СЛАВКО ВЕЈИНОВИЋ

СРБИ У ДИЈАСПОРИ

У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ

Нови Сад1999.

1

САДРЖАЈ

Уводна речСрби у свету - распрострањеност и сеобеСтатус Срба у светуОрганизованост и активност Срба у свету допунска настава на српском језикуСрпска православна црква у светуСрби на јужнословенском простору

Босна и ХерцеговинаМакедонијаСловенијаХрватска

Срби у суседним земљамаАлбанијаМађарскаРумунија

Срби у осталим европским земљамаАустријаБелгијаВелика БританијаДанскаИталијаНемачкаНорвешкаСловачкаФранцускаХоландијаШвајцарскаШведска

Срби уАмерициСједињене Америчке ДржавеКанадаЈужна Америка

Срби у Аустралији и на Новом ЗеландуАустралијаНови Зеланд

Срби у АфрициЈужноафричка Република

Срби у АзијиРезимеУместо поговора

Драган НедељковићРасејани на свим континентима

Љубивоје ЦеровићБескрајни плави круг сеоба - у срцу завичај

Славомир ГвозденовићЗвоно наших памћења и савестиЛитература

2

"Србин даје на све стране И даје по срцу а не по разуму."

Симо Лукин Лазић, СРБИ У ДАВНИНИ (Штампарија Карла Албрехта, Загреб, 1894)

УВОДНА РЕЧ

Књига Срби у дијаспори у прошлости и садашњости резултат је истраживачког рада којим сам се бавио више година и непосредног ангажовања на проучавању питања и проблема српске дијоспоре. Настала је као израз жеље да се сачини синтетизован преглед најзначајнијих питања и проблема везаних за живот и рад Срба у свету, који ће бити доступан широј читалачкој публици. Пре свега, то су питања која се тичу сеоба Срба у прошлости, њиховог броја и распрострањености данас у свету, статуса у домицилним земљама, као и питања организованости и активности Срба у расејању, чији је превасходни циљ да се заштити и очува културни и духовни идентитет српског народа.

Књига је конципирана тако да се целокупна проблематика, колико год је то било могуће, изложи што целовитије и садржајније кроз више засебних поглавља: о Србима на бившем југословенском простору, где су они доскора живели у својој држави; о Србима у суседним земљама, где они већ више векова живе као национална мањина; о Србима у другим европским земљама, у којима привремено бораве као грађани Савезне Реиублике Југославије, или већ имају станус исељеника. Посебпа поглавља односе се на Србе у Северној и Јужној Америци, Аустралији и на Новом Зеланду као и на Србе у Африци и Азији.

Из више разлога, определио сам се за то да се целина српског корпуса анализира у земљама у којима Срби живе више година, па чак и више векова и у којима су - у одбрани и заштити свог националног идентитета - изградили одговарајуће механизме, створили бројне и разноврсне форме акционог деловања и развили богате и садржајне активности. Овом приликом, у књизи се не анализира активност Срба у земљама у које су они дошли последњих година, нарочито од времена распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, или су у њима, у мањем или већем броју привремено боравили и раније. У тим земљама Срби нису развили неке значајније организационе облике деловања ради заштите свог националног и културног идентитета.

Разуме се, свестан сам чињенице да је проблематика Срба у расејању - а нарочито онај њен део који се односи на сеобе, организованост, број, врсту и кадровски састав многих асоцијација у свету -веома динамична категорија, за коју би се могло рећи да се мења из дана у дан. Ретке су организације које су успеле, на дуже време, да се кадровски и садржајно сачувају од већих промена. Због тога је и могуће да се неки подаци из књиге и не поклоне са текућим стањем. "на терену". Сваку информацију и сугестију читалаца, у том погледу, прихватићу с посебним уважавањем и захвалношћу.

Захваљујем се свима који су ми саветима, подршком, достављеним подацима и уступљеним фото-материјалом помогли да припремим ову књигу.

У Београду, 20. децембра 1998. године А у т о р

СРБИ У СВЕТУ РАСПРОСТРАЊЕНОСТ И СЕОБЕ

3

"Било је сеоба и биће их вечно, као и порођаја, који ће се наставити. Има сеоба. Смрти нема."

Милош Црњански, Сеобе, Нолит, Београд 1983.

Срби данас живе у око стотину земаља, на свих пет континената. Највише их има на америчком континенту, у новонасталим земљама на југословенском простору, у Западној Европи и Аустралији. Организовани су у више од хиљаду разноликих асоцијација: клубове, удружења, заједнице, савезе, самоуправе, културно-образовне и просветне заједнице и друштва, информативне центре, спортска и фолклорна друштва, хуманитарне организације и црквене општине.

Још није утврђен тачан број Срба у свету, јер се статистика о томе у највећем броју земаља пријема није водила, нити се сада води. Обично се дају подаци о земљи из које су усељеници дошли. Ако се негде њихов број статистички и исказивао, онда је то углавном било под категоријом "југословенски грађани" или "Југословени". Ипак, на основу расположивих података из домицилних земаља, у којима Срби живе као исељеници, националне мањине, или где привремено бораве; из информација њихових организација, удружења и других асоцијација, података меродавних државних органа и података Српске православне цркве, са доста поузданости се може тврдити да данас Срба у свету има око четири милиона.

У више земаља њихов број је значајно порастао почетком деведесетих година, нарочито после распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и избијања грађанског рата на њеним просторима. Срби су одлазили у земље у које им је био омогућен улазак, где им је била обезбеђена извеснија перспектива и боља животна егзистенција и где су могли да институционално лакше и брже регулишу свој боравак. Најрадије су одлазили у земље Западне Европе, у Грчку и Кипар; затим у Сједињене Америчке Државе (САД), Канаду, Аустралију, на Нови Зеланд и у Јужноафричку Републику.

Срби су, у својој бурној историји, често напуштали завичај и селили се у друге земље. Појединачно или са члановима својих породица у земљама пријема трајно су се настањивали као исељеници, одлазили на привремени рад или стизали као избеглице и прогнаници.

Потрага за бољим животом и запошљавањем, ратови и претње ратовима, као и страх да им се не понови геноцид из прошлости, условљавали су да Срби у дугом временском периоду, током више векова, напуштају територије на којима су живеле генерације њихових предака.

Срби су током протеклих векова напуштали завичај у неколико већих таласа.

После Косовског боја и пада српских земаља под турску власт дошло је до осетнијег померања српског живља према северу. Било је то последица друштвеног, националног и верског угњетавања од стране турских властодржаца. Томе је погодовала и клима опште несигурности и животне неизвесности. Услед честих ратовања, сукоба с Турцима и репресије над становништвом, смањена је пољопривредна производња, што је довело до немаштине и глади, нарочито у пасивним крајевима. Многи тада беже према северу и спас траже на пространим и плодним равницама Панонске низије. Становништво из крашких предела креће према приморју и приморским градовима.

Када је деспот Стефан Лазаревић, 1404. године, склопио споразум са угарским краљем Жигмундом, започињу сеобе Срба на територију Краљевине Угарске. Бројна српска властела тада добија простране поседе у јужној Угарској и на њих насељава српско становништво. Деспота Стефана Лазаревића је 1427. године наследио деспот Ђурађ Бранковић.

Сеобе Срба се интензивирају после пада Деспотовине 1459. године. О њиховој масовности сведочи писмо угарског краља Матије Корвина, упућено 1483. године папи у Рим, у коме наводи да се за само протекле четири године, бежећи од Турака, у његову државу населило око 200.000 хиљада "Расцијана".

4

Деспотско звање после у Угарској добијају потомци Ђурђа Бранковића: 1465. - Вук Гргуревић, познат као Змај Огњени Вук, 1486. -Ђорђе Бранковић (касније се замонашио и узео име Максим) и 1492. -Јован Бранковић. Они, после честих ратних упада у "отачаство својих предака", отуда доводе бројно српско становништво на тло Панонске низије.

Срби се у другој половини XV века насељавају на територије Угарске, све до Горње Земље. Као шајкаши, пловећи Дунавом и његовим поречјем, насељавају Коморан, Ђур, Острогон, Српски Ковин, Будим и Пешту. На основу мађарских и немачких извора, може се закључити да су половином XVI века Срби чинили велику већину становништва Баната, који је тада називан Расција, а у чијем се средишту налазио Темишвар.

На позив угарских краљева, током XV и XVI века, на опустела подручја Угарске долазе српски великаши са народом. Најпознатији међу њима су били Дмитар Мрњавчевић, син краља Вукашина, Стефан Штиљановић, Радич Божић и Павле Бакић. Они преузимају деспотско звање после изумирања династије Бранковића. Простране поседе у Поморишју добијају и браћа Јакшићи, војводе Стефан и Дмитар.

Насељавање Срба у Панонску низију одвијало се, у континуитету, и у XVII веку. Срби насељавају и северозападни део Балканског полуострва, где је установљена Војна граница, која ће после Великог рата (1683-1699) бити знатно проширена на исток.

У сеобама Срби су доспели до крајњег источног дела Балканског полуострва. Ту се, на подручју које спаја Галипољско полуострво и Тракију, између Белог (Егејског) и Мраморног мора, до двадесетих година овог века, налазило неколико српских насеља, са неколико стотина породица. Доселили су се у XVI веку из Срема и околине Београда. Одржали су се до балканских ратова и грчко-турског рата, када су се одселили у Пехчево, у источну Македонију, према бугарској граници.

Велика сеоба Срба према широким просторима Панонске низије била је 1690. године, под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића.

У Великом рату хришћанске коалиције против Отоманске империје, који је започео 1683. године на челу са Аустријом, хришћанска војска је прешла Саву и Дунав и ослободила подручје Балканског полуострва - све до Шаре. Њене претходнице су допрле чак до Штипа. Међутим, снажним противнападом у јесен 1689. године Турци су зауставили хришћанску војску, која је након тога почела да се повлачи према Сави и Дунаву.

Због учешћа у рату на страни хришћанске коалиције, а нашавши се пред непосредном опасношћу од одмазде Турака, српско становништво са патријархом Арсенијем III Чарнојевићем почело је да се повлачи према Београду.

На Црквено-народном сабору који је патријарх сазвао у Београду, јуна 1690. године, на којем су учествовали епископи, свештеници и народни главари с обе стране Дунава и Саве, одлучено је да се крене у Велику сеобу. Претходно су Срби затражили од Беча да им се на подручју Аустрије призна црквена аутономија и патријархова јурисдикција, у обиму како је то било под Турцима.

Повељом цара Леополда I, од 21. августа 1690. године, удовољено је захтеву Срба. Цар им је гарантовао народно-црквену аутономију. Након тога, Срби у великим групама прелазе Саву и Дунав. Последњи транспорт Срба на њиховим лађама из Београда за Сланкамен и Петроварадин био је непосредно пре него што су Турци поново заузели Београд,1690. године.

Тешко је утврдити колико је Срба са својим патријархом кренуло у велику неизвесност - у Велику сеобу - али све релевантне процене говоре да их је могло бити између 50.000 и 70.000. Сви су они кренули на север, преко Саве и Дунава, ослањајући се само на недовољно прецизне одредбе о привилегијама које је дао цар Леополд I, авугуста 1690. године.

У Великој сеоби. крајња тачка до које је доспело вођство српског народа била је Горња Земља и град Коморан у данашњој Словачкој. Коморан постаје духовно и световно средиште српског народа, у коме су се заједно нашли свештенство. племство, трговци и занатлије. Коморанци су дочекали патријарха Арсенија III Чарнојевића и вођство српског народа као најорганизованија српска црквена општина изван Отоманске империје.

5

После Велике сеобе, српски грађански сталеж стекао је снажне позиције у многим градовима Угарске: у Будиму, Пешти, Острогону, Сентандреји, Ђуру, Јегри, Стоном Београду, Печују, Баји, Сегедину, Темишвару, Араду и другим местима.

Сеобу Срба у време аустријско-турског рата (1737-1739) изазвале су, такође, жестоке борбе с Турцима. Избијање рата српски народ је дочекао са великим надама, очекујући национално ослобођење од турског ропства. То су били разлози да патријарх пећки Арсеније IV Јовановић Шакабента позове епископе, игумане и кнезове на састанак, на коме је одлучено да народ дигне устанак. Одлуку је подржао и аустријски цар Карло VI, који је априла 1737. године упутио проглас Србима и позивао их да дигну устанак и да заједнички протерају Турке. Заједничким и координираним активностима, српски устаници и аустријска војска заузимају Крушевац. Упоредо са овим, покренуте су устаничке акције и на подручју Новопазарског санџака, када је освојен Нови Пазар. Даље устаничке успехе пресекаоје турски противудар, који је убрзо уследио, после чега су отпочеле репресалије над српским живљем. Због тога је септембра 1737. године почела нова сеоба Срба под вођством патријарха Арсенија IV. Патријарх са свештенством, племством и народом прелази Саву. Смешта се у Карловцима, где је од бечког двора добио потврду српских привилегија. Десетак хиљада српских избеглица распоређено је по јужним деловима Панонске низије.

Сеоба Срба названа "Пут на Исток " отпочела је према Русији и Украјини половином XVIII века. Учвршћивањем границе између Аустрије и Турске на Сави и Дунаву, Потиска и Поморишка граница - коју је 1701. године формирао Дворски ратни савет као чврсту одбрану према Отоманском царству - остала је дубоко у позадини. Она је тиме изгубила значај који је раније имала и постала је излишна. Због тога ју је Дворски ратни савет развојачио 1741. године и нову границу померио јужније - на Дунав. То је изазвало незадовољство код српских граничара, који су одбили да се селе на југ, на нову границу, а нису хтели ни да прихвате статус кметова у угарским жупанијама. У Бечеју, Чуругу, Надлаку, Араду и другим местима граничари су одржали више протестних скупова, на којима је донета судбоносна одлука - да се селе у Русију.

Прва организована колона исељеника из Потисја, Поморишја и са ширих пространстава Панонске низије, под вођством граничарског пуковника и потоњег руског генерала Јована Хорвата, кренула је у Русију крајем септембра 1751. године. Населили су простор у Украјини, према Дњепру, и своју нову насеобину назвали Нова Сербија. Подигли су и утврђење, названо Света Јелисавета, из којег се касније развио Јелисаветград.

Друга група српских досељеника, под вођством пуковника, касније руског генерала, Јована Шевића и пуковника Рајка Прерадовића, стигла је у Кијев 1752. године. Они су насељени источно од дњепарске пустиње, дуж реке Северног Донеца и између река Бахмута и Лугана. Ова област названа је Славјаносербија, са седиштем у Славеносерпску.

И Нова Сербија и Славјаносербија биле су уређене по узору на Војну границу у Хабзбуршкој монархији - на начин који су досељеници добро познавали пре него што су дошли у Русију. Имали су слободу и наклоност државних власти. Официри су добијали више чинове и много брже напредовали него у аустријској војсци. Сразмерно чину, добијали су и одговарајуће привилегије и парцеле земље. И војници су са својим породицама, такође, стицали одређена права и добијали земљу на обраду.

Живели су у преко тридесет насеља, у којима су изградили исто толико цркава. Насељима су давали имена која су понели из старог завичаја: Панчево, Варадин, Вршац, Владимировац, Кањижа, Сента, Бечеј, Турија, Надаљ, Мошорин, Бешка, Земун, Митровица, Вуковар, Суботица, Косовка и др.

Српска насеља у Русији нису могла дуго да се одрже. Продирање Русије према њеним природним границама - Црном и Азовском мору -чинило је излишним постојање оваквих посебних војничких насеља у унутрашњости земље. Због тога је у Петрограду одлучено да се Нова Сербија и Славјаносербија укину. То је учињено царским указом марта 1764. године.

После укидања Нове Сербије и Славјаносербије, српским досељеницима је било омогућено да се, без икаквих ограничења и по сопственој вољи и жељи, насељавају по широким пространствима Русије. И они су се разишли на разне стране ове велике земље.

6

Није утврђено колико Срба се доселило у Русију током XVIII века. Рачуна се да их је било неколико десетина хиљада. Али, поуздано се зна да су се Срби на њена подручја досељавали не само из Угарске, већ и из других крајева, на пример из Лике, Далмације, Босне, Херцеговине и Црне Горе.

Прва генерација досељеника се осећала Србима, а у следећим генерацијама потомци су се асимиловали. Имена некадашњих српских насеља, која су досељеници донели из старог краја - као "пуж своју кућицу", како је забележио Јован Цвијић - у Русији су се задржала знатно дуже, чак и када у њима више није било Срба. Српска насеља, далеко од матичне земље и без јачег прилива нових досељеника, била су изложена неумитној асимилацији. Она су се временом - нека брже, а нека спорије - утапала и на крају утопила у огромну масу истоверног и етнички сродног украјинског становништва.

* * *

Сеобе Срба на просторе источноевропских земаља (Румунију, Словачку, Угарску, Украјину, Русију, Белорусију и Молдавију) - које су текле пре и после овог масовног покрета српског народа, названог "Пут на исток" - утицале су на снажно и вишевековно присуство Срба на овим просторима. Оно је осетније почело да слаби тек са повлачењем Турака са Балканског полуострва и са осамостаљивањем српске и црногорске државе.

Познато је да је прапостојбина Срба била у Бојкији, старом српском завичају, на карпатском подручју, у западном делу Украјине. У Молдавији се, на пример, прво српско насеље на реци Ребричеа, под називом Срби, помиње још 1423. године, док се друго насеље, названо Селиште, на реци Пруту, помиње 1489. године.

Прве православне манастире у Влашкој - Водицу и Тисману - по налогу кнеза Лазара Хребељановића, уз сагласност влашких војвода, крајем XIV века подиже јеромонах Никодим Грчић. Почетком XVI века у Трговишту, у Влашкој, прву штампарију оснива цетињски штампар, јеромонах Макарије.

Продирањем Турака на Балкан, у крајеве источноевропских земаља непрекидно се досељава српско становништво. У њима оно најчешће служи као бедем од најезде Турака и чува границе ових земаља.

Српски деспоти су у средњем веку на овим просторима имали своје поседе. На пример, деспот Стефан Лазаревић имао је властелинство у Мукачеву, у западном делу данашње Украјине, а припадници славног рода Бранковића, последње средњовековне владарске породице у Србији, имали су поседе у Влашкој. Они су подизали цркве и манастире, даривали их и били велики добротвори културе.

Срби у Русији помињу се у време почетака борбе за национално ослобођење руског народа, другом половином XIV века. Српски културни посленици имали су запажену улогу у времену владавине Ивана IV Грозног, који је Русију уздигао у ранг царства, 1547. године. У његово време отпочело је неговање култа српских светитеља, посебно Св. Саве. Наиме, Иван Грозни, један од највећих владалаца Русије, међу прецима је имао припаднике српских властелинских породица.

У времену од XVI до XVIII века, у Русију су долазила бројна изасланства српских манастира - на руски царски двор или код црквених великодостојника. Њихови доласци су били мотивисани захтевима за материјалном помоћи, црквеним књигама или реликвијама.

У борби за националну еманципацију, Срби су главни ослонац видели у Руском царству, са којим, већ у XVII веку, успостављају чврсте везе. Прво то чине Срби из Панонске низије 1668. године преко грофа Ђорђа Бранковића, којег је тада примио и руски цар Алексеј Романов. Том приликом, Бранковић је изложио цару политичку и војну ситуацију у Панонској низији уочи Великог рата. Пренео је наду Срба и осталих православних народа са овог подручја да ће им словенска и православна Русија пружити помоћ у ослободилачкој борби.

Црногорци су успоставили везу са руским царским двором 1714. године, када је владика Данило Петровић Његош затражио заштиту и материјалну помоћ од цара Петра Великог за борбу

7

против заједничког непријатеља. Тада успостављена сарадња црногорског и руског двора, настављена је и у наредна два века.

Неколико месеци по избијању Првог српског устанка 1804. године, устаничко вођство послало је на руски двор прву дипломатску депутацију, коју је предводио прота Матија Ненадовић. Делегација је упознала руски двор са узроцима и развојем устанка у Србији и затражила војну и материјалну помоћ, која је убрзо и стигла.

У Руском царству, у XVIII и XIX веку, живели су и стварали многи српски културпи и духовни прегаоци, који су свом роду оставили вредна дела. Неки од њих су, касније у Србији, постали носиоци политичког, друштвеног, образовног и културног живота. Међу њима, посебно се истичу: Доситеј Обрадовић, просветитељ и једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности српског народа XVIII века; Теодор Јанковић Миријевски, просветитељ и први реформатор српског школства у новијој историји; Сима Милутиновић Сарајлија, књижевник; Стефан Живковић, народни добротвор; Лазар Арсенијевић Баталака, књижевник, просветар, касније у српској влади саветник, министар правде и просвете; Спиридон Филиповић, дипломата у служби руског цара Александра I, српског вожда Карађорђа и црногорског владике Петра I Петровића, а касније и архимандрит манастира Гиржавке, у близини Кишињева.

Снажан печат на овим просторима, током XVIII и XIX века, оставили су Срби који су студирали на Духовној академији у Кијеву и на Универзитету у Харкову. Посебно су се истакли: Јован Рајић, историчар и теолог; Макарије Петровић, теолог; Живојин Жујовић, први пропагатор социјалистичке мисли у Србији; Светолик Ранковић, књижевник, а по повратку у Србију професор богословије. Запажено место у руској науци имали су: Атанасије Стојковић, професор Универзитета у Харкову и аутор Физике, првог научног дела из ове области код Срба; Теодор Филиповић и Глигорије Трлајић, такође професори Универзитета у Харкову, и други.

