Šta misle srbi na severu kosova? mozaik nade ... -...

ŠTA MISLE SRBI NASEVERU KOSOVA?

Mozaik nade,

izazova i očekivanja

1

Šta misle Srbi na severu Kosova

Mozaik nade, izazova i očekivanja

2

Autori:

Marko UljarevićAna DelićKatarina JovanovićSvetlana Logar

Mišljenja, stavovi i/ili zaključci ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo i Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

Za izdavača:

Kosovska fondacija za otvoreno društvo Imzot Nikë Prela br. 1310 000 Priština, Kosovo

Više informacija na: www.kfos.org

Istraživanje i izdavanje studije podržale su Kosovska fondacija za otvoreno društvo i Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

Avgust 2014.

Kosovska fondacija za otvoreno društvo; Fondacija za otvoreno društvo, Srbija

3

Percepcija Postojećeg Stanja i Očekivanja za Budućnost 5

Briselski Sporazum 23

Povezivanje 43

Poverenje u Javne Ličnosti i Institucije – Mogući Ambasadori Povezivanja 77

Ključni Nalazi 91

Metodologija 94

SADRŽAJ

4

Šta misle Srbi na severu Kosova?

5


PERCEPCIJA POSTOJEĆEG STANJA I OČEKIVANJA ZA BUDUĆNOST

• Većina građana srpske nacionalnosti iz opština severnog Kosova nezadovoljna je postojećim stanjem i pesimistična u pogledu budućnosti.

• Kvalitet života većina građana ocenjuje kao podjednako loš i u sopstvenim opštinama na severu Kosova i južno od Ibra, ali je pesimizam u pogledu budućnosti znatno veći kada je u pitanju Kosovo uopšte nego kada su u pitanju opštine severnog Kosova u kojima oni žive.

• Najpesimističniji su građani Mitrovice, kako u pogledu pravca u kome se kreće njihova opština tako i u pogledu Kosova uopšte.

• Građane iz opština severnog Kosova češće brinu ekonomski nego politički problemi (sa izuzetkom Mitrovice, u kojoj građane više brine politička nego ekonomska situacija), ali kada su u pitanju razlozi za loš kvalitet života značaj političke situacije znatno se povećava.

• Među razlozima za loš kvalitet života u proseku opet dominiraju ekonomski problemi, ali se problemi u vezi s političkom situacijom navode češće nego što su bili navođeni među problemima koji građane najviše brinu. Građani Mitrovice i Zvečana više ističu političke nego ekonomske probleme kao razlog za nizak kvalitet života. Građani Zubinog Potoka više ističu ekonomske probleme, ali političke probleme navode češće nego što su ih navodili među problemima koji ih najviše brinu.

• Srbi sa severa Kosova vide ekonomske probleme kao dominantne i južno od Ibra, pa bi se ekonomski problemi mogli smatrati tačkom „spajanja” u životima običnih građana, dok se politički problemi uglavnom vezuju samo za sopstvene opštine na severu Kosova.

• Uprkos opažanju ekonomskih problema kao dominantnih problema običnih građana i u opštinama na severu Kosova i južno od Ibra, većina građana Mitrovice i Zvečana smatra da kvalitet života Srba na Kosovu može biti dobar čak i ako Albanci s Kosova žive loše, dok je mišljenje građana Zubinog Potoka i Leposavića o tome podeljeno.

• Odgovornost za stanje na severu Kosova i južno od Ibra građani iz opština severnog Kosova vide gotovo nezavisno jednu od druge. Odgovornost za stanje u svojim opštinama građani prvenstveno pripisuju lokalnim liderima koji su njihove nacionalnosti i vlastima u Beogradu, a za stanje na Kosovu južno od Ibra odgovornost pripisuju vlastima u Prištini.

• Veoma mali procenat smatra da su odgovorni i sami građani jer ne učestvuju dovoljno u političkom životu. Građani smatraju da obični ljudi ne mogu da utiču na promenu stanja jer se odluke donose u Briselu, Beogradu i Prištini, koji su van dometa njihovog uticaja.

6


Većina građana srpske nacionalnosti iz opština severnog Kosova nezadovoljna je postojećim stanjem i pesimistična u pogledu budućnosti. Oko dve trećine Srba sa severa Kosova (69%) ocenjuje da je kvalitet života običnih ljudi u četiri opštine severnog Kosova loš, a oko trećina (31%) da je kvalitet dobar. Građani slično ocenjuju i kvalitet života Albanaca koji žive južno od Ibra – oko trećine (32%) ocenjuje da je kvalitet dobar, dok ostali ocenjuju da je kvalitet loš (44%) ili nisu bili u stanju (nisu želeli) da daju ocenu. Prosečna ocena kvaliteta života građana srpske nacionalnosti sa severa Kosova tek je nešto niža (za 0.6 poena na skali od 1 do 10) od ocena kvaliteta života građana albanske nacionalnosti južno od Ibra (prosečna ocena 4.5, odnosno 5.1) (Grafikon 1.1)

Grafikon 1.1: Ocena kvaliteta života građana u opštinama severnog Kosova i građana Albanske nacionalnosti koji žive južno od Ibra

Sve u svemu, kako biste ocenili kvalitet života običnih građana u svojoj opštini? A šta mislite, kakav je kvalitet života običnih građana albanske nacionalnosti koji žive južno od Ibra? Skala procene: od 1 do 10. Baza: ukupna ciljna populacija.

31 32

69

44

U vašoj opštini Južno od Ibra

Loš kvalitet

Ne znam

Dobar kvalitet

Međutim, građani sa znatno više pesimizma ocenjuju pravac kretanja Kosova uopšte od pravca u kome se kreću njihove opštine. Iako je većina građana pesimistična i u pogledu pravca u kome se kreću njihove opštine (62% ocenjuje da se stvari kreću u lošem pravcu), čak 15% više ocenjuje da se stvari na Kosovu kreću u lošem pravcu (77% ocenjuje da se stvari na Kosovu kreću u lošem pravcu). (Grafikon 1.2)

7


Grafikon 1.2: Ocena pravca u kome se kreću stvari u opštinama severnog Kosova i Kosovu uopšte

Uopšteno gledano, da li biste rekli da se stvari u vašoj opštini kreću u dobrom ili u lošem pravcu? A ako za trenutak razmislite o Kosovu, da li biste rekli da se stvari na Kosovu kreću u dobrom ili u lošem pravcu? Baza: ukupna ciljna populacija

3219

6277

U vašoj opštini Na Kosovu

U lošem pravcu

Ne znam

U dobrom pravcu

Najpesimističniji su građani severne Mitrovice kako u pogledu pravca u kome se kreće njihova opština tako i u pogledu pravca u kome se kreće Kosovo uopšte. Zanimljivo je, međutim, da je u slučaju građana Zubinog Potoka, koji su najoptimističniji u pogledu kretanja sopstvene opšine, nađena najveća razlika u oceni kretanje sopstvene opštine i kretanja Kosova uopšte: čak 24% više smatra da se stvari na Kosovu kreću u lošem pravcu nego što to misli kada je u pitanju njihova opština. (Grafikon 1.3)

8


Grafikon 1.3: Procenat građana koji ocenjuju da se stvari u opštinama severnog Kosova i na Kosovu uopšte kreću u lošem pravcu

69 6452 55

178

24 19

8672 76 74

Mitrovica Leposavić ZubinPotok

Zvečan

U vašoj opštini Razlika Na Kosovu

Problemi koji najviše zabrinjavaju građane iz opština severnog Kosova mnogo su češće ekonomski nego politički. Skoro polovina građana (47%) kao glavni problem svoje opštine spontano je navela ekonomske probleme, dok je 24% navelo neki od političkih problema. (Grafikon 1.4) Među ekonomskim problemima najčešće se navodi nezaposlenost (40%), a još 7% navodi loš životni standard, siromaštvo i ekonomiju uopšte. Među političkim problemima najčešće se navode bezbednost i slobodu kretanja, 12%, dok samo 6% navodi primenu Briselskog sporazuma. Reklo bi se da građane ipak više zabrinjava ekonomska situacija, pre svega nezaposlenost, nego politička, uključujući i bezbednost. (Grafikon 1.4) Osim ekonomskih, 14% građana kao prioritetne vidi i druge probleme s kojima se susreće u svakodnevnom životu (infrastrukturu kao glavni problem navodi 10% građana, a 4% zdravstvo i obrazovanje). Najzad, samo 5% građana kao prioritetan problem vidi korupciju, kriminal i nepoštovanje zakona. (Grafikon 1.4)

9


Grafikon 1.4: Glavi problem građana u opštinama severnog Kosova

Koji je to najznačajniji problem u vašoj opštini, problem koji vas lično najviše zabrinjava? – SPONTANO. Baza: ukupna ciljna populacija.

4%

6%

5%

4%

10%

4%

2%

6%

12%

7%

40%

Ne zna

Drugo

Korupcija, kriminal, nepoštovanje zakona

Zdravstvo, obrazovanje

Infrastruktura (putevi, struja, vodosnabdevanje)

Neizvesnost

Loša politika, nesposobni lideri

Primena Briselskog sporazuma

Bezbednost i sloboda kretanja

Loš životni standard, siromaštvo, ekonomija

Nezaposlenost

Međutim, ova opšta slika problema koji najviše brinu građane severnog Kosova znatno se menja kada su u pitanju Srbi koji žive u Mitrovici. Njih daleko više zabrinjavaju problemi u vezi s političkom situacijom. Čak 43% Srba iz Mitrovice navodi neki problem u vezi s političkom situacijom, a samo 27% problem u vezi s ekonomskim stanjem. U tom pogledu, Srbi iz Mitrovice najviše se razlikuju od građana Zubinog Potoka, među kojima 63% prioritetne probleme vidi u ekonomskoj oblasti, a samo 7% navodi politička pitanja. Upadljivo je, svakako, da bezbednost i slobodu kretanja kao glavni problem navodi čak 25% građana koji žive u severnom delu Mitrovice, dok u ostalim opštinama taj problem navodi između 5% i 6% građana. Primenu Briselskog sporazuma kao problem koji ih najviše zabrinjava navodi čak 13% građana Mitrovice, 7% građana Zvečana i 3% građana Leposavića, dok to kao prioritetan problem nije spontano naveo nijedan građanin Zubinog Potoka. Najzad, i građani Zvečana češće od građana iz Leposavića i Zubinog Potoka navode probleme u vezi s političkim okolnostima, a ređe ekonomske probleme. (Grafikon 1.5)

14% infrastruktura, zdravstvo, školstvo

5% korupcija, kriminal, primena zakona

47% nezaposlenost i ekonomija

24% problemi u vezi s političkom situacijom i Briselskim sporazumom

10


Grafikon 1.5: Glavi problem građana u opštinama severnog Kosova

Koji je to jedan najznačajniji problem u vašoj opštini, problem koji vas lično najviše zabrinjava? – SPONTANO. Baza: ukupna ciljna populacija

Ovakve ocene opšteg stanja na severu Kosova potvrđuju se i tokom diskusija u okviru fokus grupa. Naime, stanovnici tog dela Kosova generalno ocenjuju da situacija u opštinama u kojima žive stagnira ili da se pogoršava. Potpisivanje Briselskog sporazuma i promene koje on donosi, kao i nejasan odnos vlasti u Beogradu prema Srbima s Kosova i njihovom učešću u političkom životu Kosova, izazivaju neizvesnost, koju naši sagovornici navode kao dominantan osećaj u vezi s trenutnim stanjem. Naši sagovornici tokom dubinskih intervjua, istaknuti predstavnici političkog i privrednog života, slažu se da je socijalna situacija veoma loša i da je ogroman broj nezaposlenih najveći problem s kojim se suočavaju građani tog dela Kosova. Oni smatraju da je jedan od glavnih uzroka to što Trepča ne radi, kao i činjenica da proizvodnja ne postoji ni u kom obliku. Generalno, saglasni su da je jedan od najbitnijih izvora prihoda državna administracija i strahuju da će se već loša ekonomska situacija dodatno pogoršati kada Republika Srbija prekine finansiranje. Kada je reč o građanima albanske nacionalnosti koji žive južno od Ibra, Srbi sa severa Kosova kao njihov primarni problem takođe vide ekonomsku situaciju (45%). Svaki deseti kao problem navodi kriminal i korupciju, dok samo 6% kao glavne probleme stanovnika albanske nacionalnosti južno od Ibra vidi u oblasti politike, i to pre svega politike prema Srbima. Upadljivo je opet da više od trećine nije moglo (ili nije želelo) da oceni šta je glavni problem građana u tom delu Kosova. (Grafikon 1.6)

43% 14% 7% 28%

11


Grafikon 1.6: Glavi problem građana Albanske nacionalnosti na Kosovu prema oceni građana Srpske nacionalnosti iz opština severnog Kosova

Šta mislite, koji je to jedan najznačajniji problem građana albanske nacionalnosti koji žive južno od Ibra? SPONTANO. Baza: ukupna ciljna populacija

Nezaposlenost i loša ekonomska situacija, a zatim različite političke okolnosti, najčešće se navode i kao glavni razlozi za loš kvalitet života građana srpske nacionalnosti u opštinama severnog Kosova. I u ovom pogledu nezaposlenost i ekonomski razlozi dominiraju nad političkim okolnostima, koje se ovde ipak navode češće nego među problemima koji najviše brinu građane. Skoro polovina građana – 45%, navodi ekonomske razloge (među kojima dominira nezaposlenost, koju navodi 30%), dok političke razloge navodi oko trećina građana – 32%. (Grafikon 1.7) Uočljivo je, međutim, da među onima koji smatraju političke okolnosti najodgovornijim za loš kvalitet života skoro trećina (10% od 32%) navodi probleme u vezi s lokalnom politikom unutar srpskih opština (nesposobnost lokalnih vlasti i političkih lidera 7%, proioritet ličnih i stranačkih interesa 3%), 13% navodi opštu političku situaciju (bez konkretnijih specifikacija), dok samo 6% navodi bezbednost i napetost, nestabilnost situacije, a 2% politiku Zapada i Albanaca (uključujući i „otetu teritoriju”, „okupaciju”). (Grafikon 1.7)

45%

12


Grafikon 1.7: Glavni razlog lošeg kvaliteta života u opštinama severnog Kosova

Šta mislite, koji je to jedan najvažniji razlog zbog kojeg kvalitet života građana u vašoj opštini nije bolji? – SPONTANO. Baza: oni koji su ocenili kvalitet života ocenom manjom od 8 (87% ciljne populacije)

Građani Mitrovice razloge za loš kvalitet života pre vide u političkim nego u ekonomskim okolnostima i znatno češće od građana drugih opština pominju opštu političku situaciju (21%) i bezbednost i napetost (13%). Političke okolnosti u ovom kontekstu dominiraju i u oceni građana Zvečana: 17% navodi političke okolnosti uopšte, ali češće ističe probleme lokalne vlasti (12%) nego bezbednost i napetost situacije (5%). Uočljivo je, takođe, da građani Zubinog Potoka političke okolnosti češće navode kao razloge za nizak kvalitet života nego što ih navode kao glavne probleme građana. (Grafikon 1.8)

45%

32%

10%

13


Grafikon 1.8: Glavni razlog lošeg kvaliteta života u opštinama severnog Kosova

Šta mislite, koji je to jedan najvažniji razlog zbog kojeg kvalitet života građana u vašoj opštini nije bolji? – SPONTANO. Baza: oni koji su ocenili kvalitet života ocenom manjom od 8 (87% ciljne populacije)

16

45

37

19

3

20

8

25 6

11

3

21

7 9

17

83

912

8

14 2

51 3

85

8 62 1 1

4

Mitrovica Leposavić Zubin Potok Zvečan

Nezaposlenost Loš standard/ siromaštvo Ekonomska/ privredna situacijaLoša politika/ politička situacija Lokalna vlast Bezbednosna situacijaNapetost, nestabilnost Korupcija Kriminal

Većina sagovornika u fokus grupama smatra da je nezaposlenost osnova svih ostalih problema koji se javljaju u njihovim opštinama, što se ogleda i u činjenici da nemogućnost zapošljavanja dominira kao tema i spontano iskrsava i tokom razgovora o drugim uslovima za život na severu Kosova. Mlađi sagovornici te probleme pre svega povezuju s nepotizmom i nužnom partijskom pripadnošću kao preduslovom za dobijanje posla. Uz nezaposlenost uglavnom se navode i loša ekonomska situacija i manjak radničkih prava (rad na sivo i rad na crno). Iako su naši sagovornici mahom naviknuti na višegodišnju nestabilnu bezbednosnu situaciju u svojoj opštini i ne navode je spontano kao teškoću u svakodnevnom životu, većina ipak ističe da je to jedan od osnovnih probema koji se mora rešiti da bi mogao da se nastavi život u tom delu Kosova. Među najčešće navođenim problemima jeste i korupcija, koja svojom sveprisutnošću ometa svakodnevni život i uzrok je tome što se izgubio trag velikom broju investicija namenjenih upravo poboljšanju kvaliteta njihovog života. Glavni razlozi za nizak kvalitet života građana albanske nacionalnosti južno od Ibra takođe se, prema mišljenju građana severnog Kosova, prvenstveno nalaze u ekonomskoj oblasti. Ekonomske razloge navodi 44% građana, dok vlast, političare i lošu politiku navodi 13%. Znatan procenat navodi i korupciju i kriminal (14%). (Grafikon 1.9)

42% 12% 22% 34%

14


Grafikon 1.9: Glavni razlog lošeg kvaliteta života građana Albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu južno od Ibra prema ocenama građana Srpske nacionalnosti iz opština severnog Kosova

Šta mislite, koji je to jedan najvažniji razlog zbog kojeg kvalitet života građana albanske nacionalnosti koji žive južno od Ibra nije bolji? – SPONTANO. Baza: oni koji su ocenili kvalitet života građana albanske nacionalnosti koji žive južno od Ibra ocenom manjom od 8 (54% ciljne populacije)

Uprkos opažanju sličnosti u ekonomskim problemima, pa i problemima korupcije i kriminala kao razlozima za nizak kvalitet života kako u opštinama severnog Kosova tako i južno od Ibra, većina građana severnog Kosova smatra da bi Srbi s Kosova mogli da žive dobro čak i ako Albanci žive loše. Ipak, skoro 40% ne slaže se s takvim mišljenjem. Najveće slaganje s takvim mišljenjem postoji u Mitrovici i Zvečanu (čak 70% građana deli to mišljenje), a najveće neslaganje u Zubinom Potoku (nešto više od polovine građana – 52% ne slaže se a tim mišljenjem) i Leposaviću (44% građana se ne slaže). (Grafikon 1.10)

44%

13%

14%

15


Grafikon 1.10: Slaganje sa stavom da Srbi s Kosova mogu da žive dobro čak i ako Albanci žive loše

U kojoj se meri slažete sa sledećom tvrdnjom: Srbi i Albanci s Kosova žive potpuno odvojene živote i kvalitet života Srba na Kosovu može biti dobar čak i ako Albanci s Kosova žive loše? Baza: ukupna ciljna populacija

56

47

42

70

71

39

52

44

29

19

Total

Zubin Potok

Leposavić

Mitrovica

Zvečan

Slaže se Ne slaže se

U diskusijama u okviru fokus grupa potvrđuju se ovakvi nalazi o percepciji života Albanaca na Kosovu. Srbi sa severa Kosova s kojima smo razgovarali smatraju da Albanci dele istu sudbinu (imaju probleme s nezaposlenošću, životnim standardom, korupcijom, kriminalom, velikim raslojavanjem u društvu…), ali misle da im je u znatno manjoj meri problem bezbednost jer žive u državi u kojoj su većina i u kojoj im je zagarantovana budućnost. Iako smatraju da su problemi njihovih sugrađana albanske nacionalnosti gotovo jednaki njihovim problemima, Srbi ne vide takvo stanje kao moguću tačku spajanja.

