tehnicki uslovi za ugovaranje i izvoĐenje radova
DESCRIPTION
HVACTRANSCRIPT
5. TEHNIČKI USLOVI ZA UGOVARANJE I IZVOĐENJE RADOVA
KOTLARNICA
1. Izrađena oprema i celokupna montaža opreme i instalacije mora u celosti da odgovara u projektu definisanim rešenjima i specifikacijama.
2. Sve eventualne izmene u toku izvođenja, koje obavezno moraju odobriti projektant i nadzorni organ, izvođač će uneti u dokumentaciju. O načinu unošenja izmena u dokumentaciju izvođač će se dogovoriti sa projektantom.
3. Za sve izmene bez saglasnosti projektanta a koje budu imale negativan uticaj na rad i funkcionalnost instalacije i prouzrokuju nepravilan rad postrojenja ili štetu, projektant neće snositi odgovornost.
4. Svu opremu spolja zaštiti od korozije sa osnovnim i završnim slojem.
5. Da bi postrojenje bilo pravilno i sigurno montirano potrebno je obratiti pažnju kod postavljanja raznih delova postrojenja i to kako u pogledu manipulacije pri polaganju opreme i delova opreme, tako i kod samog ankerisanja tj. pričvršćivanja za pod ili zid.
6. Sve mašine i uređaji koji sačinjavaju postrojenje postavljaju se na već ranije pripremljene temelje a zatim se pristupa postavljanju anker zavrtnjeva u odgovarajuće rupe, koje se pune betonom (po mogućstvu sa brzovezujućim cementom). Tek kad beton očvrsne oko zavrtnjeva može se pristupiti konačnom učvršćivanju mašina.
7. Pri izvođenju ovih radova neophodno je kontrolisati da li se svaki od elemenata nalazi u pravilnom položaju. Kontrola je utoliko važnija ukoliko je mašina izložena vibracijama, udarima ili slično.
8. Pri montaži je važno da se sa svakim delom postrojenja oprezno postupa kako ne bi došlo do oštećenja.
9. Svaki deo se mora pravilno pričvrstiti na uređaje za dizanje ili prenošenje, tako da se ne ugrožava bezbednost radnika i samog dela.
10. Kada je svaki element pričvršćen za svoj temelj pristupa se montaži ostalih delova prema priloženim crtežima, pri čemu treba voditi računa da se svaki par prirubnica opremi odgovarajućim zaptivačima.
11. Pri izvođenju montaže opreme treba se tačno pridržavati uputstava datih od isporučilaca oprema.
12. Posle izvršene montaže opreme pristupiti montaži cevovodne instalacije za snabdevanje uređaja odgovarajućim energetskim fluidima.
13. Isporučioci opreme moraju vršiocu montaže dostaviti atest isporučene opreme kao i uputstvo za rukovanje i održavanje.
14. Po završenoj montaži predati investitoru sve ateste i uputstva za rukovanje i održavanje.
GREJNA TELA
1. Kao grejna tela mogu se primenjivati radijatori, konvektori, cevni registri od glatkih cevi kao i ostala grejna tela savremene konstrukcije. Ukoliko se pri izvođenju pojedinačna grejna tela menjaju drugim tipovima, obavezna je saglasnost investitora.
2. Za sva grejna tela koja se ugrađuju mora se pribaviti atest o kvalitetu i radnim karakteristikama izdat od za to merodavne institucije.
3. Sanitarno - higijenski zahtevi kod ugradnje grejnih tela su preglednost i dostupnost svih površina i elemenata grejnih tela radi održavanja njihove čistoće.
4. Montažno-građevinski zahtevi su sledeći:- da veličina grejnih tela ne prelazi gabarite prozora i visinu poda;- da se grejna tela ugrade u horizontalnom položaju.
5. Ukoliko se kao grejna tela koriste konvektori oni se ugrađuju u posebne konvektorske kutije u podu. Konvektori na svojoj površini moraju imati podnu rešetku koja je odgovarajuće nosivosti.
6. Usisna rešetka konvektora ne sme biti prekrivena stvarima i li nekim drugim pokrivkama koji bi omeli njihov nesmetani rad. Kod ugradnje konvektora treba se pridržavati preporuka proizvođača konvektora.
7. Prilikom dopremanja na objekat, konvektori treba da su zaštićeni sa talasastim kartonom ili sličnom ambalažom, a ovu zaštitu skinuti tek nakon ugradnje konvektora i po završetku građevinskih radova.
8. Ne preporučuje se da se na istom objektu ugrađuju konvektorska i radijatorska tela.9. Ukoliko se kao grejna tela koriste radijatori, prilikom njihove ugradnje moraju se
ispuniti sledeći uslovi:- odstojanje zadnje strane radijatora od zida treba da iznosi 20-70mm, zavisno
od vrste radijatora- visina radijatora iznad poda treba da bude 100-150mm, zavisno od visine
parapeta;- ako je radijator ugraden u niši ili je iznad radijatora postavljena daska, onda
minimalno rastojanje od gornje površine do svoda niše, odnosno do donje ivice daske treba da bude 70-120mm.