У украјинском црноморском граду Одеси, Срби су током ХIХ века имали значајну улогу у привредном, друштвеном и културном животу. У време Првог светског рата, овај град је био и главно место окупљања српских добровољаца, који су одлазили на Солунски фронт.

Од Срба у Одеси посебно су били активни: Димитрије Тирол, српски списатељ и члан Ученог друштва, који је оставио изузетно вредне записе о Србима у овом граду и Руском царству; Јован Ризнић, добротвор (помогао је штампање књиге Србијанка Симе Милутиновића Сарајлије); Атанасије Герески, оснивач задужбине Атанасеум, која је школовала српске ђаке у гимназији; Димитрије Максимовић Књажевић, научни и јавни радник: Платон Симоновић, државни саветник и професор Лицеја; Валтазар Богишић, професор универзитета идруги.

О животу Срба на овим просторима писали су многи српски хроничари и путописци. О Србима у Русији писали су Сава Текелија у Описанију живота и Герасим Зелић у Житију. Треба истаћи и Јоакима Вујића, великог српског позоришног прегаоца, драмског писца, глумца, преводиоца и утемељивача позоришног живота код Срба. Он је, као путописац, 1845. године објавио Путешествије по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму. Симеон Пишчевић, капетан једне од граничних рота, потом руски генерал - потомак старе племићке породице из Паштровића - у својим Мемоарима је оставио аутентичне записе о животу Срба у Славјаносербији и наших граничара на тлу Украјине. Вреди поменути и записе Павла Арсенијевића, официра у пензији из Јелисаветграда, који у писму патријарху Рајачићу 1852. године даје драгоцене податке о српским насељима и потомцима у Новој Сербији и Славјаносербији.

Срби су у овим земљама учествовали у многим биткама, нарочито против Турака - све до ослобођења од османлијске власти. У томе су се, на територији данашње Румуније, посебно истакле српске војводе: Дели Марко, Ђорђе Сланкаменац и Старина Новак (у Румунији познат као Баба Новак). У Русији су се прославили гроф Сава Владиславић Рагузински, дипломата који је заступао Руско царство од папског двора до кинеског цара; адмирал Матија Змајевић, командант Балтичке флоте и победник над Шведском; Михаило Милорадовић, генерални губернатор Петрограда и херој рата против Наполеона и Петар Поповић Текелија, командант надалеко прослављеног Српског хусарског пука.

8

После слома Првог српског устанка, бежећи испред турске одмазде, око хиљаду српских породица дошло је у Бесарабију. У Хотин и Кишињев дошао је 1814. године и вођа Првог српског устанка - вожд Карађорђе Петровић, са војводама и виђенијим устаницима: Младеном Миловановићем, председником Правитељствујушчег совјета и војним попечитељом: Јаковом Ненадовићем, председником Совјета и попечитељом унутрашњих дела; Јевремом, сином Јакова Ненадовића, као и војводама Петром Добрњцем, Миленком Стојковићем и Луком Лазаревићем. Њима се касније придружио и Хаџи Продан Глигоријевић, вођа буне у Србији 1814. године. Карађорђе се са њима, јануара 1916. године, у Хотину договорио о даљим активностима вођства устанка у заштити српског народа који је остао под турском влашћу.

Већина српских избеглица живела је на овим просторима до 1830. године, када је Србија султановим хатишерифом добила аутономију. Турци напуштају Србију, а задржавају само војне посаде по градовима. То је било довољно да се отклони опасност од могућих турских репресија и омогући бржи повратак избеглог српског становништва.

Карађорђева супруга Јелена, са децом, остала је у Бесарабији и након његове смрти. Одбила је понуду да се са преосталим Србима пресели у Новомиргород, на простор некадашње Нове Сербије и све до 1831. године чекала је дозволу да се врати у Србију.

Сеобе Срба крајем XIX и у првим годинама XX века означиле су почетак ововековних сеоба Срба. Из неразвијених подручја Лике, Далмације, Босанске Крајине, Херцеговине и Црне Горе - у трагању за бољим животом и зарадом - Срби почињу масовније да се исељавају у САД, Канаду и Јужну Америку. Исељавају се углавном сељаци, неквалификовани и незапослени радници. Егзистенцију у новим земљама обезбеђивали су радећи најтеже послове у рудницима, бродоградилиштима, фабрикама и на плантажама. Већина њих, у почетку, одлазе сами, да би им се касније, како је време протицало, придружиле и њихове породице.

Многи од њих су сачували чврсте везе са својим завичајем, чак у другој и трећој генерацији. Увек су испољавали и гајили родољубље. У историјски пресудним ситуацијама, када је Србији било тешко, кад јој је требало помоћи и када је она то од њих очекивала и тражила, прикупљали су и слали хуманитарну и другу помоћ и ширили истину о праведној борби Срба. Организовали су и слали добровољце у српску војску, што је посебно дошло до изражаја у Првом светском рату, на Солунском фронту. На тај начин, несебично су помогли своме народу. Многи добровољци су изгубили живот у тој борби, а неки су страдали и на путу до отаџбине.

У току Другог светског рата, нарочито пред његов крај и непосредно у поратним годинама, одвија се нова сеоба Срба.

Углавном је била усмерена према европским земљама, Северној и Јужној Америци и Аустралији. То је, пре свега, била сеоба политичке емиграције и дела поражене војске. После слома фашизма и завршетка Другог светског рата, они нису смели да дочекају нову власт, а нису ни хтели да живе у земљи са битно промењеним друштвеним и историјским околностима. Међу овим исељеницима налазио се и велики број Срба који су у току рата били у заробљеништву и на принудном раду у Немачкој и Аустрији, као и један број избеглица, углавном с подручја Хрватске и Босне и Херцеговине. Међу њима било је и расељених лица која су после рата смештена у избегличке логоре у Немачкој, Аустрији и Италији.

Средином 60-тих година почиње сеоба Срба на привремени рад у иностранство. Покренута је углавном из економских разлога и траје, с мањим или већим интензитетом и прекидима, до данас. Срби најчешће одлазе на привремени рад у западноевропске земље (Немачку, Француску, Холандију, Данску, Шведску, Швајцарску, Аустрију), Америку, Канаду и Аустралију. Одлазе углавном са породицама, рачунајући на то да се после одређеног времена врате у домовину. Али, како време протиче, датум повратка у завичај се стално помера. Велики број наших грађана постепено мења свој статус и - од радника који су привремено отишли на рад у иностранство -

9

постају део српске исељеничке популације. У домицилним земљама створили су свој нови дом, обезбедили трајан боравак и осигурали животну егзистенцију.

Последња сеоба Срба почиње почетком 90-тих година. Настала је као последица сецесије неких република претходне Југославије, односно насилног распада СФРЈ и грађанског рата који је потом избио на њеним просторима.

Из отцепљених република СФРЈ - пре свега оних које су биле захваћене грађанским ратом (Хрватска и Босна и Херцеговина) - кренула је колона избеглица и прогнаника српског народа према матици, али и европским и прекоморским земљама. У најтежем периоду кризе и грађанског рата на просторима СФРЈ било је око милион избеглица.

* * *

Срби су се вековима борили за национално ослобођење. Изгубивши сопствено царство, под туђинском влашћу доживели су трагичну судбину: губитак националне слободе. У жељи да се ослободе отоманске власти, прихватали су да служе у разним хришћанским војскама. Као припадници аустријске и руске војске, за славу императора борили су се и гинули, остављајући безимене гробове на европском, азијском и афричком континенту. Када су у XIX веку остварили сопствене државе - Србију и Црну Гору - борили су се за очување националне независности и за присаједињење сународника расутих по средњој Европи и Балканском полуострву.

У Првом светском рату велики број војних лица и цивилног становништва морали су да избегну у далеке земље. Српских војника било је - осим у европским земљама - у северној Африци, на Далеком истоку, Сибиру и средњој Азији. Свуда су ратовали и гинули. Неки су доспевали у логоре у Аустроугарској, Немачкој, Бугарској и Турској, или на територије бивших југословенских република.

Сличну, можда и тежу, судбину српски народ је доживео у Другом светском рату. Поред огромних жртава, војних и цивилних, положених на домаћем тлу, многи војници и цивили доспевали су у заробљеничке и цивилне логоре - од Грчке до Норвешке, од Француске до Пољске. Многи су у њима и окончали свој живот.

У земљама Европе, Азије и Африке налазе се гробови и гробља Срба - било војника или цивила. Нека су гробља добро одржавана, а о некима нико више не води рачуна. Због тога је неопходна шира, осмишљена акција да би се ова света места уредила онако како то заслужују.

СТАТУС СРБА У СВЕТУ

Срби у свету живе као исељеници, као националне мањине у суседним земљама и као грађани Савезне Републике Југославије (СРЈ) који привремено бораве и раде у појединим домицилним земљама.

Срби са статусом исељеника већ више генерација са својим породицама живе у домицилним земљама. Највише их се иселило у Европу, Северну Америку и Аустралију, крајем XIX и почетком XX века, затим пред Други светски рат и непосредно у поратним годинама.

Многи од њих су за ово време ретко долазили у земљу, али везе са завичајем никада нису прекидали.

Наши исељеници су се у највећем броју показали као лојални грађани држава које су их примиле и где живе. Многи су постали уважени грађани, истакнути стручњаци, културни и јавни радници. У време кризе на просторима претходне Југославије и док су трајале санкције Савета безбедности УН према СРЈ, велики број њих испољио је високи патриотизам, хуманизам и солидарност према свом народу, поготово оном његовом делу који је остао да живи на угроженим и ратом захваћеним подручјима.

10

Срби који су намеравали да привремено бораве и раде у иностранству, интензивно су одлазили у поједине европске и прекоморске земље (Немачку, скандинавске земље, Француску, Аустрију, САД, Аустралију и Канаду) средином 60-тих година, најчешће у потрази за послом и бољим животом. Многи су отишли организовано преко Савезног бироа за запошљавање, али и на позив и наговор својих рођака, пријатеља или познаника.

На привремени рад у ове земље појединци су, у почетку, најчешће одлазили сами, да би касније почели доводити и породице. Многи од њих су се, у међувремену, у тим земљама оженили и засновали породицу. Њихова деца већ иду у школу и реална је могућност да и они промене статус: да од грађана који привремено бораве и раде у појединим домицилним земљама постану исељеници.

На привременом боравку у неким земљама исељеници и грађани СРЈ често се третирају као "припадници етничке групе" или "друге националности". Ове земље, у складу са таквим ставом и политичким опредељењем, спроводе и одговарајућу политику у области запошљавања, радних односа, трајног или привременог боравка радника и њихових породица, васпитања деце, школовања ученика и студената.

Срби са статусом националних мањина живе у суседним земљама: у Румунији, Мађарској и Албанији и у републикама бивше Југославије које су у међувремену постале суверене државе.

Срби у Румунији и Мађарској имају статус националних мањина. док се у Албанији за то још боре.

Статус националне мањине Срби у Румунији остварују преко своје основне организације Савеза Срба, а у Мађарској преко Самоуправе Срба и Српског демократског савеза.

Положај и статус Срба у државама које су биле у саставу СФРЈ је специфичан и различит од једне до друге државе.

Срби у Словенији се третирају као етничка група. Међутим, њима је циљ да се изборе за статус националне мањине, јер би им он - по критеријумима међународне заједнице о заштити мањинских права -обезбеђивао битно квалитетнији ниво заштите и остваривања основних националних права, пре свега у области културе, образовања, политичког представљања и учешћа у органима власти.

Срби у Хрватској су у специфичном, посебно сложеном положају. С једне стране, боре се да опстану и остану у својим домовима, на територијама на којима су вековима живели, да сачувају свој национални, културни и духовни идентитет, да заштите своја основна људска и грађанска права и слободе, да обезбеде материјалну и личну сигурност и осигурају егзистенцију. С друге стране, настоје да помогну да се прогнаницима и избеглицама омогући повратак на њихова огњишта.

Срби у Босни и Херцеговини су, у складу са одредбама Дејтонског мировног споразума, конкретно дефинисали и учврстили свој положај конститутивног народа у Босни и Херцеговини, а Република Српска положај конститутивног ентитета Федерације Босне и Херцеговине.

Овом мултилатералном акцијом међународне заједнице, пре свега САД и Европске уније, заустављен је један од најтежих грађанских ратова у Босни и Херцеговини и створени су предуслови да у миру и кроз равноправан однос - доследно поштујући грађанска и национална права сва три народа - почне економски, културни и свеукупни друштвени напредак и развој свих, а тиме и Срба који живе на овим просторима.

Срби у Македонији ангажовани су у многим активностима са циљем да обезбеде пуну равноправност са другим народима у овој републици. Нарочито су упорни у захтеву да се дефинише њихов уставни положај и заштите основни национални интереси, гарантовани Уставом и законима Републике Македоније, као и нормама и политиком међународне заједнице. Пре свега, реч је о праву да школују децу на матерњем језику, да отварају библиотеке, читаонице и српске културно-информативне центаре, нарочито у местима у којима је већа концентрација српског живља. Траже да македонска држава обезбеди адекватно чување и заштиту културно-историјских споменика, којих на овим просторима има много, веома значајних за српску, али и за светску културну баштину. Срби, такође, траже да им се обезбеди равноправан приступ медијима и створи шири простор за информативне емисије на српском језику на државној радио-телевизији. Посебно су упорни у захтеву

11

за слободу вероисповести у својој канонској цркви, пред својим свештеницима и на свом матерњем језику.

ОРГАНИЗОВАНОСТ И АКТИВНОСТ СРБА У СВЕТУ

Клубови, удружења, савези, заједнице, самоуправе, културно-просветне и образовне организације и заједнице, информативни центри, спортска и фолклорна друштва и хуманитарне организације -основни су облици организовања и деловања Срба у свету.

Кроз ове форме рада, међутим, окупљено је у просеку око 10% наших сународника, мада је стање различито од земље до земље.

Српски и југословенски савези и заједнице су најшире асоцијације Срба у дијаспори. Организоване су, углавном, на нивоу земаља пријема. На пример, у Аустрији на нивоу покрајина су формиране заједнице југословенских и српских клубова и удружења, а на нивоу целе земље је формиран Савез југословенско-српских заједница. У Француској постоје заједнице клубова југословенских грађана за подручја Париза, Стразбура и Лиона; у Немачкој раде Савез српских удружења и Савез српских и југословенских организација; у Шведској делују Свесрпско-југословенски савез и Српски савез: у Швајцарској је организован Српски културни савез; у Данској српске асоцијације окупља Савез југословенских клубова: у Холандији је то Савез југословенских клубова и удружења; у Румунији је Савез Срба; у Белгији Српска заједница и др.

Међутим, осим ових савеза и заједница, у свету постоје и асоцијације Срба које настоје да окупе и повежу српске организације из више земаља, па и континената. Такве организације су, на пример, Светска српска заједница, са седиштем у Женеви (саопштила је податак да окупља око 800 српских организација и удружења); Конгрес српског уједињења у САД, који има огранке у Западној Европи, Аустралији, Канади и Мексику и Организација српских студената у иностранству. Ова организација има огранке у Великој Британији, Француској, Русији, Немачкој, САД, Аустралији, на Новом Зеланду и у Јужној Африци. Међу студентима она се истакла, нарочито у последње време, низом конкретних активности на културно-образовном, информативном, спортском и хуманитарном плану. У Београду је, током 1998. године, формирана и Српска веза - асоцијација за унапређивање сарадње са Србима у свету и народима са којима живе. Она је у нашем главном граду 15. и 16. априла 1998. године организовала Први симпозијум о теми: Дијаспора и отаџбина. У раду симпозијума учествовало је више од 200 српских асоцијација и појединаца из света.

Све ове организације су углавном елитистичког карактера и снажно потенцирају своју особеност да су невладине, ванстраначке и патриотске организације, да им је циљ успостављање и развијање веза и сарадње са Србима у свету, поспешивање и унапређивање веза са матицом и борба за развијање оних вредности код Срба - како у свету, тако и у отаџбини - које чине корпус цивилизацијских тековина.

Клубови су најраспрострањенији облици организовања и деловања Срба у свету. Међутим, они више нису довољан оквир за окупљање људи, за планирање и вођење конкретних активности, а поготово то нису за другу и трећу генерацију наших сународника. Они немају више онај значај из периода одласка Срба на привремени рад у европске и прекоморске земље, од средине 60-тих година. У њима се осећа известан " замор", пре свега због превазиђених форми рада, неинвентивности и неприлагођености садржаја деловања потребама и интересима чланства.

У раду многих клубова велики проблем је недостатак кадрова и одсуство младих, стручних и образованих људи у конкретним активностима. Реч је, пре свега, о оним младим и способним појединцима који би могли, знали и умели да на прави начин покрену активности за које су људи заинтересовани и око чије реализације би се највише ангажовали. Послове у клубовима још увек најчешће обавља неколицина људи, дугогодишњих активиста. Део њих, неретко, љубоморно чувају ту своју позицију и не омогућавају да се шире и непосредније ангажују нови, млади кадрови.

12

Између клубова и осталих облика организовања и окупљања наших грађана у свету не постоји потребна сарадња и координација у раду. Ту функцију, осим ретких изузетака (као, на пример, Српски културни савез у Швајцарској, Савез српских удружења Немачке, Савез Срба у Румунији, Самоуправа Срба у Мађарској, Свесрпско-југословенски савез и Српски савез у Шведској и др.), не обављају квалитетно српски и југословенски савези, заједнице југословенских клубова, нити неки други шири облици организовања и деловања Срба у дијаспори. Зато се дешава да клубови, чак у истом месту и у исто време, организују манифестације истог или сличног садржаја. Због тога сви трпе штету, јер се нерационално користе и онако невелике снаге и недовољна финансијска средства.

Посебно је актуелан проблем и то што су владе појединих западноевропских земаља смањиле или укинуле дотације клубовима, како за закупнину простора, тако и за друге трошкове за обављање њихових редовних активности. Управе клубова су због тога биле принуђене да се окрену оним пословима и акцијама које обезбеђују већу зараду. То је довело до пада квалитета рада клубова, смањивања броја чланова, а тиме и прихода од чланарине.

Великом броју наших сународника у свету данас све више одговарају разне форме интересног окупљања и деловања, нарочито у области културе, образовања, забаве, спорта, информисања, бизниса и хуманитарних активности. У њима они покрећу и воде управо оне акције за које су највише заинтересовани и које могу успешно да реализују.

Код једног дела активиста постоји иницијатива да се у већим градовима и местима, у којима постоји значајнија концентрација наших грађана, формирају културно-информативни центри, у чији би се рад укључивали млади и образовани људи, који су у стању да дају "свеже" идеје и покрену нове акције - а све у циљу успешнијег очувања културног и духовног идентитета српског народа и заштите његових основних националних интереса.

Срби у свету упорно настоје да се непосредније и снажније повежу са локалним органима власти. Увиђају да би тако организовани могли ефикасније да амортизују и умање негативне последице све тежег економског и социјалног стања у појединим земљама пријема, као и дејство конкретних мера државних органа, које имају рестриктиван и неповољан ефекат по нашу дијаспору. Пре свега, то су мере на основу којих су клубовима и удружењима битно смањене или укинуте субвенције за редовне програмске активности. Рачунају да би тако могли успешније да се супротставе и необјективном и поједностављеном приказивању стања у Србији, као и лобијима који им нису наклоњени.

Овим иницијативама је, без сумње, допринела и промена социјалне структуре наше етничке заједнице у дијаспори. Наиме, током протеклих десетак година, од избијања кризе и грађанског рата на просторима претходне Југославије, одласком стручњака свих профила из земље и приливом избеглица и прогнаника солидног знања и стручних квалификација, културно-образовни и социјални састав наше дијаспоре је битно поправљен.

* * *

Срби у дијаспори данас су највише заинтересовани, али и ангажовани, да заштите и очувају свој културни и духовни идентитет, свој језик и писмо. Посебно су истрајни да остваре два битна циља и задатка:

Прво, да успоставе, садржајно обогате и осигурају што чвршће, редовније и непосредније везе са својом матицом, и то такве везе које ће, по садржају и динамици, одговарати културним, образовним, економским и другим основним националним интересима и потребама;

Друго, настоје да ојачају рад својих базичних организација и да изграде нове организационе облике и методе деловања, како би могли ефикасно договарати, планирати и водити бројне конкретне активности, којима ће успешно чувати и штитити културни и духовни идентитет српског народа и његове егзистенцијалне националне интересе.

Свесни су да могу само добром организацијом, планским и координираним радом на дужи рок, уз пуну помоћ своје матице, да успешно очувају и заштите основне националне интересе.

13

Показатељ успешности рада на овом плану јесте: колико ове организације доприносе очувању културног и духовног идентитета Срба, нарочито матерњег језика и писма; колико доприносе јачању њихових међусобних веза и сарадње, као и веза и сарадње са организацијама и институцијамау отаџбини, пре свега, у области културе, науке, образовања, привреде, информисања и спорта.

Организације Срба у свету, заједно са многим организацијама у земљи, развијају и јачају дугогодишњу сарадњу школа, месних заједница, градова и културно-уметничких друштава. Организују летње школе учења матерњег језика, посете домовини, излете, спортска такмичења, културне манифестације идуховне академије. Срби из света учествују на многим манифестацијама народног стваралаштва у земљи, као што су: Фестивал српског фолклора из дијаспоре, Сабор трубача западне Србије у оквиру Златиборског културног лета, Фестивал фолклора и народног стваралаштва Прођох Левач - прођох Шумадију, Београдско културно лето и др. Боре се да у свет продре истина о Србима и Србији и праведној борби за националне интересе, покрећу и воде многе хуманитарне акције и, кад год је потребно, солидаришу се са својим народом и несебично га помажу.