„Zavisi gde žive. U gradovima žive bolje i imaju više mogućnosti. Nije ni kod njih sjajno ni bajno. Pričala sam s mladim Albancima iz Prištine, Orahovca, Prizrena. Pričala sam i s mladim ljudima koji žive na selu, a studiraju u gradu. Kažu da im nije bolje. Imaju one na vrhu, bez obzira kako su došli do vrha, i obične i marginalizovane. Njihovi mladi ljudi su, na našu žalost, mnogo zainteresovaniji za rad. Kod nas niko neće da volontira, prvo pitaju koliko će se platiti.”

Naši sagovornici koji su ugledni predstavnici srpske zajednice na severu Kosova u potpunosti se slažu s običnim građanima da albanski živalj južno od Ibra ima problema sa izrazito lošom ekonomskom situacijom i nezaposlenošću. Oni znatno više od običnih građana naglašavaju da je u srpskim opštinama ekonomska situacija bolja i da je upravo ta činjenica demotivišući razlog za integraciju u ostatak kosovskog društva, za koje smatraju da se veoma dugo neće izboriti s ekonomskim problemima.

Ipak, kada su u pitanju objektivne informacije, istaknuti predstavnici Srba sa severa Kosova veruju da se problem javlja posebno kod mlađih ljudi koji nemaju interakciju s Albancima s Kosova.

16


„Kod njih je još gora situacija, strašno. Retko ko radi, firzički radnici zarađuju pet, šest, sedam evra dnevno. Ti ideš da radiš negde 22 dana i zaradiš 120 evra. Ukoliko mislite da u Srbiji postoji jaz između siromašnih i bogatih, znajte da je to na Kosovu možda pet puta više izraženo.” (Privrednik)

Najzad, ocene problema čije bi rešenje najviše doprinelo unapređenju kvaliteta života u opštinama severnog Kosova, a koji su bili ponuđeni na listi, uglavnom su saglasne spontano navedenim razlozima za nizak kvalitet života. U Leposaviću i Zubinom Potoku potpuno dominiraju ekonomski problemi (otvaranje novih radnih mesta, bolji životni standard i smanjenje siromaštva (61% odnosno 63%). U Mitrovici građani podjednako navode bezbednost i slobodu kretanja (27%) i rešenje ekonomskih problema (27%). U Zvečanu je, međutim, do izražaja došao problem kriminala, koji znatno više građana navodi u ovom kontekstu nego spontano, a zatim i zaštite ljudskih prava, problem koji građani spontano uopste nisu navodili. Građani Zvečana podjednako često navode rešenje problema kriminala (31%) i ekonomske probleme (33%), a čak 19% smatra da bi unapređenje ljudskih prava najviše doprinelo boljem kvalitetu života u njihovoj opštini. (Grafikon 1.11)

17


Grafikon 1.11: Problem čije bi rešenje najviše doprinelo unapređenju kvaliteta života u opštinama severnog Kosova

Sada vas molim da razmislite opet o životu u svojoj opštini i da mi kažete za koje od problema s ove liste vi smatrate da su NAJVAŽNIJI za unapređenje kvaliteta života u vašoj opštini? – IZBOR JEDNOG PROBLEMA S LISTE.

22

46

50

26

3

8

3

1

2

9

8

6

27

63

61

33

16

1

3

3

11

6

3

1

27

7

6

4

7

2

1

1

13

6

7

19

20

8

8

20

7

7

9

31

8

6

6

6

15

13

15

37

Mitrovica

Leposavić

Zubin Potok

Zvečan

Otvaranje novih radnihmestaBolji životni standard

Smanjenje siromaštva

EKONOMSKI PROBLEMI

Veća sloboda kretanja

Veća bezbednostgrađanaBEZBEDNOST

Poštovanje zakona

Zaštita građanskih il judskih pravaVLADAVINA PRAVA

Borba protiv kriminala

Borba protiv korupcije

KRIMINAL I KORUPCIJA

Naši sagovornici u diskusijama u okviru fokus grupa imaju ambivalentan odnos prema promeni situacije u svojoj sredini. Naime, većina građana tih opština kooperaciju s vlastima u Prištini ne vidi u pozitivnom svetlu i za njih ona predstavlja integraciju u kosovski državni sistem (kao sredstvo za tu integraciju nečelno vide Briselski sporazum), jer postoji opšti otpor da se sarađuje s Albancima, između ostalog i zbog naviknutosti na trenutni sistem funkcionisanja (dvostruki izvori prihoda, neplaćanje računa za vodu, struju…). Međutim, jedan broj naših sagovornika, posle prvobitnog stava da im je integracija u kosovske institucije neprihvatljiva, ipak se slaže da trenutna situacija (bezakonje, paralelne institucije, neregistrovana vozila, zakon jačeg kao princip po kome se živi u srpskim opštinama…) nije održiva i da će morati da se uredi zarad sveopšteg boljitka.

18


„Onima koji primaju dve plate ne bi odgovaralo da se stvari promene.”

„Meni bi odgovarao status kvo. Ne bih plaćao registraciju i takve stvari.”

„Nismo plaćali vodu i struju, ali kakav smo život imali?”

Uprkos ovakvoj oceni stanja, Srbi sa severa Kosova ipak pokazuju volju da ostanu i da učine ono što moraju da bi se kvalitet njihovog života poboljšao. Čak i kada kažu da bi otišli, mahom kao glavne razloge ne navode specifičnu situaciju na severu Kosova (uništena infrastruktura, međuetnička netrpeljivost, status Srba kao manjinskog naroda, nestabilna bezbednosna situacija), već lošu ekonomsku situaciju i nezaposlenost. Zato uglavnom ne navode Srbiju kao zemlju mogućeg iseljenja već bogatije zemlje EU i okruženja. Većina lidera iz političkog i privrednog života severa Kosova zalaže se, makar deklarativno, za promenu situacije u kojoj se srpsko društvo na severu Kosova nalazi. Smatraju da je promena nužna jer je trenutno stanje neodrživo. Ono o čemu se mišljenja istaknutih ličnosti iz tih opština razlikuju jeste pravac u kom ta promena treba da se odvija. Dok je za jedne jedino rešenje prihvatljivo za srpski živalj autonomija koja bi obezbedila poseban status tim oblastima i direktnu vezu s maticom, za manji deo to je neminovna integracija u kosovsko društvo i maksimalno korišćenje prava konstitutivnog naroda. Odgovornost za stanje na severu Kosova i na Kosovu južno od Ibra građani uglavnom vide nezavisno jednu od druge. Odgovornost za stanje u njihovim opštinama građani prvenstveno pripisuju liderima njihove nacionalnosti (40%) i vlastima u Beogradu (32%), a za stanje na Kosovu južno od Ibra vlastima u Prištini (79%). Samo 9% za stanje na severu odgovornost pripisuje Prištini, a tek 1% za stanje južno od Ibra vlastima u Beogradu. Samo 5% pripisuje Euleksu odgovornost za stanje na severu, a 1% za stanje južno od Ibra. (Grafikon 1.12)

19


Grafikon 1.12: Ko je u očima građana najodgovorniji za stanje u njihovoj opštini i stanje u delu Kosova južno od Ibra

Ko je, prema vašem mišljenju, najodgovorniji za takvo stanje u vašoj opštini?A ko je najodgovorniji za takvo stanje u delu Kosova južno od Ibra? Baza: oni koji su ocenili kvalitet života ocenom manjom od 8 (87% za ocene u svojoj opštini i 58% za ocene u delu Kosova južno od Ibra)

40

10

32

9

79

553 6

1

21

U vašoj opštini Južno od Ibra

Ne znam

Euleks

Sami gradani kojinedovoljno ucestvuju upolitickom životuVlasti u Prištini

Vlasti u Beogradu

Lokalni politicki lideri

Ipak, građani iz severa Mitrovice i Zvečana češće od građana iz Leposavića i Zubinog Potoka odgovornost za stanje na severu Kosova pripisuju vlastima u Prištini (oko 15%). Za razliku od ostalih opština, građani iz severne Mitrovice odgovornost češće pripisuju vlastima u Beogradu (44%) nego lokalnim političkim liderima (27%). (Grafikon, 1.13)

Najzad, veoma mali procenat građana smatra da su odgovorni oni sami jer ne učestvuju dovoljno u političkom životu. I u razgovoru u fokus grupama građani su istakli da obični ljudi ne mogu da utiču na promenu stanja jer se odluke donose u Briselu, Beogradu i Prištini.

20


Grafikon 1.13: Ko je u očima građana najodgovorniji za stanje u njihovoj opštini

Ko je, prema vašem mišljenju, najodgovorniji za takvo stanje u vašoj opštini? A ko je najodgovorniji za takvo stanje u delu Kosova južno od Ibra? Baza: oni koji su ocenili kvalitet života ocenom manjom od 8 (87%)

27

45

49

42

44

28

30

21

14

3

7

15

4

8

3

4

6

4

6

4

Mitrovica

Leposavić

Zubin Potok

Zvečan

Lokalni politički lideri

Vlasti u Beogradu

Vlasti u Prištini

Sami građani

Euleks

U diskusijama u fokus grupama bilo je primetno da Srbi sa severa Kosova kao agense promene ne vide sopstvenu zajednicu, već vlasti u Briselu, Beogradu i Prištini, koje, pre svih, smatraju odgovornima za loše stanje u kom se nalaze. Oni misle da obični građani ne mogu mnogo da učine za poboljšanje sopstvene situacije i da im jedino preostaje da se prilagode onim odlukama koje se donesu na višem nivou odlučivanja. Iako donošenje odluka o vlastitoj sudbini smešta u veće centre moći kakav je Beograd, većina naših sagovornika i u fokus grupama i u individualnim intervjuima ipak iznosi kritički stav da je veliki deo njihovih svakodnevnih problema upravo posledica toga što vlasti u Beogradu ne poznaju lokalne probleme i zato donose odluke koje su loše po Srbe na Kosovu (među njima navode i neke stavke Briselskog sporazuma, pre svega one o novom carinskom sistemu).

“Oni gore ne znaju naše probleme ovde.”

Istaknuti pojedinci iz političkog i privrednog života na severu Kosova dele sličan stav s običnim građanima da je za stanje i status njihove zajednice na Kosovu u najvećoj meri odgovorna vlast u Beogradu. Uglavnom se slažu da Beograd ima odlučujući uticaj na politiku na severu Kosova i da je to negativna pojava. Za razliku od običnih građana oni iznose znatno oštrije mišljenje o tome na koji je način sprovođena politika Beograda prema Srbima u tim oblastima. Iako se uglavnom slažu da je Beograd okrenuo leđa srpskom življu na Kosovu i da je on prepušten sam sebi, mišljenja o posledicama takve situacije veoma se razlikuju.

21


Među istaknutim građanima sa severa Kosova nisu retka ni iracionalna uverenja da će u sledećih 10-15 godina značajno promeniti raspodela snaga na globalnom nivou, i da će Srbija, zahvaljujući, pre svega, Rusiji uspeti da povrati potpunu kontrolu nad Kosovom.

„To je i neminovno, jer kada ti, možda ne retorički, ali de facto pokazuješ da nisi više u fokusu, što je za mene potpuno neverovatno jer ne postoji država koja se odriče 20% svoje teritorije, a naša država se toga odriče veoma lako, i sada još zbog ovih elementarnih nepogoda koje su pogodile Srbiju mi ćemo biti u totalnom zapećku… A i sama činjenica da mi još nemamo imenovanog direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, takođe je neverovatna.” (Privrednik)

„Znam da su me izdali i da su me pustili niz vodu, pa im se ta voda malo vratila po Srbiji. Znači, potpuna izdaja! Nisu se ni potrudili da nešto pregovaraju.” (Sudija)

S druge strane, veliki broj naših sagovornika koji su ugledni predstavnici srpske zajednice, iako kaže da je razočaran stavom Srbije prema njihovoj zajednici i davanjem prioriteta drugim problemima, ima znatno blaže stavove prema dijalogu s drugom stranom. Oni smatraju da je ovakav odnos Beograda smernica za to da se Srbi na ovoj teritoriji uključe u politički život Kosova i tako izbore prava za srpsku manjinu.

„Srbija jeste uz nas, tako misle lokalni, ali zašto nas stavlja onda u ovakav procep i da li ćemo mi biti kolektivno odgovorni ako ne izađemo na parlamentarne izbore. Jer sledeći put kada budemo izlazili na parlamentarne izbore, znaćemo da je Kosovo država, ovo je samo uvod, jer Srbija će ući u Evropu, a mi smo svesni da između ulaska u Evropu i prihvatanja nezavisnosti Kosova stoji znak jednakosti. Javnost možda to još nije shvatila, ali mic po mic mi smo ispunili sve uslove i ući ćemo u Evropu, a usput ćemo i priznati nezavisnost Kosova, jer dole više nema Srba. Setite se samo onih 85% stanovništva koje je uzelo kosovsko državljanstvo. Treba da se uključimo u politčki život i borimo na pametan način da odbranimo što možemo.” (Lokalna administracija)

BRISELSKI SPORAZUM

24


25


BRISELSKI SPORAZUM

• Srbi sa severa Kosova veoma su malo upoznati s odredbama Briselskog sporazuma i za to mahom krive vlasti u Beogradu. Bez obzira na to, većina smatra da taj sporazum ili nije imao efekta na njihov svakodnevni život ili da je negativno uticao, pre svega na bezbednost građana, ali i na carinsku politiku.

• Budući dijalog između Beograda i Prištine se, iako generalno loše, ocenjuje pozitivnije nego Briselski sporazum. Osnovne koristi od tog dijaloga vide se u onim oblastima koje su najveći problem stanovnika severa Kosova – ekonomiji i zapošljavanju, čime se opet potvrđuje da ključna tačka povezivanja može biti ekonomija.

• Od svih odredaba Briselskog sporazuma, najpozitivnije se ocenjuje formiranje Zajednice srpskih opština. Od te zajednice lokalni Srbi sa severa Kosova očekuju rešavanje najvećih problema, pre svega ekonomskih, ali i strahuju da će formiranje Zajednice srpskih opština povećati uticaj prištinskih institucija na srpsku zajednicu i na taj način smanjiti njen integritet.