10. Kod ugradnje radijatora na konzole, iste se moraju postaviti tako da se radijator oslanja, a ne da visi na njima. Broj konzola treba u principu odrediti tako da za radijator do 10 članaka dolaze dve, a na svakih narednih 10 članaka još po jedna konzola. Broj držača treba da bude za jedan manji od broja konzola.
CEVNA MREŽA
1. Sve cevi horizontalnog i vertikalnog cevovoda moraju imati atest i odgovarati standardima SRPS C.B5.221, EN 10220.
2. Ukoliko se koriste crnečelične cevi prečnici cevi koje se koriste treba da iznose:
NO 10 Ø 17,2 x 2.35 mm
NO 15 Ø 21,3 x 2.65 mm
NO 20 Ø 26,9 x 2.65 mm
NO 25 Ø 33,7 x 3.25 mm
NO 32 Ø 42,4 x 3.25 mm
NO 40 Ø 48,3 x 3.25 mm
NO 50 Ø 57,0 x 2.9 mm
NO 65 Ø 76,1 x 2.9 mm
NO 80 Ø 88,9 x 3.2 mm
NO 100 Ø 108.0 x 3.6 mm
NO 125 Ø 133.0 x 4.0 mm
NO 150 Ø 159.0 x 4.5 mm
NO 200 Ø 219.1x 5.9 mm
NO 250 Ø 267.0 x 6.3 mm
3. Horizontalnu cevnu mrežu kod objekata sa podrumom, treba vešati o plafon podruma ili oslanjati na zidne konzole. Kod objekata bez podruma dozvoljava se polaganje cevne mreže u podne kanale koji imaju na rastojanju 8-10m lagane kontrolne poklopce. Pre zatvaranja kanala isti treba očistiti i cevnu mrežu zaštititi od korozije i na odgovarajući način izolovati.
4. Na prolazu kroz građevinsku konstrukciju, cevi ne smeju biti čvrsto uzidane, već uvek mora da bude dovoljno mesta za slobodan rad cevi usled promena temperature.
5. Vertikalne cevne vodove i priključke na grejna tela treba voditi slobodno uz zid. Na vertikalnim vodovima, odmah iza priključaka na horizontalnu cevnu mrežu, treba ugraditi zasune ili prolazne ventile, a iznad njih slavine za pražnjenje.
6. Na mestu ukrštanja priključka za grejno telo sa vertikalnim vodom, priključak mora da ima odgovarajući zaobilazni luk koji se obavezno izvodi u horizontalnoj ravni.
7. Priključci za grejna tela ne mogu biti kraći od 30 cm.
8. Usponski napojni vod se uvek postavlja sa leve strane i mora da bude fiksiran odgovarajućim brojem cevnih obujmica.
9. Odzračivanje instalacije treba u principu rešavati centralno, sa odzračnom mrežom preko odzračnih ili ekspanzionih posuda.
10. Kod pravih cevnih vodova dužine preko 30m, po pravilu moraju da se predvide kompenzacione lire.
11. Horizontalna mreža u svim delovima vodi se nagibom od 0.3-1% u smeru odzračnih posuda, odnosno ventila i slavina za pražnjenje.
12. Spajanje cevi vrši se zavarivanjem ili ukoliko je potrebno ostvariti razdvojivu vezu, pomoću prirubnica. Zavarena mesta moraju da budu dobro obrađena, sa dovoljnom debljinom vara, ali tako izvedenim da se presek cevi ne smanji. Kvalitet vara mora da bude prvoklasan.
13. Kod svakog spajanja zavarivanjem, moraju se obaviti sledeći radovi: turpijanje (zakošavanje) rubova na delovima cevi koje se spajaju (cevi sa zidovima debljine manje od 3mm zavaruju se bez zakošenja ivica; za cevi sa debljinom zida većom od 3mm, ugao zakošenja ivica mora iznositi 60-70 stepeni); čišćenje šavova od rđe i nečistoće; skidanje šljake sa izvedenih varova i njihova antikorozivna zaštita osnovnim premazom.
14. Kod spajanja cevovoda i armature prirubnicama obavezna je upotreba zaptivnih prstenova od klingerita ili grafitno-azbestne pletenice četvrtastog preseka. Sečenje pletenice mora se vršiti pod uglom od 45 stepeni, a nikako vertikalno.
15. Zavareni metal mora da bude potpuno spojen sa osnovnim metalom u svim delovima. Var mora da bude od dobrog metala, bez preklopa, troske ili drugih nepravilnosti.
16. Sve ljuske i korozija treba da budu skinuti čekićem, dletom ili špaklom i da površina bude glatka i čista.
17. Za zavarene spojeve (osim kada se krajevi cevi vare) koriste se prirubnice iskovane iz jednog komada, kape, dizne, kolena, račve i T-elementi. Isečene uzorke deonice dostaviti Konsultantu na odobrenje. Svi fitinzi moraju da odgovaraju punoj debljini zida u svim tačkama, da imaju dovoljan prečnik i odgovarajuće spajanje, kosinu i sedište na krajevima. Fabrički urađeni i oblikovani nasadni elementi (“saddles”) koriste se tamo gde ne postoje standardni fitinzi odgovarajuće veličine.