Ови послови и задаци претпостављају у наредном периоду још масовнији и квалитетнији рад српских организација у дијаспори; њихову бољу координацију и сарадњу и брже превазилажење присутних подела и деоба.

Запажа се да се наши сународници у свету највише међусобно друже. Поред потребе и жеље за дружењем, томе, у великој мери, доприноси и слабо познавање језика средине и многих појединости (чињеница) битних за деловање у политичким институцијама и међу грађанима домицилних земаља. У свакодневном животу најбрже се сналазе деца и млади. Многи од њих су се радом и талентом афирмисали у учењу, спорту, забави, музици и др.

Нови имигранти највише су преокупирани решавањем свог професионалног и материјалног положаја и не показују веће интересовање за окупљање и политичко деловање у патриотским организацијама. Ова категорија људи себе види као средњи слој који жели да се брзо интегрише у земље у којима тренутно живе. У том погледу њихови се интереси и активности, у многоме, разликују од интереса и активности већине исељеника који су у ранијем периоду напустили земљу.

Активност српске дијаспоре, од како трају сеобе Срба, прате велике тешкоће и проблеми. Томе су допринели бројни узроци, а, међу најкрупнијим су економско - социјални.

Срби који су се исељавали или одлазили на привремени рад у иностранство углавном су били сиромашни, без квалификација и недовољно образовани. Најчешће су радили на тешким, слабо плаћеним пословима и у ноћним сменама. Њихова највећа преокупацијаје била:обезбедити елементарну егзистенцију и пружити неопходну помоћ породицама у домовини.

Непознавање језика, привремени боравак, односно намера да се после одређеног времена врате својим кућама, такође су били крупан разлог за њихово недовољно ангажовање, слабу повезаност и недовољан рад на пословима од националног значаја. Све је то веома неповољно утицало, и још утиче, на остваривање њихових бољих међусобних веза и сарадње, као и на остваривање бољих веза и контаката са матицом.

Многе су и дубоке поделе међу нашом дијаспором: економске, политичке, географске и генерацијске. На њену организованост и активност битно утичу и актуелна збивања и политички догађаји у Србији и Републици Српској, као и догађаји који су се збили на простору бивше Републике Српске Крајине. Дијаспора има издиференциран однос према актуелном руководству у земљи и послератној прошлости. Све је то битно утицало и утиче на ангажовање и рад Срба и њихових асоцијација у свету.

Српска дијаспора је, након избијања кризе на просторима СФРЈ, дуго била притиснута свакодневном антисрпском пропагандом најмоћнијих светских медија, нарочито агресивном за време санкција Савета безбедности према СРЈ. С друге стране, била је оптерећена и текућим догађајима и недостатком истинитих и правовремених информација о збивањима у земљи, Републици Српској и подручју Републике Српске Крајине.

Осим тога, многе породице и њихови рођаци у свету су били директне жртве последњег грађанског рата на просторима СФРЈ - било да су изгубили своје ближње, постали избеглице и

14

прогнаници са ратом угрожених подручја, или да су трпели разна одрицања и имали велике економске штете.

Многе српске националне организације припадника исељеничке популације из периода Другог светског рата - углавном делови поражене војске и представници свргнуте политичке власти - остале су идеолошки догматизоване, окренуте прошлости и самоизолацији. У многим домицилним земљама њихов рад је непознат широј јавности и не ужива значајнију подршку водећих политичких партија. Утицај на главне политичке институције и на формирање јавног мњења је занемарљив. Њихови политички прваци, а и већи део чланства, одвојени су од матице и друштвених токова у њој. Кризу на простору СФРЈ многе од ових организација су дочекале крајње неспремне.

Ни политичке прилике и догађаји у земљи нису ишли у прилог њиховом непосреднијем и ширем укључивању у најважније процесе и активности, који би доприносили унапређивању и развоју веза и сарадње дијаспоре и матице.

Малобројни појединци из ових редова, који су показивали озбиљније интересовање да се политички ангажују, мање-више су одбацивани, препуштени самима себи, па су остајали на маргинама политичког живота. Оснивали су нова или се "враћали" у постојећа национална друштва, клубове и етничка гласила, покушавајући да развијају оне активности за које је било заинтересовано чланство и које су могли да реализују.

Политичко расположење међу нашим сународницима у свету сада је смиреније, објективније и мање је страсти. Спласнуле су разне појединачне и колективне амбиције, са више реалности се сагледавају укупни односи и прилике у земљи и свету, а у вези с тим и њихове, не баш увек и свуда сјајне, животне перспективе.

Наши грађани у свету се залажу за то да се на миран начин решавају сва отворена питања и проблеми, да се у земљи унапређују демократски процеси, да се она брже економски развија и интегрише у међународну заједницу. Али, истовремено, веома јасно критикујуи неке догађаје и стање у земљи, као, на пример, споро решавање питања од значаја за њихов боравак и рад изван домовине. Реч је о захтевима да им се омогући брже стицање југословенског држављанства, нарочито двојног држављанства; да у дипломатско-конзуларним представништвима могу да гласају на парламентарним и председничким изборима у земљи;да се смање високе царине, скупе конзуларне услуге, путарине и друге дажбине које морају да плаћају сваки пут када долазе кући; да се створе стимулативнији услови за улагање капитала и др.

ДОПУНСКА НАСТАВА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Срби у свету су веома заинтересовани и ангажовани на томе да се омогући квалитетно допунско образовање на српском језику. Увиђају да је очување језика и писма најбоља одбрана од немилосрдне и неумитне асимилације. Због тога настоје да њихова деца науче матерњи језик и да га не забораве.

Међутим, мало ученика похађа Југословенску допунску школу на српском језику. У земљама где је она организована - на пример, у Швајцарској, Немачкој и Француској - похађа је само око 10% деце. У неким другим земљама, рецимо у Великој Британији, тај проценат је још мањи.

Многи су узроци слабе заинтересованости за допунску наставу, како родитеља, тако и деце. Сигурно је да су недовољне материјалне могућности једног броја породица лимитирајући фактор јер и родитељи сносе део трошкова те наставе. Крупан проблем је и снажно изражено настојање да се деца што пре уклопе у средину у којој живе, па запостављају учење матерњег језика. И у самој организацији допунске наставе постоје многи практични проблеми, а нема ни потребне сарадње са родитељима. Осим тога, земље пријема углавном нису заинтересоване да ученици, наши грађани, сачувају свој национални, културни и духовни идентитет. На најразличитије начине, често веома суптилно, поспешују и убрзавају процесе асимилације, нарочито деце и омладине.

Допунска настава на српском језику организована је на три нивоа:

15

- Југословенска допунска настава на српском језику коју организује Министарство просвете Републике Србије у Француској, Швајцарској, Немачкој и Великој Британији;

- Допунска настава коју организују министарства просвете и културе појединих земља Западне Европе - на пример, Аустрије. Шведске, Холандије, Данске и неких покрајина Немачке. У овим школама дата је могућност да се настава изводи по нашим наставним плановима и програмима, уз коришћење наших уџбеника:

- Допунска настава у организацији црквено-школских општина Српске православне цркве. Најраспрострањенија је у САД. Канади, Аустралији, на Новом Зеланду, у Јужноафричкој Републици, а организована је и у Швајцарској, Аустрији, Великој Британији и др. Постоје и приватне допунске школе, организоване углавном при просветним и културним организацијама, удружењима, клубовима или другим асоцијацијама Срба у расејању.

Три суштинска задатка треба решити да би се унапредила допунска настава на српском језику:

Прво, обезбедити да се у допунској школи на српском језику у свету - без обзира на то да ли је организује Министарство просвете Републике Србије, министарства просвете и културе домицилних земаља, друге организације, институције или појединци - повећа број ученика. Задатак је посебно важан због чињенице да само око 10% ученика, а негде и мање, похађа ову наставу;

Друго, унапредити квалитет наставе, односно обезбедити одговарајуће уџбенике, стручне наставнике и остварити бољу сарадњу са родитељима, Министарством просвете Републике Србије и другим просветним и образовним установама у Србији;

Треће, обогаћивати постојеће и развијати нове облике допунског учења српског језика, кроз разне моделе летњих и зимских школа*. које би се организовале у земљи. Заинтересованост ученика и студената у свету за овај вид учења постоји, па би их требало још снажније подстицати и помоћи у раду.

* Министарство Републике Србије за везе са Србима изван Србије, на пример, организује Летњу школу за ђаке и студенте из света у Деспотовцу под називом "Ресавска школа историје српске културе"; Летњу школу учења српског језика у Азањи; "Малу школу историје српске културе " у Сремским Карловцима, а помаже и Омладинску школу духовног певања "Корнелију у спомен".

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У СВЕТУ

Српска православна црква је једна од темељних институција српског народа, која га је у континуитету "пратила" по свету, на његовим историјским раскршћима и путевима. Остваривши аутокефалност 1219. године, са првим архиепископом Савом Немањићем, Српска православна црква је успела да српски народ, први пут у његовој историји, окупи у духовну заједницу. Тиме је превазишла свој искључиво духовни карактер и - у годинама и вековима, који су не ретко изгледали безнадежни за српски народ - успела да одржи његову снагу, штитећи га од исламизације, покатоличавања и унијаћења.

Пећка патријаршија је основана 1346. године, у време Српског царства. Окупљала је Србе у јединствену црквену организацију и деловала је до пада Деспотовине 1459. године. Обновљена је 1557. године и обухватала је скоро све Србе - од Велеса на југу до Будима, Темишвара и Арада на северу; од Тимока и Ћустендила на истоку до Јадранског мора на западу. Много је допринела стварању и развијању идеје о јединству и уједињењу српског народа. Поново је била укинута 1766. године.

16

На Мајској скупштини 1848. године у Сремским Карловцима, Српска патријаршија је обновљена и карловачки митрополит Јосиф Рајачић изабран је за патријарха.

Српске патријархе у Карловачкој митрополији бирали су народно-црквени сабори све до 1913. године, до насилне смрти тадашњег патријарха Лукијана. Његовом смрћу, у Карловачкој митрополији завршен је ред митрополита-патријарха, који су се тако несебично борили да српски народ очува своју православну веру, национални и културни идентитет.

После Првог светског рата, 1920. године у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца васпостављена је Српска патријаршија, у чији састав је ушла и Карловачка митрополија. Изабран је патријарх и започет је рад на припреми јединственог устава за целу Српску православну цркву који је трајао пуних десет година (1920-1930).

На територије где су се Срби настањивали у већем броју, са народом је долазило и свештенство, које би, чим би се створили услови, уз несебичну помоћ и подршку истакнутих појединаца, донатора и добротвора, приступало градњи цркава, храмова или манастира.

Српска православна црква - са својим свештенством, организацијом, црквама, храмовима и манастирима - присутна је скоро у свим земљама у којима Срби живе у већем броју. Нема места у свету, насељеног већим бројем Срба, а да у њему нису подигнути црква, храм или манастир. Тамо где нема своје богомоље, Српска православна црква изнајмљује и користи просторије других цркава.

Многе цркве и манастири које су Срби подигли у свету говоре не само о њиховој економској снази и организованости - јер су могли да подигну тако вредне и грандиозне објекте - него и о њиховој жељи и насушној потреби да у својој цркви задовољавају своје верске, културне, образовне и друге духовне потребе.

Српска православна црква, њене црквене општине, храмови и манастири у многим земљама су најзначајнија места у којима се састају наши грађани. После распада СФРЈ, приметно је повећано окупљање Срба око Српске православне цркве и враћање њеној духовности. Та појава је карактеристична готово за све земље у којима они живе.

Поред своје основне верске функције, Српска православна црква данас остварује и низ хуманитарних, образовних и културних делатности, усмерених на чување националног идентитета српског народа и његове духовне баштине.

Многи Срби изван Србије су донатори у изградњи цркава и храмова - било да су давали новчане прилоге или да су поклањали грађевинско земљиште. И држава Србија је учинила много на обнављању и рестаурацији цркава и манастира у свету (на пример, Хиландара, Саборне цркве и цркве Светог Георгија у Темишвару, српских цркава у Сентандреји и др.). Ови незамењиви споменици културе и духовности српског народа тиме су сачувани и за будућа поколења.

Срби су саградили велики број храмова, цркава и манастира у свету. Тако је, на пример, у Аустралијско-новозеландској епархији, у Илајну, подигнут манастир Светог Саве; у Аустралијско-новозеландској епархији митрополије Новограчаничке, у месту Валаро, манастир Светог Саве "Нови Каленић"; у Источноамеричкој епархији - манастири Св. Арханђела Гаврила Марча у Бродвју Роуду и Успење Пресвете Богородице у Шедленду. Новограчаничка епархија за Америку и Канаду има три манастира: Покров Пресвете Богородице "Нова Грачаница" - Грејслејк, Илиноис; Св. Апостола и Јеванђелисте Марка - Шефилд Лејк, Охајо и Мисија Светог Саве - Џексон, Калифорнија. У Средњозападно-америчкој епархији постоји манастир Светог Саве у Либертвилу.

У Мађарској, у Будимској епархијије познати манастир Грабовац.У Румунији, у Темишварској епархији, налазе се манастири Базјаш на Дунаву, Бездин на

Моришу, Златица и Кусић на Нери и Свети Ћурађ на Брзави.У суседним земљама, које су биле у саставу СФРЈ, такође има много манастира: у Бањалучкој

епархији налазе се: Гомионица, Моштаница, Круша и Ступље; у Бихаћко-петровачкој епархији: Рмањ и Веселиње; у Горњокарловачкој епархији Гомирје; у Дабробосанској епархији Света Тројица - Возућа и Успење Пресвете Богородице -Добрун; у Далматинској епархији: Драговић, Крупа и Крка; у Загребачко-љубљанској епархији: Лепавина - Соколовац, Света Петка -Загреб, Свети Серафим Саровски и Храм Св. Спиридона - Трст; у Захумско-херцеговачкој епархији: Житомислић, Завала, Добрићево, Тврдош и Дужи; у Зворничко-тузланској епархији: Свете Тројице -Тавни, Св. Архангела

17

Гаврила - Драгаљевац, Св. Благовештење -Папраћа, Св. оца Николаја - Озрен, Пресвете Богородице - Кнежина и Пресвете Тројице - Сасе; у Славонској епархији: Ораховица, Пакра и Света Ана.

Српска православна црква изван Србије данас има 22 епархије, више од 1.200 парохија, преко 1.000 храмова, око 40 манастира и 2 војна капелана.

На подручју Аустралије и Новог Зеланда Српска православна црква има 2 епархије, 35 парохија, 32 храма и 2 манастира; у Европи су 3 епархије, 76 парохија и 12 храмова; у Северној и Јужној Америци има 5 епархија, 136 парохија, 127 храмова и цркава, 6 манастира и 2 војна капелана. У суседним земљама (Румунија и Мађарска) постоје 2 епархије, 87 парохија, 91 храм и 6 манастира.

На простору бивших југословенских република, Српска православна црква је организована у 10 епархија и у око 900 парохија и црквених општина. На тим територијама је подигнуто око 800 храмова и 30 манастира.

Многе парохије су, услед ратних дејстава, остале без верника и свештенства. Много цркава, богомоља и храмова, нарочито на подручју Муслиманско-хрватске федерације и Хрватске је опљачкано, порушено или потпуно уништено.

Хиландар

Манастир Хиландар је најпознатија светиња Српске православне цркве. Налази се у северној Грчкој, на Светој гори, на трећем краку полуострва Халкидика који се пружа у Егејско море. Света гора, или Перивој Пресвете Богородице, позната је по двадесет православних манастира. Већина њих се налази на самој морској обали, док је Хиландар око 2 км удаљен од мора. У средини овог светогорског полуострва налази се Кареја, управни центар Свете горе, у коме су представништва свих светогорских манастира и грчке државе.

Хиландар су 1198. године подигли на развалинама старог грчког манастира монаси Симеон (Стефан Немања), оснивач династије Немањића и његов син Сава, потоњи светитељ. Симеон Немања је у другој половини 1198. године, издао Хиландару златнопечатну повељу, по којој се овај манастир устројава као српски манастир и ктиторско наслеђе породице Немањића.

Манастир Хиландар је грађен као свесрпска задужбина. Велику материјалну помоћ у изградњи Хиландара дао је и Стефан Првовенчани, син Стефана Немање, велики жупан и први српски краљ. Касније су и други српски владари са великом љубављу и поштовањем дограђивали, одржавали и помагали Хиландар. Међу њима се, као прилагачи и добротовори, посебно истичу: краљ Милутин, највећи задужбинар у српском народу, затим цар Душан, кнез Лазар, деспот Ђурађ Бранковић и други Бранковићи, па све до Обреновића и Карађорђевића.

Краљ Милутин је подигао данашњу цркву Свете Богородице у Хиландару 1303. године, на месту некадашње старе и мале Симеонове и Савине цркве, од које је остало једна икона и нешто фрагмената пластике, који су делимично уграђени у нову цркву. Милутинова црква постала је узор за градњу храмова у моравској Србији, крајем XIV и током прве половине XV века. Задужбина краља Милутина је и манастирска трпезарија, са многим ћелијама или палатама, сличним средњовековним владарским дворовима. Милутин је цео манастир оградио високим и чврстим зидом, на коме су касније изграђене бројне зграде и келије.

Хиландар је кроз векове - већ 800 година - чувар и расадник српске духовности и културе, место молитве, први српски универзитет и књижевни центар. Ту је била главна српска скрипторија током целог средњег века, па и касније. Хиландарски типик из 1199. године једно је од првих књижевно-правних дела које је за потребе манастира Хиландара превео и приредио Свети Сава.

Хиландар је био и остао омиљено место свим Србима, потомцима Светог Саве и Светог Симеона, у које они веома радо и са дубоким поштовањем долазе. Из сваког његовог светог и тајанственог кутка извире и плени мир, духовност, уздржавање, послушност, ћутање, а изнад свега, љубав према Богу и према ближњему. У светогорском миру, уз молитву, све одише благим и савршеним редом, у коме се ради и ствара за вечност. И тако све то протиче пуних осам векова.

18

У Хиландару се упокојио Свети Симеон. Његове мошти је касније Свети Сава пренео у Србију, у манастир Студеницу, да би над њима измирио браћу Вукана и Стефана, који су се завадили због престола. Сава се затим враћа у Свету гору, из које касније долази у отаџбину као духовни поглавар - први српски архиепископ. Тешко је набројати све заслуге Светог Саве за српски род: изборио је самосталност (аутокефалност) Српској православној цркви, написао прву књигу на српском језику (први српски просветитељ), отворио прве болнице и библиотеке. Својом мудрошћу отклонио је многе опасности које су се биле надвиле над српском државом.

Хиландарски комплекс са својим архитектонским наслеђем, фреско-сликарством, ризницом и библиотеком представља јединствено сведочанство о наслеђу српске уметности током осам столећа.

Манастир у својим црквама, келијама и ризницама чува велики број икона високе уметничке вредности. Највећа хиландарска светиња је чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице. Такође, у њему се налази још седам чудотворних икона. У библиотеци се налази и већи број рукописа и старих штампаних богослужбених и других црквених књига и богата збирка српских, грчких, руских и влашких повеља. У ризници се чувају драгоцени предмети веза (на пример, завеса монахиње Јефимије из 1399. године), као и богослужбени предмети од злата, сребра, драгог камења, метала и дрвета. Све то чини аутентично историјско памћење и повесно сведочанство о српској духовности и култури и о постојању ове српске лавре.

ЕПАРХИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКА ЕПАРХИЈА

Седиште: ИлајнПарохије: 21Манастир Светог Саве - Илајн

АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКА ЕПАРХИЈА МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

Седиште: Манастир Светог Саве, "Нови Каленић. "- ВалароПарохије: 14Манастир Светог Саве "Нови Каленић " - Валаро

БАЊАЛУЧКА ЕПАРХИЈАСедиште: Бања Лука

Намесништва: Бањалучко, Јајачко-мркоњићко, Приједорско,Србачко, Котор-варошко, Градишко и Прњаворско

Парохије: 97 Манастири: Гомионица,

Моштаница, Липије, Крупа и

19

Ступље

БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА ЕПАРХИЈАСедиште: Босански Петровац

Намесништва: Граховско-дрварско, Кључко, Лијевљанско-гламочко,Петровачко-бихаћко, Санско-крупско, Шиповско

Парохије: 58 Манастири: Рмањ и

Веселиње

БРИТАНСКО-СКАНДИНАВСКА ЕПАРХИЈА (Велика Британија, Шведска, Норвешка, Данска)Седиште: Стокхолм, Шведска

Велика БританијаПарохије: 10

Храм Св. великомученика кнеза Лазара - Бирмингем

ШведскаПарохије: 10

Храм Св. Ћирила и Методија - Малме

Данска Парохије: 1

Норвешка Парохије: 1

БУДИМСКА ЕПАРХИЈАСедиште: Сентандреја

Намесништва: Будимско, Мохачко и Сегединско

Парохије: 39 Манастир Грабовац

ГОРЊОКАРЛОВАЧКА ЕПАРХИЈАПривремено седиште: Вељун

Намесништва: Глинско, Карловачко, Костајничко-дворско, Личко,Плашчанско

20

Парохије: 147 Манастир Гомирје

МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКАПривремено седиште: Соколац

Намесништва: Сарајевско, Вишеградско-горашко иТравничко-зеничко

Црквене општине: 65 Манастири: Света Тројица - Возућа и

Успење Пресвете Богородице - Добрун

ДАЛМАТИНСКА ЕПАРХИЈАСедиште је било у Шибенику, а привремено је у манастиру Крка

Намесништва: Шибенско, Сплитско, Книнско и Бенковачко

Парохије: 57 Манастири: Драговић,

Крупа и Крка

ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКА МИТРОПОЛИЈАСедиште: Загреб

Намесништва: Бјеловарско, Грубишнопољско, Загребачко,Љубљанско и Тршћанско-италијанско

Парохије: 48 Манастири: Лепавина - Соколовац,

Света Петка - Загреб, Светог Серафима Саровског, храм Св. Спиридона - Трст

ЗАПАДНОАМЕРИЧКА ЕПАРХИЈА

Седиште: АлхамбраПарохије: 19Намесништва: Лосанђелеско,

Бјутско и Џексонско

21

ЗАПАДНОЕВРОПСКА ЕПАРХИЈА(Француска, Белгија, Холандија, Шпанија)

Седиште: ПаризПарохије: Француска (5 парохија и 2 парохије у оснивању - храм Св. Саве у Паризу);

Белгија (парохија-Брисел); Холандија (парохија-Амстердам); Шпанија (парохија-Барселона)

ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКА ЕПАРХИЈАСедиште: Манастир Тврдош - Требиње

Намесништва: Мостарско-невесињско и Требињско-дубровачко

Парохије: 29Манастири: Житомислић (у јуну 1992. године порушили су га и спалили Хрвати),

Завала, Добрићево, Тврдош и Дужи

ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКА ЕПАРХИЈА

Привремено седиште: Бијељина Намесништва: Бјељинско,

Брчанско, Дервентско, Добојско,Зворничко и Тузланско

Парохије: 144 Манастири: Св. Тројице - Тавна,

Св. Архангела Гаврила - Драгаљевац, Св. Благовештења - Папраћа, Св. Оца Николаја -Озрен, Пресвете Богородице - Кнежина иПресвете Тројице - Сасе

ИСТОЧНОАМЕРИЧКА ЕПАРХИЈА

Седиште: Еџворт Намесништва: Вашингтонско,

Питсбуршко, Кливландско и две парохије у Јужној Америци (Аргентина и Бразил)

Парохије: 28 22

Војна капелана: 2Манастири: Св. Арханђела Гаврила "Марча" - Бродвју Роуд; Успење Пресвете Богородице - Шедленд и

Св. Марка - Кливланд

КАНАДСКА ЕПАРХИЈАСедиште: Милтон Парохије: 21

НОВОГРАЧАНИЧКА ЕПАРХИЈА ЗА АМЕРИКУ И КАНАДУ

Седиште: манастир Покров Пресвете Богородице "Нова Грачаница" -Грејслејк Намесништва: за Средњи Запад,

за Исток, за Запад иКанадско намесништво

Парохије: 49 Манастири: Покров Пресвете Богородице "Нова Грачаница" - Грејслејк, Илиноис;

Св. апостола и јеванђелисте Марка - Шефилд Лејк, Охајо; Мисија Светог Саве - Џексон, Калифорнија

ОСЕЧКО-ПОЉСКА И БАРАЊСКА ЕПАРХИЈА

Седиште: ДаљНамесништва: Барањско,

Вуковарско и Осјечко

Парохије: 53

СЛАВОНСКА ЕПАРХИЈАСедиште је било у Пакрацу

Намесништва: Пакрачко, Даруварско, Славонско-пожешко,Новоградишко, Подравско-слатинско иСлавонско-бродско

Парохије: 70 Манастири: Ораховица,

Пакра и Света Ана

СРЕДЊОЕВРОПСКА ЕПАРХИЈА23

(Немачка, Аустрија, Швајцарска)

Седиште епархије: Хилдесхајм - Хановер Намесништва: за Северну и Источну Немачку,

Северну Рајну-Вестфалију, Јужну Немачку, Аустрију и Швајцарску

Парохије: 46

СРЕДЊОЗАПАДНОАМЕРИЧКА ЕПАРХИЈА

Седиште: Манастир Светог Саве - Либертивил Црквене општине и парохије: 23 Манастир Св. Саве - Либертивил

ТЕМИШВАРСКА ЕПАРХИЈА

Седиште: ТемишварНамесништва: Арадско,

Соколовачко и Темишварско

Парохије: 48Манастири: Базјаш на Дунаву;

Бездин на Моришу;Златица и Кусић на Нери и Св. Ђурађ на Брзави

СРБИ НА ЈУЖНОСЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ

Срби су у Хрватску и Словенију почели масовније да се насељавају крајем ХIVвека. Турско продирање на Балкан, освајање средњовековне српске државе и негативно дејство тог освајачког похода на српско становништво на безбедоносном, политичком, економском демографском и социјалном плану узрок су овим сеобама.

Као мало који народ с ових простора, Срби су се нашли подељени између Аустријског и Турског царства и више векова живели су раздвојени, у битно различитим историјским и друштвеним околностима.

На територијама на које се досељавају, Срби постају брана од Турака. На новим просторима организују живот и упорно се боре да сачувају своју веру, културу, језик и писмо. Велики део српског народа, у вртлогу историјских збивања - од којих су многа била изузетно тешка и неповољна - није успео да се одупре агресивној, често веома суптилној асимилацији. Временом су многи, под утицајем ислама, католичанства и уније, изгубили своје духовне корене и национални идентитет.

Срби су у овом веку, заједно са другим јужнословенским народима, 1918. године формирали заједничку државу - Краљевину Срба Хрвата и Словенаца (СХС). Изузев у периоду Другог светског рата, у њој су заједно живели до почетка деведесетих година, када се распада СФРЈ и ствара више независних држава.*

24

* Прво су Словенија и Хрватска, а затим и Македонија, својим уставним одлукама прогласиле издвајање. Република Словенија је прогласила самосталност 8. октобра 1991. године, када је и хрватски Сабор донео одлуку о раскиду државно-правне везе са Југославијом и прогласио самосталност Хрватске. Македонија је 8. септембра 1991. године спровела референдум, на основу којег је пошла својим путем као самостална и суверена држава. У Скупштини Босне и Херцеговине 15. октобра 1991. године посланици Странке демократске акције и Хрватске демократске заједнице усвојили су Меморандум о сувереној БиХ, док су посланици Српске демократске странке тада напустили заседање скупштине. Првог марта 1992. године муслимани и Хрвати у БиХ су на референдуму гласали за независност те тадашње југословенске републике. Срби су референдум бојкотовали.

Грађански рат, пре свега у Хрватској и Босни и Херцеговини, који је избио после оружане сецесије и насилног распада СФРЈ, проузроковао је огромне људске и материјалне жртве; довео до масовног померања становништва и етничког чишћења појединих територија. У веома кратком времену, стотине хиљада избеглог и прогнаног становништва морало је да напусти своје домове и вековна огњишта. Срби су, из готово свих отцепљених република СФРЈ, нарочито из оних у којима је избио грађански рат, непрекидно у колонама долазили (бежали и склањали се) у Србију и Црну Гору, најчешће као избеглице и прогнана лица. Све то говори колико је била тешка и дубока криза која је тада избила на југословенском простору.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Присуство Срба у Босни и Херцеговини је вишевековно и датира од доласка Словена на Балкан. О томе постоје сведочења византијског цара Константина Порфирогенита из друге половине Х века. Али, то доказују и многе археолошке ископине, стећци са ћириличним писмом којим се писало на босанском двору, темељи порушених сакралних објеката, апокрифи, стари топоними, сачувано оружје и оруђе.

Срби су на овим просторима у средњем веку имали своју државу, која се у доба Твртка I Котроманића, унука српског краља Драгутина, ширила на запад до Уне, а на исток преко Дрине.

Ослањајући се на немањићку традицију. Твртко I Котроманић је крунисан за српског краља 1377. године у Милешеви, где су се тада налазиле мошти Св. Саве. Ширењем територија, српска босанска средњовековна држава је допринела већој етничкој распрострањености Срба на Балкану.

Хум је достигао врхунац моћи у време Стефана Вукчића Косаче, херцега од Св. Саве, по коме је Херцеговина и добила назив. Његово крунисање у манастиру Милешеви 1448. године било је у функцији афирмације његовог порекла, јер је Растко Немањић пре замонашења владао Хумом.

После пада Српске деспотовине 1459. године, Турци су заузели Босну 1463, а Херцеговину 1482. године.

Продор Турака у Босну и Херцеговину српском народу је нанео тешке ударце. Агресивним прозелитизмом исламске конфесије, коју су турске власти издашно помагале и подстицале, спровођена је масовна исламизација српског народа. Знатан део становништва је прихватио ислам, да би избегао тешке животне услове потлачених хришћана (раје) и обезбедио привилегије које су уживали припадници владајуће исламске религије. Срби су плаћали харач и друге дажбине турској власти. Пуна два века Турци су насилно одводили најстаситију српску децу и омладину у Турску ("данак у крви"). Тамо су их преводили у муслиманску веру, оспособљавали да служе Порти и султану и најчешће од њих стварали јаиичаре - одане и верне војнике. Такав је, рецимо, био и велики везир Мехмед паша Соколовић, који је саградио надалеко познати мост на Дрини, а његовом је заслугом обновљена и Пећка патријаршија 1557. године.

Крај турске владавине Срби су ипак дочекали као најбројнија етничка и верска заједница. Према попису становништва, обављеном после аустроугарске окупације, у Босни и Херцеговини су 1879. године живела 1.158.164 становника, од тога 496.485 (42,87%) православне вере (Срби),

25

448.613 (38,73%) муслиманске вере (муслимани), 209.391 (18,08) католичке вере (Хрвати и остали) и 3.675 припадника других вера, углавном Јевреја.

Доласком Аустроугарске у Босну и Херцеговину, настају крупне промене у међуетничким односима - опет на штету Срба. Под притиском се исељава око 200.000 Срба. Око три четвртине одлазе у Србију, а једна четвртина у Црну Гору. Упоредо са притиском на Србе да се селе, Аустроугарска стимулише досељавање католика на те просторе.

И у Првом и у Другом светском рату Срби у Босни и Херцеговини највише су страдали и имали огромне жртве. Процењено је да су - од укупно 320.000 страдалих у Босни и Херцеговини за време Првог свет-ског рата - око 200.000 били Срби. И у Другом светском рату српски губици су највећи. Попис из 1948. године је показао да у Босни и Херцеговини има око 700.000 становника мање него пре рата. Од тога броја, Срба је било мање око 400.000 (57% свих губитака), муслимана око 110.000 (15,7%), а Хрвата око 186.000 (26,5%).

Смањењу броја Срба у Босни и Херцеговини су допринели и послератна колонизација становништва, углавном у Војводину (98% Срби, а муслимани 2 %), расељавање српског становништва после 1945. године, економске миграције и исељавање. До 1981. године, од око 530.000 исељених лица из Босне и Херцеговине, половина су били Срби, а око три четвртине су се иселили у Србију.

Срби су до 1961. године у Босни и Херцеговини представљали најјачу националну групу (43,30%) и имали су у власништву око 64% територије ове републике. Хрвати су имали 21,72% становништва, а муслимани 25,70%. Оба ентитета су имала заједно у власништву 36% територије Босне и Херцеговине.

Од 1961. до 1991. настају крупне промене у односима између ентитета у Босни и Херцеговини. Према попису становништва из 1991. године, Срба у Босни и Херцеговини је било 1.369.258 (31,4%), Хрвата 755.895 (17,3%), муслимана 1.905.829 (43,7%), Југословена 239.846 (5,5%) и осталих 93.746 (2,1%).

Срби у Босни и Херцеговини вековима су тежили да успоставе непосредније и шире везе са својом матицом, с основним циљем да се ослободе и уједине српске земље. Да би то остварили често су водили тешке борбе и подизали устанке.

Упоредо с овим настојањем и борбом Срба, текао је и други процес, супротног смера. Подстицан је и усмераван од стране великих сила које су имале своје непосредне интересе и аспирације према Босни и Херцеговини (Турске, Аустрије и Угарске, касније Аустроугарске), као и агресивног прозелитизма исламске и католичке конфесије. Они су настојали да онемогуће повезивање и уједињење српског народа, да га маргинализују и потисну и да му не дозволе да оствари свој вековни циљ - да живи уједињен у својој држави.

После распада СФРЈ, у Босни и Херцеговини се конституисала муслиманско-хрватска коалиција, која је незаконитим и противуставним поступцима и доношењем неуставних одлука фактички поништила важећи устав Босне и Херцеговине, што је имало судбоносне негативне последице. У ствари, показало се да између три државотворна народа у Босни и Херцеговини тада није било сагласности о новом државном уређењу. То је довело до грађанског и верског рата између три етничке заједнице, који је имао тешке последице: велике људске жртве, огромне материјалне штете и разарања, етничка чишћења територија, више стотина хиљада избеглица и расељених лица.

Примера ради, у Сарајеву - главном граду Босне и Херцеговине -према попису становништва из 1991. живело је 157.526 Срба, 34.867 Хрвата и 259.088 муслимана. Почетком 1997. године у њему је остало само око 27.000 Срба, Хрвата око 20.000, а број муслимана се попео на око 310.000. У Сарајевском кантону Срба је било око 8%, а Хрвата око 6%.

Српски народ у Босни и Херцеговини, ради што успешније одбране и заштите својих виталних националних интереса, 1992. године је формирао Републику Српску. Скупштина Републике Српске је 13. авугуста 1992. године у Бања Луци усвојила Декларацију о државном и политичком уређењу Републике Српске.

Активним деловањем међународне заједнице* (међународне мировне конференције, Венс-Овенов план, Вашингтонски споразум, рад Контакт групе, Дејтонски споразум, мировне снаге

26

Уједињених нација), заустављен је грађански рат, а Босна и Херцеговина је почела да се изграђује као сложена држава, са два ентитета: Републиком Српском и Муслиманско-хрватском федерацијом.

* Венс - Овенов план садржавао је предлог решења уставног уређења и мапе територијалне поделе Босне и Херцеговине. После три рунде разговора ( од 2. до 30. јануара 1993. године), Скупштина Републике Српске прихвата део Венс - Овеновог плана о уставном уређењу Босне и Херцеговине, али почетком априла одбија нацрт мапа из тог плана. Упркос упозорењу Савета безбедности да ће, уколико Срби у Републици Српској не прихвате Венс - Овенов план, санкције према Савезној Републици Југославији бити пооштрене, Скупштина Републике Српске ипак одбија план 25. априла 1993. године. Оваквом одлуком аутоматски је ступио на снагу нови режим економских и политичких санкција Савета безбедности Уједињених нација које су Савезну Републику Југославију ставиле у пот-пуну међународну изолацију. Неколико дана касније, под великим притиском јавности, председник Републике Српске одлази у Атину, и уз гаранције копредседника да мапе нису непромењиве, потписује у Грчкој Венс - Овенов план. Међутим, 5. маја Скупштина Републике Српске на Палама није верификовала потпис, иако су се за то пред посланицима залагали грчки премијер Константин Мицотакис и председници Савезне Републике Југославије, Србије и Црне Горе. Уместо да прихвати Венс - Овенов план, Скупштина расписује референдум, на коме су Срби у Босни и Херцеговини великом већином гласова одбацили понуђено решење.

Упркос одбијању Срба да прихвате мировни план, дипломатске активности се настављају, па је до краја 1993. и целе 1994. године одржано неколико рунди мировних преговора: најчешће у Женеви, али и у Бриселу, Лондону, Паризу и Москви.

Средином 1994. године, после дуготрајних преговора, формулисан је план Контакт групе, која је основана 25. априла 1994. године од представника САД, Русије, Велике Британије, Француске и Немачке. Она је имала задатак да ради на мировној стратегији за Босну и Херцеговину, по коме би Муслиманско - хрватској федерацији ( која је у међувремену створена на иницијативу САД) припало 51%, а Републици Српској 49% територије бивше Босне и Херцеговине.

Истовремено, с дипломатским активностима, снаге међународне заједнице настављају у 1994. и 1995. години све чешће да из ваздуха нападају српске снаге, које су стезале обруч око Горажда, Сребренице и Сарајева. Као одговор на налете авиона НАТО-а, Срби у Републици Српској, у лето 1995. године, као таоце узимају војнике УНПРОФОР-а, што изазива огроман револт у свету. После скоро месец дана преговарања, таоци су ослобођени.

Последња година рата у Босни и Херцеговини доноси преокрет: муслиманско - хрватска војска креће у офанзиву и осваја велике територије које су до тада држали Срби.

Дејтонским споразумом* дошло је до мира у Босни и Херцеговини. Вреди забележити да је споразумом у Дејтону Република Српска – нова српска држава која је и међународни призната на просторима Босне и Херцеговине - створена 532 године после пада српске средњевековне босанске државе. Погибија последњег босанског краља, Стефана Томашевића, у Кључу 1463. године, означила је пад српске средњовековне босанске државе и крај династије Котроманића.

* Мировни преговори су вођени у ваздухопловној бази Рајт-Петерсон у Дејтону, од 1. до 21. новембра 1995. године. Општи оквирни споразум и његови анекси парафирани су 20. новембра 1995. године у Дејтону, а Мировни споразум потписан је на Међународној конференцији у Паризу, 14. децембра 1995. године.

Српска православна црква у Босни и Херцеговини организована је у Дабробосанску митрополију и Бихаћко-петровачку, Бањалучку, Захумско-херцеговачку и Зворничко-тузланску епархију.

У Дабробосанској митрополији намесништва су: Сарајевско, Вишеградско-горашко и Травничко-зеничко. У њој постоје познати манастири: Света Тројица у Возући и Успење Пресвете Богородице у Добруну, као задужбина краља Драгутина Немањића.

Бихаћко-петровачку епархију сачињавају намесништва: Граховско-дрварско, Кључко, Лијевљанско-гламочко, Петровачко-бихаћко, Санско-крупско и Шиповско. У њима, такође, постоје два позната манастира: Рмањ и Веселиње.

27

Бањалучку епархију чине намесништва: Бањалучко, Јајачко-мркоњићко, Приједорско, Србачко, Котор-варошко, Градишко и Прњаворско. На њеном подручју се налазе манастири: Гомионица, Моштаница, Липије, Круша и Ступље.

Захумско-херцеговачку епархију чини Мостарско-невесињско и Требињско-дубровачко намесништво. Манастири су: Житомислић (разорен), Завала, Добрићево, Тврдош и Дужи.

Зворничко-тузланска епархија има намесништва: Бијељинско, Брчанско, Дервентско, Добојско, Зворничко и Тузланско. У њој се налазе манастири: Свете Тројице у Тавни, Светог архангела Гаврила у Драгаљевцу, Светог Благовештења у Папраћи, Светог Николаја на Озрену, Пресвете Богородице у Кнежини и Пресвете Тројице у Сасама.

МАКЕДОНИЈА

Срби у Македонији су аутохтон народ, који је ту дуго живео у својој матичној држави. Скопље је било престоница српским краљевима Милутину и Стефану Дечанском и царевима Душану и Урошу. Овде је проглашена Српска царевина, донет Душанов законик и ту се најчешће окупљао и одржавао средњовековни сабор. У Скопљу је на Цвети, 1346. године, проглашена Српска патријаршија и за патријарха је изабран архиепископ Јоаникије.

После смрти цара Душана Немањића 1355. године, на територији Македоније су владала браћа Мрњавчевићи и Дејановићи. Вукашин Мрњавчевић, најмоћнији српски феудалац, чије се седиште налазило у Прилепу, прогласио се за краља, а 1365. године постао је сувладар цару Урошу Немањићу.

У Македонији је српска властела имала своје поседе. Поред Мрњавчевића, то су били: Јован и Константин Дејановић, деспот Јован Оливер и Бранко Младеновић, отац Вука Бранковића.

После Маричке битке 1371. године, која се завршила поразом српске војске, када су погинули краљ Вукашин и деспот Угљеша, на краљевски престо је дошао Марко, син Вукашинов, у народу познат као Краљевић Марко. Он је касније постао турски вазал. После његове смрти 1395. године, Македонија је прикључена Турској и неколико векова остаје у њеном саставу. После Балканских ратова (1912-1913), на основу Букурештанског мира, територија данашње Македоније је прикључена Краљевини Србији, а са њом 1918. године Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Већи део Македоније дуго се налазио под ингеренцијом Пећке патријаршије, а после Првог светског рата Македонија се налазила у саставу Српске православне цркве.

На територији Македоније српска властела подигла је, обновила или богато даривала преко 150 цркава и манастира. Од те властеле најпознатији су: Велики жупан Стефан Немања, краљ Стефан

Првовенчани, архиепископ Сава Немањић, краљ Милутин, краљ Стефан Дечански, цар Душан, цар Урош, краљ Вукашин Мрњавчевић, краљ Марко Мрњавчевић и његов брат Андријаш, деспот Јован Оливер, браћа Дејановићи - Јован и Константин Драгаш и Гргур, брат Вука Бранковића, као и многи други.

Међу црквама чији је ктитор био краљ Милутин, лепотом архитектуре и богатством фресака истиче се црква Св. Георгија, у селу Старо Нагоричино, код Куманова. Налази се у непосредној близини спомен-костурнице Зебрњак, где су положене кости палих српских ратника у борбама за ослобођење од Турака. Црква је имала, а и данас има велики значај у окупљању Срба у Македонији и очувању њиховог културног, верског и националног идентитета.

