tehnologija proizvodnje borovnice

7/21/2019 Tehnologija proizvodnje borovnice

1/28

PRIRUNIK ZA PROIZVODNJU

BOROVNICE ZA SVEUPOTRONJUDr Kortni Veber


2/28

2


3/28

3

PRIRUNIK ZA PROIZVODNJUBOROVNICE ZA SVEU

POTRONJUDr Kortni Veber


4/28

4

PRIRUNIK ZA PROIZVODNJU BOROVNICE ZASVEU POTRONJU

Tokom poslednje decenije, proizvodnja borovnice doivela je veliku ekspanziju. Meutim, u Evropiborovnica jo uvek nije znaajnije zastupljena u ishrani, kao to je sluaj u Severnoj Americi. Borovnicaje srodna rododendronu, azalei, vresu i brusnici iz porodice Ericaceae, koje za dobru produktivnostzahtevaju kisela zemljita. Postoje tri vrste borovnice koje se uzgajaju, odnosno divlja niskobunastaborovnica (Vaccinium angustifolium), koja se uzgaja u severnim delovima SAD i jugoistonoj Kanadi,borovnica zeje oko (V.ashei), koja vodi poreklo iz Junih delova SAD, i visokobunasta borovnica(V. corymbosum), koja potie iz istonih krajeva SAD. Kao rezultat dosadanjeg oplemenjivakog radastvoren je veliki broj hibridnih kombinacija ove tri vrste borovnice koje su naile na dobar prijem nakomercijalnom tritu.

Veina sorti borovnice mogu se plasirati kako u sveem tako i smrznutom stanju, ili se mogu prera-ivati u ele, sok, ili se mogu koristiti kao stone sorte. Borovnica se moe prilagoditi za uzgajanje napovrinama razliitih veliina, s obzirom na to da se moe obraivati runo, a moe se odravati i uzprimenu mehanizacije. Uopteno govorei, kod uzgoja borovnice nailazi se na izvesan broj ozbiljnijihproblema u vezi sa tetoinama koje se mogu suzbiti integralnim pristupom, kao i optimalnom pri-menom hemijskih sredstava. U poreenju sa mnogim drugim vonim vrstama, zasad borovnice moe

imati viedecenijski vek trajanja, uz niske trokove odravanja. Borovnica se dobro prilagoava organ-skom okruenju kada se koristi sadni materijal ispravnog zdravstvenog statusa.

Ovaj prirunik bavi se visokobunastim sortama borovnice i njihovim hibridima, s obzirom na to daklima podneblja Srbije najvie odgovara ovoj vrsti borovnice. U poglavljima ovog prirunika bie reio pripremi zemljita, izboru sadnog materijala, sadnji, sistemima gajenja, suzbijanju tetoina, prihranii navodnjavanju, berbi, kao i o ekonomskim aspektima proizvodnje.


5/28

5

PRIPREMA PRE SADNJE

ODABIR PARCELE

Borovnica najbolje uspeva kada je u potpuno-sti izloena suncu i dobroj ventilaciji, obezbee-na dovoljnom koliinom vlage, i uz zatitu odoteenja koja mogu da izazovu niske tempera-ture i proleni mrazevi. Cvetni pupoljci veinevisokobunastih borovnica mogu da izdre tem-perature i do -26C, dok vegetativni pupoljci idrvenasta tkiva podnose temperature i do -28C.Pupoljci mnogo tee podnose temperature nieod -18C krajem jeseni i poetkom prolea, sto-ga treba izbegavati lokalitete na kojima je ovapojava mogua. Topla i sunana leta su idealnaza uspeno uzgajanje borovnice, mada se visoketemperature mogu negativno odraziti na aromui vrstinu plodova.

Umereni nagib od 3% do 5% idealan je zaobezbeivanje dobre ventilacije i zatitu od ve-ih koliina povrinskih voda. Slaba ventilacija imrazni depovi mogu dovesti do oteenja cve-tova u prolee. Gajenje borovnice na nagibimaokrenutim ka jugu je krajnje rizino zbog mo-gueg prolenog izmrzavanja, jer sadnice obinoranije cvetaju. Nagibi okrenuti u pravcu vetrovatakoe se nikako ne preporuuju za gajenje bo-rovnice, zbog mogueg izmrzavanja usled stalneizloenosti sadnica suvim i hladnim vetrovima.

Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takoeumanjuje mogunost pojave brojnih gljivinih

oboljenja. Slab protok vazduha poveava vla-nost vazduha oko listova i plodova, to pogo-duje razvoju bolesti listova i truljenju plodovaizazvanog gljivicama. Divlje biljne vrste slineborovnici koje rastu oko parcele predviene zapostavljanje zasada takoe su dobro stanite zatetoine, a esto predstavljaju izvor virusa i glji-vinih patogena. Odstranite ih u krugu od 200metara oko parcele na kojoj ete zasnovati zasadsa borovnicom.

ZEMLJITE I PRIPREMA ZEMLJITABorovnica najbolje raa na visoko propustlji-

voj, peskovitoj ilovai iji sadraj organske mate-rije iznosi najmanje 3,0%, i ija se kiselost (pH)kree izmeu 4,24,8. Uzgajivai bi trebalo daizbegavaju lokalitete sa plitkim zemljitem fi-nijeg sastava, ili zemljita sa visokim sadrajemgline, zatim zemljita sa slabom drenaom, ililokalitete na kojima usled velikih koliina pada-vina dolazi do zadravanja vode u povrinskimslojevima. Borovnica dobro podnosi i zemljitakiselosti 3,8 5,5, ukoliko je sadraj organske

materije zemljita (humusa) visok. Pri visokojkiselosti zemljita esto dolazi do pojave ne-dostatka hranljivih materija, naroito gvoa.

Zemljita sa neznatno izraenijom kiselou odpoeljne mogu se uskladiti unoenjem sumporatokom perioda pripreme zemljita za sadnju. Nateka zemljita (sa


6/28

6

Poto se zemljite na kome e se postaviti zasadoisti i otklone problemi vezani za drenau ze-mljita, pristupite sveobuhvatnom testiranju ze-mljita i primenite preporuke koje se odnose naunoenje svih hranljivih materija, osim azota.

Labaratorije za testiranje u Srbiji su:INSTITUT ZA ZEMLJITETeodora Drajzera 7, 11000 Beograd

POLJOPRIVREDNI FAKULTETNemanjina 6, 11080 Zemun, Beograd

AGRO FERICROPPap Pala 17, 24000 Subotica

Borovnica ima plii koren u odnosu na veinuvonih vrsta, tako da je povrinski deo zemljita(na dubini od 20 cm) najproblematiniji za is-pitivanje. Neophodne koliine sumpora, krea,magnezijuma, kalijuma i/ili fosfora treba po-djednako rasporediti po itavoj povrini parcele,i uneti na dubinu od 20 30 cm. Za smanjenjenivoa kiselosti zemljita (pH) unoenjem sumpo-ra potrebna je 1 godina. Da bi se kiselost zemljitasnizila ispod 4,0 moe se dodati kre u koliiniod 450 1800 kg (1000 4000 funti) po aru,kod peskovitih zemljita i zemljita ubrenihgnojivom. Sa unoenjem preporuene koliine

azota treba saekati do narednog prolea, kada ese poeti sa postavljanjem zasada. tetoine kaoto su junska buba (Phyllophaga ssp.) i skoibuba(Agriotes sputator), kao i nematode, mogu pred-stavljati problem. Jednogodinji usevi, kao to sukukuruz, penica ili ra, nisu pogodni za razvojmnogih tetoina koje napadaju borovnicu, takoda e sejanje ovih useva pre sadnje borovnice uti-cati na smanjenje brojnosti ovih tetoina, i na tajnain e se prekinuti njihov ivotni ciklus. U ovesvrhe moe se primeniti fumigacija zemljita, aliona ukljuuje korienje hemikalija i specijalnuopremu. Uz to, kod viegodinjeg sistema gajenjaesto dolazi do pojave neravnotee u ekosistemuzemljita, to moe da ima povratni efekat koji seispoljava u vidu ponovljene pojave tetoina, imese problem samo uveava. O postupku fumigacijekonsultovati i druge izvore.

Poto ste uneli hranljive materije, potrebno je pri-stupiti sadnji povrinskih useva, kako bi se poveaosadraj organskih materija i suzbilo klijanje korova.Povrinske useve moete zasejati u jesen, ili u ranoprolee pre sadnje. Pritom, raspadnuto lie, kompostili treset mogu biti korisni. Nemojte zaboraviti da do-date 45 56 kg/ha azota, ime se obezbeuje dobro

primanje useva. Ovu koliina azota treba ponovouneti u zemljite poto se nakon sadnje povrinskiusevi raspadnu. Unoenje hranljivih materija prepo-

ruuje se u jesen, osim ukoliko se javljaju problemivezani za eroziju zemljita. Mahunasti usevi (sve vrstedetelina i lucerka) ne zahtevaju dodatni azot, meu-tim, ne uspevaju dobro na kiselim zemljitima, stogase ne preporuuju kao povrinski usev za zasade sa bo-rovnicom. Heljda (Fagopyrum escultentum, F. sagi-ttatum) dobro podnosi zemljita niske kiselosti (pH)i spreava klijanje korova, ali neznatno utie na pove-anje sadraja organske materije u zemljitu. Ne smese dozvoliti da heljda sazri, jer e ponovo obrazovatiseme, i sam usev moe preuzeti ulogu korova. Kolii-na od oko 80 kg/ha heljde posejana u krajem proleai poetkom leta bie dovoljna da se usev adekvatnoprimi. Ovas (Avena sativa) takoe predstavlja dobarpovrinski usev, zbog dobrog podnoenja zemljita saniskom kiselou. Seje se u kasno prolee, a unosi seu rano leto, ili se moe sejati u ranu jesen i ostaviti uzemlji preko zime, tako da niske zimske temperatureunite seme Koliina semena dovoljna za setvu je oko

112 kg/ha. Ukoliko se za meuredni prostor planirazatravljivanje, idealno vreme za setvu je kasno leto ugodini pre podizanja zasada sa borovnicom.

POSTAVLJANJE ZASADA

IZBOR SADNOG MATERIJALA

Najvaniji aspekt koji se tie postavljanja za-sada borovnice je korienje sadnog materijala

dobrog kvaliteta, odnosno korienje sadnica sadobro formiranim korenovim sistemom i isprav-nim zdravstvenim statusom (to podrazumevaodsustvo oboljenja i tetoina). Sadni materijaltrebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika kojiprodaje sertificirane sadnice, ime se obezbeujepouzdanost u smislu zdravstvenog statusa sad-nog materijala. Za uspostavljanje zasada prepo-ruuje se korienje sadnica dobijenih iz kulturetkiva za koje se sa sigurnou moe rei da suispravnog zdravstvenog statusa. Sadnice trebablagovremeno naruiti (ukoliko je to moguegodinu do dve pre podizanja zasada), kako bise obezbedila adekvatna koliina sadnica eljenesorte i veliine.