18. Dužinske cevi moraju da budu centralno koncentrično spojene sa sučeonim cevima. Svi spojevi treba da budu pod uglom od 45o sa blagim zakošenjem ili mašinski zakošene od strane instalatera.
19. Tamo gde su zavarene cevi na opremu, ventile ili druge uređaje koji zahtevaju održavanje, popravku ili demontažu, spoj mora da bude sa prirubnicom. Pritisak prirubnice cevi mora da odgovara pritisku datom za prirubnice opreme na koju je cev povezana.
20. Konzole i vešaljke na koje se oslanja cevovod, moraju omogućiti njegovo slobodno kretanje usled toplotnih dilatacija, bez mogućnosti stvaranja ugiba. Oslonci i konzole moraju da budu ugrađeni u zidovima pomoću cementnog maltera, a nikako gipsom.
21. Predvideti podesive elemente za vešanje, umetke, graničnike, valjke, zatege, dodatni čelik, itd. potrebne za pravilno nošenje svih cevovoda, metalnih delova i opreme. Elemente za vešanje projektovati tako da omogućuju širenje i skupljanje cevovoda, i odgovarajuće veličine da dozvoljava pravilan rad cevi kroz iste. Povezivanje cevi sa pumpama, rezervoarima itd. treba nezavisno podupirati tako da oprema ne nosi njihovu težinu. Vareni podupirači kod kolena na usisnoj i potisnoj strani pumpe treba da budu povezani ili sa temeljom pumpe ili sa čeličnim konzolama zavarenim za postolje pumpe.
22. Limeni kanali se podupiru pocinkovanim ugaonicima u skladu sa standardnom praksom. Kanali ne smeju da nose cevovode ni druge kanale, niti cevovod sme da nosi kanale. Predvideti sav neophodan dodatni čelik za korektno podupiranje ili povezivanje nosećih elemenata sa nanesenim prvim premazom protiv korozije.
23. Rastojanje nosača za cevi treba da odgovara A.N.S.I B31.1.0 i prema tabeli 5.1.
24. Trapezni elementi za vešanje treba da budu raspoređeni prema zahtevima za cevi najmanje dimenzije koje ovaj trapez nosi. Jednostruki elementi za vešanje cevi koriste se za podupiranje malih cevi na pojedinim mestima između trapezoidnih elemenata za vešanje ukoliko je maksimalni raspon veći od dozvoljenog.
Tablica 5.1
Nominalni prečnik cevi (mm)
Maksimalno rastojanje između nosača cevi (m)
Minimalni prečnik šipke nosača (mm)
13 1.5 10
25 2.1 10
38 2.7 10
50 3 10
75 3.7 13
88 4 13
100 4.3 16
130 4.9 16
150 5.2 20
200 5.8 22
250 6.7 22
300 7 22
360-510 4.6 25
25. Cevovod i opremu postaviti na gvozdenim umetcima ugrađenim u beton pre izlivanja. Tamo gde su neophodni nosači u ploči pošto je beton već izliven, ubušiti umetke sa navojem i montirati u skladu sa preporukama proizvođača. Ekspanzioni tiplovi i smeše za lepljenje nisu prihvatljivi.
26. Cevovodi koji su podupirani iz zidova ili stubova montiraju se na konzolnim nosačima sa valjcima za cevi i postoljem ili drugim sredstvom za pričvršćivanje. Valjci od livenog gvozđa i čelična stolica na konzolnim nosačima obezbeđuju se za nošenje toplovodnih cevovoda.
27. Tamo gde se nosači direktno pričvršćuju na čelične grede ili dodatni čelik predvideti odgovarajuće obujmice za grede. Vertikale u šahtovima treba da budu osigurane obujmicama.
28. Cevovod treba da bude montiran i vešan tako da predusredi ometanje rada drugih sistema i da se obezbedi pristup svim cevovodima u cilju održavanja i popravke.
29. Podni i krovni rukavci treba da budu standardne težine, pocinkovane čelične cevi gde se donji kraj poravnava sa površinom, a gornji kraj produžava za 25mm iznad obrađene kote poda, 20cm iznad krova zapušene staklenom vunom i zaptivene i sa gornje i sa donje strane sa butil mastikom, ili zacepljene sa oblikovanom gumenom zaptivkom.
30. Za temeljne zidove predvideti montažne rukavce od livenog gvožđa, isprane unutra i spolja, sa prirubnicom na vodonepropusnoj membrani, ukoliko je to potrebno, i sa prstenastim prostorom između površine cevi i unutrašnjosti rukavca, zaptivene sa kudeljom i zalivene olovom ili sa oblikovanom gumenom zaptivkom sa zavrtnjevima i navrtkama od nerđajućeg čelika.
31. Rukavci za neizolovane cevovode treba da budu približno 20mm širi od spoljnjeg prečnika cevi koja kroz njega prolazi. Rukavci za izolovane cevovode treba da budu dovoljno široki da prime punu debljinu cevi i zazor za širenje i skupljanje.
