Tehnologija proizvodnje maline

ZNAAJ MALINE U OKVIRU VOARSKE PROIZVODNJE

Ariljsko malinogorje

Po koliini i vrednosti proizvodnje najvanija je jagodasta voka u naoj zemlji

Vrlo je rentabilno voe

Rano stupa na rod (u I god. nakon sadnje)

Rano vreme sazrevanja plodova jednorodnih sorti (jun-jul mesec)

Plodovi remontantnih sorti pokrivaju period avgust oktobar mesec

Brza obnova zasada u rodu i mogunost primene savremene tehnolog. gajenja

Izvanredan kvalitet i upotrebna vrednost plodova

Ida, Mala Azija

EERI

ORGANSKE KISELINE

ANTIOKSIDANSI

ANTOCIJANINI

VITAMIN C

ELAGINSKA

KISELINA

Crvena malina

Rubus idaeus L.

PROIZVODNJA MALINE

Rusija 90 110 t (prosek 1991/2001; FAO, 2001)

SCG 40-60.000 t

Najvei robni proizvoa i

izvoznik smrznute maline

Poljska (37 524 t) ile (35 000 t) SAD (32 100 t)

Nemaka (28 285 t) Maarska (20 277 t)

Proizvoai irom sveta gledaju na malinu kao

na potencijalno unosan proizvod, naroito za izvoz

u sveem i smrznutom stanju. Tako da je uopteno

uzevi tendencija gajenja maline u svetu u porastu.

Prema podacima Privredne komore o izvozu voa u 2004.

godini je izvezeno 57.000 t preteno smrznute maline. U toj

koliini je bio i deo maline iz roda 2003. god. koja je imala i

neto bolji kvalitet.

Rod maline u 2004. godini bio je na nivou viegodinjeg

proseka po kvantitetu, ali je kvalitet bio ispod proseka zbog

kinog perioda u toku berbe. To je uticalo i na cenu ostvarenu

u izvozu, koja je bila niska i kretala se po 1kg rolenda od 1,1

do 1,2 eura, a za ostale kategorija i nie.

Reklamacija na kvalitet izvezene robe je bilo dosta, a odnosile

su se na neodgovornu primenu pesticida pojedinih proizvoaa.

PROIZVODNJA MALINE U NAOJ ZEMLJI

U naoj zemlji povrine pod zasadima maline iznose oko 10.000 ha, s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano poveanje to govori i injenica da su u 2003.god. ukupne povrine iznosile 16.354ha. Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima veliine 10 do 30 ari u brdsko-planinskim podrujima, gde daje najbolje rezultate. Na tako usitnjenim parcelama proizvodnja se esto odvija bez ikakve kontrole, ime se ne obezbeuju ni minimalni zahtevi u tehnologiji gajenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji trae da se potuje minimum tehnoloke discipline.

Podizanjem savremenih zasada maline sa inoviranim sortimentom (jednorodne i

remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom tehnologijom gajenja, inostranom

tritu e se ponuditi vee koliine kvalitetnog stonog voa i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno e se omoguiti bolje i potpunije korienje postojeih hladnjaa, kao i podizanje novih preraivakih kapaciteta.

Faktor 3K KVALITET, KVANTITET I KONTINUITET je veoma vaan za opstanak maline na tritu!!!

AGROEKOLOKI USLOVI

Naa najpoznatija malinogorja nalaze se na brdsko-planinskom prostoru zapadne Srbije (300-800m nadmorske

visine), po obodu i u zoni bukovih uma;

Odgovaraju joj blago nagnuti, dobro osunani i provetreni tereni;

Malina teko podnosi izrazito niske zimske temperature bez snega, kolebanja temperature, letnje ege i sue, teka, vrlo kisela i zabarena zemljitima, zamorena patogenim gljivama iz rodova Phytophtora i Verticillium;

Zahteva podruja sa godinjom sumom padavina 700-1.000 mm vodenog taloga.

Zemljite pogodno za malinu:

Lako, rastresito, propustljivo i osrednje duboko

Bez zabarivanja - ocedito

Kiselost (pH) od 5,5 do 6,5

Humusa 3 5 % i vie

Kalijuma 18-20 mg%

Fosfora 8-10 mg%

Predkulture strna ita i dr. (nikako krompir, paprika, paradajiz, jagoda)

Najbolja su zemljita tipa: GAJNJAE, ALUVIJALNA i DELUVIJALNA ZEMLJITA.

