tehnicki izvestaj
DESCRIPTION
Projektovanje Zeleznica ElaboratTRANSCRIPT
ОДСЕК ЗА ПУТЕВЕ,
ЖЕЛЕЗНИЦЕ И АЕРОДРОМЕ
ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ГОДИШЊИ ЗАДАТАК ИЗ ПРЕДМЕТА
ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЦА 2
ШКОЛСКА 2013/14 ГОДИНА СТУДЕНТ:
_____________________________________
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ ОДСЕК ЗА ПУТЕВЕ, ЖЕЛЕЗНИЦE И АЕРОДРОМЕ
ГОДИШЊИ ЗАДАТАК ИЗ ПРЕДМЕТА
ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЦА 2
Студент: ___________________________________________
Вежбе бр. Датум Задатак Овера
Присуства Задатка
1 27.IX Уводне вежбе
2 4.X Корачање
3 11.X Корачање
4 18.X Корачање
5 25.X Постављање праваца и кривина
6 1.XI Постављање праваца и кривина
7 8.XI Подужни профил
8 15.XI Подужни профил
9 22.XI Подужни профил
10 29.XI Пројектовање нивелете
11 6.XII Ублажење нивелете
12 13.XII Ублажење нивелете
13 20.XII Потпорни зид и садржај елабората
14 27.XII Завршавање годишњег задатка
Место и датум издавања:
Београд, септембар 2013.год.
ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК
В.проф.др Зденка Поповић, дипл.грађ.инж.
Садржај
Генерално решење трасе једноколосечне железничке пруге од станице K преко станице _ до станице
A. Текстуални и нумерички део I Технички извештај II Прорачун тежинa и броја возова по саобраћајним смеровима III Одређивање дефинитивних меродавних успона по саобраћајним смеровима IV Прорачун граничних елемената ситуационог плана V Прорачун граничних елемената уздужног профила VI Прорачун елемената ситуационог плана и стационажа VII Прорачун ублажења од утицаја хоризонталних кривина на деоницама са меродавним успоном VIII Прорачун ублажења меродавног успона у тунелима Б. Графички део
I Стандардни попречни профил једноколосечне железничке пруге на насипу у размери 1:50
II Стандардни попречни профил једноколосечне железничке пруге у усеку у размери 1:50
III Ситуациони план железничке пруге од станице преко станице до станице у размери 1:25000
IV Уздужни профил железничке пруге од станице преко станице до станице у размери 1:1000/25000
V Карактеристичан попречни профил са потпорним зидом на стационажи _______ у размери 1:50
_
K _ _
K _ _
A. Текстуални и нумерички део
I. Технички извештај Пројектним задатком се захтева једно варијантно решење трасе једноколосечне железничке пруге од станице К преко станице до станице на нивоу генералног пројекта. Пруга је II реда, нормалног колосека ширине 1435mm. Обзиром на рачунску брзину од 80km/h, саобраћајно и осовинско оптерећење, одлучено је да се примени шина типа ____ .Такође, одлучено је да се примене дрвени прагови са причвршћењем типа К и застор од туцаника. саобраћање по траси предвиђена је дизел електрична локомотива серије 642 масе 64t, са максималном брзином од 80km/h.
Основне карактеристике трасе
Геоморфолошке карактеристике терена За израду генералног пројекта коришћена је топографска подлога размере 1:25000. На подлози се могу уочити две геоморфолошке целине у смислу рељефа и хидролошких услова. Прва целина је део коридора између станица К и Å, који се одликује брдско-планинским тереном са великим нагибима падина, који је испресецан воденим токовима. Друга целина је део коридора између станица и , који се одликује благим брдовитим тереном са одређеним бројем водених токова.
Ограничења при трасирању На основу рачунске брзине прорачунат је минимални радијус хоризонталне кривине од 300m. Максимални примењени радијус на траси износи _____. На целој дужини траса је принудно вођена. За прорачун дужине корака за трасирање узет је геометријски нагиб од 24%О. Односно прво је претпостављена сума централних углова хоризонталних кривина на километру дужине пруге од 80°, а у том случају искуствена вредност средњег отпора од кривина износи 1%О. Битно је напоменути да се при трасирању наилазило на постојеће саобраћајне објекте, који су у великој мери ограничавали трасирање.