32. Za zidane i betonske zidove bez rizika na požar koristiti pocinkovane čelične cevi standardne težine, poravnane sa površinom zida na oba kraja, začepljene staklenom vunom i dihtovane na oba kraja sa butil mastikom ili zacepljene sa oblikovanom gumenom zaptivkom.
33. Kod vatro-otpornih zidova koristiti teške četvrtaste pocinkovane metalne ploče podesive prema debljini zida 25mm sa prstenastim prostorom pakovane sa obe strane duplo obloženom staklenom vunom neoprenom N.F.P.A. kvaliteta, jedna strana sa “positive fastening catch” slična “Pipe Shields” ili UL nabrojanim rukavcima.
34. Sve cevi armatura i ostali metalni delovi moraju da se nakon završene montaže i obavljenih propisanih ispitivanja temeljno očiste od rđe i zaštititi odgovarajućim temeljnim premazima.
35. Ugradnju zasuna, slavina i ventila izvesti tako da se vreteno sa točkom postavi vertikalno na horizontalnim vodovima. Armaturi mora da bude obezbeđen prilaz radi eventualnih intervencija.
36. Predvideti “split-type” podmetače na svim vidljivim cevima koje prolaze kroz podove, zidove, pregradne zidove, malter itd. na vidljivim stranama otvora. U nezavršenim sobama pločice treba premazati prvim premazom; u završenim prostorijama pločice treba da budu hromirane ili eloksirane.
37. Na svoj ugrađenoj armaturi mora da bude strelicama vidno označen smer kretanja grejnog fluida.
38. Cevi povezane na regulator ili zaustavni ventil opreme mora da ima za jednu veličinu širu cev nego sto je to dimenzija regulatora na koji je spojena.
ISPITIVANJE INSTALACIJE
1. Vizuelni pregled
Pre nego što se pristupi ispitivanju cevovoda putem hidro probe, vrši se vizuelni pregled radi provere kvaliteta montažnih radova i kompletnosti u odnosu na poslednje revizije dispozicionih crteža cevovoda, izometrija, šema cevovoda i instrumentacije. O izvršenom pregledu se sačinjava zapisnik sa nadzornim organom.
Ukoliko se tokom pregleda otkriju nedostaci, izvođač je dužan da ih otkloni u najkraćem roku.
2. Priprema za ispitivanje
Hidrostatičke probe se izvode pri temperaturi okoline iznad 0oC. Voda koja se koristi ne sme da bude agresivna i ne sme da sadrži nečistoću.
Neće se ispitivati cevovodi koji su spojeni sa atmosferom, niti sistemi za produvavanje i za pražnjenje, niti ma koja druga mreža koja radi bez pritiska.
Mesta koja treba prekontrolisati pre početka hidro probe:
- Armatura može da se ispituje istovremeno sa cevovodom ako je ispitni pritisak manji ili jednak njenom nominalnom pritisku (ispitni pritisak je 30% veći od radnog pritiska);
- Delovi koji ne mogu da se stave pod ispitni pritisak, će se demontirati i zameniti komadima cevi, ili će se slepim prirubnicama odvojiti od cevovoda. Ovi spojevi koji se ne mogu ispitati, biće proveravani u pogledu nepropustljivosti, pod radnim uslovima, po završetku ispitivanja i ponovne ugradnje delova;
- Potrebno je proveriti da li oslonci mogu da podnesu naprezanja kojim su podvrgnuti tokom ispitivanja;
- Svi spojevi koji se ispituju treba da budu suvi;- Cevovodi za priključak na druge mreže moraju da budu odvojeni od cevovoda koji se
ispituju;- Ispitni pritisak ne sme da se primeni na armaturu u zatvorenom položaju, ako je njen
nominalni pritisak manji od ispitnog pritiska;- Svi merni uređaji za ispitivanje biće ugrađeni na najnižim tačkama;- Ugraditi sigurnosni uređaj koji će sprečiti prekoračenje ispitnog pritiska.
3. Izvođenje hidrostatičke probe
Punjenje cevovoda se vrši počev od najniže tačke, pošto je određena zona koju treba ispitivati.
Svi otvori za odvazdušenje biće otvoreni da bi se sprečilo obrazovanje bilo kakvog vazdušnog jastuka, a zatvoriće se posle potpunog punjenja.Probni pritisak mora biti veći za dva bara od maksimalnog hidrostatičkog pritiska uvećanog za veličinu napora cirkulacione pumpe Ppr = Pst + Pp + 2,0
Ispitni pritisak će se održavati 6 sati, i za to vreme treba prekontrolisati sve spojeve.
Ako se tokom podizanja pritiska utvrde pomeranja cevi ili male nezaptivenosti, u slučaju da ne postoje mogućnosti oštećenja, treba nastaviti sa podizanjem pritiska do ispitnog, da bi se dobila predstava o opsegu nezaptivenosti i o drugim nedostacima.
Mala curenja na rastavljivim spojevima pregledaće se nakon što se cevovod rastereti od pritiska.
Uočene neispravnosti treba otkloniti i posle popravke proba će se ponoviti.