Zabareno zemljite

Ploa 1050 m n/v 20 ha

U brdsko-planinskim podrujima treba birati severne, severoistone i severozapadne ekspozicije jer su hladnije, vlanije, bogatije humusom pa su kao takve u naim prilikama najbolje za malinu.

Podizanje zasada maline

Priprema zemljita za sadnju

Izbor sadnica

Izbor sorti

Izbor sistema gajenja

Sadnja

Nega zasada neposredno posle sadnje

Nega zasada maline u rodu

Berba, pakovanje, uvanje

PRIPREMA ZEMLJITA ZA SADNJU:

Ureenje zemljita Malinjake ne treba podizati na sveim krevinama vonjaka, vinograda ili uma jer su takva zemljita najee zaraena prouzrokovaima gljivinih i bakterijalnih oboljenja.

Unitavanje korova Moe se vriti mehanizovano (obradom zemljita) i pomou herbicida (to je bre, sigurnije i jeftinije) Herbatop, Raundap i Cidokor (sistemini herbic., deluju translokaciono preko nadzemnih zeljastih delova i treba ih upotrebiti u toku pune vegetacije

korova najbolje u avgustu mesecu).

Meliorativno ubrenje pred duboku obradu zemljita po potrebi dodati kompleksno mineralno NPK ubrivo (10:12:26 ili 7:14:21)- 700-800 kg/ha i organsko ubrivo (govei ili oviji stajnjak) 30-50 t/ha.

Duboko oranje izvodi se na dubini od 30-40 cm, najmanje mesec dana pred sadnju.

Povrinska priprema zemljita izvodi se drljaama i setvospremaima neposredno pred sadnju, kako bi se zemljite usitnilo i poravnalo.

Veina zasada maline u naoj zemlji

podignuta je sadnicama (izdancima)

iz rodnih zasada

nizak prinos

lo kvalitet ploda

kratak vek zasada

Koristiti samo sortno iste, zdravstveno ispravne, zrele i umereno razvijene sadnice, sa dobro razvijenim korenovim

sistemom i dosta sauvanih pupoljaka!

IZBOR SADNICA

MALINE

PROIZVODNJA SADNICA MALINE

Razmnoavanje kulturom tkiva je savremeni nain vegetativnog razmnoavanja maline, koji se izvodi u laboratorijskim uslovima gde se lako mogu kontrolisati sortnost i

zdravstveno stanje. Elitni sadni materijal;

Razmnoavanje izdancima je najmasovniji, prirodan, jednostavan i jeftin nain razmnoavanja i proizv. sadnog materijala maline..

Treba ga iskljuivo obavljati u posebnim matinim zasadima jer se time obezbeuje sortno ist, zdravstveno ispravan i veoma kvalitetan sadni materijal.

Matini zasad maline Sadni materijal kategorije Elita se koristi za zasnivanje matinjaka u kome se dobijaju izdanci kategorije Original, koji se koriste za podizanje

rodnih zasada.

Svaki posaeni izdanak e do kraja vegetacije dati 2-3 nova mlada izdanka, pa ak u nekim matinjacima i 7 do 8 izdanaka.

Matini zasad mora biti besprekorno zdrav (najmanje 2 zdravstvena pregleda u toku vegetacije na prisustvo virusa i drugih karantinskih bolesti; redovna zatita od prouzrokovaa bolesti i tetoina).

Vaenje sadnica iz matinjaka

U zavisnosti od sorte i uslova nege na 1 ha mati. zasada moe se u proseku godinje proizvesti od 200.000 do 300.000 kvalitetnih sadnica maline za podizanje komercijalnih zasada (proseno 20-30/ m2).

Korienje matinog zasada traje do 5 godina, nakon ega moe da se formira i koristi kao rodni zasad!!!

SORTA Najvaniji inilac uspene i rentabilne proizvodnje maline

Stvoreno je preko 1.200 sorti crvene, crne i purpurne maline

Mali je broj ekonomski znaajnih sorata, sa irokom ekolokom valencom!

U periodu od 1980-2002. god. u svetu su priznate 142 sorte maline od ega 92

jednorodne i 50 remontantnih sorti.

-Meutim, proizvodnja maline u

Srbiji krajem XX i poetkom XXI

veka je pod apsolutnom dominacijom

sorte crvene maline Willamette!