У Македонији се налази више од двадесет значајних меморијалних целина и објеката посвећених палим српским ратницима у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године. Најпознатији су: комплекс на Кајмакчалану; спомен - костурница на Зебрњаку код Куманова; спомен - костурница и војничко гробље у Битољу; спомен - капела и костурница српским палим ратницима на Брегалници; спомен - капела с костурницом у селу Удову код Валандова; војничко гробље у Битољу и местима Добровена и Скочивир. У крипти цркве Св. Архангела Михаила у Скопљу, коју је почетком 30-тих година овог века подигао краљ Александар Карађорђевић, сахрањено је више од 3000 српских ратника који су погинули у Првом светском рату.

28

Већина ових споменика културе и спомен обележја дуго је била препуштена зубу времена, а неки су безобзирно рушени и уништавани. После успостављања дипломатских односа између СРЈ и Републике Македоније предузето је више конкретних акција да се заштите и очувају ова меморијална и света места. Према урађеној пројектној документацији Републичког завода за заштиту споменика културе Републике Србије и у сарадњи са државним органима Републике Македоније утврђен је програм најнеопходнијих приоритетних радова на уређењу Спомен-костурнице Зебрњак, Спомен-капеле са костурницом у Удову, војничког гробља у Битољу и селима Добровена и Скочивир. Веома је важно да се сви планирани послови и задаци обаве на начин који ће обезбедити потребан културни и цивилизацијски стандард - како то, уосталом, ова света места и заслужују.

У Македонији се српске основне школе почињу да оснивају првом половином XIX века. Пред Први светски рат Срби у Македонији су имали преко 400 основних школа, Велику гимназију и Учитељску школу у Скопљу, нижу гимназију у Битољу, радничко-домаћинске школе у Скопљу и Битољу, са око 650 учитеља и преко 17.000 ученика.

Срби у Македонији су од Првог светског рата имали развијен културно-просветни живот: оснивали су културно-уметничка друштва, народне књижнице и читаонице.

У међуратном периоду, у Македонији се развио читав низ српских културно-просветних установа и институција.

Многи Срби данас у Македонији, међутим, носе осећање да назадују у културном погледу, јер немају своју значајнију културну институцију, библиотеке, слободу вероисповести. Државне власти се изразито негативно односе према Српској православној цркви и онемогућавају долазак и богослужење њених свештеника у Македонији.

Није мали број Срба у Македонији који сматра да је у неравноправном положају у односу на друге националности. Ту оцену заснивају на чињеници да још није дефинисан њихов уставни положај и да су им ограничене могућности за образовање на матерњем језику: нема довољно основних и средњих школа, нарочито у срединама где живи већи број Срба; у школама за основно образовање није адекватан ниво наставе; нема довољно компетентних наставника и одговарајућих уџбеника. Македонске власти су тек школске 1996/97. године почеле да штампају уџбенике на српском језику, а у неким селима у општини Куманово, и поред изјашњавања родитеља, још није организована настава на српском језику.

Данас би за образовни, културни и укупни развој Срба у овој републици од највећег значаја било: обезбеђивање основног и средњег образовања на матерњем језику, са компетентним наставницима и квалитетним уџбеницима, пре свега у срединама где је већа концентрација српског живља; отварање установа у области културе и заштита културно-историјских споменика, којих у Македонији има много. Такође, неопходно би било обезбедити и равноправан приступ државним медијима, слободну циркулацију штампе и публикација из Србије, унапредити развој међудржавне културне сарадње, а нарочито омогућити Србима слободу богослужења у Српској православној цркви.

Према званичним подацима - за које многи аутори и највећи број Срба који живе у овој Републици верују да не одговарају правом стању - утврђено је да је у Македонији 1948. године било 40.171; 1971. године -46.464; 1981. године - 44.468, а 1991. године - 44.159 Срба. Сматра се, међутим, да Срба има много више (по неким проценама од 200.000 до 250.000), али да је низом поступака државних органа Македоније, тај број перманентно статистички умањиван.

После Другог светског рата компактне етничке српске територије биле су концентрисане у Скопској Црној Гори и Кумановској области.

Ради успешнијег очувања свог културног и духовног идентитета, Срби у Македонији су формирали друштва, удружења и друге асоцијације. Почетком 90-тих година су формирали Удружење Срба и Црногораца, које се касније трансформисало у Српску заједницу у Македонији. Осим тога, формирали су и удружења српско-македонско-црногорског пријатељства у Тетову, Гостивару и Кичеву; две хуманитарне организације (Коло српских сестара и Удружење жена Српкиња) и своју политичку партију - Демократску партију Срба у Македонији.

29

Срби у Скопљу од 1997. године имају локалну телевизију која емитује програм на српском језику. То је већ увелико афирмисана телевизија- "ТВ-96".

СЛОВЕНИЈА

У Словенији постоји релативно бројна, али по својој социјално-образовној структури, пореклу и степену националне, верске и културне свести хетерогена српска етничка заједница.

Цени се да данас у Словенији живи око 50.000 Срба. У време СФРЈ, у овој републици Срба је било око 72.000, што значи да је после распада СФРЈ Словенију напустило преко 20.000 лица српске националности.

Око 30.000 Срба је прихватило словеначко држављанство, а око 20.000 лица има статус странаца, са трајном или годишњом визом.

Срби су се у Словенију насељавали у неколико већих таласа. Први талас досељавања Срба на ове просторе поклопио се са освајачким походима Турака на

Балкан. Већ око 1530. године Срби су почели да насељавају јужна подручја Крањске, Белу Крајину, околину Марибора и Птуја и нека села око Кочевја. Забележено је да се Срби појављују у Копру 1469, а у Пирану 1476. године.

Међутим, Срби на овим просторима - у вртлогу историјских догађаја, одвојени од своје матице и изложени асимилацији - нису успели да сачувају свој национални идентитет.

Друга сеоба Срба на подручје Словеније се догодила након стварања прве заједничке државе Јужних Словена. под круном династије Карађорђевић. То су, углавном, били официри, државни чиновници, просветни, научни и културни радници. припадници виших социјалних слојева. У том периоду Срби у Словенији испољавају наглашену државотворност, што се то тамо до данас сматра битном карактеристиком српског народа.

Упркос релативној малобројности, Срби у то време развијају интензиван друштвени и духовни живот. Запамћене су светосавске академије, које су биле на високом културном нивоу. Од 1920. до 1940. године изграђене су три православне цркве у Љубљани, Марибору и Цељу. То говори о значајном броју грађана православне вере на овом подручју, али и о њиховој економској снази и друштвеном утицају.

Други светски рат за Србе у Словенији је био изузетно тежак. Бројне породице су раскућене и расељене, многи појединци интернирани, а српске цркве у Цељу и Марибору разрушене.

После Другог светског рата, од 1945. године, у Словенију тече трећа сеоба Срба. У овом таласу, најбројнији досељеници су официри, цариници, ратна сирочад са подручја Козаре и ширег подручја Босанске Крајине и мањи број радника.

Интензивни развој Словеније у послератном периоду проузрокује велику потребу за физичком радном снагом, пре свега за грађевинским радницима, радницима у текстилној индустрији, терцијалним делатностима и здравству. То доводи и до четвртог таласа сеобе Срба у Словенију, крајем 70-их и почетком 80-их година. У почетку, на рад у Словенију одлазе најчешће само мушкарци, да би касније, све више њих долазило са комплетним породицама. Они се насељавају у већим индустријским центрима. Томе су погодовале интензивна стамбена изградња и добре могућности за запошљавање женске радне снаге.

Продубљивање кризе југословенског друштва на привредном, идеолошком и националном плану, динамизирање политичког живота у Словенији, а нарочито српско-словеначки сукоби и спорења осамдесетих година, створили су предуслове за јаче испољавање националног, верског и културног осећања код Срба. То је и главни разлог што они у Словенији покушавају да изграде и одговарајуће форме и облике деловања, да би чували и штитили своје националне интересе, национални и духовни идентитет.

Већ 1988. године формирано је Културно друштво "Сава", с наглашеном југословенском оријентацијом, чији су оснивачи и чланови били углавном Срби. Међутим, друштво се убрзо гаси, јер је југословенство у то време у Словенији дефинитивно напуштено и на тој платформи више се није могло окупити шире чланство и квалитетни кадрови.

30

Исту судбину је доживео и Југословенски савез, формиран 1989. године, јер није добио скоро никакву подршку у словеначком народу.

Године 1990. у Словенији је формирана Српска демократска странка. Деловала је кратко време, али је имала више успелих и корисних иницијатива и акција: покренула је издавање српских новина, организовала је округле столове о питањима веома актуелним за живот Срба у Словенији (на пример, питање држављанства, формирање српских одељења у обдаништима и школама), организовала је "Ђурђевдански уранак", а у Ријеци је учествовала на прослави "300 година Велике сеобе Срба".

Исте године формирана је и Странка за равноправност грађана, која улази у оштре, али и бесперспективне сукобе са словеначким властима. Она се гаси током војних сукоба у Словенији 1991. године.

Политичке странке Срба у Словенији нису успеле да их у значајнијој мери окупе и задобију њихову ширу подршку. Узроци за то су у несналажењу и недостатку правих и реалних визија развоја српско-словеначких односа, нарочито код првака политичких странака. Али, великог удела у томе имала су и њихова међусобна спорења, неповерење, оптерећеност текућом политичком проблематиком и неуспостављање одговарајућих веза са матицом. С друге стране, и словеначка политичка и културна јавност је стварала препреке, онемогућавала демократску расправу о глобалним питањима српско-словеначких односа и о друштвеном положају Срба у Словенији.

Због тога Срби у Словенији напуштају концепт партијско-политичког организовања и окрећу се формирању друштава и удружења, кроз чије деловање покушавају да сачувају и заштите свој национални, културни и духовни идентитет.

Почетком 1991. године оснивају Друштво "Српска заједница", које је, уз све слабости и недостатке у раду, постало основни облик окупљања и деловања Срба и темељ за касније стварање кровне организације Срба у Словенији. Из његовог састава временом се издвојила посебна група и формирала предузеће "Пупин-центар", а након тога формира се и Фондација "Пупин".

Срби у Словенији су формирали више регионалних друштава: Српско културно друштво "Свети Сава" и Културно друштво "Брдо" у Крању, Друштво "Мир" у Љубљани, Српско културно друштво "Никола Тесла" у Постојни, Српско културно друштво "Сава" у Храстнику, Културно просветно и спортско друштво "Вук Караџић" у Радовљици и Српско културно друштво "Слога" у Новој Горици.

Ова друштва представљају основне облике организовања, места где се Срби окупљају и делују у области културе, образовања, фолклора, спорта и хуманитарних активности, са циљем да се - још увек међу малобројним чланством - очувају, заштите и афирмишу основне вредности духовног и националног идентитета Срба у Словенији. Активно раде и на томе да развију и ојачају економске везе са привредним субјектима у Србији, Југославији и Републици Српској и да допринесу јачању веза и сарадње између СРЈ и Словеније - у условима када оне још нису успоставиле дипломатске односе.

У Љубљани је, током 1998. године, основан и Српски културни клуб, који има задатак да подстиче окупљање Срба "у сврху међусобног дружења, информисања, помагања, неговања племенитих традиција, културног и хуманитарног деловања у корист нашу и околине у којој живимо". Једна од првих тема о којој се расправљало на трибини Клуба била је "О српском језику".

Настојећи да изграде бољу сарадњу и програмску повезаност, отклоне искључивост, неповерење, непринципијелне међусобне сукобе и спорења, српска друштва су у јануару 1996. године формирала јединствену кровну (свесрпску) организацију Срба у Словенији: Савез српских друштава - Српска заједница Словеније. У њен састав су ушла удружења: Друштво српска заједница - Љубљана; Фондација "Пупин" -Љубљана; Друштво "Мир" - Љубљана; Друштво "Брдо" - Крањ;Друштво "Свети Сава" - Крањ: Друштво "Вук Караџић" - Радовљица;Друштво "НиколаТесла" - Постојна и Друштво "Слога" - Нова Горица.

ХРВАТСКА

31

Присуство Срба у Хрватској је вишевековно. Они су ту утиснули снажан печат свог постојања, још од раног средњег века. Масовније досељавање Срба у ове крајеве почиње у XV веку, када се веће скупине људи склањају од турског надирања на Балкан. Долазак Срба на ово подручје је интензивнији после пада Косова (1389) и Српске деспотовине (1459).

Срби напуштају подручја које су заузели Турци, и она која су била изложена њиховим сталним нападима, јер се нису могли помирити са тим да постану обесправљена турска раја. Прве компактне скупине Срба су прешле на аустријску страну у области Жумберка, на хрватско -аустријској граници. Најстарија српска насеља у овим крајевима помињу се 1526. и 1531. године. Цар Фердинанд I даје им 1538. године посебне привилегије. Крајем XVI века Срби из Далмације, "са воде реке Крке", како кажу предања, насељавају се у Гомирје, Врбовско и Моравице.

Током XVI века, а повремено и у XVII веку, веће или мање скупине Срба, званих Власи, насељавају простор од Јадранског мора до Драве. Највише их је дошло из Србије и Босне и дела Славоније у току тзв. Дугог рата (1593-1606). Предводиле су их народне старешине: кнезови, војводе, сердари, барјактари и свештеници.

После пада Босне под Турке 1463. године, нарочито након пораза Хрвата на Крбавском пољу 1493. године, када је Хрватска војска потучена "до ногу", а бан Мирко Деренчин пао у руке Турака, хрватска војска и племство се повлаче у градове и утврђења. Становништво које није било заробљено разбежало се према северу и западу земље. Велики простор који се нашао "у додиру" са Турцима и био изложен њиховим сталним нападима испражњен је од домаћег становништва. Хрватска се нашла пред потпуним поразом, а требала је да буде "предзиђе хришћанства".

На историјску сцену у Хрватској и Славонији тада ступају хабзбуршки владари и православни Срби као њихови поданици, који преузимају одбрану границе од Турака. Настаје одбрамбени појас српских насеља који је назван Војна крајина. Њу су чинили царски генералати: Вараждински, између Драве и Саве и Карловачки, од тврђаве Карловца до Јадранског мора. Хрватско племство задржало је одбрану само на реци Купи.

Срби - крајишници, граничари и ускоци - били су изузети од хрватске феудалне власти, власти бана и хрватског Сабора, као и зависности од католичке цркве. Стављају се чешће под заштиту аустријских царских команданата, а ређе ступају у подаништво појединих хрватских племића. За служење у војсци и одбрани границе, царски су им команданти давали опустеле земље хрватских племића, војнички статус и самоуправну народну организацију, касније озакоњену у тзв. Влашким статутима из 1630. године.

Доласком на подручје данашње Хрватске, код Срба постепено јача национална свест. Народ који је у Војној крајини имао статус слободних сељака-војника - са сталном војно-граничарском, па и широм војном обавезом - временом политички сазрева и социјално се изграђује у грађане свесне својих корена, културе, духовности, своје бројности, улоге и значаја у борби за слободу; свестан своје снаге и стечених права. У културном погледу Срби у Хрватској се развијају засебним путем. Иако политички нису интегрисани у целину, Српска православна црква их успешно уједињује на националном и духовном плану. Срби постепено оснивају своје политичке партије, културне институције, разна друштва и удружења, моћне привредне организације.

И поред периода заједничког наступања Срба и Хрвата у борби за политичка права и слободе и за права са социјално-економском садржином у Аустроугарској монархији, а касније и у заједничкој држави - најпре у Држави Словенаца, Хрвата и Срба, затим, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и, на послетку, у послератној Југославији - Срби у Хрватској, готово у континуитету су изложени притисцима хрватских феудалаца и ширих грађанских слојева да се асимилирају и кроатизују. И католичка црква, вековима, прозелитским радом покушава да их покатоличи. Како у томе нису имали довољно успеха, коришћене су све погодне историјске ситуације да се Хрватска очисти од Срба, као "реметилачког фактора". У остваривању тог циља није се презало ни од најбезобзирнијих средстава и метода - од голе најбруталније физичке ликвидације, до покрштавања и протеривања. Стравичан геноцид над Србима је извршен у Независној Држави Хрватској (1941-1945), у којој је током рата постојао систем концентрационих логора, са низом монструозних стратишта, у којима су уништавани људи, жене и деца на расној, верској и политичкој основи.

32

Јасеновац, злогласни усташки логор на ушћу Уне у Саву, симбол је геноцида усташког режима у Независној Држави Хрватској над српским народом. Основан је у лето 1941. године, по угледу на немачке нацистичке логоре смрти. У њему је до априла 1945. године нашло смрт око 700.000 људи, жена и деце, највише Срба, Јевреја, Рома и антифашиста Хрвата.

Број Срба у Хрватској је стално варирао. Према првом послератном попису из 1948. године, у Хрватској је било 543.739 Срба. Тај број је растао до 1971. године. По попису из те године било их је 626.789. Већ у следећој декади, по попису из 1981. године, број Срба се смањио на 531.502 становника. По званичним подацима пописа из 1991. године - за који многи научни радници тврде да не одражава право стање, јер је "обављен у условима најгрубљих притисака у вези с националним изјашњавањем" - било је укупно 590.283 становника српске националности.

И после свих прогона, бруталног кршења људских права, злочина над Србима у рату 1991-1995. године, одласка избеглица и прогнаника и пада Републике Српске Крајине (4. августа 1995. године), у Хрватској је остало да живи око 250.000 Срба.* Највише их је у већим градовима и Сремско-барањској области, где су нашли уточиште као избеглице и прогнаници, протерани са својих вековних етничких простора.

* Према прикупљеним подацима Хуманитарне организације Веритас, на просторима Републике Хрватске и Републике Српске Крајине у рату 1990-1995. је нестало и погинуло 5.889 Срба. Када се томе доцају подаци Комисије Владе СРЈ за хуманитарна питања и нестала лица (561 несталих и 95 погинулих), долази се до бројке од 6.545 погинулих и несталих лица у овом рату на просторима Републике Хрватске и Републике Српске Крајине. Република Хрватска службено је признала да је у "Олуји" (4. и 5. авугуста 1995. године) убијено 911, а у "Бљеску" 168 српских војника и цивила. После војне операције "Олуја", хрватска војска је извршила низ злочина над незаштићеним српским народом. Највише су страдали стари и немоћни људи, који нису могли побећи у избегличкој колони према Србији и Републици Српској. Највише убистава старих људи је регистровано у незаштићеним и од комуникација удаљеним селима. Према расположивим подацима, цени се да је број убијених лица већи од 200.

У Хрватској је од 1991. до 1995. године, ван ратних операција, у местима Госпић, Дарувар, Сисак, Осијек, Пакрачка Пољана, Карловац ... убијен велики број Срба. У Госпићу је, на пример, само у току једне ноћи, октобра 1991. године. одведено око 100 Срба. Од тог броја, Хрвати су вратили српској страни тела 24 убијена лица, од чега 19 је идентификовано, док 5 тела се нису ни могла идентификовати. О преосталим одведеним Србима још се ништа не зна. Посебно тешки злочини над Србима извршени су у Пакрачкој Пољани, у Западној Славонији. Још увек се са овог подручја води да је нестало 315 лица. Такође, драстичан пример злочина над Србима је и убиство 13 заробљених Срба на Коранском мосту, које је извршено 21. септембра 1991. године, као и убиство 22 српска територијалца на брду Алан на Велебиту, у зиму 1993. године.

За време рата Хрватска у многим ситуацијама није поштовала заштићене зоне Уједињених нација у Републици Српској Крајини, али због тога није трпела никакве санкције од стране међународне заједнице. Тако је, на пример, 22. јуна 1992. нападнут Миљевачки плато, између Книна и Дрниша, и на најбруталнији начин убијено је 40 српских територијалаца; у Равним Котарима убијено је 21. јануара 1993. године око 300 грађана Крајине; у Медачком џепу убијено је 9. септембра 1993. године 86 Срба, и то углавном цивила; 1. и 2. маја 1995. извршена је окупација Западне Славоније. У тој војној акцији страдало је 284 лица, највише у избегличкој колони на путу према Сави и Босанској Градишки; 4. авугуста 1995. извршен је масовни напад на Републику Српску Крајину.

Срби су се током последњих стотину година, нарочито после Другог светског рата, населили у веће хрватске градове. Посебно у новије време, они су ту највише изложени асимилацији - покатоличењу и кроатизацији; застрашени су и етно-политички обесправљени. Тешко је наћи народ у Европи који се налази у сложенијем правно-политичком, духовно-цивилизацијском и економском положају. С једне стране, боре се да опстану на својим вековним етничким просторима; да заштите основне националне интересе, свој културни и духовни идентитет, људска и грађанска права и слободе; да обезбеде материјалну и личну сигурност и животну егзистенцију. С друге стране, настоје да помогну да се избегли и протерани Срби са својих вековних огњишта врате кућама и да ту остану.

33

У остваривању основних националних интереса, духовног и националног идентитета - по коме ће се препознавати као "Срби који живе у Хрватској" - Срби у Хрватској основали су своја друштва, удружења и политичке партије. Међу најзначајнијим су: Српско народно вијеће, Савез српских организација, Српско културно друштво "Просвјета", Заједница Срба, Српски демократски форум, а од политичких партија - Самостална демократска српска странка, Српска народна странка и Странка подунавских Срба.

Срби у Хрватској вишевековно су организовани и у својој Српској православној цркви.Српско народно вијеће је формирано у Загребу 19. јула 1997. године као институционални

облик остваривања персоналне аутономије Срба у Републици Хрватској. Вијеће има политичко, саветодавно и координационо тело и делује на афирмацији и остваривању националних, културних, просветних, духовних, социјалних, економских и свих других грађанских и политичких права и интереса Срба у Хрватској. Међу његовим приоритетним задацима налази се и остваривање права свих избеглица и расељених лица на повратак у своје домове.