Po završetku potpunog ispitivanja, mrežu treba isprazniti i isprati. Da bi se ispraznila, treba najpre otvoriti otvore za odvazdušenje počev od najvišeg nivoa, da ne bi došlo do obrazovanja vakuma. Zatim se otvore slavine nanajnižim mestima.
U slučaju potrebe cevovodi će se produvati i osušiti.
Posle pražnjenja i sušenja cevovoda, treba ponovo ugraditi sve delove skinute pre ispitivanja i sve slepe prirubnice.
Obavezno sastaviti zapisnik o ispitivanju.
ANTIKOROZIVNA ZAŠTITA
1. Antikorozivna zaštita se nanosi po izvršenom ispitivanju na svim površinama, delovima i opremi prema grafičkoj dokumentaciji i predmeru i predračunu. Primenjena sredstva moraju biti otporna na uticaj radnih fluida.
Zaštitna sredstva moraju biti atestirana i imati garantovan kvalitet i osobine.
2. Sve površine na koje se nanose antikorozivna sredstva moraju se predhodno dobro očistiti od zemlje, šuta, kreča, peska, masnoće i drugih nečistoća. Sredstva se mogu nanositi samo na dobro očišćenu i pripremljenu površinu u skladu sa uputstvima proizvođača sredstava.
Čišćenje površina može se izvesti običnim ručnim čeličnim četkama, ili peskarenjem površina pomoću kvarcnog peska i komprimovanog vazduha.
Odmašćivanje i ispiranje površina mora se primeniti ako su površine, delovi i oprema u toku montaže bili poprskani ili u dodiru sa asfaltom, bitumenom, uljem mašću i sličnim materijama.
Sve površine moraju biti tako očišćene da se obezbedi lako nanošenje i dobro prijanjanje zaštitnih sredstava i lakova.
3. Antikorozivna zaštitna sredstva moraju dobro i ravnomerno pokrivati površinu na koju se nanose:
- prvi, osnovni sloj, mora se naneti na očišćenu površinu u toku dana tj. pre mraka, kada se vlažnost vazduha znatno povećava i očišćene površine relativno brzo korodiraju;
- nanošenje pokrivnih slojeva vršiti po uputstvu proizvođača tako da debljina sloja bude ravnomerna po čitavoj površini, da bude glatka i da omogući lako i sigurno nanošenje sledećih slojeva.
TOPLOTNA IZOLACIJA
1. Toplotna izolacija mora se postaviti u svemu prema tehničkoj i grafičkoj dokumentaciji i predmeru sa predračunom. Tip izolacije mora odgovarati maksimalnoj radnoj temperaturi površine na koju se postavlja i mora biti izvedena tako da sprečava razmenu toplote sa okolinom preko dozvoljene granice. Toplotna izolacija mora biti izvedena od kvalitetnih materijala i ravnomerno po čitavoj površini. Izolacija se mora dobro učvrstiti i pri toplotnom širenju ne sme pucati niti se osušiti.
2. Unutrašnje cevovode toplotni izolovati MOBIUS TH izolacijom koja je termički izolacioni materijal na bazi sintetičkog kaučuka /gume/ sa karakterističnom zatvorenom ćelijskom strukturom; crne boje; bez primesa prašine,vlakana, plastike; bez prisustva otrovnih gasova u dimu; bez uticaja na okolinu; samogasiv; termička provodnost 0.04W/mK; otpornost prema difuziji pare > 7000; akustički nivo do 30dB(A). Izolacija je negoriva (nezapaljiva i samogasiva), klase A i bez halogena (Halogen Free-HF).
3. Spoljašnje cevovode toplotno izolovati pomoću mineralne vune i omotati aluminijskim limom. Kod postavljanja ove izolacije će se postaviti zvezdasti odstojnici koji moraju odgovarati zahtevanoj debljini izolacije i osigurati tačno postavljanje limene obloge. Postavljanje limene obloge izvršiti tako da položaj šavova i preklopa sigurno i efikasno spreči prodor vode u izolaciju.
Naročitu pažnju obratiti obradi limene obloge izolacije kod kliznih i fiksnih oslonaca kako bi se omogućilo nesmetano kretanje cevovoda i sprečio prodor vode u izolaciju.
ZAVRŠNI PREGLED
1. Opšte
Ovaj pregled treba da se izvrši pre postavljanja cevovoda u pogon, posle vizuelnih pregleda, kontrola, proba i ispitivanja.
2. Opseg pregleda
Ovaj pregled se odnosi na sve radove potrebne za završavanje i za puštanje u pogon mreža cevovoda (premaz bojom, izolacija, obeležavanje itd.) a koji obuhvata kvalitetnu i kvantitativnu proveru.
3. Izvođenje pregleda
Vreme završnog pregleda biće utvrđeno u saglasnosti sa upravom gradilišta.
Inspektor će proveriti celokupnu mrežu u pogledu kvaliteta i kvantiteta izvršenih radova, kao i mera koje treba preduzeti pre puštanja u pogon, upoređivanjem sa crtežima, sa izometriskim i drugim šemama i sa izvedbenim propisima (tehničkim uslovima).
