tehnologija proizvodnje čeličnih konstrukcija 04

7/23/2019 Tehnologija proizvodnje elinih konstrukcija 04

1/58

Proces proizvodnje u fabrici

3.1 Faze izrade eline konstrukcije


2/58

U zavisnosti od elementa koji se see, primenjuju sesledei postupci:

1. seenje makazama,

2. seenje testerom,

3. seenje brusnom ploom,

4. seenje plazmom gasa i

5. gasno seenje.

Faza obrade seenje (rezanje)


3/58

1.Seenje makazama je ekonomian i brz postupak koji seprimenjuje za seenje limova irine b 3000 mm i debljinet 15 mm (ak i do 20mm), pljoteg elika, ipkastog

elika i manjih profila. Na slici su prikazani ureaji

(makaze) za seenje limova i za se

enje pljoteg,ipkastog elika i manjih profila.

Makaze za seenje limova


4/58

S obzirom da pri odsecanju makazama dolazi do mehanikog

smicanja materijala, pri ovom postupku dolazi do pojaveplastinih deformacija i strukturnih promena elinogmaterijala u obimu koji zavisi od vrste materijala ikarakteristika makaza. Zbog toga se, kod vanijihkonstrukcija, rezovi (ivice) elemenata koji su izloenizatezanju moraju dodatno obraditi (izbrusiti) u dubini 3-5 mm.

Makaze za seenje limovadebljine do 20mm


5/58

Rad na makazama za seenje limova debljine do 20mm


6/58

2.Seenje testerom (ravnom ili krunom) predstavlja

postupak koji obezbeuje ravan rez, odnosno ivice bezoteenja koje se ne moraju naknadno obraivati. Sa druge

strane, ovaj postupak je dugotrajan i skup.

Vei stepen racionalizacije moe se postii seenjem paketaprofila, automatizovanim seenjem na projektovanu duinu

bez obeleavanja i primenom ureaja koji objedinjavaju vieradnih operacija (npr. seenje na potrebnu duinu i izradarupa). Na slici je prikazan postupak seenja profila u ureajusa krunom testerom.

Seenje profila krunomtesterom


7/58

Primeri ravnih testera


8/58



9/58



10/58



11/58

Ravna testera sa i bez

maske


12/58

Istovremeno seenje vie profila Se enje punog krunog profila

I nosai pripremljeni za seenje


13/58

Prikaz rada automatske ravne testere


14/58

Kruna testera


15/58

3.Seenje brusnom ploom je ekonomian i brz postupaki primenjuje se za seenje tanjih limova t 10 mm.

Primenjuje se za seenje limova, tankozidnih profila iipkastog elika, kako u radionici tako i na gradilitu.

Postupak rezanja se sastoji u tome to brusna ploakrunog oblika odstranjuje sitne estice metala u irini

ploe i na taj nain se kree kroz metal. Ovimpostupkom mogue je izvesti rezove na razliitimmestima i razliitog oblika na limu i profilima.

Testere sa brusnom ploom


16/58

Seenje brusnim ploama - akcenat na zatitnoj opremi


17/58

4.Seenje plazmom gasa je savremeni tehnolokipostupak. Primenjuje se za seenje konstrukcionogelika i metala kod kojih nije izvodljiv postupak gasnog

seenja, jer je kod njih temperatura topljenja nia odtemperature sagorevanja.

U graevinarstvu je ovaj postupak naao iroku primenu

za seenje proizvoda od aluminijuma i ner

aju

eg

elika.Usled niskog zagrevanja materijala dobija se ravan rez, a

znatno su smanjene i deformacije koje nastaju prirezanju. Postupak je brz i ekonomian, a primenjuje seza seenje svih debljina limova.


18/58

Ureaj za seenje plazmom gasa je prikazan na slici, asastoji se od centralne jedinice koja generie gas podvisokim pritiskom (5-10 bara), visokootpornog creva kojesprovodi gas do pitolja sa diznom, gde se vri jonizacijagasa kojim se ree metal.