Velika većina Srba sa severa Kosova, njih tri četvrtine (77%), ili nije uopšte upoznato s Briselskim sporazumom ili je upoznato vrlo malo. Čak 32% stanovnika tog dela Kosova smatra da UOPŠTE NIJE upoznato s odredbama sporazuma. Da je upoznato s Briselskim sporazumom, smatra znatno više građana Mitrovice (31%) i Zvečana (31%) nego onih koji žive u Leposaviću (15%) i Zubinom Potoku (14%). (Grafikon 2.1)

Grafikon 2.1: Stepen upoznatosti građana severa Kosova s Briselskim sporazumom

Koliko ste upoznati s Briselskim sporazumom? Da li znate šta je sve dogovoreno u tom sporazumu? Baza: ukupna ciljna populacija

45 52 44 39 47

32 16 2546

39

7768 69

85 86

17 23 2810 9

69 3

5 4

2231 31

15 14

Total Mitrovica Zvečan Leposavić Zubin Potok

U maloj meri Nimalo Zbir (malo+nimalo)Prilično U potpunosti Zbir (prilično+u potpunosti)

26


Ubedljivo najveći broj Srba sa severa Kosova (75%) kao izvor informacija o Briselskom sporazumu navodi srpske medije. Ostali izvori informacija o toj temi znatno su ređe korišćeni. Naime, razgovor s prijateljima i članovima porodice kao izvor informacija naveo je tek svaki peti stanovnik severa Kosova. Oni visokoobrazovani, kao i oni iz severa Mitrovice i urbanih sredina, znatno su češće od ostalih stanovnika navodili upravo taj izvor informacija kao dominantan. Lokalni politički lideri poslužili su kao izvor informacija samo za 4% Srba sa severa Kosova, dok je dokumenta koja se odnose na pregovore čitalo njih 5%. (Grafikon 2.2)

Grafikon 2.2: Izvor informacija o briselskom sporazumu građana severa Kosova

Iz kojih ste se izvora informisali o Briselskom sporazumu? Višestruki odgovori. Baza: ukupna ciljna populacija

75

18

5

4

4

8

11

68

29

9

5

6

8

11

74

14

1

3

4

11

12

88

5

1

5

5

76

19

7

8

4

3

13

Iz srpskih medija

Iz razgovora sa prijateljima, članovimaporodice

Iz dokumenata koji se odnose napregovore

Od lokalnih političkih lidera

Iz albanskih medija

Drugo

Ne znam

Total

Mitrovica

Leposavić

Zubin Potok

Zvečan

Više od polovine onih Srba iz severnih kosovskih opština koji nisu u potpunosti upoznati s Briselskim spotrazumom (54%) smatra da su za činjenicu da imaju malo informacija o toj temi krive vlasti u Beogradu, koje od javnosti kriju šta je sve dogovoreno. Tek svaki četvrti građanin severa Kosova koji ima manjak informacija o sporazumu (24%) smatra da je uzrok to što se sam nije trudio da se bolje informiše. (Grafikon 2.3)

13

27


Grafikon 2.3: Koga Srbi sa severa Kosova smatraju odgovornim za sopstvenu lošu informisanost o Briselskom sporazumu

Ko je najodgovorniji što niste bolje informisani o sadržaju Briselskog sporazuma? Baza: oni koji nisu u potpunosti upoznati s Briselskim sporazumom (76% od ciljne populacije)

54

24

11

5

7

65

19

11

4

1

52

23

9

3

13

56

19

15

5

4

37

39

13

7

4

Vlasti u Beogradu koje kriju od javnostišta je sve dogovoreno

Ja se nisam dovoljno trudio/la da sebolje informišem

Mediji koji nisu dovoljno informisaligrađane

Lokalni politički lideri

Ne znam

Total

Mitrovica

Leposavić

Zubin Potok

Zvečan

Većina naših sagovornika iz fokus grupa nije upoznata sa sadržajem Briselskog sporazuma. Poznate su im samo neke odredbe, ali ne i detalji niti šta one podrazumevaju. Najviše informacija imaju o onim odredbama koje se odnose na integrisani sudski sistem i carinski sistem, zbog kojih su najviše i zabrinuti. O sprovođenju Briselskog sporazuma, ali i o ostalim temama, informišu se mahom iz srpskih medija. Veliki broj smatra da Beograd ključne informacije o sporazumu krije od njih, kao i da je većina stvari već dogovorena bez konsultacija s njima. Istaknuti pojedinci, predstavnici Srba sa severa Kosova, s kojima smo vodili dubinske intervjue, slažu se da se informacije o Briselskom sporazumu kriju od običnog naroda. Ubeđeni su da je uzrok to što vlasti u Beogradu i lokalni političari žele da lokalni živalj polako privikavaju na činjenicu da je integracija u Republiku Kosovo neminovna.

“Za mene Briselski sporazum nije bio iznenađenje, jedino vidim da se naši iz Beograda, ne znam zbog kojih razloga, ustručavaju da otkriju kompletan sporazum. Postoje stvari koje su jasne, vid-ljive za one koji hoće da vide čemu sve to vodi, ali postoje i stvari koje se otkrivaju na kašičicu. Moje mišljenje je da se to radi zbog lakšeg prihvatanja Briselskog sporazuma.” (Predstavnica NVO sektora)

28


Kada je reč o efektima Briselskog sporazuma, većina običnih građana srpske nacionalnosti u opštinama severnog Kosova (56%) veruje da nije bilo nikakvih značajnih promena u svakodnevnom životu posle potpisivanja tog dokumenta, dok trećina (36%) smatra da se život pogoršao. Samo 5% Srba sa severa Kosova navelo je da im je taj sporazum doneo poboljšanje u svakodnevici. Znatno više stanovnika Mitrovice nego žitelja ostalih opština smatra da se život pogoršao (53%), stanovnici Leposavića više od ostalih građana severa Kosova smatraju da nije bilo promena u svakodnevici (69%), dok stanovnici Zubinog Potoka više nego ostali smatraju da se život poboljšao (10%). (Grafikon 2.4)

Grafikon 2.4: Na koji se način promenio život srba na severu Kosova posle potpisivanja Briselskog sporazuma

Da li se od Briselskog sporazuma svakodnevni život običnih građana srpske nacionalnosti u opštinama severnog Kosova popravio, pogoršao ili nije bilo nikakvih značajnih promena? Baza: ukupna ciljna populacija

5

10

5

5

3

3

5

7

1

58

69

47

43

36

32

20

41

53

56Total

Zubin Potok

Leposavić

Zvečan

Mitrovica

Poboljšao Ne znam Nije bilo nekih značajnijih promena Pogoršao

Oni stanovnici severnih kosovskih opština koji veruju da im se zbog Briselskog sporazuma svakodnevni život pogoršao (36% od ukupne populacije), tu promenu najčešće vide u oblasti bezbednosti i vladavine prava (46%). Zatim sledi ekonomija (35%) i negativni efekti administrativnih promena (35%). (Grafikon 2.5)

29


Grafikon 2.5: Oblasti u kojima se stanje najviše pogoršalo posle potpisivanja Briselskog sporazuma U kojim oblastima života najviše osećate pogoršanje? Višestruki odgovori. Baza: oni koji smatraju da se od Briselskog sporazuma svakodnevni život običnih građana srpske nacionalnosti u opštinama severnog Kosova pogoršao (36% od ciljne populacije)

227

64

322

1111

94

1614

58

27

BezbednostPoštovanje zakona/ ugrožavanje prava/…

Sloboda kretanjaKriminal i korupcija

Politička situacija/ položaj SrbaHapšenja Srba na severu

Neizvesnost/ nesigurnost daljeg opstankaNezaposlenost/ nesigurnost radnog mesta

Pad standardaPovećanje cena

EkonomijaUvođenje carina ( dugo čekanje, dažbine)

Dobijanje dokumenataIntegracija u kosovske institucije

Zdravstvo/ nestašica lekovaObrazovanje

Drugo

Iako samo 5% stanovnika severnih kosovskih opština veruje da im je Briselski sporazum doneo poboljšanje, njih 15% veruje da će nastavak dijaloga Beograda i Prištine doprineti da se svakodnevni život običnih građana srpske nacionalnosti na severu Kosova poboljša. Ipak, većina Srba sa severa Kosova ne veruje da će biti promena (54%), a njih 28% očekuje pogoršanje života. U Leposaviću je znatno više ljudi nego u drugim mestima odgovorilo da ne očekuje bitne promene u svakodnevnom životu (69%), a u Mitrovici i Zvečanu da očekuje pogoršanje u svakodnevnom životu (42% i 40%). Najveći optimizam prema ishodu dijaloga Beograda i Prištine pokazali su građani Zubinog Potoka, od kojih 22% smatra da će nastavak dijaloga dovesti do poboljšanja života. (Grafikon 2.6)

35%

46%

35%

30


Grafikon 2.6: Na koji će način nastavak dijaloga Beograda i Prištine uticati na svakodnevni život Srba na severu Kosova

Šta mislite, da li će nastavak dijaloga Beograda i Prištine doprineti da se svakodnevni život običnih građana srpske nacionalnosti na severu Kosova poboljša, pogorša ili ne očekujete nikakve bitnije promene? Baza: ukupna ciljna populacija

15

22

19

14

11

49

39

69

46

28

28

40

11

42

54Total

Zubin Potok

Zvečan

Leposavić

Mitrovica

Poboljšaće se Ne znam Ne očekujem neke bitnije promene u svakodnevnom životu Pogoršaće se

Od Srba sa severa Kosova koji veruju da će nastavak dijaloga Beograda i Prištine doneti poboljšanje (a takvih je ukupno 15%), čak 70% očekuje poboljšanje u oblasti ekonomije (trećina očekuje da će se, pre svega, to poboljšanje osetiti u zapošljavanju), a zatim sledi bezbednost i vladavina prava (36%). (Grafikon 2.7)

Poboljsace se

31


Grafikon 2.7: Oblasti u kojima Srbi sa severa Kosova očekuju poboljšanje od dijaloga Beograda i Prištine

U kojim oblastima života očekujete poboljšanje? Višestruki odgovori. Baza: oni koji smatraju da će nastavak dijaloga Beograda i Prištine doprineti da se svakodnevni život običnih građana srpske nacionalnosti na severu Kosova poboljša (15% od ciljne populacije)

Od onih koji očekuju pogoršanje prilika zbog nastavka dijaloga Beograda i Prištine (28% od ukupne populacije), trećina veruje da će se te promene odraziti na sve delove društva (33%), a svaka četvrta navedena oblast u kojoj se očekuju promene jeste ekonomija (Grafikon 2.8).

70%

36%

32


Grafikon 2.8: Oblasti u kojima Srbi sa severa Kosova očekuju pogoršanje od dijaloga Beograda i Prištine

U kojim oblastima života očekujete pogoršanje? Višestruki odgovori. Baza: oni koji smatraju da će se zbog nastavka dijaloga Beograda i Prištine svakodnevni život običnih građana srpske nacionalnosti na severu Kosova pogoršati (28% od ciljne populacije)

3310

74

310

96

5554

33

22

211

12

U svim oblastimaZapošljavanje

Uvođenje carina/ promet robe/ povećanje…Životni standard

EkonomijaIntegracija u kosovske institucije

BezbednostPravosuđeZdravstvo

Međuetnički odnosi/ položaj SrbaOpstanak/ sloboda/ politička situacija

ObrazovanjeSloboda kretanja

Lična dokumenta/ registracija vozilaEnergetika

TelekomunikacijeRad policije

Ljudska pravaDrugo

Ne zna

Kada se kaže Briselski sporazum, prvo na šta pomisle naši sagovornici u fokus grupama jeste integracija u novo kosovsko društvo. Za njih reč integracija ima negativnu konotaciju. Oni smatraju da ona zapravo predstavlja početak asimilacije srpskog življa. Usled manjka konkretnih informacija o sporazumu, većina mu pripisuje značenje koje je povezano s priznavanjem nezavisnosti Kosova i kapitulacijom Beograda pred Prištinom.

24%

33


Mnogi izražavaju sumnju da će se dogovor između Beograda i Prištine sprovoditi. Većina onih koji su upoznati sa sporazumom zabrinuta je zbog pojedinih odredaba (pre svega onih o integrisanom sudstvu i carinskom sistemu) i ima otpor prema dijalogu s kosovskim Albancima o zajedničkim institucijama, ali navodi da razume da se mora menjati pristup problemima radi uspostavljanja reda i poboljšanja kvaliteta života.

Istaknuti predstavnici Srba sa severa Kosova imaju izrazito različite stavove prema Briselskom sporazumu. Jedan deo njih smatra da je to početak prisilne asimilacije Srba u kosovsko društvo i da ne može doneti ništa dobro srpskoj zajednici na severu Kosova, dok drugi smatraju da je to, koliko god težak i neravnopravan, ipak prirodan tok stvari i da ne podrazumeva nužno priznavanje Kosova kao nezavisne države, već jedini preostali legitimni vid borbe za prava srpske zajednice na toj teritoriji.

„Taj sporazum, zapravo sporazumi jer ih je bilo više, jeste pokušaj konačne integracije nas u njihovo društvo. Integracije će biti zato što će biti prisilna. Opet se vraćam na tu činjenicu da su ljudi ovde veoma zavisni od države Srbije, i kada je ona pristala na mnogo gore, naravno da će pristati i na inte-graciju. Pristala je na ukidanje institucija Ministarstva unutrašnjih poslova, ukidanje sudova po srpskom sistemu. Šta je to još jedna integracija, to je malo za njih.” (Privrednik)

Kada je reč o dijalogu s albanskom stranom, stiče se utisak da manji broj istaknutih ljudi iz javnog života severnih kosovskih opština kategorički odbija tu ideju. Većina se slaže da se situacija može normalizovati jedino razgovorom s Albancima s juga, a osim ekonomske saradnje, gotovo da i ne postoji druga oblast za koju se može otvoreno reći da je prihvatljiva.

Dok se Briselski sporazum načelno ocenjuje izrazito negativno, njegova konkretizacija, makar u nekim delovima, ima povoljnije ocene. Tako svaki četvrti Srbin sa severa Kosova (24%) veruje da će formiranje Zajednice srpskih opština pozitivno uticati na kvalitet života građana. Znatno je veći procenat onih koji pozitivno ocenjuju formiranje te zajednice nego onih koji joj se protive. Stanovnici Zubinog Potoka i ruralnih krajeva češće nego stanovnici ostalih mesta navode da će se situacija na severu Kosova formiranjem te zajednice poboljšati (34%), dok stanovnici Zvečana (34%) i urbanih sredina češće nego ostali sunarodnici smatraju da će se situacija pogoršati. (Grafikon 2.9)

34


Grafikon 2.9: Uticaj formiranja zajednice Srpskih opština na svakodnevni život građana

Briselski sporazum obezbedio je formiranje Zajednice srpskih opština. Šta očekujete, kako će formiranje zajednice srpskih opština uticati na kvalitet svakodnevnog života građana? Baza: ukupna ciljna populacija

24

34

25

21

20

50

62

41

59

15

6

6

34

20

56Total

Zubin Potok

Leposavić

Zvečan

Mitrovica

Poboljšaće Ne znam Ne očekujem neke bitnije promene u svakodnevnom životu Pogoršaće

Srbi sa severa Kosova koji od formiranja Zajednice srpskih opština očekuju poboljšanje života, pozitivnim promenama nadaju se, pre svega, u oblasti ekonomije (24%), ali i bezbednosti i vladavini prava (28%). (Grafikon 2.10)

35


Grafikon 2.10: Oblasti u kojima Srbi sa severa Kosova očekuju poboljšanje posle formiranja zajednice Srpskih opština

U kojim oblastima života očekujete poboljšanje? Višestruki odgovori. Baza: oni koji smatraju da će formiranje zajednice srpskih opština poboljšati kvalitet svakodnevnog života građana (24% od ciljne populacije)

34

217

32

137

62

1066

53

21

42

Zapošljavanje

Ekonomija

Bolji standardPrivreda/ poljoprivreda

Više novca/ donacijaBezbednost

Poštovanje zakona/ sudstvo

Veća sigurnost/ veća prava/ sloboda/ opstanakSloboda kretanja

ObrazovanjeU svim oblastima

ZdravstvoOdlučivanje na lokalnom nivou/ imaćemo svog

predstavnikaInfrastruktura

Komunikacija/ saradnjaUređenje grada/ izgradnja

Drugo

Ne zna

Oni Srbi sa severa Kosova koji smatraju da će formiranje Zajednice srpskih opština pogoršati kvalitet svakodnevnog života građana, najčešće veruju da će se to osetiti u svim oblastima (32%). Formiranje te zajednice kao slabljenje veze s maticom i jačanje uticaja Prištine na donošenje odluka u opštinama na severu Kosova vidi 16% Srba sa severa Kosova i to je ujedno najčešće navođeni konkretni razlog za negativnu ocenu te odredbe Briselskog sporazuma.

67 %

28 %

36


Grafikon 2.11: Oblasti u kojima Srbi sa severa Kosova očekuju pogoršanje posle formiranja zajednice Srpskih opština

U kojim oblastima života očekujete pogoršanje? Višestruki odgovori. Baza: oni koji smatraju da će formiranje zajednice srpskih opština pogoršati kvalitet svakodnevnog života građana (15% od ciljne populacije)

32

16

14

13

7

6

4

4

3

2

1

1

2

13

U svim oblastima

Diktat Prištine/ gubitak uticaja Srbije

Zapošljavanje/ gubitak radnih mesta

Bezbednost

Obrazovanje

Zdravstvo

Nesposobnost vlasti/ stranačko…

Siromaštvo/ lošiji život

Ekonomija

Međuetnička netrpeljivost/ položaj Srba

Infrastruktura

Korupcija

Drugo

Ne zna

Mišljenja o dobrobiti koju organizovanje Zajednice srpskih opština može da donese Srbima sa severa Kosova veoma se razlikuju. Naime, jedan deo građana kategorički odbija takav vid organizovanja smatrajući ga činom kapitulacije pred Prištinom, priznavanjem nezavisnosti Kosova i pristajanjem na život u okviru novog sistema. Za njih takav status zajednice nedvosmisleno ukazuje na prihvatanje činjenice da više nisu deo Srbije i zatvaranje vrata za bilo kakvu mogućnost da u budućnosti budu nezavisni od ostatka kosovskog društva. S druge strane, oni građani koji smatraju da je dijalog s Prištinom, iako nepoželjan, ipak neminovan da bi se poboljšalo stanje u tim opštinama, veruju da takav vid organizovanja srpskog življa može biti kohezivni faktor za zajednicu i obezbediti zaštitu prava građana koji žive na tom području. Ono što brine i jedne i druge jeste manjak informacija o tome kako ta zajednica treba da funkcioniše, da li su joj ingerencije onakve kao što se prikazuje u medijima ili su to udruženja koja će u praksi biti neformalna i dovesti do velikog gubitka prava srpske manjine. Stanovnike tih opština brine i to što će u podeli vlasti i u tim novoosnovanim zajednicama učestvovati isti ljudi koji su dosad učestvovali u političkom životu, a za koje većina naših sagovornika smatra da su korumpirani i da nisu uspešno štitili prava srpske manjine na Kosovu, što otvara prostor za malverzacije.