Glavni kriterijumi za pregled su:
- Demontaža svih slepih prirubnica predviđenih za ispitivanje;- Ugradnja i pričvršćivanje podnih rešetki na mostovima posle završetka
farbarskih radova;- Proba premazom bojom (debljina, kvalitet, boja);- Kontrola postojanja ili nepostojanja potrebe za izolacijom i za grejanjem;- Kontrola održavanja cevovoda prema odobrenm normama;
- Kontrola označavanja prema šemama, sigurnosnim propisima, eventualno spisak cevovoda;
- Provera da li za sve mreže postoje zapisnici o probama, koji se odnose na preglede, kontrole, probe i ispitivanja;
- Proba funkcionisanja mreža pod pogonskim uslovima, u zajednici sa inženjerom za puštanje u pogon;
- Predaju cevovodnih sistema inženjeru za puštanje u pogon izvršiti nakon ispravke grešaka koje je utvrdio završni inspektor o čemu će se napraviti zapisnik.
ISPITIVANJE TOPLOTNE FUNKCIJE
1. Ispitivanje vazdušne propustljivosti prema SRPS U.J5.100 koje treba da organizuju zajednički: glavni izvođač građevinskih radova, kooperant za ugradnju građevinske stolarije i bravarije i izvođač instalacije centralnog grejanja i da po izvršenom ispitivanju sačine i ispostave overen izveštaj, a da pri tom cena ispitivanja može iznositi najviše 4% od vrednosti materijala i ugradnje stolarije i bravarije.
2. Terensko merenje, pregled i ispitivanje kvaliteta ugrađene termičke izolacije spoljnih zidova SRPS U.J5. 062 koje treba da organizuju zajednički glavni izvođač građevinskih radova, izvođač termoizolaterskih radova i izvođač instalacije centralnog grejanja i da po izvršenom ispitivanju sačine i ispostave overen izveštaj, a da pri tom cena ispitivanja može iznositi najviše 3% od vrednosti materijala i ugradnje termoizolacije.
VENTILACIJA
1. Svi ventilatori moraju da imaju karakteristike određene ovim projektom, a njihove spoljnje dimenzije moraju da odgovaraju dimenzijama prostora predviđenog za njihovu montažu. Ventilatori moraju da spadaju u klasu bešumnih, tj. da daju najmanji mogući šum pri datom broju obrtaja, kapacitetu i statičkom pritisku.
2. Svi ventilatori moraju da budu solidno učvršćeni. Ventilatori i elektromotori se postavljaju na "plivajuće" fundamente. Definitivne mere fundamenata se moraju odrediti prema dimenzijama isporučenih ventilatora i elektromotora.
3. Svaki ventilator i njegov motor koji se nalazi van kućišta treba da se montira na zajednički okvir na osnovi koja prigušuje vibracije. Isto tako kućište ventilatora treba montirati na 100mm debelom betonskom postolju.
4. Vezu ventilatora sa usisnim i potisnim kanalima izvesti preko elastičnih veza od impregniranog platna radi sprečavanja prenošenja vibracija na limene kanale.
5. Ventilatori treba da su spojeni sa elektromotorima preko klinastih kaiševa ili preko spojnice. Klinasti kaiševi i remenice moraju da budu snabdevene štitnicima protiv dodira ukoliko nisu u posebnom kućištu zajedno sa ventilatorom.
6. Elektromotori za pogon ventilatora moraju da budu izrađeni za priključak na trofazni sistem naizmenične struje 380V, 50Hz. Elektromotori su potpuno zatvorene konstrukcije sa kliznim kolutovima.
7. Komore moraju da budu u svemu usaglašene sa crtežom ovog elaborata.
8. Svi sitemi koji koriste filtere sa mogućnošću zamene filterskog materijala moraju da budu obezbeđeni sa jednim rezervnim kompletom seta filtera, pri primopredaji svakog uređaja.
9. Ravne i fazonske delove limenih kanala za vazduh uraditi od pocinkovanog lima (0.38kg/m3 pocinkovano sa obe strane), debljine 0.6-1.25mm sa potrebnim ukrućenjem radi sprečavanja savijanja, uključujući prirubnice, kontraprirubnice, zaptivače, mašinske zavrtnjeve kao i nosače kanala. Kanali i fitinzi su urađeni sa pitsburg šavom.
10. Debljina lima zavisi od prečnika ili kod pravougaonih kanala od veće stranice, tablica 5.2.
Tablica 5.2.
Širina duže strane kanala (mm) Deblina lima (mm)
do 400 0.6
od 400 do 600 0.6
od 600 do 800 0.8
od 800 do 1000 0.8
od 1000 do 1500 1.0
od 1500 do 2250 1.0
od 2250 do 3000 1.2
11. Kanali od opreme koja stvara vlagu (npr. mašine za sudove, sudopere za lonce itd.) prave se od nerđajućeg čelika ili bakra, vodonepropusno varen ili lemljen, sa kontra nagibom prema opremi. Tamo gde se spajaju različiti metali treba obezbediti elektrolitsku izolaciju.
