane u Zaje~aru na „DanimaZorana Radmilovi}a“, a onda i uBeogradu, gde }e predstava ostati kaostalna. ” Ovo je odli~na prilika da se {irojpublici pribliè beogradski glumci, aglavnom gradu oni iz pozori{ta u unu-tra{njosti. Zaje~ar je prvi grad sa kojimradimo, a sli~ni projekti slede sa pri-{tinskim i {aba~kim pozori{tem.” Rekaoje direktor drame Narodnog pozori{ta,Boìdar \urovi}.

***De~ije pozori{te Republike Srpske iz

Banja Luke predstavi}e se somborskojpublici sa predstavom za decu ‘ârobnafrula,’ V. A. Mocarta, u reìji B. Kolevske.

***‘Zimogro`ljivi kralj’ obradova}e ma-

le ljubitelje lutkarskog pozori{ta u Zre-njaninu! Tekst Ferenca Mora adaptiralaje i reìrala Irena Tot, kojoj je ovo sedmareìja. Radnja bajke je sme{tena u seoskiambijent i pruà mogu}nost za igru.Izvodi se na ma|arskom jeziku.

***Svoja ‘Tri praseta’ odvelo je pozori{te

Bo{ko Buha da ih vide novosadski ma-li{ani, a ‘Fazone i fore’ spremili su zadecu u Tr{i}u.

PREMIJEREU Ateljeu 212 premijerno je izvedena

predstava ‘Pomorandìna kora’, potekstu Maje Pelevi}, u reìji GoranaMarkovi}a. Inspirisana reklamom zaanticelulit kremu, Maja Pelevi} je krozlik glavne junakinje ispri~ala intimnuispovest ène koja nastoji da se uklopi uulogu koja se od nje o~ekuje i koja u tomene uspeva.

***U okviru sezone ‘Plej [ekspir’ pre-

mijerno je izvedena predstava ‘Otelo’, ureìji Jovana Gruji}a, na Ve~ernjoj scenipozori{ta ‘Bo{ko Buha’. Nakon ‘Ukro-

}ene goropadi,’ ‘Dva viteza iz Verone’ i‘Otela’ sezona ‘Plej [ekspir’ }e bitizaokruèna ‘Bogojavljenskom no}i’(premijera 24.maja) i ‘Burom’.

***Predstava ‘Poseta stare dame’ Fri-

driha Drenmata u reìji Stefana Sabli}aimala je premijeru u Bitef teatru. Ovupredstavu interesantnom ~ini i porodi~nianga`man: majke, Jelisavete Seka Sab-li}, u glavnoj ulozi, i sina Stefan, redite-lja. Kolika je cena ljudskog ìvota i da liza milijardu kupuje{ pravdu, pitanja sukoja ova predstava pokre}e.

***Pozori{te na Terazijama dobilo je i

svoje ‘Heroje’, u reìji Slavenka Sale-tovi}a. Inspirisan ~uvenim romanomVladimira Vojnovi~a „@ivot i priklju~enijevojnika ônkina“, reditelj je ispri~aopri~u o nema~kim vojnicima koji su krajrata do~ekali u nekom na{em selu! A {tase sa njima de{avalo, videla je publika napremijeri 18. maja!

Mirjana Jur~i}

KKaalliinnaa KKoovvaa~~eevvii}} ii MMii{{aa JJaannkkeettii}} uu pprreedd--ssttaavvii TTrrii sseessttrree

10

EX YU

LUDUS 135Lu

Me|usobna gostovanja eks ju-goslovenskih pozori{ta se na-stavljaju. Dok je ansambl SNG

Ljubljana predstavio najreprezentativni-je komade u Makedoniji, u SNG NovaGorica gostovalo je ”Narodno pozori{te”iz Tuzle. Tuzlani su se predstavili ko-madom Nikolaja Koljade Koko{ka ureìji Tanje Mileti}-Oru~evi}.

***Na sceni Linhartove dvorane ”Can-

karjevoga doma” nastupala je plesnatrupa ”Akram Khan Company”. Plesa~isu nastupali u koreografiji jednog odvode}ih britanskih igra~a i koreografa,Akrama Khana.

***Reditelj Dijego de Brea nastavlja da

se bavi delima Kristofera Marloa. Poslepro{logodi{nje premijere ”Edvarda II”(komad smo gledali na Bitefu) na scenuSNG-a Nova Gorica postavio je Tragi~nuistoriju doktora Faustusa, komi~nu tra-gediju o izazivanju sudbine. U literaturio renesansoj drami moè se na}i mi{lje-nje da je [ekspir umro u 29. godini kaoMarlo, ne bi bilo sumnje ko bi bio najve}idramati~ar engleske renesanse. Marlo jena{ao motiv za svog Fausta (1592) iznema~ke ”Knjige o Faustu”, koja je u tovreme ve} bila prevedena na engleski.Boemskog agenta tajne policije je zame-nio doktorom teologije koji prodaje du{u|avolu. Marloov Faust (sa svojim fan-tasti~nim i teatarskim elementima) po-stao je veoma popularan i ~esto je upro{losti postavljan kao farsa. Danas, mit

o Faustu, zajedno sa mitom o Don @uanu,izazivaju}a je slika demonske snage kojaèli da zaposedne apsolutno sve.

***Nova predstava Drame SNG Ljubl-

jana je Bolesti mladeì FerdinandaBruknera. Slovena~ku praizvedbu re-ìrao je Mateja Kole`nik. Seks, alkohol idroga, mo}, ljubav, traènje (polnog)identiteta i smrt - tako bi se lako poveza-le glavne teme Bruknerovog dramskogprvenca nastalog 1925. Komad je svevre-men i aktuelan, on bez cenzure govori omukama i ~e`njama mlade izgubljenegeneracije posle Prvog svetskog rata.Grupa studenata na ve~ernjim zabavamau studentskom domu poku{ava namiritisve svoje èlje. Tada }e ispasti da jesloboda koja im je pruèna zapravodestruktivna. Postkoitalna melanholijaprerasta u razo~aranje i depresiju. A begu omamu lako moè prineti smrt...

***Na maloj sceni SNG Maribor premi-

jerno je izvedena Intimna komedija(Private Lives) engleskog dramati~araNoela Kavarda. Reditelj je Zvone [edl-bauer.

Biv{i partneri Amanda i Eliot su namedenom mesecu svako sa svojim novimpartnerom, u istom ~asu, u istom hoteluna francuskoj rivijeri, gde ih deli hotels-ka terasa. Kada se sretnu, me|usobnaprivla~nost i nezaustavljiva strast u~inisvoje. Njihovi partneri, Sibil i Viktor,ostanu sami, a Amanda i Eliot pobegnu uljubavno gnezdo u Pariz. Pitanje je da li

}e veza opstati ili }e se ponoviti bra~nibrodolom od pre pet godina? Kavardovudramu smo imali prilike da vidimo u”Beogradskom dramskom pozori{tu”.

***Matja` @upan~i~ je reìrao novu

postavku Hamleta Vilijema [ekspira u”Mladinskom gledali{~u ljubljanskom”.”Hamlet je drama svih drama. Pri~a o~oveku koji se ne moè odlu~iti nije bezrazloga postavljena u svet politi~kihintriga, bezobzirnog boja za vlast...[tavi{e: Hamlet je porodi~na drama,zgoda o ljubavi i prevari, ma~evanju iludilu. I na kraju - ali i na za~etku -pri~a o danskom kraljevi}u je genijalnametafizi~ka parabola, neponovljivonapeta u prostoru izme|u duha igrobara. A ni to nije sve. Hamlet je igra opozori{tu, o njegovoj magi~noj mo}i, pod~ijim pritiskom zlo~inci priznaju svojegrehe. Politika? Intima? Metafizika?Pozori{te... Ko se na|e o~i u o~i s tomkompleksnom i provokativnom tea-tarskom igrom, na{ao se pred nepregled-nim brojem razli~itih predstava, inter-pretacija, analiza, knjiga... Zato je jasanodgovor na pitanje za{to opet postavitiovaj komad. Sigurno je da dramu trebauzeti ~isto, bez celofana i dekorativnos-ti...”, delovi su rediteljeve bele{ke.

***Skakavci Biljane Srbljanovi}, u re-

ìji Dejana Mija~a i izvo|enju ”Jugo-slovenskog dramskog pozori{ta” gosto-vali su na seni DrameSNG Ljubljana.

A. J.

RENESANSNA DRAMA - MARLO I [EKSPIRVesti iz Slovena~kog gledali{~a

Peti festival bosanskohercegova~kedrame odràva se od 23. maja do1. juna u Zenici, u organizaciji

”Bosanskog narodnog pozori{ta”. Uglavnom takmi~arskom programu na{lose deset predstava pozori{ta iz BiH, Srbi-je i Crne Gore i Makedonije, koja su nasvom repertoaru imala drame bh. pisaca.Ovogodi{nji festival otvara ”Kru{eva~kopozori{te” predstavom ”Dervi{ i smrt”Me{e Selimovi}a. U okviru festivala je ipremijera predstave ”Kralju, ipak, nesvi|a se gluma”. U~estvuju: SARTR spredstavom ”Nevesta od ki{e”, Kamerniteatar ‘55 iz Sarajeva s predstavom”@enski turbo folk bend”, NP RS iz Ba-nja Luke s ”Petrom Ko~i}em”, Detskiteatar Skoplje s ”Pinokiom”, Pozori{temladih Sarajevo s predstavom”Deca saCNN-a”, sarajevsko Narodno pozori{te i”Legenda o Ali-pa{i” i Teatar ”Kabare”iz Tuzle s ”Prikazanjem”. U posebnomprogramu turski teatar ”Beledi” iz Istan-bula izvodi predstavu ”Rat i èna”.

***Goran Bregovi} je izveo Cigansku

operu sa sre}nim zavr{etkom - Karmenu banjalu~koj dvorani ”Borik” s ”Orke-strom za ven~anja i sahrane”. Bregovi}je autor teksta i muzike, scenograf i re-ditelj, a napisao ju je kako bi romskojmuzi~koj tradiciji ostavio jednostavnuoperu koju bi mogao izvoditi mali orke-star. Premijera ove ”Karmen” odràna jeu torinskom teatru ”Stabile” 17. aprila2004. godine, a zatim je izvedena i u Mi-lanu, Rimu, Parizu, Ljubljani, Beogradu

i Rijeci. Radnja opere je sme{tena naBalkan i prati doìvljaje mlade romskeproro~ice Kleopatre, ludo zaljubljene u~ista~a ulica po imenu Baki. Za razlikuod Bizeove ”Karmen” u kojoj glavna ju-nakinja gine, Bregovi}eva Karmen seudaje za odabranika svoga srca.

“Dozvolio sam sebi nagrditi Bizeovuoperu, jer je to jedina opera koju istinskivolim. Karmen, èna sna`na i strastve-na, iz sveta Cigana koji ìve na periferijigrada, na margini dru{tva, u siro-ma{tvu, ali koja ima sposobnost da ìvi sironijom i velikom stra{}u”, rekao jeBregovi}.

***Istaknuti beogradski pesnik, Ljubi-

voje R{umovi}, proveo je knjièvnopopodne u druènju sa banjalu~kim os-novcima u De~jem odeljenju ”Narodne iuniverzitetske biblioteke RS”. Ne samoda je pesnik uspostavio odli~an kontaktsa mla|om publikom, nego su mali{aniumesto njega recitovali poznate stihove,ńasedali´ na njegove fazone i postav-ljali mu pitanja. ”Du{ko Radovi} je rekaoda za decu treba pisati kao i za odrasle,samo mnogo bolje. Moja nova knjiga Tri~vora na trepavici sadràva}e pri~e,pesme i moje crteà iz perioda od pre vi{eod 55 godina, projekte koje sam kao malismi{ljao i crtao, recimo tobogan za od-lazak u {kolu ili ki{obran za pet |aka”,rekao je R{umovi}.

***Film, Nebo iznad krajolika, Nenada

\uri}a, posle svetske premijere na Film-

komediju Ministrostrastvenologija nasceni Doma mladih u Trebinju. Komad jera|en po dramskim tekstovima ”Gospo|aministarka”, ”Vlast” i ”Mister dolar”,Branislava Nu{i}a a u reìji @eljka Mi-lo{evi}a. ”U prvoj verziji na{e igre Nu-{i}a bile su njegova ~etiri dela, ali smozbog duìne radnje izbacili delove iz´Pokojnika´, a da pri tome nismo punoi{li na u{trb slike vlasti koju smo, modi-fikuju}i Nu{i}a i prilago|avaju}i ga ma-lo vremenu sada{njem, èleli i do~arati“,istakao je reditelj.

***I Banja Luka je obeleìla 250 godina

od ro|enja Mocarta spektakularnomizvedbom Rekvijema, poslednje inedovr{ene kompozicije ovog velikana.Vi{e od 170 studenata okupljenih uZdruèni hor i orkestar akademija i fa-kulteta umetnosti iz Banja Luke, Beo-grada, Bijeljine, Cetinja, Kragujevca, Sa-rajeva i Isto~nog Sarajeva, nastupilo jepod rukom dirigenta Darinke Mati}-Marovi}. ”Rekvijem” - misu za mrtve,1791. godine po glasniku je naru~io grofFranc fon Valseg-Stupah, koju je kaomuzi~ar amater hteo da izvede u spomen

na preminulu suprugu i da ga prikaèkao sopstvenu kompoziciju. Ve} vidnobolestan, Mocart je tu porud`binu nazvaosvojom ”samrtnom pesmom” i nije jezavr{io do smrti. Delo je dovr{io Mocar-tov u~enik Zismajer.

***Performans Romeo i Julija beograd-

ske trupe ”Mimart” u produkciji BELEF-a 04 gostova}e na 9. Teatarfestu u Sara-jevu koji traje od 12. do 21. maja. “Uzelismo Romea i Juliju koji su bili inspiraci-ja za mnoge umetnike i okrenuli smo sepokretljivosti tih likova. Oni se razvijajupod pritiskom spolja{nih okolnosti isvojih preìvljavanja, potpuno su dru-ga~iji na kraju u odnosu na po~etni su-sret. Ovu vezu pokretljivosti likova dovelismo u vezu sa pokretljivo{}u tela, ali nena aspektu igre ve} govora tela. Sa maloteksta pokretima smo prikazali druga~ijitok tragedije, mi kre}emo od smrti pa dosusreta, pogleda. Mi iznosimo pozitivnistav o dobroti i ljubavi, vidimo svetlost ubudu}nosti”, rekla jeNela Antonovi}.

Aleksandra Jak{i}

skom festivalu u Sofiji gde je dobio ispecijalnu nagradu me|unarodnog ì-rija, imao je i ´doma}u´ premijeru u Sa-rajevu. \uri}eva komedija govori o topli-ni bh. ~oveka, njegovoj srda~nosti, ne-posrednosti i razumevanju druga~ijegna~ina ìvota.

Pri~a prati mladu FrancuskinjuDeboru koja sticajem okolnosti zaluta uzaba~eno planinsko selo, gde sre}eme{tanina Mehmeda koji poku{ava dajoj pomogne. Kroz niz humoristi~nih si-tuacija u kojima njih dvoje, koji se spo-razumevaju rukama, poku{avaju pro-na}i telefon i na~in da Deboru vrate uSarajevo, mlada Francuskinja upoznajegaleriju likova...

***Premijera mjuzikla Briljantin sara-

jevskog ”Kamernog teatra ‘55” u reìjiBranka Veki}a odloèna je za septembar,jer jo{ nisu dobili autorska prava zaobradu ovog popularnog mjuzikla. ”Bril-jantin” Dìma Dèjkobsa i Vorena Kejsi-ja, prvi put se na pozornici pojavio 1971.godine kao amaterska produkcija u î-kagu. Godinu dana kasnije je preba~enna Brodvej gde je do kraja 1980. odigranvi{e od 3 300 puta. Kriti~ari najpre nisudelili mi{ljenje publike koja je mjuziklprihvatila s odu{evljenjem, ali nemasumnje da su i pri~a i pesme ostali popu-larni i 35 godina nakon prve izvedbe.Popularnosti ”Briljantina” svakako jedoprinio i film iz 1978. s Oliviom Njutn-Dòn i Dònom Travoltom u glavnimulogama, za koji je dopisano i nekolikododatnih melodija.

***^lanovi trebinjskog dramskog studi-

ja Kulturne scene ”Male stvari” izveli su

TRI ^VORA NA TREPAVICI[ta se doga|a u pozori{timaBosne i Hercegovine

TTeeaattaarr ppookkrreettaa:: RRoommeeoo ii JJuulliijjaa

FFaauusstt

HHaammlleett

LUDUS 13511

EX YU

SUROVI SVET REALNOSTI

Nova predstava ”Albanskog teatra”je Jastu~ko, drama jednog od naj-poznatijih savremenih irskih

pisaca Martina Makdone. Rediteljka So-fija Ristevska je okupila mladu glu-ma~ku ekipu. Komad je napisan 2003.g. ipremijerno je izveden u ”Royal CourtTheater” u Londonu. Na malom prostoruogra|enom prozirnim zidovima, kojipredstavlja policijsku kancelariju u kojojse vodi istraga, odigrava se surovi svetrealnosti. U tri dela pisac govori o tri jed-nako stra{na doga|aja kojima vladaagresivnost. Gledaoci su, kao i ljudi uìvotu, stavljeni u poziciju voajera kojigleda i ne reaguje na ono {to se drugimade{ava. Radnja prati mladog piscaKaturjana koji pi{e pri~e o ubistvimadece. Njega privedu kao osumnji~enog zanova ubistva i nestanak dece koja su sedesila kao u njegovim pri~ama. Sledede{avanja u kojima niko od aktera nijepo{te|en. Ovaj komad igra i u ”Beograd-skom dramskom pozori{tu” u reìji AnjeSu{e.

***Komad ra|en po tekstu Irineu{a

Iridinskog Zbogom Juda premijerno jeizveden na sceni ”[tipskog teatra”. Dra-mu jednog od najizvo|enijih poljskihautora postavio je Ljubi{a Georgijevski.Radnja se odigrava oko mladi}a koji jenazvan po apostolu. De~ak je uhap{enpod sumnjom da je izdao {efa organizaci-je. Pod torturom i mu~enjem da priznane{to samo jer se zove tako, mladi} seobesi. ”Pri~a zapravo govori i ludilu tero-

rizma. Re~ je o zaveri, paranoji, zlu”,rekao je Traj~e Ka~arov, direktor pozo-ri{ta.

***Makedonski glumac Nikola Rista-

novski dobio je anga`man u ”Beograd-skom dramskom pozori{tu”. Igra}e upredstavi Egona Savina, koja nastaje potekstu Edvarda Olbija i zove se ”Koza”.Nikolina partnerka je Svetlana Bojkovi}sa kojom tuma~i bra~ni par. Savin je ve}sara|ivao sa Ristanovskim pre 11 godinana sceni Drame MNT-a. Igrao je, tako|e,i u ”Crnogorskom narodnom pozori{tu” ukomadu ”Nigde nikog nemam”.

***Rade [erbedìja }e sa svojim teatrom

”Uliks” biti ekskluzivni gost ovogodi-{njeg ”Ohridskog leta”. Nastupi}e u pred-stavi ‘Mara Sad’ u kojoj igra naslovnuulogu. Tekst je baziran na ìvotu Mar-kiza de Sada. Festival }e otvoriti ”Carskibalet” iz Moskve sa ”Karmen” i ”Bo-lerom”.

***U pozori{tu ”Centar” u Skoplju go-

stovalo je ”Slovensko narodno gledali{~e”iz Ljubljane. Gosti su prikazali nova~itanja klasike u komadima ‘Ana Kare-njina’ u reìji Du{ana Jovanovi}a, ‘Bra}aKaramazovi’ u reìji Mileta Koruna iMarloov ‘Edvard II’ u reìji Dijega deBree. Pored ´klasike´ izveden je i ko-mad ‘Alamut’ ra|en po romanu Vladimi-ra Bartola u reìji Sebastijana Horvata.Najve}i utisak ostavila je petosatnapostavka ”Bra}e Karamazova”.

***Najpoznatiji makedonski filmski

reìser, Mil~o Man~evski, snima}e tokomleta svoj novi film ”Koske”. Okupio jevrhunsku ekipu koju predvode kompozi-tor Zbignjev Preizner, najpoznatiji posaradnji sa K{i{tofom Ki{lovskim, oska-rovac Dejvid Mans i Bertolu~ijev snima-telj Fabio ânketi.

