vavilonska misterijska religija-ideologija otpalog hrišćanstva- ralf vudrou

7/22/2019 Vavilonska misterijska religija-Ideologija otpalog hrianstva- Ralf Vudrou

1/92

Ralf Vudrou

VAVILONSKA MISTERIJSKA RELIGIJA

Ideologija otpalog hrianstva

Naslov originala:

BABYLON MYSTERY RELIGIONby Ralph Woodrow

SADRAJ

1. Vavilon, izvor lane religije .............................................................................................................. 22. Oboavanje majke i deteta ............................................................................................................... 53. Oboavanje Marije ............................................................................................................................... 94. Sveci, praznici i simboli ..................................................................................................................... 145. Obelisci, hramovi i tornjevi .............................................................................................................. 206. Da li je krst hrianski simbol? ...................................................................................................... 247. Konstantin i krst ................................................................................................................................... 288. Relikvije rimske crkve ........................................................................................................................ 319. Religijska prevara ................................................................................................................................ 3410.Da li je Petar bio prvi papa? ............................................................................................................. 3911.Mnogoboako poreklo papske slube ....................................................................................... 4212.Nemoralnost nekih papa ................................................................................................................... 4813.Da li su pape nepogreive? ............................................................................................................... 5314.Neljudska inkvizicija ........................................................................................................................... 5615.Gospodari nad Bojom batinom ............................................................................................... 5916.Neoenjeno svetenstvo .................................................................................................................... 6217.Misa ............................................................................................................................................................ 6618.Riba, petak i proleni praznik ......................................................................................................... 7219.Zimski prazni ....................................................................................................................................... 7620.

Tajna meavine ..................................................................................................................................... 80Literatura ....................................................................................................................................................... 83


2/92

Stranica 2 od92

1. poglavlje

VAVILON - IZVOR LANE RELIGIJE

Vavilonska misterijska religija je simboliki opisana u poslednjoj biblijskoj knjizi,

Otkrivenju, kao ena obuena u purpur i skerlet i nakiena zlatom, dragim kamenjem ibiserima. U ruci je imala zlatnu au punu gadosti i prljavtine svoga bluda, a na elu joj jenapisano ime: Tajna, Veliki Vavilon, majka bludnica i zemaljskih gadosti.1

Kada Biblija upotrebljava simboliki izraz ena, to esto predstavlja crkvu. Tako se, naprimer, prava Crkva uporeuje sa istom devicom, enom bez ljage i neistote.2 Meutim, uupadljivoj suprotnosti prema pravojCrkvi, o eni iz naeg teksta govori se kao o neistoj iokaljanoj eni - bludnici. Ako tu simboliku primenimo na religijski sistem, jasno je da taj opismoe da predstavlja samo okaljanu i palu crkvu. Biblija je naziva TAJNA - VELIKI VAVILON.

U vreme kada je Jovan pisao knjigu Otkrivenje, grad Vavilon je ve odavno bio uniten. Od

njega su ostale samo ruevine, kao to su to starozavetni poroci i prorekli.3 Ipak, iako je gradVavilon bio uniten, religijski pojmovi i obiaji koji su nastali u njemu nastavili su da postoje isnano se ukorenili meu mnogim narodima. ta je bila religija drevnog Vavilona? Kako jeizgledao njen poetak? Koje znaenje ona ima u moderno vreme? Kakve veze ima s onim toJovan pie u Otkrivenju?

Ako okrenemo stranice istorije zapisane u Bibliji, u vreme neposredno nakon Potopa, kadasu ljudi poeli da se sele s istoka, ...naoe ravnicu u zemlji Senar i naselie se onde.4 Ba tu,u zemlji Senar, bio je sagraen grad Vavilon, pa je ta zemlja postala poznata kao Vavilonija ilikasnije Mesopotamija. Tamo su velike reke Eufrat i Tigar naplavile ogromne koliine plodne

zemlje, koja je darovala obilne letine. Me

utim, izgleda da je ta plodna dolina vrvela od divljihzveri koje su bile neprekidna pretnja sigurnosti njenim stanovnicima.5 Oigledno je da bi utakvoj situaciji svako sposoban da osigura zatitu od divljih zveri bio veoma cenjen od ljudi.

Tada se na sceni pojavio verovatno snaan i inteligentan ovek po imenu Nimrod (tj.Nevrod), i postao uspean lovac divljih ivotinja. Biblija o tome govori: Hus rodi Nevroda; aon prvi bi silan na Zemlji. Bee dobar lovac pred Gospodom; zato se kae: Dobar lovac predGospodom kao Nevrod.6

Oigledno je Nimrodov uspeh u lovu bio razlog njegovog ugleda meu njegovimsavremenicima. Postao je monik, prvi vladar. Zadobivi uticaj i autoritet, smislio je boljisistem zatite: Zato gradove ne organizovati u carstvo?Oigledno je da je to bilo Nimrodovorazmiljanje, jer nam Biblija govori da je on i organizovao takvo carstvo. Poetak njegovomcarstvu bee Vavilon i Oreh i Arhad i Halani, u zemlji Senaru.7 Prvo carstvo spomenuto uBibliji je upravo Nimrodovo carstvo.

Koliko god da je napredak koji je uveo Nimrod bio dobar za njegove podanike, ipak stojiinjenica da je on bio bezboni vladar. Ime Nimrod dolazi od rei marad i znai on sepobunio.8Jevrejska enciklopedija (The Jewish Encyclopedia) kae da je Nimrod bio onaj kojije naveo ljude da se pobune protiv Boga.9 Poznati istoriar Josif Flavije pie: Nimrod je biotaj koji ih je podstakao na vreanje Boga i neposlunost prema Njemu... on je takoepostepeno promenio vladavinu u tiraniju, ne nalazei drugi nain da odvrati ljude od

strahopotovanja prema Bogu... Narod je bio spreman da postupa po Nimrodovom nalogu isagradili su kulu ne tedei trud, ne pokazavi ni trunku nemara u poslu: i zbog mnotva ruku


3/92

Stranica 3 od92

zaposlenih na izgradnji kule, ona je izrasla vrlo visoko... Mesto na kom su gradili kulu sada senaziva Vavilon.10Zasnivajui svoje zakljuke na podacima koji su doli do nas kroz istoriju,legende i mitologiju, autor Aleksandar Hislop je detaljno opisao kako se vavilonska religijarazvila oko tradicija povezanim s Nimrodom, njegovom enom Semiramidom i njenim sinomTamuzom.11 Kada je Nimrod umro, prema starim zapisima, njegovo telo je bilo raseeno na

komade i razaslato u razne krajeve zemlje. Slian obiaj se spominje i u Bibliji.12

Nakon Nimrodove smrti, koja je bila oplakana u celomVavilonu, njegova ena Semiramida proglasila ga je bogomsunca. Kasnije, kada je rodila sina Tamuza, proglasila je da je todete Nimrod koji se ponovo rodio (crte pokazuje kako je Tamuzbio prikazivan u klasinoj umetnosti). Tamuzova majka jeverovatno ula proroanstvo o Mesiji koji treba da se rodi odene, jer je to ve od davnina bilo poznato.13 Tvrdila je da je njensin zaet na natprirodan nain i da je upravo on to obeano

potomstvo, Spasitelj. U religiji koja je iz toga nastala, dete injegova majka postali su predmet oboavanja!Velikim delom vavilonska religija se praktikovala putem

tajanstvenih simbola, pa se zbog toga i naziva misterijska religija.Na primer, zlatno tele je bilo simbol Tamuza, sina boga sunca. Sobzirom da se verovalo da je Nimrod bog sunca, ili Val (Baal),

vatru su smatrali njegovim zemaljskim predstavnikom. Zbog toga su, kao to emo kasnijeopisati, u njegovu ast bile paljene svee i ritualne vatre. Nimrod je bio simboliki prikazivan ina druge naine: likovima sunca, ribama, drveem, stubovima i ivotinjama.

Vekovima kasnije, apostol Pavle daje opis koji savreno prikazuje put kojim su krenuliVavilonci: ...iako su upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali mu, nego su im mislipostale jalove, a nerazumno srce im se pomrailo. Pravei se mudri, postali su ludi, pa su slavubesmrtnoga Boga zamenili slikom i oblijem smrtnoga oveka, ptica, etvoronoaca igmizavaca. Zato ih je Bog u poudama njihovih srca prepustio neistoti, da meusobnoobeauju svoja tela. Oni su laju zamenili Boju istinu, pa su slavili i sluili onome to jestvoreno, a ne Stvoritelju...14

Taj sistem idolatrije proirio se iz Vavilona na sve narode, jer su upravo iz Vavilona ljudibili raseljeni po svojoj Zemlji (o tome postoji izvetaj u Bibliji, 1. Mojsijeva 11:9). Kada su otiliiz Vavilona, sa sobom su poneli i ideju oboavanja majke i deteta, i razne misterijske simbole.

Svetski putnik, analitiki istoriar Herodot, svedoi o prisutnosti te mistine religije i njenihobreda u brojnim zemljama tadanjeg sveta, pa spominje kako je Vavilon bio prvobitni izvor izkog su potekli svi sistemi idolatrije.

Bunsen tvrdi da egipatski religijski sistem takoe potie iz Azije i drevnog carstva uBabelu (Vavilonu). U svom poznatom delu Nineveh and its Remains (Niniva i njeni ostaci),Lejard navodi da posedujemo zajedniko svedoanstvo religijske i svetovne istorije, da jeidolatrija koja je nastala na podruju Vavilonije najstariji od svih religijskih sistema. Oveistoriare je Hislop citirao u svom delu.15

Poznato je da je Rim, kada je postao svetsko carstvo, u svoj sistem asimilovao boanstva i

religije iz raznih paganskih zemalja nad kojima je vladao.16 Kako je Vavilon bio izvormnogoboake religije u tim zemljama, jasno nam je da je rana religija paganskog Rima bilazapravo vavilonska religija koja se, u zemljama koje je zahvatila, razvila u razliite oblike sa

Tamuz


4/92

Stranica 4 od92

razliitim imenima.Imajui to na umu, zapazimo da je upravo u vreme kada je Rim vladao svetom bio roen,

umro i vaskrsao Isus Hristos - po Bibliji istinski Spasitelj. Vaznevi se na nebo, poslao je SvetogDuha i osnovao novozavetnu Crkvu na zemlji. itajui biblijsku knjigu Dela apostolskamoemo da vidimo kako je u to vreme Bog obilno blagoslovio svoj narod. Mnotvo ljudi je

pristupilo Crkvi - pravojCrkvi. Bog je svojoj rei dao potvrdu velikim znacima i udima.Istinsko hrianstvo, voeno Svetim Duhom, proirilo se svetom poput prerijskog poara.Zaposelo je planine i prebrodilo mora, uinilo je da zadrhte carevi i tirani. Za prve hriane jereeno da su preokrenuli svet naglavake - tolika je bila snaga njihove poruke i duha.

Meutim, ubrzo su se pojavili pojedinci koji su sebe uzdizali za gospodare nad Bojimnarodom, umesto da to prepuste Svetome Duhu. Umesto da pobeuju duhom i istinom, kaou poetku, ljudi su poeli da unose u Crkvu svoje vlastite ideje i metode. ak i u rano dobaCrkve, kada se tek pisao Novi zavet, postojali su pokuaji da se paganski obiaji pripojehrianstvu. Apostol Pavle pominje da je tajna bezakonja u njegovo vreme ve bila na delu,

da

e do

i otpad i da

e neki otpasti od vere i pristati uz prevarne duhove i

avolske nauke- lana mnogoboaka uenja.17 U isto vreme Juda pie poslanicu u kojoj opominje ljude da sebore za veru koja je jedanput zauvek predana svetimajer su se uvukli neki ljudi koji supokuavali da unesu elemente koji nisu bili deo prave vere.18

Hrianstvo se nalo licem k licu s vavilonskom mnogoboakom religijom, koja je bila urazliitim oblicima ukorenjena irom Rimskog carstva. Rani hriani su odbijali da imaju bilota zajedniko s njenim obiajima i verovanjima. To je bio jedan od razloga zbog kog su postalipredmet okrutnih progonstava. Mnogi su, na temelju lanih optubi, bacani lavovima,spaljivani na lomaama, i bili mueni i ubijani na razne druge naine.