Савез српских организација у Хрватској је формиран као невладина и нестраначка организација, израсла на традицијама дугогодишњег националног организовања Срба, у складу с постојећим државним и међудржавним актима који омогућавају слободно артикулисање права Срба у Републици Хрватској. У Савез су били укључени: Српско културно друштво "Просвјета", Српски демократски форум, Заједница Срба Ријеке и Заједница Срба Западне Славоније.

Програмски циљ Савеза је: остваривање координације рада између организација Срба у Хрватској и усклађивање регионалних и посебних интереса с целином интереса српског народа.

Српско културно друштво "Просвјета" једно је од најстаријих и најважнијих српских културно-образовних друштава, које је обновљено 1993. године. "Просвјети" је 1971. године био забрањен рад. Од 1980. до 1990. године она је фактички била укинута и до 1993. године формално-правно није постојала.

Српско културно друштво "Просвјета" настоји да кроз масован културно-образовни рад очува и заштити духовни и културни идентитет српског народа у Хрватској. У том циљу, у оквиру Друштва се покрећу едиције и издају књиге, реализују се истраживачки пројекти, одржавају се предавања и трибине, приређују изложбе, а остварују се и почетни резултати у области аутономног школства.

"Просвјета" има пододборе у Хрватској, а у просторијама у Загребу (Прерадовићева 18) отворила је и библиотеку.

Заједнице Срба су била прва удружења која су Срби формирали у Хрватској одмах после распада СФРЈ. Заједнице су регионално организоване, а до сада су формиране: Заједница Срба у Хрватској, са седиштем у Загребу; Заједница Срба за Истру, са седиштем у Пули;Заједница Срба за Ријеку и Горски котар, са седиштем у Ријеци и Заједница Срба у Осијеку.

Српски демократски форум је основан у лето 1991. године, као коалиција различитих облика организовања Срба у Хрватској, са циљем да се ненасилно решава њихов положај у овој Републици; да им се обезбеди модерни, грађански статус, којим ће бити интегрисани у целину хрватског друштва, на основама мултикултурности и интеркултурности. Форум издаје месечни лист Идентитет,* а основни мото у његовом радује: мир - демократија - народни споразум - заштита људских права.

* У уводнику овог часописа - заговорнику толеранције грађанских вредности и мултинационалног идентитета, који је био промовисан у Загребу 22. маја 1996. године, др Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа, написао је: "Премда нису институционално обликовани и јавно признати, елементи нашег идентитета су јасни. То је наш српски језик и наше ћирилично писмо. То је наша православна вјера. То је наша грађанска политичка култура и култура вјерске, језичке и етничке толеранције. То је наша припадност Европи и њезину овостољетном, слободарском, антифашистичком опредељењу.

Но, да би се живјело у миру и благостању, за нас, Србе у Хрватској, неће бит довољно само знање о нашем идентитету. Ваљат ће знати живјети у складу с нашим идентитетом и у складу с новим вриједностима хрватског друштва и државе у којој ми Срби остајемо живјети као мањина. Један од

34

важних елемената тог новог умијећа нашег живљења у Хрватској бит ће способност да се ничим не ремети процес стабилизирања хрватског националног и државног идентитета, те способност да се судјелује у обнови грађанских вриједности у самој Хрватској и у обнови повјерења између хрватске и српске нације."

Српски демократски форум данас је посебно ангажован на пружању помоћи избеглицама и прогнаницима да се врате својим кућама. У том циљу, отворио је и неколико својих канцеларија у местима у Хрватској у која се Срби враћају у већем броју.

Грађански одбор "Повратак кући" формиран је у Загребу са циљем да помогне да се избеглице и прогнана лица - која су напустила Хрватску после распада СФРЈ и у току грађанског рата - врате својим кућама и на своја имања.

Поред друштава, удружења, заједница и одбора, Срби у Хрватској формирали су и политичке партије, преко којих артикулишу своје националне и политичке интересе и циљеве. Самостална демократска српска странка и Српска народна странка су најзначајније политичке партије Срба у Хрватској, које су они и најпре основали. Касније је, током 1998. године, формирана и Странка подунавских Срба.

Српска православна црква у Хрватској једна је од темељних исто-ријских организација српског народа. Организована је у пет епархија (Горњокарловачка, Далматинска, Загребачко-љубљанска, Осечко-пољска и Барањска и Славонска), у којима постоје (или су постојале до пада Републике Српске Крајине) 453 парохије, 252 храма и 10 манастира.

У протеклом рату на простору Хрватске нарочито су страдале Горњокарловачка, Далматинска и Славонска епархија. Великим делом су остале без становништва, верника и свештенства. Цркве, храмови, богомоље и други црквени објекти су опљачкани, порушени, а многи потпуно уништени.

После трагичних година грађанског рата само је свештенство манастира Гомирје, у Горњокарловачкој епархији, и Лепавине код Копривнице, у Загребачко-љубљанској епархији, остало у духовној служби. Опустели су манастири: Крупа, Крка и Драговић у Далматинској епархији и Пакра, Ораховац и Света Ана у Славонској епархији.

Неки манастири су угашени још у XVIII веку, а неки - као што су Бршљанац, Дејановац, Дреновац, Комоговина и Марча - још и раније.

Српска православна црква има и своје Вјерско-добротворно друштво Свети отац Николај, које се налази у Ријеци.

Сремско-барањска област

Подручје Источне Славоније, Западног Срема и Барање, односно Сремско-барањску област, Срби насељавају у средњем веку. Оно се у XV и XVI веку налазило под влашћу српских деспота и под духовном ингеренцијом Београдске митрополије. У време турске владавине, Сремско-барањска област је била под ингеренцијом Пећке патријаршије Српске православне цркве.

После прогона Турака ово подручје је било под Карловачком митрополијом, где су се налазила црквена имања. Срби из Даља показали су солидарност са српским устаницима 1806. године, када су дигли буну.

Одлуком Мајске скупштине у Карловцима 1848. године, Сремско-барањска област је ушла у састав Српског Војводства. Представници Барање учествовали су у раду Велике народне скупштине за Банат, Бачку и Барању, која је у Новом Саду, 25. новембра 1918. године, прокламовала прикључење ових области Краљевини Србији. Дан раније, у Руми, представници Срема су, такође донели сличну одлуку.

После Првог светског рата Сремско-барањска област је ушла у састав Дунавске бановине. Током Другог светског рата, као саставни део Војводине ово подручјеје са њом било тесто повезано у политичком, културном и војном погледу. Разграничењем после Другог светског рата, Сремско-барањска област ушла је у састав Хрватске. Саставни део Републике Српске Крајине постала је 1991. године. У њој су се тада нашле општине Бели Манастир, Вуковар, Даљ, Мирковци и Тења.

35

После пада Западне Славоније и Републике Српске Крајине (операције "Бљесак" и "Олуја"), око 160.000 српских избеглица и прогнаника нашло је уточиште у Области Источна Славонија, Барања и Западни Срем. Велики број Срба се у међувремену иселио. Сада их је тамо око педесетак хиљада.

Ердутским споразумом (тачка 12) утврђено је да Срби у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему - у циљу потпуније заштите својих националних права - могу да формирају савете општина. У складу са тим, Срби су формирали Заједничко вијеће општина, као облик рада своје локалне самоуправе, са седиштем у Вуковару.

СРБИ У СУСЕДНИМ ЗЕМЉАМА

Срби у суседним земљама: Румунији, Мађарској и Албанији живе вековима. У њима су оставили снажан печат свог дуговременог постојања, богатог живота и рада и економске моћи. И поред свих проблема и опасности од асимилације и одрођавања од свог народа, којима су били изложени, сачували су своја национална обележја: културни и духовни идентитет, језик и писмо, своју веру.

На овим просторима Срби су подигли велики број уметнички изузетно вредних и историјски значајних споменика: манастире, цркве, школе, читаонице и задужбине. Све то је сведочанство о снази њихове духовности, културе, образовања, али и о постојању нераскидивих веза са својом матицом.

Ипак, данас Срба у овим земљама има знатно мање него у време досељавања, нарочито после пада Српске деспотовине и Велике сеобе под Арсенијем III Чарнојевићем. Многи од њих, у вртлогу историјских збивања, нису успели да се одупру асимилацији и изгубили су духовну везу са српским народом.

Срби у овим земљама чине нашу најстарију дијаспору у свету. Данас предузимају више конкретних активности, тежећи да очувају и оснаже свој национални идентитет и вековно присуство на овим просторима.

АЛБАНИЈА

Срби на територији данашње Албаније живе од раног средњег века. Њени северни делови су од XI века били у саставу Краљевине Зете, а од XII века у саставу Рашке. Од XIII века и средишњи део Албаније улази у састав Српског краљевства, да би у ХIV веку читава територија Албаније постала саставни део Српског царства. После распада Душановог царства, у другој половини XIV века, северна Албанија налазила се у саставу територија Балшића, средња - Јована Асена, а јужна - Томе Прељубовића. Крајем XV века Албанија пада под турску власт и под њом остаје све до краја 1912. године, када је стекла независност.

Скадар, са северним делом Албаније, од XI века налази се у саставу српске средњовековне државе. Са прекидима, у њој ће остати све до 1479. године, када су га освојили Турци. Црногорска војска је ослободила Скадар 1913. године. Временом, овај град је израстао у важан економски, трговачки, културни и административни центар. Дуго је био престоница српских владара из Зете: Војислављевића, Балшића и Црнојевића. У то доба, већином је био насељен српским становништвом православне и католичке вероисповести. У њему су сахрањени и зетски владари из династије Војислављевића: Михајло, Бодин, Владимир и Градиња.

На тој традицији код Црногораца се утемељило осећање да они на Скадар полажу историјско право. Због тога је црногорска Врховна команда у Балканском рату одлучила да га ослободи од турске власти и припоји Црној Гори. Међутим, аустроугарска дипломатија је, уз подршку Немачке, ултимативно затражила од европске конференције амбасадора у Лондону 1913. године, да се Скадар додели Албанији, како би остварила утицај у тој земљи. Одлуком конференције, Скадар са околином одузет је Црној Гори и припојен Албанији.

36

Аустроугарска војска заузела је Скадар 1916. године, и под њеном окупацијом налазио се до октобра 1918. године, када га је ослободила југословенска добровољачка јединица, из састава српске војске са Солунског фронта. Версајским мировним уговором 1919. године, Скадар је остао у саставу Албаније.

У Албанији постоје многи споменици културе - цркве, манастири и војничка гробља, топоними, лингвистички записи и разноврсни етнографски документи. који говоре о вековном присуству Срба на овом тлу. Знатан број цркава и манастира подигнут је у доба Јелене Анжујске и краља Милутина, а већи део саграђен је у другој половини XIII и у првој половини XIV века. Највише ових грађевина подигнуто је у Скадру и околини. Посебно су биле познате цркве Св. Николе и Александра Невског. Из докумената се зна да су на овим просторима постојале још цркве Св. Илије, Св. Врачева, Св. Петра, Св. Лазара; манастири Св. Петра и Св. Срђа и други сакрални објекти. У Враки је 1869. године подигнута нова православна црква посвећена Богородици, а на путу Елбасан - Ђухазеа налазе се остаци око стотину српских православних храмова и других споменика.

Многи споменици и гробља временом су пропали због неодржавања, а велики број их је намерно уништен, како би се затрли трагови присуства Срба на овим просторима. Неки храмови претворени су и у објекте са другом наменом. Тако су, на пример, на основу Декрета о забрани религије, у Скадру срушене православне цркве, док је црква у Вракама претворена у складиште. Гробови српских краљева Зете су уништени. У Скадру је уништено и српско војничко гробље, које је постојало до 1950. године. Иста судбина задесила је и гробља у местима Брдица, Бардош, Грижа, Врака, Коплик, Пука, Вафра... Српска војничка костурница у Валони, коју су подигли српски ратни савезници 1934. године, девастирана је на изразито груб и некултуран начин.

Граница између Албаније према Србији и Црној Гори, утврђена Лондонским уговором, није се поклапала са етничким распоредом српског и црногорског живља, тако да су многи остали да живе изван своје матице. Велики број њих временом је, што милом што силом, асимилован и они су изгубили духовну везу са својим народом.

Може се рећи да су припадници српске и црногорске мањине, од оснивања Албаније, у континуитету били изложени насилној асимилацији, расељавању, протеривању и физичком уништавању; да су били масовно затварани и лишени права да слободно испољавају свој национални, верски, културни и духовни идентитет.

У Албанији је, нарочито после 1950. године, почео снажан процес денационализације српске и црногорске мањине. Од тада датира и забрана употребе српског језика и српских народних обичаја, као и ношење народне ношње, певање народних песама, слушања радио и телевизијских програма, посебно вести из земље, пријема штампе, поште и др. Насилно је извршена промена личних имена и презимена, географских назива и забрањена је религија. Према тада издатим новим личним картама, у овој земљи није било српске и црногорске националне мањине.

У Албанији данас не постоји ниједна основна ни средња школа са наставом на српском језику, иако постоји захтев да се једна оваква школа отвори у Враки. Српска основна школа "Свети Сава", основана у Скадру 1828. године, била је међу најстаријима на Балкану. Почетком XX века и у Враки је отворена школа на српском језику. Ове школе финансирала је наша влада. Настава је извођена по програму који је важио за школе у Србији. Међутим, албанске власти су обе ове школе укинуле 1933. године и од тада се настава у њима изводи на албанском језику.

У овој земљи не постоје издавачка и информативна делатност, издавање часописа, новина или ТВ емисија на српском језику. Нема ни једне библиотеке у којој би се могла наћи литература или било каква публикација из Србије.

Уставом из 1976. године, Албанија је формално-правно признала постојање националних мањина. Међутим, проблем је што ова уставна норма није разрађена у конкретним законским прописима и што се права мањина селективно примењују. Због тога је положај наше мањине у Албанији још веома неповољан и, суштински, далеко од прокламованих циљева и официјелне политике.

Почетком 90-тих година дошло је до позитивног помака према националним мањинама. Декрет о забрани религије из 1967. године укинут је 1991. године. Декрет је посебно погађао нашу

37

мањину, која је његовом применом остајала без последњег упоришта своје духовности и културе. Декрет о измени непогодних личних имена и презимена и одавању новорођенчадима само албанских имена, из 1975. године, ван снаге је од 1993. године. Припадницима мањина је омогућено враћање њихових старих имена и презимена.

Укидањем верских ограничења, омогућено је Српској православној цркви да поново оживи свој рад на овим просторима. Срби су 1992. године поднели захтев за градњу цркве у Скадру. Албанске власти су дале дозволу и изградња је у току.

У Албанији се стално разбија етничка хомогеност наше националне мањине, што има крајње неповољне последице по њихов опстанак на овим просторима. Власти су принудно расељавале припаднике мањина, насилно им одузимале плодну земљу и на њу насељавале шиптарско становништво из планинских предела.

Данас, међутим, нема више оваквих појава, али се исти циљеви остварују административном поделом државне територије. На пример, популација Горанаца подељена је у две општине, а подручје Враке, где живе припадници српско-црногорске мањине, припало је новоформираном срезу Велика Малесија, у коме живе искључиво Албанци. Због тога је и оправдан захтев Срба да се Врака и Стари Штој врате у Скадарски округ и тако очува целина српско-црногорске мањине у Албанији.

Према неким проценама, данас у Албанији живи око 45.000 припадника југословенских мањина: Срба, Црногораца и Горанаца. Највише их је у селима Каменица, Враке, Омара, Велики Борич, Мали Борич, Гриљ, Раш, Стари Штој, Нови Штој и Добрач-Голем.

Срба и Црногораца (Врачана и Подгоричана) има око 20.000. Од тога, око 1.500 су православци, а остали су исламске вероисповести.

Горанаца има око 25.000. Исламске су вероисповести, насељавају подручја у околини Кукса, говоре српским језиком и задржали су неке православне обичаје (на пример, славе Ђурђевдан).

Званични подаци о броју националних мањина у Албанији су крајње непоуздани. Према попису становништва из 1989. године, Срба и Црногораца у Албанији једва да има стотину, док према подацима које је објавила албанска влада у оквиру студије урађене у сарадњи са УНЕСКО-м, у Албанији живи само око 0,1% становништва српског, црногорског и хрватског порекла.

Крајем 1990. године, у Вракама је формирано удружење православаца, под називом Суживот и слога. Подгоричани из Скадра и околине су основали Удружење српске и црногорске мањине Морача-Розафа, а Горанци су формирали друштво Зелена гора.

Морача-Розафа је једино удружење које је регистровало албанско министарство правде као друштвено-културно удружење, а остала су регистрована од стране среских власти.

Удружење Морача-Розафа у својој активности приоритет даје отварању курсева за учење српског језика и посебних разреда са наставом на српском језику; враћању имена и презимена лицима српске и црногорске националности која су им насилно промењена; оживљавању рада удружења у селима и развијању привредне и културне сарадње са организацијама у Србији и Југославији.

У циљу ефикасније заштите права српске и црногорске мањине у Албанији, Морача-Розафа се прикључила Партији за људска права, преко које обезбеђује своје представнике у локалним органима власти.

Почетком 1998. године у Удружењу је дошло до крупних сукоба и подвајања, па је део чланова, махом муслимана, напустио Морачу-Розафу и формирао ново удружење Балкански савез. Међутим, они су се касније поново прикључили Удружењу српско-црногорске мањине Морача-Розафа.

У Албанији је формирано и удружење Свети Јован Владимир, које окупља православне вернике.

* * *

Од јануара до маја 1991. године, у Југославију се иселило и емигрирало више од 2.000 албанских грађана - припадника наших мањина. Они су били незадовољни својим укупним

38

друштвеним положајем и начином на који су у Албанији остваривали своја национална права. Имајући у виду начин на који је извршен овај егзодус Срба и Црногораца, може се закључити да су их албанске власти подстицале на тај корак. Њима је обезбеђен смештај и осигурана егзистенција на подручју општине Дечани. Један број њих се, у међувремену, вратио својим кућама.

МАЂАРСКА

На територији данашње Мађарске Срби живе од раног средњег века. Забележено је да је средином XII века угарски палатин, по рангу одмах иза краља, био Србин Белош, син рашког жупана Уроша I, брат краљице удове Јелене. И у каснијем времену Срби имају значајну улогу на угарском двору. Тако је Јелисавета Котроманић била супруга угарског краља Лудовика I (1342-1382), да би после смрти супруга четири године владала Угарском. После трагедије српских земаља, под притиском Турака долази до масовних сеоба Срба у Угарску, које су потрајале од краја XIV до краја XVIII века. Велике поседе у Угарској имали су српски деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић и били најмоћнији феудалци, одмах иза краља. Поред деспота, поседе у Угарској су имали и припадници знаменитих српских племићких породица.

Велику прекретницу у историји српског народа представљала је Велика сеоба, 1690. године. Тада се у Угарску досељава бројно српско становништво и у њој ће се наредна два века налазити културно средиште целокупног српског народа. Сентандреја је једно време била седиште српског патријарха.

У Мађарској данас живи од 5.000 до 10.000 хиљада Срба. У Сегедину и околини има их око две хиљаде. Ловра је једино место у Мађарској у којем су Срби већински живаљ.

Срби у Мађарској имају статус националне мањине, а права која им у том погледу гарантује мађарска држава реализују помоћу организација: Земаљске самоуправе Срба, Будимпештанске самоуправе, мањинских самоуправа и Српског демократског савеза.

На локалним изборима у Мађарској, који су одржани 18. октобра 1998. године, у 34 насеља изабране су месне (мањинске) српске самоуправе, од чега 14 у квартовима главног града. После тога се бира Будимпештанска и Земаљска српска самоуправа.

Културно и духовно присуство Срба на овим просторима је вишевековно. О томе сведоче многе културне и духовне институције српског народа, образовне и научне установе, богато издаваштво, новине и радио програми на српском језику.

У Мађарској су подигнути изузетно вредни и лепи храмови, који говоре о некадашњој величини и снази српског корпуса у Угарској. У Сентандреји постоји архитектонски комплекс од седам барокних цркава, као и црквено-уметничка збирка Будимске епархије, са изузетно богатим изложбеним и архивским материјалом. У Сентандреји је и седиште Будимске епархије, у којој се налази 39 српских православних цркава. У жупанији Тална налази се познати манастир Грабовац, са црквом Арханђела Михаила. Основали су га 1593. године монаси манастира Драговића из Далмације.

У Будимпешти ради Српска основна школа и гимназија, коју похађа око 180 ђака. Школски програм за наставу од првог до десетог разреда је израђен на основу Националног програма за основно образовање. Оквирним програмом за српске школе обухваћена је настава српског језика и књижевности, историје српског језика и музичке културе. Ученици уче, углавном, из мађарских уџбеника који су преведени на српски језик, али користе и уџбенике из Југославије за националне предмете. Предавачи могу да буду и "гостујући" професори из наше земље.

Осим у Будимпешти, српски језик се учи и у школама у Батањи, Ловри, Чипу, Сантову, Помазу и Дески.

Остале установе у којима се негује културни и духовни идентитет српског народа у Мађарској су: Катедра за славистику Универзитета "Лорант Етвеш" у Будимпешти и Катедра за славистику Универзитета "Атила Јожеф" у Сегедину (на којима четрдесетак студената изучава српски језик); Учитељска школа у Будимпешти, Српска школа у Батањи, Педагошка служба Српске самоуправе, Библиотека Српске самоуправе, Институт и Фондација "Милош Црњански" у Сегедину.