37


„Formiranje zajednica. Prvo u javnosti nije iznet pravni status zajednice. Albanski mediji i nji-hovo rukovodstvo šire priču da će formiranje zajednice biti na nivou udruženja građana. Znaju se mogućnosti po kosovskom zakonu. Ako to stalno bude tako, ništa, bez komentara.”

Uticajni predstavnici političkog i privrednog života na severu Kosova slažu se da je saradnja u vidu Zajednice srpskih opština loša za Srbe na tom području jer se na taj način pristaje na status manjine u novoj državi, što je strateški loše po srpsku zajednicu, kao i zato što su to specifične opštine sa različitim problemima i potrebama i da nema smisla da grade zajedničke akcione planove. Jedan od razloga zbog kojih i oni lideri koji se zalažu za participiranje u političkom životu ostatka Kosova imaju negativan stav prema formiranju ove zajednice jeste pitanje korupcije. Oni smatraju da su upravo osnivanjem ove zajednice otvorena vrata za bogaćenje malog broja ljudi, a ne i za poboljšanje života većine građana. Stavovi variraju od sumnjičavosti ovog tipa do toga da je reč o čistoj prevari međunarodne zajednice i da zapravo Zajednica neće imati ni zakonodavnu ni izvršnu ni sudsku vlast – da neće imati nikakva ovlašćenja, već da će biti neformalna tvorevina s manje važnim administrativnim ingerencijama.

„Formiranje Zajednice srpskih opština na način na koji bi trebalo da bude formirana, znači da ima i zakonodavnu i izvršnu vlast, stvorilo bi jedan region koji bi bio autonoman i poprilično nezavisan od ostatka Kosova. Ja, nažalost, veoma sumnjam da će se to desiti jer takvo nešto u krajnjoj liniji ni Evropska unija neće dozvoliti ma kako lideri iz Beograda to predstavljali. Nažalost, mislim da će se to svesti na nivo jednog većeg NVO-a koji će se baviti samo administrativnim pitanjima i ničim drugim.” (Privrednik)

Srbi sa severa Kosova ne očekuju velika poboljšanja života od Briselskog sporazuma, a gotovo sve odredbe o Zajednici srpskih opština veći procenat građana ocenio je kao mere koje će doprineti poboljšanju života nego one koji su rekli da te mere neće imati uticaja na poboljšanje života. Jedina odredba o formiranju te zajednice koja je negativnije ocenjena jeste ona koja podvlači činjenicu da će jedna od obaveza te institucije biti učešće u političkom životu u Prištini. Srbi sa severa Kosova najnegativnije su ocenili one odredbe koje se odnose na integrisano sudstvo i spajanje srpskih i albanskih bezbednosnih struktura. (Grafikon 2.12)

38


Grafikon 2.12: Procena doprinosa pojedinih odredaba Briselskog sporazuma poboljšanju života Srba sa severa Kosova

Koliko će pojedine odredbe Briselskog sporazuma, ukoliko se budu poštovale, doprineti poboljšanju života Srba sa severa Kosova? Baza: ukupna ciljna populacija

24

22

21

11

10

5

4

3

44

44

36

30

37

30

17

29

30

30

46

52

55

60

75

42Formiranje zajednice srpskih opština naKosovu

Zajednica srpskih opština će imati pun nadzoru oblastima ekonomskog razvoja,

obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnogZajednica srpskih opština će imati

predsednika, potpredsednika, skupštinu iveće

Zajednica srpskih opština će imatipredstavničku ulogu pri centralnoj vlasti u

Prištini

Potpisnici se obavezuju na postizanjesporazuma pri telekomunikaciji i energetici

Policija će biti jedinstvena, integrisana uokvire kosovske policije

Pripadnicima drugih bezbednosnih srpskihstruktura biće ponuđeno mesto u

odgovarajućim kosovskim strukurama

Pravosudne vlasti biće integrisane u okvirkosovskog pravnog sistema

Doprineće u velikoj meri U maloj meri će doprineti Ne znam Uopšte neće doprineti

Većina Srba sa severa Kosova negativno ocenjuje uticaj prelaznih sporazuma na živote Srba u tim krajevima. Tek svaki peti Srbin sa severa Kosova očekuje pozitivan uticaj Sporazuma o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma između Kosova i Srbije (18%). Uticaj Sporazuma o slobodi kretanja preko administrativne linije između Kosova i centralne Srbije, prema kom građani s obe strane mogu slobodno da se kreću s ličnim kartama, a i vozila s kosovskim tablicama, uz plaćanje odgovarajućeg osiguranja, takođe se loše ocenjuje. Čak dve trećine Srba sa severa Kosova (67%) veruje da će taj sporazum imati negativan uticaj na živote Srba koji žive na severu Kosova. Sporazume o matičnim i katastarskim knjigama negativno cenjuje 71% ispitanika, dok je najlošije ocenjen Sporazum o prometu robe carinskim zonama – čak 83% Srba sa severa Kosova smatra da će taj sporazum negativno uticati na svakodnevni život. (Grafikon 2.13)

39


Većina uglednih građana severa Kosova slaže se sa stavom običnih građana da je primer integrisane policije za sada pozitivan pokazatelj kako se mirnim putem može postići dogovor između srpske i albanske strane, a koristan za srpsku zajednicu. Međutim, oni u znatno većoj meri nego obični građani izražavaju sumnju u dugotrajnost takvog rešenja jer smatraju da će se broj srpskih policajaca s vremenom smanjivati.

„Ja mogu da vam kažem da sam zadovoljan, smanjio se broj prekršaja, mnogo šta se uradilo, trenutno situacija mnogo je bolja. Kada kažem mnogo bolja, nemojte da mislite da je to sada nešto ekstra, ali u odnosu na ono crno kako je bilo krenulo je malo ka belom. Jednostavno, meni nije došao da bude komandir policije neki Albanac, nego je došao Srbin, 95% u policijskoj stanici su Srbi. Znači, prema strukturi stanovništva proporcionalno je određen broj pripadnika KPS-a. Jednostavno, taj sporazum koji su potpisali sproveden je i nema nikakvih problema. Sigurniji smo i više verujemo našim ljudima pripadnicima KPS-a nego bilo kom drugom koji bi došao sa strane. To su ljudi koji ovde žive i rade, imaju porodice, znači razmišljaju i o bezbednosti svoje porodice čim su tu.” (Privrednik)

Grafikon 2.13: Ocena uticaja prelaznih sporazuma na živote Srba koji žive na severu Kosova

Baza: ukupna ciljna populacija

29 36 35 33

2631 37 505467 71

83

14 10 62

4 1 21

18 10 8 4

Sporazum o uzajamnompriznavanju univerzitetskih

diploma

Sporazum o slobodikretanja preko

administrativne linijeizmeđu Kosova i centralne

SrbijeSporazumi o matičnim ikatastarskim knjigama

Sporazum o prometu robecarinskim zonama

Pozitivno (veoma+uglavnom) Uticaće veoma pozitivnoUticaće uglavnom pozitivno Negativno (veoma+uglavnom)

40


Pitanje dogovora o carinama u velikoj meri utiče na svakodnevni život Srba na severu Kosova. Oni se u fokus grupama mahom žale na to da se sada plaćaju duple carine, da se plaćaju vlastima u Prištini iako je Kosovo zvanično u okviru Srbije i da je inicijalnim sporazumima dogovoreno da je granica sa Srbijom samo administrativne prirode. Najveću bojazan izražavaju zbog lekova koji mogu da se uvezu samo ako je firma registrovana na Kosovu, pa su zbog toga oni znatno skuplji nego ranije. I hrana koja se uvozi iz Srbije znatno je poskupela i to izaziva veliku zabrinutost među Srbima sa severa Kosova. Kao moguću pozitivnu stranu tog sporazuma navodi se to što će se deo novca slivati u kasu buduće Zajednice srpskih opština, pod uslovom da se taj novac ne proneveri već iskoristi za poboljšanje života stanovništva tih opština.

„Pričaju da je Kosovo u sastavu Srbije. Bilo ko da uđe na Kosovo, ako ima robu, ide na carinu nji-hovu i plaća određeni iznos. Lekovi ne mogu da prođu zato što nije registrovano u nekoj agenciji na Kosovu. Naše apoteke treba da budu registrovane kod njih da uvoze lekove iz Srbije. Plate će se smanjivati, cene će u prodavnicama biti više – od lekova do osnovnih životnih namirnica.”

Opšti je stav i među istaknutim građanima srpske nacionalnosti sa severa Kosovada su stavke Briselskog sporazuma o carinskom sistemu izuzetno loše po srpsku zajednicu. Oni u manjoj meri nego obični građani navode simbolički aspekt uvođenja carina između Srbije i severa Kosova. Njihovi argumenti temelje se, pre svega, na ličnom iskustvu (pre svega privatni preduzetnici s kojima smo razgovarali), te smatraju da je primena takvih mera diskriminatorska po Srbe (paušalno određivanje vrednosti robe koje varira u zavisnosti od etniciteta). Oni, takođe, smatraju i da će ovakav sistem biti veliki izvor korupcije, da će novac koji će se slivati u Zajednicu srpskih opština (ako zbilja bude tamo usmeravan) odlaziti u ruke malog broja ljudi, a ne u infrastrukturu, obrazovanje ili zdravstvo, i da će se na taj način još više slabiti srpska zajednica. Kao i obični građani, i oni očekuju da će dodatno poskupeti lekovi i osnovne namirnice koje dolaze iz Srbije.

„Moj prijatelj je uvoznik pneumatika za automobile i čoveku albanski carinici na punktu Jarinje nisu prihvatili izvozničku fakturu srpske firme preko koje izvozi, nego su mu naplatili carinu po nekom njihovom paušalu, koliko oni smatraju da ta guma košta. Čovek mi se jutros žalio, gumu koju on plaća i koja njega košta oko 30 evra, oni su mu obračunavali oko 50 evra, ne mogu da znam tačno, ali razlika je više od petnaestak evra, što je 50% više, i šta se onda dešava?!.” (Privrednik)

„Sever sa svojom populacijom i četiri opštine koje opslužuje nema skener, nema doplerov ultraz-vuk, laboratorije nemaju reagense. Zbog čega je sve to tako? Zbog uvođenja posebnog carinskog sistema i uvoženja, kako oni kažu, svega toga iz Srbije. Zdravstvena ustanova koja ovde nije regis-trovana po kosovskim zakonima ne može ni da dobije papire da bi uvezla sve to što joj treba. To kod njih ne postoji, a nama to treba. Ne postoji mogućnost da se to sredi.” (Lokalna administracija)

Jedna od odrednica sporazuma o kojoj imaju najmanje informacija jeste energetski sporazum. U toj oblasti nadaju se razrešenju pre svega zbog loše situacije sa snabdevanjem energentima, ali i zbog radnih mesta koja su u tom delu Kosova u velikoj meri vezana za eksploataciju ruda i energetiku.

41


Odredba Briselskog sporazuma koja kod stanovništva tih područja izaziva najveću zabrinutost i najveći otpor jeste ona koja se odnosi na integrisano sudstvo. Ljudi su zabrinuti jer smatraju da će takav sistem dovesti do masovnih hapšenja Srba i kao primer često navode slučaj Olivera Ivanovića. Gotovo svi naši sagovornici, iako smatraju da se nekakav sudski sistem mora uvesti da bi se uredila potpuno haotična situacija koja vlada u oblasti zakona, smatraju da će takav način organizovanja sudova imati isključivo negativne posledice po stanovnike srpske nacionalnosti na Kosovu.

„Najviše strahujem od problema s Albancima u pravnom smislu i da će Priština donositi odluke u korist jedne strane. Zato nam treba treća strana da vodi računa o tome.”

I ugledni predstavnici srpske zajednice na severu Kosova smatraju da je odluka o integrisanom sudstvu loša po Srbe na tom području. Iako ističu da su svesni činjenice da je nužno uvesti zakon i red u svakodnevicu na severu Kosova, ipak smatraju da neće biti poštenog suđenja i strahuju za bezbednost i posledice koje će takva odredba imati.

“Ovde imate taj kosovski zakon koji je mnogo liberalniji od bilo kog drugog. Dođu dva svedoka i prijave te da si mu ubio brata i ti ideš u zatvor i truliš u zatvoru 20 godina dok oni to ne otkriju. E, toga se ovde plaše Srbi. Mi smo pre živeli s Albancima, znamo.” (Privrednik)

Kada je u pitanju dogovor o obostranom priznavanju diploma, opšte je mišljenje da u praksi priznavanje diploma ne funkcioniše, ali i da im to nije bitno jer je mala verovatnoća da će se zapošljavati južno od Ibra i da su time više dobili Albanci na jugu Srbije koji studiraju u Prištini nego oni.

„Moj drug je završio Pravni fakultet ovde. Trebalo je da polaže master studije, i da bi mogao da se zaposli, traže mu da overi diplomu s kosovskim pečatom. Nisu hteli da mu overe srpsku diplomu jer je diploma srpska. Rekli su da nemaju sporazum sa Srbijom.”

„Međusobno priznavanje diploma znači da Kosovo prizna srpske a Srbija kosovske diplome, ali nisam video da se to desilo.”

„Čitala sam da sve kao ide u našu korist, priznaće naše diplome. Što bi oni priznavali kada ih je već priznala naša država?”

Istaknuti predstavnici srpske zajednice na severu Kosova slažu se da dogovor o priznavanju diploma ne funkcioniše i da je realnost da se srpske diplome ne priznaju na Kosovu, a izražavaju bojazan i zbog toga što diplome Univerziteta u Prištini sa sedištem u Mitrovici neće biti priznate u onim zemljama koje su priznale nezavisnost Republike Kosovo.

“Koliko je meni poznato, to uopšte ne funkcioniše. Priština ne priznaje fakultetske diplome koje je izdao izmešteni Prištinski univerzitet, privremeno smešten u Kosovskoj Mitrovici, ali zato nema problema da prihvati diplomu bilo kojeg, čak i privatnog fakulteta poput Megatrenda, koja je izdata u Srbiji i da je nostrifikuje. To je jedan od klasičnih primera dualizma razmišljanja, jer oni (kosovske vlasti) imaju neku izvršnu funkciju, a srpska nema, i onda mogu da se kriju iza lažne retorike.” (Privrednik)

42


43


POVEZIVANJE

44


45


POVEZIVANJE

• Srbi sa severa Kosova vide ekonomske probleme kao moguću tačku spajanja između Srba i Albanaca, dok su razlozi zbog kojih Srbi sa severa Kosova ne bi ostvarivali saradnju s Albancima mahom političke prirode.

• Srbi sa severa Kosova procenjuju da se većina njihovih sugrađana protivi kontaktu s Albancima, ali misle da su najveća prepreka saradnji vlasti u Prištini.

• Primetno je da kontakt igra veoma bitnu ulogu: Srbi sa severa Kosova koji su u kontaktu s Albancima imaju i pozitivnije stavove prema pripadncima tog naroda.

• Postoji opšte nepoverenje u političke subjekte, a izraženo je stavom da bi povezivanje s Albancima bilo moguće pre svega preko predstavnika zajednice koji nisu stranačke /političke ličnosti.

