suština hrišćanstva-v. f. marcinkovski

7/24/2019 Sutina Hrianstva-V. F. Marcinkovski

1/16

SUTINA

HRIANSTVAV. F. Marcinkovski
http://www.siont.net/


2/16

ilo je toplo letnje vee maja 1941. godine, u Palestini. Grupajevrejske inteligencije tiho je sedela u sobi u jednom odgradskih klubova Haife u oekivanju predavanja. Oni su ga

sami organizovali predloivi piscu ovih redova da govori na temu:"Sutina hrianstva". Veliki prozori bili su irom otvoreni. Na

veernjem nebu ponegde su svetlucale zvezde.

Po nareenju poznatog zakona ratnog vremena moglo se paliti svetlo usobi samo kod zatvorenih i zamraenih prozora. Zato je odlueno dase svetlo ne pali, kako bi se mogao udisati sve vazduh za vremepredavanja. Ubrzo se spustila nona tama i mi smo sedeli u mraku nevidei jedan drugoga. "Pre nego to zaponem na tajanstveni skup",ree profesor N. sloivi se da bude voditelj, "duan sam da dam maloupozorenje. U prvo bi vas zamolio da ne puite, a drugo poslezavrenog predavanja da ne bude nikakve diskusije. Tako predlau isami sluaoci. Uostalom predava je sa svoje strane spremanodgovoriti na pitanje u vezi sa temom". Ja sam dobio re.

"Prijatelji", rekao sam, "neka nas ne zbunjuje neobina okolnost tosmo u tami. Ona je zapravo i prijatna zbog lake koncentracije koja je

vrlo vana za razmiljanje o odabranoj temi. Govoriemo o Bogu. Zatoje vrlo vano da osetimo Njegovu nevidljivu prisutnost i da nas nita nedekoncentrie. to se tie predavaa, on e se truditi da vam bude topristupaniji za vreme svog govora. Pravedno je rekao grki mudracSokrat: 'Progovori, da te vidim!'"

U sobi je vladala duboka tiina. Sedei oko stola sluaoci nisu videli

ljudska lica koja su sklona da i utke govore, pokazujui; unutranju

1


3/16

reakciju na izlaganje tim vie kad se radi o temi koja je vrlo vana zajevrejsku svest. "Govoriemo", nastavio sam, ne o vanjskoj stranihrianstva, ne o formama i obredima; sutina hrianstva, njegovasr, njegov unutranji sadraj ezoterija, a ne ekzoterija predstavlja

nau dananju temu. Setimo se rei Vladimira Solovjeva: 'Kad Jevrejibudu Jevreji, a Hriani Hriani, tada e oni biti braa'. On je hteorei: kada se Jevreji vrate sutini svoje vere, a Hriani sutinihrianstva, tada e oni bit: jedno, jer zaista je sutina obe vere ista: toemo upravo nastojati da vam to dokaemo u daljnjem izlaganju.

O sutini Hrianstva u potpunosti kompetentno ne bi mogao govoriti ni

najistaknutiji poznavalac hrianske ideologije kao to je na primerspomenuti ruski genijalni mislilac. Istinski o tome moe govoriti samoHristos. On Sam i jeste sutina Hrianstva. Ne nova religija, nego noviivot, ivot u Bogu koji se otvara preko Hrista, to je ono to je Ondoneo ljudima.

Davno, pre oko dve hiljade godina, u ovoj istoj zemlji gde se nalazimosada, dogodio se jedanveliki susret.Jedne noi je doao Isusujevrejski intelektualac, mislilac, vernik i istovremeno oveknezadovoljan jer, zapravo besmrtnu ovekovu duu moe da zadovoljisamo Bog,ne vera u Boga, nego On sam,isto tako kao to etelesnu moe da utoli ne znanje o vodi, ne poznavanje njene hemijskeformule H2O, nego sama voda. Nikodim (tako se zvao ovajBogotraitelj) doe Isusu nou i ree mu: 'Rabine! mi znamo da si Tiuitelj koji je doao od Boga, jer takva udesa kakva Ti tvori niko ne

moe initi ako sa njime nije Bog.'