IZBOR SORTI

Sorte stvorene u Centru

za voarstvo i vinogradarstvo

u aku

Krupna dvorodna (Malling Exploit x Rubin,

priznata 1972.)

Gradina (Malling Exploit x Rubin,

priznata 1972.)

Podgorina (Rote Wadenswiler x Latham,

priznata 1980.)

Amerika sorta, zastupljena u proizvodnji od 1943. god.

Poinje da zri sredinom juna meseca, a berba traje neto due od mesec dana.

Plod je krupan (oko 4g),

zarubljeno-kupast, vrst, tamnocrvene boje, slatko-nakiseo,

aromatian i vrlo kvalitetan.

Razbijanje monotonije Vilameta u naem sortimentu.

Uvoenje u proizvodnju novih, boljih sorata, prilagoenih

agroekolokim uslovima u razliitim rejonima gajenja.

PRIORITETI SU:

Uvoenje u proizvodnju remontantnih sorata maline, sa

ciljem eventualnog upotpunjavanja sortimenta i omoguavanja

vansezonskog gajenja - kako bi se obezbedila ravnomernija

snabdevenost trita sveim malinama u toku godine.

Severnoamerika sorta Meeker uneta je u nau zemlju 1994. godine, i od tada se iri u pogodnim lokalitetima.

Sazreva srednje kasno (nedelju dana nakon Vilameta);

Broj izdanaka po bunu je manji nego kod Vilameta, ali je njihova bujnost vea. Zahteva dodatne naslone!

Plod je vrlo krupan (oko 4,5g), zarubljeno-kupast, jarko

crvene boje, vrst i ujednaen po krupnoi i obliku tokom berbe.

- Mali je gubitak soka pri odmrzavanju.

- Daje visok procenat rolenda!!!

Tulameen

Sazreva srednje pozno (3-4 dana posle Vilameta), a berba traje dugo (oko 50 dana)

i zavrava se poetkom avgusta meseca.

bun se sastoji od umerenog broja snanih i relativno uspravnih izdanaka, bez malja. Trnovi su purpurne boje, otri i nalaze se na donjim delovima izdanaka.

Rodne granice su duge i jake. Visoke je rodnosti!

Plod je vrlo krupan (oko5g), kupast, vrst, svetlocrvene boje i odlinog kvaliteta. Ukus je sladak i prilino aromatian.

Obzirom na dug period zrenja, smatra se da bi ova sorta mogla znaajno da produi sezonu potronje sveih plodova maline!!!

Glen Ample

kotska sorta.

Srednje je ranog vremena zrenja.

Odlikuje se visokim prinosom po

rodnom izdanku 740g je ostvarila u uslovima Slovenije.

Izdanci su joj glatki, bez izraenih emergenci!

Produkuje iznad prosean kvalitet ploda u smislu povezanosti kotunica, krupnoe i ukusa mesa ploda.

Iz ove serije poznate su jo i sorte:

Glen Clova, Glen Moy, Glen Prosen itd.

Kao to je sluaj sa remontantnim jagodama i

REMONTANTNE SORTE MALINE stiu sve veu

popularnost. Njihova istorija je dosta kratka.

Interesovanje za ove tzv. jesenjeraajue sorte

maline je rezultat pojave oteenja rodnih izdanaka

jednorodnih sorata maline (pod uticajem zimskih

mrazeva), kao i potrebe za proirenjem sezone

potronje sveih plodova maline.

Autumn Bliss

Zajedno sa svojim sejancima, ova sorta je

jedan od roditelja preko treine remontantnih sorata maline.

Sazreva rano kraj jula meseca, daje visoke prinose s tim da vei deo roda produkuje u toku prve dve nedelje berbe, to je prednost za severne klimate.

Izdanci su relativno kratki, visine 120-130 cm.

Plod je srednje krupan, prosene mase 2,8g,

veoma atraktivan.

Nedostaci:

Pokazuje sklonost ka osipanju kotunica u

plodu i osetljivost na sivu trule ploda.

Polana

Pored sorte Autumn Bliss, druga je komercijalna

sorta iz grupe remontantnih varijeteta.

Rana sorta po vremenu zrenja (10.-15.07.). Poto rod donosi na jednogodinjim izdancima, sukcesivnim proreivanjem tj. koenjem izdanaka tokom vegetacije diktira se vreme berbe.

Izdanci su vrsti i ne poleu, prosene visine oko 150cm. Uspeno se gaji bez naslona.