12. Usisni kanali iz kupatila za goste napraviti od kanala od lima i dodatnog kanala akustički obrađenog. Akustički obrađeni limeni dodatni deo kanala treba da uđe 55cm u vertikalu prema zahtevima ASHRAE i NFPA. Odsisnu rešetku povezati na vertikalu limenim kanalom.
13. Kanali treba da budu izvedeni sa što je moguće manje oštrih skretnja, gde to nije moguće predvideti u kolenima usmerivače prema detalju. Spajanje kanala, kolena, ogranaka kanala i T-račve uraditi prema detaljima projektanta, a overenim od nadzornog organa.
14. Kod redukcija i drugih fazonskih komada za određivanje debljine lima važi dimenzija veće ivice na kraju manjeg preseka.
15. Standardni poluprečnici kolena treba da imaju poluprečnik krivine jednak širini kolena. Kolena sa usmerivačima naparaviti korišćenjem duple debljine aero-dinamičnog usmerivača. Svi fitinzi treba da budu napravljeni za minimalni pad pritiska i stvaranje buke pri izabranoj brzini.
16. Sve prirubnice i vešalice moraju se propisno minizirati ili premazati drugim zaštitnim sredstvom.
17. Sve kanale pričvrstiti konzolama ili vešaljkama. Odstojanja oslonaca uskladiti sa dimenzijama kanala, tako da na kanalima ne dolazi do bilo kakvih deformacija usled sopstvene težine. Odstojanja nosača kanala data su u tabeli 5.3.
Tablica 5.3.
Dužina od sred. ose (mm)
Prečnik šipke (mm)
Čelična traka (mmxmm)
Čelični ugaoni profil (mmxmmxmm)
Maksimalno rastojanje (mm)
do 400 8 25 x 1.6 25 x 25 x 3 3000
400-605 8 25 x 3 25 x 25 x 3 3000
605-1005 10 40 x 4 40 x 40 x 3 3000
1005-1510 10 50 x 50 x 5 3000
18. Vešaljke, konzole za kanale moraju da budu izrađene od valjanog čelika, dimenzija 25x25x3m do 35x35x3mm. Elementi vešaljke moraju da obuhvataju kanal sa tri strane. Vešaljke se učvršćuju na tavanici.
19. Spone za vešanje kanala do 1m su širine 25x1.5mm od pocinkovanog gvožđa pričvršćene na ugaoni ili vertikalni nosač. Elementi za vešanje za kanale preko 1m širine su ugaona gvožđa ili šipke.
20. Klapne za podešavanje količina vazduha moraju da budu ukrućene tako da se izbegne njihovo vibriranje u bilo kom položaju. Klapne imaju pogonske osovine izvan kanala, odnosno komore i mogu biti pokretne ručno ili elektromotornim pogonom.
21. Sve rešetke za ubacivanje vazduha su divergentnog tipa sa dva reda lopatica u horizontalnom položaju, s tim što lopatice koje se vide treba da budu paralelne dužoj osi rešetke. Prednje lopatice treba da su paralelne jedna drugoj i potpuno otvorene. Drugi red lopatica treba da je divergentan za ugao divergencije određen proračunom. Iza drugog reda lopatica treba da se nalazi demper za podešavanje protoka vazduha.
22. Rešetke za izvlačenje vazduha treba da imaju samo lopatice paralelne dužoj osi rešetke i dempere za podešavanje protoka.
23. Otvori za uzimanje svežeg vazduha treba da budu izvedeni tako da je onemogućen prodor kiše ili snega u instalaciju. Brzina vazduha kroz ove otvore treba da bude manja od 4.5m/s.
24. Svi metalni spojevi i šavovi dovodnog kanala treba da budu zaptiveni sa vatrootpornim zaptivkom za kanale. Zaptivno sredstvo mora da se nalazi na listi UL i da se nanosi na spojeve tokom izrade i montaže.
25. Predvideti pristupna vrata odgovarajuće veličine na kanalu i svim vazdušnim komorama u cilju inspekcije, rada ili održavanja svih ventila, kontrolnih elemenata, klapni, filtera i ležajeva. Predvideti dupla metalna vrata, ne manje debljine od 1.5mm, okačena na poseban ram sa gumenom zaptivkom između vrata i rama i između rama i kanala. Vrata treba da budu spojena šarkama i osigurana.
26. Vrata na izolovanim ili obloženim kanalima treba da budu dupla sa 25mm debelom krutom izolacijom od staklene vune između panela.
27. Sistemi za izbacivanje otpadnog vazduha treba da poseduju samopodizne žaluzine ili fiksne protivkišne žaluzine sa zaštitnom mrežom. Izuzetak su sistemi za odimljavanje i sistemi koji tretiraju zapaljive materije koji moraju da budu bez dempera bilo koje vrste.
28. Uvodni priključak i priključak za otpadni vazduh treba da budu 1m iznad zapaljivog dela krova.
29. Fleksibilne fabričke veze za sprečavanje prenosa vibracija preko kanala uskladiti sa UL standardom (vazdušni kanali i fabrički izvedene veze) i treba ih ugraditi i na ulazu i izlazu svih ventilatora i ventilacionih uređaja.