Postoji vie vrsta sadnica iz rasadnika (sadnice sagolim korenom, gajene u kontejnerima, dobijenih izkulture tkiva) i raznih veliina (sa korenovim reznica-ma, plugs iz kulture tkiva i dvogodinje i trogodinjesadnice). Vee sadnice sazrevaju i donose rod ranijeod manjih sadnica. Sadnice gajene u kontejnerimamogu na izvesan nain biti u prednosti u odnosu nasadnice sa golim korenom, naroito ukoliko se kasnisa prolenom sadnjom, jer one bolje podnose naglepromene temperature i vlanosti. Meutim, tras-

port sadnica u kontejnerima je skuplji, i verovatnoe biti potrebno potkresati koren ukoliko su sadnicebalirane tokom transporta.


7/28

7

Prilikom odabira sorti treba obratiti panjuna nekoliko aspekata, odnosno na vreme berbe,prinos, kvalitet plodova, otpornost, habitus, buj-nost i otpornost na bolesti. Sadnice u polju ulazeu period mirovanja kasno u jesen i tokom zime.Dugotrajnost plodova meu vrstama bobiastogvoa veoma varira, premda su plodovi borovniceu odnosu na ostalo bobiasto voe znatno dugo-trajniji. Na tritu se, iz vie razloga, vea panjapoklanja krupnijim plodovima, s obzirom navei afinitet potroaa prema krupnijim plodovi-ma i poveanu efikasnost prilikom berbe, madai dalje postoji razvijeno trite za sitnu divljuborovnicu niskobunastih sorti. Berba plodovaza preradu uglavnom je mehanizovana, mada seplodovi za sveu potronju velikim delom tako-e izdvajaju iz mehanizovano obranih plodova.

SORTERANE SORTE

Bluta (Bluetta) pokazuje veoma izraenu ot-pornost, ali su njeni plodovi sitni, tamne boje iveoma teki za mehanizovanu berbu, a na izvesannain, nisu atraktivni za sveu potronju. Nagla-ena brazda na plodovima takoe je nedostatak.Ova sorta nema izraen habitus, a mora se i pa-ljivo orezivati da bi se zadrala bujnost i dobarrod. Dobro podnosi temperature i do -35C.

Duke se smatra trenutno najboljom ranomsortom borovnice na tritu. Kasnog je vremenacvetanja, tako da na nju ne utiu rani prolenimrazevi, a ipak rano donese rod. Nejni plodovisu krupni, dobrog kvaliteta, meutim, gube naaromi ukoliko se oberu sa zakanjenjem. Berbamoe biti mehanizovana. Tolerantna je na mra-zeve, i dobro podnosi temperature do -25C.

Spartan Plodovi su vrsti, vrlo krupni i ve-oma dobrog ukusa. Zbog kasnog vremena zre-nja na ovu sortu ne utiu brojni mrazevi, i onaobilno i rano raa. Najbolje uspeva na idealnimlokalitetima, a slabo na zemljitima koja se mo-raju znaajnije prilagoavati za uzgoj borovnice.Mehanizovana berba joj pogoduje, a do izvesnemere je otporna na Moniliniju (Monilinia vacci-nii-corymbosi). Unakrsnim opraivanjem posti-u najbolji prinosi. Dobro podnosi temperaturedo -25C.

Earliblue- je sorta koja veoma rano sazreva idaje velike, vrste plodove prilino blagog ukusa.Zbun je snaan i prav i dobro podnosi zimskeuslove. Kada sazri, plod ne otpada tako lako i za-

drava kvalitet pri otpremi. Umereno je otporanna pepelnicu (powdery mildew). Moe da izdrihladnou do -25C. Loeg je ukusa.

SREDINA SEZONE / SREDNJE RANESORTE

Collinsima bun koji je uglavnom uspravan,sa manjim brojem mladara, koji imaju otvorenukrunu. Plod je krupan, vrst i dobrog ukusa,ali je prinos umeren. Ne prilagoava se velikombroju tipova zemljita. Otporna je prema zim-skim temperaturama do -25C. Ima potekoa uprilagoavanju zemljitu.

SORTE SREDNJEG VREMENA ZRENJA

Berkley Plodovi ove sorte su vrsti i veomakrupni, svetlo plave boje, a pokazuju i izraenutrajnost. Dobrog su ukusa. Umereno je otpornana niske temperature. bun je srednje visok i

razgranat, pogodan za mehanizovanu berbu. Re-zidbu treba vriti paljivo, da bi se zadrao oblikbuna. Dobro podnosi temperature do -25C.

Bluejayje sorta uspravnog, otvorenog habitu-sa. Karakterie se brzim rastom. Daje optimalneprinose. Plodovi su srednje krupni, veoma kva-litetni, i mogu se brati mehanizovano. Dobropodnosi transport. Otporna je na neke virusnebolesti, srednje otporna na Moniliniju (Monili-nia vaccinii-corymbosi). Dobro podnosi tempe-rature do -25C.

Northlandpokazuje izraenu otpornost na ni-ske temperature. Ova sorta veoma obilno raa.Srednje visokog habitusa, sa srednje krupnim,mekanim plodovima, tamne boje. Dostie visi-nu i do 1,25 m, i ima obilje izdanaka koji za-htevaju otru rezidbu jednom godinje. Dobropodnosi temperature do -35C.

Patriotje sorta otporna na zimske temperature,ali je osetljiva na mraz, jer rano cvetava. Plod jekrupan, vrst, sa sitnom cvetnom brazdom. Plo-dovi su slatki. Dobru aromu imaju samo ukolikosu potpuno zreli. bun je niskog do srednjeg ra-sta, sporo raste, ali ipak daje dobar rod. Da bi plo-dovi ove sorte bili krupni, neophodno je obavljatiotru rezidbu. Pretpostavke o njenoj osetljivostina virus prstenaste pegavosti uticala je na njenoogranieno gajenje poslednjih godina, mada je, uporeenju sa ostalim sortama, tolerantnija na ovooboljenje ukoliko se gaji na teim zemljitima.Dobro podnosi hladnou do -25C.

Bluecropje u svetu najrasprostranjenija sortasrednjeg vremena zrenja. Obilno raa, plodo-vi su joj vrsti, srednje krupni i dobrog ukusa.

Otporna je na zimske mrazeve, osim ukoliko segaji na lokalitetima sa izuzetno niskim tempe-raturama. Bere se mehanizovano. Izdanci imaju


8/28

8

tendenciju da polegnu pod teretom roda, takoda se mora pokloniti panja odravanju oblika.Ima veoma izraenu otpornost na bolesti. Dobropodnosi temperature do -25C.

Bluerayje takoe veoma rasprostranjena sorta,sa srednjim vremenom zrenja. Ova sorta sa kru-pnim plodovima ima visok rodni potencijal, idobrog je ukusa. Zahteva otru rezidbu, jer bunima tendenciju irenja, poto izdanci polegnupod teretom roda. Veoma dobro podnosi zimskemrazeve. Dobro podnosi temperature do -25C.

Chippewaje sorta srednje-visokog rasta, izu-zetno otporna na zimske mrazeve. Obilno raai daje krupne i vrste plodove. Dobro podnositemperature do -35C.

Sierradobro raa, a njeni plodovi su vrsti i

krupni, tako da dozvoljavaju mehanizovanu ber-bu. bun je srednje veliine. Ne pokazuje naro-itu otpornost u odnosu na druge sorte. Dobropodnosi temperature do -25C.

Torodobro raa, a njeni plodovi su krupni iravnomerno sazrevaju. Grozdovi su uglavnomvrsti, to oteava berbu. Izdanci imaju tenden-ciju da budu previe uspravni i zbijeni. Uz Blu-ecrop, koja je za nijansu boljeg kvaliteta, Toro jenajzastupljenija sorta. Dobro podnosi tempera-ture do -25C.

Rubelspada u grupu divljih selekcija, i moese gajiti za trite proizvodima iz prirode. Plodjoj je sitan, vrst, tamne boje poput plodovanisko bunastih sorti. Dobrog je ukusa, a pri-nosi su srednje obilni. Veoma dobro podnosizimske mrazeve. Dobro podnosi temperaturedo -35C.

Covilleraa veoma krupne, vrste plodove sasrednje izrazenim oziljkom cveta. Ukus im jedobar, ali pomalo nakiseo. Odlini su za pre-radu. bun je uspravan, a prinos varira usledograniene otpornosti prema zimskim uslovima samo do -15C. Ova sorta je bolja za preradunego za konzumiranje u sveem stanju.

Collinsima bun koji je uglavnom uspravan,sa manjim brojem mladara, koji imaju otvorenukrunu. Plod je krupan, vrst i dobrog ukusa,ali je prinos umeren. Ne prilagoava se velikombroju tipova zemljita. Otporna je prema zim-skim temperaturama do -25C. Ima potekoa uprilagoavanju zemljitu.

SORTE KASNOG VREMENA ZRENJA

Bluegold raa srednje krupne plodove sasitnim, suvim cvetnim brazdama. Njeni plo-

dovi imaju dobru aromu i vrstinu. Ovo jesorta sa bunom niskog rasta i velikim bro-jem grana. Veoma je otporna. Dobro podno-si temperature do -25C

Brigitta raa krupne, vrste plodove dobrearome i dobre trajnosti. Ovo je bujna sorta, alimoe biti slabije otporna, jer raa kasno u jesen.Viak azota u zemljitu moe se negativno odra-ziti na njenu otpornost. Osetljiva je na plame-njau. Dobro podnosi temperature do -25C.

Chandlerraa veoma krupne plodove dobrogukusa. Karakteristino je veoma dugo vreme sa-zrevanja (due od 6 nedelja), to pogoduje ru-noj berbi. bun je bujan, sa blagom tendenci-jom irenja, i dostie visinu od 1,5 2 m. Dobropodnosi temperature do -25C.

Elliottje sorta veoma kasnog vremena zrenja,sa plodovima izraene trajnosti (30 45 danau uslovima modifikovane atmosfere). Plodovisu krupni i vrsti, mada mogu imati opor ukus,jer poprimaju plavu boju pre sazrevanja. Obilnoraa. bun je uspravnog habitusa, a grane u sre-dinjem delu zbijene, to zahteva proreivanjekako bi se poveala ventilacija. Dobro podnositemperature do -25C.

Jersey je stara sorta (1928), prilagoena zagajenje na razliitim vrstama zemljita. Veomaobilno raa, a berba je mehanizovana. Meutim,

plodovi su joj sitni i meki. bun je uspravnoghabitusa, a grane u sredinjem delu zbijene, tozahteva rezidbu da bi se poveala ventilacija.Dobro podnosi temperature do -35C.

Sorta Nelsondobro raa, a plodovi su joj vr-sti, dobrog ukusa i atraktivnog izgleda. Berba seobavlja mehanizovano. Plodovi se mogu zadratina bunu i due vreme. Ovo je bujna sorta, sabunom izraene otpornosti i prilagoavanja ra-zliitim vrstama zemljita. Dobro podnosi tem-perature do -25C.