Dve trećine Srba sa severa Kosova (68%) veruje da obični ljudi na Kosovu, bez obzira na to da li su Srbi ili Albanci, imaju mnogo zajedničkih problema (kao što su nezaposlenost i nizak životni standard, problemi zdravstvenog sistema i školovanja itd.) koji ih sve podjednako pogađaju. (Grafikon 5.1)

To uverenje znatno češće od proseka dele oni koji žive u ruralnim naseljima, kao i oni koji žive u Zubinom Potoku (88%) i Leposaviću (80%). Naime, dok se u ta dva naselja velika većina građana slaže s tom tvrdnjom, u Mitrovici (52%) i Zvečanu (54%) mišljenja su podeljena. U Mitrovici čak 47% građana smatra da su životni problemi Srba i Albanaca toliko različiti da se ne može govoriti o tome da podjednako pogađaju i jedne i druge. (Grafikon 3.1)

46


Grafikon 3.1: Percepcija problema Srba i Albanaca na Kosovu

Neki kažu da obični ljudi na Kosovu, bez obzira na to da li su Srbi ili Albanci, imaju mnogo zajedničkih problema (nezaposlenost i nizak životni standard, probleme zdravstvenog sistema i školovanja itd.) koji ih sve podjednako pogađaju bez obzira koje su nacionalnosti. Drugi ljudi kažu da su životni problemi Srba i Albanaca na Kosovu toliko različiti da se ne može govoriti ni o jednom životnom problemu za koji bi se moglo reći da podjednako pogađa i jedne i druge. Koje je od tih mišljenja bliže vašem? Baza: ukupna ciljna populacija

68

88

80

54

52

11

13

40

47

28Total

Zubin Potok

Leposavić

Zvečan

Mitrovica

Obični ljudi na Kosovu, bez obzira da li su Srbi ili Albanci, imaju mnogo zajedničkih problema koji ih sve podjednakopogađaju, bez obzira koje su nacionalnosti

Životni problemi Srba i Albanaca na Kosovu su toliko različiti da se ne može govoriti o problemu za koji bi se moglo rećida podjednako pogađa i jedne i druge

Kao probleme koji podjednako pogađaju i Srbe i Albance, građani severnih kosovskih opština ističu u najvećoj meri one ekonomske – čak 84% navedenih odgovora spada u tu oblast. Problem koji pogađa ubedljivo najveći broj građana obeju etničkih zajednica (49%) jeste nezaposlenost. Sledeći problem po učestalosti navođenja (31%) jeste siromaštvo, tj. nizak životni standard. (Grafikon 3.2)

Kriminal kao zajednički problem Srba i Albanaca navodi 10% Srba sa severa Kosova, a korupciju 8%. Probleme koji su vezani za bezbednost i poštovanje prava građana navodi svaki treći građanin severa Kosova (31%). Problemi vezani za političku situaciju i nerešena infrastrukturna pitanja u manjoj meri se percipiraju kao zajednički s pripadnicima albanske zajednice. (Grafikon 3.2)

47


Grafikon 3.2: Percipirani problemi koji podjednako pogađaju i Srbe i Albance

Da li, prema vašem mišljenju, postoje ikakvi problemi u svakodnevnom životu koji podjednako pogađaju i građane srpske nacionalnosti na severu Kosova i građane albanske nacionalnosti koji žive u južnom delu Kosova¬? Višestruki odgovori. Baza: ukupna ciljna populacija.

4931

410

865

25

332221

35

7

Nezaposlenost

Siromaštvo/ nizak standard

Ekonomska/ privredna situacija

Kriminal

Korupcija

Bezbednost

Sloboda kretanja

Bezakonje/ nepoštovanje ljudskih prava/ nepravda

Politička situacija/ loši političari

Zdravstvo

Sveukupna kriza/ neizvesnost/ iseljavanje

Vodosnabdevanje

Infrastruktura ( putevi, struja...)

Međuetnički odnosi/ borba za državu

Loše obrazovanje

Drugo

Ništa/ nema zajedničkih problema

Ne zna/ ne interesuje ga

Stanovnici severne Mitrovice češće od ostalih građana severa Kosova smatraju da su kriminal (16%) i korupcija (11%) zajednički problemi običnih građana obeju nacionalnosti, dok građani Zubinog Potoka znatno češće od drugih navode nezaposlenost (71%), bezbednost (11%) i slobodu kretanja (12%) kao zajedničke probleme Srba i Albanaca. (Grafikon 3.3)

31 %

84 %

48


Grafikon 3.3: Percipirani problemi koji podjednako pogađaju i Srbe i Albance po opštinama

Da li, prema vašem mišljenju, postoje ikakvi problemi u svakodnevnom životu koji podjednako pogađaju i građane srpske nacionalnosti na severu Kosova i građane albanske nacionalnosti koji žive u južnom delu Kosova¬?? Višestruki odgovori. Baza: ukupna ciljna populacija.

42

25

16

11

5

4

46

33

7

5

4

5

71

32

7

9

11

12

50

35

10

8

6

1

Nezaposlenost

Siromaštvo/nizak standard

Kriminal

Korupcija

Bezbednost

Slobodakretanja

Mitrovica

Leposavić

Zubin Potok

Zvečan

Naši sagovornici u fokus grupama takođe smatraju da obični građani obeju nacionalnosti dele iste probleme, s tim što ekonomsku situaciju u svojim opštinama procenjuju kao bolju nego južno od Ibra, a bezbednost kao bolju na teritoriji na kojoj žive Albanci. Iako se slažu da dele gotovo iste probleme s Albancima, skoro svi sagovornici to ne vide kao moguću tačku povezivanja.

U potpunosti su podeljena mišljenja o tome da li većina običnih građana obeju nacionalnosti zapravo želi miran život sa svojim komšijama druge nacionalnosti, dok manji broj ekstremista podstiče nasilje i sprečava normalizaciju međuetničkih odnosa (45%), ili je slučaj obrnut, te oni koji podstiču nasilje i sprečavaju normalizaciju međuetničkih odnosa nisu manjina (42%). (Grafikon 3.4)

Najveći procenat onih koji smatraju da većina stanovnika Kosova, bez obzira na nacionalnu pripadnost, zapravo želi miran život, živi u Zubinom Potoku (67%). Najviše onih koji se ne slažu s tom tvrdnjom registrovano je u severnoj Mitrovici (69%). Od tog procenta skoro trećina (31%) nimalo se ne slaže s navedenom tvrdnjom smatrajući da oni koji su spremni na ekstremizam i nasilje uopšte ne čine manjinu u te dve zajednice. (Grafikon 3.4)

49


Grafikon 3.4: Slaganje s tvrdnjom da većina građana Srpske i Albanske nacionalnosti zapravo želi miran život sa svojim komšijama druge nacionalnosti

Neki kažu da većina običnih građana bilo srpske bilo albanske nacionalnosti zapravo želi miran život sa svojim komšijama druge nacionalnosti, a da samo manji broj ekstremista podstiče nasilje i sprečava normalizaciju međuetničkih odnosa na severu Kosova. Koliko se vi slažete s takvim mišljenjem? Baza: ukupna ciljna populacija

24 18 18 1738

1812 11 14

314229 29 31

69

3451

38 4315

11

1614 8

7

45

67

53 51

22

Total Zubin Potok Leposavić Zvečan Mitrovica

Uglavnom se ne slažem Uopšte se ne slažem Ne slažem se (uopšte+uglavnom)Uglavnom se slažem Potpuno se slažem Slažem se (uopšte+uglavnom)

Za razliku od loše ekonomske situacije, za koju većina smatra da je zajednička za pripadnike obeju etničkih zajednica, najveći broj Srba sa severa Kosova smatra da su političari i generalno politička zbivanja i interesi ono što u najvećoj meri razdvaja Srbe sa severa i Albance južno od Ibra (25%). U političke razloge možemo ubrojati i proglašenje nezavisnosti Kosova, koje kao razlog razdvajanja navodi 6%, a nacionalizam takođe 6%. Drugi najčešći razlog jesu posledice ratnih zbivanja koje je navelo 11% građana, a prošlost, nasilje i mržnju navodi još ispitanika – dugotrajnu međuetničku mržnju navodi 8%, terorizam, zlodela i nasilje 5%, prošlost, podele i sukobe 2%. Kada su u pitanju fizičke prepreke kao razlog razdvajanja, 9% građana navodi slobodu kretanja, a još 1% most i barikade. (Grafikon 3.5)

Nepremostive kulturne razlike javljaju se u malom procentu kao razlog zbog kog Srbi i Albanci ne mogu zajedno živeti – 4% građana severa Kosova smatra da je religija jedan od uzroka razdvajanja, mentalitet, kulturu i jezik navodi 3%, a generalno nerazumevanje i neprihvatanje 5% ispitanika. (Grafikon 3.5)

50


U Mitrovici se znatno više ljudi nego u ostalim mestima složilo da su tačka razdvajanja pre svega posledice ratnih zbivanja. Za stanovnike Leposavića to su znatno češće nego kod ostalih politika i nacionalizam, a za žitelje Zubinog Potoka razlog je sloboda kretanja.

Grafikon 3.5: Problemi koji najviše razdvajaju Srbe i Albance

Koji problemi, prema vašem mišljenju, najviše razdvajaju Srbe koji žive na severu i Albance koji žive na jugu Kosova? Višestruki odgovori. Baza: ukupna ciljna populacija.

2511

98

76

65

544

33

21

47

Politika/ političari/ politički lideri, vlastPosledice ratnih dešavanja

Sloboda kretanjaDugotrajna etnička netrpeljivost/ mržnja

BezbednostNacionalizam

Proglašenje nezavisnosti Kosova/ status…Terorizam, ekstremističke grupe/ zlodela,…

Nerazumevanje/ neprihvatanje/ različiti…Religija, veroispovest

Neravnopravnost Srba/ nerešena pravna…Mentalitet/ kultura/ jezik/ običaji

Nepoverenje između Srba i AlbanacaProšlost podele, sukobi

Most/ granice/ barikadeDrugo

Ne zna

Nalazi iz fokus grupa pokazuju da postoji vidan otpor razmatranju mogućeg povezivanja s Albancima. Uglavnom se dijalog s Albancima posmatra kao politički čin, a inicijalno se ne razmatra kao mogućnost povezivanja običnih stanovnika Kosova radi olakšavanja i poboljšavanja svakodnevnog života. Utisak je da većina naših sagovornika smatra da dijalog s drugom stranom simbolički predstavlja prihvatanje novonastale kosovske države i konačno odvajanje od matice nego što je kategorički protiv ikakvog oblika saradnje sa sugrađanima albanske nacionalnosti.

Sagovornici u fokus grupama kao tačke razdvajanja pre svega navode ratna zbivanja i zločine i nerešeno pitanje nestalih osoba, manjak želje za iskrenim dijalogom s druge strane, ali i međusobne velike kulturne razlike, odnos prema srpskoj kulturnoj baštini i jezik, koji kao barijeru znatno češće navode mlađi sagovornici. Naime, većina mladih stanovnika severa Kosova ističe da ne poznaje vršnjake albanske nacinalnosti i da ne zna albanski jezik, kao što ni mlađi Albanci ne znaju srpski, pa to vide kao objektivnu prepreku za saradnju.

51


Kada je u pitanju kontakt s Albancima južno od Ibra, kod istaknutih predstavnika srpske zajednice na severu Kosova javlja se znatno manji otpor prema takvoj ideji nego kod običnih građana, ali su stavovi i dalje podeljeni. Naime, na osnovu dubinskih intervjua stiče se utisak da se svi slažu da je Kosovo de jure deo Srbije, a de fakto deo nove kosovske države, i da je neminovan neki vid dijaloga s novim kosovskim društvom radi obezbeđivanja opstanka srpske zajednice. Mišljenja su podeljena oko toga kakav taj dijalog treba da bude, kog obima i koliko dubok.

Za većinu Srba sa severa Kosova tačke spajanja sa sugrađanima albanske nacionalnosti mogu biti, pre svega, iz oblasti ekonomije (43%). Kao najistaknutija oblast eventualne saradnje spominje se trgovina, koju je navelo 15% stanovnika severnih kosovskih opština, ali tu su i nezaposlenost (11%), privredni problemi (11%), životni standard/siromaštvo (4%) i poslovni interesi (2%). (Grafikon 3.6)

Sve ostale oblasti, uključujući i političke razloge, građani severa Kosova u znatno manjoj meri vide kao moguća polja saradnje. Treba imati na umu i da svaki deseti Srbin s Kosova spontano kaže da je saradnja s Albancima nemoguća i da ne postoji oblast oko koje bi Srbi ili Albanci mogli uspostaviti saradnju (10%). Upadljivo je velik i broj onih koji navode da ne znaju (ili odbijaju da odgovore) u kojim bi oblastima saradnja s Albancima bila moguća (16%). (Grafikon 3.6)

Stanovnici Mitrovice u znatno većoj meri nego ostali smatraju da bi to mogla da bude oblast vodosnabdevanja i infrastrukturni projekti.

Jedna od tema koje vide kao zajedničke i kao osnovu za dalji dijalog jeste obostrano izlaženje u susret kad je posredi pitanje nestalih ili razmene tela žrtava minulog rata. To smatraju jednim od preduslova za dijalog na ostalim poljima.

Stiče se utisak da se naši sagovornici ne protive toliko individualnom povezivanju između Albanaca i Srba koliko saradnji koja je simbolička, koja reprezentuje etnicitet, nacionalnu pripadnost i dve kulture. Dakle, utisak je obični građani sa severa Kosova ne smatraju da je saradnja koja podrazumeva kontakte u svakodnevici (trgovinu, razmenu usluga, prijateljski kontakt sa pojedincima albanske nacionalnosti...) neostvariva, ali postoji vidan otpor da se pristane na one oblike saradnje koji impliciraju pripadnost naciji, grupna dešavanja, interakcije koje su pod nacionalnim obeležjima.

52


Grafikon 3.6: Oblast u kojoj bi bila moguća saradnja između Srba i Albanaca

Ako biste morali da navedete samo jednu stvar oko koje bi, prema vašem mišljenju, obični ljudi s Kosova mogli da se slože, bilo da su Srbi bilo Albanci, i da sarađuju na rešavanju nekog problema, koji bi to problem bio? Baza: ukupna ciljna populacija

15

11

11

5

4

4

3

3

3

2

2

2

2

2

1

1

1

2

10

16

Trgovina

Problem nezaposlenosti

Ekonomski/ privredni problemi

Vodosnabevanje/ infrastrukturni projekti

Bolja budućnost/ bolji život

Životni standard/ siromaštvo

Bezbednost/ sloboda kretanja

Borba protiv korupcije/ kriminala

Poštovanje zakona/ rešavanje pravnih pitanja

Poslovna saradnja/ poslovni interesi

Poboljšanje medjuetničkih odnosa

Zaštita životne sredine

Oblasti kulture, sporta...

Pitanje statusa/ podele Kosova

Konkurisanje za donacije EU/ finansiranje…

Politika/ smena loše vlasti

Sve što je od zajedničkog interesa

Drugo

Ništa/ saradnja je nemoguća

Ne zna

Iako više od dve trećine Srba sa severa Kosova iznosi mišljenje da s običnim građanima albanske nacionalnosti deli zajedničke probleme, ipak većina (60%) smatra da su u svakodnevnom životu u sličnijoj poziciji sa Srbima u Srbiji nego s Albancima južno od Ibra. (Grafikon 3.7)

Među onima koji smatraju da su ipak u sličnijoj poziciji sa sugrađanima albanske nacionalnosti, najviše je stanovnika Mitrovice (13%) i Zubinog Potoka (13%). (Grafikon 3.7)

53


Grafikon 3.7: S Kim smatraju da su u sličnijoj poziciji – Albancima s Kosova ili srbima koji žive u Srbiji

Sve u svemu, kada razmislite o problemima s kojima se vi lično svakodnevno suočavate, da li biste rekli da ste u sličnijoj poziciji s običnim građanima Albancima koji žive na Kosovu ili s običnim građanima Srbima koji žive u Srbiji? Baza: ukupna ciljna populacija

8

13

13

4

2

13

19

5

8

20

16

12

12

21

16

60

54

70

63

57

Total

Mitrovica

ZubinPotok

Leposavić

Zvečan

Sa Albancima sa Kosova Ne znam Ni sa jednima ni sa drugima Sa Srbima koji žive u Srbiji

Svaki treći Srbin sa severa Kosova (30%) smatra da bi više kontakata između običnih ljudi srpske i albanske nacionalnosti popravilo odnose između te dve zajednice. Ipak, većina (55%) iznosi mišljenje da kontakt ne bi ništa promenio u odnosima. Treba istaći da je samo 10% građana severa Kosova iznelo izrazito negativan stav prema takvoj vrsti kontakta jer smatra da bi kontakt samo dodatno pogoršao odnose između Srba i Albanaca. (Grafikon 3.8)

54


Grafikon 3.8: Na koji bi način više kontakta između Srba i Albanaca uticalo na odnose između te dve zajednice

Da li bi, prema vašem mišljenju, više kontakata između običnih ljudi srpske i albanske nacionalnosti popravilo odnose, još više pokvarilo odnose ili ništa ne bi promenilo? Baza: ukupna ciljna populacija.

30

1055

5Popravilo

Još više pokvarilo

Ne bi ništapromenilo

Ne znam

Kada se o kontaktima s Albancima govori u kontekstu rešavanja problema u svakodnevnom životu, procenat onih Srba sa severa Kosova koji pozitivno vide međuetničku saradnju raste na 40%. Zanimljivo je da stanovnici Zubinog Potoka znatno češće od proseka (58%) smatraju da bi uspostavljanje kontakta s kosovskim građanima albanske nacionalnosti olakšalo makar neke probleme u svakodnevici. (Grafikon 5.9)

Grafikon 3.9: Da li bi uspostavljanje kontakta s Albancima olakšalo svakodnevicu

Neki ljudi iz opština na severu Kosova u kojima većinu čine Srbi kažu da dok se rešavaju velika i važna pitanja u Briselu, život svejedno ide dalje i da bi uspostavljanje kontakta s građanima albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu olakšalo bar neke probleme u svakodnevnom životu. Koliko se vi slažete s takvim stavom? Baza: ukupna ciljna populacija

19

32

51

40

37

3

9

17

25

42

58

55

3

Uopšte se ne slažem

Uglavnom se ne slažem

Ne slažem se(uglavnom+uopšte)

Slažem se(uglavnom+potpuno)

Uglavnom se slažem

Potpuno se slažem

Ne znam

Total

Zubin Potok

55


Međutim, iako mnogi smatraju da bi kontakt s Albancima olakšao neke probleme, čak tri četvrtine Srba sa severa Kosova (76%) veruje da bi stav njihovih sugrađana prema uspostavljanju bilo kakvog kontakta s građanima albanske nacionalnosti iz ostatka Kosova bio negativan.