Meutim, u 4. veku su zapoele velike promene - rimski car je postao pristalicahrianstva. Carstvom je pronesena imperatorova naredba o prekidu progona hriana.Biskupima je ukazana velika ast, a Crkva je poela da prihvata svetovno priznanje i vlast.Meutim, za sve to je trebalo platiti visoku cenu. S mnogoboakom religijom je napravljen nizkompromisa. Umesto da Crkva bude odvojena od sveta, ona je postala deo ovog svetskogpolitikog sistema. Ukazavi joj naklonost, car je zahtevao vodeu ulogu u Crkvi, budui da je upaganstvu vladalo uverenje da su vladari boiji namesnici ili ak i sama boanstva. Od togtrenutka, posebno u Rimu, u hrianstvo ulaze razni mnogoboaki obiaji. Verujemo da estranice koje slede pokazati da je upravo ta meavina proizvela sistem koji je danas poznatkao Rimokatolika crkva.

Ne sumnjamo da postoje mnogi plemeniti, iskreni i poboni katolici, niti je naa namera dapotcenjujemo ili ismevamo bilo koga sa ijim se uverenjima ne slaemo. Umesto toga, nadamose da e ova knjiga inspirisati ljude, bez obzira kojoj crkvi pripadali, da odbace vavilonskedoktrine i obiaje, i da potrae veru koja je jednom zauvek bila predana svetima.


5/92

Stranica 5 od92

2. poglavlje

OBOAVANJE MAJKE I DETETA

Jedan od najizrazitijih primera koji pokazuje kako vavilonska mnogoboaka religija traje

do naeg vremena, moe se videti u nainu na koji je Rimska crkva uvela potovanje Marije pougledu na drevno oboavanje boginje Majke.

Pria o majci i detetu je bila veoma poznata u drevnom Vavilonu. Brojni vavilonskispomenici prikazuju boginju Majku, Semiramidu, s detetom Tamuzom na rukama.19

Kad su se Vavilonci rairili po raznim delovima sveta, sa sobom suponeli i obiaj oboavanja boanske majke i njenog deteta. Toobjanjava zato su mnogi narodi praktikovali neki oblik oboavanjamajke i deteta, vekovima pre nego to se rodio pravi Spasitelj, IsusHristos. U razliitim zemljama gde se to oboavanje proirilo, majka i

dete su bili nazivani razliitim imenima jer, setimo se, u Babelu(Vavilonu) su nastali razliiti jezici. Tako Kinezi imaju boginju majkukoju zovu ingmu ili Sveta Majka.Prikazivana je s detetom na rukama izracima slave oko glave. Stari Germani suoboavali devicu Hertu, koja je takoe bilaprikazivana s detetom na rukama.Skadinavci su je nazivali Disa, Etrurci Nutria,

a meu druidima je bila oboavana pod imenom Virgo Patitura ili

Majka Boja. U Indiji je bila poznata kao Indrani, i tako

e je, poputranije spomenutih, bila prikazivana s detetom na rukama, kao to tovidimo na priloenoj ilustraciji.

Grcima je boginja Majka bila poznata pod imenom Afrodita iliCeres, Sumercima Nana, a svojim oboavateljima u starom Rimu kaoVenera ili Fortuna, a njeno dete kao Jupiter.20 Priloena ilustracijaprikazuje majku Devaki i dete Krinu.

Vekovima su Isi, Velika boginja i njeno dete Isvara bilioboavani u Indiji gde su im podizani hramovi.21 U Aziji je majkabila poznata kao Kibela, a dete kao Deious. Ali bez obzira nanjeno ime ili mesto, govori jedan pisac, ona je bila Vaalovaena, devianska kraljica neba, koja je rodila plod, iako nikadanije zaela.22 Kada su se Izraelci odmetnuli od Boga, takoe suse okaljali oboavanjem boginje Majke. O tome itamo u Knjizi osudijama 2:13: Ostavie Gospoda i sluie Valu i Astaroti.Astarota ili Atoret je ime pod kojim je boginja Majka bilapoznata izraelskom narodu.

alosno je i pomisliti da su oni koji su poznavali pravogaBoga otili od njega i oboavali neznaboaku majku. Ipak,

upravo to je ono to su uvek iznova inili.23 Jedan od naziva podkojim je ova boginja bila poznata meu njima bio je carica

Indrani s detetom

Devaki i Krina


6/92

Stranica 6 od92

neba.24 Prorok Jeremija ih je ukorio zbog toga to je oboavaju, ali su se oni pobunili protivnjegovog upozorenja.

U gradu Efesu je velika majka bila poznata kao Dijana. Njen hram u tom gradu je biojedno od sedam velikih uda antikog sveta. Meutim, ona nije bila oboavana samo u Efesu,ve i u celoj Aziji i tadanjem poznatom svetu.25

U Egiptu su je nazivali Izida, a njeno dete Horus. Egipatski religijski spomenici esto jeprikazuju s detetom Horusom koje sedi u njenom krilu.To lano bogosluenje koje se proirilo iz Vavilona meu ostale

narode pod razliitim imenima i oblicima, konano se uvrstilo uRimu i irom Rimskog carstva. Jedan poznati pisac na sledei naingovori o tom razdoblju: Oboavanje Velike Majke... bilo je vrlopopularno u Rimskom carstvu. Natpisi pokazuju da su njih dvoje(majka i dete) primali boanske poasti... ne samo u Italiji (posebnou Rimu) ve takoe i u provincijama, naroito u Africi, paniji,

Portugaliji, Francuskoj, Nema

koj i Bugarskoj.26

Isus Hristos je utemeljiopravu novozavetnu Crkvu ba u to dobakad je oboavanje boanske majke bilo posebno izraeno. Naalost,u treem i etvrtom veku poelo je udaljavanje od prvobitne vere.Crkva je poela da tone u apostaziju, na koju su apostolipravovremeno upozoravali. U tom periodu je mnogo paganskihelemenata bilo pridodato hrianstvu.

U tu takozvanu crkvu bili su primani neobraeni pagani i u brojnim sluajevima im je bilodoputeno da nastave s praktikovanjem mnogih svojih mnogoboakih obreda i obiaja,uglavnom s malo izmena i ogranienja, da bi njihova uverenja izgledala to slinija hrianskojnauci.

Jedan od najboljih primera takvog preuzimanja elemenata iz paganske religije jedozvoljavanje zvanine crkve da se nastavi oboavanje boginje Majke - s nekim manjimizmenama i uz novo ime. Kao to smo rekli, mnogi pagani su bili privueni hrianstvu, ali jenjihovo oboavanje boginje Majke bilo toliko ukorenjeno da nipoto nisu hteli da ga napuste.Crkvene voe su uvidele da bi ako u hrianstvu pronau slinosti sa oboavanjem boginjeMajke uveliko mogli da uveaju broj vernika. A ko bi mogao da nadomesti veliku majku izpaganske religije? Naravno, najloginiji izbor je predstavljala Marija, Isusova majka. Zato nedopustiti ljudima da nastave s klanjanjem i molitvama boginji Majci, ako je nazivaju Marijom

umesto imena pod kojima je do tada bila poznata. Oigledno je da su tako razmiljali, jer jeupravo to ono to se dogodilo. Postepeno, bogosluenje koje je bilo povezano s paganskommajkom bilo je preneseno na Mariju.

Meutim, oboavanje Marije nije bilo deo izvorne hrianske vere. Oigledno je da jeIsusova majka Marija bila posveena i pobona ena, posebno izabrana da ponese teloSpasitelja, ali ipak, nijedan od apostola, a ni sam Isus, nisu ni nagovestili ideju da Mariju trebana poseban nain potovati ili oboavati. Kako to Enciklopedija Britanika navodi, na Marijunije stavljan nikakav naglasak tokom prvih vekova postojanja Crkve.27

Ta injenica je priznata i od strane Katolike enciklopedije (The Catholic Encyclopedia):

Sluba Naoj Blaenoj Gospi... treba se posmatrati kao praktina primena doktrineZajednitva Svetih. Oigledno je da ta doktrina, barem eksplicitno, nije sadrana u ranijimformama Apostolskog Verovanja (Kreda), pa nas ne treba iznenaditi to u prvim vekovima

Izida i Horus


7/92

Stranica 7 od92

hrianstva ne susreemo nikakve jasne tragove kulta Blaene Device - potovanje Marije deoje kasnijeg razvoja.28 Tek u Konstantinovo doba, u poetku etvrtog veka, Mariju su poeli dasmatraju nekom vrstom boanstva.

ak i crkva je u tom razdoblju sa negodovanjem gledala na takav oblik oboavanja, to jeevidentno prema Epifaniju (403. god.), koji je optuio neke osobe iz Trakije, Arabije i mnogih

drugih mesta da oboavaju Mariju kao boanstvo i prinose joj kolae u njenom hramu. Njojtreba iskazati ast, rekao je Epifanije, ali neka se niko ne klanja Mariji.29 Meutim, ne samoda se u instituciji koja je danas poznata kao Rimokatolika crkva tolerie to oboavanje, ve jepostalo deo slubene nauke na koncilu u Efesu 431. godine.

U Efesu!? Upravo u tom gradu je od pamtiveka Dijanaoboavana kao boginja devianstva i majinstva!30 Ona jepredstavljala prirodne sile plodnosti, pa je zbog toga bilaprikazivana s mnotvom grudi. Glava joj je bila ukraenakrunom u obliku kule, simbolom Vavilonske kule.

Kad ljudi vekovima praktikuju neku veru, onda im je teko daje se odreknu. Tako su razmiljale i crkvene voe u Efesu uvreme kada je crkva poela da zalazi u krivoverje. Mislili su da bimogli pridobiti vie obraenika ako im dozvole da zadre svojaverovanja u vezi s boginjom Majkom, ako se nae mogunost dase ona stope s hrianstvom i ako se koristi Marijino ime.

Meutim, to nije bio Boji nain. U vreme kad je Pavleboravio u Efesu, s mnogoboakom religijom nisu bili pravljeninikakvi kompromisi. Ljudi su se obraali Bogu i nakon togaunitavali kipove boginje koji su bili u njihovom vlasnitvu.31

Tragino je da je efeska crkva u kasnijim vekovima napravilakompromis i prihvatila jedan oblik oboavanja boginje Majke,koji je na kraju i koncil u Efesu uinio delom slubene naukecrkve! Koliko je samo u toj odluci oigledan paganski uticaj.

Sledei pokazatelj da se potovanje Marije razvilo iznekadanjeg oboavanja boginje Majke, nalazimo u nazivimakoji su joj dati. Marija se esto naziva Madona. Prema autoruHislopu, taj izraz je prevod jednog od imena pod kojim je bila

poznata vavilonska boginja. Kada je proglaen boanstvom, Nimrod je postao poznat kao Val

(Baal); tada je ime njegove ene, enskog boanstva, ekvivalent od Baalti, enskog oblikaimena Baal. Taj naziv ne znai nita drugo nego Moja Gospa! U latinskom jeziku ima oblikMea Domina, to je u italijanskom izoblieno u poznati naziv Madonna!32Meu Fenianima jeboginja Majka bila poznata kao Morska Gospa33pa se ak i to ime daje Mariji, iako ona nemanikakve veze s morem.

Sveto pismo jasno govori da postoji samo jedan posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek IsusHristos.34 Ipak, rimokatolicizam ui da je Marija takoe posrednik. Molitve Mariji igraju vrlovanu ulogu u katolikom bogosluenju. U Svetom pismu svakako ne postoji osnova za tupraksu, a vrlo dobro je poznato da taj koncept nije stran verovanjima povezanim s boginjom

Majkom. Jedno od njenih imena je bilo i Mylitta, to znaiposrednica. Marija se esto naziva iKraljicom neba, iako Isusova majka Marija nije kraljica neba. Nebeska carica je bilo imeboginje Majke koja je oboavana vekovima pre Marijinog roenja. U vreme proroka Jeremije

Dijana Efeka


8/92

Stranica 8 od92

ljudi su oboavali nebesku caricu i praktikovali rituale koji su bili njoj posveeni. U knjiziproroka Jeremije 7:18-20, pie sledee: Sinovi kupe drva, a oevi loe oganj, i ene mese testoda peku kolae carici nebeskoj...

Jedno od imena pod kojim je bila poznata Izida bilo je Majka Boja. Kasnije sualeksandrijski teolozi to ime dali Mariji. Ona je, svakako, bila Isusova Majka, ali samo u smislu

njegove ljudske prirode. Originalno znaenje imena Majka Boja je neto vie od toga. To imeimplicira uzvien, glorifikovan poloaj Majke u odnosu na Isusa, a rimokatolici su poduavanida Mariju smatraju upravo takvom.