Darrowima krupne plodove koji sazrevaju ka-sno i moraju biti potpuno zreli da bi im ukusbio dobar. bun je uspravan , i samo je relativnootporan prema temperaturi od -15C. Kvalitetnije zadovoljavajui za komercijalnu proizvod-nju, a otpornost prema nepovoljnim uslovimaje slaba.

Herbertje rodna sorta kasne sezone koja raaveoma krupne plodove izvrsne za jelo, ali njihovanena koica oteava transport. bun je bujan irairen, i otporan prema temperaturi od -25C.

Relativno je otporna prema moniliniji. Zbognene koice, ova sorta je pogodnija za lokalnatrita nego za izvoz.


9/28

9

POSTAVLJANJE ZASADA

BIOLOKI ASPEKTI BILJKE

Da bi se obezbedila optimalna nega sadnica bo-rovnice potrebno je poznavati nain na koji biljkaborovnice raste i reaguje na uslove okruenja. bunborovnice sastoji se od viegodinje krune i izdana-ka. Koren borovnice je prilino plitak, sa obiljemilica. Tokom godine, na bunu se razvijaju mladiizdanci. Bez obrzira na lokalitet, biljka na ustaljennain prolazi kroz razne faze rasta koje ukazujukada treba primeniti odgovarajui tretman biljke.Poevi od zimskog mirovanja, razvojne faze tokomvegetacionog perioda se odvijaju kroz bubrenje pu-poljaka, kretanje pupoljaka, izduivanje izdanaka,cvetanje, zametanje plodova, opadanje latica, rast,fazu kada plodovi poprimaju boju, berba, zaustav-ljanje terminalnog rasta biljke, kretanje pupoljaka,

diferencijacija pupoljaka, faza kada listovi poinju daute, opadanje lia i ponovo period mirovanja. Overazvojne faze ukazuju kada treba primeniti odgova-rajue mere.

Kod visokobunastih sorti uobiajeno je da upunoj zrelosti izdanci imaju visinu od 2 do 2,5m, s tim to je ta visina neto nia kod nekih hi-bridnih sorti. Biljka svoj vegetativni rast zapoinjeu rano prolee bubrenjem pupoljaka, i nastavljado rane jeseni. Izdanci tokom vegetacije inten-zivno rastu, razvijajui se za od 15 do 25 cm, uzadekvatne mere navodnjavanja i prihrane. Noviizdanci takoe rastu iz buna u rano prolee (od

desetak pa sve do nekoliko desetina izdanaka, uzavisnosti od sorte). Ovi izdanci su izrazito buj-ni, inicijalno rastu i do jednog metra, dok je usvakom narednom periodu rasta njihova bujnostu izvesnom stepenu smanjena. Na brzinu rasta ibrojnost izdanaka mogu uticati ekstremne tempe-rature, sue i poplave. Novi izdanci se odravajuda bi bun imao mlade rodne izdanke u narednojsezoni, kao i da bi se zamenili oboleli ili oteenistariji izdanci.

U drugoj polovini leta zavrava se rast izdanaka, anastupa razvoj cvetnih pupoljaka. Mladi izdanci se

izduuju od poetka cvetanja do kasnog leta. Me-utim, kretanje pupoljaka odvija se u isto vremekako na tek formiranim tako i na ve postojeimizdancima. Sitni i uzani vegetativni pupoljci tran-sformiu se u krupne, gotovo okrugle pupoljke,koji sadre od 5 10 potencijalnih cvetova. Uo-biajeno je da se na svakom izdanku razvije od 5 8 takvih pupoljaka koji nastavljaju da se razvijajui u jesen, sve dok niske temperature ne indukujudormanciju. Pre perioda mirovanja, mogu se pri-metiti promene u boji listova, koje nastaju usledpromene duine dana i niskih temperatura. Liepoprima najpre utu, a zatim i grimiznu, tamno

crvenu boju, u zavisnosti od sorte i uslova u koji-ma se biljka priprema za period mirovanja nakonopadanja lia.

Tokom perioda mirovanja potrebno je da biljkaprovede od 60 1000 sati na temperaturi ispod7,2C kako bi topli vremenski uslovi u prolee in-dukovali normalno kretanje pupoljaka. Topljenjesnega tokom sredine zime ili topli vremenski perio-di nakon neophodnih niskih temperatura mogu senegativno odraziti na otpornost pupoljaka borov-nice i izazvati oteenja ukoliko se niske tempera-ture javljaju u vie navrata u kratkim vremenskimperiodima.

Koren borovnice je plitak, i retko raste dubljeod 1 m, najvei deo biljke zauzima 18 cm povr-inskog sloja zemlje. Sastoji se od obilja vlakana,ali te ilice nemaju finou kao kod drugih bilja-ka, ime se ograniava njena sposobnost da upijevodu i hranljive materije, to dalje umanjuje ot-pornost biljke na suu i poplave i ini da ona zavisiod mera navodnjavanja i prihrane. Korisne gljivi-ce esto nastanjuju okruenje korenovog sistema

borovnice i pomau upijanje hranljivih materijai vode. Jalovi ugar i obilna prihrana vremenomunitavaju ove gljivice. Koren poinje da se razvi-ja u prolee, kada temperature u zoni korenovogsistema dostignu 7C, to se obino vremenskipodudara sa bubrenjem pupoljaka. Razvoj kore-na se nastavlja do temeperature od 15,5C, a po-tom se usporava, uporedo sa sazrevanjem plodovai rastom temperature zemljita. Nie temperaturevazduha posle berbe krajem leta i poetkom jesenistimuliu dalji razvoj sve dok temperatura opet napadne ispod 7C.

Vreme cvetanja u prolee varira od sorte do sor-

te, i u zavisnosti od temperature vazduha. Cveta-nje ranih sorti esto traje dui vremenski period,i do 14 dana, uporedo sa poveanjem tempera-ture vazduha. Pozicioniranje cvetova u grozdu idebljina izdanka takoe mogu uticati na vremecvetanja. Cvetovi borovnice su cevastog oblika, i,za postizanje optimalnog zametanja ploda, obi-no zahtevaju unakrsno opraivanje. Odgovarajuiopraivai su naroito znaajni u periodu pojavecvetova, jer optimalno vreme oplodnje traje samo3 6 dana. Uopteno govorei, to je opraivanjeuspenije plodovi e biti krupniji, jer veliki brojsemenki koje se u plodu razvijaju stimuliu rastploda.

Plod sazreva priblino oko 2 meseca nakon poet-ka vremena cvetanja u prolee. Teina ploda obinose kree od 1 2 grama, a i do 4 gr, pod idealnimuslovima, kod sorti krupnijeg ploda. Uobiajeniprinosi od 4.500 6.700 kg/ha mogu se oekivatikod starijih zasada, a mogu biti i vii kod zasada naizuzetno povoljnim terenima.

PRIPREMA ZEMLJITA

Sa pripremom zemljita treba krenuti godinudana pre sadnje. Viegodinje povrinske usevetreba unititi herbicidom irokog spektra. Poelj-


10/28

10

no je oformiti ujednaene sadne leje, to obinopodrazumeva duboko oranje, tanjiranje ili drlja-nje, kao i freziranje, kako bi se razbili krupnijibusenovi. Ukoliko se planira zatravljivanje meu-rednog prostora idealno je da se trava poseje kra-jem leta u godini pre sadnje borovnice. U novomzasadu se trava moe posejati i u prolee, ukolikose utvrdi da je to neophodno. Sadnja se obavlja urano prolee, onda kada je zemljite spremno zaobradu, obino od aprila do sredine maja.

Najbolje je redove postaviti u pravcu sever-jug, da bi se omoguila maksimalna izloenostsuncu, a vetrovi obezbedili dobru ventilaciju iprotok vode u zasadu. Moe se dogoditi da se nemogu ispuniti oba ova uslova, stoga uzgajivaimoraju sami odluiti koji faktor moe stvaratipotekoe na odreenom terenu.

SADNJARazmak izmeu sadnica takoe treba odredi-

ti pre naruivanja sadnica, zbog obezbeivanjaadekvatanog broja sadnica. Razmak izmeu re-dova zavisi od metoda odravanja zasada koje ese koristiti (suzbijanje tetoina, koenje i berba),kao i od naina berbe (unajmljena radna snaga,samoorganizovana berba ili berba koju obavlja-ju naruioci). Pritom, sadnja se mora planiratina nain koji obezbeuje adekvatno opraivanjesorte koja se sadi. Opraivanje borovnice najus-penije je kada se dve sorte slinog vremena cve-

tanja posade u naizmeninim redovima na ita-voj povrini zasada.Uobiajeno rastojanje izmeu redova je 3 m, a

izmeu sadnica u redu 1,2 1,5 m. Duina re-dova treba da pogoduje nainu berbe. Po duini,redovi mogu biti neogranieno dugi, ukoliko seprimenjuje mehanizovana berba, mada ne tre-ba da budu dui od 200 m, ako nema prolazaza runo branje i efikasno odlaganje plodova uhladnjau. Ukupan broj potrebnih sadnica zasadnu povrinu izraunava se pomou obrasca:ukupna povrina zasada podeljeno sa brojemredova podeljeno sa razmakom izmeu sadnica.Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3 mizmeu redova podeljeno sa 1,5 m izmeu sadni-ca jednako je 2222 sadnice (1000/3/1,5=2222).Drugaije rastojanje u redu ili izmeu redova za-hteva vei ili manji broj sadnica.

Sadnice borovnice treba zasaditi u rano pro-lee, poto proe opasnost od jakih mrazeva.Korenov sistem borovnice je plitak i kompak-tne strukture, i za njega se pre moe rei da jehorizontalno postavljen u irinu. Stoga je neop-hodno da jamica u koju se sadi borovnica budedovoljno iroka. Prilikom ponovnog nagrtanja

zemljom koja je iskopana iz jamice, u nju tre-ba dodati i vlani treset. Nemojte zaboraviti datreset dobro natopite, kako bi se izbeglo da nova

sadnica ne dobije potrebnu vlagu. Eventualno,treset se moe uneti duinom itavog reda, presadnje. Ovaj postupak je skup, ali se obinoisplati, jer obezbedjuje da se sadnica dobro pri-mi i napreduje.

Postavite sadnice borovnice na visinu na kojojsu bile u rasadniku. Razastrite korenov sistem idobro utabajte zemlju kojom ste zakopali sad-nicu, da bi se obezbedilo dobro prijanjanje ko-rena. Zalijte novoposaenu sadnicu sa 2,5 cmvode odmah nakon sadnje. Da bi se izbegao stresbiljke po presadjivanju, oreite 1/3 gornjeg delasadnice i skinite cvetne pupoljke.