Vrlo je rodna sorta formira od 13 do 18 rodnih prirasta od same osnove izdanka, sa prosenim brojem plodova u cvasti oko 10.

Prosean prinos po m2 je 13,4 kg.

Plod je krupan, intenzivno crvene boje, veoma

vrste konzistencije i uniformnog oblika.

Polka

Poljska sorta maline ija proizvodnja trenutno iznosi 32,7% od ukupne proizvodnje

maline u Poljskoj.

U njenom stvaranju je uestvovala sorta Autumn Bliss.

Umereno je bujnosti, izdanci su

uspravnog porasta te nije potreban naslon. Plod je sr. krupan do krupan, konusnog oblika,

vrst sa izuzetno slatkim ukusom.

Glavne prednosti su:

Vrlo rano zrenje (10 dana ranije od

sorte Polana) i visok kvalitet ploda za

stonu upotrebu, ali i za zamrzavanje i

preradu.

Golden Bliss

Remontantna sorta maline, stvorena u Vel.

Britaniji 2004. godine.

Srednje je bujna do bujna sorta sa velikom

produkcijom izdanaka, koji su uspravnog

rasta i pokriveni srednje krupnim, zelenim

trnovitim izratajima.

Rodnost je velika i redovna.

Zrenje poinje rano - polovinom jula meseca i traje 6 do 7 nedelja.

Plod je krupan, iroko konusan, atraktivne ute boje pokoice, slatko-nakiselog ukusa i aromatian.

Naini gajenja maline

Gajenje u zatienom prostoru (staklenici i plastenici)

Gajenje na otvorenom polju - najzastupljeniji i privredno najznaajniji nain.

Porast tranje svee maline tokom cele godine i visoka cena koja se postie na meunarodnom tritu nameu obavezu iznalaenja pogodnih sorata i tehnologija gajenja za vansezonsku proizvodnju kvalitetnih plodova maline!!!

Staklenika proizvodnja maline

Najintenzivniji je nain gajenja maline za ranu i vansezonsku

proizvodnju, kada se postie 3-4 puta vea cena na tritu.

Visoka je investicija,

programirana primena

svih mera, ali je i skup

proizvod!

Sortiment: Tulameen i Glen Ample, period berbe od po. V meseca do kraja XII meseca Tongeren, Belgium.

Prednosti su: ranije sazrevanje i programiranje zrenja prema zahtevima

trita, kontrolisani uslovi gajenja (korienje posebnih supstrata, doziranje ubriva, navodnjavanje, smanjena zatita , regulisanje toC i RVV).

Gaji se u kontejnerima u razliitim supstratima (kokosov treset; mineralna vuna; meavina treseta, glistenjaka i peska preporuka sa Cornell-a).

Supstrat je kokosov treset, po dva izdanka su u

saksiji. Korienje potpornih greda ili stubova (metalnih, drvenih) du. oko 2,1m za koje se veu jaki konopci ima za cilj obezbeivanje uspravnog rasta izdanaka, postizanje veih prinosa i boljeg kvalteta ploda, kao i jednostavniju zatitu i berbu.

Pre unoenja u zatien prostor sa grejanjem kontejneri sa izdancima se dre 800 -1000h (40-50 dana) u hlaenom skladitu na toC nioj od 5oC. Sorta Tulameen zahteva 8 nedelja izlaganja niskim toC da bi izala iz biolokog mirovanja.

Poetne toC u plasteniku / stakleniku trebaju da budu 10oC tokom noi i 18oC danju, a optimalna toC za fotosintezu mal. je

22oC (nona 13oC).

Opt. RVV se odrava izmeu 65-75%.

Biljke se ubre dodavanjem sporo oslobaaj. ubriva u podlogu - supstrat uz prihranjivanje sa rastvorom ubriva koje sadri 100 ppm N do cvetanja, a zatim se nivo redukuje na 50

ppm N i dodaju se ostala najvanija makro i mikro hraniva aplicira se preko sistema injektora zakaenog za zalivni sistem.

Opt. pH rastvora ubriva je 5,5 6,5.

Plastenika proizvodnja maline u kontejnerima, remontantna

sorta Polka Rossum, Holland.

Nakon 10-12 nedelja (2-2,5 meseca) od unoenja biljaka u plastenik nastupa zrenje plodova.

Biljke se mogu unositi i iznositi iz hladnjae po potrebi u odgovarajue doba godine, da bi se I godinjim izdancima obezbedila hladnoa tj. simuliraju se uslovi zime i leta.