Lik boginje Majke s detetom na rukama bio je toliko snano urezan u pagansku misao da jeu vreme otpada od biblijske vere, prema navodu jednog autora, drevni portret boginje Izide ideteta Horusa napokon bio prihvaen, ne samo u shvatanju naroda, ve i putem formalnogbiskupskog odobrenja - kao portret Device i njenog deteta.35 Izida i njeno dete esto su biliprikazivani u okviru od cvea, a to je, takoe, i praksa vezana uz Mariju, to je dobro znanoonima koji su prouavali srednjovekovnu umetnost.

Astarota, feni

anska boginja plodnosti, povezivana je s polumesecom,kao to to vidimo na ovoj staroj medalji. Izida, egipatska boginja plodnosti,prikazivana je kako stoji na polumesecu sa zvezdama koje joj okruujuglavu.36 U rimokatolikim crkvama irom Evrope postoje Marijine slike nakojima je prikazana na potpuno identian nain. Priloena ilustracija dolje(kakva se nalazi u katolikim katehizmima) prikazuje Mariju sa dvanaestzvezda koje joj okruuju glavu, i sa polumesecom pod nogama!

Na brojne naine voe pale crkve su pokuavale daMariju uine nalik na pagansku boginju i uzdignu je nanivo boanstva. Kao to su pagani imali kipove boginje,tako se poelo sa izraivanjem Marijinih kipova. Nesamo to, u nekim sluajevima su ba ti isti kipovi koji subili oboavani kao Izida s detetom, jednostavno bilipreimenovani u Mariju i dete Hrista. Kada jehrianstvo trijumfovaloi, govori jedan autor, te slike ikipovi su postali prikazi Madone i deteta, bez ikakvogprekida u kontinuitetu: u stvari, nema arheologa koji binam danas mogao rei da li neki od tih objekataoboavanja predstavlja jedno ili drugo.37

Mnogi od tih preimenovanih kipova nosili su krune ibili nakieni draguljima, na potpuno isti nain kao ikipovi hinduskih ili egipatskih devica. Meutim, Isusova majka Marija nije bila bogata.38Odakle onda dolaze ti dragulji i krune koje moemo videti na kipovima koji navodno njupredstavljaju?

Putem nekih vrlo oiglednih i nekih drugih manje ili vie prikrivenih kompromisa,oboavanje drevne majke produilo se pod okriljem pale crkve, pri emu su dotadanjaimena samo zamenjena Marijinim imenom.

i Pobedom hrianstva, Izidin kult je bio pri kraju ...a ipak su njegovi duboki tragovi preiveli u hrianskimobiajima. Izidine kipove trebalo je samo izmeniti u imenu da bi postali kipovi device Marije. Stewart Perowne,Rimska mitologija u izdanju Otokar Kerovani 1986. godine. (prim. prev.)

starota


9/92

Stranica 9 od92

3. poglavlje

OBOAVANJE MARIJE

Moda najvei dokaz da se oboavanje Marije razvilo iz nekadanjeg kulta paganske

boginje Majke, nalazimo u injenici da je u paganskoj religiji majka bila oboavana u jednakojmeri kako i njen sin, pa i vie od njega.

Ta injenica je glavni klju za reavanje zagonetke tajna Vavilon! Istinsko hrianstvo uida je Gospod Isus, i samo On - put, istina i ivot; da samo On moe da oprosti grehe; da je samoOn iveo ivotom koji nikad nije bio zamrljan grehom i da je On taj koga trebamo oboavati, anipoto njegova majka. Meutim, rimokatolicizam na mnoge naine uzvisuje i Majku,pokazujui tako da je paganstvo izvrilo uticaj na njega.

Moemo putovati irom sveta, i ako navratimo u masivnu katedralu ili seosku kapelicuvideemo da Marijin kip zauzima istaknuti poloaj u njoj. U moljenju krunice, molitva Zdravo

Marijo moli se devet puta vie nego molitva Oe na. Katolici su naueni da je razlog zamolitvu Mariji taj da ona moe preneti molbu svome sinu Isusu, pa e On, budui da mu je onamajka, zbog nje usliiti traenje. Zakljuak koji proizilazi iz toga je da Marija poseduje vierazumevanja i saaljenja, i da je milostivija od svog sina Isusa. Savreno je jasno da je ta misaoupravo suprotna uenju Svetoga pisma, pa ipak se esto ponavlja u katolikim spisima.

Poznati rimokatoliki pisac Alfons Liguori opirno pie o tome da su uspenije molitveupuene Mariji nego Hristu. Usput reeno, Liguori je 1839. godine od strane pape GregorijaXIV kanonizovan, proglaen svecem, a papa Pije IX ga je proglasio doktorom Katolike crkve.

Na jednom mestu u svojim spisima on opisuje zamiljenu scenu u

kojoj grenik vidi dvoje stepenica kako vise sa neba. Isus je navrhu jednih stepenica, dok je Marija na vrhu drugih. Kada jegrenik pokuao da se popne na prve stepenice ugledao jeHristovo gnevno lice pa je poraen pao sa njih. Kada je nakon togapoeo da se penje na Marijine stepenice, popeo se vrlo lako, a onaga je srdano doekala, uvela u nebo i predstavila Hristu! Tada jesve bilo u redu. Svrha ove prie je da pokae kako je mnogo lake iuspenije doi Hristu uz Marijino posredovanje.39

Isti pisac je rekao kako grenik koji se osmeli da doedirektno Hristu moe to da uini samo s oseanjem uasa prednjegovim prokletstvom. Ali, ako uputi molitvu Devici, ona samo

treba svome sinu da pokae grudi koje je sisao i njega etrenutno napustiti gnev!40 Takvo rezonovanje je u direktnojsuprotnosti sa primerom iz Svetog pisma. Blaena je utroba koja

te je nosila, rekla je jedna ena Isusu, i dojke koje si sisao! Ipak su vie blaeni oni koji sluajuBoju rei dre je, odgovorio je Isus!41 Sa druge strane, takve ideje o grudima nisu bile straneoboavateljima paganske boginje Majke. U arheolokim istraivanjima su iskopani njenikipovi na kojima su grudi esto ekstremno velike u odnosu na telo, a u sluaju Dijane, da bi sesimbolizovala njena plodnost prikazivana je sa, ni vie ni manje nego - stotinu grudi!

Sledei primer uspostavljanja prakse glorifikovanja Marije, moemo videti u doktrinibezgrenog zaea. Tu doktrinu je 1854. godine definisao i uspostavio papa Pije IX, a u njoj

Jakopone da Todi predblaenom Devicom, prema

drvorezu iz 1490. godine


10/92

Stranica 10 od92

se tvrdi da je blaena Devica Marija u trenutku svog zaea... ouvana imunom od sve ljageprvobitnog greha.42 Izgleda da je to uenje samo jo jedan pokuaj da se Marija predstavi tovie nalik paganskoj boginji, jer se u starim mitovima takoe verovalo da je boginja bilanatprirodno zaeta! Prie se razlikuju od naroda do naroda, ali sve govore o natprirodnimdogaajima u vezi njenog dolaska na svet, te da je bila superiornija u odnosu na obine

smrtnike, da je bila boanskog porekla. Postepeno, da uenje o Mariji ne bi bilo inferiorno uodnosu na ono o boginji Majci, bilo je nuno uiti da je Marijin dolazak na svet takoeukljuivao natprirodni element.

Da li je uenje da je Marija roena bez ljage prvobitnog greha, zasnovano na Bibliji?Odgovoriemo na to pitanje reima Katolike enciklopedije. Direktan ili kategoriki i uverljividokaz te dogme ne moe se pronai u Svetome pismu. Na istom mestu je istaknuto da su teideje doivelepostepeni razvojunutar crkve.43

Treba istai da je ovo osnovna i moda najvanija razlika izmeu rimokatolikog ibiblijskog pogleda. Rimokatolika crkva je, kao to i sama priznaje, vekovima rasla i razvijala

se na mnotvu tradicija i ideja primanih kroz sve te vekove od crkvenih otaca i iz Svetogpisma, pa ak i na verovanjima prihvaenim iz paganstva (ako su mogla biti hristijanizovana).Koncepti iz svih tih razliitih izvora bili su meani i razvijani na crkvenim koncilima, da bikonano postali dogme. Sa druge strane, gledite koje su biblijski religiozni ljudi pokuali daobnove je povratak Bibliji kao najispravnijoj osnovi za doktrine, i prihvatanje ideja koje su serazvile u kasijim vekovima u onoj meri u kojoj su u skladu sa Biblijom.

Ako se vratimo Bibliji, moemo da zakljuimo da ne samo da u njoj ne postoji bilo kakavdokaz da je Marija zaeta bez greha, ve ona tvrdi upravo suprotno. Iako je Marija bila od Bogaizabrana kao pobona i moralna ena, devica, ona je bila ljudsko bie kao i bilo koji lanAdamovog roda. Svi su zgreili i tako su lieni slave Boje,44 a jedini izuzetak je bio IsusHristos. Mariji je trebao Spasitelj kao i svim ostalim ljudima i to je otvoreno priznala kada jerekla: ...obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju.45

Ako je Mariji trebao Spasitelj, onda je jasno da ona sama nije bila Spasitelj. Ako joj je trebaoSpasitelj trebalo joj je i spasenje, oprotenje i otkupljenje, kao i svim ljudima.

Da bi Hristos bio osoba sa boanskom prirodom, nije bilo nuno da njegova majka budeneka vrsta uzviene boanske osobe. Po Bibliji, Isus Hristos je bio boanskog porekla jer je biojedinorodni Boji Sin - njegova boanska priroda potie od njegovog boanskog Oca.

Tvrdnja da je Marija bila superiornija u odnosu na druga ljudska bia nije bila deo Isusovenauke. Jednom prilikom, kada je neko spomenuo njegovu majku i brau, Isus je upitao: Ko je

moja majka, i ko su moja braa?, i tada je, ispruivi ruku prema svojim uenicima, odgovorio:Evo moje majke i moje brae! Jer ko godini volju Oca moga koji je na nebesima, on je bratmoj i sestra i majka.46 Ove rei potpuno jasno pokazuju da je svako ko ivi u skladu sa Bojomvoljom nedvosmisleno na istom nivou s Marijom.

Svakodnevno, po celom svetu, katolici mole Zdravo Marijo, krunicu Anele uvaru,Litanije blaenoj Devici Mariji i druge molitve. Pomnoivi broj tih molitava sa brojemkatolika koji ih svakodnevno izgovaraju, neko je izraunao da Marija treba da saslua oko46.000 molitava u sekundi! Iako je oigledno da osim Boga to niko drugi ne moe, mnogi ipakveruju da Marija uje sve te molitve, pa je i to jedan od razloga zbog ega je bilo nuno uzdii

je na nivo boanstva, bilo to biblijski zasnovano ili ne.U pokuaju da opravdaju miljenje da je Marija toliko uzviena, neki navode rei koje joj je

uputio aneo Gavrilo: Blaena si meu enama. Meutim, to ne moe da bude razlog da se


11/92

Stranica 11 od92

Marija smatra boanskom osobom. Vekovima pre nego je Marija bila blagoslovljena timreima, slinim blagoslovom je bila pozdravljena i Jailja, ena Evera Kenijina. Za nju je biloreeno: Blagoslovena meu enama Jailja, ena Evera Kenijina.47

Pre Pedesetnice, dana kada seSveti Duh izlio na apostole,

Marija se sastajala sa ostalimuenicima oekujui sa njimaobeanog Svetog Duha. itamoda su se apostoli istrajno ijednoduno molili Bogu zajednosa enama i Marijom, Isusovommajkom, i njegovom braom.48Za katoliku misao u vezi Marije

karakteristini su pokuaji da joj se da centralno mesto, kao to to pokazuje i gornja ilustracija

izOfficial Baltimore Catechism

(Slubeni baltimorski katehizam).49

Kao to vrlo dobro znaju svi koji itaju i prouavaju Bibliju, uenici tom prilikom nisuekali Mariju, oni su oekivali svog vaskrslog i vaznesenog Gospoda Isusa Hrista da na njihizlije dar Svetoga Duha. Na crteu takoe primeujemo Duha Svetoga (u liku goluba) kako letiiznad Marije. Meutim, po izvetaju Svetog pisma, jedina osoba na koju je ikada sleteo golubbio je Isus, a ne njegova majka. Ali, dobro je poznato da je paganska devianska boginja Junonaesto bila prikazivana sa golubom na glavi, kao to je to bio sluaj i sa Astarotom, Kibelom iIzidom!50

Sledee pokuaje da se Marija glorifikuje nalazimo u rimokatolikoj doktrini o trajnomdevianstvu. To je uenje da je Marija ostala devica celog svog ivota, ali kao to toEnciklopedija Britanika objanjava, doktrina o trajnom devianstvu device Marije nijepostojala u prvih trista godina nakon Hristovog vaznesenja. Sve do koncila u Kalcedonu 451.godine, ta izmiljotina nije bila zvanino priznata od strane Rima.51

Prema Svetom pismu Isusovo roenje je bilo rezultat natprirodnog zaea bez ueazemaljskog oca.52 Nakon Isusovog roenja Marija je rodila jo dece koja su bila prirodnopotomstvo iz njenog braka sa Josifom. Isus je bio Marijin sin prvenac,53 to ne znai da je bio injenojedino dete, ve se namee zakljuak da je kasnije imala i drugoroeno dete, a verovatnoi tree itd. Sveto pismo spominje etiri Isusova brata: Jakova, Josiju, Simona i Judu.54 Kada suse stanovnici Nazareta udili otkuda Isusu tolika premudrost i mo, oni spominju i njegove

sestre govorei: Nisu li i njegove sestre sve kod nas?. Resestre je u mnoini, pa tako znamoda je Isus imao najmanje dve, a moda i vie sestara, poto ovaj tekst govori o svim njegovimsestrama. Uobiajeno je da, ako govorimo o dve osobe upotrebljavamo reobe, a ne sve. Moese zakljuiti da Sveto pismo govori o najmanje tri sestre. Dakle, ako je Isus imao etiri brata itri sestre, polubrau i polusestre, tada je mogue da je Marija rodila osmoro dece.