Grafikon 3.10: Procena stava ostalih sugrađana o kontaktu s Albancima iz ostatka Kosova

Šta mislite, kakav bi bio stav vaših sugrađana sa severa Kosova prema uspostavljanju bilo kakvog kontakta s građanima albanske nacionalnosti iz ostatka Kosova? Baza: ukupna ciljna populacija

45

32

76

20

17

3

4

Velika većina bi se protivila

Većina bi se protivila ali bi…

Većina bi se protivila (1+2)

Većina bi podržala (3+4)

Većina bi podržala ali bi se…

Velika većina bi podržala

Ne znam

Uprkos uverenju da većina njihovih sugrađana ne bi podržala kontakt s Albancima, ipak 71% smatra da bi uspostavljanje bilo kakve saradnje u bilo kojoj oblasti bilo moguće. Od ukupnog broja ispitanika, 21% smatra da je saradnja u potpunosti moguća. Najviše onih koji misle da je saradnja moguća živi u Zubinom Potoku (87%).

56


Grafikon 3.11: Da li bi bilo moguće uspostavljanje saradnje između Srba i Albanaca u bilo kojoj oblasti

Bez obzira na vaš stav prema uspostavljanju kontakta s Albancima, šta mislite, da li bi uspostavljanje bilo kakve saradnje u bilo kojoj oblasti bilo moguće? Baza: ukupna ciljna populacija

17 11 15 1224

102

9 1710

26

1325

2934

5062 54

40 46

21

2517

28 20

71

87

71 68 66


Skoro nemoguće Sasvim nemoguće Nemoguće (1+2)Moguće, ali teško Bilo bi moguće Moguće (3+4)

Zanimljivo je da uprkos ranije iznetom uverenju da bi većina njihovih sugrađana negativno reagovala na uspostavljanje saradnje s Albancima, kao glavnu prepreku saradnji Srbi sa severa Kosova ipak vide vlasti u Prištini (35%), pa tek onda svoje sugrađane (19%).

57


Grafikon 3.12: Glavna prepreka saradnji između Srba i Albanaca

Ko bi, prema vašem mišljenju, bio glavna prepreka takvoj saradnji? Ko bi se, prema vašem mišljenju, najviše suprotstavljao saradnji s kosovskim Albancima? Baza: ukupna ciljna populacija

35

19

14

11

7

5

2

1

1

5

59

42

52

47

20

33

18

3

8

5

Vlasti u Prištini

Većina građana srpske nacionalnosti sa Kosova

Većina građana albanske nacionalnosti sa kosova

Kriminalne grupe

Vlasti u Beogradu

Lokalni lideri opština u kojima većinski žive Albanci

Lokalni lideri opština u kojima većinski žive Srbi

Drugo

Crkva

Ne znam

Prvi navedeniSvi navedeni

Građani Mitrovice češće od proseka navode obične građane obeju nacionalnosti kao nekoga ko bi se najviše protivio uspostavljanju saradnje. S druge strane, građani Leposavića češće od proseka smatraju da su prepreka saradnji kriminalne grupe i lokalni lideri iz redova Srba.

58


Grafikon 3.13: Glavna prepreka saradnji između Srba i Albanaca

Ko bi, prema vašem mišljenju, bio glavna prepreka takvoj saradnji? Ko bi se, prema vašem mišljenju, najviše suprotstavljao saradnji s kosovskim Albancima? Višestruki odgovori. Baza: ukupna ciljna populacija

52

68

30

54

39

16

16

10

2

2

58

36

59

33

27

22

24

5

4

9

66

51

48

47

37

14

16

18

4

0

69

59

51

32

28

25

12

0

4

5

Vlasti u Prištini

Većina građana albanske nacionalnosti sa kosova

Kriminalne grupe

Većina građana srpske nacionalnosti sa Kosova

Lokalni lideri opština u kojima većinski žive Albanci

Vlasti u Beogradu

Lokalni lideri opština u kojima većinski žive Srbi

Crkva

Drugo

Ne znam

Mitrovica

Leposavić

Zubin Potok

Zvečan

Ukoliko bi se ipak otvorile mogućnosti za neki oblik saradnje između opština severnog Kosova u kojima većinski žive Srbi i ostalog dela Kosova u kom većinski žive Albanci, trgovina bi ubedljivo bila najprihvatljivija oblast u kojoj bi saradnja najpre mogla da se realizuje (41%). Među najčešćim odgovorima su i ekonomija (13%) i otvaranje radnih mesta (11%). Primetno je da čak 17% građana severnih kosovskih opština ne zna u kojoj bi oblasti saradnja bila moguća. (Grafikon 3.14)

59


Grafikon 3.14: Oblasti potencijalne saradnje između Srba sa severa Kosova i Albanaca u ostatku Kosova

Ukoliko bi se ipak otvorile mogućnosti za neki oblik saradnje između opština severnog Kosova u kojima većinski žive Srbi i ostalog dela Kosova u kom većinski žive Albanci, u kojim bi oblastima, prema vašem mišljenju, to najpre moglo da se realizuje? Višestruki odgovori. Baza: ukupna ciljna populacija

41

1311

85444

333333222222221

34

17

TrgovinaEkonomija

Otvaranje radnih mestaInfrastruktura

KulturaŠverc

Pokretanje privrede/ industrijaElektroprivreda/ energetika

Poslovna saradnja/ biznisVodosnabdevanje

SportBezbednost/ sloboda kretanja

Uvođenje reda, zakona/ poštovanje pravaPoljoprivreda

Putna infrastrukturaOblasti obrazovanja, zdravstva...

KriminalProjekti NVO, EU/ zajednički projekti

Urbanizam/ izgradnjaZaštita životne sredine

Saradnja, međuljudski odnosi, vraćanje…Rešavanje siromaštva/ niskog standarda

Povratak raseljenih/ informacije o nestalimaDrugo

Ništa/ saradnja je nemogućaNe zna

Iako su iskazali najveći skepticizam prema ostvarivanju saradnje s Albancima u bilo kojoj oblasti, građani severne Mitrovice, u proseku, znatno češće od ostalih građana severa Kosova navode raznovrsne oblasti u kojima bi se saradnja najpre uspostavila ukoliko bi se za to otvorila mogućnost (otvaranje radnih mesta, infrastruktura, kultura, šverc, pokretanje privrede/industrije, elektroprivreda / energetika, poslovna saradnja / biznis, vodosnabdevanje). (Grafikon 3.15)

60


Grafikon 3.15: Oblasti potencijalne saradnje po opštinama

Ukoliko bi se ipak otvorile mogućnosti za neki oblik saradnje između opština severnog Kosova u kojima većinski žive Srbi i ostalog dela Kosova u kom većinski žive Albanci, u kojim bi oblastima, prema vašem mišljenju, to najpre moglo da se realizuje? Višestruki odgovori. Baza: ciljna populacija

39

4

18

17

11

2

9

5

5

9

9

34

18

5

3

2

7

1

5

2

1

2

59

16

12

4

4

6

1

4

44

15

12

5

4

4

3

1

4

1

6

Trgovina

Ekonomija

Otvaranje radnih mesta

Infrastruktura

Kultura

Šverc

Pokretanje privrede/ industrija

Elektroprivreda/ energetika

Poslovna saradnja/ biznis

Vodosnabdevanje

........

Ništa/ saradnja je nemoguća

Mitrovica

Leposavić

Zubin Potok

Zvečan

U skladu s prethodnim nalazima, kada je saradnja s Albancima južno od Ibra u pitanju, najveću podršku Srba sa severa Kosova imali bi razni oblici privredne saradnje, kao što su trgovina i nabavka robe po povoljnijim cenama (58%), otvaranje novih radnih mesta (56%) i zajedničko učestvovanje u projektima unapređenja kvaliteta života koje finansira međunarodna zajednica (53%). Najmanje podrške od ponuđenih oblasti imala bi saradnja u kulturi i sportu. Protiv kulturne saradnje bilo bi 69% stanovnika severa Kosova, a protiv zajedničkih sportskih takmičenja 72%. (Grafikon 3.16) Većina naših sagovornika u fokus grupama smatra da još nije vreme za masovna okupljanja (koncerte, festivale...), ali da je moguće organizovati okupljanja koja bi povezivala manji broj ljubitelja određenih umetnosti. Svoj otpor prema povezivanju u toj oblasti objašnjavaju strahom da bi, ako bi došlo do sukoba, umetnost mogla pasti u drugi plan i da bi to onemogućilo buduća zbivanja sličnog tipa.

61


Kada je u pitanju stav istaknutih predstavnika Srba sa severa Kosova o povezivanju u oblastima koje nisu trgovina i poslovanje, opšte mišljenje je da je suviše rano za kulturnu saradnju. Među mladim ljudima koji nisu imali iskustvo suživota postoji veliki otpor prema Albancima i stav da kulturne i jezičke razlike još više produbljuju taj jaz.

Slažu se da treba da postoji kulturna razmena, ali smatraju da će do nje spontano doći s vremenom povezivanjem u drugim oblastima. Svi se slažu da je najmanja verovatnoća da će biti organizovani zajednički sportski događaji.

Grafikon 3.16: Stav prema uspostavljanju kontakta između Srba i Albanaca u određenim oblastima

Ukoliko bi došlo do pokušaja uspostavljanja kontakta između građana srpske nacionalnosti koji žive u četiri opštine severnog Kosova i kosovskih Albanaca u sledećim oblastima, da li biste vi to podržali? Baza: ukupna ciljna populacija

62


Ako obratimo pažnju na strukturu odgovora onih ispitanika koji bi podržali saradnju sa sugrađanima albanske nacionalnosti, vidimo da najveći deo čine oni koji pružaju umerenu podršku (uglavnom podržavaju saradnju). (Grafikon 3.17)

Grafikon 3.17: Struktura pozitivnih odgovora stava prema uspostavljanju kontakta između Srba i Albanaca u određenim oblastima

Ukoliko bi došlo do pokušaja uspostavljanja kontakta između građana srpske nacionalnosti koji žive u četiri opštine severnog Kosova i kosovskih Albanaca u sledećim oblastima, da li biste vi to podržali? Baza: ukupna ciljna populacija

17

19

28

33

37

42

41

45

7

7

6

9

9

11

15

14

23

26

35

41

45

53

56

58

Sportska takmičenja

Kultura i zabava (koncerti, izložbe, itd.)

Zajedničko učestovanje u projektima kojefinansiraju kosovske institucije a koji bi se bavili

unapređenjem kvaliteta života građana i srpske i…

Saradnja srpskih i albanskih nevladinih organizacijana rešavanju problema koji pogađaju građane obe

nacionalnosti

Saradnja lokalnih srpskih i albanskih lidera narešavanju zajedničkih problema

Zajedničko učestovanje u projektima koje finansirameđunarodna zajednica a koji bi se bavili

unapređenjem kvaliteta života građana i srpske i…

Saradnja srpskih i albanskih preduzetnika sa Kosovasa ciljem da se unaprede poslovni odnosi kako bi se

otvorila nova radna mesta za Srbe i Albance na…

Saradnja srpskih i albanskih preduzetnika sa Kosovasa ciljem da se olakša trgovina i nabavka roba po

povoljnijim cenama kako za Srbe, tako i za…

Uglavnom bih podržao Podržao bih u potpunosti Sum (uglavnom+u potpunosti)

Najveću podršku saradnji, u gotovo svim oblastima, daju stanovnici opštine Zubin Potok, dok su stanovnici opštine Leposavić dali ispodprosečnu podršku saradnji u svim oblastima. (Grafikon 3.18)

63


Grafikon 3.18: Stav prema uspostavljanju kontakta između Srba i Albanaca u određenim oblastima po opštinama

Ukoliko bi došlo do pokušaja uspostavljanja kontakta između građana srpske nacionalnosti koji žive u četiri opštine severnog Kosova i kosovskih Albanaca u sledećim oblastima, da li biste vi to podržali? Podržali bi ( 3 + 4 ). Baza: ukupna ciljna populacija

58

56

53

45

41

35

26

23

46

50

40

40

24

26

18

22

71

61

67

62

55

51

25

28

Saradnja srpskih i albanskih preduzetnika sa Kosova saciljem da se olakša trgovina i nabavka roba po

povoljnijim cenama kako za Srbe, tako i za Albance…Saradnja srpskih i albanskih preduzetnika sa Kosova sa

ciljem da se unaprede poslovni odnosi kako bi seotvorila nova radna mesta za Srbe i Albance na KosovuZajedničko učestovanje u projektima koje finansira

međunarodna zajednica a koji bi se bavili unapređenjemkvaliteta života građana i srpske i albanske…

Saradnja lokalnih srpskih i albanskih lidera na rešavanjuzajedničkih problema

Saradnja srpskih i albanskih nevladinih organizacija narešavanju problema koji pogađaju građane obe

nacionalnostiZajedničko učestovanje u projektima koje finansirajukosovske institucije a koji bi se bavili unapređenjem

kvaliteta života građana i srpske i albanske…

Kultura i zabava (koncerti, izložbe, itd.)

Sportska takmičenja

Total

Leposavic

Zubin Potok

U skladu s niskim poverenjem u osobe iz političkog života, Srbi sa severa Kosova smatraju da su ugledni građani koji su nestranačke ličnosti najpogodniji da u njihovo ime započnu kontakt s Albancima u ostatku Kosova (22%). Za njima slede nevladine organizacije (19%), a zatim i predstavnici opštinske samouprave (18%). (Grafikon 3.19)

64


Grafikon 3.19: Institucije, organizacije i pojedinci najpogodniji da uspostave međuetnički kontakt

Koje bi institucije, organizacije ili pojedinci, prema vašem mišljenju, bili najpogodniji da uspostave kontakt između građana srpske nacionalnosti koji žive u četiri opštine severnog Kosova i kosovskih Albanaca? Baza: ukupna ciljna populacija

22

19

18

17

7

6

11

Ugledni gradjani izvan politike(nestranačke ličnosti)

Nevladine organizacije

Predstavnici opštinske samouprave

Lideri lokalnih političkih stranaka

Verske vođe

Drugo

Ne znam

Za gotovo tri četvrtine Srba sa severa Kosova bilo bi značajno da mogu slobodno i bezbedno da se kreću kroz delove Kosova u kojima većinski žive Albanci.

Važnost slobodnog kretanja posebno ističu stanovnici severne Mitrovice (82%), dok je stanovnicima Leposavića, tradicionalno i geografski više upućenim na oblast Raške, slobodno kretanje kroz teritorije naseljene Albancima manje važno od proseka (52% smatra da je važno). (Grafikon 3.20)

65


Grafikon 3.20: Važnost slobode i bezbednosti kretanja kroz delove Kosova većinski naseljenim Albancima

Koliko bi vama lično bilo značajno da možete slobodno i bezbedno da se krećete kroz delove Kosova u kojima većinski žive Albanci? Baza: ukupna ciljna populacija

12

14

27

72

27

45

2

9

8

17

82

21

61

1

15

21

37

59

27

33

4

Uopšte mi nije značajno

U maloj meri mi jeznačajno

Nije značajno

Značajno je

Prilično mi je značajno

Veoma mi je značajno

Ne znam

Total

Mitrovica

Leposavić

Bez obzira na činjenicu da živi u veoma teškim ekonomskim uslovima i da navodi nezaposlenost kao svoj najveći problem, velika većina Srba sa severa Kosova (76%) ipak ne bi prihvatila izuzetno dobro plaćen posao koji joj u potpunosti odgovara u gradu u kom većinski žive Albanci, i to u firmi u kojoj uglavnom rade Albanci. Procenat onih koji imaju takav stav veoma malo varira među opštinama na severu Kosova. (Grafikon 3.21)

66


Grafikon 3.21: Odgovor na pitanje da li bi pristali da rade dobro plaćen posao u Albanskoj firmi

Ako bi vam se ukazala prilika da u gradu u kom većinski žive Albanci dobijete izuzetno dobro plaćen posao koji vam u potpunosti odgovara, u firmi u kojoj uglavnom rade Albanci, da li biste prihvatili taj posao? Baza: ukupna ciljna populacija

29 24 2445

20

4748 43

35

60

76 7267

79 80

14 13 20 16 10

6 15 3 36

2028

23 18 16

Total Zubin Potok Zvečan Mitrovica Leposavić

Verovatno ne Sigurno ne NE Verovatno da Sigurno da DA

Četiri od deset Srba sa severa Kosova (39%) nije uopšte imalo kontakt s građanima albanske nacionalnosti u poslednjih godinu dana. U Leposaviću je najviše onih građana severnih kosovskih opština koji nisu imali prilike za kontakt s Albancima (53%), dok priliku za kontakt s Albancima nije imalo samo 26% građana severne Mitrovice. U Zvečanu je najviše građana koji su često bili u kontaktu s Albancima (24%). (Grafikon 3.22)

67


Grafikon 3.22: Učestalost kontakta s Albancima u proteklih godinu dana

Koliko ste imali prilike da budete u kontaktu s građanima albanske nacionalnosti u poslednjih godinu dana? Baza: ukupna ciljna populacija

12

24

12

11

9

47

45

61

48

37

39

31

26

41

53

Total

Zvečan

Mitrovica

Zubin Potok

Leposavić

Da, često Ne znam Uopšte nisam imo/la prilike

Iako generalno nešto veći procenat Srba sa severa Kosova prijavljuje pozitivna iskustva u kontaktu s Albancima (41%) nego negativna (37%), razlika je posebno značajna kod onih koji su u poslednjih godinu dana imali kontakte s Albancima. Naime, oni koji su imali kontakt s Albancima znatno su više navodili da su im iskustva s Albancima pozitivna (60%) nego negativna (35%). (Grafikon 3.23)

Kada je reč o postojećim međuetničkim kontaktima, sagovornici u fokus grupama navode da kontakata ima, ali da su veoma slabi i da su se mahom ostvarili u oblasti biznisa. Oni odlaze u južni kraj grada u tržne centre u kojima je roba jeftinija nego u severnoj Mitrovici , kao i po usluge zanatlija i radnika koje su jeftinije, i obratno. To je jedna od retkih oblasti oko kojih postoji konsenzus da je povezivanje deo prirodnog sleda stvari i da će biti sve veće i veće u budućnosti.