11/28

11

NEGA U GODINI SADNJE

SUZBIJANJE KOROVA

Suzbijanje korova je najznaajnija preventivnamera zatite mladog zasada borovnice. Obezbe-dite da prostor oko sadnice u preniku 0,9 mbude bez korova, kako bi se spreilo rasipanjehranljivih materija i vlage. Obrada zemljita uneposrednoj blizini biljke treba da bude plitka,da ne bi dolo do oteenja korenovog sistema.Herbicidi koji se primenjuju pre i nakon poja-ve korova efikasni su u suzbijanju veine korova(pogledati poglavlje Suzbijanje korova i Suzbi-janje tetoina)

Maliranje novih zasada predstavlja neop-hodnu meru kojom se suzbija pojava korova,uravnoteava temperatura zemljita, poveavavlanost zemljita, odrava kiselost zemljita i

poveava sadraj organske materije. Kao mal,najee se koristi strugotina nekog mekog dr-veta, mada u tu svrhu moe da poslui i iverje,kora drveta, slama, aa i meavina ovih materi-jala. Debljina mala treba da se kree izmeu 7,5i 12,5 cm, a treba je postaviti flat toped, radipoveanja dovoda vlage. Postavljenje mala duitavog rednog prostora u irini od 1,25 m efi-kasnije je od pokrivanja malom manje povrineoko svake sadnice.

Koren biljke se utvruje u meavinu zemlje imala, stoga, da ne bi dolo do oteenja korena,mal treba obnoviti, odnosno ponovo nabaciti,

jer se vremenom osipa.

NAVODNJAVANJE

Plitak korenov sistem borovnice ini borov-nicu veoma osetljivom na ekstremno prisustvoili odsustvo vode, odnosno na suu i poplave.Uspeno postavljanje zasada zahteva adekvatnonavodnjavanje, kojim se obezbeuje zadrava-nje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije.Preporuuje se sistem zalivanja kap po kap, a

trebalo bi ga postaviti pre sadnje. U sredinji deoreda, celom duinom, moe se postaviti savitljivairigaciona traka, koja se moe i ukopati u zonuispod korena, naroito kod sistema izdignutihleja. Tenziometar je najbolji nain nadgledanjavlanosti zemljita, mada se, po pravilu, unosiukupno 25 l vode na 10 m reda dnevno (25 l/10m/d), ukljuujui i padavine u godini sadnje.

PRIHRANA SADNICA

Na oko 3 4 nedelje nakon sadnje, novozasa-

ene sadnice treba poubriti, a na zemljitima saniskim sadrajem organske materije (


12/28

12

prolee, kada se mogu uoiti izdanci oteenizimskim mrazevima. Slabiji bunovi zahtevajuotriju rezidbu od bujnih, jer se rezidbom sti-mulie vegetativni prirast. Sorte koje imaju ten-denciju irenja buna zahtevaju posebnu panju.Polegnuti izdanci se uklanjaju, a ostavljaju onikoji e dati dobar rod.

Prilikom rezidbe, izdanke oreite tako damogu uspravno da rastu, dok bun treba dabude oformljen tako da omoguava dobru izlo-enost sunevoj svetlosti. bunovi koji se berumehanizovano treba da budu ui i uspravniji odonih kod kojih se berba obavlja runo. Prvi deorezidbe podrazumeva odstranjivanje izdanakakoji su suvi ili oteeni niskim temperaturama,insektima, bolestima ili koji su polomljeni. Dru-go, eliminiite sve grane koje se dodiruju. Tree,uklonite zrele izdanke i one koji se prostiru umeuredni prostor. Najzad, odsecite kratke, raz-

granate izdanke u sredinjem delu buna koji suslabo izloeni sunevoj svetlosti. Odsecite ih namestu to blie razgranjenju, kako bi se spreilotruljenje zaostalog dela i irenje bolesti.

Da bi rast novih izdanaka bio konstantan neop-hodno je rezidbu obavljati jednom godinje, jerje novi prirast potreban za naredne sezone. Da bise stimulisao vegetativni prirast kod mladih bu-nova dovoljno je odstraniti cvetove. Cvetove trebaskinuti poetkom prolea, kada poinju da bubre.Na poetku tree godine, uklonite sve upredene ilislabo razvijene izdanke, kako bi se bun pripremioza sezonu. Kod sadnica starosti od 3 do 8 godina

odstranite sve izdanke u nivou neposredno iznadpovrine zemlje, a zadrite 2 najvia izdanka. Doosme godine rastenja, sadnica borovnice treba daima 10 20 izdanaka razliite starosti. Nakontoga, odravajte umerenu rezidbu sve dok izdancine postignu punu veliinu, i zadravajui najbolja2 3 izdanka iz svake sezone. U podrujima satoplijom klimom, moe se ak i 5 godina zadratii vie izdanaka naglaene rodnosti. Kada izdancipostignu zrelost (od 5. do 8. godine) sve manjeraaju, tako da one zrelije treba ukloniti i zame-niti mlaim izdancima, kako bi se zadrala pro-duktivnost. Uopteno govorei, detaljna rezidbabuna vri se samo zato da bi se eliminisali osue-ni ili oboleli izdanci. U tom sluaju, izdanke trebaodsei to blie zemlji, kako bolest ne bi prodrlakroz deo izdanka koji je zaostao odsecanjem.

ZATITA OD MRAZA

U odnosu na ostale faktore koji utiu na prinos,proleni mrazevi imaju najvei uticaj na smanje-nje prinosa. Mraz tokom samo jedne noi moeu potpunosti da uniti prinos. Borovnica obino

cveta pre poslednjeg mraza, naroito rane sor-te. Meutim, za razliku od ostalih vonih vrsta,osetljivost na mraz cveta borovnice odreena je

njegovim oblikom i pravcem prostiranja. Zatitaod mraza je obino obavezna kod izuzetno ranihsorti na lokalitetima na kojima se proleni mra-zevi mogu oekivati u vie navrata.

Ukoliko je zatita od mraza neophodna, prime-njuje se vetaka kia, jer se cvetovi moraju posu-ti vodom da bi efekat bio vidljiv. Dokle god nacvetovima ima vode, temperature e se zadratina 0C, jer voda oslobaa toplotu pre nego to sepretvori u led. Cvetovi borovnice obino podnosetemperature od nekoliko stepeni ispod take zale-ivanja. Ovaj vremenski razmak izmeu leenjavode i oteenja omoguava da se zasad u potpu-nosti prekrije ledom, i cvetovi i sadnice ipak za-tite. Meutim, ukoliko je mlaz vode koji se izlivana cvetove nedovoljan, temperatura e sii ispodtake oteenja, i tako izazvati jo vea oteenja.Neophodno je kontinuirano izlivanje na sadnicenajmanje 25 38 mm vode na sat, odnosno 420-

550 L/min po hektaru, da bi se obezbedila ade-kvatna zatita. Vetrovito vreme uzrokuje gublje-nje toplote, ime se zatita od mraza umanjuje.Pod ovakvim uslovima potrebne su vee koliinevode. Vetaka kia nema efekta u uslovima kadaje vetar ekstremno jak, jer gubljenje toplote moebiti izraenije nego prilikom zamrzavanja vode.

Osetljivost cvetova na mraz razliita je u ra-zliitim fazama razvoja cveta. Otvoreni ili deli-mino otvoreni cvetovi su mnogo osetljiviji odvrsto zatvorenih. Osim toga, cvetovi u razvojubolje podnose mraz nego oni koji su otvoreni.

Potreba za zatitom od mraza uslovljena je i dru-

gim vremenskim uslovima. Vea je verovatnoa dae mirna, vedra no stvoriti uslove koji izazivajuoteenja, jer se toplota brzo gubi, i temperatura cve-tova moe biti nia od temperature u neposrednomokruenju biljke. Moe se oekivati da e mrazevikoji nastupaju posle perioda toplog vremena izazvativea oteenja od onih koji slede iza perioda sveijegvremena, zbog intenziviranog rasta biljaka.

Temperaturu treba pratiti na delu zasada kojise nalazi na najnioj visinskoj taki, kako bi semoglo zakljuiti o potrebi zatite od mraza. De-lovi zasada na nioj visini bie hladniji od okru-enja, a mogu biti znaajno hladniji u odnosuna vazduh oko objekata. Uz to, zatitu od mrazatreba primeniti ranije ukoliko je relativna vla-nost vazduha nia, jer je taka pojave rose nia utakvim noima, kada se nie temperature i moguoekivati. Nemojte prekidati navodnjavanje uju-tru pre izlaska sunca, i pre nego to led pone daotpada sa biljke, ili pone da se prirodno topi.

MALIRANJE

Oko sadnice, u preniku od 1 1,25 m, treba

naneti sloj mala debljine 7.5 13 cm koji trebaobnavljati svake druge do tree godine. Korenborovnice se razvija u toj meavini zemlje i mal-


13/28

13

a, i ukoliko se ne obnavlja po raspadanju korenbiljke moe biti ogoljen i podloan oteenjima.esto je nakon prinavljanja mala neophodnouneti i dodatne koliine azota, obino dva putaveu koliinu od preporuene.

OPRAIVANJE

Da bi borovnica ostvarila maksimalne prinoseneophodni su joj insekti koji vre opraivanje (80 100% opraivanja). Polen borovnice je teak i le-pljiv, stoga ga moraju prenositi insekti, da bi opra-ivanje bilo uspeno. Pele mogu da otresu polen saantera i skupe velike koliine polena. Medonosnepele ovo ne mogu da obavljaju, tako da su ma-nje efikasne kod opraivanja. Solitarne pele tako-e samo oteavaju okolnosti, jer one bue rupe uosnovi cveta kako bi prikupile nektar. Na taj nain

se ne vri opraivanje, a medonosne pele koristeove prolaze, tako da ni one ne oprauju cvetove.Kod sorti sa manjim cvetom (Bluecrop), ili onihsa naglaenom produktivnou polena (Rubel), za-metanje plodova je obino uspenije.

Medonosne pele nisu tako efikasne za oprai-vanje kao bumbari, jer one manje lete po hlad-nijem i vetrovitom vremenu. Bumbari i divljepele obino daju bolje rezultate, jer imaju ma-nje rezervi hrane u konicama. Smatra se da sepodizanjem gustih, zelenih ograda oko zasadaborovnice stimulie naseljavanje domaih pela,i time obezbeuje poboljano opraivanje.

Za opraivanje dovoljno je imati od 4 do 8 pelapo bunu tokom najtoplijeg dela dana. Tamo gdeovo nije sluaj, konice se mogu postaviti u veembroju u zasad i tako obezbediti adekvatno oprai-vanje. Konice treba postaviti kada se razvije 5%cvetova (pa najvie do 25%), i treba ih ostaviti uzasadu sve dok latice cvetova ne ponu da opa-daju. Za opraivanje je bolje imati vie krupni-jih nego vei broj manjih konica. Jedna konicapo hektaru (sa najmanje 45.000 pela) dovoljnaje kod sorti Rubel, Bluetta i Blueray, 2 konicepo hektaru kod sorti Berkley i Elliot, 3 kod sor-te Bluecrop i ak i do 5 konica kod sorte Jersey.Konice treba postaviti na zatienom prostoru saprednjim delom konice (ulazom) okrenutim kaistoku. Treba ih, po potrebi, rasporediti po celojparceli, na meusobnom rastojanju ne veem od275 m. Koenjem cvea po obodu zasada usred-srediete panju pela na bunove borovnice.Nemojte zaboraviti da uklonite konice prilikomprskanja zasada pesticidima.