Pismo kae da je Josif ...ne pozna dokne rodi sina, kome nadenu ime Isus.55 Josif je nijepoznao do Isusovog roenja, no nakon to je Isus bio roen, Marija i Josif su poeli da ivekao mu i ena, pa im se rodilo jo dece. Tvrdnja da je Josif sauvao Mariju tako da je ostaladevica celog ivota, u potpunoj je suprotnosti sa Biblijom.

Kroz vreme otpadanja od istinite vere, a da bi se Marija to vie poistovetila sa paganskomboginjom Majkom, izmiljeno je da se Marijino telo nije raspalo, ve da je u telu uznesena unebo i da je sada kraljica neba. Sve do 20. veka doktrina o Marijinom vaznesenju nije bila


12/92

Stranica 12 od92

zvanino uspostavljena od strane Rimokatolike crkve. Tek je 1951. godine papa Pije XIIproglasio da se Marijino telo nije raspalo, ve da je preneeno u nebo.56 Rei svetog Bernardaovako sumiraju taj stav Rimokatolike crkve: Trei dan nakon Marijine smrti, kada je svetotelo bilo uzneseno u nebeski raj... grob nije imao mo nad onom koja je bila bezgrena... Ali,nije bilo dovoljno da Marija bude samo prihvaena u nebo. Ona nije mogla biti samo obian

stanovnik neba... ona je posedovala dostojanstvo nedostino ak i najviim arhanelima.Marija je bila krunisana od strane venog Oca: postavljena je na presto s desne strane svomesinu... Sada, iz dana u dan, iz sata u sat, moli za nas, postie milost za nas, uva nas odopasnosti, titi nas od iskuenja, izliva na nas blagoslove.

Sve takve ideje u vezi Marije povezane su sa verovanjem da je ona bila telesno vaznesenana nebo. Naravno, Biblija ne govori apsolutno nita u vezi Marijinog vaznesenja. Upravosuprotno tome, Jovan pie: Niko se ne pope na nebo, osim onog koji sie s neba, Sinoveiji...57

Samo je Isus Hristos taj koji sedi Bogu s desne strane. On je taj koji izliva blagoslove na

ljude, a ne njegova majka.U uskoj vezi sa molitvama Mariji je i predmet nazvan krunica, lani sastavljen od petnaestsekcija sitnih kuglica od kojih je svaka sekcija oznaena jednom debljom kuglicom. Krajevilania spojeni su medaljicom s utisnutim Marijinim likom, za koju je spojen kratak lani naijem se kraju nalazi raspelo. Kuglice na krunici slue za brojanje molitvi, molitvi koje seneprekidno ponavljaju. Iako je taj predmet u irokoj upotrebi u Rimokatolikoj crkvi, poznatoje da ne potie iz hrianstva, ve je i ranije bio poznat u mnogim zemljama. Katolikaenciklopedija navodi: U skoro svim zemljama susreemo se sa neim to predstavlja brojanicemolitava ili krunice. Dalje nastavlja s nabrajanjem brojnih primera, ukljuujui tu i kipove izdrevne Ninive: dve krilate ene s krunicama u rukama, koje se mole pred svetim drvetom.Vekovima se meu muslimanima za nabrajanje Alahovih imena upotrebljava ogrilica sa 33, 66ili 99 kuglica. Marko Polo je bio vrlo iznenaen kad je u 13. veku video kako malabarski kraljkoristi brojanicu od dragog kamenja za brojanje svojih molitvi. Franjo Ksaverski i njegovipratioci takoe su bili zapanjeni kada su videli da su krunice poznate i bliske japanskimbudistima.58

Oko 800 godina pre Hrista meu Fenianima je niz kuglica, koji je predstavljao krunicu,korien u oboavanju Astarote ili Atarte, boginje Majke.59 Krunica se moe videti i na staromfenianskom kovanom novcu. Bramani jo od davnina koriste brojanice sa vie desetina ilistotina kuglica. Potovaoci indijskog boga Vine daju svojoj deci brojanice sa 108 kuglica.

Slinu brojanicu koriste i milioni budista u Indiji i Tibetu. ivini oboavatelji koriste brojanicuuz pomo koje ponavljaju, ako je mogue, svih 1008 imena svog boanstva.60

Nizovi kuglica za nabrajanje molitava su bili poznati i u maloazijskoj Grkoj. Po miljenjuautora Hislopa, takva je bila namena ogrlice koja se moe videti na Dijaninom kipu. On takoeistie da su posebne ogrlice koje su u starom Rimu nosile ene, takoe sluile za nabrajanje ipamenje molitava, a nazivale su se monile, to je znailo podsetnik.61

Najvanija i najuestalija molitva krunice je Zdravo Marijo, koja glasi: Zdravo Marijo,milosti puna, Gospod s tobom, blagoslovena ti meu enama i blagosloven plod utrobe tvojeIsus. Sveta Marijo, majko Boja, moli za nas grenike sada i na as smrti nae, amen. Katolika

enciklopedija istie da postoji slabaan ili nikakav trag molitveZdravo Marijo kao prihvaeneformule pobonosti pre 1050. godine.62 Kompletna krunica ukljuuje 53 molitve ZdravoMarijo, 6 molitvi Oe na, 5 Otajstava, 5 meditacija o otajstvima, 5 Slava Ocu i


13/92

Stranica 13 od92

Apostolsko verovanje. Moe se zapaziti da se Zdravo Marijo ponavlja skoro devet putaee nego Oe na. Moe li molitva koju su sastavili ljudi, a upuena je Mariji, da bude devet

puta vanija i delotvornija odmolitve upuene Bogu, koju nasje nauio Isus?

Oboavatelji boginje Dijanestalno su ponavljali religijskufrazu, kao na primer u Efesukada su povikali svi u glas, ivikahu oko dva sata: velika jeDijana Efeka!63 Isus je govorioda je takvo ponavljanje molitvepaganski obiaj. Kad se molite,rekao je on, ne umnoavajte

prazne re

i kao pagani, kojimisle da e zbog mnotva svojihrei biti uslieni. Ne budite kao oni, jer zna Otac va ta vama treba i pre vae molitve.64 Utom odeljku Svetog pisma Isus jasno upuuje svoje sledbenike da ne mole jednu molitvuponavljajui je u nedogled. Znaajno je da zapazimo da im je upravo nakon toga upozorenjarekao: Ovako se dakle molite: Oe na, koji si na nebesima..., pa je predao svojim uenicimaprimer molitve, koju mi nazivamo molitvom Oe na. Isus je ovu molitvu istakao kaosuprotnost paganskim molitvama, pa ipak su rimokatolici kasnije bili naueni da mole tumolitvu ponavljajui je. Ali, ako je to molitva koja se ne treba uzastopce ponavljati, koliko toonda tek vai za molitvu Mariji, molitvu koju je izmislio ovek. Uenje molitvi napamet injihovo ponavljanje u nedogled uz pomo krunice, vie lii na proveru pamenja, nego naspontano obraanje Bogu iz srca.


14/92

Stranica 14 od92

4. poglavlje

SVECI, PRAZNICI I SIMBOLI

Kao dodatak molitvama upuenim Mariji, rimokatolici takoe potuju i razne svece, kojimase i mole. Prema katolikom shvatanju to su muenici ili drugi znaajniji ljudi iz crkve, koje supape nakon njihove smrti proglasile svecima.

U mnogim umovima re svetac oznaava osobu koja je postigla neki poseban stepenpobonosti, Hristovog sledbenika kome nema premca. Meutim, prema Bibliji, svi istinskireligiozni su sveci, ak i oni kojima, na alost, nedostaje duhovna zrelost i saznanja. Tako suPavlova pisma religioznim ljudima u Efesu, Filibi, Korintu ili Rimu, bila upuena svetima.65Sveti su, kao to se moe videti, bili ivi ljudi, a ne oni koji su umrli.

Ako elimo da se svetac moli za nas, on mora biti iva osoba. Ako pokuavamo da

komuniciramo s ljudima koji su mrtvi, to je to nego jedan oblik spiritizma? Biblija osuuje iizrie prokletstvo nad svim pokuajima komunikacije s mrtvima.66 Ipak mnogi izgovarajuApostolsko verovanje koje kae: Verujemo... u zajednitvo svetih, sa pretpostavkom da toukljuuje i ideju o molitvama mrtvima i za mrtve. U vezi s tim, Katolika enciklopedija istie:Katoliko uenje u pogledu molitvi za mrtve, neodvojivo je povezano s doktrinom...zajednitva svetih, koja je deo Apostolskog verovanja. Zato se posebno preporuuju molitvesvim svecima i muenicima ili nekom odreenom izmeu njih.67 Doslovni zakljuak koncilau Trentu je da sveti koji vladaju s Hristom prinose Bogu svoje molitve za ljude. Dobro je ikorisno prizivati ih, oslanjati se na njihove molitve, potporu i pomo za postizanje blagodati

od Boga.68

Koje su zamerke takvim verovanjima? Pustiemo da sama Katolika enciklopedija odgovorina to pitanje: Glavne zamerke protiv prizivanja svetaca i njihovog posredovanja su da su tedoktrine protivne veri i pouzdanju koje trebamo imati samo u Boga... i da se one ne mogudokazati iz Biblije.69S tom tvrdnjom moemo da se sloimo. Nigde u Svetom pismu ne pie daivi mogu biti blagoslovljeni ili imati neku korist kroz posredovanje mrtvih, ili zbog njihovihmolitvi. Umesto toga, katolike doktrine u vezi svetaca vrlo su sline starim paganskimshvatanjima u vezi bogova.

Ako se ponovo vratimo Vavilonu, majci mnogoboake religije, pronaiemo da su setamo ljudi molili mnotvu boanstava i sluili im. Vavilonski sistem se razvijao sve dok nijeimao oko 5000 bogova i boginja.70 Na isti nain kao to katolici veruju u vezi sa svojimsvecima, i Vavilonci su verovali da su njihovi bogovi nekada biliivi heroji na Zemlji koji susada na viem poloaju.71Svaki mesec i svaki dan u mesecu bili su pod zatitom odreenogboanstva. Postojao je bog za svaki problem, bog za svako zanimanje, bog za ovo i bog zaono...