Основне карактеристике попречног профила Стандардни попречни профил пруге је пројектован према постојећем правилнику са следећим елементима:
- ширина планума 6.0m; - ширина засторне призме 3.50m; - минимална дебљина засторне призме 0.30m; - димензије прага: 260/16/26.
Елементи стандардних попречних профила прилагођени су карактеристикама терена којим је вођена траса. У графичком делу пројекта приложени су стандардни попречни профили на насипу и у усеку, као и један карактеристични попречни профил са потпорним зидом.
За
Å Å
_ _
Економско-саобраћајна анализа На основу саобраћајно-економске студије, саобраћајно оптерећење у смеру од станице К до станице износи_______ neto t/god, а у смеру од станице до станице К износи_________ neto t/god. Због мањег меродавног нагиба, главни смер је од до К. У смеру од К до је усвојена ____________ .
Опис трасе Станица К се налази на висинској коти _______. Дужина станичног платоа је ____m, а он се цео налази на насипу. Међустанично растојање станица К и износи ____m. Меродавни нагиб на овом делу трасе износи _____‰. Због карактеристика терена, на овом делу трасе налази се __ мостова и _ тунела, од којих је за __извршен прорачун ублажења нивелете. Преломи нивелете се налазе на улазу и излазу на плато, као и на деловима на којима је вршено ублажење нивелете. Станица се налази на висинској коти _________. Дужина станичног платоа је ____m. Део платоа се налази у усеку, а део на насипу. На излазу са платоа (гледано у смеру стационирања) су предвиђени већи земљани радови на изради насипа за плато. Ово решење је прихваћено као боља варијанта. Наиме, у првој варијанти ситуационог плана се налазио тунел на другом делу трасе недалеко од станице Б. Како се овај део трасе одликује блажим нагибима падина, извршено је померање, чиме је уместо тунела добијен усек, али су се повећале количине насипа на излазу са платоа. Међустанично растојање станица и износи ____m. Меродавни нагиб на овом делу трасе износи ____‰. На овом делу трасе налази се _ мостова. Станица се налази на висинској коти _______. Дужина станичног платоа износи ____m. Цео станични плато се налази на насипу. На делу трасе између станица К и , сума централних углова хоризонталних кривина на километру дужине пруге износи 66.65°/km, а на делу трасе између и износи 30.17°/km.
Å ÅÅ
Å
Å
Å
Å ÅÅ
ÅÅ Å
дупла вуча или једна локомотива
додати број тунела ако их има
Табеларни приказ карактеристика трасе - Просторно технички показатељи
Дужина пруге 17100m Дужина отворене пруге 13600m
Дужина мостова 3419m
Дужина тунела 1981.11m Коефицијент развијања 1.63 Највиша кота на прузи 570.36mnm
- Мостови
Стационажа средине Опис конструкције Дужина [m] КМ 1+866.34 армирано-бетонска 169 КМ 2+344.61 армирано-бетонска 140.50
КМ 2+685.46 преднапрегнута бетонска 200 КМ 3+439.84 челична 486 КМ 4+074.11 армирано-бетонска 290.50 КМ 4+608.38 армирано-бетонска 98 КМ 4+959.82 армирано-бетонска 120 КМ 5+618.05 армирано-бетонска 93
КМ 6+027.02 спрегнута 237 КМ 7+236.84 армирано-бетонска 157 КМ 7+719.05 челична 310 КМ 11+591.53 армирано-бетонска 87 КМ 12+243.76 армирано-бетонска 240 КМ 12+800.00 армирано-бетонска 100
КМ 13+500.00 армирано-бетонска 100 КМ 14+802.63 преднапрегнута бетонска 387 КМ 15+351.80 армирано-бетонска 204
- Тунели
Од стационаже До стационаже Дужина [m] КМ 3+020.69 КМ 3+134.41 113.72 КМ 4+301.12 КМ 4+508.30 207.18
КМ 5+070.93 КМ 5+446.12 375.19 КМ 6+196.34 КМ 6+985.01 788.67 КМ 9+088.99 КМ 9+585.34 496.35
- Пропусти
Стационажа Опис конструкције
КМ 1+200.00 цеваст пропуст КМ 1+600.00 цеваст пропуст КМ 8+200.00 цеваст пропуст КМ 8+900.00 цеваст пропуст
КМ 11+100.00 цеваст пропуст КМ 14+400.00 цеваст пропуст
- Нагиби по стационажама
Од стационаже До стационаже Нагиб [‰]
КМ 0+000.00 КМ 1+200.00 0.00 КМ 1+200.00 КМ 4+670.93 23.58 КМ 4+670.93 КМ 5+346.12 23.18
КМ 5+346.12 КМ 5+686.04 23.58 КМ 5+686.04 КМ 6+885.01 19.00 КМ 6+885.01 КМ 8+688.99 23.58 КМ 8+688.99 КМ 9+485.34 21.85 КМ 9+485.34 КМ 10+000.00 23.58 КМ 10+000.00 КМ 11+100.00 0.00
КМ 11+100.00 КМ 15+900.00 6.32 КМ 15+900.00 КМ 17+100.00 0.00
Технички извештај саставио:
___________________________
II. Прорачун броја и тежина возова по саобраћајним смеровима
Смер од станице К до станице : oo
ooo
ooo
o 48.249.058.23 =+=∆+= Rgmer iii
Смер од станице до станице К: oo
ooo
ooo
o 72.64.032.6 =+=∆+= Rgmer iii
Како смер од станице до станице К има мањи меродавни нагиб, он
представља главни смер, у коме ће бити могуће превести већу количину терета.