Hristos mu odgovara proniui u sutinu pitanja skrivenog u njegovojdui i jasno videi ime se mui ova ljudska dua. I On mu odgovara:'Istinu, istinu ti govorim: ako se neko ponovno ne rodi ne moe ugledaticarstvo Boje.' Nikodim Mu kae: 'Kako se moe ovek roditi, ako jeodrastao? Zar moe po drugi put ui u majinu utrobu i roditi se?' Isus

odgovori: 'Istinu, istinu ti govorim: ko se ne rodi od vode i Duha ne

2


4/16

moe ui u carstvo Boje.'

Carstvo Boje to je sutina hrianstva. Ono predstavlja i srJevrejstva, ivog i istinskog otkrivenja, koje je pokazano u Starom

zavetu.

Carstvo Boje to je pre svega stanje oveka i svih stvari nad kojimavlada Bog. Boansko naelo istine, dobrote i lepote, sposobnost zaljubav i pravdu iskra je Boja koja mora da se rasplamsa i svojimplamenom zahvati celo oveje bie i sve tvari, celi svet, vasionu tako da Bog bude u svemu, jer to je cilj bitisanja (svrhe postojanja

oveka).

Ova iskra ne sme da se sakriva po nekim mranim delovima svesti i daplane samo na praznik, a radnim danom da ustupa mesto carstvumraka, ona mora da gori neugasivim plamenom. Pozvani smo daivimo tako da u naem razumu caruje istina, u oseanju lepota, uvolji dobrota, a u svemu Boanska harmonija, ljubav.

Matanje o ovakvom carstvu uvek je bilo predmet ljudskih tenji odPlatona do Getea i kasnijih pesnika i mislilaca. Praktino, ona seslivala u dve osnovne tenje:spoznati i ui u carstvo Boje.Zar se stim ne mui dua Fausta, junaka Geteove poeme? Odgonetnuti tajnupostojanja (bitisanja) i ovladati njome to je sutina njegove irokedrame. Pa, zar se na to ne svode sve velike elje svakog od nas?

Dostii najvii cilj, ivotni ideal i nai sposobnost i snagu da gaostvarimo. U protivnom prete nam dva uasa o kojima je tako slikovitogovorio u nae vreme Leonid Andrejev: uas besciljnosti i uasnemoi. Istinsko zadovoljavanje ovih dveju iskonskih, veitih ovekovihpotreba: elje za spoznajom i za stvaralatvom bie postiguto krozdoivljavanje Boga i Bojeg delovanja. oveka na to poziva Boji likkoji nas vodi ka velikom vienju i velikom delovanju. Velika misao i

velika volja moraju zaseniti haotinu ovekovu duu da je spasu za

3


5/16

svetli stvaralaki ivot tako odgovara Dostojevski na pitanje o ljudskojpatnji u jednom svom delu.

Hrist pokazuje na samom Sebi snagu, lepotu i mudrost carstva

Bojega u njegovom potpunom ostvarenju. U Njemu, Njegovom ivotu,reima i delima u potpunosti vlada ivi Bog, u svoj punoi telesnogBoanstva. On je lik nevidljivog Boga satkan od svetlosnih zrakanadnaravne lepote, svetosti i istine. On je doao da sve pozove uslino stanje, u to carstvo.

I sada On otkriva Nikodimu uslove za postizanje toga carstva i ulazak u

njega: 'Trebali ste se ponovo roditi.' Bez toga je nemogueugledaticarstvo Boje.

Evo zato sva naa ljudska nastojanja da spoznamo Boga ostajuuzaludna. Nisu potrebne ni korisne sve nae rasprave o nadnaravnomi udesnom. I to to mi nazivamo udom u ogranienom i nesavrenomcarstvu koje nas okruuje to je priroda u carstvu Bojem.

Kako se spoznaja spoljanjeg, nama pristupanog sveta, pokoravaodreenim zakonima izloenim u takozvano teoriji spoznaje(gnoseologiji), tako je i spoznaja Carstva duha takoe uslovljenaodgovarajuim zakonima. Postoji posebna gnoseologija duha. Potpunoosnovano i nauno govori apostol Pavle o tome kad kae koji ovekzna ta je u oveku, osim duha ovekovog koji ivi u njemu. Tako iBoje niko ne zna osim Duha Bojeg (1. Kor. 2:11). ovek moe samo

da odgoneta i mata, da se mui i nastoji da uhvati neobuhvatljivo.Zato grki mislilac Platon (4. vek pre Hrista) sa tugom uzvikuje: 'Zar daekamo da s neba sie onaj koji e nam skinuti povez s naih oiju.'