***‘Pe~albari’ Antona Panova namens-

ki su postavljeni na sceni ”Strumi~kogteatra” koje nosi Panovo ime, povodomstogodi{njice od pi{~evog ro|enja. Bran-ko Stavrev potpisuje reìju, dramatizaci-ju i izbor muzike. Reditelj je uneo novo~itanje teksta - trudio se da izbegnepatetiku. Sudbinu pe~albara je prikazaopreko multiplikacije lika Konstadina kaodede, tate i sina. Doga|anja se ponavljajusamo su godine druge. Ipak, sin kaopredstavnik mlade generacije odbija dabude kao otac, poku{ava da sru{i pa-trijarhalne norme. Ali postaje pe~albar.Stavrev gradi predstavu na dva nivoa. Usredini scene je ogromna pe} ~iji plamenguta humanost - to je donji nivo. A goreiznad pe}i je ćarstvo´ srebroljubaca ko-ji za kamatu prodaju i svoj porod. PoStavrevu, Panovljev komad sadrì ve~neteme pa je aktuelan i danas. Reditelj je upostavci koristio Vangelisovu muziku.Ovo izvo|enje ujedno obeleàva i sedam-desetogodi{njicu od prvog izvo|enja dra-me u Skoplju.

***Premijerom komada ‘Farsa o Hra-

brom Naumu’ u reìji Rusomira Bogda-novskog zvani~no je ponovo otvorenoohridsko profesionalno pozori{te. Teatarje bio napu{ten pedeset godina.

***Premijera pozori{ne predstave ‘Poe-

ti~ni buket’ u kojoj grupa mladih entuzi-jasta poku{ava da pribliì poeziju teatru

i teatar ljubiteljima poezije, odràna je u

bioskopu ”Frosina”. Projekat je kopro-

dukcija ”De~jeg kulturnog centra” i

vele{kog narodnog pozori{ta ”Jordan

Hadì Konstantinov-Dìnot”.

A. J.

Pozori{ne novosti iz Makedonije

HASANAGINICA KROZ PREPLITANJE VREMENA

Nakon nedavne 300. izvedbe pred-stave ”Tajne za~arane {ume” i100. izvedbe ”Henrika V”, pozo-

ri{te ”Mala scena” nastavlja sa obe-leàvanjem jubileja. Tako je predstava”Kako je Tonkica kupovala kruh” (pra-izvedena je 2004, i govori o prvom samo-stalnom odlasku dece u kupovinu)odigrana stoti put, a ”Roda i lisac” (za-bavni komad za decu koji poru~uje da”ne treba ~initi drugima ono {to ne èli{da tebi ~ine”) ~ak 300. put. Tekst Tonkiceje napisao Jasen Boko, rediteljka je Mate-ja Kole`nik iz Slovenije, dok je malimjuzikl temeljen na poznatoj Ezopovojbasni napisala Zvjezdana Ladika, a nascenu postavio Ivica [imi}.

***Po oceni ìrija najbolja predstava

”Maruli}evih dana” je ‘@aba’ DubravkaMihanovi}a u izvedbi Teatra ITD izZagreba (ujedno i najbolji tekst), a premaoceni publike, najbolja je ‘PredstavaHamleta u selu Mrdu{a Donja’ IveBre{ana i HKD Teatra iz Rijeke. Posebnanagrada Marul za izvanredan sklad ivrhunsku izraàjnost svih segmenatakazali{nog ~ina dodjeljena je predstavi‘Fragile!’ Tene [tivi~i} u izvedbi Sloven-skog mladinskog gledali{~a Ljubljana.Nagra|en je i reditelj ovog komada,Matja` Pograjc.

***Drama Tenesi Vilijamsa ‘Iznenada

pro{log leta’ u reìji Snjeàne Banovi}-Dolezil premijerno je izvedena u HNKVara`din. Drama je napisna i praizvede-na 1958. i na prvi pogled li~i na filmskitriler – tajna tragi~ne smrti otkriva se upotrazi za mogu}im po~initeljem zlo~ina.Ispod tog okvira, me|utim, o~ekuje nasneverovatan, iznena|uju}e potresan svetsloènih psiholo{kih problema, ljudskih

odnosa i mra~nih, bri`no skrivanih imu~nih porodi~nih tajni, uàsnijih ~ak iod samog nesretnog doga|aja. ”Svakisusret s Vilijamsom, ironi~nim melodra-mati~arem i piscem niza tzv. ju`nja~kihgoti~kih drama predstavlja za sva-kog pozori{nog reditelja koji posegne zanjima magi~nu kutiju koja sa svakimotvaranjem nudi novi, simbolima i zna-~enjima bogatiji svet”, napisala je re-diteljka. Istoimeni film reìrao je DòzefL. Mankievi~ 1958. godine s KetrinHepbern, Elizabet Tejlor i Montgomeri-jem Kliftom. u glavnim ulogama.

***Predstava ‘Pasijans’ koreografa

Iztoka Kova~a rezultat je saradnje ”Za-greba~kog plesnog ansambla” i ”Zagre-ba~kog kazali{ta mladih” s ”En-Kna-pom” i ”Cankarjevim domom” iz Lju-bljane. Komad govori o ljudskoj potrebiza kontaktom u vremenu sve prisutnijeiluzije realnog. Kova~ provokativno is-traùje savremenu medijsku sliku stvar-nosti, postavljaju}i krucijalno pitanje, jeli istina danas ograni~ena samo na vizijepojedinaca i moè li se kroz kontakt sdrugim dose}i istinska komunikacija?”Pasijans” je inspirisan drevnom indi-jskom parabolom o slepim mudracima islonu. Svaki od njih uveren je da razumepravu prirodu slona, a ni jedan nijesposoban spoznati celinu...

***Na secni Drame HNK-a Zagreb

premijerno je izvedena ‘Hasanaginica’.Drama u stihovima Milana Ogrizovi}apolazni je tekst na temelju kojeg je glu-mac i reditelj Mustafa Nadarevi} napisaosvoju verziju slavne balade, zapisane1774. godine, o tu`noj sudbini èneturskog age. Sme{tena u bezvremenskiokvir, nova ”Hasanaginica” pri~a o

~ar{iji, Hasanaginom dvoru, ljubaviaginice i njenom ponosu, a u pri~i seisprepli}u dva vremena – sada{nje ivreme Hasanage, povezuju}i ljudskesudbine kroz vreme. Kritika isti~e daje Nadarevi}eva prerada i reìja Ogri-zovi}eve ”Hasanaginice” vrlo promi{lje-na i uspela predstava. Mreà odnosalikova dopu{ta brojne plodne kombinaci-je koje je Nadarevi} uo~io i potom ihuverljivo isprobao na sceni. Reditelj jeuveo nove tragikomi~ne likove koji su mubili potrebni za do~aravanje bosanskeatmosfere i rituala Zapadu nerazumljivarasipanja vremena. Taj svet predstavljenje likovima Grbe, ]ore, Pjane i u~enogPjesnika. Umetnuti prizori kafane dajuìvost te su svojevrsni intermeco u dram-ski napetim zbivanjima. Scenografija jevelika svetloplava kutija s prozorima po-krivenim arabeskom kroz koje svetlopravi zanimljive lomove i sretno je uskla-|ena s muzikom koja predstavi donosirafiniranost i ~ini je lirskom dramom.

Mustafi Nadarevi}u nije ovo prvisusret s Ogrizovi}evom ”Hasanagini-com” – igrao je svojevremeno Imotskogkadiju, u reìji Dine Radojevi}a, {to je,kako sam svedo~i, presudno delovalo nanjegovo gluma~ko sazrevanje, mnogogodina posle napisao je filmski scenarioprema ”Hasanaginici”, a svoju dramskuverziju je pre nekoliko godina postaviona scenu u Sarajevu, igraju}i i u njojHasanagu.

***Hrvatska praizvedba ‘Brane’ Kono-

ra Mek Fersona postavljena je na sceniDrame HNK Split, u reìji Borna Arma-ninia. U jednom baru u ruralnoj Irskoj~etiri me{tana, èle}i da impresionirajuènu koja je do{la iz grada, prepri~avajumisti~ne i jezive doga|aje iz mesta, pogo-tovo iz ku}e u kojoj je èna odsela.Lako}u kojom oni prelaze preko nelagodei straha {to raste u njoj, prekida njena

pri~a, intimnija i manje povr{na od nji-hovih. A onda se sve promeni, i lakomi-sleni junaci postaju njeni sapatnici, anehajnu superiornost zamenjuje dubokosaose}anje. To je drama o nepodno{ljivojpovr{nosti kojom pristupamo drugimljudima i sudimo ih prema svojim pred-rasudama. Drama ”Brana” praizvedenaje u londonskom ”Royal Court Theatre”1999. godine i doìvela je velik uspeh,kako u Evropi, tako i na Broodveju.Beogradsku verziju reìrala je MilicaKralj u ”Ateljeu 212”.

***13. Me|unarodni festival malih

scena odràn je od 3. do 10. maja 2006.godine. Selekcija broji 12 predstava iz 8evropskih zemalja. Vrhunac festivalapredstavlja nastup ”Teatra mladog gle-datelja” iz Moskve, s ‘Rot{ildovom violi-nom’ êhova u reìji Kame Ginkasa. Tusu i predstave iz Nema~ke (”Tart Pro-dak{n” s ‘Marijom Stjuart’), ê{ke (”Stu-dio Farm in the Cave” s predstavom‘Sclavi’) i Bugarske (”Den Gri Company”s ‘Domom Bernarde Albe’), kao i izborreprezentativnih predstava iz zemaljanastalih na podru~ju biv{e Jugoslavije: izSlovenije SNG s ‘Hodnikom’ i SMG s‘Kasparom’, SCG predstavljaju ‘Ska-

kavaci ‘JDP-a, a BiH ”Kamerni teatar 55”iz Sarajeva s predstavom ‘Helverovano}’. Iz Hrvatske su ‘Vrata do…’ ZKM-a, ‘@aba’ Teatra ITD, ‘Zlo~in na kozjemostrvu’ Talijanske drame HNK Rijeka ipredstava ‘Hamleta u selu Mrdu{aDonja’ rije~kog HKD teatra. Iako je re~ opredstavama razli~itih poetika i ànrova,sve ih povezuje tematska odrednica:zainteresovanost za psihologiju zatvo-renih i izolovanih mikrosvetova. Karak-tersitika ovogodi{njeg festivala je i velikibroj predstava koje u jedinstvenu organ-sku celinu spajaju verbalno i neverbalno,dramsko i fizi~ko pozori{te. O festival-skim nagradama odlu~iva}e ìri usastavu: Svetlana Bojkovi}, Tomi Ja-neì~, Vili Matula, Nenad Stojanovski i@eljka Tur~inovi}.

***‘Kiseonik’ rediteljke Tatjane Mandi}-

Rigonat, po tekstu ruskog pisca IvanaViripajeva uvr{}en je u takmi~arskuselekciju ovogodi{njeg 7. me|unarodnogFestivala kamernog teatra „Zlatni lav“ uHrvatskoj. Festival programskog naziva”Grad an|ela” odrà}e se u gradu Uma-gu od 7. do 16. jula 2006.

Aleksandra Jak{i}

Kazali{ne novosti iz Hrvatske

NNiikkoollaa RRiissttaannoovvsskkii,, gglluummaacc

KKiisseeoonniikk ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

EEddvvaarrdd IIII ((ffoottoo:: TToonnee SSttoojjkkoo))

Statisti~ari tvrde da svakih 5 sekun-di u svetu iza|e po jedna knjiga.Koliko je to ubijenih {uma. Pisati

“za ve~nost” isto je {to i kuvati ru~ak zadogodine. Daje iluziju da }e to neko ~itati,kao {to bi nas i “avansni” ru~ak zavaraoda dogodine ne}emo krepati od gladi.Pozori{ni se svet, kanda, puno vi{e bojiprolaznosti od ostalog sveta. Mo`da zato{to je “prolazniji”, tj. tako sam sebi izgle-da. Gledamo svoja dela kako se gase,kako ih publika zaboravlja, dive}i senovima... Nadìvljavamo svoje premi-jere, a neki i poslednju reprizu, pa mnogiu tome nalaze izvesne razloge za senti-ment. Tu`njikavo je pisati na 325 stranau 500 primeraka (!) o igrama koje suvidele na hiljade gledalaca. Ako ima onihkoji se se}aju - nema razloga, a onimakoji se ne mogu se}ati i ne treba dokaz dasmo postojali. Mo`da treba teatarcima?Da dokaù - {ta? I kome? Ovoj deci kojamisle da svet po~inje od njih, kao {to smoi mi mislili da po~inje od nas?! [to je,uostalom, ta~no. Na{ je po~injao s nama,a njihov s njima. Kao da se bojimo danam mla|i i lep{i ne veruju da smo i minekada bili mla|i, lep{i i energi~niji. Kaoda se te nevere vi{e boje upravo oni kojinisu verovali svojim prethodnicima. Zarnije jasno da se radi o obi~nom sukobugeneracija u kome smo mi, zbog vismaiora, izdali i pre{li na drugu, matoru,akademsku stranu? [to }e se desiti injima.

Neko ve~e mi je palo na pamet da semajka Ane \or|evi} pora|ala dok sam jareìrala svoju diplomsku predstavu. To,dok sam gledala Aninu reìju. Onomadmi se ~inilo da radim najva`niju stvar,(Kamijev Kaligula, bogati! Kojega,uzgred re~eno, izludi ba{ prolaznost...) azapravo je va`niju stvar ~inila Aninamama. Ali, {to re~e Vonegat, “medu stva-ri koje ne moè{ izmeniti spadaju:pro{lost, budu}nost i sada{njost”. Moè{,naravno, ostaviti ukori~enu tvrdim pove-zom svoju sliku o minulim danima. Zarazliku od neke slike koju neko drugipamti. I da veruje{ da }e tvoja istina, utvrdom povezu, potrajati duè negone~ija u se}anju.

Radomir Putnik je, na promociji,rekao da su skoro svi veliki pozori{nipokreti trajali po oko 15 godina, kao iPozori{te Dvori{te. Mislim, ipak, da jeprava pozori{na ljubav, kao i svakadruga ljubav - dvogodi{nja biljka. Sveostalo je neka vrsta braka, pa bio oninstitucionalizovan ili ne. Dvori{tu nijedozvoljeno da postane institucija. Pro-gutao ga je Belef. Po zakonu ja~e ribe.îm se pojave pare, eto i gospodara. Za-nimljivo je da promenom reìma nisupucale reìmske institucije i teatri, njih jeprosto preuzimao novi reìm (koga su~esto ~inili isti ljudi), a pucale su ne-reìmske tvorevine, kao Dvori{te. Kao {toje propa{}u socijalizma propala prvobiv{a Jugovina, koja je bila najmanjesocijalisti~ka. Sve ostale koje su imalepravi, ljuti real-socijalizam, prosto supreuzeli drugi reìmi. Pli{ano, bez krvi...Nelogi~no, ali istinito.

Svi smo u Dvori{tu i ostajali po 1-3godine. Neki bi se povremeno vra}ali u

poneku predstavu. Jedini koji je tu bio 15godina bio je P. Zec, te se iz toga moèzaklju~iti da je on li~no bio pozori{nipokret. [to se moè zaklju~iti i iz ovemonografije. Logi~no, ali neistinito.

I dan danas bi mnogi od nas, veru-jem, voleli da imaju svoje pozori{te (ilifilmsku ku}u, kao Laza. Ili dràvu, kaoLeka.). Neki bi (kao Zeka) voleli velikiteatar, najbolji, grandiozan, glamurozan,besmrtan... Meni bi prijao mali, veseo,nasmejan, prolazan, otvoren i pun.

Zato se na{a se}anja na Dvori{te ra-zlikuju. Ja se, npr. se}am da smoGordanu Kosanovi} zvali Velika Goca, aGordanu Pavlov Mala Goca i da su se svismejali kad sam uztvrdila da su onepodjednake visine. Kosanovi} je stvarnomislila da je visoka, a Pavlov da je niskai svi su im verovali. Kad smo ih ipakizmerili, le|a uz le|a, ispostavilo se darazlika nije ni dva cm. Tada san shvatilada svoju sliku o sebi prenosimo drugimadirektno i valjda nesvesno. Mnogo kasni-je sam, na istom primeru razumela ko-liko je va`no bukvalno zna~enje re~i. Jerje Goca Kosanovi} ose}ala da je bukvalnovelika, velika glumica, a ne da je visoka.I to smo joj, naravno, verovali.

Pamtim tako|e kako sam iz babinogslavonskog vajata kroz nekoliko auto-busa nosila metlu od sirka i na}ve za Sanletnje no}i. Na}ve koje je Laza Ristovskirazvalio na prvoj probi, {to meni familijanije oprostila. Zatim da se Le~i}, maski-ran u nekog bezveze popeo na Terazijsku~esmu, mada je bilo planirano da“traìmo Kaligulu” samo od Albanije doGradske biblioteke i mada on uop{te nijetrebao da ide sa nama, jer je igraoKaligulu (koga smo kao traìli). Zapeo jeda drì neki govor i zamalo da nas svepohapse, jer smo imali dozvolu samo zaKnez Mihajlovu. (Govorni~ki gen, dakle.)Se}am se Danice Maksimovi} nesvesnesopstvene lepote, kao Hipolite i kolikosmo joj kose po~upali kadgod bismo, zadva minuta rasplitali 50 pletenica zaidu}u scenu (u Kaliguli). Usko~ila je uCezoniju za par proba i spasila mi di-plomsku predstavu.

12

Knjige

LUDUS 135Lu

JEDNOM NOGOM U ISTORIJI(figurativno, ne bukvalno, dakle ne mojtata li~no, nego generacijski) je II svetskirat dao istorijski legitimitet za rat protivprethodnih generacija i sistema, a skoroisti takav legitimitet dobila su i na{a decaod Novog svetskog poretka (opet ge-neracijski). Mi nismo imali legitimitet,ali smo zato imali mir, ma koliko sadarazni poku{avali da ga dezavui{u. Jestebilo puno policije, ali bez fantomki i - bezbombi! Mogli smo mirno da se igramo.Bez ikakve na{e zasluge. Prosto nam jezapao takav istorijski trenutak, koji jeina~e trajao 45 godina. Pisanje mono-grafija o toj igri, meni deluje kao kad zaìvota sebi podiè{ nadgrobni spomenik,{to je ipak bolje prepustiti drugima.

Zapravo sam zahvalna istoriji {tonas je presko~ila bar u prvih na{ih 40godina, a bilo bi mi jo{ milije da nas jepresko~ila skroz. Poslednjih 15 godinakad nije htela da nas zaobi|e, nisu miuop{te prijale.

Neko je na promociji rekao da jePozori{te Dvori{te bilo prvo privatnopozori{te... jer je, valjda, zaboravio da supre dru{tvenih i dràvnih pozori{ta ovdepostojale samo privatne pozori{ne trupe.

Dobro je {to je iza{la ova monografi-ja, jo{ je bolje {to se Petar Zec fino proveorade}i na njoj i biraju}i svoje lepefotografije. Crni Petre, koliko tamo ima{puno sebe! (Poklanjamo ti i ovaj @akovcrte`, kad voli{.) Ako ve} mora da umiredrve}e bolje zbog knjiga nego zbog ùte iporno {tampe, ili administrativnih egz-ibicija.

Zeka je, naravno, propustio da po-mene jedan od najzanimljivijih kvalitetaDvori{ta. Tamo je smelo da se pu{i. Tomu kao nepu{a~u i pobedniku (jer sunepu{a~i trenutno pobednici) opra{tamo.

Na kraju èlim da i meni oproste {tosam dva puta izlazila sa sve~ane promo-cije. Zvala me “unutra{nja kontrola” nanovi mobilni koji ne umem da isklju~im.Tako|e se izvinjavam {to se na krajunisam ni sa kim pozdravila. [mugnulasam kol’ko da potraìm pepeljaru, mi-sle}i da }u se vratiti, ali je ista bila tek uprizemlju. Ispalo je da sam samo otelaknjigu i oti{la. Zahvaljujem se sada, po-{to me mrzelo da se ponovo penjem nadrugi sprat. [to se moè oprostiti osobikoja je izgubila nikotinski rat. Zauzvratobe}avam da }u knjigu proslediti nekomeko }e je mo`da vi{e voleti.

Mirjana Ojdani}

LLaazzaa RRiissttoovvsskkii nnaa kkoorriiccaammaa kknnjjiiggee

PPeettrroovvccii kkaaoo vviitteezz PPrrootteejj

EEkkiippaa iizz pprreeddssttaavvee DDvvaa vviitteezzaa iizz VVeerroonnee

EEnnvveerr kkaaoo hheelliikkoonn uu KKaalliigguullii

DDrraaggoolljjuubb DDeennddaa uu GGrroobblljjuu aauuttoommoobbiillaaPPeettaarr ZZeecc

MMiiooddrraagg PPeettrroovvii}} ii VVeessnnaa \\aappii}}

DDaanniiccaa MMaakkssiimmoovvii}} kkaaoo CCeezzoonniijjaa

I Envera Petrovcija kako mi predprobu Dva viteza iz Verone recituje naalbanskom Julija Cezara. Borisa Kom-neni}a kako ma~uje u piàmi. Se}am seda je Dragoljub Denda uvek bio tu, uvekta~an, a nikad u centru pa`nje i da samna njegovom primeru shvatila da sigu-ran glumac (onaj na koga se moè{osloniti) ~esto dobije “crevo ulogu” a onajkonfliktan, nesiguran ili zalu|en (tj. onajkoga mora{ da vodi{ i pazi{) nekakodobije “od buta”. Pamtim da smo narukama proneli karoseriju starog fi}ekroz celu Knez Mihajlovu, da bi se iz nje,kod trolejbuske okretnice prodavale karteza Groblje automobila.