Kombinacijom hladnjae i plastenika/staklenika eliminie se gajenje na otvorenom i omoguuje proizvodna sezona maline tokom cele godine!!!

Sistemi gajenja maline na otvorenom

polju

Pravilan izbor sistema gajenja znaajno utie na rentabilnost gajenja maline.

Razlikuju se 3 osnovna sistema:

Sistem bunova: kvadratni (1,5 x 1,5 do 2,5 x 2,5m) i pravougaoni (1,0-1,5m u redu i 2,5-3m izmeu redova) raspored; u savremenoj proizvodnji je naputen

Sistem pantljika uske 30-40 cm (bolje) i iroke 60-80 cm primenjuje se u tehnologiji gajenja remontantnih sorata maline.

Sistem palira - pogodna rastojanja sadnje : Vilamet 2,5 x 0,25 m; Miker 3,0 x 0,25 m. Najbolji je i najracionalniji nain gajenja maline sa stanovita njenih ekofiziolokih zahteva, visine prinosa i kvaliteta ploda, kao i sa aspekta primene mehanizacije i ljudskog rada u

izvoenju svih pomotehnikih mera u zasadu.

Sistem gajenja remontantnih sorata maline u

vidu iroke pantljike

Razmak sadnje: 3 x 0,5m.

Sistem pantljike, bez naslona.

Gustina sklopa je oko 70 izdanaka po dunom metru. Prosena visina izdanaka je 150 cm, vrsti su i ne poleu.

Sukcesivnim proreivanjem izdanaka tokom vegetacije diktira se vreme berbe i oslobaa prostor za razvoj novih mladih izdanaka.

Na jesen, po zavretku berbe svi izdanci se kose do zemlje i spaljuju.

Zasad sorte Polana (snimak iz Poljske)

STANDARDNA (KONVENCIONALNA)

PROIZVODNJA MALINE

Sistem vertikalnog

palira sa 2 reda

jednostrukih ica

Sadnja maline

Vreme sadnje prednost se daje jesenjoj sadnji jer se do prolea sadnice prime i koren im se dobrim delom obnovi, pa se sa po. vegetacije

poinju normalno razvijati.

Izbor i priprema izdanaka za sadnju- koriste se izdanci du. do 50cm, sr. debljine (6-10mm) i sa dobro razvijenim korenom (8-10

glavnih ila dobro obraslih ilicama). Bolji prijem i kasniji razvoj se postie

izdancima koji nisu prebujni!

Pre sadnje se uklanjaju suve i oteene ile, preduge se skrauju na du.

10-15cm, a kod ostalih se osvee preseci. Koren se potapa u smeu ilovae,

svee govee balege i vode uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva:

Previcur (0,25%) ili Benomil (0,1%).

Nega mladog zasada

Skraivanje posaenih izdanaka rano u prolee u momentu kretanja vegetacije, na du. 20cm ili 2-3 iva pupoljka;

Obrada zemljita I praenje se izvodi 2-3 nedelje posle sadnje (kako bi se rastreslo ugaeno zemlj. i onemoguio razvoj korova), a ostala praenja u toku vegetacije treba da budu neto dublja, a imaju ulogu i da unesu rasturena azotna ubriva u zonu korena maline.

ubrenje prihrana sa azotnim ubrivima u 3 navrata: I) kad izbiju mladi izdanci;II) kad izdanci dostignu du. oko 30cm; III) kad izd. dostignu du. oko 60cm. Za svako prihranjivanje dodaje se 80-100 kg/ha KAN-a / Amonij. sulfata (50kg

Urea).

Zalivanje mladih izdanaka se obavlja po potrebi; u kritinim periodima je potrebno dodati 5-10 l vode po svakoj posaenoj biljci.

Zatita po potrebi preduzimati mere zatite mladih izdanaka od prouzrokovaa bolesti i tetoina u cilju odranja zdravstvenog stanja.

Smatra se da je mladi zasad dobro odnegovan ako se od jedne

posaene sadnice razviju 1 do 3 nova izdanka visine od 1,5m ili vie!!!

Smatra se da je mladi zasad dobro odnegovan ako se

od jedne posaene sadnice razviju 1 do 3 nova izdanka visine od 1,5m ili vie!!!

Pravilna i redovna obrada zemljita u mladom zasadu maline doprinosi boljem prijemu, lakem izbijanju mladih izdanaka i njihovom brem razvoju,

to vidno doprinosi ranijem stupanju zasada u pun rod.