KONTROLA IVOTINJA KOJEPRIINJAVAJU TETU

U poreenju sa ostalim bobiastim vrstama,borovnica trpi najveu tetu koju izaziva ivo-

tinjski svet, naroito ptice. Zabeleeni su gubici ido 30% prinosa u ekstremnim sluajevima. Jataptica pevaica i manjih ptica mogu neposrednona bunu da se hrane bobicama, i tako zarazerod. Druge tetoine, kao to su jelen i glodari,takoe mogu da prouzrokuju tetu.

Najefikasnija zatita od ptica je postavljanjemree koja fiziki ne dozvoljava pristup zasadu.Postavljanje mree je esto skupo, ali se, u zavi-snosti od materijala od koga je nainjena, moeopravdati, s obzirom na vek trajanja mree (3 10 godina). Mree se prave ili od materijala kojisu izraeni od kombinacije plastike i impregnira-nog platna, najlona, pamuka ili politilena. Postav-ljanje i uklanjanje mree predstavlja veliki posao.

Ostali naini zatite, ukljuujui audio napra-ve za pravljenje buke (vatromet, parafinski topoviitd.), elektronsko ometanje ptica ili emitovanjezvukova iz divljine mogu biti efikasni samo na

kratko, jer se ptice brzo prilagode emitovanimzvucima. Vizuelni efekti za zastraivanje ptica,kao to su baloni sa oima ili lane divlje zveri,mogu biti od koristi. Izmenom i premetanjemrazliitih ureaja doprinee se efikasnosti i du-gotrajnosti ovih pristupa.

to se tie ostalog divljeg sveta, najee se pri-menjuju smrtonosne metode, kao to je trovanje(kod glodara) i korienje vatrenog oruja (kodjelena i drugih veih ivotinja). Postavljanje ogra-da i objekata za zastraivanje se ponegde pokazalouspenim, meutim, ove metode nisu pouzdane.

PRIHRANA

Borovnica bolje uspeva na kiselim zemljiti-ma i, u poreenju sa ostalim vonim vrstama,pokazuje manju potrebu za veinom mineral-nih materija. Uopteno govorei, borovnicatrai vrlo malo dodatne prihrane, i osetljiva jene preteranu primenu mineralnih ubriva. Te-stiranje zemljita treba da predstavlja standardnideo programa prihrane i nege, naroito kontro-la kiselosti zemljita. Veina zemljita moe daobezbedi potrebne mineralne materije ukolikose kiselost odrava u odgovarajuim granicama.Meutim, na veini parcela bie potrebna do-datna prihrana svake godine.

Preporuuje se da se svake godine, u prolee,mnogo pre berbe, ili po berbi, izvri testiranje ze-mljita i listova borovnice. Pedeset listova sa ce-lokupne povrine parcele treba prikupiti, oprati iosuiti za analizu. Pregledom problematinih de-lova zasada moe se utvrditi potreba za dodatnimtestiranjem. Obino se svake godine dodaje azot,dok se ostale mineralne materije unose samo uko-liko se testiranjem ukae na nedostatak.

Izvori azota su uglavnom amonijum sulfat,amonijum nitrat, urea ili drugi organski izvori.Kao izvoru azota, prednost se daje amonijum


14/28

14

sulfatu, u odnosu na nitrate, jer je borovnicaosetljiva na nitrate. Obino je urea najbolji iz-bor, ukoliko je kiselost zemljita ispod 5,0. Onaje obino i najjeftinija, i treba je unositi da bise izbeglo isparavanje. Kompleksna 15-15-15ubriva ne treba koristiti, osim na peskovitimzemljitima. Prilikom korienja ovih ubriva,ne zaboravite da koristite amonijumske formeazota. Zemljita sa veim sadrajem organskematerije mogu imati manju potrebu za azotom.Debeo sloj strugotine ili iverja moe uticati naak do dva puta veu potrebu za azotom, jer suto materijali koji privremeno mogu da onemo-gue biljku da doe do ovih hranljivih materija.Amonijum sulfat se takoe koristi kada treba

smanjiti kiselost zemljita. to je zasad stariji po-trebe za azotom su vee. Iako doprinosi poveanjukiselosti zemljita urea na kiselost ne utie u znat-noj meri. Detaljnije informacije o tome date su u

tabeli 4. Moda e neto vie azota biti potrebnona lakim, a manje na teim zemljitima. Unoenjestajnjaka nakon sadnje se ne preporuuje za borov-nicu koja se plasira na trite u sveem stanju, usledmogunosti prenoenja bolesti preko hrane. Ako sestajsko ubrivo ipak koristi, treba da bude dobrokompostirano i uneseno pre sadnje, zbog smanje-nja rizika. Radi boljeg usvajanja mineralnih mate-rija preporuuje se primena azota u dva navrata, uvreme kretanja pupoljaka i 6 nedelja nakon toga.ubrenje treba izbegavati krajem leta, jer se takostimulie prirast, jer je podloan oteenjima to-kom zime. Jesenje ubrenje obino je neefikasno,

poto dolazi do demineralizacije pre nego to biljkaupije mineralne materije.Nedostatak ostalih hranljivih materija na koji uka-

u analize zemljita i lista moe se nadoknaditi narazliite naine. Fosfor se moe nadomestiti kom-pleksnim ubrivima, ili individualno, kroz diamo-nijum-fosfat, koncentrat superfosfata, monoamoni-jum-fosfat i superfosfat. ubriva koja sadre samofosfor mogu se primenjivati bilo kada, dok ubrivakoja sadre azot treba tretirati kao azotna ubriva.Ako se ukae potreba za dodatnim kalijumom,

treba primeniti kalijum sulfat, u bilo kom perio-du godine. Izbegavajte korienje kalijum-hlori-da, jer je borovnica osetljiva na hloride. Ukolikoje potrebno nadomestiti i magnezijum, kalijum-magnezijum sulfat e odgovarati. Jo jedan izvormagnezijuma je dolomitski kre, ukoliko je kise-lost zemljita nia od 4,5, odnosno ako je sadrajmagnezijum-sulfata vei.

Isuvie niska kiselost zemljita obino za posle-dicu ima nedostatak kalcijuma. U tom sluaju,koristi se krenjak ili dolomitski kre. UkolikopH nije previe nizak, kao izvor kalcijuma moese upotrebiti gips, a da pritom ne doe do pro-mene pH. Ostale mineralne materije retko kada

su u nedostatku, osim u sluajevima izuzetno vi-soke kiselosti zemljita. Nedostatak gvoa (po-java utila na mladim listovima) je obino prvi

Starost(u godinama) Urea

AmonijumSulfat

istiAzot

8 160 350 75

7 135 290 63

6 110 240 51

5 90 190 42

4 70 145 33

3 50 110 23

2 40 85 19

indikator ove pojave, i tada obino postoji nedo-statak i drugih mikroelemenata. Kontrolisanjemkiselosti zemljita ovaj problem se eliminie.

NAVODNJAVANJE

Adekvatna kontrola vlage u zasadu ta-koe je znaajna za postizanje profitabilnih pri-nosa. U podrujima u kojima se gaji borovni-ca neujednaena koliina padavina dovodi doremeenja ravnotee optimalne koliine vlagetokom itavog veka zasada. Uzgajivai su prinu-eni da nadoknauju nedostatak vode, odnosnoda uklanjaju viak vode u zasadu, da bi se izbeglapojava bolesti. ak i u godinama sa normalnomkoliinom padavina moe se desiti da zasadu

ponestane vlage, jer je korenov sistem borovniceplitak. Potrebe borovnice za vodom su najvee uperiodu rasta ploda, sredinom leta, kada je nor-malna koliina padavina najnia. Padavine suobilnije u prolee i jesen, odnosno u vreme kadase koren borovnice razvija, i kada je najosetljivi-ji na bolesti. Za visoke prinose najznaajnije jepraenje koliine padavina u odreenoj oblasti,tako da uzgajivai budu u mogunosti da obez-bede dodatne koliine vode, ako za to postojipotreba, kao i odlivanje suvine vode iz zasada.

Navodnjavanjem borovnice postiu se boljiprinosi, plodovi su krupniji, a broj plodova kojise osipaju je manji. Prednost se daje navodnjava-nju po sistemu kap po kap, u podrujima sa ret-kom pojavom prolenih mrazeva, a postavljanje


15/28

15

ovog sistema treba obaviti pre sadnje. Elastineplastine trake mogu se postaviti uz sadnice duleja, ili se mogu ukopati ispod zone korenovogsistema, u sluaju izdignutih leja. Vetaka kiase takoe moe koristiti kada je potrebno obez-bediti zatitu od mrazeva, ali, u tom sluaju, tre-ba oekivati pojavu gljivinih oboljenja.

Za zasad borovnice standardne veliine potreb-no je 125 155 cm vode po hektaru tokom itavevegetacije. Kao i u godini postavljanja zasada, to-kom itavog poetnog perioda vegetacije zemlji-te u zasadu treba da bude obezbeeno vodomdo mere od oko 50% njenog kapaciteta primanjavode. Tenziometrom se najefikasnije kontroliekoliina vlanosti zemljita, mada u praksi, u pr-voj godini po sadnji, obino na 10 m reda dolazi30 l vode dnevno (25 l/10 m/ d), ukljuujui pa-davine i navodnjavanje, sa godinjim poveanjemod oko 20%, dok zasad ne postigne zrelost. Ovaj

uslov moe se obezbediti kombinovanjem pada-vina i navodnjavanja. Dnevne koliine e variratitokom vegetacije, u zavisnosti od faze rasta, s timto e, da bi se obezbedila odgovarajua koliinavode za plod koji sazreva, vee koliine biti po-trebne tokom perioda formiranja konane velii-ne ploda, kao i tokom perioda berbe.

BERBA I MANIPULACIJAPLODOVIMA POSLE BERBE

Tretiranje plodova pre berbe i odluke o na-inu tretiranja zasada borovnice znaajno seodraavaju na prinos. Izabrana sorta trebalo bida odgovara potrebama na tritu. Na primer,treba izbegavati sorte sa plodovima problema-tinog kvaliteta, a sorte kao to je Elliot, kojeboju poprimaju pre nego to postignu odgova-rajui nivo eera, ne treba brati pre postizanjapune zrelosti. Adekvatnom rezidbom postie seda plodovi budu krupniji, ujednaeniji, ranijegvremena zrenja, kao i da se lake beru, to dopri-nosi efikasnosti i smanjenoj pojavi oboljenja. Vi-sok nivo azota moe dovesti do slabije trajnosti

plodova i zakasnelog vremena sazrevanja. Slaboopraivanje negativno e se odraziti na zameta-nje plodova i prinose. Vano je u svim oblastimaiznai najbolja reenja za gajenu kulturu, u ciljudostizanja profitabilnih prinosa.