39

У Будимпешти од 1993. године постоји Српско позориште "Јоаким Вујић - Помаз", излазе Српске народне новине - недељник, чији је оснивач и издавач Српски демократски савез.

Мађарски радио дневно емитује, за целу земљу, получасовну емисију на српском језику, а у сегединској, будимпештанској и печујскојрегији се емитују програми на српском језику. Сваке друге недеље на Другом програму мађарске телевизије (МТВ), "иде" емисија на српском језику - Српски екран.

У Сентандреји и Текелијануму у Будимпешти редовно се одржава омладинска Летња школа духовног појања Корнелију у спомен, која окупља четрдесетак хорских певача из Југославије (Нови Сад, Београд. Нови Кнежевац), Румуније (Темишвар, Арад) и Мађарске (Ловра. Калаз, Помаз, Сантово), различитих узраста, професија и музичког образовања.

У овом пројекту, као и у низу других културних манифестација. остварена је добра сарадња с Музиколошким институтом Српске академије наука и уметности, Епархијом будимском, Српским културно-уметничким друштвом "Табан" и Српском основном школом н Гимназијом у Будимпешти.

Срби у Мађарској многим скуповима и манифестацијама обележавају значајне датуме из своје историје. Неке од њих су постале традиционалне, као, на пример, Дани српске културе у Сегедину.

У овој земљи и многа српска културно-уметничка друштва негују свој фолклор. Истакнута су друштва "Табан" у Будимпешти. "Опанке" у Помазу, "Банат" у Дески, "Весели Сантовчани" у Сантову. "Рузмарин" у Батањи, мушки хор "Јавор" у Сентандреји, Хор српске школе и Ансамбл "Вујичић", који је добио назив по најпознатијем српском композитору из Мађарске и етномузикологу Тихомиру Вујичићу.

Неколико општина, села и месних заједница у Србији успоставило је сарадњу са Србима у Мађарској: општина Ковин са општином Српски Ковин и селима Ловра и Скореновац; село Стапар надомак Сомбора братимило се са Чипом у Мађарској; Срби из Батање, има их око 700. повезали су се са Беочином и Основном школом "Јован Грчић Миленко".

Сарадња се реализује кроз посете школама, културним установама, привредним организацијама и сусрете са представницима локалних органа власти. На овим скуповима организују се спортска такмичења, пригодни културно-уметнички програми, разговара се о привредној сарадњи и др.

Срби из Мађарске редовно наступају на Сабору народног стваралаштва "Прођох Левач - прођох Шумадију" и Златиборском културном лету - "Сабору трубача западне Србије".

У Будимпешти је 1826. године основана Матица српска, прва српска научно-културна установа. У Сентандреји је 1812. године основана и прва српска учитељска школа, која је после неколико година пресељена у Сомбор. Такође, у Будимпешти су основане и задужбине истакнутих Срба: Саве Текелије, Јакова Игњатовића, Наума и Јелене Бозда, Лазара и Софије Дунђерски.

Задужбина Саве Текелије - Текелијанум - основана је 1838. године. Чинили су је Дом српских студената и Фонд за издржавање Текелијанума. Намера Саве Текелије је била да се у овој културно-образовној установи српским ђацима омогући школовање и универзитетско образовање, пре свега, најбољим ученицима и сиромашним младим људима из свих крајева. Задужбина им је обезбеђивала смештај, исхрану и стипендију.

Текелијанум је временом постао главно стециште интелектуалних снага српског народа, које су доприносиле његовом културном и цивилизацијском напретку. С разлогом је називан "Српским Пантеоном". Доиста је импозантан број питомаца који су прошли кроз Текелијанум. Само од 1838. до 1914. године у њему је боравило и школовало се око 350 ученика и студената.

"Текелијанци" су 1861. године основали културно друштво Преодницу, које је било активно све до 1876. године. Касније су основали ново књижевно и потпорно друштво (1880), названо Коло младих Срба.

У згради Текелијанума је била смештена и Матица српска, све до пресељења у Нови Сад 1864. године. Матица српска је, иначе, управљала Текелијанумом од његовог оснивања до 1878. године, када је од стране власти била приморана да управу уступи Српској православној црквеној општини у Пешти. Од 1902. године о Текелијиној задужбини старао се Српски народно-црквени саборски

40

одбор, који је њоме управљао као посебном фондацијом. Духовни надзор, укључујући и избор питомаца, припао је посебно именованом телу, званом Патронат-у.

Одлуком Патроната старо здање зграде је, због дотрајалости, порушено 1906. године, а ново је подигнуто и усељено 1909. године. У том раздобљу, у "А" крилу зграде се налазио интернат за српске ђаке, а у "Б" крилу станови за издавање, од чије се кирије интернат издржавао. После Другог светског рата, 1952. године зграда Текелијанума је национализована.

Мађарске државне власти су, примењујући Закон о враћању црквене имовине из 1991. године, вратиле део Текелијанума Будимској епархији. У обновљеној Задужбини се планира поново формирање научног и културног центра Срба у Мађарској, који ће окупљати српску дијаспору.

Задужбину Јакова Игњатовића, рођеног Сентандрејца (1822-1889), зачетника реализма у српској књижевности, политичара, публицисте и најплоднијег српског прозног писца XIX века, основали су српски интелектуалци у Мађарској, у циљу неговања српске књижевности и уметничке баштине у овој земљи и ради унапређивања српско-мађарских културних веза и сарадње.

Задужбина Наума и Јелене Бозда основанаје 1870. године. Помагала је младе српске трговце, занатлије и машинисте у Будиму, Пешти и Сентандреји. Помагала је и студенте медицине да заврше студије и започну лекарску праксу, као и српске девојке да склопе брак и заснују српско-православну породицу. Српска православна црквена општина у Будимпешти управљала је Задужбином све до њеног подржављења 1952. године.

Задужбина Лазара и Софије Дунђерски, звана Ангелинеум, почела је са радом школске 1904-1905. године као Српско православно девојачко васпиталиште. Помагала је образовање девојака у средњим, вишим и стручним школама у Будимпешти и за време студија обезбеђивала им смештај у васпитном заводу. Задужбина је у власништву имала троспратну кућу у Будимпешти, у Вацкој улици, у којој је, у складу са својом првобитном наменом, радила само до Првог светског рата. Касније су од прихода куће - све до њеног подржављења 1952. године - додељиване стипендије ученицима.

На територији данашње Мађарске су поникли многи знаменити српски културни прегаоци: Михајло Витковић, књижевник и преводилац из Јегре, који је српске народне песме преводио на мађарски језик; Богобој Атанацковић из Баје, књижевник епохе романтизма, одушевљени присталица реформи Вука Стефановића Караџића; Јаков Игњатовић из Сентандреје, зачетник реализма у српској књижевности; Јоаким Вујић из Баје, театролог, један од утемељивача позоришног живота у Срба; Корнелије Станковић из Будима, први музички образован композитор и оснивач националног правца у музичкој уметности; Павел Ђурковић из Баје, сликар, прославио се као портретист са одликама сугестивне психолошке анализе; Катарина Ивановић из Стоног Београда, сликар, прва жена академски образована у области ликовних уметности и други.

* * *

Срби у Мађарској су током Првог и Другог светског рата доживели тешка страдања.У Првом светском рату, због свог патриотског држања, многи су били затварани. Међу њима

је било доста интелектуалаца. Велике патње и мучења доживели су српски заробљеници у логорима у Нежидеру, Кечкемету, Туроњу, Болдогасоњу и другим местима. У њима је на хиљаде Срба изгубило животе.

У Другом свстском рату, Срби у Бачкој и Барањи доживели су масовни егзодус. Многи су физички ликвидирани у рацијама. Поред присилног мобилисања у војне јединице и у радне чете "мункаше", које су слате на Источни фронт и на најтеже послове, велики број је био заточен у логорима и затворима широм Мађарске.

По злу је био познат логор у Шарвару, у који су интерниране породице српских колониста после Првог светског рата. Ту су многи умрли, међу њима велики број деце и стараца. У логор у Шатраљаујхељу су били интернирани сарадници Народноослободилачког покрета. Због нељудских поступака логорских власти, заточеници су дигли устанак марта 1944. године, у којем су многи изгубили животе. Злогласни су били логори за политичке осуђенике: "Чилаг" крај Сегедина и логор

41

"Шарошпатак". У Будимпешти, Вацу, Кишкерешу и другим местима у Мађарској, такође су постојали логори у којима су били заточени Срби.

Ова места страдања српског народа, у сарадњи југословенских и мађарских власти и одговарајућих организација, достојно су обележена, а о некима су публиковане и монографије.

РУМУНИЈА

У Румунији има око 30.000 Срба, двоструко мање него пре века и по. Живе у Арадској и Тамишкој жупанији, као и у жупанијама Караш -Северин и Мехединц. У румунском делу Баната Срби живе у 56 насеља. Организовани су у Савез Срба у Румунији - своју основну организацију, преко које остварују и штите мањинска права.

Срби у Румунији су присутни од раног средњег века и, у најширем смислу, чине најстарију српску дијаспору у свету.

Забележено је да су се Срби, заједно са Аварима, 567. године населили у Поморишје. Од тада на данашњој територији Румуније живе у Банату, Кришани и Ердељу, о чему сведоче бројни топоними.

Сеобе на ово подручје су трајале од краја XIV до краја XVIII века, углавном као последица турског продора на Балкан и пропасти средњовековне српске државе.

Срби су на подручју темишварског Баната и Поморишја дуго времена били већинско становништво. Почетком XVIII века њихов број на просторима Румуније почиње да опада. Има више разлога који су до тога довели, а главни су: велика страдања српског становништва у ратовима: интензивније насељавање румунског, мађарског и немачког становништва на простор Баната; развојачење Поморишке границе у Аустријској монархији и сеобе Срба на исток, у Русију, које су након тога уследиле.

Срби у Румунији су оставили дубок траг свог постојања, нарочито у румунском делу Баната. Ту постоје многе задужбине, цркве и манастири, школе и друге културне институције српског народа. Од краја XIV до почетка XVI века велики део српске властеле живео је у румунским кнежевинама Влашкој и Молдавији. Међу њима су и последњи потомци славне лозе Бранковића, ктитори манастира Крушедол у Срему.

На подручју Румуније су стасале знамените личности српског народа у области културе, образовања и науке, многи добротвори и донатори. Међу њима је најпознатији Сава Текелија из Арада, члан угледне аристократске породице, оснивач "Текелијанума" у Будимпешти и ктитор цркве у Араду.

Његов предак Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године, у којој је аустријска војска, под командом Еугена Савојског, победила Турке. За заслуге и ратнички подвиг у овој борби, Еуген Савојски га је поставио за заповедника Српске милиције у Араду. Цар Јосиф I је, тада већ пуковнику Поморишке милиције, Јовану Поповићу Текелији, његовој најужој родбини и потомству даровао племићку титулу 1706. године.

У добро очуваној згради, у центру Темишвара, својевремено је била смештена Задужбина Макрин дом. Зграду је подигла и тестаментом оставила Српској православној цркви Персида Стојковић - Макри. Задужбина, међутим, још није у власништву Српске православне цркве, односно њене Темишварске епархије, него је користи фирма Термовест. Црква је, уз помоћ Савеза Срба у Румунији, покренула судски поступак да јој се зграда врати. Предмет се сада налази пред судом у Алба Јулији.

У Темишвару је 1869. године основана и Задужбина Софије Павловић Скарлати - Скарлатин дом. Била је намењена школовању српске младежи. Зграда Задужбине је, након што је предата граду Темишвару, престала да служи својој намени. Дом је исељен, зграда испражњена и препуштена пропадању.

Школовање на српском језику у Румунији датира од почетка XVIII века. У Темишвару ради Српска теоретска гимназија "Доситеј Обрадовић", коју похађа око 350 ученика. У српским насељима

42

у Румунији има и петнаестак основних школа са наставом на српском језику. У Белобрешци, у Дунавској клисури, постоји једина осмогодишња школа на српском језику, док у још неколико румунских школа српска деца могу, потпуно равноправно, да уче матерњи језик.

Теодор Јанковић Миријевски - просветитељ и први реформатор српског школства у новијој историји - седамдесетих година XVIII века извршио је темељну школску реформу, док је био саветник у Темишвару. Изграђен је за оно време модеран школски систем, на основама европског рационализма, што је далекосежно допринело просперитету српског народа. У то доба српско школство у Банату, по обухватности ученика и наставним методама, заснованим на темељима актуелне педагошке мисли, достигло је ниво развијених народа у Европи.

Срби у Темишвару издају два листа: Нашу реч - недељник, који издаје Савез Срба у Румунији и Књижевни живот - тромесечник, у коме се објављују текстови и књижевни прилози Срба из Румуније и Србије, као и радови Срба из дијаспоре.

Радио Темишвар има дневну једночасовну емисију на српском језику, а на Првом каналу Телевизије Букурешт једном недељно емитује се петнаестоминутна емисија на српском језику - Српски видици.

Срби у Румунији штампају велики број књига - од научних радова и монографија до белетристике. Последњих деценија објавили су више од 250 наслова, од којих су многи изузетно вредна дела*.

* Министарство за везе са Србима изван Србије помогло је штампање књига које имају велики значај за Србе у Румунији: Срби у Румунији од раног средњег века до данашњег времена - др Љубивоје Церовић; Српско православље у Румунији - Стеван Бугарски; У плавом кругу звезда, антологија српских песника из Румуније; Сликарство Темишварске епархије - др Миодраг Јовановић; Црква Светог Георгија у Темишвару - др Мирослав Тимотијевић; Српски Семпетар - др Драгомир М. Батањац.

У Темишвару су млади интелектуалци основали књижевни круг Димитрије Тирол, назван по књижевнику и публицисти, покретачу и оснивачу листова и часописа и оснивачу првог Читалишта темишварског. Срби из Арада организују своју већ традиционалну манифестацију Дани културе Срба у Араду.

У самом центру Темишвара, у просторијама Викаријата Српске православне цркве, смештена је Српска читаоница, са око 3.500 наслова публикација. У просторијама Српске православне црквене општине Милош Црњански је похађао основну школу од 1900. до 1904. године. У оквиру Викаријата постоји и музеј у коме се налазе вредне иконе из XVIII века.

У насељима у Румунији са већом концентрацијом српског становништва формирани су српски клубови. Они данас делују у Араду, Српском Чанаду, Великом Семиклушу, Великом Семпетеру, Ченеју, Српском Семартону, Варјашу, Старој Молдави, Белобрешци, Свиници, Карашеву и другим местима.

Срби у Румунији изузетно цене и негују изворне народне песме и игре. Организовали су око петнаестак културно-уметничких друштава, којих највише има у Темишвару. Веома радо наступају у Србији на фестивалима и смотрама народног стваралаштва, затим у Мађарској и другим земљама у којима има Срба и где их позивају. Посебно су познати и популарни њихови наступи у Темишварској опери за време Светосавске прославе.

Од културно-уметничких друштава Срба у Румунији, веома је познат састав "Лале с Мориша" из Чанада. У Темишвару су активна друштва "Младост", "Зора", "Бездин" и вокално-инструментални састави "Слога", "Душан Васиљев" и Српски тамбурашки оркестар "Темишварски тамбураши".

У Српском Семартону, прелепој оази српства, удаљеној тридесетак километара од Темишвара, налази се гроб Круне, мајке Доситеја Обрадовића, првог српског попечитеља просвете и културе и једног од наших највећих просветитеља.

Срби у Румунији имају педесетак цркава и пет манастира. У Темишварској епархији Српска православна црква организована је у три протопрезвитерата и 48 парохија.

43

У XV веку подигнути су манастири Кусић, на левој обали Нере и Свети Ђурађ, југозападно од Темишвара. У првој половини XVI века изграђенје манастир Бездин у Поморишју. Манастире Базјаш на Дунаву и Златицу на Нери, према предању, подигао је архиепископ Сава Немањић, око 1225. године.

У Темишвару постоје три српске православне цркве: у центру градаје Саборна црква, црква Светог великомученика Георгија налази се у предграђу званом Фабрика, а црква Светог Николе на путу за Мехалу. Свака од њих је изузетно значајан и вредан духовни и културно-историјски споменик, који говори о дуготрајном присуству Срба на просторима тамишког Баната.

* * *

И у Румунији су, током Првог и Другог светског рата, Срби доживели тешка страдања.У лето 1914. године, хиљаде Срба, највише из Босне и Херцеговине, довођено је у логор у

Арадску тврђаву. Наредних година она је постала гробница хиљада недужних Срба - деце, жена, стараца, одраслих мушкараца. Према тврђењу заточеника, у овом логору смрти налазило се педесетак хиљада Срба - што интернираца, што ратних заробљеника. Умрло их је између четрти и пет хиљада. На Арадском гробљу постоји посебан део, где су сахрањени умрли интернирци.

Многи Срби су се после априлског рата 1941. године, када је под налетом нацизма капитулирала Краљевина Југославија, нашли у заробљеничким логорима у Румунији: у Шагу крај Темишвара, Лугошу, Оршави, Ајуду, Серету, Жилави и другим местима. На хиљаде њих ту су изгубили животе. Нажалост, не постоје одговарајућа обележја која би подсећала на страдања српских ратних заробљеника. На централном гробљу у Темишвару сахрањени су југословенски пилоти, страдали изнад румунске територије у ратним окршајима против снага Вермахта.

У социјалистичкој Румунији, почетком педесетих година, у време прогона од стране Информбироа, српски народ доживео је "Бараганску голготу". Преко две хиљаде Срба, са граничног подручја према Југославији, упућено је у Бараганску пустињу, где су провели пет година. Тек после нормализовања односа између Југославије и Румуније дошло је до повратка Срба у родна насеља.

* * *

Савез Срба у Румунији, заједно са Темишварском епархијом Српске православне цркве, организовао је 29, 30. и 31. октобра 1998. године у Темишвару Први скуп Српских национплних мањина из Европе, на коме су разматрана најактуелнија питања из живота и рада Срба који живе изван матице.

У раду Скупа учествовали су представници српских организација и заједница из Албаније, Аустрије, Италије, Македоније, Мађарске, Словеније и Хрватске. Из СР Југославије и Републике Србије, у раду Скупа учествовали су представници Савезног министарства за иностране послове (амбасадор СР Југославије у Румунији, генерални конзул и вицеконзул СР Југославије у Темишвару); представници Министарства за везе са Србима изван Србије; Културно-просветне заједнице Србије; САНУ и Матице српске. У раду скупа учествовао је и министар у Влади Републике Србије за људска права и права националних мањина, као и представници Београда и Свилајнца.

Испред Владе Румуније и локалних органа власти, скупу су присуствовали: директор Дирекције за односе са јавношћу, масмедије и протокол Департмана за заштиту националних мањина; директор у Департману за националне мањине у Министарству културе; префект Тимишке жупаније и председник Комитета за културу Тимишког жупанијског савета.

На крају дводневног рада скупа усвојена је Темишварска декларација, у којој се каже:

1. Скуп српских националних мањина из Европе истиче да је очување културног и духовног идентитета српског народа изван матице, нарочито на просторима на којима вековима живи -прворазредни задатак Срба и њихових асоцијација у свету, као и свих релевантних организација и институција у Србији и СРЈ.

44

Формирање културно-информативних центара, пре свега у земљама и местима у којима Срби бораве дуже време и у већем броју, допринело би бржем и успешнијем задовољавању њихових основних потреба у области образовања, културе, духовности, привредне сарадње, информисања, хуманитарних акција, забаве и спорта:

2. Очување матерњег језика и писма - приоритетан је задатак свих организација и институција Срба у свету и државе Србије.

Неопходно је подићи квалитет основне и допунске наставе на српском језику: повећати број ученика, обезбедити стручне наставнике, одговарајуће уџбенике, наставна средства и остварити неопходну сарадњу са просветним организацијама и институцијама у Србији. Веома је важно афирмисати и летње школе матерњег језика и српске духовности, које се организују у матици.

Такође, неопходно је обезбедити редовно учешће ђака, студената и наставника на специјализацијама, семинарима и славистичким скуповима;

3. Веома је битно одржавати редовне везе и бољу сарадњу са матицом и обезбедити да она буде организована, планска и да се у континуитету остварује. Кроз конкретне активности у области културе, образовања, информисања, привредне сарадње. забаве и спорта и реализујући поједине научноистраживачке пројекте - треба заштитити и сачувати основне националне интересе Срба изван Србије;

4. Посебно је важно унапређивати активности основних облика организовања и рада Срба у свету: клубова, удружења, културно-просветних и образовних организација и заједница, информативних центара, хуманитарних организација, спортских и фолклорних друштава. Добром организацијом, планским и координираним радом, уз пуну помоћ и подршку матице, треба подстицати масовност и квалитетнији рад чланства српских организација у дијаспори, посебно младих људи: обезбедити бољу међусобну сарадњу и ефикасније превазилазити појаве и понашања која воде или могу водити поделама и деобама;

5. Очување и заштита културно-историјских споменика и споменичких комплекса, српских манастира, цркава и задужбина који су неотуђиви и изузетно значајни део српске духовне и културне баштине у свету - спада у ред веома важних задатака и активности Срба у расејању. Одговарајуће институције и организације у Србији и СРЈ пружиће, на овом плану, Србима у расејању сву потребну помоћ;

6. Језик, образовање, култура, информисање на матерњемјезику, издаваштво и публицистика - спадају у ред веома важних послова и задатака, којима се штити и чува идентитет народа. Срби у својим домицилним земљама, односно домовинама, треба да се изборе да и оне реализују свој део обавеза и одговорности, које су саме утврдиле - у складу са највишим стандардима из међународних докумената и поштовањем принципа узајамности, што представља цивилизацијски и културни стандард на овом плану;

7. Скуп предлаже да се одржавају редовни сусрети српске националне мањине и српских заједница у земљама Европе, на којима ће се разматрати најактуелнија питања и проблеми из живота и рада Срба и договарати конкретни послови и задаци.