Turgenjev zavrava jednu pesmu u prozi reima: 'Azurno carstvo!Sanjao sam te!' Najbolja svetska poezija predstavlja niz takvihproroanskih snova o carstvu istine i lepote. A kako je teko buenje iz

tih snova u sivilo svakodnevnice, u carstvo mraka, neprijateljstva i

4


6/16

zlobe, sitnih malograanskih interesa, bez plave daljine i bezgraninihprostranstva! I nehotice izbija priznanje kao kod Gogolja: 'Dosadno jena ovom svetu, gospodo!' A danas, u ovom stranom vremenu, zar onne bi rekao: 'Uasno je na ovom svetu, gospodo!'

Druga, jednako vana ovekova potreba ui u carstvo Boje,izvuise iz carstva nunosti u Carstvo slobode, zbaciti okove zla i greha, kojisu okovali krila due.

Ka tome nas glasno poziva seanje na prvostvorenog oveka, seanjena izgubljeni raj. ovek nije stvoren samo zato da predstavlja lik Boji,

on je pozvan da ostvaruje njegove ideale, da bude olienje Boanstvau svom stvaralatvu. Jednostavnije reeno, ovek ne tei samo da znao Bogu, nego da ivi onako kako ivi Bog. On to eli, ali ne moe. Utome je njegova ogromna, nepremostiva tragedija. Jer, duhovno zdrav,potpun ovek, je onaj koji zna ta on mora biti, pa to eli da ostvari, a imoe ostvariti.

U Jerusalimu, posle nekoliko mojih predavanja odranih za jevrejskuomladinu bilo je organizovano 'Vee pitanja i odgovora'. U poetkurazgovora iz gomile je izaao ovek, skromno obuen, sa kudravomcrnom kosom i crnim oima punim ara na bledom licu. Kao sinpustinje. Prilazei katedri, on mi se obrati reima: 'ovek je stvorenprema liku Bojem. Gde je sad taj lik? Recite! Gde je on?' Govorio jenervozno, promuklim, grozniavim glasom! 'ovek je zaista stvorenprema Bojem liku', odgovorio sam mu. 'Tako je zapisano u prvoj glavi

knjige Postanja. Ali u petoj glavi iste knjige, posle opisivanja grenogAdamovog ina, kae se: 'Adam je rodio oveka prema svome liku.' Toznai da svi mi Adamovi potomci predstavljamo iskvareno izdanjeprvog oveka. Mi smo nasledili grenost, koja je potamnela nau misaoi iskvarila nau volju. A Hristos je doao da nam pokae zaboravljeni liksavrenog oveka i da ga oivi u svakom od nas. U tome je radostJevanelja.

5


7/16

Da se vratimo izgubljenoj lepoti ljudske prirode treba da se ponovorodimo. Zato je rekao Hristos Nikodimu: 'Roenje od tela je telo, aroenje od Duha je Duh. Ne udi se to sam ti rekao: treba da seponovo rodi.' Svi, neizbeno svi, i takvi kao Nikodim, inteligentni

mislioci, religiozni i pravoverni uvari zakona, moraju se nanovo roditi.

kotski naunik Henri Drumond ini ogroman pokuaj da naunoshvati uenje Hrista o ponovnom roenju, u svojoj knjiziPrirodni zakoniu duhovnom svetu.ivot u celoj vidljivoj prirodi javlja se i postoji premaodreenim zakonima. Tako, na primer, sve se ivo raa od ivog(Omne vivum ex vivo), to je zakon takozvane biogeneze.

Sve postojee u prirodi deli se na tri carstva: neorganski svet(minerali), organski svet (biljke i ivotinje), i carstvo duha.

Nema prelaza iz jednog sveta u drugi linijom uspona. Mineral se nemoe popeti do organskog sveta. Dijamant ne moe postati rua. Ruase ne moe razviti u lastu. Ne postoji takva evolucija. ovek linimnaporima ne moe dostii carstvo duha. Ali postoji obrnuti proces, linijasputanja. Rua puta svoje korenje u svet minerala, ona iz njegaizvlai potrebne sokove i pretvara ih u svoje bie, ruu. Isto takavproces dogaa se meu ivotinjama i biljkama. Po tom istom zakonu ioveku se otvara carstvo duha. Otuda, odozgo bi se morala pruitineka ruka koja bi dosegla do mranog carstva ovekovog postojanja.Ona bi ga morala podii 'sublimirati' do vieg stanja, do carstva duha.