Poput oboavanja velike Majke, ti koncepti u vezi bogova proirili su se iz Vavilona meusve narode. ak su i kineski budisti potovali razna boanstva, poput boginje mornara, bogarata, bogove dobrosusedstva ili razliitih profesija.72

Sirijci su verovali da je mo boanstava ograniena na odreena podruja. O tom

verovanju moemo da itamo u jednom tekstu zapisanom u Bibliji: Njihovi su bogovi gorskibogovi, zato nas nadjaae; nego da se bijemo s njima u polju, zasigurno emo ih nadjaati.73


15/92

Stranica 15 od92

Kada je Rim osvojio svet, te ideje su bile vrlo rairene, kao to emo videti iz sledeegprikaza. Brigit je bila boginja kovaa i poezije, a Junona Regina enstvenosti i braka. Minervaje bila boginja mudrosti, zanata i muziara, dok je Venera bila boginja seksualne ljubavi iraanja. Vesta je bila boginja pekara i svete vatre, a Ops bogastva i obilja. Ceres je bila boginjaita, penice i vegetacije (od njenog imena potie engleska recereal- itarice). Bahus je bio

bog vina i veselja, Merkur je bio bog govornika, a prema starim priama i sam je bio govornik,to nam objanjava zato su ljudi u Listri mislili da je apostol Pavle bog Merkur.74 BoanstvaKastor i Poluks su bili zatitnici Rima i putnika na moru. Kronos je bio uvar zakletve, a Janusbog vrata i kapija. Postojali su bogovi koji su nadzirali svaki trenutak ljudskog ivota, bogovikue i vrata, hrane i pia, zdravlja i bolesti.75

Samo je jo korak nedostajao da se te ideje o bogovima i boginjama, povezane s razliitimaspektima svakodnevnog ivota, toliko ukorenjene u paganskom Rimu, konano fuzioniu saRimskom crkvom. Budui da su se obraenici iz neznabotva nerado odvajali od svojihboanstava osim ako bi pronali zadovoljavajuu zamenu u hrianstvu, svojim bogovima i

boginjama su jednostavno izmenili imena i nazvali ih svecima. Stara ideja o bogovimapovezanim s odreenim preokupacijama i danima, nastavila je svoje postojanje urimokatolikom verovanju u svece i njihove dane (blagdane).

U Rimokatolikoj crkvi postoje sveci za sledee:

Atlete Sv. Sebastijan 20. januarPekari Sv. Elizabeta 19. novembarBankari Sv. Matej 21. septembarProsjaci Sv. Aleksije 17. juliKnjiari Sv. Ivan od Boga 8. mart

Zidari Sv. Stjepan 26. decembarGraevinari Sv. Vinko 5. aprilSveari Sv. Bernard 20. avgustKomedijai Sv. Vid 15. juniKuvari Sv. Marta 29. juliZubari Sv. Apolonija 9. februarLekari Sv. Luka 18. oktobarIzdavai Sv. Ivan Bosko 31. januarRibari Sv. Andrija 30. novembar

Cveari Sv. Doroteja 6. februareirdije Sv. Jakov 11. majDomari Sv. Ana 26. juliLovci Sv. Hubert 3. novembarRadnici Sv. Jakov Veliki 25. juliAdvokati Sv. Ivon 19. majMuziari Sv. Cecilija 22. novembarBelenici Sv. Marko evanelista 25. aprilBabice Sv. Katarina 30. april

Soboslikari Sv. Luka 18. oktobarFarmaceuti Sv. Gema 11. aprilMalterdije Sv. Bartolomej 24. avgust


16/92

Stranica 16 od92

Mornari Sv. Ivan Nepomuk 16. majNaunici Sv. Albert 15. novembarPevai Sv. Grgur 12. aprilMetalci Sv. Eligije 1. decembarStudenti Sv. Toma Akvinski 7. april

Hirurzi Sv. Kuzma i Damjan 27. septembarKrojai Sv. Bonifacije 5. juni

U rimokatolicizmu postoje i sveci za :

Neplodne ene Sv. Antun Iskuenje Sv. SiracijeStare cure Sv. Andrija Porodine probleme Sv. EustahijePivopije Sv. Nikola Hvatanje lopova Sv. GervazijeSiromahe Sv. Lovro Vatru Sv. LovroDecu Sv. Dominik Dobijanje dece Sv. Felicija

Trudnice Sv. erar Sticanje mua Sv. JosipDomae ivotinje Sv. Antun Sticanje ene Sv. AnaTeleviziju Sv. Klara Poplave Sv. KolumbanIseljenike Sv. Franjo Oluje i gromove Sv. Barbara

Katolici su poduavani da se mole za pomo pojedinim svecima kada se nalaze u sledeimproblemima:

Artritis Sv. Jakov Kostobolja Sv. Andrija

Epilepsija, ivci Sv. Vid Grevi Sv. MorisPasji ugriz Sv. Hubert Glavobolja Sv. Denis

Groznica Sv. Juraj Gluvoa Sv. KadokUgriz zmije Sv. Hilarije Srani problemi Sv. IvanBolesti stopala Sv. Viktor Bolesti grudi Sv. AgataSlepilo Sv. Rafael Ludilo Sv. DimpnaKamen u ui Sv. Liberije One bolesti Sv. LucijaRa Sv. Peregrina Kone bolesti Sv. RoBolesti grla Sv. Bla (Vlaho) Neplodnost Sv. il

Sveti Hubert je roen oko 656. godine, a na ovoj listi se pojavljuje kao zatitnik lovaca iiscelitelj hidrofobije. Pre svog obraanja skoro svo vreme je provodio u lovu. Prema legendi,ujutro na Veliki petak, dok je progonio jelena, ovaj se naglo okrenuo i Hubert je ugledaoraspelo izmeu jelenovih rogova i uo glas koji mu je rekao da se obrati Bogu...

Postavlja se pitanje zato se moliti svecima kada religiozni ljudi imaju direktan pristupBogu u molitvi?Katolike uveravaju da kroz molitve svecima mogu da dobiju pomo koju imBog inae ne bi pruio! Reeno im je da mole, prvo svetu Mariju i svete apostole muenike,sve Boje svece, da ih uine svojim prijateljima izatitnicima, i usrdno ih mole za pomo u zlu,s nadom da e Bog dati zatitniku ono to bi inae odbio molitelju.76 Prema svemu to smo do

sada razmatrali, izgleda oigledno da se rimokatoliki sistem svetaca - zatitnika razvio izranijih verovanja u bogove posveene danima, zanimanjima i raznim potrebama ljudskog


17/92

Stranica 17 od92

ivota.Mnoge stare legende koje su bile povezane s paganskim bogovima, jednostavno su bile

prenesene na svece. Katolika enciklopedija ak otvoreno kae da te legende ponavljajukoncepcije koje se nalaze u predhrianskim religijskim priama... Te legende nisu hrianske,ve samo hristijanizovane... Bilo je lako preneti koncepcije koje su ljudi antike imali o svojim

herojima, na hrianske muenike. Taj transfer je bio sproveden u brojnim sluajevima gde suonda hrianski sveci postali naslednici lokalnih boanstava, a hriansko bogosluenjepotisulo staro lokalno bogosluenje. To nam objanjava veliki broj slinosti izmeu bogova i

svetaca.77

Kako su vremenom paganizam i hrianstvo bili meani ujednu religiju, ponekad je nekome svecu davano ime slinoimenu paganskog boga koga zamenjuje. Boginji ViktorijiAlpskoj ime je bilo promenjeno u sveta Viktorija; eronu usveti Ceranije; Artemidi u sveta Artemidija; Dionizu u sveti

Dionizije itd. Boginja Brigit (smatrana je k

erkom boga sunca,i prikazivana s detetom na rukama) bila je lako preimenovanau svetu Brigitu. U pagansko doba njen glavni hram na Kildaruje bio nastanjen devicama vestalkama koje su uvale svetuvatru. Kasnije je taj hram postao samostan, a njene vestalke -opatice. One su nastavile da odravaju ritualnu vatru, koja jenazvana vatrom svete Brigite.78

Najouvaniji antiki hram u dananjem Rimu je Panteon,koji je u davnim vremenima bio posveen (prema natpisu nadportalom) Jovu i svim bogovima. Taj isti hram je papaBonifacije IV ponovo posvetio Devici Mariji i svim svetima.Takva praksa nije bila neuobiajena. Na mestima gde su seprvobitno nalazilepaganske bogomolje i hramovi, esto su bile

pronalaene crkve ili ruevine crkvi...ii Takoe je do izvesne mere istina da je ponekad svetac,ija je pomo bila prizivana u hrianskoj bogomolji, imao neke spoljne slinosti s boanstvomkoje se pre slavilo na tom mestu. Tako je u Atini hram iscelitelja Asklepija... kad je postaocrkva, posveen dvojici svetaca koje su atinski hriani prizivali kao udotvorne iscelitelje,Kuzmi i Damjanu.79 Peina u Vitlejemu koju pokazuju kao mesto na kom se rodio Isus, premaJeronimu je zapravo bila kamena bogomolja u kojoj je oboavan vavilonski bog Tamuz.

irom rimske imperije paganizam je umro u jednom obliku, da bi ponovo oiveo uRimokatolikoj crkvi. Zato ne samo da je nastavila da postoji odanost starim boanstvima (unovom obliku), ve se nastavilo i korienje njihovih kipova. U nekim sluajevima istimkipovima koji su bili potovani kao paganski bogovi, data su imena hrianskih svetaca. Krozvekove je pravljeno sve vie kipova, tako da danas u Evropi postoje crkve koje poseduju akpo dve, tri pa i etiri hiljade kipova.80

U ogromnim impresivnim katedralama, malim kapelicama, kapelicama uz ulice, pa i navetrobranima automobila, moe se videti obilje katolikih kipova. Korienje takvih kipova uRimo-katolikoj crkvi daje nam jo jedan klju za reenje misterije modernog Vavilona. Kao

to Herodot navodi, Vavilon je bio izvoriz kog su potkli svi sistemi idolatrije i rairili se meu

ii Tako je, npr. Crkva sv. Donata u Zadru sagraena na temeljima Posejdonovog hrama. (prim. prev.)

Sveti Hubert, zatitnik lovaca, saSvetomElizabetom


18/92

Stranica 18 od92

narode. Povezivati re idol s kipovima Marije i svetaca moe nekome da zvui vrloneugodno, ali zar ne postoje indicije za tako neto?

U katolikim spisima je priznato da su nebrojeno puta meu razliitim narodima kipovisvetaca oboavani na praznoverne naine. Ipak, takve zloupotrebe se obino smetaju uprolost. Objanjava se da u ovo prosvetljeno doba ne postoji obrazovana osoba koja bi

stvarno oboavala sam predmet, ve ono to taj predmetpredstavlja. U osnovi, to je i istina, alinije li takoe istina da paganska plemena koja koriste idole (bez sumnje idole za oboavanjebogova - demona), u veini sluajeva i ne veruju da je sam idolbog, ve da samopredstavljaboga (tj. demona) koga oboavaju?

Neki tekstovi u Katolikoj enciklopediji pokuavaju da objasne da je korienje kipovaispravno, jer oni samo predstavljaju Hrista ili svece. Poast koja im se odaje prenosi se naosobe koje oni predstavljaju, tako kroz kipove koje ljubimo i pred kojima kleimo i otkrivamoglave, mi uzvisujemo Hrista i potujemo svece ije su oni slike.81Svejedno, nisu svi hrianiuvereni da je ovo objanjenje dovoljno ubedljivo da se mogu zanemariti biblijski stihovi poput

ovih iz 2. Mojsijeve 20:4,5: Ne gradi sebilik rezani,

niti kakvusliku

od onog to je gore nanebu, ili dole na Zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluiti.U Starom zavetu, kada su Izraelci osvojili paganski grad ili zemlju, nije im bilo doputeno

da prihvate idole tih ljudi u svoju religiji. Te idole je trebalo da unite, ak i ako su biliprekriveni srebrom ili zlatom. Rezane bogove njihove spali ognjem, nemoj da se polakomina srebro ili zlato to je na njima i da ga uzme, da ti ne bude zamka, jer je gadno predGospodom Bogom tvojim.82 Reeno im je da unite sve njihove slike - slike paganskihboanstava.83

Do koje mere je trebalo da ta uputstva budu sprovedena u Novomzavetu, vekovima je bilo predmet debate. Katolika enciklopedija namdaje istorijski okvir, pokazujui kako su se ljudi borili pa ak i umiralizbog tog pitanja, posebno u 8. veku. Premda podrava upotrebukipova i slika, ipak kae: Izgleda da je kroz mnoge vekove meunekim hrianima postojala nesklonost prema svetim slikama, sumnjada je njihova upotreba idolatrija ili bi mogla to da postane, pa senavodi nekoliko katolikih biskupa koji su delili to miljenje.84Svakako, borbe i ubijanja zbog ovog pitanja, bez obzira na kojoj bilistrani, protivno je Hristovom uenju.

Oko glava svojih bogova mnogoboci su crtali

krug ili oreol, pa se ta praksa nastavila i uumetnosti Rimske crkve. Na priloenoj ilustracijividimo svetog Avgustina s okruglim diskom okoglave, kako ga prikazuju u katolikim knjigama.