Prvi prinosi se esto mogu oekivati u toku treei etvrte godine gajenja, s tim to se puna produk-tivnost zasada oekuje u estoj i desetoj godini, uzavisnosti od sorte i klimatskog podruja. Borov-nica raste u grozdovima i nema ujednaeno vremesazrevanja, to podrazumeva vie berbi za posti-zanje maksimalnih prinosa. Berbu treba obavljatiesto, na svakih 7 10 dana, ili ee, ukoliko

su temperature visoke. to se sezona vie primiekraju, interval izmeu branja postaje dui, s timda su kod sorti sa kasnijim vremenom sazrevanja

berbe ree. Plodovi su najboljeg kvaliteta ako seberu ujutru, poto se rosa osui, i pre nego tonastupe visoke temperature. Ustanovljen sistembrzog transporta plodova sa polja tokom berbe jeimperativ. Odlaganje hlaenja nakon berbe zna-ajno moe uticati na trajnost plodova.

Borovnica za potronju u sveem stanju uglav-nom se bere runo, a preporuuje se to manjemanipulisanje plodovima, da bi se umanjilooteenje plodova i irenje bolesti. Zrele bobicesa grozda treba palcem otresti na dlan, ne trebaih brati, kao veinu drugog voa. Proseni pro-fesionalni bera moe da ubere od 20 do 25 kgza 8 sati po danu, dok iskusniji berai mogu dasakupe i vee koliine kada je rod obilan. Sve jevie uzgajivaa koji plodove borovnice prilikomberbe plasiraju u posude u kojima se bobice pro-daju. Ovim se smanjuje prenoenje plodova izruke u ruku, ali je radna snaga skuplja, jer ova-

kav nain berbe usporava beraa. Bobice bi tre-balo brzo transportovati sa polja u hladnjau.Borovnice za preradu podrazumevaju mehani-

zovanu berbu, mada je mehanizovana berba sveuobiajenija i kod borovnice za sveu potronju.Mali runi vibratori sa posudom za skupljanjeotresene borovnice mogu se koristiti na manjimpovrinama, dok se u komercijalnoj proizvod-nji koriste veliki kontejneri koji se postavljajuiznad maina za branje. Iako je kod mehanizo-vane berbe neophodno dodatno sortiranje voa,a dugotrajnost plodova smanjena, trokovi me-hanizovane berbe su za do 1/3 nii u odnosu

na runu berbu. Meutim, kod mehanizovaneberbe, da bi berba bila efikasna, rastojanje izme-u redova mora da bude 3 m, a rastojanje odivice zasada do poetka reda (zbog zaokretanjamehanzacije) 8 m, dok nagib ne sme da budevei od 10%. Obino uzgajivai prve dve berbeobavljaju runo, kod bilo koje sorte, sve dok ve-ina bobica ne sazri, ime se smanjuje broj zele-nih i za sortiranje nedovoljno sazrelih bobica.

HLAENJE I UVANJE

Bobiasto voe bi trebalo brzo stavljati u kli-matizovane uslove hladnjae, proputanjemhladnog vazduha ( 2C) preko paleta sa plo-dovima. Kada se plodovi ohlade do blizu 0C,palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i osta-viti u hladnu komoru na temperaturi od -1C 0C, pri relativnoj vlanosti vazduha od 85%,i uz slab protok vazduha, radi smanjenja stepenadehidratacije. Via temperatura vazduha u hlad-njai i nia vlanost vazduha nepovoljno e seodraziti na dugotrajnost plodova.

Plodovi obrani neposredno pre pune zrelosti

imae bolju dugotrajnost u odnosu na prezrele iplodove obrane u punoj zrelosti. Kod proizvod-nje borovnice za sveu potronju najbolje je obu-


16/28

16

iti berae da u pravo vreme beru plodove, takoda sortiranje nakon berbe ne bude neophodno.

Berai mogu ubrane bobice odlagati direktnou plastine posude za maloprodajno trite kojese mogu direktno prosleivati u hladnjau i pla-sirati na trite. Plastine posude od iste Cla-mm-shell plastike, razliitih dimenzija, koristese kako za maloprodajno tako i za veleprodajnotrite. Ove posude su jeftine, omoguavaju brzohlaenje plodova i providne su. Precizni izgledposude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima.Posude od stiropora, kartona ili drveta jo uveksu u upotrebi za lokalno i neposredno malopro-dajno trite, kao i za namensko trite.

TRANSPORT

Veliki procenat obranih plodova se izgubi na

putu od njive do trpeze. Veliki deo ovog gu-bitka posledica je loe manipulacije plodovimaposle berbe, ukljuujui i transport. Smanje-njem broja transfera plodova kako iz ruke uruku tako i kao upakovanog proizvoda, sma-njuje se i procenat gubitka. Bobiasto voe bitrebalo odravati u hladnim uslovima, upako-vano u svakoj fazi transporta. Gajbice bi treba-lo transportovati na paletama, ne doputajuipri tom da lee na podu ili dodiruju stranu pri-kolice, kako bi se obezbedio protok vazduha.Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ilistranu prikolice moe dostii ak i 11C. Isto

tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih to-kova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje.Da bi se palete stabilizovale one su mogu do-datno prepakovati, ili se mogu obmotati pant-ljikama. Ukoliko za to postoje mogunosti tre-ba koristiti kamion-hladnjau. Meutim, kodveine ovih kamiona cirkulacija vazduha nijezadovoljavajua, i temperatura ne moe da seodri ispod 4C, a da se plodovi pritom ne za-lede. Usled toga, maksimalno hlaenje plodovapre utovaranja je ak i vanije, kako bi proizvodstigao na trite u to boljem stanju. Ukolikovam kamion-hladnjaa nije na raspolaganju,gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslo-va treba prekriti platnom da bi se odrala niatemperatura. Ovaj postupak se ne preporuujeza transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosnomaloprodajnog trita esto je izvan kontroleodgajivaa. Na poboljanje kvaliteta proizvodakoji stie do potroaa utie razvijanje dobrihodnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno ma-loprodaji, u smislu njihove edukacije kako da naadekvatan nain postupaju sa sveom borovni-com. Poeljan je lini kontakt izmeu prodavca

i kupca pre prve isporuke, a u sluajevima kadato nije mogue, od pomoi moe biti i uputstvoza rukovanje pridodato uz poiljku.

SUZBIJANJE TETOINA

Borovnica je osetljiva na mnoge insekte i bo-lesti. Mnoge od ovih tetoina mogu se kontro-lisati, ili se njihova zastupljenost moe svesti naminimum kroz adekvatnu negu i primenu agro-tehnikih mera u zasadu. Odravanje ispravnogzadravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vo-dom, kao i provetravanje i zatita od korova, ucilju minimiziranja zastupljenosti domaina bo-lesti, doprinee smanjenju uticaja bolesti i te-toina. Suzbijanje tetoina lake je ako je bunproreeniji. Pritom, izbor otpornih sorti i ade-kvatna upotreba pesticida, u cilju zaustavljanjairenja pojave tetoine koja se suzbija, takoepozitivno utie na njenu zastupljenost. Meu-tim, kada se prilikom pregleda zasada utvrdi dae gubici u prinosima prei prihvatljive granicehemijski pesticidi pruaju najbolju zatitu i za-

dovoljavaju potrebe svakog trita.


17/28

17

INSEKTI TETOINE

Eriofidna grinja (Acalitus vaccinii) je veomasitna, beliasta grinja, izdueno-kupastog oblika.Osam noica grupisano je blizu glave na proire-nom kraju tela. Da bi se grinja jasno videla mora

se koristiti lupa. Pupoljci koje ova grinja napad-ne imaju crvenkastu boju i gruba ispupenja naspoljnoj strani listia pupoljaka. Tokom itavesezone, ove grinje se mogu nai u svim stadiju-mima razvoja, i uglavnom se zadravaju na po-puljcima i cvetovima. Ova grinja hrani se tkivomi listiima pupoljaka, to dovodi do suenja i de-formisanja cvetova, koji ili ne mogu da zametnuplod ili obrazuju plod neravne povrine. Sadni-ce treba pregledati u septembru, pre nego to senovi pupoljci u potpunosti formiraju. Kontrola

ove pojave moe se vriti orezivanjem zaraenihizdanaka, dok se u izvesnom stepenu moe suz-biti i primenom hemijskih sredstava, odnosnoprskanjem nakon berbe meavinom Tiodana sa70-second superior oil. Postupak treba ponovitiposle dve sedmice.

Male zimske grinje (Operophtera brumata)mogu izazvati ozbiljnu defolijaciju, a moe senai i kod drugih zastupljenih vonih vrsta. en-ka, koja nema krila, uspue se uz izdanak bunapoetkom zime, da bi u naprslinama kore izdan-

ka izlegla jaja. Siune larve e se izlei poetkom

prolea, i nastaniti na nabubrelim pupoljcima.One se hrane pupoljcima, i tako ih unitavaju.Kasnije se premetaju na listove, gde se hrane, a

njih obmotavaju svilenkastim nitima. U ovomstadijumu razvoja, one su zelene boje, sa jedvavidljivom prugom sa bone strane. Sredinom letapadaju ne zemlju gde, ispod biljnih ostataka, pre-laze u stadijum lutke. tetoina razvija samo jednugeneraciju godinje. Za suzbijanje ove tetoine,poetkom prolea, vano je pregledati pupoljkeborovnice i proveriti da li u njima ima siunihcrva. Prskanjem odraslih insekata, krajem jeseniili poetkom prolea, moe se donekle suzbiti ovatetoina. Za suzbijanje insekata iz roda Lepidop-tera efikasni su preparati na bazi Bacillus thurin-giensis (BT) - malation, karbaril, azinfos-metil,piretrin, fosmet, spinosad i tebufenoksizid.

Crv borovnice - (Rhagoletis mendax) je veo-ma znaajna tetoina koja je esto u visokomstepenu zastupljena kod borovnice. Kod ubra-

nih plodova nivo tolerancije je nula. Ova teto-ina prezimi u zemlji ispod buna kao siuna(3 mm), mrko-uta ahurasta forma. Poet-kom leta poinju da se pojavljuju leptiri srednjeveliine,to se nastavlja tokom itavog leta. Telo

im je crne i tamno mrke boje, a na krilima, kojaimaju po jedno sa obe strane, uoljive su crnepruge. Jaja polau ispod pokoice zrelih bobica,ili bobica koje sazrezvaju, 7 do 10 dana po izla-sku enke. Larve se izlegu kroz nedelju dana, ahrane se bobicom, i mogu se uoiti samo uko-liko im se veliina povea. Lepljive kartonsketrake sa amonijum-acetatom mogu se koristitiza monitoring, a prag zastupljenosti je 1 odra-stao insekt. Hemijska sredstva za suzbijanje ovetetoine su malation, karbaril, azinfos-metil,piretrin i fosmet.

Smotavac ploda borovnice(Argyrotaenia veluti-nana, Choristoneura rosaceana) koristi terminalne

listove za zatitu larvi, obmotavajui ih svilenka-stim nitima. Na isti nain moe obmotati i cvetovei plodove. Ove tetoine mogu zaraziti obrane plo-


18/28

18

dove, naroito one koji su mehanizovano obrani.Za monitoring se mogu koristiti feromonske klop-ke, a prag zastupljenosti je 1 larva na 100 lisnihizdanaka. Kontrola ukljuuje korienje preparatana bazi Bacillus thuringiensis (BT) - malation, kar-baril, piretrin, fosmet, spinosad i tebufenoksizid.