• Годишњи бруто саобраћај за главни и споредни смер:
( )
( )
g
s
gs
gg
T
T
p
tTrN
p
tTrN
=
+⋅+⋅⋅=
+⋅+⋅⋅=
ϕ
αϕ
α
1
11
Т - просечно годишње оптерећење у нето тонама t – средња маса таре у тонама p – средња маса нето товара у колима у тонама α - однос броја празних кола према броју натоварених r – коефицијент режијског саобраћаја Усвојено је:
1.0
1.1
800000
2000000
==
=
=
αr
god
tnetoT
god
tnetoT
s
g
Ако се узме да искоришћеност товарне масе износи 80%, онда се за двоосовинска теретна кола, са средњом масом таре t=11t и средњом масом нето товара p=29t, добија однос:
4741.08.029
11 =⋅
=p
t
( )[ ]
( )god
brtN
god
brtN
s
g
79.20274131.015.020
820000001.1
79.33474131.014741.0120000001.1
=
+⋅+⋅⋅=
=+⋅+⋅⋅=
Å
Å
Å
• Средњи дневни саобраћај за главни и споредни смер:
365max
ND ⋅= γ
γ - коефицијент неравномерности Усвојено је: 1.1=γ .
dan
brtND
dan
brtND
ss
gg
01.6110365
79.20274131.1
3651.1max
10.10088365
79.33474131.1
3651.1max
=⋅=⋅=
=⋅=⋅=
• Тежина возова за оба саобраћајна смера: За саобраћање по пројектованој прузи предвиђена је дизел електрична локомотива серије 642 са следећим карактеристикама: - номинална снага локомотиве: KWN n 606= - маса локомотиве: tL 64=
- максимална брзина: h
kmV 80max =
- критична брзина: h
kmVV akr 17==
- дужина преко несабијених одбојника: mll 7.14= - за критичну брзину: daNZZ at 8731==
daNWl 240= Додатна напомена: за споредни смер је усвојена дупла вуча.
( )KN
NV
Va
aok 9304.0
10007.0057.0
38
802.2
2
=
⋅+++
−=ω
( )
( )( )KN
KN
N
KN
NKN
N
s
mtNN
i
iLWZQ
KN
KN
N
KN
NKN
N
s
mtNN
i
iLWZQ
msok
mslts
mgok
mgltg
38.547348.249304.0
48.2481.9642240028731022
26.1054772.69304.0
72.681.964240087310
2
2
=+
⋅⋅⋅+⋅−⋅=
+⋅+−⋅
=
=+
⋅⋅+−=
+⋅+−
=
ω
ω
• Број возова на дан за оба саобраћајна смера:
95.1027.5492
81.901.6110max
38.963.10578
81.910.10088max
2
2
=⋅
==
=⋅
==
KNs
m
dan
brt
Q
Dn
KNs
m
dan
brt
Q
Dn
s
ss
g
gg
Усвојено је 11=n
• Одређивање стварне тежине возова:
tKNs
m
dan
brt
n
DstvQ
tKNs
m
dan
brt
n
DstvQ
ss
gg
46.55502.544911
81.901.6110max
10.91775.899681.910.10088max
2
2
==⋅
==
==⋅
==
• Одређивање стварних успона:
( )
( )
ooo
ooo
ooo
ooo
48.24
57..2481.964202.5449
48009304.002.5449174620
2
22
72.6
95..781.96442.9896
24009304.042.989687310
2
2
=>
=⋅⋅+
+⋅−=
⋅+⋅+⋅−⋅
=
=>
=⋅+
+⋅−=
++⋅−
=
msms
s
lokstms
mgmg
g
lokgtmg
iistv
s
mtKN
NKN
NKNN
LstvQ
WstvQZistv
iistv
s
mtKN
NKN
NKNN
LstvQ
WstvQZistv
ω
ω
10=gn
11=sn
11
возова за оба саобраћајна смера
- Прорачун максималне дужине воза на основу максималне тежине -