Ureaj za runo seenjeplazmom gasa


19/58

Ureaji za runo seenje

plazmom gasa


20/58

Ureaji za automatskoseenje plazmom gasa


21/58

Pitolji i dizne za aparate zaseenje plazmom gasa

Rezultati seenja plazmomgasa


22/58

5.Gasno seenje predstavlja ekonomian postupak kojise danas najee koristi.

Ovo se moe objasniti prednostima koje ovaj tip seenja

nesumljivo ima,a to su:

1. mogunost primene kod najsloenijih oblikaseenja,

2. mogunost primene kod materijala velike debljine(t 300 mm),

3. ne zahteva posebne uslove i komplikovanuopremu, pa se moe izvoditi i u radionici i na terenu.


23/58

Postupak gasnog seenja zasniva se na sagorevanju

gvoa u mlazu kiseonika zagrejanog do temperature od1000-1300C. Zagrevanje se obino ostvarujesagorevanjem gorivog gasa koji prolazi kroz jednubrizgaljku. Kroz drugu struji kiseonik pod pritiskom, i u

njegovom mlazu dolazi do sagorevanja gvoa, pri emunastaje troska (slika).

Gasno seenje


24/58

Pravilni rezovi mogu se ostvariti samo kod elika sasadrajem ugljenika manjim od 2%, s obzirom da je kodovih elika temperatura sagorevanja nia od temperaturetopljenja, pa se rez ostvaruje na metalu koji je jo uvek uvrstom stanju. Kod elika sa veim sadrajem ugljenika,

temperatura topljenja je nia od temperaturesagorevanja, pa je rez nepravilan i irok.

Gasno seenje se moe izvoditi na dva naina:

1.runo i2.mainski.

Runi postupak karakteriu mala produktivnost i rezoviloijeg kvaliteta, pa mu je polje primene ogranienouglavnom na profile, limove malih duina i limovenepravilnog oblika.


25/58

Runo gasno seenje Inosaa


26/58

Savremene radionice primenjuju automatske ureaje zagasno seenje, koji imaju fiksno postolje na koje se

postavljaju limovi koji se seku i pokretan deo sa jednim ili viegorionika postavljenih na odreenom rastojanju (slika).Ureaji sa vie gorionika naroito su pogodni za isecanjetraka iz limova, ili isecanje veeg broja komada istog oblika.Voenje gorionika moe biti:

1.magnetno,2.pomou fotoelije sa crtea u razmeri 1:1 do 1:10,3.programirano.

Ureaj za gasno seenje safotoelijom i 6 gorionika


27/58

Istovremeni rad dva gorionika na maini za gasno seenje


28/58

Maina za gasnoseenje safotoelijom i

dva gorionika

Ostatak materijala nakonseenja serije istih elemenata


29/58

Automatski ureaj za seenje gasom


30/58

Rezultat rada automatskog ureaja zaseenje gasom


31/58

Prilikom seenja elemenata makazama, dolazi do

gnjeenja i istiskivanja materijala. Stoga je tako dobijeneivice neophodno obraditi, kako bi se uklonio materijal kome

su usled strukturnih promena naruene mehanikeosobine, to moe dovesti do pojave koncentracije napona.

Ovo je naroito nepovoljno kod dinamiki napregnutihkonstrukcija.

Potreba za obradom ivica moe se javiti i u sluaju loihrezova dobijenih postupkom gasnog seenja. Meutim,kriterijumi kojima se uslovljava obrada ivica znatno suublaeni poslednjih godina, posebno u sluaju ljebovasueonih avova kod kojih u predelu reza dolazi dotopljenja materijala, pa su i zahtevi za obradom ivicasvedeni na najmanju meru.

Faza obrade obrada ivica


32/58

Obrada podunih slobodnih ivica i ljebova avova vri se:1.mainskim putem (najee) i to rendisaljkama, ili2.runim brusilicama, u sluaju nemogunosti mainske

obrade ili malog obima posla.

Na slici je prikazana rendisaljka za obradu podunih ivica.Ovaj ureaj ima postolje za koje se element koji se obraujefiksira pomou draa, i alat koji se postavi u odgovarajuipoloaj pod uglom. Postupak mehanike obrade ivice odvijase tako to se nosa alata kree po horizontalnoj osovini,paralelno ivici koja se obrauje.