Lisni miner (Gracilaria vacciniella) hrani semeu slojevima listova, a tuneli koje ostavljaza sobom vidljivi su na donjoj strani listova. Ukasnijim stadijumima razvoja, tetoina izlazi izsiunih tunela, i itav list savija i vezuje u trou-glastu formu. Odrasla larva pada na zemlju, gdese pretvara u lutku, i postaje odrasli insekt. Para-zitska osa, Apanteles ornigis, moe u velikoj meriunititi ovaj insekt. Visoka zastupljenost ove te-toine moe se tolerisati, uz neznatne gubitke, alie prilikom berbe listovi zavezani kao to je opi-sano pasti na zemlju i prouzrokovati zaraenost.Preporuuje se da se u zasadima u kojima je berba

mehanizovana prskanje hemijskim preparatimavie puta ponovi, nakon to se uoi pojava teto-ine. Za suzbijanje se moe koristiti itava paletapreparata, kao to su azinfos-metil, tebufenoksi-zid, fosmet, metomil ili spinozad. Na parcelamana kojima se berba obavlja runo moe se toleri-sati pojava veeg broja ove tetoine.

Gusenice koje se hrane listom(Hyphantria cu-nea, Datana sp., Malacasoma) hrane se na liuborovnice. Neke od njih hrane se u grupama, saili bez svilenkastog zastora, i mogu da prouzrokujupotpun gubitak lisne mase na itavim bunovima.Ako ih tokom perioda cvetanja ima u velikom bro-ju, samo su insekticidi bazirani na bakteriji Bacillusthuringiensis (BT) efikasni za suzbijanje. Kod ma-nje zastupljenost tetoine, za kontrolu je dovoljnoobaviti rezidbu i sagoreti svilenkaste forme. Kasni-je, u toku vegetacije, za suzbijanje insekata iz rodaLepidoptera mogu da poslue preparati kao to sumalation, karbaril, azinfos-metil, piretrin, fosmet,spinosad i tebufenoksizid.

Vai(Illionia pepperi, Myzus persicae, Fimbriap-

his fimbriata) se najee mogu nai na donjoj stra-ni mladog i sonog lia, kao i na mladim vrhovi-ma izdanaka. Odrastao insekt moe da razvije vie

generacija godinje, pri emu se brojne populacijeinsekta pojavljuju sredinom leta. Oteenja kojauzrokuju vai esto su usko povezana sa prenoe-njem virusnih i oboljenja koja lie na virusna. Onetakoe mogu da budu uzrok zaraenosti kod plo-

dova obranih mehanizovano. U sluajevima pojaveznaajne opasnosti od virusa ili velikog broja ovihtetoina, pre berbe treba pristupiti tretiranju zasa-da metomilom ili malationom.

Osa galica borovnice(Hemadas nubilipennis)obrazuje velika okruglasta zadebljanja na mladimizdancima, obino pri terminalnim izdancima.Siuna osa, koja ne leti, pojavljuje se poetkom

leta, uspue se uz mladi izdanak, gde e poloitijaja. Na tom mestu se obrazuje guka. Zaraenostje obino lokalne prirode, ali se moe proiriti i,naroito u mladim zasadima, prouzrokovati pro-bleme. Kontrola se najbolje obezbeuje rezidbomi sagorevanjem zadebljanja na mladim izdancima,u jesen, poto lie opadne, kao i odstranjivanjemsasuenih vrhova tokom vegetacije.

Insekti koji napadaju listie pupoljaka(Diaspidi-otus ancylus, Lecanium sp.) hrane se granicama, imogu nepovoljno uticati na bujnost sadnice. U rano


19/28

19

prolee, na listiima pupoljaka na granicama semoe uoiti veliki broj enki ovih insekata. Adekvat-nom rezidbom umanjuje se verovatnoa ove pojave.Prskanjem dormantnim uljanim preparatom poet-kom prolea, u vreme bubrenja pupoljaka, obezbe-djuje se kontrola ovih tetoina. Za efikasnu kontro-lu neophodno je dobro poprskati zasad.

Dogwood borer (Synanthedon scitula) je siu-ni leptir, najee crne boje, sa tankim utim pru-gama u predelu abdomena. Odrastao insekt polaejaja na izdancima tokom juna i jula, a larve se izleuispod kore izdanka, na mestima orezivanja, ili nadrugim pukotinama na izdanku. Hrane se mladimizdancima, to moe da prouzrokuje suenje mla-dih delova izdanaka, i dovede do slabljenja itavihizdanaka koji se, usled vetra, obilnijeg roda ili usledmehanizovane berbe mogu polomiti. Feromonskeklopke se mogu koristiti za monitoring ovih inse-

kata, a preparati kojima se eliminiu insekti iz rodaLepidoptera su malation, karbaril, azinfos-metil,piretrin, fosmet, spinosad i tebufenoksizid.

Svrdla izdanka borovnice (Oberea myops)uzrokuje dve vrste oteenja. Poetkom leta, pr-vih 7 do 10 cm postojeeg prirasta moe se osu-iti i propasti. Ova pojava moe se dogoditi kakona zrelim granama, koje se brzo razvijaju, tako i

na manjim granama. Pregledom mladih izdana-ka mogu se uoiti nabori na rastojanju od 1 cm,gde su jaja poloena. Oteenje koje je kasnijevidljivo odnosi se na suenje itavog izdanka.Detaljnim ispitivanjem mogu se opaziti siunaudubljenja na 7 do 10 cm, itavom duinommladog izdanka, iz kojih vise pauinaste niti.Kada se izdanak raspori po duini, u njemu se,na kraju kanala, moe videti ukasta, beznogabuba, dugaka 1 do 2 cm. Rezidba i spaljivanjezaraenih izdanaka na delu ispod insekta jedinaje efikasna mera kontrole.

Nematode se najefikasnije suzbijaju prikida-njem ivotnog ciklusa tetoine, ili fumigacijom,u vreme jesenje obrade zemljita pred sadnju.Ove mikroskopske crve teko je uoiti i kontro-lisati. Nematode Xiphinema spp. (uzrokuje ote-enja na korenu), Pratylenchus spp. (uzrokuje

lezije na korenu) i Paratrichodorus spp. (uzro-kuje zadebljanja na korenu) negativno se odraa-vaju na bujnost biljke i njen ivotni vek. Na ovenematode naroito su osetljive mlade sadnice. Upogledu suzbijanja, veoma malo se moe uinitipoto se zasad ve podigne. Dalje irenje nema-toda moe se zaustaviti iskopavanjem zaraenihsadnica sa korenovim sistemom i fumigacijomtog dela zemljita. Povrinski usevi, kao to sura, engleska trava, sudanska trava i neven, mogusmanjiti zastupljenost nematoda.


20/28

20

BOLESTI I PROUZROKOVAI BOLESTI

Antraknoza (prouzrokova Colletotrichumgleiosporioides) se uglavnom javlja u godinamasa obilnim padavinama i toplim vremenom. Za-raenost bobica obino nije uoljiva, ali se moepojaviti bilo u kojoj fazi razvoja ploda. Oboljenjase javljaju tokom perioda cvetanja i kada je plod

jo uvek nezreo. Oboljenja su najuobiajenija nacvetnim vrhovima plodova. Tokom perioda sazre-vanja, inficirana mesta postaju blago ulegnuta inaborana. U uslovima poviene vlanosti, na timmestima, razvija se sloj ruiastih, sluzavih spora.Orezivanjem i unitavanjem sasuenih izdanakau prolee umanjuje se pojava primarnih izazivaazaraze. Suzbijanje se moe vriti i hemijskim pu-tem, rotiranjem razliitih preparata, kao to su, naprimer, azoksistrobin, meavina ciprodinila i flu-dioksonila, ziram, piraklostrobin, meavina kap-tana i fenheksamida, meavaina piraklostrobina iboskalida i hlorotalonil. Rotiranje razliitih klasapreparata se naroito savetuje, kako bi se izbeglarezistentnost patogena.

Botritis(prouzrokova Botrytis cinerea) Botrytiscinerea moe da napadne cvetove i mlade granice,u prolee, nekoliko dana nakon kinog i maglo-vitog vremena, ali i zrele plodove, kasnije tokomsezone. Cvetovi i/ili mlade grane propadaju, popri-maju mrku boju, a prekriva ih mrka masa gljivinihspora. Viak azota moe da dovede to izraenog ra-sta lisne mase, koja je osetljivija na oboljenje. Ovooboljenje moe se suzbiti tokom perioda bubrenja

pupoljaka nanoenjem Kaptana, pre kretanja pu-poljaka. Ziram je efikasan u prvim fazama razvojapatogena, ali se kontrola bazirana samo na ovom

preparatu ne preporuuje. U periodu kada pupolj-ci poprimaju ruiastu boju, mogu se primenitidodatne mere kontrole preparatima fenheksamid,meavina ciprodinila i fludioksonila, kaptan, me-avina kaptana i fenheksamida, iprodion, meavina

piraklostrobina i boskalida i fenbukonazol. Rotira-nje razliitih klasa preparata se naroito preporuu-je, kako bi se izbegla rezistentnost patogena.

Monilinija (prouzrokova Monilinia vaccinii-corymbosi) uzrokuje pojavu pri kojoj mladi iz-danci venu, poprimaju mrku boju i propadaju,a moe se pogreno zakljuiti da su navedenaoteenja izazvana mrazom. Tkivo u osnovi cvet-nih grozdova moe izgledati vodenasto ili mrko.Kako se plod razvija, bobice iznikle iz obolelihcvetova poprimaju braon ili krem boju, klupajuse u vrstu ahuru i slobodno padaju sa buna.

Sledeeg prolea, iz zaaurenih bobica pojavljujuse spore. Uz mere kontrole, preporuuje se tanji-ranje zemljita ispod samog buna, neposrednopred kretanje pupoljaka, da bi se spreilo obrazo-vanje spora. Oboljenje se moe i hemijski suzbitiviestrukim prskanjem hlorotalonilom, odnosnosvakih 7 10 dana od pojave pupoljaka do vre-mena punog cvetanja. Alternativno, oboljenje sesuzbija i primenom zirama, koji se nanosi na vr-hove mladih pupoljaka, dva puta u intervalu od7 dana. Azoksistrobin takoe moe biti efikasanu kontroli, ali ga ne treba primenjivati u blizini

zasada sa jabukom, zbog njegove izraene fito-toksinosti. Ostali efikasni preparati su kaptan,meavina ciprodinila i fludioksonila, meavina


21/28

21

kaptana i fenheksamida, meavina piraklostro-bina i boskalida i fenbukonazol. Preporuujese rotiranje razliitih klasa hemijskih preparata,kako bi se izbegla rezistentnost patogena.