Fiziki ivot je odravanje veze organizma sa sredinom koja gaokruuje, sa elementima prirode: vazduhom, svetlou, hranom. Ako taveza oslabi organizam se razboli. Ako se prekine, organizam ugine.

Duhovni ivot je veza sa carstvom duha, sa Bogom.

ovek, kako je reeno, ne moe sam po sebi da postigne ivot u Bogu.

On ne moe biti roen. Svi, njegovi pokuaji i nastojanja da se uzdigne

6


8/16

u visinu, podseaju na vodoskok. On izbacuje vodu i ona se prosipakao biser u nebeskom plavetnilu. Ali istog asa ona pada u prljavtinu.Sva nastojanja da se oveku usade plemenite osobine i naviketakozvane vrline, izuzev roenja od Boga, postaju slina ukraavanju

boinog drvca sa jabukom. Tako misli Jan Amos Komenenski, velikieki pedagog 17. veka. Jabuke ukraavaju jelku ali one mogu rasti,samo na jabuci. Na to ukraavanje oveka svodi se sva takozvanacivilizacija, spoljanja dresura divljaka, pozlata koja s vremenomspada. 'Satrui Rusa, nai e Tatarina' govorio je Pukin.

Savremena kriza, propadanje humanosti, moralni pad ovekov to je

civilizacija bez kulture, bez unutranjeg kulta istinskog potovanjasvetoga Boga, hrianstvo bez Hrista, hristijanizacija je religioznaforma bez duha i ivota. Ta kriza potvuje u nae vreme potocima krvi isuza veliku istinu Jevanelja:Morate se roditi od Boga.I pitanje je utome: Kako to postii?

Kako to moe biti, pita Nikodim Hrista? I Hrist odgovara: 'Ti si uiteljIzraela, zar to ne zna?'

Nunost preporoda i put do njega bili su pokazani u Starom zavetu pabi prema tome svaki uitelj Izraela morao znati odgovor na topostavljeno Hristovo pitanje.

Kako smo rekli, duhovni preporod predstavlja isto toliko sutinu pravoghrianstva, koliko i pravog judejstva. Njega je oekivao i svaki pravi

Izraelac. O njemu govore sveti simboli i obredi starozavetnogbogosluenja. Dua starozavetnog oveka udila je za ponovnimroenjem koje je jedino moglo da je obnovi radikalno. Zato se molioprorok David u svom pokajnikom Psalmu: 'Srce isto sazdaj u meni,Boe, i duh pravi obnovi u meni.' O ponovnom roenju govore i praoci;preko njih je Bog obeao dati Izraelu Novi Zavet, iju sutinu ipredstavlja novo roenje oveka. U knjizi proroka Jeremije reeno je:

'Nastupaju dani, govori Gospod, kad u sa Izraelovim i Judinim domom

7


9/16

stvoriti Novi Zavet koji nee biti onakav, kakav sam sastavio s njihovimoevima ...u njih u uloiti Zakon moj i u njihova srca u ga zapisati.'(31:3133).

U knjizi proroka Jezekilja kae: 'I uzeu vas iz naroda, skupiu vas sasvih strana i doveu vas u zemlju vau. I pokropiu vas istomvodom, pa ete se oistiti od svih prljavtina svojih... i poto sam vamdao novo srce, dau vam i novi duh.' (36:2427)

Primetiemo da iste te rei i u istom redosledu stoje u besedi Hrista saNikodimom: 'Ko se ne rodi od vode i Duha, (t.j. ko ne proe kroz vode

oienja i pokajanja i ne primi poetak novog ivota od Boga), taj nemoe ui u Carstvo Boje. U sledeoj, 37. glavi istog proroka Jezekiljagovor; se o buduem vaskrsenju Izraela delovanjem Duha Bojeg. Onoe poeti od fizike obnove: spojie se rasijane kosti, pokrie se koomi puti,ali dua naroda uskrsnue tek tada kad joj udahne ivot Duh kojisve oivljava. 'Otvoriu vae grobove i izveu vas, Moj narode, izgrobova vaih... i udahniu vam Duh Moj i vi ete oiveti.'