Svi katoliki sveci se prikazuju na taj nain, ali da bi se uverili da je tajobiaj samo pozajmljen iz paganstva, dovoljno nam je da pogledamocrte Bude koji takoe nosi taj okrugli simbol oko glave! Umetnici ikipari drevnog Vavilona stavljali su disk ili oreol oko svakog bia koje suhteli da prikau kao boga ili boginju.85 Pagansku boginju sunca Kirku,

Rimljani su prikazivali s krugom oko glave. Od svoje primene upaganskom Rimu, taj isti simbolizam je preao u papski Rim, gde je nastavio da postoji sve dodananjeg dana, to se vidi na hiljadama slika Marije i svetaca. Na slikama koje prikazuju

Sveti Avgustin

Buda s oreolom


19/92

Stranica 19 od92

Hrista, on je naslikan sa zlatnim zrakama oko glave, to je potpuno identino nainu na kojisu pagani vekovima prikazivali boga sunca.

Crkva u prva etiri veka nije koristila Hristove slike. Svetopismo nam ne daje nikakav Isusov fiziki opis na osnovu kojegbi mogao da bude napravljen verodostojan portret. Oigledno

je da su slike Hrista, a takoe i Marije i svetaca, proizale izmate umetnika. Trebalo bi napraviti samo kratku studijureligijske umetnosti i videlo bi se da se u raznim periodimaistorije meu razliitim nacijama mogu pronai Hristove slikekoje se veoma razlikuju jedna od druge. Oigledno je da nemogu sve one da prikazuju njegov fiziki izgled. S obzirom dase On, po Bibliji, vazneo na nebo, mi ga vie ne poznajemo potelu.86 Zato to je proslavljen (Jovan 7:39), On posedujeproslavljeno telo.87

Kirka


20/92

Stranica 20 od92

5. poglavlje

OBELISCI, HRAMOVI I TORNJEVI

Stari narodi o kojima govorimo, nisu samo izraivali kipove bogova i boginja u ljudskomobliku, ve i mnoge predmete koji su imali skriveno, tajanstveno znaenje, a bili su deopaganskog bogosluenja. Nezaobilazan primer za to nalazimo u upotrebi antikih obeliska.

Diodor govori o obelisku visokom oko 40 metara koji je u Vavilonu izgradila caricaSemiramida.88 Biblija takoe spominje kip u Vavilonu koji je bio irok oko 2,7 metara i visok27 metara: Popadae i poklonie se zlatnom kipu koji podie car Navuhodonosor.89

Ipak, upotreba obeliska je bila najrairenija u Egiptu, najranijem uporitu misterijskereligije. Mnogi obelisci se jo uvek nalaze u Egiptu, iako su neki preneseni u druge zemlje.Jedan se nalazi u njujorkom Central parku, drugi u Londonu, dok su neki preneseni u Rim.

Obelisk je izvorno povezan s oboavanjem sunca, simbolom Vala ili Baala, to je biloNimrodovo ime. Kada su odbacili spoznaju istinskog Boga, stari narodi su, uvidevi da dajeivotoveku i biljkama, smatrali sunce bogom, velikim darodavcem ivota. Obelisk je za njihimao i seksualno znaenje. Shvatajui da ivot nastaje kroz seksualno sjedinjenje, falus (mukipolni organ) bio je zajedno sa suncem smatran simbolom ivota. Zato su ta verovanja bilapredstavljena obeliskom.90

Rei kipovi ili likovi u Bibliji, prevod su nekoliko razliitihjevrejskih rei. Jedna od njih je rematzebah, to znai stubovi iliobelisci.91 Druga re je hammanim, to znai sunani stubovi, kipovi

ili obelisci posveeni suncu.

92

Da bi obelisci imali njima pripisan simbolizam, postavljani su uuspravan poloaj. Pokazivali su gore prema suncu, a kao simbolfalusa, uspravan poloaj je takoe imao oigledno znaenje.Imajui to na umu, zanimljivo je primetiti da je prilikom izricanjaBoje osude tog pogrenog bogosluenja, reeno da se ti likovinee vie podizati (doslovno - nee se ostaviti da stoje uspravno),vee biti srueni.93

Postavljanje obeliska na ulazima paganskih hramova oiglednonije bila neobina praksa u to doba. Jedan je, npr. stajao na ulazuhrama u Tumu, a drugi ispred hrama u Hatoru, Horusovom(Tamuzovom) prebivalitu.94 Veoma je interesantno da postojiobelisk na ulazu u Crkvu svetog Petra u Rimu, kao to pokazujeslika na sledeoj strani. To nije kopija egipatskog obeliska, ve

upravo jedan od onih koji su stajali u Egiptu u antiko doba! Kada je misterijska religija stiglau Rim, ne samo da su se tamo po naredbi careva gradili obelisci, ve su se uz velike trokovetransportovali iz Egipta. Od 37. do 41. godine nakon Hrista Kaligula je iz Heliopolisa u Egiptupreneo obelisk koji sada stoji u Vatikanu. Postavio ga je u svom cirkusu na vatikanskom brdu,na mestu gde danas stoji Crkva svetog Petra.95 Heliopolis je grki naziv za Beteme(kua

sunca, prim. prev.), koji je bio centar egipatskog oboavanja sunca u to vreme.U Starom zavetu se spominju obelisci koji su tamo bili postavljeni kao stubovi u domu


21/92

Stranica 21 od92

sunanom (tj. u Heliopolisu)!96 Upravo taj isti obelisk koji je nekada stajao pred drevnimhramom koji je bio centar egipatske religije, sada stoji pred rimskom Majkom crkvom!Izgleda da je to neto vie od puke koincidencije.

Vatikanski obelisk od crvenog granita je visok 25 metara (40 metara s postoljem) i teak je320 tona. Na sadanju lokaciju ispred crkve na Trgu svetog Petra premeten je 1586. godine

po naredbi pape Siksta V. Naravno, premetanje ovog obeliska je bio veoma teak zadatak u todoba. Mnogi preduzetnici su odbili da prihvate taj izazov, posebno zato to je papa odrediosmrtnu kaznu za izvoae posla ako obelisk padne i razbije se!97

Konano se ovek po imenuDomeniko Fontana prihvatioodgovornosti. Sa 45 dizalica, 160konja i ekipom od 800 radnika,zapoeo je premetanje. Bilo je to10. septembra 1586. godine. Mase

ljudi su ispunile prostrani trg. Odposmatraa se, pod pretnjomsmrtne kazne, zahtevalo da utedok se obelisk premeta.Konano, nakon to su bili blizuneuspeha, obelisk je bio podignut,uz zvonjavu stotinu zvona,grmljavinu topova i glasnoklicanje mnotva. Egipatski idol jebio posveen krstu (na vrhuobeliska se nalazi krst koji navodno sadri komad krsta na kome je bio razapet Hristos),odsluena je misa i papa je blagoslovio radnike i njihove konje.98

Crte na sledeoj strani prikazuje oblik Crkve svetogPetra i kruno dvorite ispred nje. U centru tog dvoritanalazi se obelisk. Dvorite je omeeno sa 248 dorskihstubova koji kotaju oko milion dolara. Ti stubovi suizraeni po uzoru na stubove u paganskim hramovima.

Poput obeliska, paganski stubovi su esto bilioboavani kao misterijske forme falusa. U predvorju

paganskog hrama boginje Majke u Heliopolisu postojinatpis koji se odnosi na stubove: Ja, Dionizije, posveujemovefaluse Heri, svojoj pomajci.99

Iz paganstva su pozajmljene mnoge ideje, pa i obiajgraenja raskonih i skupih hramova, koji su trebali dasjajem zasene hramove stare rimske religije.

Znamo da je Bog za vreme Solomunove vladavineuputio ljude da mu sagrade hram da bi u njemu nastaniosvoje ime. Meutim, u Novom zavetu je jasno da Sveti Duh

vie ne boravi u raskonim hramovima nainjenimljudskom rukom.100 Bog sada boravi u svojim ljudima,svojoj istinskoj Crkvi, putem Duha. Pavle kae: Vi ste crkva

Obelisk ispred Crkve svetog Petra u Rimu

Podizanje vatikanskog obeliska(prema starom crteu)


22/92

Stranica 22 od92

Boja i Duh Boiji ivi u vama.101 Shvatajui ovo prvi hriani, ispunjeni Svetim Duhom, nisunikada eznuli za time da grade velelepne hramove. Radije su se bavili propovedanjemJevanelja. Nisu gubili vreme na bavljenje finansijama i sticanje novca da bi mogli da sagradelepu zgradu nego to je bio hram sa druge strane ulice. Prema Halleys Bible Handbooknepostoji zapis da je pre 222-235. godine nakon Hrista bila graena bilo kakva crkvena zgrada!

To ne znai da je loe imati crkvene zgrade. Verovatno je razlog zbog ega crkvene zgradenisu bile graene ranije bio taj to zbog progona hriani nisu imali pravo vlasnitva.Meutim, da im je to bilo dozvoljeno, sigurno bi takve graevine bile krajnje jednostavne, a neza spoljanje pokazivanje. Oni ne bi pokuavali da se nadmeu sa skupo ukraenim paganskimhramovima, kao to su na primer bili Dijanin hram u Efesu ili rimski Panteon.

Kad se za vreme Konstantina Crkva domogla politike vlasti i bogatstva, stvoren je uzor zagradnju raskonih i skupih crkvenih graevina koji postoji do naih dana. Ta ideja se toliko

ukorenila u ljudskom shvatanju dare crkva za veinu ljudi oznaavagraevinu.

Ono to ta re

ozna

ava uBibliji je grupa ljudi koji su hramDuha Svetoga! Koliko god to modazvui neobino, crkvena zgradamoe da bude potpuno unitena, ada stvarna Crkva (ljudi) nastavi dapostoji.

Veina skupih crkvenihgraevina koje su vekovima bile

graene, obino su imale obliktornja. Svaka generacija graditelja crkvi mahom je kopirala stilprethodne generacije, verovatno i ne razmiljajui o poreklu ideje. Neki tornjevi su kotaliitavo bogatstvo, a da nisu ni malo doprineli duhovnim vrednostima. Isus, naravno, nikadanije gradio takve graevine dok je bio na zemlji, niti je dao bilo kakva upustva da se one gradenakon Njegovog odlaska. Kako je onda u crkvenoj arhitekturi zapoela ta tradicija graenjatornjeva?

Biemo slobodni da predloimo objanjenje koje nas upuuje nazad na Vavilon, na poznatupriu o Vavilonskoj kuli. Ljudi su rekli hajde da pravimo opeke... hajde da sazidamo grad ikulu, iji e vrh stii do neba...102 Izraz do neba je bez sumnje jezika figura koja oznaavaveliku visinu, kao to je to sluaj kod opisa gradova iji zidovi dopiru do neba.103 Postoji

dovoljno indicija da je toranj (obino nazivan zigurat) bio u uskoj vezi s njihovom religijom -oboavanjem sunca.

U odnosu na druge vavilonske spomenike, zigurat, koji se isticao visinom, svakako je biojedna od najspektakularnijih graevina svog vremena, uzdiui se nadmono iznad ogromnogzida s hiljadu tornjeva... Oko nepreglednog trga bile su sagraene sobe za hodoasnike, kao i zasvetenike koji su odravali zigurat. Koldvej tu kolekciju graevina naziva vavilonskiVatikan.104

Navodi se da je jedno od znaenja imena boginje Astarote (Semiramide), ena koja pravitornjeve a pie se Ashttart.105 Boginja Kibela (koja se takoe, poistoveuje sa Semiramidom)

bila je poznata kao boginja koja nosi toranj. Prva koja je podizala tornjeve u gradovima i bilaprikazivana sa krunom u obliku tornja na glavi (kako kae Ovidije) bila je Dijana (slika nastrani 15). U simbolizmu katolike crkve toranj je znak device Marije!106

Plan Crkve svetog Petra


23/92

Stranica 23 od92

Koliko je poznato, neki antiki tornjevi su bili graeni u vojne svrhe kao osmatranice, alimnogi tornjevi sagraeni u Vavilonskom carstvu imali su iskljuivo religijsku namenu i kaotakvi bili su povezani sa hramom. U to doba, kada je stranac ulazio u neki vavilonski grad, nijeimao potekoe da pronae hram jer je njegov toranj mogao da se vidi107 kako se uzdievisoko iznad ravnih krovova gradskih kua. Katolika enciklopedija navodi: Upadljiva je

injenica da je veina vavilonskih gradova posedovala... hram-toranj.108

Da li je mogue da je Vavilon, uz ostalo to smo ve spomenuli, zaetnik gradnje tornjevasa religijskom namenom? Setimo se da je prilikom gradnje ogromne vavilonske kule poeloraseljavanje ljudi u sve krajeve sveta. Postoji verovatnoa da su prilikom tih migracija poneli iideju o tornjevima. Iako su se ti tornjevi u raznim zemljama razvili u razne oblike, ipak su toostali tornjevi, bez obzira na oblik!