Rendisaljka za obradupodunih ivica


33/58

eone ivice i ivice kratkih limova obrauju se uglavnom

na glodalici (slika), ili runim pneumatskim sekaem ibrusnom ploom (slika).

Glodalica za obradueonih povrina Obrada ivica runombrusilicom


34/58

Za izradu rupa za mehanika spojna sredstva mogu seprimenjivati sledei postupci:

1.probijanje,2.probijanje i naknadno proirivanje (razvrtavanje) i

3.buenje.

Probijanjeje postupak kojim se materijal pod pritiskomizbija u posebnim mainama. To je brz, jednostavan i

ekonomian postupak, ali usled njega dolazi do lokalnogoteenja materijala u okolini rupe, u zoni dubine 1-2 mm.

Ukoliko se vri probijanje rupa na pun prenik, usled

pomenutih oteenja materijala, kod dinamiki napregnutihkonstrukcija dolazi do smanjenja nosivosti za ak 30%.

Faza obrade izrada rupa

Probijanje je mogue za elemente:


35/58

Probijanje je mogue za elemente:

debljina do 24 mm i

prenike rupa do 26 mm.

Probijanje na pun prenik moe se, sa zadovoljavajuim

kvalitetom, vriti kod tanjih limova i ugaonika, odnosno u

sluajevima kada je zadovoljen uslov:td0 25 mm,

gde je tdebljina materijala, a d0prenik rupe.

Automatska maina zaprobijanje rupa


36/58

Zbog moguih negativnih uticaja oteenja materijala

usled probijanja na nosivost konstrukcije, uobiajeno sezahteva da se prvo izvri probijanje na manji prenik, azatim razvrtavanje za najmanje 2 mm do punog prenika,ime se oteena zona materijala u potpunosti uklanja, i to:

za sluaj preteno mirnog optereenja, kod elikaS235, za debljine limova t> 20 mm,

za sluaj preteno mirnog optereenja, kod elikaS355, za debljine limova t> 15 mm,

za dinamiki napregnute konstrukcije, za sve debljine

materijala.


37/58

Automatska maina zaprobijanje rupa

Prikaz alata za probijanje


38/58

Automatska maina za

probijanje rupa

Prikaz seta alata za

probijanje


39/58

Prikaz rada maine za probijanje rupa


40/58

Za probijanje rupa koriste se posebni ureaji (slika), a

postoje i kombinovani ureaji za probijanje i razvrtavanjerupa. U sluaju profila koriste se ureaji sa najmanje

jednim vertikalnim probojcem za rupe na rebru i dva doetiri horizontalna probojca za rupe na noicama.

Savremeni pogoni za izradu elinihkonstrukcija opremljeni su potpuno

automatizovanim i programiranimureajima, koji vre merenje duina,seenje, probijanje, oznaavanje,brojanje i prebacivanje profila i

ipkastog elika, i time obezbeujuveliku racionalizaciju ovog postupka iprocesa izrade elinih konstrukcija ucelini.

Ureaj za probijanje rupa

B j d t lj t k i d k ji ti


41/58

Buenje predstavlja postupak izrade rupa kojim se postiepotpuno zadovoljavajui kvalitet, jer ne izaziva oteenja

okolnog materijala. Osim toga, ovaj postupak nije ogranienu pogledu debljine lima, ali je skuplji od postupka probijanja.

Pojedinano buenje odvojenih elemenata je 4 do 6 puta

sporije od odgovarajueg postupka probijanja, pa seuobiajeno primenjuje buenje vie limova u paketu.

Automatska maina za buenje rupa na profilima Burgija


42/58

Za buenje rupa mogu se koristiti klasine stabilnebuilice sa runim ili automatskim upravljanjem (slika),kao i prenosne builice na pneumatski ili elektrini pogon(slika), koje se primenjuju uglavnom za rad na montai(na gradilitu)..