Sva ta velika otkrovenja bila su data u Starom zavetu; otuda seobjanjava prekorni ton Hristov upuen Nikodimu, uitelju Izraela.

Taj prekor je moda upuen i svim voama jevrejskog naroda naegvremena, pesnicima, rabinima, predstavnicima nauke, umetnosti ireligije, svoj inteligenciji Izraela. 'Zar ti uitelj Izraela i to ne zna? Nezna istinski put ka isceljenju i ponovnom roenju naroda koji pati u

hiljadugodinjim mukama?' Slian prekor zbog neznanja ili odbacivanjatoga puta moe biti upueninteligenciji svakoga narodau vremesadanje krize.

Postoje dve strane u problemu ponovnog roenja: boanska i ljudska,nebeska i zemaljska (transcedentna i empirijska), nezemaljska,nedostiiva, tajanstvena i njena praktina manifestacija kao

eksperiment u tom svetu.Jednu ostvaruje Bog, druga se oekuje od

8


10/16

oveka i njegove slobodne volje.Slino tome i u obinom, prirodnomovekovom roenju postoji vidljiva strana i neto nedostino, a to jetajna pojave svesti, postanka due u novoroenom organizmu.

Hrist govori o duhovnom preporodu, dotiui se i nadnaravne straneovog fakta. Usput reeno, skeptici svih vremena postavljaju pitanje upogledu onoga sveta. Oni govore: 'Ko je ikad doao odande da bi namkompetentno i autoritativno svedoio o tome ta je vidio. Mi govorimo oonome ta znamo i svedoimo o onome to smo videli, a vi naesvedoenje ne prihvatate. Ako sam vam ja rekao o zemaljskom i vi neverujete, kako ete verovati ako vam ponem govoriti o nebeskom (t.j.

o nezemaljskom, metafizikom). Niko nije uzaao na nebo osim Sinoveji, koji tek to je siao s neba.'

I evo, ta je morao da uradi Bog za iskupljenje i ponovno ovekovoroenje. Trebalo je uspostaviti ivu vezu izmeu oveka i Boga.Trebao je doi Iskupitelj i na sebe uzeti greh sveta, umreti zaiskupljenje njegove krivice.

I o tome su takoe data otkrovenja u Starom zavetu u pralikovima iproroanstvima koja se odnose na Mesijine patnje (napr. u 53. glaviIsaije). Hrist govori o Boanskoj strani iskupljenja u razgovoru saNikodimom pozivajui se na iskustvo Starog zaveta: 'I kao to jeMojsije podigao zmiju u pustinji, tako treba da uini i Sin oveji daniko ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima ivot veni.' Uistinu to jetajna koja prevazilazi na razum. O tome pravedno govori profesor

Drummond: 'Bolje je dve godine ne razumevati tajnu iskupljenja, negojedan dan nemati oprotenja.' A zar bi smo mi smatrali razumnim stavgladnog oveka koji bi rekao: 'Neu da uzimam hranu sve dotle dok neshvatim sve procese varenja i sve propratne fizioloke i psiholokefaktore?'

Sutina Jevanelja jeste ljubav Boga koja hoe da daruje svakom

oveku novi ivot, istinski i vean. Sam Hrist u Svojoj besedi, iskazuje

9


11/16

to reima: 'Bog je tako ljubio svet, da je dao svog Sina jedinoroenog,da svako ko veruje u Njega ne umre, nego dobije ivot veni.' Takva jeljubav Boga prema oveku i ona je nedostina. Ali ljubav ne trebarazumeti nego prihvatiti. A praktini rezultati toga prihvatanja

predstavljaju najbolji dokaz istinitosti Jevanelja.

Kakvi su to ivotni rezultati? Oni su odreeni u navedenoj izreciJevaelja, u jednoj rei:ivot,ivot koji ne umire, vean, pravi, istinskiivot.

Rekli smo da privremeni, telesni ivot predstavlja vezu organizma sa

materijalnim supstancama. Jasno je da je duhovni, veni ivot vezaoveka sa duhovnim i venim naelom, koje se zove Bog. Samo Onmoe da saopti naem razumu istinu, naim oseanjima lepotu, naojvolji dobrotu. Njihovo potpuno utelovljenje dato je u Hristu. Zatouzimajui Hrista mi se u sutini pridruujemo Istini, Lepoti i Dobroti.