Tornjevi su nezaobilazni deo kineske religije. Njihov naziv za toranj, pagoda, povezan jesa reju boginja.

U hindu religiji se pagode ili tornjevi, ratrkane po velikim hramskim imanjima... uzdiu

iznad okolnog zemljita svuda gde ljudi mogu da ih vide, pa se na taj na

in uzdie predanostidolatrijskom bogosluenju. Mnoge od tih pagoda su visoke vie desetina metara i ukraeneskulpturama koje prikazuju scene iz ivota bogova tog hrama ili znaajnih svetaca.109

Meu muslimanima, takoe, postoje tornjevi vezani za njihovu religiju, koji su netodrugaijeg oblika. Ilustracija prikazuje brojne tornjevezvane minareti u Meki. Tornjevi ove vrste korieni su iu gradnji poznate Crkve svete Sofije u Konstantinopolju.

Toranj velike katedrale u Kelnu uzdie se 157 metaraiznad ulice, dok je toranj ulmske katedrale visok 161 m.ak i male kapele esto imaju toranj, to je tradicija kojase retko preispituje.

S vrhova mnogih crkvenih tornjeva prema nebu jeuperen iljati zvonik. Neki pisci povezuju, verovatnoopravdano, zvonike i iljate tornjeve s drevnimobeliskom. Postoje dokazi, kae jedan od njih, koji

pokazuju da iljati tornjevi naih crkava duguju svoje postojanje uspravljenim stubovima iliobeliscima koji su stajali pored hramova u prolosti.110 Jedan drugi autor kae: Danas jouvek postoje znaajni primerci originalnih falusnih simbola... iljati tornjevi na crkvama... iobelisci... svi pokazuju uticaj naih predaka, potovaoca falusa.111

Brojni tornjevi u Meki


24/92

Stranica 24 od92

6. poglavlje

DA LI JE KRST HRIANSKI SIMBOL?

Krst se smatra jednim od najvanijih simbola Rimokatolike crkve. Postavlja se na vrhovekrovova i tornjeva, na oltarima, nametaju i svetenikoj obrednoj odei. Temelji veinekatolikih crkvi izgraeni su u obliku krsta. Zidovi svih katolikih domova, bolnica i kolaukraeni su krstovima. Svuda se krst potuje na stotine naina.

Kada svetenik kropi, krsti malo dete, on pravi znakkrsta iznad njegovog ela govorei: Primi ovaj znak krstana elo. U toku svete potvrde firme, firmanik se takoeobeleava znakom krsta. Kada katolici ulaze u crkvenuzgradu, umau prste desne ruke u svetu vodu, dotiu

elo, grudi, levo i desno rame pravei znak krsta. Isti znakse ponavlja i pre jela. U toku mise, svetenik 16 puta praviznak krsta, a oltar blagosilja 30 puta istim znakom.

Protestantske crkve uglavnom ne praktikuju pravljenjeznaka krsta prstima, ne krste se, niti se klanjaju predkrstovima, a ne koriste ih ni kao objekte potovanja,smatrajui da je taj obiaj nebiblijski i praznoveran.Meutim, kod njih se krst jo uvek zadrao na tornjevima,propovedaonicama i koristi se kao ukras.

Prvi hriani nisu prihvatali krst kao simbol od vrednosti, ve

kao prokleto drvo,sredstvo smrti i sramote.112 Njihova vera je bila skoncentrisana na ono to se dogodilo na

krstu i kroz tu veru spoznavali su potpuno oprotenje greha. To je bio smisao propovedanjaapostola o krstu i njegovoj slavi.113 Apostoli nikada nisu smatrali krst komadom drveta koji semoe okaiti na lani, staviti oko vrata i nositi kao zatita ili ukras. Takva upotreba krstapojavila se kasnije, tek poetkom paganizacije hrianstva (ili kao to neki kauhristijanizacije paganizma), kada se poelo uiti da je raspelo hrianski simbol.

Tako su 431. godine uvedeni krstovi u crkve i crkvene prostorije, a na zvonicima se nisukoristili sve do 586. godine.114 U estom veku raspelo je proglaenosvetim od strane Rimske crkve,115 ali tek nakon drugog koncila uEfesu zahtevalo se da i privatne kue poseduju krst.116

Iako se krst smatra hrianskim simbolom, nije tano da potieiz hrianstva, jer je u nekom od oblika bio sakralni simbol davnopre hrianske ere, i to meu mnogim nehrianskim narodima.Prema An Expository Dictionary of New Testaments Words, krst jenastao meu Vaviloncima, stanovnicima drevne Haldeje. Crkvenioblik krsta, sastavljen od dve grede... poreklom je iz drevneHaldeje, a bio je korien kao simbol boga Tamuza (poto je uobliku mistinog slova Tau, inicijala njegovog imena) u toj i u

susednim zemljama, ukljuujui i Egipat... Da bi se uveao uticajcrkvenog sistema, pagani su primani u crkve, a da nisu bili

Amon


25/92

Stranica 25 od92

obnovljeni putem vere, i uveliko im je doputano da zadre svoje paganske oznake i simbole.Od tada je Tau ili T, u svom najeem obliku sa sputenom prekom, bio prihvaen kaosimbol Hristovog krsta.117

U bilo kojoj knjizi o Egiptu koja prikazujestare spomenike i zidove drevnih hramova,

mogue je videti upotrebu Tau krsta. Priloenailustracija prikazuje egipatskog boga Amonakako dri Tau krst u ruci, dok donja ilustracija(iz palate Amenofisa IV iz Tebe, u Egiptu)prikazuje cara u molitvi. Iznad njegove glavenalazi se lik sunca s kog vise misterijski

simboli boga sunca. Jedan istoriar ovako govori o Egiptu: Nepromenjenog hiljadama godina,meu najsakralnijim hijeroglifima pronalazimo krst u razliitim oblicima... Ali jedan, koji jeposebno poznat kao egipatski krst, ili Tau krst, u obliku slova T, esto se prikazuje s krugom

ili om

om iznad pre

ke. Ipak, taj misti

ni simbol nije bio tipi

an samo za tu zemlju ve

je bioduboko oboavan... meu Haldejcima, Fenianima, Meksikancima i u svakom drevnom naroduna obe hemisfere.118

Kako se simbol krsta proirio meu mnoge narode, tako se injegova upotreba razvila na razliite naine. Meu Kinezima krstje poznat iz najranijih vremena... naslikan je na zidovima pagoda,na svetiljkama koje su koriene za osvetljavanje najsvetijih odajanjihovih hramova.119

Krst je vekovima bio sveti simbol u Indiji. Bio je korien zaoznaavanje vreva sa svetom vodom uzetom iz reke Gang i kaosimbol Jaina svetaca (lieni tela). U centralnoj Indiji supronaena dva nedovrena kamena krsta koji datiraju iz vremenadavno pre hrianske ere - jedan visok 3 metra, a drugi 2,5.Budisti i brojne druge indijske verske grupe, oznaavali su glavesvojih sledbenika znakom krsta.120

Na afrikom kontinentu, u Susi, domoroci uranjaju krst u rekuGii. ene plemena Kabili, iako muslimanke, nose utetoviran znakkrsta izmeu oiju. Jariksi koji su uvrstili kraljevsku lozu od Nigera do Nila, na svojimtitovima su imali nacrtan znak krsta.121

Kad su se panci prvi put iskrcali u Meksiku nisu mogli da prikriju uenje, kae Preskot,kada su ugledali krst, sveto znamenje njihove vere, uzdignut kao objekat oboavanja nahramovima u Anahuaku. panci nisu ni bili svesni da je krst bio simbol oboavanja od drevnihvremena... meu paganskim narodima kojima nikad nije zasjala svetlost hrianstva.122

U meksikom gradu Palenkeu postoji hram koji je osnovao Votan u devetom veku pre naeere, poznat kao hram krsta. Tamo je u centru kamenog oltara urezan krst veliine 2 puta 3,5metra. Katolika enciklopedija objavljuje fotografiju tog krsta, kraj koje su rei:predhrianskikrst iz grada Palenke.123

U staro doba Meksikanci su oboavali krst kao tota (na otac). Taj obiaj da se komad

drveta naziva ocem takoe je spomenut u Bibliji. Kada su Izraelci meali idolatriju sa svojomreligijom, govorili su drvetu: Ti si otac moj.124

U dalekoj prolosti Italije, pre nego to su ljudi znali bilo ta o umetnostima civilizacije,


26/92

Stranica 26 od92

verovali su u krst kao religijski simbol. Bio je smatran zatitnikom i postavljan na grobove.Rimski kovani novac iz 46. godine pre nove ere, prikazuje Jupiterakoji dri dugaku vladalaku palicu na ijem kraju je krst.125Device Vestalke iz paganskog Rima, nosile su krstove na ogrlicamakao to to danas ine rimokatolike asne sestre.126

Grci su crtali krstove na traci, koju je njihovo boanstvo,verzija vavilonskog Tamuza, nosilo oko glave. Porceli spominje daje i Izida bila prikazivana s krstom na elu, a da su njeni svetenicinosili krstove u procesijama. Krst je nadvisivao Serapisov hram uAleksandriji. Kad je iskopan hram Sfinge, utvreno je da je graen u obliku krsta. Tokombitaka protiv Aleksandra Velikog (335. p.n.e.), Persijanci su nosili znakove u obliku krsta. Udrevno doba krst su kao religijski simbol koristili i stanovnici June Amerike. StanovniciPatagonije su tetovirali krstove na ela. U Peruu je pronaena drevna keramika sa znakovima

krsta. Spomenici pokazuju da su asirski kraljevi nosili krstove na

ogrlicama, kao to su to

inili i neki od stranaca koji su se boriliprotiv Egipana.127 Krstovi su bili naslikani i na odei drevnognaroda iz petnaestog veka pre nae ere.128

Katolika enciklopedija kae da znak krsta, predstavljen usvom najjednostavnijem obliku s dve linije prekrtene podpravim uglom, uveliko prethodi dolasku hrianstva na Istok iZapad. On see u najranije razdoblje ljudske civilizacije.129

Ali, kada je Isus umro na krstu, pitaju neki, zar nije to krstuinilo hrianskim simbolom? Istina je da je za veinu ljudi

krst postao usko povezan s Hristom. Meutim, oni koji poznaju istoriju i praznoverne nainena koje je krst bio upotrebljavan, posebno poslednjih vekova, mogu da vide i drugu stranumedal-je. Iako ne zvui ba lepo, neko je upitao: Predpostavimo da je Isus bio ubijen pukom.Da li bi to bio dovoljan razlog da oko vrata nosimo puku ili da je stavimo na krov crkve? Topitanje se svodi na sledee: nije vano ta, ve ko. Vano je ko je umro, a ne ta je biloinstrument smrti. Sveti Ambrozije je izneo jedan vaan zakljuak rekavi: Uzvisimo Hrista,naega Cara, koji je visio na drvetu, a ne drvo.

Razapinjanje, kao nain egzekucije zbog najveih zloina, sprovodilo se u antiko doba uEgiptu, Asiriji, Persiji, Palestini, Kartagini, Grkoj i Rimu... Tradicija pripisuje poetakpraktikovanja pogubljenja na krstu jednoj eni, carici Semiramidi!130

Danas su u Rimokatolikoj crkvi u upotrebi mnoge vrstekrstova. Nekoliko razliitih tipova prikazano je na priloenojilustraciji. Katolika enciklopedija na svojim stranicamaprikazuje etrdeset razliitih. Namee se pitanje: Ako jerimokatolika upotreba krsta zapoela s Hristovim krstom, ane pod uplivom paganstva, zbog ega se onda koristi tolikorazliitih vrsta krstova?