Znam da sam traìla Vesnu \api}kao bucu, a ona se pojavila kao vitkica.Kr{ni momak angaòvan kao snaàn ikuraàn za vra}anje vi{ka publike, kojaje poku{avala da provali u Dvori{te bezmesta i bez karte, danas je visokifunkcioner u CG policiji. I dalje nassmatra zaludljebima... Se}am se NenadaBrki}a, koji je bio “realizator programa”Otvorenog pozori{ta Studentski grad,koje nas je usvojilo 1977. g. Mislim da jezavr{io neko ma{instvo, ali se ve} tadavidelo da je organizator par ekselans.Nikad posle toga nisam srela boljeg.Danas je direktor Zvezdara Teatra. PereZeca se se}am kako daje izjave za{tampu i ostale medije. Oboàvao je to.Bio je ro|eni PR {to tada uop{te nijepostojalo kao pojam. Pamtim jo{ nekestvari koje nisu za {tampu, ali se{tampanih kritika ne se}am. U mono-grafiji su pak one ispale najbitnije.Izme|u medijske i mentalne slike, biramovu drugu. Njoj verujem. Jer, {tampanaje ~ak i neka moja smu{ena izjava kojune znam kad sam dala. Mo`da je to pisaoneki curi~ak {to mi je jednom dolazio uBuhu i ne{to me propitivao o Dvori{tu zasvoj {kolski rad? Bila je ogor~ena naZeca, ne znam za{to. Prepri~ala me, dabog sa~uva! Potpuno je, naprimer, ne-mogu}e da sam rekla kako “pesonalityteè postaje umetnik” po{to mislimpotpuno obratno. Mo`da sam rekla da seteè uklapa u dru{tvo... Bolje bi bilo dasu mi traìli da napi{em sama... a mo`dai ne bi ... Za Belovi}evu monografijunapisala sam, npr. da smo mi, kao jedina“babyboom” generacija na ovim prostori-ma, bili stalno podvrgavani RIGO-ROZNOJ selekciji. Neki pametnjakovi} jeto popravio, pa {tampao RELIGIOZNOJselekciji! Niko ne pazi da ispadnempametna!

Neko je na promociji rekao da smomislili da }emo promeniti svet pre nego{to svet promeni nas. Ta~no. Nismouspeli. Ni mi, a ni svet. Uspelo je vreme,koje uspeva uvek. Imam par fotografijakojih u monografiji nema. Objavljujemih, da tekst bude {areniji.

Na{i roditelji su nama napravili svojsvet, pa su nas terali da se divimonjihovim iluzijama i utopijama. Da sebuni{ kad te neko tera da se divi{, nijerevolucionarno, nego normalno. Sad nasdeca teraju da se divimo njihovimfantazijama. Za{to bismo dokazivali dasmo postojali, da smo ne{to radili i znali?Zar zato da njima uskratimo iluziju dasu prvi? Neka dece. Na{im roditeljima

- Da li }e u svoje CV autori morati daunose spisak svih sahrana na kojima suprisustvovali ?

- Da li ve}e {anse imaju oni koji suprisustvovali ve}em broju sahrana ?

I kako posle svega biti P.H.neutralan?

Koliko je sumnjivo,sumnjivo lice?

Da sve {to je vezano za Nu{i}a morada bude i sme{no i tu`no u isto vremepotvrdio je i izdava~ de~ije lektire „Znan-je“ iz Novog Sada. Ra~unaju}i da }e baru jednom poku{aju uspeti, ponudio jeSumljevo lice na koricama, potomSumljivo lice na prvoj strani, da bi ‘ve}’u bele{ci o piscu uboo bingo: Sumnjivolice! Izdava~, re{en da decu do krajazabavi, u bele{ci bez imena autora, dajeosmacima jo{ jedan povod za (pod)smeh:„Prvi pozori{ni upravnik kojem je Nu{i}ponudio „Sumnjivo lice“ je izgovorilohvalospeve, a onda o ovom delu na krajuzaklju~ilo - “Ja vam mladi ~ove~e savetu-jem da ovaj svoj komad spalite!”

Pa, draga deco, poslu{ajte ovo tre}elice jednine i spalite tu ‘knjigu’!

Novi pozori{ni ànr!Igran na nekim scenama, nastao kao

rezultat neme{anja u sopstveni posao,formirao se najnoviji pozori{ni ànr:bruka!

Svaka sli~nost sa Piterom Brukom jezlonamerna!

Mirjana Jur~i}

vreme novac, ne dangubite po premijera-ma, i tako se brzo potro{e, bacite se nanovi projekat. Zarad ve}e udobnosti, kojavam povoljno uti~e na kreativnost, casu-ally smart dignite noge na naslon stoliceispred vas, nema frke, publika okolo itako snom mrtvijem spava. Ukoliko vamje potrebna i veza na Internet, a pozori{tenema hot spot, obezbedite ga od narednedonacije. Zamislite kakva }e to tek bitifora na slede}oj premijeri!

Vi ste doma}ica? Lavor! Va{a osnov-na rekvizita je lavor, u ìvotu pa i upozori{tu. Nemojte sad misliti dainsinuiramo kako treba da prebri{ete zaglumcima nakon premijere, nipo{to, paovo je ipak izlazak, nego... Pre izvesnogvremena, na jednoj premijeri, mojojprijateljici je glavna glumica istresla naglavu pun lavor vode u kojoj je prethodno(kaobajagi ili izistinski, pitajte reditelja)oprala „onu stvar“! Ladnom vodom?! Daje imala lavor, mogla je da joj uzvratiistom merom. Ili da ga bar iskoristi kaoHTZ opremu, iz’e{ lavor - ~uvaj glavu.Ovako je samo nazebla, ako nije navuklai ne{to gore.

Vi ste mlada, normalna devojkanesklona mazohizmu? Izvinite, ali viniste iz ovog teksta, vratite ove novinegde ste ih na{li!

Mirjana \ur|evi}

LUDUS 13513

Ludiranjeu Ludusu

Genije je teàk i kad jeste genije, a pogotovo kad nije.

Eh, kako je u vreme na{ih staramaj-ki bilo jednostavno iza}i na premijeru!Sve~ano se obu~ete, uhvatite kavaljerapod ruku... Danas, prvo, nema kaval-jera! Ako ih i ima - na premijere dolazesa svojim kavaljerima. Ostaju vam,dakle, prijateljice, {to zna~ajnouslo`njava problem outfita. Kako izme|udve doterane ènske osobe razlikovationu kojoj su uvalili karte preko protokola(va{u prijateljicu) i autohtonu premijer-nu publiku (odnosno vas)? Za po~etak,morate znati {ta se ovih dana (meseci,godina) valja - na doma}oj sceni.Neobrutalizam, zapamtite ovaj izraz, ilibar njegovo zna~enje - pozori{ni delatni-ci su neobi~no brutalni prema publici, tj.vama, na {ta va{a personality, modna a i{ire, mora da odgovori odgovaraju}imstylingom.

Stojite pred otvorenim ormanom ipitate se „[ta obu}i?“, eto, odmah gre{ka!Jer, pravo je pitanje „[ta navu}i?“Upamtite, dana{nje premijere nepodrazumevaju obla~enje, ve}navla~enje. Mislim, s va{e strane. A isvake druge. Svuda oko vas su razbacanimodni magazini, sa ~ijih vas stranicagledaju izgladnele o~i... (dobro, ovo zabo-ravite) u narandàstim, zelenim, zlat-nim... krpicama, sa {ljokicama, perlica-ma... Ne! Stop! Opet gre{ka! Zaboraviteuli~ne modne trendove, vi izlazite napremijeru i va{ zadatak je da postigneteequilibrium (izraz nastao tokom hodanjapo ìci) izme|u sopstvene personality idoga|anja na stageu. Po{to vas sa scene,rekosmo, ve} o~ekuje harassment,mentalni, a, bogami, mo`da i fizi~ki,poku{a}emo da problem equilibriuma(koji podrazumeva i mir sa samom sobom

Zabranjeno nepu{enje

Kad se svi ìvotni problemi re{e, kao{to je slu~aj u tamo nekim zemljama,onda na red stigne pu{enje! Ta~nije: stro-ga primena Zakona o zabrani pu{enjana javnim mestima koji na snagu stupaovog leta! Da takva odluka moè iz kore-na da promeni likove u mnogimpozori{nim predstavama, prvo je pogodi-la Engleze. Da li zbog brige {to [erlokHolms bez lule vi{e ne}e li~iti na sebe, ili{to }e glumac dok ga igra padati u krizu,tek pozori{ni radnici se zabrinu{e. Ipokrenu{e zahtev Vladi da se glumcimadozvoli da pu{e za vreme, tj. u okvirupredstave. Obdaren diplomatijom, dram-ski pisac, Ronald Harvud, kaè da se onslaè sa usvojenim zakonom, ali da mislida bi pozori{te trebalo da bude izuzeto.„Postoje dramski komadi u kojimapu{enje ima klju~nu ulogu! Ako ne budupu{ili, to vi{e ne}e biti junaci êhova iVajlda.” Ovo sve mnogo li~i na ono ‘nelaje kera radi sela, nego sebe radi’, a ko}e do kraja ispu{iti, ostaje da se vidi, kadVlada, koja je obe}ala da }e razmotritizahtev, obelodimi svoj stav.

Mor(t)alna podobnost

Pra{ina koja se podigla oko skidanjakomada Petera Handkea iz repertoarapariske „Komedi fransez,“ (zbog prisust-va P.H.na sahrani S. M.) izbacila je napovr{inu nova pitanja:

- da li svi autori koji nisu prisustvo-vali sahrani S.M. automatski polaùpravo da se njihova dela igraju na ovoj (iostalim) scenama Pariza (i ostalogsveta)?

nakon predstave) sistematizujemo premaodre|enim tipovima premijerne ènskepublike:

Vi ste gospo|a u godinama koja drìdo reda? Za premijeru }ete se,prevashodno u predelu face, montiratikao za parastos. Naime, autenti~nibrutalizam u tetaru mrtav je bar celudeceniju, tako da su ovo {to trenutnogledamo po na{im pozori{tima samo sitniparastosi i zadu{nice. Sve}e nemojtenositi, to se pali po koncertima. Vamaostavljamo na volju kada }ete se krstiti,~ime }ete pokazati da imate svojemi{ljenje i da ste razumeli tekst. Ukolikopremijera pada na Pobusani Ponedeljak,slobodno ponesite bajata farbana jaja ipodelite ih glumcima. Za sve ostale daneu godini dobro }e posluìti i obi~nimu}kovi.

Vi ste mlada poslovna èna od akci-je? Nosite odelo? Pa nosite ga i dalje, kovam brani, ali nipo{to ne polazite napremijeru bez svog lap topa! Koji }ete,~im se svetla pogase, pripaliti i po~eti dapi{ete svoj novi dramski tekst. Ili da{trihujete tu|i, ako ste rediteljka. Ili daìrirate, vr{ite selekciju, pi{ete kritiku...otkud mi znamo {ta ste po zanimanju,uostalom, sve mu je to neki word process-ing. Va`no je samo da ne zaboravite da je

Ludusov modni kutakNAVLAÊNJE ZA PREMIJERU

BELOSVETSKI I DOMA]I BISERI...

SPEKTAKL SA ÊTIRI GLUMCA KAMERNO ZA 2000 GLEDALACA

Pompezno najavljivan na bilbordima projekat Ko se boji Virdìnije Vulf izveden je u Sava Centru. Pozori{niposlenici znaju da je Edvard Olbi 1962. godine napisao ovaj tekst kao kamerni, na {ta naravno ne mora daobrati pa`nju gospodin Stojan Stoj~i}, po profesiji arhitekta, koji se do sada bavio filmom, a ovo mu je prvapozori{na reìja. Kritika je naravno ocenila da je ogroman prostor progutao ina~e odli~ne glumce MilanaGutovi}a, Miu Begovi}, Minu Lazarevi} i Milana Tomi}a. Mo`da se predstava za par hiljada gledalaca moèsmatrati kamernom ako se uporedi sa politi~kim predstavama po trgovima ili sa fudbalskim utakmicama, ali uokvirima savremenog teatra to nikako nije mogu}e. Kriti~ar renomiranog lista proglasio je predstavu”turisti~kom”, dok novinar istog lista pita: ”Kome smetaju ovacije?”. Kako kome? Pa kolegi, kolega!

ANKETA KO JE BIO BOJAN STUPICA?

Samo malo neobave{tenGlumac? Na àlost, nisam utoku poslednje 2 - 3 godine.(Zubotehni~ar, 26 god)

Vlasnik pozori{taTo je onaj {to ima pozori{te!(srednjo{kolac, 16 god)

Grand zvezdaTo mi je poznato, ali ne znam,brate, ko je? Ne mogu da sesetim! Da nije neka zvezdaGranda?(nezaposlen, 21 god)

Predratni brat MireStupiceGlumac, reìser, tekstopisac.Predratni.( Pre kog rata?)Pa Drugog svetskog! Znam poMiri Stupici, on je bio njen brat.(ma{inski tehni~ar, 37. god)

Janez, izgleda!Neki Slovenac, uveo je savre-meno pozori{te posle rata, bio jereditelj.(Ekonomista, 53 god)

Ime od teatraReditelj, pisac, dramaturg.Nekad se tako zvao teatar, neznam da li se jo{ tako zove?(Zanatlija, 48 god)

Narodni heroj, naravno!Ne znam ko je, znam {ta je!Pozori{te!A ko je Bojan Stupica? Mislim,narodni heroj, dok se po njemu zovepozori{te.(trgovac, 34 god.)

Dalji ro|ak od |avolkaMu` od Mire Stupice. A ona je sestraod onog... Bore Todorovi}a, {to imasina Sr|ana! [to igra |avola!(67 god, penzionerka)

Mo}no mestoTo je kafi}. Tu je bila pucnjava odporodice Zarubica. Mnogo mo}naporodica...(26 god, sistem administrator)

Ne bih da lupim...Mu` Mire Stupice. Valjda je on ne{toigrao u pozori{tu, davno, davno, dokse ono pozori{te zove po njemu? Nebih dalje lupao.(20 god, student)

Ima neke veze s pozori{temNo}ni klub u pozori{tu, zaumetnike!(25 god, ekonomista)

Osniva~, reìser...Bio je oènjen Mirom Stupicom. Onje osniva~ JDP, reìser. Mislim da jepomogao da se @anka Stoki} reha-bilituje?(49 god, doktor nauka)

Dobro pam}enjeNo}ni klub u kome se Legijapotuk’o za Cecin ro|endan idemolir’o ga, ili ga zapalio, nemogu da se setim. Znam da jebila è{}a pucnjava.(28 god, ‘preduzima~’)

Jel’ reditelj, jel’glumac...Znam da je bio mu` od MireStupice. Jel’ bio glumac il’reditelj? (21 god, student)

Me{ana pozori{taZnam da se po njemu zove Malascena, al’ ne znam jel’ u BDPuili JDPu, po{to me{am ta dvapozori{ta. (28. god, pravnica)

Zvu~i poznatoNemam pojma. Zvu~i mi pozna-to Ima neke veze s pozori{tem?Il se neko pozori{te zove ponjemu? Ili neko mesto?(Gimnazijalka, 18 god)

Mu` od knjièvniceNe znam. Mu` od one, kako sezove...? (Mira)Da, Mira Stupica, knjièvnica.(studentkinja, 22 god)

Dve Mire, a ~iji je mu`?

Bojan Stupica? Znam! To jemu` od one Mire... Mire Banjac!(fudbaler, 21 god)

14

Se}anja

LUDUS 135Lu

MMIIRROOSSLLAAVV BBEELLOOVVII]] ((11992277.. -- 22000055..)),, pprrvvii ss lleevvaa,, ssaa iissppiittnnoomm kkoommiissiijjoomm iissttuuddeennttiimmaa rree`̀iijjee 11997744.. ggooddiinnee uu PPoozzoorrii{{ttuu BBoo{{kkoo BBuuhhaa

sahranjena na groblju na{eg nehata izaborava. Na sednicama Glavnog odboraSterijinog pozorja pokrenuo sam akciju dase na Pozorju prikazuju i dela iz na{eba{tine. To je bilo usvojeno i donelo nizotkri}a.

Kao upravnik Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta, za vreme trogodi{njegmandata, stavio sam na repertoar osamdoma}ih praizvedbi: Krleìnu Salomu,Maskaratu i Na rubu pameti, Savonarolu injegove prijatelje Jovana Hristi}a, Banovi}Strahinju Borislava Mihajlovi}a-Mihiza,Alisu u zemlji progresivnih ~uda Slobo-dana Novakovi}a, Budilnik Vlade Bula-tovi}a i Baladu o a`daji i junaku VukaVu~a.

Kao dugogodi{nji umetni~ki rukovo-dilac Akademskog pozori{ta osavremeniosam repertoar tog pozori{ta odlu~iv{i se daisklju~ivo prikazujem dramske prvence

rediteljskoj i pedago{koj praksi, i krozpisanu re~, borio sam se u na{oj srediniprotiv {kolske, sive i dogmatske primenenjegovog vidovitog ‘sistema’. To doktri-narno osiroma{enje otkri}a Stanislavskogje bio diktat socrealisti~kog i agit-propovskog pritiska na pozori{ne umet-nike.“

„[to se ti~e mojih repertoarskih preo-kupacija, iako sam reìrao zna~ajna delasvetske knjièvnosti od anti~kih tragi~arado avangardnih savremenih dramskihpisaca, ipak su u sredi{tu moga intereso-vanja bila na{a dramska dela, savremena iona iz ba{tine. îni mi se da sam u izvesnojmeri doprineo da se u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu razbije zla veraprema novim i neproverenim dramskimtvorevinama. Reìrao sam niz doma}ihpraizvedbi, a posebna pasija mi je bila daoìvim na sceni dela koja su nepravedno

Govorio je profesor Miroslav Belovi}.„[to sam u pozori{tu rekao - rekao

sam. [to nisam rekao - nisam rekao. Bilo bilepo da ìvot ima svoju reprizu i da ~ovekmoè sebe da iskoriguje. @ivot, naàlost,nije pozori{na predstava, on je jedinstvena,neponovljiva mogu}nost da umetnik sebeiskaè i da od{krine vrata u nepoznato.

[to se ti~e moga rediteljskog rukopisanegovao sam u sebi umetnost rediteljskogpreobraàvanja. Traìo sam ànrovskekoordinate za svako novo dramsko delo.Po~injao sam uvek ispo~etka i teìo stil-skom jedinstvu. Grade}i misaonu vertikalupredstava pronalazio sam savremenasazvu~ja, ali sam uvek pravio jasnudistinkciju izme|u savremenog ipomodnog. Uvek sam imao otpor premarediteljskom egzibicionizmu i rediteljskojeklektici. Iako sam bio i ostao fascinirangenijalno{}u Stanislavskog, u svojoj

MMIIRRAA NNIILLKKOOLLII]] ((1199....--22000055))

Zmaju na festivalu u Nansiju (predstavaAkademskog pozori{ta Branko Krsman-ovi}).

Eto, ceo ìvot na dve stranice. Jedanizuzetno plodan, darovit i skroman ìvot.Moram da dodam da je bila izuzetno obra-zovana, na~itana i iznad svega otmena, unajboljem smislu. Imala je mnogo prijateljai bri`ljivo je negovala ta prijateljstva. Onikoji su imali sre}u da budu njeni prijatelji,to znaju.

U svakom slu~aju, bila je prava i JEDI-NA zvezda jugoslovenskog filma pedesetihi {ezdesetih godina.

Mira Nikoli} umrla je 25. aprila,pro{le godine.

Na|a Bulatovi}

zavr{ene pozori{ne akademije oti{la je uZagreb (u Jadran film) i provela tamosedam divnih, stvarala~kih godina, sni-maju}i film za filmom, preko 20 glavnihuloga. Ne znam ih sve jer nisu svi pri-kazivani u Beogradu, ali i danas serepriziraju na televiziji. Naj~e{}e: Iz-gubljena olovka, H-8, Dan ~etrnaesti,Krvava ko{ulja (sa Marijom Crnobori), Petminuta raja, sa dva velika glumca,@igonom i Lojze Rozmanom, u reìji IgoraPretnara (za mene najbolji njen film).Poslednji film snimila je 1972. godine.