Moje lino iskustvo koje sam doivio za vreme studija 1904. godinedovelo me ovom novom ivotu. Dogodilo se to u Rusiji nedalekoLenjingrada, na obali Baltikog mora. Tamo u tiini borove ume, uvisokom hramu prirode, moja dua, istrzana sumnjama, na ivotnomraskru, nala je u Hristu oprotenje, mir, snagu i svetlost, nala jenovi ivot.Takav je bio rezultat molitve upuen Ocu, u ime Sina,predavanje sebe i svoje volje Hristu.

To nije samo subjektivno doivljavanje pojedinaca to je iskustvo

nebrojenih ljudi uz raznih plemena i naroda, iskustvo objektivno,istorijsko, vasionsko. I u tome se sastoji pragmatiki (dat u ivotnomiskustvu) dokaz istinitosti hrianstva.

Jednom je ruski profesor istorije M. N. Petrov u svome predavanju natemu 'Jevanelje u istoriji', izneo injenicu da je obnavljanje ljudskihvrlina u korijenu unitio paganski nain ivota, odbacio ropstvo,

poniavanje ene, unelo nove pojmove i pravila u socijalni ivot, unelo

10


12/16

duh ljubavi i istine u meuljudske odnose. ivot se menjao doneprepoznatljivosti tamo gde se primalo Jevanelje. Tupreobraavajuu snagu Jevanelja moemo videti i sada posmatrajuikulturni ivot pojedinih naroda. to je Jevanelje rasprostranjenije i

prihvaenije u nekom narodu, to je vii njegov moralni ivot, njegovisocijalni odnosi, trezvenost, istoa, humanost, demokratija.

Kad je Darvin tridesetih godina prolog veka posetio Ognjenu Zemlju,bio je zgranut nad niskim ivotnim standardom divljaka ubijanje dece,prinoenje oveka na rtvu, razvratom. Za nekoliko godina on jeponovo posetio to ostrvo i bio je iznenaen moralnom promenom koja

je nastala u domorodakom stanovnitvu. Ta je promena bila rezultatpropovedanja Jevanelja. Od tada pa do kraja svoga ivota Darvin jematerijalno pomagao misiju koja je delovala na Ognjenoj Zemlji.

Bie umesno da se setimo kako je jedan prosveeni ateista posetioslinu zemlju. Razgovarajui sa domorodcima, on je sa podsmehomgovorio o veri u Hrista kao o predrasudi zaostalih ljudi. I evo ta mu jetada sagovornik odgovorio: 'Da si doao ovamo pre deset godina, mi bite ubili, ispekli i pojeli. A to da ti sada moe odavde otii itav i zdrav,to je samo zato to ve nekoliko godina verujemo u Hrista i Njegovouenje o istini i ljubavi.'

S druge strane, negiranje Hrista, odbacivanje Jevaelja iz porodice ikole dovodi do moralnog divljatva, savremenog takozvanogcivilizovanog oveka vraajui narode prvobitnom egoizmu i svireposti,

donosei svetu haos i razaranje. Tamo gde nema duhovnogpreporoda, neminovno dolazi do duhovnog izroavanja kojesavremeno oveanstvo nezadrivo vue u ponor. Samo Hrist moeda zaustavi to duhovno propadanje, i dati novi ivot.

I sada postavimo praktino pitanje:'ta da uinimo da se rodimo odBoga, da dobijemo novi ivot?'Hristos odgovara i na ovo pitanje. Naa

uloga se sastoji u tome da verujemo u Njega, da naa vera bude lina,

11


13/16

svesna, iva, da ne verujemo samo dogmatski, nego i praktiki, da Muse obratimo i da Ga svojom verom prihvatimo.

ta je to obraanje Hristu? Prema reima amerikog psihologa Viljema

Demsa, obraanje je voljni in posle kojeg Hristos zauzima centralnomesto u ovekovoj svesti. Pa On, Hristos, lik savrenog oveka i jesteu svakoj ljudskoj dui, premda u razliitoj mjeri. On je prava svetlost,'koja prodire u svakog oveka koji dolazi na svet'. On nije nov i nije tuni Jevrejinu ni paganinu.