Дужина воза једнака је збиру дужина локомотиве и свих кола у саставу воза. Како дужина локомотиве зависи само од типа локомотиве, следи да ће укупна дужина воза зависити само од броја кола односно од тежине вученог дела воза. Ако се узме да је дужина једних двоосовинских теретних кола 10m, а nk број теретних кола у саставу воза, онда је дужина воза: mnll klv 10⋅+= . У прорачун се уводе следеће претпоставке: - однос броја празних кола np према броју натоварених nn износи α=0.1;
- искоришћеност товарне масе износи 80%, средња маса таре t=11t и средња маса нето товара p=29t, одакле следи да маса натоварених кола износи tttmn 2.34298.011 =⋅+= .
( )
[ ]( ) 98.25
2.34
111.012.34
10.917
1
1
=
⋅+⋅=
⋅+⋅=
⋅+⋅⋅=
⋅⋅⋅+⋅=
=⇒⋅=
⋅=
⋅+⋅=⋅=
t
tt
t
m
tstvQn
mng
stvQ
mnmng
stvQ
m
mmm
nn
mnmnmng
Q
n
gn
nn
nnnn
n
pnp
np
ppnnkk
δα
δα
δα
δδ
α
усвојено: 26=nn кола
6.2261.0 =⋅=pn
усвојено: 3=pn кола
mmml
nnn
v
pnk
7.30410297.14
29
=⋅+=
=+=
Mаксимална дужина воза износи mlv 305= .
- Прорачун максималне дужине воза на основу дужине станичног платоа -
Како станични плато код места Б има најмању дужину, следи да је он меродаван за прорачун максималне дужине воза.
mL 1100= вертикално заобљење прелома нивелете:
mmiR
T
mmiR
T
mRR
vgv
vgv
vv
224.202000
32.66400
2000
456.752000
58.236400
2000
6400
555
444
54
=⋅=∆⋅
=
=⋅=∆⋅
=
==
Усвојена је скретница 3006 R° са следећим карактеристикама:
mc
mb
ma
508.17
508.17
722.15
===
усвојено је: mR 10=
( ) ( ) ( ) ( )[ ]
mtg
m
mtg
mx
TbaRRmxaTLl gvgvv
300.336
5.3
359.456
75.4
106.1166102 54
=°
=
=°
=
++++++++++++⋅+−=
mlv 727.708= Плато је довољно дугачак да њега стане воз дужине 305m.
III. Одређивање дефинитивних меродавних успона по саобраћајним смеровима
Дефинитивни меродавни успони су срачунати на основу тежине возова у оквиру прорачуна тежине и броја возова по саобраћајним смеровима.
- За смер од до К: oo
o95..7=mi
- За смер од К до : oo
o57.24=mi
Å
Å
IV. Прорачун граничних елемената ситуационог плана
- Минимални радијус хоризонталне кривине:
mh
VR
mmhh
kmV
R
R
93.302150
801.71.7
150
80
2
max
2
min
max
=⋅=⋅=
=
=
Усвојено је: mR 300min = . - Минимална дужина чисте кружне кривине на нивоу генералног пројекта:
LD
LV
RD
K
RK
+≥
⋅+⋅≥⋅⋅=
402
25.0180
απ
Према прописима, дужина кружног лука не може бити мања од 20m, односно по одобрењу ЖТП од 10m. - Дужина прелазне кривине:
mmh
mR
150
300
==
За нове и реконструисане пруге:
mhVn
L
n
R 1201000
1508010
1000
10
=⋅⋅=⋅⋅
=
=
За нормални нагиб прелазне рампе:
mL
mhVn
L
n
R
100
961000
150808
1000
8
=
=⋅⋅=⋅⋅=
=
- Минимална дужина међуправца на нивоу генералног пројекта:
240
25.0
21
21
LLm
LLVm R
++≥
++⋅≥
Према прописима, дужина међуправца не може бити мања од 20m, односно по одобрењу ЖТП од 10m.