Vrativ{i se u Beograd, provela je ~etirisezone u Beogradskom dramskompozori{tu. Govorila je reklame na radiju iteleviziji svojim prijatnim glasom, per-fektnom dikcijom i uvek ta~nim akcentima.Bila je voditelj svih zna~ajnih kulturnihdoga|aja u Jugoslaviji. Na televiziji igralaje @utu sa ^kaljom, u seriji Deùrna ulicapre nego {to je taj komad postavljen narepertoar Ateljea 212. Intenzivno jesara|ivala sa Krsmancem i to joj je biojedan od najlep{ih perioda u ìvotu.

Naàlost, nagrade su je mimoi{le. Nesve, ali zar nije àlosno za na{u kine-matografiju {to Mira Nikoli} nema Zlatnuarenu? (Zar nisu veliki ameri~ki glumciostali bez Oskara?) Dobila je nagraduUNICEFA za ulogu u Izgubljenoj olovci,zatim za ulogu De~aka u [varcovom

Mira. Ne mogu da verujem da, kadadignem slu{alicu, nikada vi{e ne}u ~utinasmejano, {armantno: ”Molim!”

Oti{la je mirno, ne povre|uju}i onekoje voli, kao da joj to sledi posle 70 godinaìvota (od toga dvadeset aktivnih). Posled-nje godine posvetila je }erki Simonidi,knjigama, gastronomiji. Tako se ipona{ala. Kad je oti{la u penziju (ranije,zbog bolesti) smatrala je i to normalnim,jer svemu do|e kraj ...

Budila je kod ljudi èlju da joj sepovere, umela je da SLU[A. I sve je, poslerazgovora s njom, izgledalo lak{e, re{ivo.Imala je uro|enu ljubav za ljude, uvekspremna da pomogne - i skromnost. Da, toje vrlina koja ju je krasila mo`da vi{e odsvih ostalih. Na Akademiji se to naro~itoose}alo: Gidra, Alija, Rale, voleli su da je, izljubavi, za~ikavaju: ”Na{a bogata{ica” i toju je bolelo. Jer, zar je greh i zlo ne biti siro-ma{an? Mo`da, u ono doba i jeste(pedesetih godina). Ali, nepravedno. A onase brzo uklopila u ostali deo klase dele}i sanama hleb i mast (da li se jo{ neko se}a {taje to?), a vra}ala ku}i mamine uìne. Nijebila ni bogata ni siroma{na.

Ve} na tre}oj godini, Jadran film ju jeangaòvao za glavnu ulogu u filmu Nijebilo uzalud, sa Borisom Buzan~i}em.Postigla je veliki uspeh. Odmah posle

NNEEDDAA BBRRGGII]]--OOGGNNJJAANNOOVVII]]((11992288--22000066))

Dugogodi{nja ~lanica Beogradskogdramskog, odnosno Savremenogpozori{ta, Neda Brgi}-Ognjanovi}

ro|ena je 30. juna 1928. godine u Zagrebu,a umrla 20. aprila 2006. godine uBeogradu.

U rije~koj Gimnaziji pravilnoj govornojdikciji posebno je posve}ivala pa`nju profe-sorka srpskohrvatskog jezika DesankaJeleti}. Ljubav prema knjièvnosti i lepokazanoj re~i odveli su Nedu Brgi} uGluma~ku {kolu u Zagreb, na kojoj jepoloìla audiciju, ali poziv za {kolovanje jeoti{ao na pogre{nu adresu (u Pulu umestona Rijeku!). Da ne gubi godinu, upisuje sena Pravni fakultet u Zagrebu.

Kada je {kolske 1950/51. otvorenaPozori{na akademija u Beogradu, upisalaje grupu glume. Te godine primljeno je 36kandidata, a me|u njima i ~etvoro izZagreba: pored Nede Brgi} bili su jo{ NadaSuboti}, Desa Gvozdenovi} i Van~aKljakovi}. Naredne godine je otvorenaAkademija u Zagrebu i njih troje su sevratili, a Neda je ostala u Beogradu. Njenekoleginice su bile Sibina Mijatovi}, OlgaBrajovi}, Jelena Jovanovi}-@igon, LjiljanaKonti}, Olivera Kosti}, Slavka Jerini}, ame|u kolegama su bili Branislav Ciga Jeri-ni}, Dragan Lakovi}, Petar Bani}evi},Bogi} Bo{kovi}, Dejan âvi}, Pavle Min~i},Mom~ilo ]ira @ivoti}. Bila je u klasi JoèRuti}a, a asistent je bio Stevo @igon.

Po zavr{etku Akademije oti{la je uNarodno pozori{te u Ni{, sa rediteljemDu{anom Rodi}em, koji }e uskoro postatinjen suprug. U Ni{kom pozori{tu je provela~etiri veoma plodne godine (1953-1957),gde su joj reditelji bili iskusni Du{an@ivoti} i Velimir @ivojinovi} Masuka, a odmla|ih Rajko Radojkovi}, Aleksandar\or|evi}, Du{an Rodi}.

Me|u njena zna~ajnija ni{ka glu-ma~ka ostvarenja ubrajaju se Med` uPikniku, Mis Merdston u Davidu Koperfil-du, Katarina u Madam San @en, Jerdisa uPohodu na sever, Linda u Pla~i voljenazemljo, Marta u Drve}e umire uspravno,Glorija u istoimenoj Marinkovi}evoj drami,Stana u û~uk Stani, Vaska u ZoniZamfirovoj.

Posle gostovanja reditelja PredragaDinulovi}a u Ni{u po~etkom 1956. i uspe-{no ostvarene Ma{e u Tri sestre êhova,Neda Brgi} naredne sezone prelazi uBeogradsko dramsko pozori{te.

Od 1957. do 1978, kada jer oti{la uprevremenu penziju Neda (udajom zareditelja Aleksandra) Ognjanovi}, ostvarilaje niz zapaènih kreacija. Po~ela je u]opi}evom Doìvljajima Nikoletine Bur-sa}a, sa Radetom Markovi}em, u kome jeigrala sve ènske likove, od Curetka, Majkedo babe Trivune, na preko tri stotinerepriza. Posebno je volela i ubrajala u svojenajbolje uloge Lauru (U Agoniji M. Krleà)

i Dòu Britn (Tugovanka za gospodinaârlija D`. Boldvina).

Me|u ostalim uspelijim ostvarenjimase izdvajaju: Kraljica Draga (Konak M.Crnjanskog), Marjutka (Balada o Po-ru~niku i Marjutki B. Krefta), Ra{el (Vasa@eleznova M. Gorkog), g|a Spasi}ka (Uje`B. Nu{i}a), Lujza (Posle pada A. Milera),Hana (Kralj Betajnove I. Cankara), Klara(Leda M. Krleè), Jevrosima (MaksimCrnojevi} L. Kosti}a). Gostovala je u Naro-dnom pozori{tu u Beogradu kao Horovo|azarobljenih Trojanki (Orestija Eshila,1989), „sigurna, ozloje|enja i pribrana“.

Eli Finci je izdvojio Curetak NedeBrgi} u Nikoletini („izistinska“ gluma,1957), zapazio njenu Pralju u Kafkinom

Procesu (1959), a u Nu{i}evom Ujeù(1962) }e za skup emancipovanih èna,me|u kojima je i g|a Spasi}, re}i da je bilo“ne~eg neodoljivo sme{nog u na~inu kakosu varirane istovetnosti i poistove}ivanerazlike.“ Kriti~ar Jovan Hristi} nalazi da jeNedi Ognjanovi} u Maksimu Crnojevi}u, uJevrosimi „polazilo za rukom da u jambuotkrije i sudbinu Maksimove majke“, aPetar Volk }e dodati da je „gotovo bezspoljnog gesta, impresivno do~aravala bolmajke, svesne Maksimove tragedije“.

Jovan Hristi} postavku KrleìneAgonije Aleksandra Ognjanovi}a ocenjujeda ju je reditelj na nov na~in pro~itao, iuspeo da u „Krleìne lutke iz kojih kuljajupoplave re~i udahne malo stvarnog ìvota.Toj zamisli najvi{e se pribliìla NedaOgnjanovi} koja je igrala Lauru bezizve{ta~ene patine provincijalnog plemst-va, kao ènu koja zara|uje svoj hlebsopstvenim rukama i zna {ta je u ìvotuistina, a {ta poza“. I Slobodan Seleni}sli~no ocenjuje Nedinu Lauru, smatraju}ida je „manje predstavnica odre|enogdru{tvenog kruga i vrste manira, a vi{eèna, prava èna izme|u dva la`na, nepos-toje}a ~oveka“. A Petar Volk zaklju~uje da„izme|u rediteljskog koncepta i gluma~keinterpretacije postoji puno jedinstvo“ te daigra Nede Ognjanovi} „svojom ubedljivo{}ui neospornim kvalitetima predstavljaosveènje za ceo komad.“

Malo je nastupala na radiju i televiziji.Sa~uvan je televizijski snimak pozori{ne

predstave U agoniji (1981). Igrala je ufilmovima Dan ~etrnaesti (red. ZdravkoVelimirovi}, 1960), Bube u glavi (1970),@iveti kao sav normalni svet (1982), oba ureìji Milo{a Radivojevi}a.

Ni{kom novinaru Slobodanu Krsti}u jejanuara 1992. izjavila: „Mnogi me pitajuda li sam zadovoljna svojom karijerom. Pai jesam i nisam! Mogla sam mnogo vi{e dauradim, mnogo vi{e uloga da odigram, aliuvek postoji nekakav sticaj okolnosti,postoje ljudi koji vas zaustavljaju. A glumaje jedan dugi ìvot, milion ìvota kojeproìvi{ i u tome je ~ar poziva“.

Neda Ognjanovi} osta}e zapam}enakao glumica koja je preko dve decenijesvoje uspelije uloge ostvarila na sceni naCrvenom krstu, u predstavama raznolikihrediteljskih koncepata, a koji nisu uvekmorali biti primereni njenom gluma~komhabitusu i njenom poimanju poetike glume.Verno je sluìla sceni, u njoj je nalazilasmisao svog postojanja.

Delila je, ujedno, i sudbinu glumice uzmuève-reditelje, a to je predstavljalokoliko izvesnu prednost, jo{ vi{e je bivalopovod za ogovaranja i kolegijalnu su-revnjivost.

@ivela je u dubokoj senci, nije teìlapopularnosti niti se nametala javnim medi-jima, izbegavaju}i da obeleì i zasluènejubileje. Tako je i oti{la iz ìvota, tiho,ne~ujno, provode}i poslednje dane unajuèm porodi~nom krugu.

Z. T. Jovanovi}

studenata Beogradskog univerziteta: Alek-sandra Obrenovi}a, Jovana ]irilova, BoreDra{kovi}a, Slobodana Novakovi}a, Ra{ePopova, Dejana \urkovi}a.“

„U nastojanju da stvorim savemenopozori{te za decu i da se oslobodim ro-manti~arskih {ablona, naivne didaktike,zasla|enosti i udvaranja malim gledaoci-ma reìrao sam dela Du{ka Radovi}a,Aleksandra Popovi}a, Bo{ka Trifunovi}a,Ljubi{e \oki}a i bajke koje sam pisao uzajednici sa Jovanom ]irilovim i StefanomPe{i}em. Taj repertoar doveo je pozori{teBo{ko Buha na Bijenale u Veneciji i nadruge evropske festivale.

U svom mati~nom pozori{tu, u Jugo-slovenskom dramskom, doìveo sam prvesudare sa mo}nim klanom koji je koristiodifuznost i hipokriziju samoupravljanja uteatrima. Pojava agresivnog primadonstvai kalkulantskog politikanstva po~ela je daru{i eti~ku osnovu pozori{nog ~ina, ubrza-la je rasprodaju talenata i prouzrokovaladekoncentraciju stvarala~kih te`nji. Li~niinteresi postali su va`niji od sudbine na{ihdoma}ih dramskih tekstova. Paradoksalnoje, ali to su bile plodne godine kad samreìrao Nu{i}evog Mister Dolara iDrì}evog Dunda Maroja. Moj rediteljskimaksimalizam i insistiranje na poetskomzvu~anju predstava smetao je pomodnimtrendovima i ùrbi za brzim uspehom. Jasam se tada, alergi~an na te konjukturnepojave, posvetio pedago{kom radu i gosto-vanjima u zemlji i inostranstvu. Za mene jereìja bila i ostala poezija u prostoru ivremenu, a boje i sazvu~ja moga podneblja

i lepota na{eg jezika - moja najdubljainspiracija.“

„U na{em podneblju skloni smomelanholiji. Pozori{te je jedno od sredstavada ~ovek pobedi to pribliàvanje smrti.Samo, moram da priznam, ja sam svoje{ezdesete godine zami{ljao druk~ije;zami{ljao sam umetni~ke radionice JDP,generacije staìsta. Verovao sam da }emosvi misliti jedan o drugome i da }emoeksperimentisati i podràvati tu|e vizije.

Me|utim, kod nas je sasvim druk~ije.Kada je konzervativac - dogmati~ar, to jedrama, a kada je dogmati~ar - avangardist,to je ve} tragedija. Zapravo, ho}u da kaèmda postoje mnogi koji bi hteli da sve reketeku u njihovo more.

Moram re}i da sam kraj ìvotazami{ljao sasvim druk~ije. Me|utim, umeni i kada je najteè - ima nade! Ima!“

„Imam ~esto ~udan san - da se po-zori{te oslobodilo svoje sebeljubivosti,uskosti, komercijalizma, uga|anja lo{emukusu.

Pozori{te je iza{lo na {iroke prostore,demokratizovalo se, pri{lo ljudima. I jaslutim njegovo dalje cvetanje. Predvi|amsjedinjavanje umetnosti, prirode i ~oveka!”

Miroslav Belovi} nije bio moj profesor,ali sam u toku rada i druènja sa njimmnogo, mnogo nau~ila o pozori{tu, umet-nosti, ljudima i usamljenim velikanimaduha koji odlaze sa ovih zemaljskih prosto-ra ostavljeni i zaboravljeni od strane onihkojima su dali sve.

Marica Vuleti}-Naumovi}

IGRALA JE LAURU KAO @ENU KOJA ZARA\UJE SVOJ HLEB

„POSVE]ENOST JE NOSE]I ZID TEATRA“

UMELA JE DA SLU[A

LUDUS 13515

Na{i u svetu, sad i nekad

reditelja. On se prvi put na skopskojpozornici pojavio u ulozi Du{ana Silnog ikako je onda svojom uglednom pojavomosvojio gledaoce, tako je sve do krajaìvota ostao njen omiljeni glumac. Nijebilo gotovo komada u kome Luka Popovi}nije u~estvovao i nije bilo gotovo komadau kome ga publika nije rado gledala. Tuskoro jo{ pre no {to }e le}i u postelju, on jekao David [trbac u Ko~i}evom Jazavcupred sudom po`njeo buru aplauza.

Poslednja mu je rola na skopskojpozornici i poslednja u ìvotu bila Go-spodin Alfons u Diminom komadu istogimena. Najlep{e su i najtoplije bile po-zdravljene u tome komadu scene kada sena pozornici sreo ”slavan tercet” - g|aTodosi}ka, g. Gavrilovi} i Luka Popovi}.Dvadeset ~etiri ~asa posle odigrane overole Luka je bio na bolesni~koj postelji idesetoga dana bolovanja ve} je ispustiosvoju plemenitu du{u”.

Za njega pozori{ni istori~ar BorivojeS. Stojkovi} veli da je bio ”dobar, daroviti inteligentan glumac, vrlo bri`ljiv ustudiji, realisti~ki i uop{te odmeren uizrazu, sa lepom i pravilnom dikcijom”,te da je delovao sa scene ”uvek skladno isna`no, ali se nije uzdigao do vi{egumetni~kog nivoa”.

novi}, Ljubicu Kolarovi} i brata LazuPopovi}a.

Luka je sin Laze Popovi}a (1839-1892), koji je bio ~lan sva tri profesional-na pozori{ta na Slovenskom jugu, u No-vom Sadu, Zagrebu i Beogradu. Potomcisve{teni~ke porodice Popovi}a iz Vranje-va ~ine svojevrsnu pozori{nu trupu odblizu dvadesetak izvrsnih glumica iglumaca, me|u kojima se izdvajaju,pored pomenutih, Zorka Todosi}, EmilijaPopovi} i Milka Markovi}.

Odrastao u tako brojnoj gluma~kojporodici, Luka Popovi} se rano opredelioza pozori{te i po~eo je da glumi, najpre, uSrpskom narodnom pozori{tu u NovomSadu, da bi potom postao stalni ~lan pre-stoni~kog pozori{ta.

Posle jednogodi{njeg boravka uAmerici, Popovi} je angaòvan 1913, zaglumca i reditelja novoosnovanog Narod-nog pozori{ta u Skoplju, pod upravomBranislava \. Nu{i}a, gde je i umro 16.februara 1915. od epidemije pegavogtifusa.

List ”Srpski Jug”, verovatno iz peraM. Predi}a, jednog od urednika lista,pored Branislava Nu{i}a, u nekrologu jezapisao:

”Pokojni Luka je od po~etka osni-vanja Narodnog pozori{ta u Skopljuangaòvan za ~lana i naimenovan za

Srpsko narodnopozori[te u Americi

PRVI DEO

Glumac Luka Popovi} (1878-1915),~lan Narodnog pozori{ta u Beogradu,organizovao je i vodio godinu dana(1911/12) pozori{nu trupu pod imenomSrpsko narodno pozori{te u SjedinjenimAmeri~kim Dràvama.

Njegov misionarski poduhvat scen-skog predstavljanja isklju~ivo delasrpskih dramskih pisaca u kolonijamana{ih iseljenika u Americi, ”koje je ne-volja nagnala da preko dalekih moratraè sebi koru hleba”, predstavljazna~ajan kulturni i patriotski ~in, manjepoznat, gotovo zaboravljen i nedovoljnoprou~en.

Luka Popovi} je poreklom iz ~uvenegluma~ke porodice. Iz doma sve{tenikaLuke Popovi}a iz Ivande, sedmoro dece(pet k}eri i dva sina) posvetilo se glu-ma~koj umetnosti. Ta najbrojnija srpskagluma~ka porodica dala je na{em po-zori{tu, na po~etku njegove istorije novi-jeg doba, ~etiri poznate sestre-glumice:Draginju Ruì}, Sofiju Vuji}, Jecu Dobri-

MISIONARSKI PODUHVAT GLUMCA LUKE POPOVI]A

posve}eni razli~itim temama i tehnikamaod zna~aja za de~ji teatar (razvoj de~jeg iomladinskog pozori{ta u Turskoj; ritam,telo i tehnika; pokreti {ake; upotrebamaske u de~jem pozori{tu).

Po preporuci Hasana Elkea, dram-skog pisca i profesora dramaturgije izTurske, koji je prethodne dve godine biogost Teatarske internacionalne beograd-ske avanture (TIBA), predstava ‘Pobunalutaka’ (po tekstu Klaudije Luka{evi}, ureìji Marice Vuleti}-Naumovi}) pozo-ri{ta Bo{ko Buha, uvr{tena je u programfestivala. U Malom pozori{tu (KüçükTiy-atro) su 27. aprila odigrane dve pred-stave pred prepunim gledali{tem pozo-ri{ta koje je, iako se zove Malo, u stvariveliko kao na{e Narodno. Radost igre

Me|unarodni de~iji pozri{ni festival(Küçük Hanimlar Küçük Beyler

uluslararasi çocuk tiyatrolari festivali )Ankara, Turska, 25-30. 04. 2006.

Od 25. do 30. aprila ove godine, uAnkari, odràn je Me|unarodni de~ijipozori{ni festival Male dame, mala go-spoda. U okviru programa Festivalaizvedeno je 19 predstava na 4 razli~itescene u Ankari, od kojih je ve}ina bila izsame Turske, a u~estvovale su i pred-stave iz Nema~ke, Izraela, Rumunije,Rusije, Kipra i Srbije. Program Festivalaupotpunjavali su seminari i radionice

koje je odràno po~etkom aprila uDramatenu.

Kako se u razgovoru na seminaruodrànom dan posle javnog ~itanja Bo-jovi}evog teksta ispostavilo, ve}ina u~e-snika je osamdesetih godina imala utisakda je onda{nja dràva sre}no uspostavilamultikulturalne i vi{enacionalne odnosete da su bili prili~no zbunjeni razvojemdoga|aja devedesetih.

Tako je za vreme priprema rediteljkaAnja Su{a morala da glumcima u samonekoliko proba prenese odlike vremena,pribliì atmosferu u kojoj se komad odvi-ja i pojasni preterivanja u karakterima. Ine samo to. Odli~ne glumce Dramatena,stasale na psiholo{kom realizmu koje }ebeogradska publika imati priliku daupozna na TIBI u izvo|enju Hamleta zatinejdère, rediteljka je provela krozkratak kurs groteske.