Postavljanje naslona u malinjaku

Malina e se gajiti u vidu palira uz naslon od drvenih (bagremovih) ili

betonskih stubova du. 2.2 do 2,4m i 2 reda pocinkovane ice (donja ica je neto tanja - 2,5mm i postavlja se na vis. 80-90 cm, a gornja ica je deblja 2,8-3,2mm i postavlja se na visini 150-160cm.

Stubovi se ukopavaju u zemlju najmanje 50cm, a betonski se moraju zabetonirati u odgovarajuu podlogu, kako bi se obezbedila stabilnost.

eone stubove treba ukopati neto dublje (bar 70 cm) i ojaati potpornim stubom sa unutranje strane ili ankerisati pomou deblje ice.

Stubovi se postavljaju na rastojanju od 5 do 8m, a svaki deseti stub u redu treba ojaati ankerima ili podupiraima.

Ne sme se dozvoliti da usled greaka napravljenih pri izboru, zatiti i postavljanju naslona, oni izgube svoju funkciju znatno pre nego to se amortizuje zasad!!!

Pomoni nasloni za sorte Miker i Tjulamin

Dodatni boni nasloni se sastoje od 3 vodoravno postavljene letve, razliite duine: najnia letva je du. 120cm (na visini 60cm), srednja letva je du. 100cm (postavlja se na vis. 100cm) i najvia letva je du. 80cm (na vis. od 140cm). Na krajevima letvi se provlai sisal vezivo preko koga se rasporeuju duge granice.

Nega zasada maline u rodu

Obrada i odravanje zemljita ( Jalovi ugar, Ledina mul, Herbicidi i Kombinacija)

Rezidba i vezivanje ubrenje Navodnjavanje Zatita od prouzrokovaa bolesti i tetoina Zatita od nepovoljnih abiotikih inilaca

Jalovi ugar (razbija se pokorica, unitavaju korovi i uva vlaga u zemljitu)

I obrada: rano u prolee (im okopni sneg, III mes); II obrada: sredinom IV mes.(kad poinje intenzivnije izbijanje izdanaka); III obrada: sredinom V meseca (pred cvetanje); IV obrada: u I polov. VI meseca (pred berbu); V obrada: krajem VII ili po. VIII meseca (po zavretku berbe i uklanjanja starih izd.); VI obrada: u jesen, neto je dublja 10cm.

Ledina mal

Herbicidi

Spreavanje nicanja semena korova (Simazin, Devrinol, Casoron G)

koriste se rano u prolee pre kretanja maline i masovnijeg nicanja korova, a posle obrade zemljita.

Ne selektivni herb. sa sisteminim delovanjem (Herbatop, Round up, Cidokor)- primenjuju se samo u pripremi zemljita, ali najmanje mesec dana pre oranja. Unitavaju sve biljke na povrini na kojoj se primene.

Ne selektivni herbicidi sa kontaktnim delovanjem (Gramokson, Galokson, Basta, Reglon) korienje ovih herb. popularno je nazvano zeleno koenje jer se kontaktno spri samo zelena nadzemna masa korova (vis. 15cm), a koristi se i za unitavanje prvih serija mladih izdanaka.

Selektivni herbicidi sa sisteminim delovanjem (Fusilade super, Selekt super, Gallant super)- koriste se za suzbijanje najupornijih viegodinjih i jednogodinjih uskolisnih korova (pirevina, zubaa, sirak), ne oteujui pri tom gajene voke (malinu, kupinu i ribizlu).

Rezidba i vezivanje

Rezidba na rod

Zakidanje izdanaka

Uklanjanje starih izdanaka

Privremeno vezivanje

Uklanjanje suvinih i ostavljanje 5-6 pravilno rasporeenih izdanaka po dunom metru i njihovo prekraivanje na dva pupoljka iznad gornje ice palira treba izvesti kad

vegetacija poinje da kree;

Ukoliko u paliru ima izdanaka sa prevremenim bonim granicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bonih granica, ujednaene debljine i bez prisutnih

znakova obolenja.

REZIDBA NA ROD

Zakidanje izdanaka

Ariljski metod (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu od sredine IV do kraja V meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) moe da obezbedi visoke prinose maline u humidnom podneblju ili gde postoji

sistem za navodnjavanje ne moe se bezuslovno primenjivati!!!