Prenosiva builicaBuilica sa automatskim upravljanjem


43/58

Stabilne builice sa automatskim upravljanjem

S i ji b j l kt ki


44/58

Savremeni ureaji za buenje rupa sa elektronskimupravljanjem sastoje se od serije vertikalnih ihorizontalnih builica. Kod ovakvih ureaja buenje je

programirano, pa izostaje potreba za prethodnimobeleavanjem.

Automatska maina za buenje rupa Set burgija


45/58

Automatska maina zabuenje rupa


46/58

Maina za automatsko buenjerupa na limovima


47/58

Buenje rupa na rebru profila


48/58

Ukoliko se na nekom elementu bui veliki broj rupa, namontai se moe javiti problem nepoklapanja rupa. Da bise to izbeglo, obino se u radionici izbue rupe na manjiprenik, pa se na probnoj montai, ili na gradilitu, bue

rupe potrebnog prenika.

Kao i u sluaju probijanja, i proces buenja rupa je u

savremenim pogonima za proizvodnjuelinih konstrukcijaukljuen u automatizovani proces, koji obuhvata i ostale

radne operacije faze obrade elemenata od elika.

Faza obrade savijanje i previjanje


49/58

Savijanje i previjanje proizvoda od elika su postupci koji seprimenjuju za dobijanje eljenog zakrivljenog oblika. Moguse obavljati u hladnom ili toplom stanju, u zavisnosti odvrste i dimenzija elinih proizvoda, poluprenika potrebnog

zakrivljenja i tehnikih mogunosti raspoloivih ureaja.

Faza obrade savijanje i previjanje

Maina za savijanje profila

U tabeli su prikazane minimalne vrednosti poluprenika


50/58

U tabeli su prikazane minimalne vrednosti poluprenikasavijanja za razliite vrste proizvoda od elika, kod kojih

se moe primenjivati savijanje u hladnom stanju.

Minimalne vrednostipoluprenika savijanja za koje

se moe primenjivati savijanjeu hladnom stanju

Savijanje limova i pljoteg elika oko minimalne ose inercije


51/58

Savijanje limova i pljoteg elika oko minimalne ose inercijeuglavnom se vri u hladnom stanju u ureajima za savijanje

limova, u kojima se eljeni poluprenik savijanja postieodgovarajuim podeavanjem poloaja valjaka.

Profili i ipkasti elik savijaju se, ili u ureajima za

ispravljanje profila, ili u ureajima za savijanje, koje mogubiti sa vertikalnim ili horizontalnim (slika) valjcima.

Ureaj za savijanje profila

Savianje I profila uz pomo


52/58

Savianje I profila uz pomovaljaka

Savianje L profila uz pomovaljaka


53/58

Savianje limova uz pomo

valjaka

Maina za savijanje limova


54/58

Savijanje limova velikedebljine

Savijanje limova velike

debljine

Postizanje zakrivljenog oblika limova oko maksimalne oseinercije kao i velike zakrivljenosti i nagle promene oblika


55/58

inercije, kao i velike zakrivljenosti i nagle promene oblikaprofila i ipkastog elika, najee se postiu odgovarajuimisecanjem komada i njihovim zavarivanjem, uz eventualnoumetanje delova.

U nekim sluajevima (kao na slici) limove je mogue savijatioko jae ose i uz pomo maina sa valjcima.

Savijanje uskih limova oko jae ose

Previjanje (abkantovanje) se uglavnom vri na limovima it k i ji fili K d ij j


56/58

trakama, a ree i na manjim profilima. Kod previjanja u

hladnom stanju postoji mogunost pojave prslina na prevojima,pa treba voditi rauna o minimalnim vrednostima poluprenika

previjanja, koje su definisane prema JUS-u C.B0.500 uzavisnosti od vrste elika, debljine materijala i pravcaprevijanja.

Abkant presa za izradu

hladnooblikovanih profilamaksimalne duine 3 m.


57/58

Hidraulika presa za savijanje limova (izrada HOP-ova)


58/58

Hidraulika presa

Hidraulika presa

tehnologija proizvodnje čeličnih konstrukcija 04

Documents