Na javnom ~itanju teksta „Happyend“ na sceni „Lejonkulan“ u Drama-tenu, pedesetak vi|enijih pozori{nikapa`ljivo je pratilo tok komada. Mogao sese}i vazduh koliko je bio zgusnut i nabi-jen. Bojazan kako }e razumeti mukena{eg malog ~oveka iz devedesetih brzosu raspr{ili glumci Dramatena. Me|unjima, glumica kojoj na muzi~ke pasaèdekolte drhturi i pocupkuje, o~iglednosasvim lako prelazi barijeru dalekog i

MALE DAME, MALA GOSPODA

„Mi volimo da preterujemo“ kaèVesna Stani{i} dramaturg u Dramatenuna pitanje o uspehu na{eg ~oveka izdrugog grada, ali bez imalo nipoda-{tavanja. Ostavlja utisak da je usvojila iovladala ovada{njom tehnikom preciznihodrednica, na~in koji imponuje. Isto takosa sigurno{}u vodi ceo projekat „Naperiferijama Evrope“ koji ulazi u drugugodinu realizacije, a pod okriljem odsekaza kulturu [vedskog Instituta. Projekatkroz tri aktivnosti povezuje pozori{ta„Du{ko Radovi}“i „Pinokio“ iz Srbije i„Dramaten“ i „Uppsala Stadsteater“iz[vedske. Izlo`bu fotografija ~iji su autorideca iz Beograda inicirala je i krozradionicu uvela decu u fotografiju AnnLindberg. Izlo`ba je bila prikazana uBeogradu, a sada je otvorena u foajeu„Lejonkulan“ scene u Dramatenu.

Druga aktivnost je paralelni rad dvadramaturga sa tinejdèrima na osetljiveteme iz kojeg Greta Sundberg u [vedskoji Nikola Zavi{i} u Beogradu treba dastvore dramske tekstove za mlade. Tre}isegment ovog dvoipogodi{njeg susretanjapozori{nih stvaralaca dve udaljene zem-lje su javna ~itanja komada Grete Sund-berg „Budi ~ovek“, koje je odràno umartu na sceni „Malog pozori{ta Du{koRadovi}“, i „Happy End“ Igora Bojovi}a,

Susret sa Dramaten teaterom zamene je ~udo. Nikada nisam videlajedno pozori{te bliè moru gde se

po~etkom aprila po povr{ini guraju patkei krpe leda. Smestio se na samo nekolikodesetina metara od keja, ni ono u staromHvaru nije tako blizu. Kasnije }u saznatida je ovo jedna od nekoliko prirodnihuvala grada ~ija kilometrima bri`ljivoizgra|ena obala ukazuje na otvorenustrast i privrènost ovda{njeg ~ovekamoru. Za o~ekivati je da se u ledenimdanima ljudi skupljaju u ~vrsta gradskajezgra dalje od udara vetrova i jakihmorskih struja, a ovde, niz lepih fasadaujedna~ene visine prate obalu dokle okoseè. Na njima nema ni~eg suvi{nog inekako je sve~ano. Prepoznajem unu-tarnju radost ìvljenja na svakom ko-raku.

Jednostavan i udoban hotel bez pom-peznog hola, na pet minuta od Dramate-na. Uve~e prili~no glasna muzika izbara uredno prestaje u 01.

Grad ima osamdeset muzeja. Posled-njeg dana boravka imam nekoliko satida protr~im kroz tri. Lepo su opremljeni idobro pose}eni. Bri`ljivo i sa meromstvara se postavka i laiku razumljivekustoske koncepcije. Ose}am kako i ovdenije sve izneseno, kako se u depoima~uvaju blistavi komadi za drugi put.

hvata niti nepoznatog mentaliteta. Ve} nasamom po~etku smeh, ta~ne reakcije namestima koja mi sigurno prepoznajemo.Ali nepogre{ivo je reagovala i ova, bri-`ljivo odabrana publika, kako re~e do-ma}in „sam vrh pozori{nog Stokholma“.

Mislila sam kako }e ova udaljenazemlja u svemu biti na drugom kraju,kako su druga~ija klima i visoki stan-dard pretpostavka da bude ekstremnodaleka i mo`da nerazumljiva i da susudionici projekta tek retki, izuzetni.

Onda se ispostavilo da su nam na~inizaista druga~iji, ali da lako uspostav-ljamo zajedni~ki jezik, da umemo da seprepoznajemo, da nam je smisao za hu-mor obostrano bliì od toliko prisutnog iu raznim medijima zastupljenog anglo-saksoskog.

Izgleda da se uzajamno tome radu-jemo. Tome ide u prilog i ovih danapristigla vest o izvanrednoj recenziji sajavnog ~itanja komada „Happy end“

Diana Kràni} Tepavac

SLIÎCE IZ [VEDSKE, ILI O PRETERIVANJU I SVEDENOSTI

***Kao istinski histrion, teìo je stalno

za novim pozori{nim izazovima. Njegovnemirni duh nije mirovao.

Krajem aprila 1911. Luka Popovi}moli Upravu Kraljevskog srpskog narod-nog pozori{ta u Beogradu da mu odobriputovanje u Francusku ”radi gluma~kihstudija” i to o vlastitom tro{ku. U novojmolbi, od 10. maja iste godine, glumacmenja svoju prvobitnu nameru, i umestoFrancuske, sada je njegov cilj – Ameri-ka.

Milan Grol, upravnik Narodnogpozori{ta, prosle|uje Popovi}evu molbuministru inostranih dela, podràvaju}inameru glumca da ”organizuje srpskupozori{nu druìnu u Americi”, i smatrada ta inicijativa ”zasluùje pa`nju ipotporu”.

Po svemu sude}i, potrebnu potporuza neizvesno putovanje, Popovi} u prvimah nije dobio od srpske vlade, ve} je, uzobezbe|ene simboli~ne putne tro{kove,krenuo preko okeana.

Beogradski listovi 20. maja objavlju-ju konkurs Luke Popovi}a kojim traìglumce i glumice za Ameriku: ”Reper-toar bi}e samo i isklju~ivo srpski, peva}ese srpska pesma i negova}e se srpskamuzika... Glumice koje se prijave kaoprvi uslov, uz ostale gluma~ke sposob-

nosti, moraju imati i dva sasvim novakostima i to narodni i stari istorijski.Svaka prijava za ovo putovanje drà}e seu najve}oj tajnosti. Prvenstvo imaju onikoji su, pored toga {to bi bili dobri glum-ci, jo{ i dobri peva~i”.

Oglas, po svemu sude}i, nije nai{aona odgovaraju}i odjek.

Kolege prire|uju Luki Popovi}u 17.maja 1911. opro{tajnu predstavu, u dvo-rani ”Kolarac”, izvo|enjem Sarduove ko-medije Prisni prijatelji, ~iji je prihod tre-balo da obezbedi pokri}e tro{kovanjihovog druga za daleki put.

Po{to nije obezbedio gluma~ku trupuza prekookeansko putovanje, LukaPopovi} kre}e sam. Iz Hamburga, gde je~ekao brod za Ameriku, pi{e 16. jula1911. pozori{nom prijatelju Risti Oda-vi}u:

”Mogu Vam re}i da su ove velikevaro{i stra{no na mene uticale i da samse gotovo upla{io od ove uàsne galame.Pro{ao sam kolima dva sahata kroz Be~,isto kroz Berlin, a evo ve} tre}i dan kakosam u Hamburgu. To su varo{i budi Bogs nama, ali {ta me ~eka u Nju-Jorku?Neka mi se Bog smiluje! Ovoliko sveta,{to rekao Menalik, nisam znao da postoji,svi rade i svi sene{to ùre”.

Zoran Jovanovi}

glumaca predstave ‘Pobuna lutaka’, kojisu po tre}i put na gostovanju u inos-transtvu (posle Tunisa i Egipta), ponovoje izazvala burne aplauze i odu{evljenjekako starijih, tako i dece. Jo{ jednom sepokazalo da igrom bez re~i, ako je onaiskrena i istinita, zaogrnuta velom ma{te,moè da se govori ubedljivije negore~ima.

Iz Ankare smo se vratili sa potpunonovim vi|enjem ljudi i zemlje ~iji smogosti bili, sa verom da smo otvorili jo{jedan prostor za umetni~ku sardnju, ovajput izme|u Turske i Serbistana, kako sena{a zemlja zove na jeziku na{ih novihprijatelja.

Marica Vuleti}PPrreeddssttaavvaa PPoobbuunnaa lluuttaakkaa ((MMaarriiccaa VVuulleettii}})) PPoozzoorrii{{ttee BBoo{{kkoo BBuuhhaa uu tteeaattrruu uu AAnnkkaarrii

AAnnjjaa SSuu{{aa,, ddoommaa}}iinnii ii IIggoorr BBoojjoovvii}} uu DDrraammaatteenn TTeeaattrruu

16

Mladi reditelji

LUDUS 135Lu

Kad bi sve slobodno vreme uspeo daposveti aktivnom slu{anju radi-jskih programa, ~ovek bi u prili~-

noj meri mogao da bude ne samo infor-misan, nego i upu}en u razli~ite pojave idoga|aje na{eg savremenog pozori{nogìvota. Emituju se na raznim frekvenci-jama kratka i ne{to duà obave{tenja,snimci sa konferencija za {tampu, pone-ki razgovor s glumcem ili rediteljem, pa ikriti~ki osvrti i produbljene analize.Sigurno se na|e i po koja kuloarska pri-~a. No, prenatrpan obavezama, uzne-miren brigama i slu|en naizgled beskra-jnom ponudom, pomenuti nesavr{eni~ovek niti dovoljno ~esto ide u pozori{te,niti dovoljno pomno slu{a radio.

Drugi program Radio Beogradanaro~ito se istakao u pra}enju pozori{nihfestivala. Zapaèno je u tom pogledu me-sto i delovanje Mire Kneèvi}. Nju,Dragoljub Bokonji}, novinar, jedan odurednika i voditelja jutarnjih emisija‘Radiovizor’ i ‘Kult pres’, kolegijalno iprisno naziva Mi{ka. Upravo angaò-vanim posredovanjem Mire Kneèvi},slu{aoci su svakodnevno mogli da prate{ta se, recimo, de{avalo na 56. festivaluprofesionalnih pozori{ta Vojvodine uZrenjaninu, u teatru “To{a Jovanovi}”. Utelefonskim razgovorima sa Bokonji}em i

Radio: RAZGOVORI, OSVRTI I PO KOJA KULOARSKA PRIÂMilicom Dragojlovi}, Mira Kneèvi} se sposebnim simpatijama, izraàvala opredstavama suboti~kog teatra, posebno okomadu “Sulamit” koju je na osnovuKuprinovog teksta dramatizovao TiborTalan, a reìrao \er| Hernak. To je ko-mad sa dosta pevanja koji se po tomsvojstvu bliì operi, ali ga je, mo`da ba{ izato, mogu}e pratiti i bez posebnogprevo|enja. Mira Kneèvi} se ne zadovol-java pukim posmatranjem i {turim iove{talim izve{tavanjem, ve} u svoj dina-mi~an i ne lak posao unosi istinsku lju-bav prema pozori{tu.

Zaèlela je da suboti~ka predstava {topre gostuje u Beogradu i potrudila se da otome povede preliminarni razgovor saselektorom i ~lanovima ìrija i daleko odokruglog stola raspravljala o kriterijumi-ma i dometima predstava. Slu{aocima jeskrenula pa`nju na selektorku Du{icuPejovi}, pozori{nu kriti~arku koja radi uRadio Novom Sadu i koja odli~no poznajeprilike, naro~ito vojvo|anske, koja jetemeljna, detaljna, u gledanjima i u pris-tupu. Izve{taji i zapaànja Mi{ke Kne-èvi} primaju se sa odobravanjem jer seona ne rukovodi ni razornim prekoreva-njem, ni olakim pohvalama.

Gospo|a iz velikogsveta

U no}noj emisiji ‘Deset i po’ Prvogprograma slu{aoci su 6. aprila imaliprilike da ~uju ne{to o ulaganjima na{egMinistarstva kulture u pozori{nu umet-nost, pa i u jagodinski i zrenjaninskifestival. Istog dana, drugi deo dvosatnih‘Kuturnih krugova’ na Drugom progra-mu bio je, kao i obi~no, kao tematska celi-na ‘Maska’ posve}en pozori{tu. Urednica,Gordana \ur|evi}, pozabavila se pome-nutim vojvo|anskim festivalom, gluma~-kim susretima “Milivoje @ivanovi}” uPoàrevcu, ali i jednom novom knjigom.U bar jo{ pet radijskih emisija (pomeni-mo samo novinarku Marinu Nikoli} saPrvog i Sneànu Stamenkovi} sa Drugogprograma) bilo je re~i o istoj knjizi. Re~ jeo monografiji ‘Gospo|a iz velikog sveta’Feliksa Pa{i}a, posve}enoj ìvotu i delunezaboravne Mire Trailovi}. U tim emisi-jama su najzanimljivija bila istupanjasamog autora i Milana Vlaj~i}a. Bar punedve godine Pa{i} je prikupljao priloge zabiografiju ove znamenite ène, a za na-slov je uzeo opasku visprenog poznavao-ca, profesora Vladimira Stamenkovi}a.

Ne moè se re}i da se o Miri Trailovi} negovori i ne zna, ali i u njenom slu~ajuostaje otvoreno i bolno pitanje da li smo jojse oduìli na pravi na~in, toj èni za kojuje Mihiz duhovito napisao da je imala{arm svetske dame i radni kapacitetjednog amalina i da je govorila vi{e svet-skih jezika, ~ak i one koje nije znala. Udragocenoj knjizi posve}enika teatra Pa-{i}a nalaze se intervjui i razni dokumen-ti koji }e trajno svedo~iti o svoj veli~inipoduhvata Mire Trailovi}. Za slu{aoceposebno su upe~atljive ~injenice koje jeizneo sam autor: da je posle oslobo|enjaMira Trailovi} bila spiker Radio Beogra-da i da je prva pro~itala vest o kapitulacijiNema~ke, kao i da je bila me|u osni-va~ima radio dramske grupe za javno,radijsko prezentovanje pozori{nih koma-da. Pa{i}u i njemu sli~nim i duhovnosrodnim poslenicima poèlimo da neposustanu u nimalo lakom, ali svake hva-le vrednom poslu prikupljanja i objavlji-vanja gra|e o velikanima na{ega pozorja.Tako se ti poslenici i u svoje i u na{e ime,a za dobro ove kulture, odupiru nemaru,zaboravu i prolaznosti.

Govori da bih tevideo

Pored Mocartovog i Sterijinog, ovegodine se obeleàva jo{ jedan jubilej - 150godina od ro|enja Nikole Tesle. Bilo jekod nas u vezi s Teslom proteklih godinai neukusnih preterivanja, pa se nadamoda }e jubilej biti dobra opomena za ozbi-ljan pristup ovom ‘amerikanskom’ i svet-skom velikanu srpskog roda.

11.4. Kulturne krugove je ure|ivala ivodila Marina \ura{kovi}, a emitovan jeprilog G. \ur|evi} posve}en predstavi‘Tesla ili Bajka o elektricitetu,’ MileneBogavac. Autorka u svom tekstu nijepo{la od nekih visokoparnih izlaganja,jer ni sama nije stru~njak za fiziku ielektrotehniku, ve} je po{la od crtanogfilma kao izraàjnog sredstava bliskogsavremenoj deci.

îtav ciklus posve}en je Tesli u seriji‘Govori da bih te video’ Dokumentarnogprograma Drugog programa, a u okvirutoga ciklusa do slu{alaca je doprla emis-ija ‘Pohvala izumitelju’ Veljka @ujovi}a iDragomira Brajkovi}a. Pored vrlo korek-tne spikerke, odlomke Tesline prepiskeinterpretirali su dramski umetnici Rada\uri~in, Dejan âvi} i Milan i PetarMihailovi}.

Mr Ranko Buri}

BRUTALNOST RAVNODU[NOSTI

Da li moè{ da defini{e{ koje sukarakteristike zajedni~ke u izra-zu mnogih novih, mladih reditelja

~ije predstave gledamo ove sezone upozori{tima? Moè li se govoriti o nekojnovoj poetici, novom talasu?

Mi pozori{te jo{ uvek opipavamo vi{enego {to se njime koristimo, zato je prera-no povezivati mlade reditelje u celinu,generalno mislim da je i nepotrebno. Akose zajedni~ka ‘nova poetika’ ikada real-izuje ona ne}e biti posledica ideologija ikontra-ideologija ili {kola i umnih men-tora, koliko rezultat kolektivnog haosa.Ostajemo slika op{te dru{tvene rasutosti iproisti~emo iz dugogodi{njeg diskontinu-iteta, vreme koje nas je proizvelo zajed-ni~ka je osnova, zajedni~ka nam je

‘posleratnost’, otud valjda i odgovornost.Ali, imena koja tu novu (beogradsku)pozori{nost stvaraju ne bi trebalo danabrajamo mi, i evo, kada, LUDUS kaè‘mnogi novi mladi reditelji’, ume li samte ‘mnoge’ da nabroji? @ivim i radim uzemlji koja ima mizerno mali brojpozori{nih scena, a ipak proizvodi 15 do20 pozori{nih reditelja godi{nje, i kada seu takvoj situaciji iza termina ‘mnogi’krije manje od osmoro ljudi koji su sedokopali trì{ta - to mora da je ironija.

Da li ima{ utisak da je u tvojoj gene-raciji stil prikazivanja realnosti, brutal-nosti, i socijalnih pitanja po ne~emuposeban? Je li to autenti~no ose}anjetvoje generacije, ili nametnuto dram-skim tekstovima sa zapada?

Naàlost, ne vidim da smo tolikoautenti~ni. Ako se trenutna pozori{nadelovanja uporede sa primerima iz istori-je izvo|a~kih umetnosti ispada da se minedovoljno bavimo realno{}u, brutal-no{}u i socijalnim pitanjima (a ova tri nestoje a priori u istom ko{u). Brutalnost,na primer, uop{te nije ekskluzivitet na{egvremena, i nije te{ko nabrojati mrtveautore koji se s brutalno{}u nose otvo-renije i iskrenije od ìvih savremenika.Ovda{nje pozori{te nije dovoljno sna`nareakcija na sve ono {to smo preìveli.Me|utim, mi danas vi{e ne ìvimo bru-talnost rata koliko ìvimo nekakvubrutalnost medija, industrijalizovanubrutalnost koja vi{e nije prirodni elementve} projekcija kojom se hranimo. Sobzirom da je vi{e ne doìvljavamo kaone{to li~no, ostajemo hladni, ~ak bloki-rani, autisti~ni, i to je neka posebna bru-talnost - brutalnost ravnodu{nosti. Mene

najvi{e zanima koliko }e pozori{no bitibrutalni oni koji su u vreme bombar-dovanja imali deset godina, a oni vrlobrzo dolaze. Ina~e, teza da nam je upozori{tu ne{to nametnuto sa zapada jenesuvisla, i trebalo bi je pod hitno pre-ispitati dok ne postane opasna (kao {to

treba videti razlikuje li se ono {to nam sename}e sa istoka).

Postajavljaju li se danas na reper-toar reditelji ili dramski tekstovi?

Ne znam {ta bi bio ta~an odgovor i nevidim da postoji jasna repertoarska poli-tika beogradskih pozori{ta. Mladimrediteljima se uglavnom zadaju tekstovikoje treba da reìraju, ne znam kakva jekorist od toga. Mogu}e je da reìrati tekstkoji èli{ treba zasluìti, me|utim neznam ko odlu~uje kada smo pro{li natestu.

[ta je to {to tebe okupira kao prob-lem koji zavre|uje da bude obra|en uteatru?

Oduvek me zanimalo pozicioniranjetog tela koje se pod reflektorima znoji nasceni, uìtak i patnja istog. Trenutno meinteresuje kako se u savremenim ru-{evinama ideologija konstitui{e identitet(bilo pojedinca, bilo dru{tva) i koja todoga|ajnost publiku pla{i i ushi}uje.Nisu to nimalo originalne teme, ali susre}om neiscrpne.

Vesna Vukajlovi}

Mladi beogradski reditelj Milo{ Loli} bio je u

selekciji pro{logodi{njeg Sterijinog Pozorja

Ana Tomovi} je mlada rediteljkakoja, kako sama kaè, kao daplovi na novom talasu u srpskom

pozori{tu. Do sada je reìrala „Princaàba“ Dejvida Memeta, „Creeps“ LicaHibnera, „Zlatnu udicu“ LjubinkeStojanovi}, a za predstavu „Patka“prema tekstu Stele Fili dobila je nagraduza reìju na Joakimfestu pro{le godine.Talas o kojem govori Ana Tomovic pred-stavlja osveènje i nudi novu ose}ajnost,ali otvara i pitanja kako i za{to je on ba{takav. O tome razgovaramo sa Anom.

Prime}uje se poseban rediteljski ru-kopis u poredjenju sa prethodnim gene-racijama. Da li moè{ da prokomen-tari{e{ tu pojavu, da kaè{ ne{to o litera-turi koju ~itate?