Plamenjaa borovnice (Phomopsis vaccinii)dovodi do uvenua i suenja mladih izdanaka, odvrha ka bunu. Sr biljke i mlade grane gube boju,a oboleli zreli izdanci mogu iznenada da uvenu ipropadnu sredinom leta. Indikator oboljenja jepropadanje individualnih izdanaka, dok itavabiljka izgleda zdravo. Da bi se spreilo nastajanjeoboljenja najbolje je izvriti adekvane agrotehni-ke mere (da se izbegnu oteenja od zimskih mra-zeva), ukloniti sasuene izdanke i spaliti zaraenimaterijal po pojavi oboljenja. Prskanje krenim

sumporom u prolee, po izbijanju pupoljaka, re-dukovae stepen pojave primarnih izazivaa zara-ze. Dve nedelje po nanoenju preparata ne trebananositi uljane preparate. Ziram i bakar-hidrok-sid takoe mogu donekle da obezbede kontrolu

oboljenja u ranim fazama vegetacije. Kasnije, to-kom vegetacije, azoksistrobin, piraklostrobin ilimeavina piroklostrobina i boskalida mogu doizvesne mere da poslue u kontroli. Azoksistrobinje izuzetno fitotoksian za jabuke. Svaki od pre-parata treba rotirati (po klasama) da bi se izbeglarezistentnost patogena.

Trule korena(Phytophthora cinnamomi) senajee javlja kod zemljita sa loom drenaom,a oboljenje dovodi do propadanja itave biljke,a ishod je fatalan. Inicijalni simptomi su utilo icrvenilo listova, a katkad rubovi listova izgledajuspaljeno i sparueno. Ono to potom sledi je kr-ljanje i propadanje biljke. Gajenje borovnice naizdignutim lejama i primena mera kojima se po-boljava drenaa zemljita doprinosi suzbijanjuovog oboljenja. Mefanoksam i fosetil-Al mogudo izvesne mere pomoi u kontroli.

Virus suenja borovnice (BISV) moe prouzro-kovati ozbiljna oteenja cveta i lista, sa fatalnimishodom. Simptomi se pojavljuju tokom periodacvetanja. U pogledu intenziteta, ispoljeni simpto-mi variraju, poev od suenja cvetova do pojave

nekrotinih oblika na listovima, pri emu se 5-10cm lista potpuno osui. Kod nekih sorti simptomiili nisu uoljivi ili je na zrelijim listovima uoljiva

samo hloroza lista. Virus se moe brzo proiritizasadom, najee vaima, to za posledicu imapotpunu zaraenost zasada kroz nekoliko godina.Najbolji pristup u kontroli ovog oboljenja je sad-nja zdravih sadnica, u kombinaciji sa suzbijanjemvai i eliminisanje i spaljivanje zaraenih sadnica.

Virus oka borovnice (BIShV) moe da dovededo propadanja cveta i lista, a esto se pogrenozamenjuje virusom sparuenosti lista. Meutim,kod ovog virusa, na sadnicama se primeuje oku trajanju od 1 4 godine, a zasad slabo raa.Potom se zasad oporavlja, ali i dalje ostaje izvorprimarnih izazivaa zaraze. Simptomi se najprejavljaju sredinom prolea, uglavnom u vidu tan-kih, crvenih prstenova sa obe strane lista, kao i nacvetovima koji ne uspevaju da zametnu plod. Vi-rus se potom brzo iri preko polena, i moe da za-

razi itave zasade. Iskrivanjem zaraenih sadnicai iznoenjem konica iz zaraenih polja doprineese kontroli ovog oboljenja. Da bi zasad bio zdrav,neophodno je koristiti bezvirusni sadni materijal.

Virus prstenaste pegavosti paradajza (ToR-SV) prenosi se nematodom Xiphinema spp.,a moe se nai kod mnogih vrsta koje se gaje.

Listovi se obino deformiu, a na njima se obra-zuju sitne hlorotine pege krunog oblika. Namladim izdancima, granicama i rodnim grana-


22/28

22

SUZBIJANJE KOROVA

Suzbijanje korova ukljuuje primenu kakoagrotehnikih mera odravanja zemljita takoi primenu hemijskih preparata. Maliranjem irunim plevljenjem moe se, do izvesne granice,smanjiti potreba za znaajnijom primenom he-mijskih preparata. Ne treba dozvoliti da se korovutvrdi u zasadu, ili oko njega. Primenom agro-tehnikih mera u zasadu u godini sadnje, kadasu sadnice niskog rasta, obezbeuje se olakanosuzbijanje korova u kasnijim godinama. Zemlji-te treba u manjoj meri obraivati, jer je korenborovnice veoma plitak. Meuredni prostormoe se zatraviti, kako bi se umanjila pojava ko-rova. Mal i herbicidi obino se nanose na pro-storu od 1 1,2 m pored banka.

Za suzbijanje korova u zasadu borovnice po-stoji veliki broj herbicida. Oni se mogu svrstati

u vie kategorija, u zavisnosti od toga na koje sukorove usmereni (irokolisni nasuprot travama),u zavisnosti od vremena primene (pre pojave ko-rova nasuprot onima koji se primenjuju nakonpojave korova) i specifinosti (irokog spektranasuprot onih namenjenih za odreene korove).U tabeli 4, navedeni su herbicidi koji se mogunai na tritu, kao i uputstvo za upotrebu.

ma takoe se mogu javiti sline pege. Najboljamera kontrole ovog oboljenja je izbor zdravogsadnog materijala. Povrinski usevi koji se sejupre sadnje i fumigacija mogu do izvesne mereuticati na suzbijanje oboljenja, dok sadnice nepostanu zrele.

Virus mozaika se najee prenosi vaima,i uzrokuje blago do sjajno arenilo lista, kao iukaste do ukasto-zelene forme mozaika li-sta. Simptomi se ne moraju obavezno javiti sva-ke godine, mada ima podataka o gubicima od15%. Kontrola vai, vektora virusa, trebalo bida doprinese u suzbijanju oboljenja.

Oboljenje krljavostiuzrokuju organizmi na-lik na mikroplazmu koji dovode do ukupne kr-ljavosti biljke. Za ovu pojavu karakteristino jeda se plod povija na dole i umotava. Sredinja

vena lista i ostale vene i dalje ostaju zelene. Hlo-rotine pege esto poprimaju crvenu boju u ka-snijim fazama vegetacije. Ovo oboljenje prenosileafhopper, ali se on retko moe nai u poljima.Insekticidi koji se koriste u kontroli ovog insektasu od primarne vanosti. Prskanje nakon opada-nja cvetnih latica rano u jesen mogu doprinetisuzbijanju odraslih insekata. Insekticidi irokogspectra delovanja, kao to su malation i metomil,takoe mogu biti efikasni. Iskrivanje zaraenihbiljaka ima pozitivan uticaj na suzbijanje ovogoboljenja. Bezvirusni sadni material neophodanje uslov za podizanje zdravog zasada.


23/28

23

PreparatNainprimene

Preporue-na doza(kgAI/ha) Uputstvo za primenu

Napropamid Pre pojavekorova 4,5Primenite kasno u jesen ili u rano prolee, pre pojave

sejanaca korova. Uneti prilikom obrade zemljita, i zalitiu roku od 24 h po tretiranju.

Terbacil Pre pojavekorova2,0-3,0

Koristiti samo na zasadima starim 1 ili vie godina. Unetiu prolee, u vreme klijanja korova, ili kada su koroviniskog rasta, ili u jesen, nakon berbe. Izbegavajte da

preparat doe u kontakt sa liem.

Fluazifop-butilNakonpojavekorova

0,28-0,42 +1% uljanogkoncentrata

Primeniti na trave ija visina ne prelazi 20 cm.

GlifosatNakonpojavekorova

0,28-0,84

Preparat irokog spektra sa potpunim delovanjem. Ko-risti se za pripremanje parcele. Sporadino se koristi na

mestima sa jaim korovima. Unitava bunove borovniceukoliko se nanese na zelena tkiva.

ParakvatNakonpojavekorova

0,8-1,2

Preparat irokog spektra sa potpunim delovanjem. Nano-si se u meuredni prostor za supresiju korova. Unitavatkiva sa kojima doe u kontakt. Naneti na korov koji je

izbio, u rastvoru od 53 do 212 L/ha vode.

Pelargonskakiselina

Nakonpojavekorova

9-90 L3-10%rastvor

Preparat irokog spektra sa potpunim delovanjem. Nano-si se u meuredni prostor za supresiju korova. Unitava

tkiva sa kojima doe u dodir.

SetoksidimNakonpojavekorova

0,32-0,53+ 1% uljanikoncentrat

Primeniti na izraslu travu-korov ija visina ne prelazi 20cm. Kod viegodinjih trava-korova primeniti jae doze.Ne obraivati zemljite 5 dana pre primene, I 7 dana po

nanoenju preparata.

Diklobenil Pre pojavekorova 4,5-6,75

Koristi se u suzbijanju nekih viegodinjih korova koje drugiherbicidi koji se koriste pre pojave korova ne uspevaju da

unite, a suzbija i sejance korova koji se kasnije pojave. Pri-meniti krajem jeseni ili poetkom prolea, kada se dnevne

temperature ustale ispod 7,2C. Neophodno je ravnomernonaneti preparat, a potrebna je i specijalizovana prskalica.

Norflurazon Pre pojavekorova 4,5

Preparat naneti u periodu od jeseni do poetka proleapre pojave korova, kao i za vreme zimskog mirovanja. Nekoristiti ga na zasadima mlaim od 6 meseci, a prskanje

treba obaviti samo jednom godinje.

Orizalin Pre pojavekorova 2,25-5,5

Preparat naneti krajem jeseni i poetkom prolea, pre po-jave korova. Ne prskati na novozasaene bunove sve dok

se zemljite dobro ne utvrdi oko buna, tek poto puko-tine na zemljitu nestanu . Ne preporuuje se korienjena zemljitima sa visokim sadrajem organske materije.

Zalivati tokom 21 dana. Moe se meati u istoj posudi saparakvatom, simazinom ili norflurazonom.

Pronamid Pre pojavekorova 1,1-2,25

Preparat naneti krajem jeseni ili u zimu, pre nego to sezemljite smrzne. Ne koristiti na zemljitima sa visokimsadrajem organske materije, ili 3 meseca nakon presai-

vanja. Ne prskati vie od jednom godinje.

Simazin Pre pojave

korova2,25-4,5

Preparat primeniti poetkom prolea pre klijanja korova,ili i u jesen i u prolee, ali u niskim dozama. U godini

podizanja zasada primeniti nisku dozu preparata.


24/28

24

BELEKE


25/28

25

BELEKE


26/28

26

BELEKE


27/28

Tis publication was made possible through support provided by theEconomic Policy and Finance Office, Bureau for Europe and Eurasia, US

Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro,under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, ask Order 814. Teopinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarilyreflect the views of the US Agency for International Development.

Ministarstvo poljoprivrede, umarstvai vodoprivrede Republike Srbije


28/28

tehnologija proizvodnje borovnice

Documents