Mehaniko zakidanje izdanaka

Pomou specijalno konstruisanog pomagala alata sa ravnim seivom na dugoj drvenoj drci.

UKLANJANJE STARIH IZDANAKA NAKON BERBE

Ima za cilj da se oslobodi

prostor i omogui bolje prozraivanje izdanaka i vie svetlosti kako bi se mladi izdanci

mogli bolje razvijati, kao i da bi se

smanjila opasnost prelaska bolesti i

tetoina sa starih na mlade izdanke.

ubrenje maline

Osnovno ubrenje

Organska ubriva i Kompleksna mineralna ubriva

Prihranjivanje (Kan ili Amonijum sulfat)

Folijarno ubrenje (nadoknauje se nedostatak mikroelemenata; Sekvestren, Vuksal, Fertigal itd.)

ubrenje maline

ubrenje stajnjakom - organsko:

svake druge godine sa 30 t/ha sa obe strane reda maline u pantljici 60 cm irine.

Osnovno ubrenje kompl. mineral. ubrivom:

tokom zime februar sa 500 - 700kg/ha NPK 10:12:26 + 3% Mg ili 8:16:24 (svake godine).

Prihranjivanje azotnim ubrivima:

U prolee pred vezivanje sa 300 kg/ha KAN-a

Pred cvetanje sa 200 kg/ha KAN-a

Zasade maline treba svake druge godine ubriti srazmerno velikim koliinama organskih ubriva, a najbolje stajnjakom (oko 30 t/ha).

Navodnjavanje

KADA i KOLIKO PUTA treba navodnjavati zasad maline zavisi od

konkretnih ekolokih uslova svakog podruja, a u prvom redu od koliine i rasporeda padavina, toC i od osobina zemljita!

Najbolje je navodnjavanje obavljati prema konkretnim potrebama ne dozvoljavajui da doe do isuivanja zemljita u pojedinim fenofazama (cvetanja, razvoja i sazrevanja plodova, kao posle berbe kada se intenzivno razvijaju izdanci za

narednu godinu).

FENOFAZA CVETANJA U ZASADU MALINE

Navodnjavanje po sistemu kap po kap je najskuplji, ali i najbolji nain obezbeenja maline vodom. Cevi sa kapaljkama razliitih dimenzija se postavljaju du

redova maline obezbeujui ravnomerno kvaenje zemljita uz racionalni utroak vode.

Prednosti su brojne: ekonomina potronja vode, ravnomerno kvaenje zemljita u zoni korena,ne kvase se biljke i plodovi, radovi se mogu nesmetano odvijati u

malinjaku, moe se primeniti na svim konfiguracijama terena, a zahvaljujui usavrenoj tehnologiji isticanja vode ravnomernost je ista na poetku i na kraju reda.

Zatita maline

Program je

orjentacione prirode,

a njegova realizacija

zavisi od stepena

otpornosti gajenih

sorti, stanja bolesti i

tetoina u zasadu i okolini, kao i

vremenskih prilika u

tekuoj godini.

Pesticide koristiti

blagovremeno i

sistematski vodei rauna o karenci

preparata, ouvanju ivotne sredine i

zdravstvenoj bezbed.

proizvedenih plod.

Opasni gljivini patogeni maline u Srbiji: Didymella applanata uvenue pupoljaka i rodnih granica

Leptosphaeria coniothyrium nekrotina pegavost izdanaka

Phytophtora fragariae var. rubi plamenjaa-trule korena

Verticilium alboatrum i V. dahliae traheoverticilioza

Botryotinia fuckeliana siva trule plodova maline

Suenje zbog Phytophtore

GRINJE U ZASADU MALINE

Phyllocoptes gracilis je najbrojnija vrsta grinja u naim malinjacima. Pri jakom napadu ove grinje listovi ute, na njima se javljaju neravnine, biljke slabe, a plodovi propadaju. Efikasni pesticidi za suzbijanje su: Demitan (Fenazakvin) i Tiocid

(Endosulfan).

Zatita maline od nepovoljnih abiotikih inilaca

Mrazevi

Visoke temperature

Insolacija jako osunavanje

Sua

Delimino izmrzavanje pupoljaka na izdanku maline

Raspberry Max (Limburg) Rain capes je jedan od veoma efikasnih i praktinih naina zatite maline od kie i jakog osunavanja u toku vegetacije, a posebno u fenofazi razvoja i sazrevanja plodova.