„IN YOUR FACE“ NA SRPSKOM TALASU

”Potpuno je ta~no da se pojavila novageneracija reditelja. Ali, ne samo reditel-ja, nego se pojavila i ~itava generacijamladih dramskih pisaca. Tako da mi se~ini da u Srbiji dolazi do bu|enja novogpozori{ta. I to se de{ava iz nekoliko ra-zloga. S jedne strane tu je grupa mladihreditelja, i to posebno ènskih reditelja.Tu su Iva Milo{evi}, \ur|a Te{i}, KsenijaKrnjajski, Ana \or|evi}...Zatim, tu su odmladih reditelja Milo{ Loli}, BorisLje{evi} i jo{ neki mladi koji tek dolaze. Izaista, dobili smo {ansu u nekim va`nimpozori{tima u Beogradu. S druge strane,tu su novi pisci poput Maje Pelevi}, FilipaVujo{evi}a, Minje Bogavac, Milene Mar-kovi}...Oni su oformili svoju grupu, sajt.Preko njih i mnogi drugi imaju {anse da

do|u do {ire javnosti. Ta komunikacijanije do sada imala svoj pravi oblik,mislim pre nego {to su tekstovi postavl-jeni na internet. Tako da se i ja ose}amkao neko ko plovi na jednom talasu, saljudima koji su novi po duhu, senzibilite-tu. I {to je za mene najva`nije, ja najvi{eu~im gledaju}i upravo njihove pred-stave.”

[ta je ono u ~emu se svi vi slaète,nezavisno od razlika koje su o~igledne?Gde se dodiruju va{e poetike? êsto semogu ~uti komentari na temu neobruta-lizma.

”Sve na{e predstave su razli~ite, aligeneralno, i u svetskoj dramaturgiji jedo{lo do novog talasa koji se zove „inyour face“ i koji je po~eo jo{ devedesetih.Mi te repove moèmo i sada da prepoz-namo, mada to prelazi u ne{to drugo. [tose ti~e brutalnosti, mislim da je to kodkomunikacije na{e generacije. Meni tonije ~udno. To je brutalnost koja podra-

zumeva psovke, agresiju, ose}aj bezna-|a, veliku eksplicitnost na sceni. To ose-}am kao deo ne~eg sa ~im sam odrasla.Mladi reditelji su uglavnom okrenutisavremenim tekstovima, onima kojiupravo u dana{nje vreme nastaju bezobzira da li je re~ o svetskoj ili doma}ojdrami. \ur|a Te{i} je reìrala tekst SareKejn, Milo{ Loli} „Veliku belu zaveru“Dimitrija Vojnova. Ja sama se kroz tetekstove razvijam i gradim svoj odnosprema svetu. Najdominantnija tema kojame interesuje, i koja }e me dugo intereso-vati je tema odrastanja. I to odrastanjakao stalnog sukobljavanja sa spoljnimsvetom, kao stalno u~enje o smislu i be-smislu ìvota. Tako su i svi glavni likoviu mojim predstavama na kriti~noj ta~ki,u momentu krize identiteta, u trenutkuprvih razo~aranja. To je po meni jakovibrantna tema i energentski i zna~enj-ski potentna.

Vesna Vukajlovi}

Predstava „Halflajf“ po tekstu mladog FilipaVujo{evi}a, a u reìji Ane Tomovi} je u{la uselekciju za ovogodi{nje Sterijino Pozorje.

MMllaaddaa,, lleeppaa ii uussppee{{nnaaAAnnaa TToommoovvii}}

MMllaadd,, lleepp ii uussppee{{aannMMiilloo{{ LLoollii}}

LUDUS 13517

Intervju

Energi~na, buntovna, pomalo letar-gi~na, uvek spremna za borbu. Zasebe kaè da je gluma~ki klep-

toman, nepopravljivi idealista. Takva jeAnita Man~i}, Karolina Nojber srpskogteatra. Dobitnik najuglednih gluma~kihpriznanja, radila je sa velikanima na{egpozori{ta. Mnogi je pamte po ulogamaAn|ele, |avolka Puka, Ikonije, MileveAjn{tajn, Rumenke... ali i po mnogimrevolucionarnim stavovima. Slava i po-pularnost joj nisu va`ni, a ni novac nijepresudan. Njen kredo je ìveti zaradumetnosti i vi{ih ideala. Pozori{ne mo}-nike ne zarezuje, a rediteljska uloga zanju je uìvancija.

Mnogi pamte Va{u Karolinu Nojber,glumicu koja je ve{to reformisala ne-ma~ki teatar. Da li ste nekada razmi-{ljali o tome da na sebi svojstven na~inreformi{ete srpski teatar? Da li je uop{teovda{njem pozori{tu potrebna reforma?

Sam ~ovek ne moè da reformi{eteatar. Za to je potrebna grupa istomi-{ljenika koja }e se hrabro upustiti u nekuvrstu reforme. Dana{nji teatar se kre}e usasvim pogre{nom pravcu. Potrebno gaje osveìti.

Karolina Nojber je imala tragi~nusudbinu. Ona je primer da jedan ~ovek nemoè ni{ta da u~ini. Potrebna je dobravolja i drugih ljudi. I kad sadi{ biljkupotrebno ti je plodno tlo. Mnogi ljudi kojisu imali najpozitivnije èlje da ne{tou~ine zavr{ili su neprime}eno. Na{a sre-dina ne voli nikakve promene. Da bismodo{li do promena i da bismo se osvestili,potrebno je da nam se mnogo toga lo{egdesi. Mislim da smo se uspavali i u{u-{kali u sve ovo {to nam se de{ava. Ne-mamo nikakve sveè krvi, nemamo ljudesa strane koji }e mo`da probati ne{todrugo. Ne umemo da otkrijemo {ta je tohrabro i ne umemo da se radujemo timhrabrim poku{ajima. To }e nas dovesti dohermeti~nosti. Ne mislim da }e namokretanje ka svetu doneti ne{to pozitivnoi novo, ali moramo da menjamo mi{lje-nja, iskustva, da se me{amo sa drugimljudima da bi smo na taj na~in mogli dase i proveravamo.

Reforma je suvi{e jaka re~, ali po-trebno je da svi verujemu u nju i da jeèlimo kako bismo je i prepoznali. Mo-ramo da stvorimo to plodno tlo da bi nekaklica mogla da se primi.

Da li to zna~i da je Va{a vera u tea-tar danas manja od vremena kada steprvi put zaigrali Karolinu Nojber? înimi se da je tada Va{ pogled na teatar bioprili~no optimisti~an?

To samo zna~i da sam sazrela i da sume iskustva nau~ila da pozori{te nemoè bogzna {ta da u~ini. Mnogo je togazaga|enog na televiziji i na filmu, a to suipak mediji koji su mnogo ja~i od po-zori{ta jer teatar moè da uti~e na manjiprocenat populacije. Uprkos tome, po-

zori{ni ljudi su spremniji da u~estvuju upromenama. Ostali deo na{eg stanov-ni{tva sedi u ku}ama, ispred televizora.Mo`da bi kroz serije trebalo osvestitiljude i ponuditi im ve}i kvalitet od onoga{to im se nudilo do sada. Autori, kao iproducenti serija i filmova moraju daimaju ve}e ambicije, te i vi{e kriterijumeonoga {to nude publici. Kod nas se svesvelo na jeftin proizvod i na novac, a nikose ne bavi idejama. To naravno spu{tanivo i kod publike, i kod autora, i kod nasglumaca. Nemamo cilj ni da izvozimo,nemamo cilj da nas neko gleda, ve} samoda se proizvod proda na{em trì{tu kojeje spalo na niske grane. Danas nisu po-trebne velike ambicije, niti veliki kvalitetda bi se ne{to prodalo. Serija je spala nanivo jedog piva. Nisam vi{e optimisti~najer je i umetnik taj koji razmi{lja kroznovac.

Kad smo ve} kod serija, veoma stekriti~ki govorili o ”pranju mozgova utelevizijskim centrifugama”, a i Vi stepritom zaigrali u jednoj takvoj seriji kojase emituje upravo na televiziji koja bi semogla nazvati ma{inom za ispiranjemozgova?

Da ne bih zavr{ila kao Karolina No-jber i umrla od gladi, morala sam dapristanem na snimanje serija. Velikiumetnici glume po raznim serijama i toje realnost. Po~eli su da nas tretiraju kaojeftinu radnu snagu. Pla}aju nas na satkao fizi~ke radnike koji prenose dàkovecementa. Shvatila sam da ja kao pojed-

inac ni{ta ne mogu da promenim. Prista-jem da glumim u nekoj seriji ako vidimda se u njoj nalaze ljudi kojima verujem.Mogla sam da kaèm ne}u, ali smo dove-deni dotle da jedino moè{ da bira{ - daumre{ od gladi ili da bude{ deo te pri~e.Da sam odbijala pojedine uloge niko mene bi zbog toga vi{e cenio. Gubim nasvim frontovima ako me nema i akonestanem. U jednom trenutku, po~elasam da nestajem u svakom smislu. Ionda sam morala da opstanem u ovomsvetu jer je cilj svakog umetnika da ìvi.Va`no je da u onome {to radi{ bude{profesionalan, da bude{ dobar, da ima{neki nivo, pa ~ak iako si u nekom okru-ènju u kojem ne bi èleo da bude{.

[ta je sa sudbinom serije ”Drugostanje” koja se emitovala na BK televiz-iji, a u kojoj ste igrali glavnu ulogu?

Ne znam {ta }e dalje biti sa tom seri-jom. Moram priznati da sam digla rukeonog trenutka kada sam i digla tu`buprotiv producentske ku}e koja je proiz-vodila tu seriji jer nisu ispo{tovali svojdeo ugovora. Ne znam {ta }e biti sasudbinom te serije, zaista, a moram priz-nati da mi je sasvim svejedno. Kod nas sesve moè i ne mora. Tako se tretira sve pai sam ~ovek. Besmisleno mi je da pri~amo umetnosti u okruènju u kojem ~ovekavi{e niko ne tretira. ôvek je zamenljiv.Ubiju ~oveka, ubiju ti premijera, ne na|uubicu... tako da je besmisleno o svemupri~ati. Umetnost je ipak neki vi{i nivosvesti.

Da li je i to jedan od razloga {to Vasnema na filmu?

Nema me na filmu zato {to me i nezovu. A ako bi me i zvali, pitanje je {tabih odgovorila. Moram priznati da samdepresivna i ba{ sam razmi{ljala o ~emubih danas razgovarala sa Vama. Postalomi je muka da u vreme Karoline Nojberizigravam revolucionara i da kritikujemjer onda sam bar imala nekog neprijate-lja. Danas je svuda zavladala letargija,pa i u mojoj du{i.

Da li to zna~i da nisu stigla novavremena i da je sve isto kao i onda kadaste imali nekakvog neprijatelja?

Imala sam protivnika, ali o~iglednoje to bila iluzija. Protivnik je oti{ao, vi{ega nema, a ni{ta se nije promenilo. Opetprodajemo maglu. Sve je po starom. Mo-`da neka minimalna promena, ali u svo-joj du{i ne ose}am promenu, ne ose}am

kvalitet. Do{li su neki novi ljudi kojirazmi{ljaju daj da i mi maznemo ne{tood tog kola~a, a niko nema vizionarskuideju. Postoje neki ljudi koji se bore.Obradovala sam se kada je Jugosloven-sko dramsko pozori{te u{lo u Evropskuzajednicu i to doìvljavam kao svetlo nakraju tunela. Do}i }e neki novi ljudi,gleda}emo neke nove predstave, raz-meni}emo neka iskustva, i}i }emo negde,neko }e negde oti}i... Ne{to }e se mo`dapokrenuti pozitivno.

Pozori{te se svelo na tetrapak mlekai na to kako }emo ga upakovati, da li }ebiti kravica ili }e biti neki novi oblik, pa}emo ga lak{e prodati. Treba da poku-{amo da na|emo novu ideju, da menjamosvest ljudi.

Zna~i li to da ipak verujete da po-zori{te moè da promeni stvarnost?

Nije mi vi{e cilj da budem dobra, ve}da budem nova. Hiljadu puta }u pogre{itii ho}u da pogre{im, zato me i ima svuda.Ali, nije meni cilj da gre{im, meni je ciljda uradim ne{to novo. Ne mora to dauvek bude uspe{no, ve} da bude pozi-tivno, umetni~ki, stvarala~ki, a ne trgo-va~ki.

Za{to ste odustali od pedago{kograda iako svesni ~injenice da mladimljudima retko ko pruà priliku da iskaùsvoj talenat?

Smatram da pozori{tu jo{ uvek mno-go toga treba da dam. Sad sam u najve}ojsnazi. Ne mogu da radim na dva mesta uisto vreme. Ako si sa studentima mora{da im se posveti{ celim bi}em, ako si upozori{tu mora{ da se ceo da{ pozori{tu.U jednom trenutku sam shvatila da ni-sam ni tamo, ni ovde i da moram da seodlu~im. Bilo mi je te{ko da, zarad peda-go{kog rada, napustim pozori{te. Trenut-no radim sa mladim rediteljem koji jeina~e moj biv{i student i tako poku{avamda pomognem mladim ljudima. Mislimda pripadam pozori{tu i da mi je tumesto. A kada jednog dana budem imala,i vi{e pameti, i vi{e znanja i vi{e toga dapruìm, ponovo }u se vratiti profesuri.

Da li se ponekad budi u Vama Va{adavna{nja èlja da bar za tren i{~ezneteiz pozori{ta?

Stalno imam tih dilema, kadgod serazo~aram ja bih pobegla. Jo{ uvek ni-sam na{la neko drugo uto~i{e od kojegbih mogla i da ìvim. Gluma je mojaprofesija, a ne hobi i zato uvek ostajem u

ANITA MANÎ]: SVAKO POZORI[TE IMA SVOG CARA I SVOJU SVITUpozori{tu teè}i da ostvarim veliki umet-ni~ki ideal.

Mnogobrojne nagrade su za Vama,{ta one zna~e zrelom glumcu?

Nagrade su uvek dobre zato {to zna{da su tvoje kolege primetile ono {to radi{.Naàlost, u ovom ìvotu vi{e ni{ta nemazna~aj. Moè{ da u jednom pozori{tustvara{ karijeru, a da to nema odjeka udrugim pozori{tima. Svako pozori{te jesada postalo mala oaza. Mi iz jednogpozori{ta ne idemo da gledamo predstaveiz drugog pozori{ta, niti oni dolaze kodnas, niti se publika me{a. Imam utisakda je svako pozori{te postalo dràva zasebe i da svako pozori{te ima svog cara isvoju svitu. Kako smo postali zatvoreniza svet, tako smo postali zatvoreni i uodnosu na nas same.

Rekli ste jednom da Vam je dostapolitike i u ìvotu, i u pozori{tu. Da lismatrate da teatar moè da istrajava bezpolitike, nezavisno?

Moram priznati da mi je muka odsvega toga. Mu~no mi je postalo da gle-dam politi~are koji su postali estradnezvezde. Kada ih vidim na televiziji,promenim kanal jer mi se smu~e i za-gor~aju mi ìvot. Njihov posao bi trebaloda ispunjavaju data obe}anja, da hapsetamo neke ljude koji su nas vezali u ~vori da nam obezbede osnovni nivo ìvota.Svi jedva preìvljavamo, tako i na{aumetnost - preìvljava.

Koje teme nas se danas ti~u? Okre}uli se pozori{ta pogre{nim pri~ama i da lije to mo`da razlog slabe pose}enosti?

Nemam utisak da ima malo publike.U predstavama u kojima igram, sale suuvek pune, osim leti ili za vreme fudbal-skih prvenstava. Mogu}e je da su to uvekjedni te isti ljudi. Publici je dosta svega,ona ho}e da vidi ne{to novo. Nije punasala pokazatelj uspe{nosti jedne pred-stave. Meksi~ke serije imaju veliku gle-danost, a to nije na{ cilj. Na{i ciljevi trebada budu umetni~ki. A ako krenemo da seprostitui{emo sa publikom, onda nemanikave budu}nosti, onda svi moèmo daglumimo u tim meksi~kim serijama i dazavr{imo pri~u, zatvorimo pozori{te.

[ta trenutno radite, gde }e Vas pu-blika ponovo gledati?

Trenutno radim ”Bogojavljenskuno}” u reìji mlade rediteljke BojaneLazi}. To je moj doprinos mladosti. Auskoro bi trebalo da u JDP-u radim ‘Pi-randela’ sa Dejanom Mija~em i da muponovo budem asistent reìje i da glumimu toj predstavi. Posebno me raduje {to }ubiti asistent reìje, to je za mene velika~ast.

Imate rediteljskih sklonosti, zar ne?Bili ste i asistent Nikiti Milivojevi}u?

Mene to zanima. Ponekad mi je za-nimljivo da budem i sa ove druge strane.Gluma i reìja su zapravo veoma sli~neprofesije.To je sve ista pri~a. Samo jepitanje sa koje strane gleda{. Dobro je zajednog glumca da bude i sa one drugestrane. Iz tog iskustva sa Dejanom Mi-ja~em u Ateljeu 212 znam da vi{e nikadane}u do}i nespremna na probu zato {tomislim da je to nevaspitano. Do tada sammislila da imam opravdanje za apsolutnosve. I mnoge druge stvari sam videla,sede}i u publici i gledaju}i glumce. Videlasam i kakva sam ja, nau~ila sam mnogotoga i o sebi. ôvek sam koji voli da u~i,pa makar bila i rekviziter, sufler, bilo {tau tom mehanizmu stvaranja predstave.To je za mene uìvancija. Volim dabudem deo stvaranje pozori{ne pred-stave, jo{ ako je to ne{to veliko, onda je toprava stvar. Samo dasam prisutna.

Isidora Masnikovi}AAnniittaa MMaann~~ii}} uu pprreeddssttaavvii KKaarroolliinnaa NNoojjbbeerr AAtteelljjeeaa 221122

18LUDUS 135Lu

Opera „Travijata“ \uzepea Verdija,u reìji Jurija Aleksandrova izSankt Petreburga, premijerno je

izvedena 8. maja u Operi-teatru „Madle-nianum“ u Zemunu. Ina~e,Verdi je„Travijatu“, jednu od najpopularnijih inajizvo|enijih opera u svetu, napisaoprema ~uvenom romanu AleksandraDime Sina, „Dama s kamelijama“. Operaje premijerno izvedena u teatru LaFeni~e u Veneciji, 6. marta 1853. godine.

Radnja premijernog izvodjenja opere’’Travijata’’ u Beogradu, sa gostima izinostranstva, sme{tena je u moderno

„TRAVIJATA“ U MADLENIANUMU vreme, rekao je reditelj Aleksandrov,naglasiv{i da je njegova èlja bila daostvari ono {to je nameravao i kompozitor- da predstavi poloàj ène u dru{tvu.

„Javnost je bila uznemirena {to jeVerdi uveo savremeno dru{tvo u svojuoperu, i jo{ gore - jednu kurtizanu! Sla-vni italijanski kompozitor èleo je dapredstavi svoj trenutak i savremenelikove, a ja ispunjavam njegovu èlju,-rekao je Jurij Aleksandrov. Moja insce-nacija Verdijeve Travijate govori o èna-ma prema kojima se odnose sa prezirom,nazivaju}i ih palim. I vi{e od toga. Dru-

{tvo koristi njihove usluge s posebnimcinizmom.. Izmi{ljotine jeftinih bule-varskih romana, ma{tarije i ìvotnaproza pome{ali su se u svesti Violete kojastremi drugom-prekrasnom i ~istomìvotu...’’

U ulozi Violete na premijeri je na-stupila Olga Malevi} \or|evi}, dok je dankasnije, na prvom repriznom izvodjenju,tu ulogu tuma~ila go{}a iz Rusije, JulijaPticina. U ulozi Alfreda nastupaju Sa{a[tuli} i Dejan Maksimovi}, a dirigent jeStanko Jovanovi}.

Ostali solisti su: Miodrag Mi{a Jo-vanovi} / Vladimir Andri}, Tanja Obren-ovi} / Dragana Stankovi}, ValentinaTa{kova / Ileana Luàji}, Neboj{a Babi}/ Aleksa Vasi}, Darko \or|evi} / IgorMatvejev, Nenad Neni} / Predrag Mila-novi} i drugi.

Izme|u operei fizike

Go{}a u ulozi Vilolete u modernojverziji ‘Travijate,’ Julija Pticina, ro|enaje u Lenjingradu. Zavr{ila je najpreodsek klavira, a zatim se1997.godineupisala na Dràvni konzervatorijum,odsek pevanja, gde je 2002.diplomirala.Pticina je sopran ne`nog tembra, a pe-vanje joj se odlikuje, po re~ima kriti~ara,ta~no{}u i izuzetnom tehnikom.Godine2003.dobila je tre}u nagradu na Sve-ruskom takmi~enju peva~a (So~i), a ovegodine nominovana je za nagradu ‘’Zlat-na maska’’ u konkurenciji za najboljuènsku ulogu. Julija Pticina nije do sadasa svojom mati~nom operom gostovalavan zemlje i kaè da je poziv OpereMadlenianuma, zapravo njeno prvo go-stovanje u inostranstvu.