30. Fabričke veze moraju da budu nepropusne za vazduh, sa minimalnim prostorom od 10mm između spojenih elemenata i sa dovoljno prostora u cilju sprečavanja habanja u toku rada ventilatora.
31. Materijal za opštu upotrebu je staklena vuna gustine 30kg/m³ obložena neprenom sa obe strane.
32. Materijal za sisteme za izvlačenje iz kuhinje je tkana kasetirana vlaknasta materija bez azbesta, gustine 39kg/m³.
33. Fleksibilni kanali se koriste za veze sa plafonskim difuzorima i vazdušnim kanalima.
34. Minimalna dužina fleksibilnih kanala je 150mm. Fleksibilni kanal treba da bude što kraći i prav, koristeći duge krivine gde je to potrebno i fiiksirane sa obe strane remenim obujmicima.
35. Tamo gde se cevi montiraju blizu elektroopreme ugraditi kanale za odvod havarijske vode od pocinkovanog čelika u cilju zaštite elektroopreme. Kanali za odvod havarijske vode treba da budu vodo-nepropusni, sa nagibom, i povezane cevima sa najbližim odvodom vode u podu.
GAS
1. Za priključenje novih objekata potrošača prirodnog gasa na gasovod ili za povećanje potrošnje prirodnog gasa postojećih potrošača pribavlja se energetska saglasnost koja sadrži energetske i tehničke uslove.
2. Priključni gasovod i MRS su osnovno sredstvo distributera i izgradnju istih može vršiti distributer ili ovlašćena organizacija koju angažuje distributer.
3. Izgradnju unutrašnje gasne instalacije izvodi ovlašćeno preduzeće koje je registrovano za ovu vrstu posla i raspolaže atestiranim zavarivačima uz primenu važećih standarda i normativa za preduzimanje potrebnih mera zaštite od požara i eksplozije prilikom montažnih radova.
4. Sva oprema koja se ugradjuje u unutrašnju gasnu instalaciju (cevi, žica za varenje, slavina, trošila) mora posedovati odgovarajuće ateste proizvodjača i moraju biti namenjena za zemni gas.
5. Bakarne cevi za gasne instalacije DIN 1786 ili SRPS C.D5-500 i 501 spajaju se samo tvrdim lemljenjem u skladu sa važećim standardima i propisima.
6. Nije dozvoljena prepravka i priključenje novih potrošača na instalaciju bez saglasnosti distributera.
7. Sagorele gasove izvoditi preko dimnjaka. Priključak potrošača na dimnjak izvoditi u skladu sa pravilnikom o tehničkim normativima za unutrašnje gasne instalacije.
Prostorija za smeštaj potrošača mora imati odgovarajući dotok vazduha.
8. Montažu i puštanje u rad trošila na zemni gas mogu obaviti samo za to, od proizvodjača opreme, obučeni i ovlašćeni radnici. Pre puštanja gasa u instalaciju u prostoriji kotlarnice se mora obezbediti prirodna ventilacija ugradnjom dozračnog otvora (prema proračunu). Za kotlarnice u koje su ugradjeni kotlovi-protočni bojleri sa prinudnom ventilacijom ložišta to nije potrebno, ali se gas ne može pustiti u instalaciju dok trošilo nije kompletno montirano i povezano na unutrašnju gasnu instalaciju i instalaciju centralnog grejanja (sanitarnu potrošnu vodu) a sve prema uputstvima proizvodjača kotla protočnog bojlera.
9. Instalacija mora biti proverena prethodnim i glavnim ispitivanjima. Ona se vrše vazduhom ili inertnim gasom. Prethodno ispitivanje je na čvrstoću bez armature. Za instalacije radnog pritiska do 100 mbar ispitni pritisak od 1 bara na minimalno 10 min. Glavno ispitivanje je na nepropusnost sa armaturom ali bez aparata, regulacionih slavina i sigurnosnih elemenata. Ispitni pritisak od 110 mbar na minimalno 10 min.
10. Unutrašnju gasnu instalaciju (UGI) obavezno uzemljiti, izjednačiti potencijal i izvršiti potrebna merenja. Uzemljenje UGI uraditi sa bakarnom šelnom debljine: d=1mm, dužine Lmin=30mm. Šelnu pričvrstiti za bakarnu cev pomoću dva zavrtnja M8. Spoj bakarne šelne (obujmice) i uzemljenja izvršiti na najbližem mestu do razvodne table pomoću bakarnog kabla P/Y 1x6mm2. Ove radove može izvršiti samo ovlašćena organizacija za ovu vrstu poslova. Po završetku napred pomenutih radova izdaje se atest o izvršenim merenjima, kao i podaci o instrumentu sa kojim se vrši merenje.
11. Unutrašnja gasna instalacija koja nema odgovarajuće uzemljenja, odnosno nema atest kojim se dokazuju neophodni parametri, ne sme se pustiti u pogon.
Maj 2012. Beograd
Za xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx D.O.O
_____________________
odgovorni projektant: xxxxxxxxxxxxxxx, dipl.maš.ing