- Детаљ ситуационог плана:
V. Прорачун граничних елемената уздужног профила
- Минимални радијус вертикалне кривине:
mR
VR
V
V
640080min
min2
2max
==
=
Изузетно, уз одобрење ЖТП, може се дозволити:
mR
VR
V
V
3200805.0min
5.0min2
2max
=⋅=
⋅=
Поред тога може да се одобри примена: mVRV 200025.0min 2
max >⋅= . - Тангента вертикалне кривине:
iTmR
iTmR
iRT
gvV
gvV
Vgv
∆⋅=⇒=
∆⋅=⇒=
∆⋅=
6.13200
2.364002000
- Детаљ уздужног профила:
VI. Прорачун елемената ситуационог плана и стационажа
iT R α 1, +iiT gT KD B m стационажа тачка
[ ]− [ ]m [ ]− [ ]m [ ]m [ ]m [ ]m [ ]m [ ]km [ ]−
К
0+000.00 K 1456.20 1334.60
1+334.60 ПК1 Т1 400 33°52’34” 121.82 236.50 18.14
1+571.10 КК1 412.26 157.27 1+728.37 ПК2
Т2 300 47°52’28” 133.18 250.67 28.23 1+979.04 КК2 583.88 378.47 2+357.51 ПК3
Т3 450 18°14’18” 72.23 143.24 5.76 2+500.75 КК3 662.02 477.82 2+978.57 ПК4
Т4 450 27°56’38” 111.96 219.47 13.72 3+198.04 КК4 704.39 281.68 3+479.72 ПК5
Т5 350 83°12’03” 310.75 508.25 118.04 3+987.97 КК5 750.99 349.35 4+337.32 ПК6
Т6 350 29°06’58” 90.89 177.86 11.61 4+515.18 КК6 1102.73 924.64 5+439.82 ПК7
Т7 350 27°58’42” 87.19 170.91 10.70 5+610.73 КК7 424.38 150.65 5+761.38 ПК8
Т8 350 56°06’45” 186.54 342.77 46.61 6+104.15 КК8 459.98 150.40 6+254.55 ПК9
Т9 350 38°44’10” 123.04 236.63 21.00 6+491.18 КК9 1771.43 1346.70 7+837.88 ПК10
Т10 350 81°31’21” 301.70 497.99 112.08 8+335.87 КК10 987.88 515.27 8+851.14 ПК11
Т11 350 52°03’11” 170.91 317.97 39.50 9+169.11 КК11 673.07 152.89 9+322.00 ПК12
Т12 350 89°52’53” 349.28 549.05 144.46 9+871.05 КК12 1813.55 1299.18 11+170.23 ПК13
Т13 300 57°38’55” 165.09 301.85 42.43 11+472.08 КК13 803.93 547.19 12+019.27 ПК14
Т14 600 17°22’08” 91.65 181.89 6.96 12+201.16 КК14 812.42 647.37 12+848.53 ПК15
Т15 600 13°57’01” 73.41 146.09 4.47 12+994.62 КК15 1127.94 862.21 13+856.83 ПК16
Т16 600 35°32’44” 192.32 372.23 30.07 14+229.06 КК16 1695.33 1413.51 15+642.57 ПК17
Т17 500 20°17’50” 89.50 177.13 7.95 15+819.70 КК17 1369.80 1280.30 17+100.00
ÅÅ
VII. Прорачун ублажења од утицаја хоризонталних кривина на деоницама са
меродавним успоном
- Смер од К до :
iT [ ]mR α Rω [ ]mlR RR l⋅ω
Т1 400 33°52’34” 1.8841 236.50 445.58
Т2 300 47°52’28” 2.6531 250.67 665.04
Т3 450 18°14’18” 1.6456 143.24 235.72
Т4 450 27°56’38” 1.6456 219.47 361.16
Т5 350 83°12’03” 2.2034 508.25 1119.86
Т6 350 29°06’58” 2.2034 177.86 391.90
Т7 350 27°58’42” 2.2034 170.91 376.58
Т8 350 56°06’45” 2.2034 342.77 755.26
Т9 350 38°44’10” 2.2034 236.63 521.38
Т10 350 81°31’21” 2.2034 497.99 1097.27
Т11 350 52°03’11” 2.2034 317.97 700.62
Т12 350 89°52’53” 2.2034 549.05 1209.78
RR l⋅Σω 7880.15
ooo
ooo 00.18955.0
8800
15.7880 <==⋅Σ
=∆S
li RR
R
ω
- Смер од до К:
[ ]mR α Rω [ ]mlR RR l⋅ω
300 57°38’55” 2.6531 301.85 800.82
600 17°22’08” 1.1927 181.89 216.93
600 13°57’01” 1.1927 146.09 174.23
600 35°32’44” 1.1927 372.23 443.94
500 20°17’50” 1.4607 177.13 258.72
RR l⋅Σω 1894.65
ooo
ooo 40.03947.0
4800
65.1894 ===⋅Σ
=∆S
li RR
R
ω
Није потребно ублажење од хоризонталних кривина.