Da li je Va{ dar za muziku mo`davezan za tradiciju u porodici?

Niko u mojoj porodici nije bio vezanza umetni~ko stvarala{tvo, mada mi ka-ù moji da je baka veoma lepo pevala. Jasam u muziku dospela sasvim spontano.Moje prvobitno obrazovanje je fizika.Zavr{ila sam Dràvni univerzitet uSankt Peterburgu, i to za profesiju fi-zi~ar. Me|utim, do{lo je do naglih preo-kreta u mom ìvotu, i tako sam se na{la umuzici. Najpre sam pevala u horu, madauop{te nisam nameravala da budemsolista, ali po{to sam u ìvotu maksimal-ista, ja sam kroz izvesno vreme odlu~ilada budem ba{ solista i to solista opere.

Vrlo malo sam se bavila fizikom,posle zavr{etka Univerziteta su mi po-nudili da idem na poslediplomske studije,me|utim imala sam neke pretpostavke

Po izboru novinara ili sloboda medija u Ludusu

da me ne}e primiti na Konzervatorijum,jer sam se samo godinu dana bavilapevanjem. U trenutku kada se to de-{avalo imala sam 27 godina i razmi{ljalasam ovako: Ako se ne upi{em na Konzer-vatorijum, onda }u se tek baviti naukom.Ali, uspela sam da se upi{em i to je bilo uKareli u Petrozavodsku, filijala SanktPetererburga. Zavr{ila sam sa crvenomdiplomom, {to zna~i skroz odli~nim, iodmah sam bila primljena u Sankt Peter-bu{ku operu, u pozori{te Jurija Aleksan-drova.

Kod Aleksandrova radim ve} tri ipogodine, moj debi je bila uloga Norine ukomadu ’Don Paskvale’ Donicetija, {to jebila dosta sloèna i va`na partija. Pro{lasam dosta dobro sa tom ulogom, {to mi jenaravno otvorilo vrata za druge role.Po{to je na{a opera kamerni teatar,naj~e{}e pevamo predstave koje su na-menjene za ~etvoro ili petoro umetnika,kao {to su Donicetijevi ’Zvon~i}’, zatim’Rita’, ’Petar I’, ’Lukrecija od Britna’, iposlednja od tih uloga bila je u ’Travi-jati’.

Koliko se ove dve postavke, opere’Travijata’ u Rusiji i kod nas razlikuju?

Su{tinski nema razlike, me|utim,svaki ~ovek je druga predstava. Kada sepromeni postava, podela glumaca, to sudve razli~ite predstave. Ono {to se menidopada u posatavci opere Aleksandrov-ljevoj, to je da omogu}ava svakom umet-niku da sebe ispolji kao li~nost.

Kada je bila premijera ‘Travijete’ uva{oj zemlji i kako je va{a publika prim-ila modernu verziju?

Jula pro{le godine bila je premijerakod nas, i bila je veoma uspe{na, kao iova predstava u Beogradu.

Kako ste sara|ivali sa rediteljem?Rekli su da je vrlo strog, da li ste imalitakav utsak i da li je to neminovno da bise napravila dobra predstava?

On je i kod nas isto tako strog, on jejednostavno po temperamentu takav~ovek, naravno to je i individualnost.Meni je lako da sa njim sara|ujem, zato{to smo oboje po temperamentu eksplo-zivci, ja dobro razumem {ta on traì. Mijednostavno jedno na drugo uti~emo tako{to podièmo tonus, i tako kre}e jedanstvarala~ki proces me|u nama. Reìserima neko svoje vi|enje, ti predloì{ ne{tosvoje, i to je kao interakcija. On menenikada nije gu{io kao li~nost. Imala samtremu pred beogradskom publikom, ali toje jedna prijatna trema. Ono {to me jemalo zabrinjavalo je {to smo kratkovreme imali za probu sa dirigentom.

Da li spremate neki novi komad popovratku u Rusiju?

Spremamo operu Donecetija koja nijemnogo poznata ‘Paviljon broj 7‘ ili ‘Ludi-lo po narud`bini’. To }e biti neka vrstaadaptacije po motivima koji se ti~uruskih politi~ara. Verovatno }e biti za-nimljivo. Sa fizikom sam raskrstila,mada, kada bi postojalo po nekoliko ì-vota, ja bih jedan posvetila nauci. Zato{to smatram, naravno, to je moje mi{ljen-je, da su najobrazovaniji, najosetljiviji,najpametniji ljudi fizi~ari. Ali ovaj posaooduzima zaista puno vremena i ja muprakti~no posve}ujem ceo svoj ìvot, neuspevam vi{e ni sa ~im da se bavim,uspem da pro~itam neku knjigu, nau~ne~asopise, jer se na taj na~in vra}amsvojoj pro{losti.

Ja sam vernik, za praznike samsolista u crkvenim horovima, vole metamo i cene me.

Ne ostaje mnogo vremena za privat-ni ìvot. Imala sam mladoènju,me|utim, nije uspelo. Ali, mislim da mesre}a jo{ uvek ~eka u budu}nosti. Kao isvaka normalna èna èlim porodicu idecu, zato smatram da opera ne treba dabude sve u mom ìvotu.

Anita Pani}

UDomu Omladine Teatar Mimartizveo je predstavu ‘Raskr{}e’ ~ijaje autorka projekta i reditelj Nela

Antonovi}. Ovoga puta autorka poredpokreta, po kome je Mimart prepoznat-ljiv, uvodi i re~, te pored baletana i igra-~a publika sre}e i profesionalnu glumicuMarinu Bukvi~ki, koja je posle zavr{eneAkademije na Cetinju i uspe{ne karijereu Crnoj Gori, ponovo na pozornici svogrodnog grada.

Pojam Raskr{}a predstavlja jedno odva`nih “kultnih” i “obrednih” mesta umitolo{ko-magijskim sistemima brojnihindoevropskih naroda. Vra~anja i magi-jske radnje naj{ireg spektra vr{e se naraskr{}ima. Ritualne i kultne radnje senalaze u imaginativno-simboli~nim for-mama: u epskom, pripoveda~kom idramskom stvarala{tvu. Fenomen ras-kr{}a je element kolektivne, arhetipskestrukture ljudi najrazli~itijeg porekla i

RASKR[]E KAO SIMBOL VE^NOG TRAGANJAkulture, tako da uz kult: kamena, vode,vatre, kruga, drveta.... postaje va`na~injenica duhovnog potencijala ~oveka idanas, zapisao je Sreten Petrovi} u “Mi-tologiji raskr{}a”, a preuzela kao motopredstave Nela Antonovi}.

[ta je autorku i njene saradnike mo-tivisalo da se bave ba{ pitanjem ras-kr{}a? Da li je to ~injenica da su raskr{}amesta spajanja i razdvajanja ljudi odkako postojimo? Ili je to kosmi~ki simbolve~nog traganja i izbora sopstvenogputa? Ili ritualna mesta na kojima sedoga|aju gotovo sve nesre}e ovog veka?

Svim ovim pitanjima, ali i onim dru-gim skrivenim zna~enjima raskr{}a kaosusreti{ta vremena i prostora, predstavakroz bogatstvo rituala na{e balkanskeba{tine na simboli~an na~in govori opraznoverju, o tome koliko su se ljudiotu|ili od sebe, prirode i Boga, od pra-davnih vremena do danas. Sa naglaskom

na danas. Na vek koji je doneo mnogo zlaceloj planeti, a sve to kroz bogatstvoma{te, prelepih kostima Ane Spasi}, Mi{ePetrovi}a i An|elije Markovi}, koja jeuradila i maske, pa ~itava scena, na kojojje stalno prisutna dobra ve{tica, NelaAntonovi} koja vodi publiku kroz vekove,izgleda kao jedan veliki simboli~ni put kadobru i pravdi. Ali gde ga na}i, pita se naraskr{}u izgubljena putnica, MarinaBukvi~ki, koja tragaju}i za sopstvenimsmislom juri vekove ~ove~anstva.

I na kraju svi su pred nama: ve{tica,paganka, duhovni praotac, vitez, lord,izgubljena putnica, Japanka, stari vek,renesansa, Francuz, Nemac, Rus... Ceosvet je na raskr{}u. Na{e vreme je naraskr{}u. Kuda dalje? Klju~no pitanjeMarine Bukvi~ki ostaje da lebdi poslepredstave kao simbol iopomena ìvota.

Aleksandra Jagodi}

Solun, beli grad na obali Egejskogmora, jedno je od onih drevnihmesta koje od Homera do Kavafija,

vekovima ispra}aju junake u legende imesto iz kojeg se Aleksandar Makedon-ski otisnuo na svoje osvaja~ke pohode.

Danas je Solun mesto koje pokre}einicijative u duhu vremena, inicijative zasaradnju koja ponovo promi{lja svimazajedni~ko nasle|e anti~ke drame, re-prezentativne kulturne ba{tine koja spa-ja region Jugoisto~ne Evrope.

U organizaciji Nacionalnog TeatraSeverne Gr~ke u Solunu je od 7-9. aprila2006. odràn sastanak predstavnika na-cionalnih teatara {ireg prostora Balkanasa ciljem da se osnuje me|unarodnifestival anti~ke drame u kome }e u~e-stvovati sve zemlje regiona.

Pored predstavnika teatra doma}ina,tim Narodnog pozori{ta iz Beograda,direktor Drame Boìdar \urovi}, i produ-cent za me|unarodnu saradnju, Nata{aMojsilovi}, ovom prilikom je bio poja~anprisustvom gospo|e Gage Rosi}, kojauìva veliki ugled u Gr~koj zbog svogprevodila~kog rada i dugogodi{njeg po-sredovanja na oja~anju kulturnih vezaSrbije i Gr~ke. Sastanku su prisustvovalii predstavnici uprave Bitef teatra iz Beo-grada, Nacionalnog teatra ”Ivan Vazov”iz Sofije, Teatra Bugarske Armije, Po-zori{ne Asocijacije Kipra, NacionalnogTeatra Albanije iz Tirane, Bukure-{tanskog Nacionalnog Teatra, TurskogNacionalnog teatra, Makedonskog Na-rodnog Teatra iz Skoplja i SlovenskogNarodnog Gledali{~a iz Ljubljane.

Da su doma}ini veoma re{eni i oz-biljni u nameri da svoje susede iz regionapodrè na ovom zna~ajnom projektu,pokazuje i prisustvo visokih zvani~nikavladaju}ih i privrednih struktura Gr~ke.

ANTI^KA DRAMA KAOIMENITELJ KULTURNIHINICIJATIVA NA BALKANU

Ovaj reprezentativni skup su pozdravili isvoju podr{ku izrazili zvani~nici Mi-nistarstva za kulturu Gr~ke, PrefektureSolunske Oblasti i gradona~elnik gradaSoluna. Ceo skup je propra}en izuzetniminteresovanjem doma}e {tampe, televi-zijskih i radio stanica. Osim oficijelnepodr{ke, ovaj sastanak je imao i uvekdobrodo{lu podr{ku aprilskog mediteran-skog sunca, koje je uz ve} tradicionalnogostoprimstvo doma}ina podstaklo krea-tivnu razmenu ideja.

Dvodnevni sastanak u Nacionalnomteatru Severne Gr~ke bio je prva prilikaza upoznavanje i pokretanje nekih estet-skih i prakti~nih pitanja o odnosu savre-menog Balkana prema anti~koj drami.Svi u~esnici skupa zdu{no su pozdraviliinicijativu da upravo Solun bude prvidoma}in Festivala anti~ke drame juna2007., koji bi se svake naredne godine posistemu rotacije selio u drugi nacionalniteatar regiona.

Odu{evljenje idejom o saradnji kodnekih kolega ipak nije potisnulo svest omaterijalnim i organizacionim pote{ko-}ama koje su neminovnost trenutka iprostora u kome ìvimo, i koji }e nam bitinemili, ali o~ekivani saputnici i u rea-lizaciji ove inicijative. No, kako ve}inaovih pozori{ta i ne pamti bezbri`navremena za kulturu, verujem da }emoznati kako da ih okrenemo u svoju korist.

Narodno pozori{te iz Beograda je uSolunu zapo~elo i dogovore na vi{ekoloseka dugoro~ne saradnje i razmenesa kolegama iz Bugarske, Turske, Gr~ke isa Kipra.

Jo{ samo da umilostivimo bogove saOlimpa za dobar vetar u jedra kakobismo u Solunu juna 2007. zapo~eli na{ubalkansku pozori{nu Odiseju.

Nata{a Mojsilovi}

JJuulliijjaa PPttiicciinnaa,, ggoo{{}}aa iizz RRuussiijjee uu ooppeerrii TTrraavviijjaattaa

LUDUS 13519

Roditelj i rediteljka

PREDSTAVA KAO RADOST I IGRAPremijera Gospo|e ministarke u

Banja Luci, nedvosmisleno je po-kazala da pred mladom reditelj-

kom, Milicom Kralj, tek stoji uspeh po-zori{nog stvaranja. Me|utim, ova pred-stava je pokazala jo{ ne{to. Roditelj je tuuvek kad zatreba bez obzira {to ponekadmisli druga~ije. Ulogu ujka Vase, Milicaje poverila \uzi Stoiljkovi}u, a kada sedogodilo da se na gostovanju u NovomSadu iznenada razboleo, predstavu je“izvukao” tata, Petar Kralj, usko~iv{i ulik posle samo nekoliko odgledanih probai premijere. Da li je ovo bio profesionalniili privatni gest, kako razmi{ljaju i kolikose poznaju Milica i Petar Kralj otkri}esami!

Kako Vi, kao otac, ocenjujete Milicu,kao reditelja?

PETAR: Ona podse}a, ne}e se valjdauvrediti, po izvesnim svojim na~inimana Soju Jovanovi}. Soja Jovanovi} je presvega birala podelu prema komadu kojise igra, a drugo ona je volela svoje glum-ce. I Milica voli svoje glumce, ona navijaza svoje glumce. Njene predstave su svestilski ~iste iako nisu istog ànra. Usvakoj predstavi ima neki svoj stil ipo{tuje ga. Eto, recimo za ovu predstavuGospo|a ministarka kaù da je konven-cionalno reìrana. Nije konvencionalnonego je otpo{tovana svaka Nu{i}eva re~,svaka situacija i pu{teni glumci da igra-ju, ja volim da kaèm da se igraju. Akose glumci ne igraju onda od toga ni{tanema.

Da li ste lako usko~ili u ulogu?PETAR: Bilo je lako jer sam gledao

tri generalne probe i premijeru i ondasam ja tu predstavu znao napamet. I{aosam sa velikom tremom i navija~ki jer jeto Milici prva predstava koju je radila savelikim kolektivom, sa pravim profesio-nalcima. Ali za mene je vrlo va`no da jepredstava savr{eno ~ista, pa se publikane smeje samo igri Svetlane Bojkovi} ili\uze, ve} i samom Nu{i}u.

Kako gledate na pozori{nu pred-stavu? [ta je ona za Vas?

MILICA: Za mene je stvaranje pozo-ri{ne predstave jedna radost i igra. Tru-dim se da tako bude i sa ostalim sarad-nicima, sa glumcima da nam bude lepo,da se svi zajedno radujemo svakoj probi.Kada je to tako onda se to vrati kroz ono{to na kraju bude kona~ni rezultat.

A kako Va{ otac gleda na pozori{nupredstavu?

MILICA: Pretpostavljam isto tako.Da je za njega to igra i radost, da je zanjega to ne{to {to ~ini njegov ìvot, ne{tobez ~ega ne bi bio ìv.

Razmi{lja li se u poslu o privatnosti?Kako izgleda poslovna saradnja oca i}erke?

PETAR: Ja sam radio sa tako nez-godnim prijateljima, mislim, zgodnim inezgodnim. Nekad su ve}i problemi me-|u prijateljima koji rade isti posao negosa onima koji imaju ne{to familijarno. SaMilicom ne. Ona mene poznaje dobro iona zna kad }u da napravim neku la`nupobunu, jer ja umem tako la`no da sepobunim pa se onda posle pomirim i tako.Nikakvih velikih tu nesporazuma nijebilo jer ona ne name}e svoju volju dikta-torski. Tokom njenih proba vi ne ose}ateda ona tu sad ne{to traì pa se tako lakoigrate.

MILICA: Ba{ povodom ovog pitanja,najve}i kompliment za mene je bio kad jeTika Stani} na jednoj konferenciji za{tampu u Banja Luci rekao da oni nisunikada ni primetili da smo mi otac i }er-ka, dok novinari nisu po~eli to stalno dapitaju. To mi je bio stvarno kompliment.Mi se pona{amo normalno. Posle probesvi do|emo u bife, tu se razgovara o pred-stavi. Kod ku}e kad se vi|amo vrlo retkopri~amo o tome.

Da li ste nekada bili kriti~ar o~evihuloga ili on onoga {to ste vi uradili?

MILICA: Ne. Pera jako retko hvali.Po njemu se vidi da je zadovoljan, ako jezadovoljan. Mo`da ne{to, usput i onda tovi{e zna~i nego da vas neko sve vremehvali. Ja nisam njegov kriti~ar u tomsmislu. Ne optere}ujem se. Ja uvek do-|em da gledam predstavu, ali nikad nedo|em u smislu da bih ne{to popravljala,ako je re~ o predstavi koju sam radila.Postoje naravno i neke predstave kadimam tremu pa se onda ne pribliàvam,ostanem u bifeu.

A {to se tate ti~e, pa ne kritikujemga. Jedino kad sam bila dete, pa sam seprenerazila kad je igrao Buzdovana, jernije li~io na sebe, pa nisam znala da je tomoj otac. Nemam {ta njega da kritiku-jem. Ponekad mogu da kaèm ne{to opredstavi koju on igra. De{ava mi se ~akda ne èlim da do|em da pogledam probuneke njegove predstave da bih do{la ~istai uìvala.

PETAR: Ja zaista retko kad hvalim.Samo se namr{tim ili osmehnem pa pret-postavljam da drugi vide da li sam zado-voljan ili nisam. Ali vrlo malo govorim otome. Milica i ja van pozori{ta gotovouop{te ne pri~amo o predstavama. Sve seto zavr{i u bifeu, ali generalno sam, sadmogu da kaèm, zadovoljan onim {to jeMilica do sada uradila. Vra}am se opetna Gospo|u ministarku. Tu je dokazalada zaista moè da bude reditelj. Moè dabude, jer zaista ne bih joj jo{ to dao dajeste. Moè da bude.

Rekli ste jednog momenta da se saMilicom dobro poznajete....

PETAR: Ona se meni ~udi u nekimstvarima. ûdi mi se {to sam ponekad

nervozan negde gde to uop{te nije potreb-no, ali ona me poznaje pa se onda tomemalo i smeje. Navijamo za isti klub,volimo iste glumce, imamo iste prijatelje.Vrlo malo imamo razlika osim {to se onameni ~udi, ali ja joj ne zameram. Onameni zamera mnoge stvari, ali ne}e dakaè, ali po{to su{tinskih razmimoilaè-nja {to se umetni~kog ti~e nemamo, ondajedno drugom nemamo {ta mnogo dazameramo.

Ipak mislim da ona mene poznajebolje nego ja nju. To je istina. Sigurno mebolje poznaje jer je imala vi{e vremenada me posmatra. Ja sam zaigran ~ovek inemam vremena nikoga da posmatram,tako da ne mogu da do|em do zaklju-~aka.

MILICA: Ja mislim da da. Dobro sepoznajemo. âk {ta vi{e odavno samshvatila da sam njemu vrlo sli~na ponekoj prirodi i onda recimo neke stvarikoje prepoznam u sebi da su lo{e poku-{avam da popravim. Nervira me pone-kad neki njegov ispad prema ljudima kojisu mu bliski, kad mora negde da pukne,da prasne. âk sam i na to ve} nekakonavikla. Te{ko, ali...

Ali, ako govorim o profesiji sli~nonam je to {to ni on ni ja ne volimo da filo-zofiramo o pozori{tu. Scena je scena,pokaì {ta zna{, kaì {ta èli{. Filozofijatu te{ko pomaè. A ono {to nam je raz-li~ito to je ....mo`da vi{e kao anegdota.Recimo, on nikad nije èleo javno daprizna da je navija~ Crvene Zvezde negoje uvek govorio da navija za sport, {to jemene uàsno nerviralo, jer mi navijamoza sport, ali za{to kriti da navijamo zaZvezdu. Me|utim, da je ne{to toliko

razli~ito me|u nama onako su{tinski neznam.

Da li je istina da vi njega bolje po-znajete nego on vas?