Svi smo mi stvoreni prema liku Njegovom. Zato je mogao Dostojevski

da kae: 'Nalazei Hrista, mi nalazimo sebe, svoje pravo bie, svojusutinu. Obraanje znai vraanje u pravo, normalno stanje, u kojemuHristos, koga nejasno osea svaki ovek u dalekim slojevima svojesvesti, poinje da zauzima prvo mesto u srcu. Obratiti se znai vratitiHrista na prestolje, proglasiti Ga Carem i Gospodarom celog naegbia, celog naeg ivota, tako da On moe neizmerno carovati u namai u naoj volji, upravljati obasjavati svetlou ljubavi i istine sve naepraktine odnose prema ljudima, materiji, svim biima, i prema celomsvetu.'

Potrebu za obraanjem diktiraju nae unutranje tenje i ivotnepotrebe. To trai i na razum. Tome tei i obina logika. 'Bog postoji.Hristos je iv.'

Takva ('razmiljanja o postojanju') logika naziva egzistencijalnim

razmiljanjem i ona kao, nauka o ovekovom miljenju, tvrdi da jemogue samo iskustvom uveriti se u istinitost slinih rasuivanja.

U ovom sluaju takvo iskustvo predstavlja obraanje. Da bismo priliHristu, moramo imati veru u Njega. Da bismo imali tu veru, trebalo bida se uverimo kako je On dostojan poverenja. Do toga dovodiupoznavanje sa Njegovom linou, Njegovim uenjem i delima. Od

toga treba poeti, obraanjem originalu Jevanelja, koje govori o

12


14/16

Njemu, otvarajui pred nama privlanost i lepotu Njegovog karaktera.

Ponavljam: Sutina hrianstva je isto to i sutina Judejstva. Ako smoto nali, nai emo klju za reavanje jevrejskoga pitanja, a takoe

opteljudskog problema o ivotu dostojnom oveka.

U koloniji AjnHarod, u Galileji video sam u trpezariji na zidu slikuproroka Jezekilja: Starac razmilja nad poljem zasejanim kostima. Tusliku je naslikao lan kolonije elei da pokae duhovno stanjejevrejskoga naroda u nae vreme. Zato je uzeo sadraj iz 37. glaveknjige spomenutog proroka. Tamo je reeno da su kosti kua Izraela.

Pokoravajui se zovu odozgo te se kosti poinju zbliavati, pokrivati seputi i koom, podseajui na onaj proces obnove Izraela, koji se uizvesnoj meri ostvaruje sionistikim pokretom ako je to zaista kretanjena Sion. Ali, 'jo nema duha u njima', u tim kostima, i evo, u nalaenjuDuha, u obnavljanju vere u Boga i sastoji se naredni zadatak, najbliikorak za uspon na Sion, na visine Duha.

Bez te obnove i Izrael i celo oveanstvo upalo bi u orsokak, ubezizlaznu tragediju. Ta tragedija je Izrael bez Mesije, sionizam bezSiona,, hrianstvo bez Hrista, ovek bez svoje sutine. Bez nje ovekmoe samo vegetirati, propadati i umirati. Jer Mesija je Onaj od koga je'sve zapoelo'. Samo preko Njega mi dolazimo Bogu, kao to je Onsam rekao: 'Ja sam put, istina i ivot; niko ne moe doi sam k Ocu;moe samo preko Mene.'

Doi k Bogu znai upoznati sutinu ivljenja, vratiti se Onome ko govorio Sebi: Ja sam pravi, onaj koji se ukljuuje u ivot, spaja sa venimizvorom mudrosti, lepote i stvaralake snage."

Predavanje je bilo zavreno. Vreme je prolo neprimetno. U sobi jevladala duboka tiina. Nisam video lica svojih slualaca. Oni nisu videlimene. I u tom je bila neka prednost. Lake se moglo skoncentrisati,

kako su priznali sami sluaoci. Ja sam oseao naroitu slobodu u

13


15/16

prenoenju misli 'od srca srcu'. Nekad je Nikodim dolazio Hristu nou.Verujem da je ove veeri dua Izraela doivela unutranji susret, dodirdue sa Onim za Koga je stvorena.

Razili smo se mirno. Zvezdano nebo puno lepote i tajne obavijalo nasje prijatnom letnjom toplinom.

14


16/16

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve BoijeNadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravinosti, pravde i potenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmiljanja mladome oveku.(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

15
http://www.siont.net/

suština hrišćanstva-v. f. marcinkovski

Documents