Å
Å
VIII. Ублажење меродавног нагиба у тунелима
Како се ублажење меродавног нагиба врши у тунелима дужим од 300m, а на пројектованој траси постоје три таква тунела, ублажење ће се вршити само у њима. • Тунел од стационаже 5+070.93 до стационаже 5+446.12
95.019.375 =⇒= ϕmLT ϕ - коефицијент губитка атхезије
( ) ( )oo
o18.234721.148.244721.195.0
4721.102.544981.9642
9304.002.544924002
2
2
2
=−+⋅=−+⋅=
=+⋅⋅
⋅+⋅=
+⋅⋅+⋅
=
omot
oklo
ii
KN
N
KNs
mt
KN
NKNN
QL
QW
ωωϕ
ωω
Како се тунел налази у правцу није потребно вршити додатно ублажење због утицаја кривина односно на целој деоници тунела нивелета ће бити у нагибу
ooo18.23 .
Детаљ са ублажењем успона у тунелу:
• Тунел од стационаже 6+196.34 до стационаже 6+985.01
83.067.788 =⇒= ϕmLT
( ) ( )oo
o07.204721.148.244721.183.0 =−+⋅=−+⋅= omot ii ωωϕ
Како је важећим прописима предвиђено да прелом нивелете треба да буде на одстојању mlv 100− од улазног портала тунела (при чему је узето mlv 500= ), у овом случају тај прелом упада у прелазну кривину. Према истим прописима ниједна тачка вертикалног заобљења не сме да падне у прелазну кривину, па је у складу са тим упутством прелом померен супротно од смера стационирања у средину међуправца. Разлог за такав положај прелома нивелете је што се две узастопне кривине истих радијуса (и истих дужина прелазних кривина) налазе на растојању од 150.65m, па се на овај начин обезбеђује довољно простора са обе стране прелома за смештање вертикалног заобљења. Како се на дужини успона који се ублажава сада налазе и две кривине, потребно је извршити додатно ублажење нивелете у тунелу.
ooo
ooo
ooo
ooo
00.1907.107.20
07.1
96.1198
63.236180
7361.3814.3350
180
77.342180
1126.5614.3350
180
2034.255350
650
55
650
9988
99
88
98
=−=
=⋅+⋅
=∆
=
=°
°⋅⋅=°⋅⋅
=
=°
°⋅⋅=°⋅⋅
=
=−
=−
==
tR
tu
RRRRR
tu
R
R
RR
i
L
lli
mL
mmR
l
mmR
l
R
ωω
απ
απ
ωω
Детаљ са ублажењем успона у тунелу:
• Тунел од стационаже 9+088.99 до стационаже 9+585.34
95.035.496 =⇒= ϕmLT
( ) ( )oo
o18.234721.148.244721.195.0 =−+⋅=−+⋅= omot ii ωωϕ
Прелом нивелете у овом случају упада у кружну кривину, што се према прописима дозвољава у тешким теренским условима. При прорачуну додатног ублажења нивелете узимаће се само део кружне кривине који се налази између два прелома.
ooo
ooo
ooo
ooo
85.2133.118.23
33.1
35.796
36.163
97.317180
0531.5214.3350
180
2034.255
650
12121111
12
1111
1211
=−=
=′⋅+⋅=∆
==′
=°
°⋅⋅=°⋅⋅=
=−
==
tR
tu
RRRRR
tu
R
R
RR
i
L
lli
mL
ml
mmR
l
R
ωω
απ
ωω
Детаљ са ублажењем успона у тунелу:
Б. Графички део