MILICA: Pa, mogu}e. Samim tim {tosam dete glumaca bila sam mnogo puta upoziciji da ih posmatram, da ih mo`davi{e razumem, da ih toleri{em, jer suglumci kao mala deca. Oni reaguju kad jene{to dobro, imaju povi{enije emocije kaoreakciju na tako ne{to ili kad je lo{esvejedno. Ali ba{ zato sam ja imala ineobi~no detinjstvo i ìvela sam ìvotomkojim nema ba{ svako privilegiju da ìvi.

S obzirom da oca, kako kaète dobropoznajete, kako biste ovog trenutkanajbolje definisali Petra Kralja?

MILICA: Onako kako su ga jednomnazvali njegovi prijatelji: Buntovnik bez

razloga. Ne. Tako su ga oni nazvali. Neznam kako bih ga je opisala. Pera jejedan nevi|eni tip. Meni je jako drago daga imam za svog prijatelja.

A ja kakva sam i ko sam? Pa, neznam. Mislim da sam sve samo nisamobi~na osoba.

PETAR: Ja sam ponosan na Milicu.Mislim ipak da je lepo {to je krenulana{im putem, jer je Milicina majkatako|e glumica. Volim {to po{tuje o~evuprofesiju, verujem da je nasledila ne{to iod mene, a nadam se da }e biti i bolja odsvojih prethodnika, svoje majke i ovogni{tavnog ~oveka sa kojimrazgovarate.

Aleksandra Jagodi}

vidno ponosan, obja{njava kako je ovonajbolje opremljena savremena {kola udru{tvu nordijskih zemalja ina~e visokogstandarda, te da je potrebno da studentijo{ na studijama savladaju najsavre-meniju tehnologiju kako bi umeli da je uprofesionalnom radu upotrebe u kreativ-ne svrhe.

Na moju opasku da ovakve studijesigurno ko{taju mnogo, Claes odgovarada se ovde primaju po ~etiri studenta teksvake druge godine i to na grupi za dra-maturgiju, reìju, dizajn scene, svetlo,kostim, masku i producenski smer kojiizborom predmeta mogu napraviti velikbroj kombinacija. Studenti prolazerigorozan prijemni ispit za koji je uslovbilo kakvo prethodno pozori{no ili film-sko iskustvo pa se me|u njima nalaze ive} oprobani profesionalci koji dolazezbog daljnjeg usavr{avanja u razli~itimdisciplinama: lutkarsko pozori{te, umet-nost u obrazovanju, novi mediji.

U ure|enim dràvama poput [ved-ske, strategija razvoja de~ije kultureuvek je u samom vrhu prioriteta. Ne takodavno, dràvni ~elnici i u na{oj sredini usvojim izbornim programima, upu}ivalisu poruke koje su ukazivale na va`nostbrige o deci i mladima: socijalne, obra-zovne i kulturne da bi ih, da budemouvi|avni, zbog sre|ivanja urgentijihpitanja, ubrzo napustili. A {ta je to ur-gentije od mladih?

Marie mi je omogu}ila posetu Dra-matiska institutet, umetni~ko obrazovnojustanovi najvi{eg ranga. Ve} mi je po-znato da je ovde posebno pripremljenprogram koji obu~ava budu}e umetnikeza rad u pozori{tu za decu i mlade. Moj jedoma}in Claes Peter Hellwig, profesorKreativnog Teatarskog procesa.

Vode}i me kroz neverovatno dobroopremljene tv i filmske studije fakulteta,

Kako se pripremiti za de~je po-zori{te?

Na kratak put u [vedsku krenulasam u nameri da saznam ne{to vi{e oupotrebi pozori{ne prakse u edukativnesvrhe, o ~emu bih rado razmenila sa-znanja sa kolegama koje ovo polje intere-suje, te da mo`da otvorimo put ka re-{avanju mnogih pitanja koja se postav-ljaju.

Otputovala sam na poziv MariePerson Hedenius, ~lana upravnog odboraASSITEJ-a [vedske i dramaturga Upp-sala Stadsteatera. Namerno stavljam naprvo mesto njenu funkciju u okviru{vedskog nacionalnog ASSITEJ centrajer je to mreà kojoj se u svetu me|upozori{nim delatnicima, okrenutim deci imladima, pridaje izvanredan zna~aj.

Institut je sme{ten u novu, veomafunkcionalnu zgradu sa puno staklenihpovr{ina iznad i sa strana sredi{njeg,zajedni~kog prostora i jednostavne kafe-terije {to omogu}ava mnogo prirodnogsvetla i asocira na pojam transparentno.

Na web stranici ove ustanove moèse pro~itati da se znanje sti~e kroz pa-`ljivo odabran i stru~no vo|en istraì-va~ki, prakti~an, interaktivan rad koji jegotovo uvek multidisciplinaran i upu}ujena timski rad. Poseban program, za ~ijeje pokretanje upornim zalaganjem iuloènom ogromnom energijom zaslu`naSuzan Osten, fokusiran je na pripremustudenata za kreiranje programa za decui mlade. Na primedbu da ne vladam{vedskim, te da se o predmetu mog inte-resovanja nije moglo iz web prezentacijesaznati vi{e, prof Hellwig se smeje iizlaè slede}e.

Na drugoj godini studenti svih grupaodlaze u osnovnu {kolu i ispituju, inte-

resovanja, pona{anje i reakcije dece oda-branog uzrasta na temu koju predlaèSuzane Osten. Studenti provode tri ilivi{e nedelja u radu sa decom kreiraju}iradionice u kojima mogu dobiti materi-jale koji se potom uobli~avaju u pilotpredstavu. Sa takvim rezultatom vra}ajuse u {kolu, da bi dobili povratnu reakcijudece i saznali {ta treba da menjaju, ukom smeru da svoj projekat dalje razvi-ju. Claes Peter organizuje, prati i raz-ra|uje sa studentima sve segmente ovogprocesa. Interesantno je da na ovomfakultetu nema grupe za glumu, ali imanekoliko teatarskih {kola sa kojima seblisko sara|uje, pa tako i ovi studentiimaju priliku da se isku{aju u celomprocesu i direktnom kontaktu sa decom.Klju~na je saradnja sa osnovnim {kola-ma koju o~igledno i direktori i u~eniciprihvataju kao deo razvijenog multidisci-plinarnog obrazovnog programa.

Diana Kràni} Teapavac

U POSETI DRAMATISKA INSTITUTU

Ipak su me uhvatili

da pri~am za Ludus

PPeettaarr KKrraalljj ssaa MMiilliiccoomm

MMiilliiccaa KKrraalljj ssaa PPeettrroomm

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednicaSonja Jaukovi}

Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaTanja Bo{kovi}, Stevan Koprivica,Mirjana Bobi} Mojsilovi}, Igor Bojovi},Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi},Ksenija [ukuljevi} Markovi},Mr Milovan Zdravkovi}, IsidoraMasnikovi}

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeBranislava Atanackovi}

Tekstove i informacije slati na:[email protected]

Fotografije, sa potpisom, slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: [email protected]

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

Bljonk! Oglasi se, ne`nim i toplimzvukom mobilni telefon u tami sale.

Fini, ultramoderan aparat, {to fo-tografi{e, {alje hitove, li~i na jaje, pokazujesate i minute, datume i sli~ice, ra~una kodigitron, svira kao orkestar, ka~i se nainternet, ima igrice i bateriju od pet dana,budi po narud`bini, podse}a na sudare iutakmice, snima mini filmove i svetli kaobaterija. Taj ne zvr~i i ne pipi~e odvratnimreskim tonovima kao matore krntije izpro{lih godina, koje iz dèpova, po grad-skim autobusima, bunare matorci od prekotri banke.

Bljonk! Javlja se aparati} ponovo,tako|e ne`no, ali kao malo lju}e, ne da setaj zanemarivati, ipak je od najskupljih pa,shodno tome, zahteva du`nu pa`nju. Vlas-nik se prome{kolji u sedi{tu i po~e dadèpari sam sebe. Zna on da mu je to stiglaporuka, a po sporosti kojom se dèpari,jasno je da zna i ko bi to mogao da gasmara u zlo doba. Ili mu je prosto takavtemperament? Flegmatik najzad izdèparitelefon~e, otklopi ga, pri ~emu ga sablasno,odozdo obasja plavi~asto svetlo ekrana.

Preko kolor fotografije, u desnom uglu20.15. U levom pisamce.

Menu. Messages. Select. Text messa-ges. Inbox. 2 messages. Select.

“Reci mi da nisi zbrisao iz pozorishta.”Delete? Yes. Delete!

I druga je poruka od istog po{iljaoca. “Odrache te srpkinja ako si zbriso.

Puko si na maturi. Nesezajebaj. ” Reply. Empty screen. “Ma jok. Sma-

ram se u mraku. Shta ochesh?” Bljonk.Aparat ima i srpski menu, ali ga vlas-

nik ne koristi jer onima koji nemaju srpskiili hrvatski, umesto [\^]@ stiù kockice.Zato on pi{e engleskim alfabetom, kao kadchatuje. Navika. Iz detinjstva.

Bljonk. Stiè nova poruka. Nije uspeoni da sklopi telefon. Select.

“Ocu da znam jesi tamo ili si pobego!”Ljuti se po{iljalac, o~ito. Vi{e ne pi{e { kaosh, ve} brzinski kao s. Reply. Emptyscreen.

“Ne panichi! Odradjujem dvocasovnicelibat u tami. Sve za 2.” Message sent.Bljonk! Ode odgovor.

Pa opet bljonk, stiè pitanje. “Stagledate?”

“Ma ne gleda niko. Samo streberke stose pale na matore glumce.” Bljonk!

Bljonk! “Kako se zove komad?”

20

Kratka pri~a

LUDUS 135Lu

FLEGMATIK U CELIBATU“Zviznem ti komad! Ne znam.”

Bljonk!Bljonk! “Kako ne znas pa pitace te. Ko

je pisao?”“Shekspir.” Bljonk!Bljonk! “Komedija?”“Do mojega.” Bljonk! Bljonk! “ Kako ne znash naslov

glupane. O chemu se radi?”“O ludilu.” Bljonk!Bljonk! “Sto nisi kupio program bre.

Pitace te srpkinja.”“Ne dam dve kutije cigara.” Bljonk!Bljonk! “A da nisi ti sluchajno u

igraonici dok ja lapim po gradu?”“Keve mi, smaram se u mraku. Fini

sam ko finac.” Bljonk! Bljonk! “Preprichaj mi. Shta se dogad-

ja?”“Neki ganci chamuga sta li je maznuo

neku ribu, pa se svi deru i mashu drvenimmachevima.” Bljonk!

Bljonk! “Kaka je riba? Nemoj da senapalis.”

“Matora. Kul noge, sifona jok.” Bljonk!Bljonk! “Seres. Noge se kod sekspira

ne vide. To je bre 15 vek!”“Njaske. Ganci u koznim gacama i

potkosulji. Ima jedan rukav i tatoo. Kaki15ti vek! Riba u minicu.” Bljonk!

- Isklju~i ga, majmune! - zasik}e ljuti-ti ènski glas iz prvog reda. Srpkinja!Sre}om ne zna kome sik}e jer je Vlasnikprekrio ekran dlanom leve ruke, da ga neobasjava. - [ta bljonka{ tu ve} pola sata,prosta~ino!

- Umri, koko{ko! - gun|a sebi u nepos-toje}i brk Vlasnik Nokije i brzo ukucavapotrebne komande, sa namerom daaparatu isklju~i ton, ali naravno beznamere da isklju~i ~itav aparat iz mreè.

Niko se ne obazire na njegovogun|anje, jer je skoro sav kom{iluk zanetsvojim aparati}ima. Neki tako|e poruka-ma, drugi igricama... Sve sagnute glavicekao u crkvi. Jedino poneka devoj~ica zeva umi{i}ava gluma~ka tela. Poznata sa tele-vizije, gde su nosila odela.

“Jebote, chula me srpkinja. Srecha stome nije videla. Zamalo da mi upropastishmaturu gusko!” Dakle, “sagovornik” je“ca” odnosno @R. Message sent. Bez zvuka.Odmah stiè odgovor, tako|e bez popratnogtona. Samo zavibrira aparat.

“Lazes! Reci sta ima na sceni ako ocesda ti verujem!”

“Sipke daske sanduci i crno.”“Pitam sta se dogadja na sceni,

kretenu.”“Debela! Ko bio neki rat. Nosachi

aviona na bimu. Ganci shatro pobedio, alpao u bedak jer mu neki sharklo stalnopumpa ushi za onu ribu.”

“Nema gancija kod Vilija, kretenu.Promashio si teatar!”

“C! Eno srpkinje u prvom redu. Tu jepola skole. Gancija zovu camuga.”

“Da nije Otelo?”“Yes”“Ok. Koliko traje?”“Ko pismeni iz matisha. 100 godina.”“Ok. Sta se sada dogadja?”“Sta te boli!”“Pa da skapiram koliko imas do

kraja.”“Natezu se oko neke crvene marame.

Ko satro super vezene, a veza nigde.”“Mislis oko maramice? Onda ste blizu

kraja.”“C! Marama sa buvljaka od 100

dindzi! Sad se jedan naroljo od pola case.Ludilo. Kakav je kraj?”

“Udavice je zbog te maramice.”“Ko koga? Mene su vec udavili.”“Otelo Dezdemonu. Udavili su te sto ne

gledas pa ne kapiras. Gledaj bre, pitace te!”“Kako da gledam kad me ti stalno

smaras?”“Ok. Over! Ciao.”“Cekaj, {to da buljim kad mozes ti da

mi prepricas.”“Ma otkaci se i gledaj. Necu da ti

prepricavam. Cekam te za pola cuke kodkonja.”

“Si.”Vlasnik Nokije zavla~i nokat, mali

nokat koji sluì samo toj svrsi, u uzakprorez na boku telefon~i}a i isklju~uje ga izmreè. Zavali se dublje u sedi{te i zagledau butine jedne glumice koja nije ona prvanego neka druga.

DVESTOPRVA VASILISA PREKRASNA U POZORI[TU BO[KO BUHA

êtrnaestog maja odigrana je u PBB po dvesto i prvi put predstava Vasil-isa Prekrasna, po tekstu Mi{e Stanisavljevi}a, a u reìji Milana Karadì}a.Premijera je izvedena pre petnaestak godina, ali uprkos tome i danas u Vasil-isi igraju mnogi glumci iz premijerne podele: Dragoljub Denda, Slobodan BodaNinkovi}, Ivana Lokner, Vidoje Vujovi}, Mirko \eri}, Aleksandra Simi}, Draga]iri}, Vladan Dujovi}, Donka Ignjatovi}... U raznim periodima igrali su i nekidrugi glumci kao npr. Nenad Nenadovi} i Marica Vuleti}- Naumovi}. UPozori{tu Bo{ko Buha nije retkost da su predstave dugove~ne, ali je dvestorepriza ipak i tamo veliki doga|aj. Pisac Mi{a Stanisavljevi} na àlost nijedoìveo ovaj veliki jubilej, ali je sve~anosti prisustvovao njegov sin Luka.Dugogodi{nja prvakinja PBB, gospo|a Olja Grasti}, tako|e je svojim pris-ustvom uveli~ala ovu sve~anost.

Za malo manje od pola ~uke kod konja,na stepenicama, pod repom, tj sa zadnjestrane, okrenuti severu, sede i }u}ore dvojebudu}ih studenata. Ta~nije, on ve~eranokte sa zanokticama, a ona muprepri~ava predstavu koju su upravogledali. “Mis’im zna{ ovaj kakosezove, to tije totalno rasisti~ka fora. Taj Otelo je gener-al u Mleta~koj mornarici i ko ono, mis’imlovaran je lik, pa je mis’im normalnocenjen i ko nema frke svi ga vole i to. Konema veze {to je ~amuga i sve. Al kad sezacopa u belkinju, ovaj kako se zove,mis’im u belu ribu pa jo{ plemkinju krenefrka do jaja. Dakle definitivno frka do jaja.Koma. Zna~i mrak. Definitivno kolaps.Zna~i, njen matori odlepi i o}e da gaprobu{i skroz, tog crnca, zbog kakosezovebruke i blama {to mu je kresno jedinicu.Onda kakosezove, jedan drugi matorac kojije ko glavniji budà po{alje Otela u ratprotiv kakosezove Turaka. Ovaj zna~icrn~uga razbije Turke i sad ko vladaKiprom. Oènio se onom kakosezove zna~iDezdemonom i oni ovaj definitivno kulirajui sve. Ima tu jedan kakosezove Kasio, kojije ko neki zna{ ono zamenik Otela i kul jedasa al voli da cugne i ono zna{. Onda imajedan Jago koji kakosezove pizdi {to nijeovaj zamenik. Misim crkava od zavistidefinitivno. O}e da crkne, definitivno,zna~i. I onda taj Jago, ovaj kakosezove,zna~i definitivno klo{ar i zdapi jedna odlika, stalno rovari i njake ne{to onomkaksezove glavnom Otelu protiv njegoveribe ovaj one zna~i Dezdemone. Pa tu imaneka maramica koju je kao zna{ ono Otelopoklonio Dezdemoni (u jebote {to se istako!)dok ju je bario. Pa joj Jago, onaj zna~i derpedrpio maram~e i podmetnuo onom {ljoka-toru Kasiju. Onaj kako se zove Otelo utripu-je da se oni mislim kre{u i na~isto zna{ onopopuca po {avovima. Kasio ne kapira zna~ini{ta definitivno nema pojma, on fukaneku fuksu iz neke druge reklame. Otelodavi, mislim zna{ ono kako se zove gu{i,ba{ gu{i definitivno zna~i {akama ugu{iDezdemonu i ona zna~i capne. Ne trza

VELIKA POBEDANA FESTIVALU MALIH SCENA

Polovinom maja u Rijeci je zavr{en Festival malih scena. Nagradu zanajbolju ènsku ulogu osvojila je beogradska glumica Mirjana Karanovi}, zaulogu Karle u predstavi Halverova no} poljskog autora Jaroslava Svil~a, kojipi{e pod pseudonimom Ingmar Vilkist. Mirin partner, Ermin Bravo, osvojio jenagradu za najbolju mu{ku ulogu. Predstavu je reìrao Dino Mustafi} u sara-jevskom Kamernom teatru 55. Ova predstava bila je najbolja u celini, po ocenipublike. Hrvatska kritika tako|e je visoko ocenila predstavu i glumce. Na festi-valu je u~estvovalo 12 predstava, me|u kojima i Skakavci Biljane Srbljanovi}u reìji Dejana Mija~a i izvo|enju Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Stru~niìri je radio u sastavu: Svetlana Bojkovi}, @eljka Tur~inovi}, Darko Ga{parovi},Vili Matula i Nikola Ristanovski.

Zanimljivo je da u Srbiji, gde imamo sve vi{e festivala, nemamo festivalmalih ili kamernih scena, koje su svuda u svetu u ekspanziji. Na takvomjednom festivalu, koji bi po prirodi stvari ko{tao mnogo manje nego mnogi na{ifestivali bez profila i koncepcije, mogli bi da u~estvuju i samostalni projekti,kakvih je tako|e sve vi{e. Bilo je poku{aja da Zemunski Festival monodrame ipantomime preraste u Festival glumca i da obuhvati i druge kamerne forme,ali ti predlozi nisu prihva}eni.

uop{te jer ga ko ono voli totalno. Legne icrkne ko ne ìvi joj se kad je ovaj ~amugane zarezuje vi{e. Tu se onda razpekmeziKasiova kakosezove èna. Ne znam kakose zove. I ona ispri~a sve da nije istina i daje zna~i mis’im Jago lago ko politi~ar. Ondase svi oni normalno mislim tu pokolju kokerovi i zato ti je to tragedija mis’im onokad se svi potamane to se zove tragedija, akad se samo ispljuju onda ti je to drama,kapira{?”

Gospo|a Verica Brabani} profesorkasrpskog jezika i knjièvnosti, u àrgonuSrpkinja, je izlaze}i poslednja iz pozori{ta(po{to se raskusurala sa blagajnicom)prolazila pored mladog para budu}ihstudenata ili prodavaca. Prepoznala jePetrovi}a iz ~etvrtog ~etiri i onu maluponavlja~icu iz ~etvrtog jedan, ali senapravila da ih ne vidi. Da je ne bi slu~ajnoupitali ne{to o vi|enoj predstavi. I da ne bimorala da im obja{njava gde ih je i za{todovela. ûla je nekoliko poslednjihre~enica, pomislila “[ekspire, Srbine, menije vreme za penziju!” i poùrila za svojimtrolejbusom.

Ispred Konja, ispod konjske nju{ke,okrenute ka jugu, nervozno se {etka ivrpolji devojka koja izgleda kao devoj~ica,~ekaju}i svog de~ka da iza|e iz pozori{ta.Svi su ve} iza{li, ali njega nema. Ko joj jekriv {to mu je rekla da isklju~i telefon. Sadne moè da ga “izkontroli{e”. Ma do|e jojda ga udavi kad toliko kasni...

D.K.

tema broja: rediteljiroa u re`iji lilijane ivanovi}, “kako smo voleli druga tita,”radoslava...

Documents