68


Grafikon 3.23: Ocena iskustava s Albancima

Generalno gledano, da li su vaša iskustva u kontaktima s Albancima s Kosova pozitivna ili biste rekli da su pre negativna? Baza: ukupna ciljna populacija

41

60

56

49

39

31

23

6

18

19

39

8

37

35

27

33

21

61

Total

Oni koji su imali kontaktu poslednjih godinu…

Zubin Potok

Zvečan

Leposavić

Mitrovica

Uglavnom pozitivna Ne znam Uglavnom negativna

Bez obzira na lična pozitivna iskustva u kontaktima s Albancima, tek 15% Srba sa severa Kosova veruje da je verovatno da će Srbi i Albanci na Kosovu u nekoj doglednoj budućnosti mirno živeti jedni pored drugih i sarađivati na rešavanju zajedničkih problema običnih građana koji žive na Kosovu bez obzira na nacionalnost. Procenat onih koji su prema tom pitanju optimistični nešto je viši u Zubinom Potoku (28%) nego u ostalim opštinama. (Grafikon 3.24)

Generalno, učesnici fokus grupa smatraju da će se kontakti između Srba i Albanaca veoma teško i mukotrpno uspostavljati, da će za to biti potrebno mnogo vremena, verovatno decenije, ali da će stvari ići u tom pravcu. Veoma im je teško da zamisle da će ikada biti potpunog suživota jer smatraju da toga, iako je situacija bila znatno bolja, suštinski nije bilo ni pre rata.

69


Grafikon 3.24: Procena verovatnoće da će Srbi i Albanci u budućnosti mirno živeti jedni pored drugih

Šta mislite, koliko je verovatno da Srbi i Albanci na Kosovu u nekoj doglednoj budućnosti mirno žive jedni pored drugih i sarađuju na rešavanju zajedničkih problema običnih građana koji žive na Kosovu bez obzira na nacionalnost? Baza: ukupna ciljna populacija

60 5466

5564

2118

15 30 18

8172

8185 82

1322

11 12 92

6

2 1 2

15

28

13 13 11

Total Zubin Potok Leposavić Mitrovica Zvečan

Malo verovatno Potpuno neverovatno NIJE VEROVATNOPrilično verovatno Veoma verovatno VEROVATNO JE

Ukoliko bi se otvorila mogućnost za povoljno kreditiranje privrednih aktivnosti Srba sa Kosova za koje bi sredstva obezbedile kosovske institucije, za takav kredit bila bi zainteresovana četiri od 10 trenutno nezaposlenih (39%) i čak polovina stanovnika Zubinog Potoka (48%). Najmanju zainteresovanost za korišćenje sredstava kosovskih institucija za kreditiranje privrednih aktivnosti pokazuju stanovnici severne Mitrovice (18%). (Grafikon 3.25)

70


Grafikon 3.25: Zainteresovanost za privredno kreditiranje Kosovskih institucija

Ukoliko bi se otvorila mogućnost za povoljno kreditiranje privrednih aktivnosti Srba s Kosova za koje bi sredstva obezbedile kosovske institucije, da li biste vi lično bili zainteresovani za jedan takav kredit? Baza: ukupna ciljna populacija

40

26

66

29

22

7

6

34

21

55

39

29

11

6

44

33

77

18

16

2

5

32

20

52

48

36

12

Uopšte ne bih bio zainteresovan

Uglavnom ne bih bio zainteresovan

NE (1+2)

DA (3+4)

Uglavnom bih bio zainteresovan

U potpunosti bih bio zainteresovan

Ne znam

Total

Trenutno nezaposleni

Mitrovica

Zubin Potok

Ukoliko bi uslov za te povoljne kredite bilo uspostavljanje saradnje s albanskim privrednicima s Kosova, zainteresovanost za takav kredit bila bi nešto manja. (Grafikon 3.26)

71


Grafikon 3.26: Zainteresovanost za privredne kredite ako bi uslov bila Saradnja s Albanskim privrednicima

Ako bi uslov za te povoljne kredite za privredne aktivnosti Srba s Kosova za koje bi sredstva obezbedile kosovske institucije bilo uspostavljanje saradnje s albanskim privrednicima s Kosova, da li biste vi lično bili zainteresovani za jedan takav kredit? Baza: ukupna ciljna populacija.

43

27

69

25

19

5

6

37

23

60

36

28

8

5

46

33

79

16

15

1

5

37

23

60

39

31

9

1

Uopšte ne bih biozainteresovan

Uglavnom ne bihbio zainteresovan

NE (1+2)

DA (3+4)

Uglavnom bih biozainteresovan

U potpunosti bihbio zainteresovan

Ne znam

Total

Trenutno nezaposleni

Mitrovica

Zubin Potok

Rešavanje nezaposlenosti još jednom se potvrđuje kao preduslov opstanka Srba na severu Kosova i tema od izuzetne važnosti, jer skoro tri četvrtine Srba smatra da bi manje razmišljalo o napuštanju Kosova kada bi imalo posao (71%).(Grafikon 3.27)

Većina naših sagovornika iz fokus grupa, takođe kao preduslov ostanka na Kosovu pre svega vidi rešavanje pitanja zapošljavanja i bezbednosti. Iako svoju budućnost na Kosovu vide kao sumornu, najveći broj naših sagovornika izražava želju da tu ostane, dok su ostali navodili da im je druga opcija odlazak u neke bogatije zemlje Zapadne Evrope.

Gotovo svi Srbi sa severa Kosova smatraju nužnim da imaju svoju visokoškolsku ustanovu koja bi bila potpuno odvojena od albanske (92%). Osim u oblasti obrazovanja, stanovnici severnih kosovskih opština smatraju da ni u oblasti kulture (60%) ni u oblasti sporta (77%) ne treba da postoji zajedništvo s Albancima. (Grafikon 3.24)

Većina Srba iz severnih kosovskih opština (52%) ne smatra da je stav Crkve merodavan kada je saradnja s Albancima u pitanju. (Grafikon 3.27)

72


Veoma je zanimljiv nalaz koji pokazuje da čak 71% Srba smatra da oni koji trguju s Albancima nisu patriote, iako prethodni rezultati pokazuju da oni sami oblast trgovine vide kao najverovatniju tačku spajanja srpskog i albanskog življa. (Grafikon 3.27)

Uticajni građani iz srpske zajednice na severu Kosova smatraju da je preduslov života na Kosovu obezbeđivanje bezbednog života, zaposlenja i redovnog snabdevanja strujom i vodom. Oni su pesimistični prema opstanku Srba u tim krajevima i smatraju da bi većina ljudi, kada bi im se ukazala šansa, otišla u Srbiju ili inostranstvo. Kada je u pitanju njihova sopstvena budućnost na Kosovu, oni pokazuju želju da ostanu i bore se za svoja prava, ali ostavljaju mogućnost da se odsele ako se stanje ne popravi ili se pogorša. Tokom razgovora sa ispitanicima iz fokus grupa, bio je primetan vidan otpor prema razmatranju mogućeg povezivanja s Albancima. Dijalog s Albancima uglavnom se posmatra kao politički čin, inicijalno se ne razmatra kao mogućnost povezivanja običnih stanovnika Kosova radi olakšavanja i poboljšavanja svakodnevnog života. Utisak je da većina naših sagovornika smatra da dijalog s drugom stranom simbolički predstavlja prihvatanje novonastale kosovske države i konačno odvajanje od matice nego što je kategorički protiv bilo kakvog oblika saradnje sa sugrađanima albanske nacionalnosti.

Grafikon 3.27: Stepen slaganja s tvrdnjama

23

27

31

19

19

9

4

54

44

29

33

38

16

2

77

71

60

52

57

25

6

11

14

26

24

25

21

12

5

10

9

15

15

51

80

16

24

36

39

39

71

92

Danas nakon rata Srbi, Bošnjaci i Hrvati igrajuregionalnu ligu u košarci, pa ne postoji niti

jedan razlog da se u okviru Kosova ne sastajukošarkaški klubovi Srba i Albanaca

Srbi koji trguju sa Albancima nisu patriote

Saradnja sa Albancima u oblasti umetnosti ikulture je prihvatljiva jer su to univerzalne

stvari koje spajaju sve narode sveta

Da treba sarađivati sa Albancima Crkva bi tootvoreno podržala

Srbi i Albanci sa Kosova imaju ratne traumekoje samo zajednički mogu prevazići

Kada bi postojale veće šanse zazapošljavanje u mestu u kom živim manjebih razmišljao o tome da napustim Kosovo

Srbi moraju imati univerzitet koji mora biti upotpunosti odvojen od kosovskog

24

23

27

31

19

19

9

4

54

44

29

33

38

16

2

77

71

60

52

57

25

6

11

14

26

24

25

21

12

5

10

9

15

15

51

80

16

24

36

39

39

71

92

Sot pas luftës, serbët, boshnjakët dhe kroatëtluajnë në ligën rajonale në basketboll, prandaj nuk

ekziston asnjë arsye që në kuadër të Kosovës tëmos takohen klubet basketbollistike të serbëve…

Serbët të cilët bëjnë tregti me shqiptarët nuk janëpatriotë

Bashkëpunimi me shqiptarët në fushën e artit dhekulturës është I pranueshëm sepse ato janë gjërauniverzale të cilat i bashkojnë të gjithë popujt e

botës

Po të duhej bashkëpunuar me shqiptarët Kisha këtedo ta kishte mbështetur hapur

Serbët dhe shqiptarët nga Kosova kanë trauma tëluftës të cilat vetëm bashkërisht mund t'i tejkalojnë

Po të ekzistonin mundësi më të mëdha për punësimnë vendin ku jetoj do të mendoja më pak të

largohem nga Kosova

Serbët duhet ta kenë universitetin i cili duhet të jetëplotësisht i ndarë nga ai i Kosovës

73


Kada je u pitanju Trepča kao dosadašnji najveći privredni subjekt na severu Kosova čije nefunkcionisanje je jedan od najvećih generatora nezaposlenosti u tom kraju, čak skoro dve trećina Srba sa severa Kosova (61%) smatra da će Trepča u budućnosti biti prilika za pripadnike obeju zajednica da nađu posao.

Grafikon 3.28: Stavovi prema ulozi Trepče u budućnosti severa Kosova

Postoje različita mišljenja o efektima proizvodnje u Trepči. Dok jedni smatraju da će Trepča u budućnosti biti prilika za mnoge Srbe i Albance da pronađu posao, drugi smatraju da će i Srbi i Albanci od Trepče imati samo probleme zbog nesagledivo loših posledica po životnu sredinu i poljoprivredu. Koje je od ta dva mišljenja bliže vašem? Baza: ukupna ciljna populacija

61

7

32

Trepča će u budućnosti bitiprilika za mnoge Srbe iAlbance da pronađu posao

Ne znam

Srbi i Albanci će od Trepčeimati samo probleme zbognesagledivo loših posledica naživotnu sredinu i poljoprivredu

Izuzetno je bitna činjenica da očuvanje životne sredine predstavlja jednu od retkih oblasti oko kojih bi Srbi s Kosova u potpunosti podržali inicijativu za saradnju s Albancima. Dve trećine Srba (64%) podržalo bi tu saradnju, a u podršci prednjači Zubin Potok (74%).

74


Grafikon 3.29: Stav prema saradnji Srba i Albanaca oko očuvanja životne sredine

Bez obzira na pozitivne i negativne efekte Trepče, neki ljudi s Kosova smatraju da Srbi i Albanci s Kosova moraju pronaći zajednički jezik kako bi se udruženo borili za očuvanje životne sredine za generacije koje dolaze. U kojoj biste meri vi lično podržali saradnju Srba i Albanaca s Kosova oko očuvanja životne sredine? Baza: ukupna ciljna populacija

15 2211 10 18

13 410 13

2028 26

21 22

38

4960

4353 48

1614

23 10 11

6474

66 62 59


Uglavnom ne bih podržao Uopšte ne bih podržao Ne bih podržao (1+2)Uglavnom bih podržao U potpunosti bih podržao Podržao bih (3+4)

N CONFIDENCE IN PUBLIC FIGURES AND INSTITUTIONS – POTENTIAL A

75


77

MOGUĆI AMBASADORI POVEZIVANJA

78


79


POVERENJE U JAVNE LIČNOSTI I INSTITUCIJE – MOGUĆI AMBASADORI POVEZIVANJA• Većina građana iz opština severnog Kosova nema poverenja ni u jednu javnu ličnost koja zvanično

zastupa interese Srba s Kosova, pa bi se saradnici u procesu povezivanja pre mogli naći među uglednim članovima zajednice izvan politike.

• Znatno veći procenat građana ima poverenja u institucije Srbije, a poverenje je najveće u Srpsku pravoslavnu crkvu. Znatan procenat građana ima poverenja i u Vladu Srbije, lokalne i nacionalne medije i lokalnu samoupravu.

• Lokalne nevladine organizacije načelno uživaju poverenje tek svakog petog građanina, ali većina građana i nije upoznata s njihovim radom. U sredinama u kojima je rad nevladnih organizacija bolje poznat mišljenja su pozitivnija, pa nevladine organizacije imaju značajan potencijal u mogućoj ulozi ambasadora povezivanja.

• Odnos prema lokalnim medijima je ambivalentan: dok znatan procenat građana ima poverenja u lokalne medije, većina veruje da mediji nisu nezavisni i sumnja da bi mogli doprineti poboljšanju međuetničkih odnosa. Veće poverenje od zvaničnih medija imaju „reporteri amateri”.

Većina građana (65%) iz opština severnog Kosova nema poverenja ni u jednu ličnost koja javno zastupa interese Srba s Kosova. Najviše poverenja ima Oliver Ivanović, ali i njega kao lidera kome veruje navodi tek svaki deseti građanin. (Grafikon 4.1)

Grafikon 4.1: Javna ličnost od najvećeg poverenja

Ako za trenutak razmislite o javnim ličnostima s Kosova koje zastupaju interese Srba, kojoj od njih se, prema vašem mišljenju, može verovati više nego drugima? SPONTANO, JEDAN ODGOVOR. Baza: ukupna ciljna populacija

80


Nešto više poverenja u lidere koji zastupaju interese Srba imaju građani Mitrovice: 56% njih navodi nekog lidera kome veruje, a to je najčešće Oliver Ivanović (18%), koga slede Marko Jakšić (8%) i Goran Rakić (7%). Najmanje poverenja u lidere imaju građani Leposavića: čak 94% ne veruje nijednom lideru. (Grafikon 4.2)

Grafikon 4.2: Javna ličnost od najvećeg poverenja – najčešće pomenute javne ličnosti po opštinama

Ako za trenutak razmislite o javnim ličnostima s Kosova koje zastupaju interesa Srba, kojoj od njih se, prema vašem mišljenju, može verovati više nego drugima? SPONTANO, JEDAN ODGOVOR. Baza: ukupna ciljna populacija

U razgovoru u fokus grupama građani su izrazili veliko razočaranje u srpske lidere na Kosovu. Smatraju da su lokalni lideri pod uticajem različitih centara moći i da prvenstveno brinu o sopstvenim interesima. Građani veruju da su lokalni lideri proneverili ogromna sredstva upućena Kosovu i da je materijalna korist glavni razlog njihovoj podršci postojećem stanju. Kao izuzetak, tek poneki učesnik navodi Olivera Ivanovića.

Javne ličnosti iz političke i privredne sfere s kojima su vođeni individualni razgovori slažu se s mišljenjem građana i ističu da je nedostatak lidera od poverenja čak jedan od najvećih problema. Problem posebno vide u tome što u njihovoj zajednici trenutno nema lidera koji potiču s tog prostora, koji poznaju lokalnu situaciju, a koji su istovremeno spremni da rade za dobrobit zajednice bez većeg ličnog interesa.

18

3

14

12

8

1

4

7

18

7

3

1

9

1

19

36

29

40

25

53

21

26

Mitrovica

Leposavic

Zubin Potok

Zvecan

Oliver Ivanović Marko Jakšić Stevan Vulović Goran Rakić Slaviša Ristić Niko Ne zna

44%

94%

50%

66%

81


„„Nemamo izbor, nemamo kandidata za koga bismo glasali.”

„Nije se još pojavio taj koji je održao obećanje. Oni su političari, lepo pričaju, ali ništa ne rade.”