Obezbeuje dobru provetrenost, spreava vlaenje biljaka i plodova ime se smanjuje opasnost jaeg napada bolesti (posebno Botrytisa) i tetoina, izostaje pojava sunanih oegotina, smeuravanja i dr. oteenja plodova, a i olakana je berba u toku kinog perioda.

Vertikalni stubovi se postavljaju u redu na 3-4m rastojanja, duine su 2m.

Na njih se u vrnom delu horizontalno zakivaju letve duine oko 5m, tako da zahvataju po 2 reda. Na letvama se uvruju luno povijene ice (konstrukcija iznad svakog reda) preko kojih se postavlja i uvruje PE folija.

Sortiment: Tulameen i Glen Ample

4 biljke po dunom metru, prinos: 1 kg/saksiji

Rastojanje izmeu redova se odrava u vidu ledine.

Pred jesen Pomono vezivanje obavlja se kad izdanci dostignu

du. 1 -1,5m i kad ponu da padaju u meuredni prostor. Izdanci nastavljaju normalan uspravan porast, dobro je provetravanje,

normalno dozrevanje i ulazak u period zimskog odmora, olakana meuredna obrada zemljita i dr. agrotehnike mere.

Oslobaaju se veza u jesen pre dolaska snegova i hladnih vetrova!!!

PERFEKTNO!

Berba maline Od vremena i naina berbe u velikoj meri zavisi realizacija i

ekonominost proizvodnje maline.

Mainska Runa

RUNA BERBA, blagovremeno i pravilno izvedena, daje bolji kvalitet

obranih plodova uz dobru organizaciju i

dovoljan broj uzornih radnika, sa

kvalitetnom i istom plastinom ambalaom tj. potovanjem higijensko tehnikih mera!!!

Plodovi ne sazrevaju jednovremeno

ve u duem intervalu od 25-30 dana i vie, te je berbu potrebno obavljati u vie navrata 8-12 puta (svaki drugi dan, a za preradu svaki trei)!!!

Najvea koliina plodova maline se obere u II i III berbi, jer tada ima

najvie kvalitetnih, zrelih plodova koji su krupniji nego na poetku i pri kraju berbe.

Oteeni, plesnjivi i truli plodovi se sakupljaju, iznose iz

malinjaka i unitavaju. Tako da posle svakog kruga berbe u malinjaku mogu da ostanu samo nedozreli plodovi.

Kombajn za malinu

Poto je sve manje radne snage za berbu maline, dosta je uinjeno na mehanizaciji berbe u razvijenim

voarskim zemljama (SAD, Kanada, Britanija, Australija).

U Severnoj Americi se mehanizovano

obere do 60% zasada crvene maline,

a plodovi se iskljuivo koriste za preradu i zamrzavanje.

LIBERTAS (abac) 30 ha pod zasadima maline u kompleksu.

Kombajn za berbu maline

Uinak: 1ha / 2 sata, opsluuje ga 5 radnika.

Princip rada se zasniva na

rotacionom treenju izdanaka tj. rodnih granica, pri emu plodovi padaju u elevator,

odstranjuju se mehanike neistoe i tako preieni dospevaju u gajbice.

AGROPARTNER Luani (hladnjaa kapaciteta 400t)

POLANA

Zbog velike osetljivosti i podlonosti brzom kvarenju zrelih plodova maline veoma je vano berbu obaviti paljivo uz istovremeno razdvajanje kvalitetnih kategorija na Extra, I i II klasu ploda.

Plodovi Extra klase moraju da budu iste sorte, ujednaeni po veliini, obliku, zrelosti i boji, bez cvetne loe. Plodovi I klase kvaliteta mogu da imaju do 2% plodova sa neujednaenom zrelou kotunica i do 5% plodova sa cvetnom loom. Kod plodova II klase dozvoljava se do 10% plod. sa neujednaenom zrelou kotunica i do 10% plod. sa cvetnom loom.

Ambalaa treba da bude laka, vrsta, ista, otporna prema vlazi i pogodnih dimenzija da moe da se koristi u paletnom sistemu pri

rukovanju i prevozu.

Ambalaa (kutije) za pakovanje plodova za sveu potronju se izrauje od plastificiranog kartona, presovanog stiropora ili plastinih supstanci (PVC, PE).

tampane oznake (etikete) se lepe sa spoljne strane ambalae. Na njima se nalazi ime isporuioca, sorta, kvalitet, koliina i datum berbe.