Jedan poznati autor napisao je sledee: Od vie vrstakrstova, koji su jo uvek popularni kao nacionalni i crkveni

simboli, a koji se razlikuju po nazivima kao na primer krstsvetog ora, Andrijin, malteki, grki, atinski, itd, nepostoji nijedan ije se postojanje ne bi moglo datirati u najdavnije antiko doba!131 Krst


27/92

Stranica 27 od92

poznat kao tau bio je u irokoj upotrebi u Egiptu. Kasnije su ga egipatski hriani (Kopti),privueni njegovim oblikom i verovatno simbolizmom, prihvatili kao simbol krsta.132 Naegipatskim spomenicima je pronaen grki krst. Taj oblik krsta je bio korien u Frigiji gde jeukraavao grob kralja Mide. Meu ruevinama Ninive prikazan je car s maltekim krstom na

grudima. Krst koji je danas poznat kao latinski koristili su jo

Etrurci, kao to se vidi na crteu groba iz antikog dobaukraenog krilatim anelima.U junoamerikom plemenu Kuma takozvani krst svetog

Andrije bio je potovan kao zatita od zlih duhova.133 Taj krst sepojavljuje i na kovanom novcu Aleksandra Bale u Siriji 146. godine preHrista, i na novcu baktrijskih kraljeva oko 140-120 godine pre Hrista,davno pre nego to je sveti Andrija uopte roen.

Krst, prikazan ovde, danas se naziva kalvarijskim krstom, ali tajcrte je s antikog natpisa u Tesaliji, koji datira iz razdoblja koje

prethodi hrianskoj eri.Konano, ostaje nam pitanje: Isus je umro na jednom krstu. Kojeg je

oblika bio taj krst? Neki veruju da je to jednostavno bio mueniki stub bez ikakve preke. Rekrst automatski asocira na dva komada drveta koji se ukrtaju u jednoj taki pod odreenimuglom. Grka re u Novom zavetu stauros, iz koje je prevedena re krst, ne zahtevakategoriki to znaenje. Sama re znai i uspravni stub ili kolac.134 to ako je sredstvo nakojem je Isus umro bilo stub, a ne krst u dananjem znaenju te rei? Mi ne insistiramo da je totako, ali u tom sluaju bi se pokazala povrnost hristijaniziranja mnogih vrsta krstova. Izjavaapostola Tome u vezi sa ranama od klinova (mnoina) na Isusovim rukama,135 upuuje na to

da je postojala pre

ka na krstu. Da je bio u pitanju samo stub, Isusove ruke bi verovatno bileprobijene samo jednim klinom. Ostavljanje prostora za natpis iznad njegove glave,136 upuujenas na to da krstove oblika T ili X moemo da eliminiemo, jer na njima nije postojalo dovoljnoprostora za natpis.

Vano je da razumemo da ne treba da budemo previe zabrinuti kakvog je tano oblika bioHristov krst. Sve ovo postaje beznaajno u poreenju sa stvarnim znaenjem krsta - ne saznaenjem komada drveta, ve sa znaenjem Hristovog dela venog otkupljenja...


28/92

Stranica 28 od92

7. poglavlje

KONSTANTIN I KRST

Znaajan argument u korist potovanja krsta u Rimskoj crkvi bila je i poznata

Konstantinova vizija krsta i njegovo kasnije obraenje. Kada se Konstantin sa svojimvojnicima pribliio Rimu, oekivala ga je bitka, u istoriji poznata kao bitka kod Milvijskogmosta. U skladu s obiajima tog vremena, bili su pozvani haruspici da daju savet (vraari kojisu pogaali budunost promatranjem utrobe zaklanih ivotinja). Uzgred, gatanje pre bitakapraktikovali su i vavilonski carevi: Car vavilonski e stati na raskrsnici, gde poinju dva puta,te e vraati, gledae strele, pitae likove, gledae u jetru.137 U Konstantinovom sluaju, bilomu je reeno da mu bogovi nee pritei u pomo i da e pretrpeti poraz u toj bici. Meutim,kao to je kasnije ispriao, tada mu se u viziji prikazao krst i uo je rei: U ovom znaku jepobednik. Sledeeg dana, 28. oktobra 312. godine, napredovao je iza standardnog lika krsta

na zastavama i opremi svoje vojske. Pobedio je u bici, porazio rivala i proglasio svojeobraenje u hrianstvo. Svakako, ova prividna pobeda hrianstva uinila je mnogo zapromovisanje krsta u Rimskoj crkvi.

Postoji slaganje sa mnogih strana da Konstantinova vizija krsta nije istorijski tana. Jediniautoritet meu istoriarima koji prenosi tu priu je Euzebije koji je, prema vlastitompriznanju, naginjao moralnoj pouci i bio optuivan kao falsifikator istorije. Meutim, ako jeKonstantin i imao takvu viziju, moemo li da pretpostavimo da je ona dola od Isusa Hrista?Da li bi Knez mira uputio paganskog imperatora da naini ratnu zastavu sa znakom krsta i

da ide da pobeuje i ubija u tom znaku?

Rimsko carstvo, naijem je

elu u to vreme bioKonstantin, opisano je u Svetom pismu kao zver.

Prorok Danilo je video etiri velike zveri koje supredstavljale etiri svetska carstva - Vavilon (lav),Medo-Persiju (medved), Grku (ris) i Rim. etvrta zver,Rimsko carstvo, bila je tako strana da je za nju datsimbol zveri koja nije bila nalik nijednoj drugoj.138 Dakle,sasvim je nelogino da je Hristos rekao Konstantinu dapobeuje sa znakom krsta i tako jaa zverski sistemRima! Ali, ako vizija nije bila od Boga, kako onda moemoda objasnimo Konstantinovo obraenje? U stvari, njegovoobraenje bi trebalo ozbiljno preispitati. Iako je onmnogo uinio za afirmaciju odreenih doktrina i obiajaunutar crkve, injenice jasno pokazuju da on nije bioistinski obraen, u biblijskom smislu te rei. Istoriari seslau da je njegovo obraenje bilo nominalno, ak i

prema savremenim standardima.139Verovatno najoigledniji pokazatelj da on nije bio istinski obraen je injenica da je posle

svog obraenja poinio vie ubistava nevinih ljudi, ukljuujui tu i ubistvo vlastite ene i sina!

Prema Bibliji nijedan ubica nema u sebi trajnog, venog ivota.140 Konstantin se prvo oeniosa Minervom i dobio sina Krispa. Druga ena, Fausta, rodila mu je tri keri i tri sina. Krisp je


29/92

Stranica 29 od92

postao istaknuti vojnik, pa je pomagao svom ocu. Ipak, 326. godine, vrlo kratko nakon to jevodio koncil u Nikeji, Konstantin je naredio da se ubije njegov vlastiti sin. Naime, Fausta jeoptuila Krispa da ju je silovao, ali je to najverovatnije bio samo njen nain da ga skloni s putakako bi se jedan od njenih sinova mogao popeti na presto. Ipak, Konstantinova majka je uspelada ga uveri da se Fausta sama podala njegovom sinu. Zato je Konstantin naredio da Faustu

udave u kadi s vrelom vodom. Otprilike u isto vreme naredio je da se na smrt izbiuje sinnjegove sestre, a da se njen mu zadavi, iako mu je ranije obeao da e mu potedeti ivot.141Ovi dogaaji su u Katolikoj enciklopediji sumirani sledeim reima: ak i nakon

obraenja prouzrokovao je egzekuciju svog uraka Licinija i njegovog sina, kao i Krispa,vlastitog sina iz prvog braka i druge ene Fauste... Nakon itanja o tim okrutnostima, teko jeverovati da je taj isti imperator u jednom dobu svoga ivota imao blage i nene porive; aliljudska priroda je puna suprotnosti.142

Konstantin je donosio odluke u korist hriana: ukinuo je smrtnu kaznu razapinjanjem, aprestala su i progonstva koja su u Rimu postala krajnje okrutna. Meutim, da li je on doneo te

odluke iz hri

anskih uverenja ili je to u

inio izpolitikih

motiva?Katolika enciklopedija

kaeda su neki biskupi, zaslepljeni sjajem dvora, otili tako daleko da su slavili cara kao Bojeganela, kao sveto bie, i proricali da e on, poput Sina Bojeg, vladati na nebu. U skladu sa tim,utvreno je da je Konstantin bio naklonjen hrianstvu uglavnom zbog politikih motiva i daje bio potovan kao prosveeni despot koji je koristio religiju da bi ojaao svoju vladavinu.143

Ovo je bio zakljuak poznatog istoriara Djuranta u vezi sa Konstantinovim obraenjem:Da li je njegovo obraenje bilo iskreno, da li je to bio in religiozne vere ili savreni potezpolitike mudrosti? Verovatnije ovo drugo... On se retko pokoravao ceremonijalnim zahtevimahrianskog bogosluenja. Njegova pisma hrianskim biskupima jasno pokazuju da je onmalo mario za teoloka razmimoilaenja koja su potresala hrianstvo, iako je bio voljan dasprei neslaganja u interesu jedinstva imperije. Tokom svoje vladavine biskupe je tretirao kaopolitike pomonike; sazivao ih je, predsedavao na njihovim koncilima i pristajao da sprovodibilo koje miljenje veine. Pravi vernik bi prvo trebalo da bude hrianin, pa tek ondadravnik; s Konstantinom je bilo obrnuto - hrianstvo je za njega bilo sredstvo, a ne cilj.144

Progonstva nisu unitila hriansku veru, a Konstantin je to dobro znao. Umesto da carstvoneprekidno bude podeljeno zbog sukoba pagana i hriana, zato ne preduzeti takve korake,razmiljao je, da izgleda kao da je nuno pomeati paganstvo i hrianstvo i tako carstvu datiujedinjenu snagu. Postojale su slinosti izmeu dva religijska sistema, pa ak ni simbol krstanije bio faktor koji bi razdvajao. U to vreme krst je ve bio upotrebljavan meu hrianima, a

oboavaocima Mitre u Konstantinovoj vojsci krst nije bio uvredljiv jer su se ve dugo borilipod zastavom s mitraistikim krstom svetla.145

Konstantinovo hrianstvo je bilo puno kompromisa. Iako je uklonio svoj kip iz paganskihhramova i odrekao se rtava koje su mu se prinosile, ipak su ljudi nastavili da ga smatrajuboanstvom. Kao Pontifex Maximus nastavio je nadzor nad neznaboakim bogosluenjem izatiti njegovih prava. U posveivanju Konstantinopolja 330. godine, korien je ceremonijalkoji je bio meavina hrianstva i paganstva. Na trgu je bila postavljena koija boga sunca, aiznad nje Hristov krst. Kovani novac, koji je Konstantin naloio da se izradi, prikazivao je krst,ali i likove Marsa i Apolona. Iako je sebe smatrao hrianinom, nastavio je da veruje u

paganske magine rituale za zatitu etve i isceljenje od bolesti. Svi ovi podaci su navedeni uKatolikoj enciklopediji.146Ipak, koncept po kojem je Rimokatolika crkva rasla i razvijala se,koncept meanja paganstva i hrianstva kao ujedinjene sile, oigledno je povezan s


30/92

Stranica 30 od92

Konstantinom i godinama koje su sledile, tokom kojih se crkva obogatila i uveala svoja dobra.Pria koja je u Rimokatolikoj crkvi najvie uticala na potovanje krsta, ak vie nego ona o

Konstantinovoj viziji, odnosi se na njegovu majku Helenu. Kad je starica imala ve skoroosamdeset godina, ila je na hodoae u Jerusalim. Legenda kae da je tamo pronala trizakopana krsta - Hristov krst i krstove na kojima su bila razapeta dvojica razbojnika. Hristov

krst je bio prepoznat po tome to je, na podsticaj jerusalimskog biskupa Makariosa, udesnoisceljivao, dok druga dva nisu.lanak u Katolikoj enciklopediji kae: Deo pravog krsta ostao je u Jerusalimu stavljen u

srebreni relikvijar; ostatak sa klinovima je morao da bude poslat Konstantinu... jedan odklinova je bio privren za carev lem, a drugi na uzde njegovog konja, da bi se desilo, premanavodu mnogih crkvenih otaca, ono to je pisao prorok Zaharija: U taj dan e na konjskimzvoncima biti napisano: Gospodu posveeno (Zaharija 14:20).147

Ovaj tekst, iako pokuava da ustraje na osnovnim uenjima crkve u vezi s krstom, doputada se prie o otkriu krsta razlikuju i da tradicija (koja se, u stvari, razvila godinama kasnije)

moe uveliko da bude zasnovana na leg

vavilonska misterijska religija-ideologija otpalog hrišćanstva- ralf vudrou

Documents