„Mi više nemamo ovde lidera, oni su svi iz Beograda.”

„Razvojni fond, gde je? Niko ga više ne pominje, novac se ubira, a gde su pare? Svi su oni isti.”

Građani koji su uticajni u političkoj ili privrednoj sferi tokom individualnih intervjua izneli su mišljenje identično onom običnih građana – da u lokalnoj zajednici ne postoje lideri na koje bi se narod ugledao ili čije bi procene i stavovi imali veću težinu nego drugih osoba iz javne sfere. Smatraju da je problem u tome što u njihovoj zajednici trenutno ne postoje pojedinci koji potiču s tog prostora, poznaju lokalnu situaciju i istovremeno su spremni da rade za dobrobit zajednice bez nekog većeg ličnog interesa.

„Ne, apsolutno ne. I to je možda sada naš najveći problem.” (Privrednik)

Znatno veći procenat građana ima poverenja u institucije, bar kada su u pitanju Srpska pravoslavna crkva, Vlada Srbije, lokalni i nacionalni mediji i lokalna samouprava. Upadljivo najveće poverenje građani imaju u Srpsku pravoslavnu crkvu (83%). Više od polovine ima poverenja i u Vladu Srbije (56%) i srpske lokalne medije na Kosovu (51%), a nešto manje od polovine u nacionalne medije Srbije (47%) i lokalnu samoupravu u njihovoj opštini (44%). (Grafikon 4.3)

Poverenje u političke stranke relativno je nisko, a najviše se veruje Građanskoj listi Srpska, u koju poverenje ima oko trećina građana (34%). Nisko je i poverenje u nevladine i međunarodne organizacije, a u kosovske institucije nema poveranja gotovo niko. (Grafikon 4.3)

82


Grafikon 4.3: Poverenje u institucije

Sada ću vam pročitati imena nekih institucija, a vi mi recite koliko verujete svakoj od njih. Baza: ukupna ciljna populacija

12

12

12

14

23

21

19

19

24

27

26

27

24

23

18

18

24

22

20

22

5

84

83

83

82

45

69

54

59

62

38

53

36

53

40

45

41

28

25

25

18

10

95959595

6889

7379

8664

7863

78636358

51464540

15

2

2

2

2

6

8

8

9

10

12

15

14

15

19

24

29

38

38

41

36

25

0

2

1

1

0

1

3

1

3

2

4

4

6

6

9

10

20

58

222288991115161617

2228

3444475156

83

Sudstvo KosovaSkupština Kosova

Vlada KosovaKosovske bezbednosne snage

Community Building Mitrovica Euleks

Progresivna Demokratska Stranka -N. RasićSamostalna Liberalna Stranka

Kosovske policijske snageCentar za Razvoj Zajednica

Ministarstvo za Zajednice i PovratakCentar za Mir i Toleranciju

Ministarstvo administracije lok. samoupraveNevladine organizacije sa severa Kosova

Građanska lista Srbija, Demokratija, PravdaGrađanska lista Srpska

Lokalna samouprava u vašoj opštiniNacionalni mediji Srbije

Srpski lokalni mediji na KosovuVlada Srbije

Srpska pravoslavna crkva

Uglavnom nemam poverenja Uopšte nemam poverenja NEMAM POVERENJA

Uglavnom imam poverenja Imam veliko poverenje IMAM POVERENJA

Poverenje u Srpsku pravoslavnu crkvu, kako su objasnili građani u razgovoru u fokus grupama, mnogo se više temelji na poverenju u monaštvo nego u sveštenstvo. Među monasima građani posebno ističu poverenje u vladiku Teodosija.

83


Nisko poverenje u srpske lokalne nevladine organizacije bar delimično se može objasniti činjenicom da su građani malo upoznati s njihovim radom. Čak 73% građana reklo je da nije upoznato s radom lokalnih nevladinih organizacija ili da veoma malo zna o tome. U Zubinom Potoku rad nevladinih organizacija najmanje je poznat i čak 97% građana kaže da o tome ništa ne zna ili da zna veoma malo. S tim su znatno više upoznati građani Mitrovice (40%) i Zvečana (41%). (Grafikon 4.4)

Grafikon 4.4: Upoznatost s radom Srpskih nevladinih organizacija na Kosovu

Koliko ste upoznati s radom srpskih nevladinih organizacija na Kosovu? Baza: ukupna ciljna populacija

2841 40

22

3

7359 60

78

97

Total Zvečan Mitrovica Leposavić Zubin Potok

Nisuupoznati/veoma malo

Upoznati su

Građani imaju različita mišljenja o tome da li lokalne nevladine organizacije rade u interesu Srba na Kosovu, ali ipak preovlađuju negativna. U sredinama u kojima je rad nevladnih organizacija bolje poznat (u Mitrovici i Zvečanu), mišljenja su pozitivnija nego u sredinama gde je njihov rad manje poznat. (Grafikon 4.5)

I među sagovornicima u fokus grupama preovlađuju negativna mišljenja. Većina smatra da postoji preveliki broj nevladinih organizacija i da im je prvenstveni cilj da zarade novac. Ipak, učesnici su se složili da ima i onih koje rade u interesu običnog stanovništva i koje su postigle značajne rezultate na poboljšanju kvaliteta života građana. Ti rezultati vidljivi su pre svega u oblasti kulture, ekologije, poljoprivredne proizvodnje i smanjenja vršnjačkog nasilja. S druge strane, međutim, kako su posebno istakli mlađi učesnici, nevladine organizacije ne zalaze u oblast unapređenja međuetničkih odnosa u društvu kao što je, na primer, uspostavljanje međuetničkih kontakata.

4

84


Grafikon 4.5: Koliko Srpske nevladine organizacije na Kosovu rade u interesu Srba na Kosovu

Koliko, prema vašem mišljenju, srpske nevladine organizacije na Kosovu rade u interesu Srba na Kosovu? Baza: ukupna ciljna populacija

2737 31 26

16

4028 40 44

48

34 36 29 30 36

Total Mitrovica Zvečan Zubin Potok Leposavić

Ne rade uinteresu Srbana Kosovu

Ne zna

Rade uinteresu Srbana Kosovu

Što se tiče medija, kao što je već navedeno, znatan procenat građana ima poverenja i u srpske medije, i lokalne (51%) i nacionalne (47%). Građani ipak češće koriste nacionalne nego lokalne medije kao izvore informisanja. Preko 70% navelo je srpske nacionalne medije kao glavni izvor informisanja (bilo pojedinačno bilo uopšte), a među pojedinačnim se najčešće navodi RTS (36%), a zatim B92 (11%). Lokalne srpske medije kao glavni izvor informisanja navela je oko četvrtina građana, i to najčešće TV Most (17%). Većina građana, međutim, slaže se s mišljenjem da se lokalni mediji previše bave krupnim političkim temama, a premalo svakodnevnim problemima Srba s Kosova (71%). Saglasnost s tim stavom najmanja je u Mitrovici (58%), a najveća u Zubinom Potoku (87%). (Grafikon 4.6)

85


Grafikon 4.6: Slaganje sa stavom da se lokalni mediji previše bave krupnim političkim temama, a premalo svakodnevnim problemima Srba s Kosova

Neki ljudi smatraju da lokalni mediji na Kosovu previše izveštavaju o krupnim političkim temama, a premalo o svakodnevnim problemima Srba s Kosova. Koliko se vi slažete s takvim mišljenjem? Baza: ukupna ciljna populacija

7187 77 74

58

2213 16 15

39

Total Zubin Potok Zvečan Leposavić Mitrovica

Ne slaže se

Slaže se

Ispitanici su podeljeni i u oceni poruka koje mediji šalju o mogućoj saradnji građana srpske i albanske nacionalnosti: 43% smatra da su te poruke pozitivne i isto toliko da su negativne. Većina građana Zubinog Potoka smatra da su te poruke pozitivne (52%), dok takvo mišljenje najmanje imaju stanovnici Mitrovice (35%). (Grafikon 4.7). Mali procenat građana smatra da bi mediji mogli da doprinesu poboljšanju međuetničkih odnosa (samo 17%). U to najmanje veruju građani Mitrovice (13%) i Leposavića (12%), a nešto više građani Zubinog Potoka (25%) i Zvečana (30%). (Grafikon 4.8)

86


Grafikon 4.7: Viđenje poruka koje šalju Srpski mediji na Kosovu o eventualnoj saradnji građana Srpske i Albanske nacionalnosti na Kosovu

Kakve poruke o eventualnoj saradnji između građana srpske nacionalnosti koji žive u četiri opštine severnog Kosova i građana albanske nacionalnosti ostatka Kosova, prema vašem mišljenju, šalju srpski mediji na Kosovu? Baza: ukupna ciljna populacija

43 52 46 42 35

43 47 3545 48


Negativne

Pozitivne

Grafikon 4.8: Ocene mogućeg doprinosa medija poboljšanju međuetničkih odnosa

Da li mislite da bi srpski mediji s Kosova mogli da doprinesu boljim međuetničkim odnosima između građana srpske nacionalnosti koji žive u četiri opštine severnog Kosova i građana albanske nacionalnosti iz ostatka Kosova? Baza: ukupna ciljna populacija

1730 25

13 12

7658 70

85 77

Total Zvečan Zubin Potok Mitrovica Leposavić

Ne bi moglidadoprinesu iliveoma malo

Mogli bi dadoprinesu

87


Najzad, uprkos poverenju u srpske lokalne medije na Kosovu koje je izrazila polovina građana, znatno više njih smatra da su oni kontrolisani (50%) nego da su nezavisni (38%). U nezavisnost lokalnih srpskih medija najviše veruju građani Zubinog Potoka (57%), a najmanje građani Leposavića (30%) i Zvečana (29%). (Grafikon 4.9).

Grafikon 4.9: Ocena nezavisnosti Srpskih medija na Kosovu

Generalno gledano, u kojoj su meri srpski mediji na Kosovu nezavisni? Baza: ukupna ciljna populacija

38 29 30 4057

50 54 52 5039

Total Zvečan Leposavić Mitrovica Zubin Potok

Nisunezavisni

Nezavisni su

Građani koji smatraju da lokalni srpski mediji nisu nezavisni veruju da kontrola potiče iz većeg broja izvora. Oni najčešće misle da uticaj na medije potiče od političara i političkih stranaka (42%), a zatim vlasti u Beogradu (22%). Svaki deseti građanin veruje da na lokalne medije utiče vlast u Prištini, nešto manje da su to strani uticaji (8%), a pominju se i finansijeri medija, pa i kriminalci (2%).

88


Grafikon 4.10: Ko, prema mišljenju građana, najviše utiče na medije

Šta mislite, ko ima najviše uticaja na medije? VIŠESTRUKI ODGOVOR. Baza: oni koji smatraju da srpski mediji na Kosovu nisu nezavisni (50% od ciljne populacije)

Među sagovornicima u fokus grupama većina je izrazila nezadovoljstvo načinom na koji mediji izvešatavaju o događajima relevantnim za život Srba sa Kosova, bilo da su u pitanju nacionalni mediji Srbije bilo lokalni srpski mediji na Kosovu. Većina sagovornika veruje da su mediji pod uticajem različitih interesnih grupa i da ne informišu građane objektivno. Zbog toga su mnogi skloniji da se oslone na nezvanične nego na zvanične izvore informisanja. Informacije se razmenjuju s komšijama i prijateljima, pretražuje se internet, a kao važan izvor informisanja pominju se i „reporteri amateri”.

Donekle drugačija mišljenja čula su se jedino u grupi mlađih muškaraca (između 20 i 30 godina). Oni smatraju da su lokalni mediji postali objektivniji od potpisivanja Briselskog sporazuma, pa je i poverenje u njihove izveštaje poraslo. U toj grupi bilo je i onih koji prate albanske medije na srpskom i smatraju da je korisno da se na taj način upoznaju s onim što saopštavaju kosovski mediji na albanskom.

I javne ličnosti iz političkog i privrednog života severnog Kosova, u individualnim intervjuima, bile su saglasne u oceni da se srpski mediji, bilo nacionalni mediji Srbije bilo lokalni s Kosova, isključivo bave visokom politikom, a ne izveštavaju o problemima običnih građana, ni srpske ni albanske nacionalnosti. Sagovornici su se složili takođe i da mediji nisu objektivni, a glavni razlog za neobjektivnost vide u problemu finansiranja.

89


90


91


KLJUČNI NALAZI

92


93


KLJUČNI NALAZI

Većina Srba sa severa Kosova nezadovoljna je trenutnom ekonomskom situacijom. Ključni problemi koji zaokupljanju njihovu pažnju jesu ekonomski, a za većinu je karakterističan i pesimističan stav prema budućnosti. Srbi sa severa, ipak, optimističnije gledaju na stanje u opštinama u kojima oni čine većinu nego u ostatku Kosova, što može biti posledica nedostatka informacija o kvalitetu života Albanaca koji žive na Kosovu generalno, ili težnje da očuvaju trenutni status „nevidljivog staklenog zida” koji ih razdvaja od ostatka Kosova. Iako značajan broj Srba sa severa Kosova ne veruje u status kvo, posebnu pretnju prihvatanju promena predstavljaju iracionalna očekivanja od zbivanja na globalnom nivou koja mogu promeniti odnose na Kosovu u njihovu korist, i to za, kako pojedini kažu, 10, 15 ili 30 godina. Ekonomija i poboljšanje uslova života predstavljaju ključnu tačku spajanja s Albancima. Interakcije u vezi s ekonomijom su najprihvatljivije i zbog njih se ne očekuje osuda okoline, dok su sva polja koja sadrže bilo kakvu simboliku ili naznaku uključenja Srba u kosovski kontekst koji direktno ili indirektno znači nezavisnost od Srbiju – apsolutno neprihvatljiva. Tako sport i kultura ne predstavljaju moguće mostove saradnje s Albancima za većinu Srba sa severa Kosova. Ohrabruje činjenica da su iskustva Srba sa severa Kosova koji su imali kontakte s Albancima u poslednjih godinu dana znatno češće pozitivna nego negativna. Ipak, ne treba gubiti iz vida da četiri od deset Srba sa severa Kosova nije u proteklih godinu dana imalo kontakte s građanima Albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu. Većina građana iz opština severnog Kosova nema poverenja ni u jednu javnu ličnost koja zvanično zastupa interese Srba s Kosova, pa bi se saradnici u procesu povezivanja pre mogli naći među uglednim članovima zajednice izvan politike. Lokalne nevladine organizacije načelno uživaju poverenje tek svakog petog građanina, ali većina građana i nije upoznata s njihovim radom, dok je odnos prema lokalnim medijima ambivalentan: dok, s jedne strane, znatan procenat građana ima poverenja u lokalne medije, s druge, većina veruje da mediji nisu nezavisni i sumnja da bi mogli doprineti poboljšanju međuetničkih odnosa. Građani Zubinog Potoka znatno češće pokazuju spremnost za saradnju s Albancima i znatno više od drugih veruju da većina Albanaca zapravo želi miran život sa svojim komšijama druge nacionalnosti, kao i da u svakodnevnom životu postoje problemi koji podjednako pogađaju i Srbe i Albance. Dok građani Zubinog Potoka u prvi plan ističu ekonomske probleme, Srbi koji žive u Mitrovici navode probleme iz oblasti politike.

Imajuću u vidu navedeno, može se zaključiti da, ukoliko bi se sprovodile aktivnosti usmerene na osnaživanje saradnje između Srba i Albanaca, opština Zubin Potok može biti dobra početna tačka u kojoj bi se verovatno najlakše uspostavila saradnja, a koja može poslužiti kao primer dobre prakse ostalim opštinama na severu Kosova.

94


METODOLOGIJA

Kvantitativni deo:OPŠTA POPULACIJA – f2f

Realizacija: Istraživanje sprovedeno u maju 2014.

Uzorački okvir: Populacija 4 opštine na severu Kosova +18

Veličina uzorka: 623 ispitanika

Tip uzorka

Troetapni slučajni reprezentativni stratifikovani uzorak

Jedinica prve etape: teritorija biračkih mesta

Jedinica druge etape: domaćinstva (SRSWoR – slučajnim korakom)

Jedinica treće etape: ispitanici u okviru domaćinstva (Kish tablice)

Tip istraživanja: Terenski upitnik prosečnog trajanja 40 minuta

Mesta istraživanja: Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan

Poststratifikacija: Po polu, godinama i regionu

Greška±1,7 % za pojave s incidencom od 5%±3,4 % za pojave s incidencom od 25%±3,9 % za pojave s incidencom od 50% (marginalna greška)

A. Kvalitativni deo:1. Diskusije u okviru fokus grupa (FGD) sprovedene su tokom maja 2014. godine u Mitrovici. Ukupno

su vođene četiri fokus grupe. Ispitanici su bili podeljeni u četiri grupe, i to po polu i porodičnom statusu (mlađe žene – od 20 do 30 godina, porodične žene s decom – od 30 do 50 godina, mlađi muškarci – od 20 do 30 godina i porodični muškarci s decom – od 30 do 50 godina).

2. Individualni dubinski intervjui (IDI) sa istaknutim ličnostima iz političkog i privrednog života iz srpske zajednice na severu Kosova vođeni su u maju 2014. godine u Mitrovici. Ukupno je vođeno 11 intervjua s liderima mišljenja iz Mitrovice, Zvečana i Zubinog Potoka.

Šta misle srbi na severu kosova? mozaik nade ... -...

Documents