Министарство за везе са Србима изван Србије координираће ове активности.

СРБИ У ОСТАЛИМ ЕВРОПСКИМ ЗЕМЉАМА

45

У европским земљама већ дуже време живи велики број Срба. Најчешће су то радници на привременом раду. Међутим, многи већ имају статус исељеника и тај број се стално повећава. Све мање наших грађана планира да се ускоро врати у отаџбину. И код младих људи, припадника такозване "треће генерације" доминантно је определење да остану у домицилним земљама.

Срби су у послератном периоду, али и пре тога, веома радо одлазили на рад или на школовање у поједине европске земље, пре свега у Француску, Аустрију, Немачку и Швајцарску. Томе је погодовала њихова релативна близина и брзи послератни економски развој, који је створио потребу за новом радном снагом.

Европске земље су после Другог светског рата разрадиле читав иструментариј - институционалне механизме и прецизне правне оквире - за ангажовање стране радне снаге. Римским уговором из марта 1957. године основана је Европска економска заједница (сада Европска унија), која је 1964. године донела Пропис о слободном кретању радника-миграната унутар Заједнице. Конкретно су регулисана права и обавезе радника у земљама имиграције, као и права и обавезе самих земаља у ангажовању страних радника. Миграциона политика, односно запошљавање страних радника, посебно је разрађена и дефинисана 1993. године споразумом из Мастрихта, када је Европска заједница прерасла у Европску унију.

У периоду "отворених врата" (1964-1973) Западна Европа је била најпримамљивија за досељавање српских миграната. У њој је тада ангажован велики број наших радника на привременом раду, што је знатно успорило сеобу Срба у прекоморске земље, пре свега у САД, Канаду и Аустралију.

Од краја седамдесетих година, европске имиграционе земље воде политику "затворених врата" и веома су рестриктивне у запошљавању нове радне снаге. Обично омогућавају запошљавање новим радницима само по основу окупљања породица, сезонског запошљавања и продужења боравка "радника на привременом раду".

Већина Срба у европским земљама у потпуности је интегрисана у друштвени систем земаља у којима живе. Многи су већ примили и држављанство домицилних земаља и постали њихови цењени и уважени грађани.

АУСТРИЈА

Срби у Аустрију почињу да се насељавају од XV века, када из разних српских земаља прелазе у Штајерску и Бургенланд. Међу њима посебно су били познати српски шајкаши, који насељавају Доњу Аустрију. Српска популација на овим просторима ојачана је после Велике сеобе 1690. године.

Када је реч о Србима у Аустрији, посебно место припада Бечу, у којем су, дуже или краће време, живели истакнути српски посленици из области културе, просвете и науке, црквени великодостојници, гене-рали, трговци и занатлије, а у већем броју и студенти.

Први знаменити становник Беча из редова Срба био је гроф Ђорђе Бранковић, несуђени обновитељ српског царства, који је, после Меморандума цару Лепополду I, интерниран у Беч 1689. године. У њему је почео да ствара Хронике, које су означиле почетак модерне српске историографије.

У Бечу су, повремено или у дужем временском периоду, живели и радили познати Срби: Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Петар Петровић Његош, Сава Текелија, Ђуро Даничић, Урош Предић, Паја Јовановић и многи други. Ту је деловао и већи број српских организација, установа и културних институција. У Бечу су у XIX веку излазилеи Новине србске (1813-1821), које је покренуо Димитрије Давидовић, истакнути новинар и публициста, родом из Земуна. Беч је с правом понео назив "најмногољуднијег српског града изван Србије".

Током Првог и Другог светског рата велики број Срба ратних заробљеника и цивила страдао је у Аустрији. У Првом светском рату страдали су у Хајнрихсгрину, а у Другом светском рату у Бухенвалду.

Непосредно после Другог светског рата, у Аустрију је дошао велики део српске политичке емиграције, а од половине 60-тих година и велики број економских миграната. То је, углавном, била

46

мушка радна снага са села, ниске квалификационе структуре, која се најчешће запошљавала у грађевинарству, комуналним службама и индустрији. Почетком 90-тих година у Аустрију пристиже и велики број избеглих и прогнаних Срба са ратом угрожених подручја у СФРЈ.

Српску колонију у Аустрији данас чине углавном радници који су дошли током последњих тридесет година. Рачуна се да у овој земљи има око 350.000 Срба. Само на подручју Конзулата СРЈ у Бечу, на пример, има од 200.000 до 250.000 Срба, а многи живе и у градовима: Линц, Инсбрук, Брегенц и Салцбург.

Од укупног броја Срба у Аустрији, 220.000 до 250.000 су држављани СРЈ; 50.000 је дошло из Републике Српске (10.000 су биле избеглице); 5.000 Срба је стигло из Хрватске, углавном са простора бивше Републике Српске Крајине; 25.000 Срба пореклом је из других отцепљених република бивше СФРЈ, од тога 5.000 су биле избеглице.

Клубови и удружења Срба у Аустрији учлањени су у заједнице југословенских и српских клубова и удружења, а на нивоу Аустрије заједнице су организоване у Савез југословенских и српских заједница.

У Савез српских и југословенских заједница у Аустрији су учлањене заједнице српских и југословенских клубова и удружења у Бечу, у Доњој и Горњој Аустрији, Штајерској и Корушкој, као и заједнице југословенских и српских клубова и удружења у покрајинама Салцбург, Форарлберг и Тирол.

Заједница клубова и удружења у Бечу обухвата двадесетак српских и југословенских клубова, удружења и других асоцијација, од којих су најпознатије Српски центар и Хуманитас.

Српски центар - Културни центар формиран је у Бечу 22. октобра 1995. године, као удружење српских културних посленика, интелектуалаца и привредника. Окупља око 200 чланова, мада их је мањи број који су стварно активни. Центар је до сада организовао успеле изложбе, трибине и књижевне вечери, гостовања драмских уметника и књижевника из земље.

У Бечу је 1992. године основан Хуманитас, прво српско-аустријско хуманитарно-културно удружење, које је за време протекле кризе и грађанског рата у земљу послало велику хуманитарну помоћ.

У овој заједници активно делују клубови: "Београд", "Кадињача", "Хајдук Вељко", "Бамби", "Црвена звезда", "Никола Тесла", "Ресава", "Славија", "Слога", "Јединство". "Мајевица", "Млава", "Напредак", "Пожаревац", "Срем", "Кристал", "Коридор" и Југословенско-српско фудбалско удружење.

Почетком 1998. године у Бечу је формирано и Српско друштво Др Никодин Милаш, са програмским задатком да окупља српске клубове, удружења и друге асоцијације; да пружа помоћ избеглицама у остваривању њихових права и да допринесе развоју демократских односа међу људима.

У Српско-југословенској заједници Доњв Аустрије и Бургенланда активно ради десетак српских и југословенских клубова и удружења: "Никола Тесла". "Црвена застава". "Видовдан". "Крајишник". "Војводина", "Козара", "Ресавац", "Крагујевачки октобар" и Бањалучки спортски клуб.

У Покрајини Салцбург у Заједницу је учлањено десетак српских и југословенских клубова. Највише их је у граду Салцбургу, на пример, клубови југословенских радника: "Шумадија", "Звездара", "Јединство", "Јастребац" и "Балкан".

Хуманитарне организације "Укрина" и "Копривна" такође делују у Салцбургу. Клуб "Поморавље" налази се у Ваграјну, "Борац" у Нојмаркту, а "Синђелић" и "Бобетино брдо" у Халајну. У овој заједници активан је и Фудбалски клуб "Ударник".

У Заједницу српских и југословенских клубова и удружења у Покрајини Форарлберг учлањено је 25 клубова и удружења: "Завичај", "Мачва", "Југенз", "Ђердап", "Тимок", "Сутјеска", "Ловћен", "Коло", "Југославија", "Минерал", "Троглав", "Напредак" и "Борац". Од фудбалских клубова активни су: "Козара", "Борац", "Шумадија", "Слога", "Дрина", "Бања Лука" и "Коренита". У Заједници делује и Боћарски савез, Културно уметничко друштво "Српско братство" и Друштво "Хуманитас".

47

У Покрајини Тирол у Заједницу је учлањено 10 српских и југословенских клубова: "Братство", "Слога", "Наш свет", "25. мај", "Јединство", "Ђердап", "Наша домовина", "Точак", "Балкан" и "Кум-3".

У Горњој Аустрији у Заједницу су учлањена четири српска културна клуба: "Вук Караџић", "Видовдан", "Свети Сава" и "Кнез Лазар".

У Штајерској у Заједници југословенских и српских клубова делују: Културно-информативни центар југословенских и српских грађана " Вук Караџић ", Удружење православних Срба у Грацу, Српски културно-просветни клуб "Браћа Југовић" и Клуб југословенских и српских грађана у горњој Штајерској, у месту Брук ан ден Мур.

У Аустрији наша деца могу да похађају допунску наставу на српском језику, коју финансирају аустријске власти. Међутим, проблем је што мали број ученика похађа ову наставу и што нема довољно стручних наставника. Тако, на пример, од преко 13.000 југословенске деце у покрајинама Беч, Доња Аустрија и Бургенланд, тек нешто више од 5.000 ученика похађа допунску наставу на матерњем језику, коју изводи 20-так наставника.

Наши грађани у Аустрији сваке године организују три значајне манифестације: квиз знања за ученике допунске наставе под називом Колико познајем своју отаџбину, Радничко-спортске игре и Смотру културно-уметничких активности.

Веома успелу смотру културно-уметничких активности југословенских радника, деце и омладине у Аустрији, одржану 7. децембра 1996. године у Брегенцу, организовала је Заједница југословенско-српских клубова Покрајине Форарлберг.

Српска православна црква је присутна међу српским живљем у Аустрији више деценија. Срби у Бечу су 1860. године добили дозволу да формирају своју црквену општину, која је постала стожер око кога су се окупљали и где су налазили уточиште. Ову сагласност царски двор је дао на основу молбе групе угледних Срба и патријарха српског Јосифа Рајачића.

Освећење прве српске цркве "Свети Сава" обављено је 1893. године, а свечаности је присуствовао и цар Фрања Јосиф. Православна црквена општина "Свети Сава" у Бечу и данас има веома велики значај за Србе, за очување њиховог културног и духовног идентитета. Иначе, у Аустрији постоји девет црквених општина и 13 парохија.

Православна веронаука се као обавезни предмет предаје у Аустрији већ пет година. До сада су успешно организована предавања веронауке у свим покрајинама у којимаје организован црквени живот. Редовна верска настава у Бечу се изводи у 90 основних, 51 осмогодишњој и 16 средњих школа, и обухвата око 1.800 ученика. Настава се одржава и у посебно организованим центрима, којих само у Бечу има 118. У њима се у току недеље одржи око 230 часова веронауке.

БЕЛГИЈА

У Белгији живи око 20.000 наших грађана, углавном у градовима и већим индустријским центрима, као што су: Брисел, Анверс, Гент, Намир, Бриж, Шарлроа и Лијеж. Углавном имају статус исељеника, а око три хиљаде грађана СРЈ је ту на привременом раду.

Између два светска рата у Белгију су долазили Срби из Лике. Далмације, Босне, Србије и Црне Горе. Настанили су се, углавном, у околини Лијежа, где су око басена угља подигнуте многе фабрике.

После Другог светског рата у Белгију се досељава већи број српских емиграната. Као и у друге европске земаље, и у Белгију од средине шездесетих година долазе Срби на привремени рад. Многи су узели белгијско држављанство, а један део се вратио у домовину. Почетком деведесетих година, после распада СФРЈ, и у Белгију су дошле избеглице.

Срби у Белгији су организовани у Српску заједницу Белгије -највећу и најзначајнију организацију Срба. Формирана је у Бриселу средином 1992. године и има око хиљаду регистрованих чланова. Заједница окупља само око 5% наших грађана у овој земљи.

У Белгији активно раде: Белгијско-југословенско културно удружење у Генту (има око 180 чланова): Српско удружење "Видовдан", формирано 1993. године и Клуб Југословена "Вељко

48

Влаховић" у Анверсу. Клуб има своје просторије, сателитски ТВ програм, шах салу и библиотеку. Више од 60% Срба и Црногораца који живе у овом граду повремено се окупља у просторијама Клуба, у којем активно ради фудбалска секција, чији тим наступа у провинцијској фудбалској лиги. У управу Клуба је ушло више младих људи, представника тзв. "треће генерације", што је знатно унапредило његов рад. Намеравају да организују и курсеве учења српског језика за децу и одрасле. У Анверсу је формирано и Српско-фламанско удружење "Свети Ђорђе".

У годинама рата и кризе на простору СФРЈ, Срби у Белгији су били веома ангажовани у прикупљању и слању хуманитарне помоћи на угрожена подручја, разбијању медијске блокаде и ширењу истине о српском народу. Због тога су, у многоме, запоставили рад на омасовљавању чланства и на унапређивању садржаја рада у клубовима. То је један од разлога што у клубовима опада број чланова. Сада се активно ради на томе да се ово стање поправи.

Српска православна црква у Белгији организована је у оквиру Западноевропске епархије, чије се седиште налази у Паризу. У Бриселу се налази црква "Свети Сава".

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА

Интересовање Велике Британије за Србију се јавља у првој половини XIX века, када се објављују и први чланци о нашој земљи. Посебно је било изражено у време интернационализације "Источног питања", у другој половини XIX века, после избијања Српско-турског рата и после Берлинског конгреса, 1878. године. Интересовање је интензивно и почетком XX века, у време смењивања династије Обреновића и доласка династије Карађорђевића на српски престо, као и током Балканског и Првог светског рата. У време Краљевине Југославије интересовање британске политике за нашу земљу постојало је у контексту њеног интересовања за југоисточну Европу.

До Другог светског рата у Великој Британији је било мало Срба. Тај број се повећао после рата, доласком политичке емиграције: политичара из бившег режима, официра краљевске војске, припадника четничких одреда Драже Михаиловића и лица депортованих из избегличких логора у Италији и Аустрији. Процењује се да је око 20.000 политичких емиграната из Краљевине Југославије дошло у Велику Британију.

У Лондону су својевремено боравили истакнути Срби: Доситеј Обрадовић у XVIII веку, а после Другог светског рата Милош Црњански, Борислав Пекић и други. У Великој Британији су после Другог светског рата живели и радили и чланови династије Карађорђевића, па и сам краљ Петар II, као и чланови избегличке владе, на челу са њеним председником и председником Југословенског народног одбора у Лондону Слободаном Јовановићем. Ту су, такође. боравили и српски патријарх Гаврило Дожић, владика Николај Велимировић, владика Лаврентије, лидери четничког покрета и чланови бивших југословенских странака којима је рад био забрањен у домовини. За главни град ове земље многи су с правом говорили да је постао "престоница српске политичке емиграције".

У другом таласу досељавања, шездесетих година, у Велику Британију је дошло десетак хиљада српских радника са породицама, који су добили радне визе.

Трећи талас доласка Срба у Велику Британију је везан за распад СФРЈ и избијање грађанског рата на њеним просторима. Почетком деведесетих година у ову земљу долазе углавном млади људи ради даљег школовања, запошљавања и бољих услова за живот. Део њих бежи и од војне обавезе и склања се од мобилизације.

Данас Срба и Црногораца у Великој Британији има више од 70.000. Од тога, око 30.000 су Срби из СР Југославије, а 40.000 из отцепљених република СФРЈ. Највише их је у Лондону, Брадфорду, Бермингему, Бедфорду, Ковентрију, Шефилду, Дарби, Кардифу, Лидзу, Лестеру, Нотингему и Ипсвичу. Многи већ имају британско држављанство и интегрисани су у енглеско друштво. Неки су постали угледни бизнисмени и цењени грађани ове земље.

У Великој Британији делују многе српске организације, заједнице и удружења. Посебно су активне оне које окупљају стару српску националну емиграцију и њихов подмладак. Последњих година, међутим, све су активније и организације нове економске емиграције. Циљ им је

49

унапређивање и развој економских веза и сарадње са Србијом и Југославијом и организовање југословенског лобија у Великој Британији и Ирској. За време грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини, у Великој Британији су стваране и организације које су пружале подршку руководству Републике Српске.

Српски информативни центар је једна од активнијих организација. Има задатак да шири истину о српском народу и да сузбија антисрпску медијску кампању у Великој Британији. Центар је основан у Лондону, у оквиру Српске заједнице, при српској православној цркви "Свети Сава". Издаје месечни билтен на енглеском и српском језику.

Англо-југословенска друштвена и пословна асоцијација основана је у Лондону у фебруару 1997. године. Њу чине југословенски грађани: исељеници, избегла лица и други људи нашег порекла који, привремено или трајно, бораве у Великој Британији и Републици Ирској. Чланови ове асоцијације су и пословне фирме, удружења, клубови и све друге српске организације које су заинтересоване за ову сарадњу. Такође, чланови асоцијације могу да буду британски и ирски пословни људи и наши пријатељи, заинтересовани за развој економских и других веза између Велике Британије, Републике Ирске и СРЈ. Асоцијација је отворена за везе и са Југословенским пословним саветом, Српским друштвом и свим другим друштвима и мешовитим удружењима која желе да остваре ову сарадњу.

Српско друштво је добротворна организација. Формирана је 8. децембра 1994. године у лондонским општинама Хамерсмит-Фулхам. Превасходно се бави пружањем помоћи и збрињавањем избеглица и прогнаних лица са подручја република бивше СФРЈ.

Југословенска кућа ("YU HOUSE") је основана у Лондону ради економског повезивања пословних фирми из Велике Британије с одговарајућим предузећима и фирмама у нашој земљи и ради учествовања у формирању и развоју југословенског лобија у Великој Британији.

Српски национални савез Велике Британије и Ирске постоји од 8. априла 1994. године. Својевремено се посебно ангажовао да, као свесрпска организација, помогне руководству Републике Српске у остваривању утврђене националне политике.

Британско - југословенско друштво у основи је британска организација пријатељства, која је окренута сарадњи и са бившим југословенским републикама. Одржала је континуитет у раду са ранијим Британско -југословенским друштвом, које је постојало у време СФРЈ.

Асоцијација побратимљених градова Норич - Норфок - Нови Сад једна је од најпознатијих организација овог типа у Великој Британији. У време санкција се веома истакла многим хуманитарним активностима. Ваља истаћи и рад Хуманитарног друштва "Св. Никола" и активност Књижевног клуба "Милош Црњански".

Осим ових, у Великој Британији постоји и више организација старе српске националне емиграције, међу којима су најпознатије: Покрет српских четника "Равна гора", Српска национална организација, Четнички покрет "Гаврило Принцип", Удружење бораца Краљевине Југославије, Српска национална омладина и др.

И у Великој Британији је организована Југословенска допунска школа на српском језику. Одељења постоје у Лондону. Бедфорду и Бермингему. Међутим, наставу похађа само стотинак ученика. Издају и свој ђачки лист, под називом Школарац. У Лондону, при Православној црквеној општини, такође постоји Српска школа, коју похађа осамдесетак ученика.

Српска православна црква у Великој Британији организована је у оквиру Британско-скандинавске епархије, са седиштем у Стокхолму, у Шведској. У Лондону постоји црква "Свети Сава" и црквени дом "Свети Николај Велимировић", а у Бермингему црква "Свети кнез Лазар".

ДАНСКА

У Данску су наши грађани долазили највише крајем седамдесетих година, најчешће организовано, преко Савезног завода за запошљавање. Сада их у овој земљи има преко 7.000. Највише их је пореклом из Неготинске крајине, јужног Баната и из Црне Горе (околине Берана).

50

Запошљавали су се углавном на тешким пословима, као неквалификована радна снага: у ливницама, стакларама, бродоградилиштима и сличним радним местима.

Положај и услови живота наших грађана у Данској данас су стабилни. Сви који имају регулисан боравак, егзистенцијално су збринути. У статусу су, углавиом, изједначени са данским држављанима, осим што - сходно данском уставу - немају могућност да учествују на парламентарним изборима. Међутим, на локалним изборима омогућено им је да гласају. Многи су добили и данско држављанство, које су обезбедили нарочито последњих година.

Срби у Данској су организовани у седам клубова, који су удружени у Савез југословенских клубова. Њега чине клубови: "Тимок"- Хилрод; "Бранко Ћопић" - Фредериксверк (један од најактивнијих и најбоље организованих клубова у Данској, који окупља наше грађане, махом из Неготинске крајине); "Монтенегро" - Балруп; "Ђердап"- Нествед и "Србија"- Хелзингер. Клубови "Кадињача" - Оденсаи "YU 70" - Зилкеборг налазе се на Јиланду и због географске удаљености нису чланови Савеза југословенских клубова. У оквиру Савеза делује и "YU-ИНФО", Југословенска пословно-информативни културни центар, формиран 31. маја 1996. године. са циљем да допринесе бољем повезивању и унапређивању међусобне сарадње привредних субјеката из Југославије и Данске.

У Данској је, у Копенхагену, 27. и 28. септембра 1996. године, одржан други традиционални Сабор Срба Скандинавије. То је била значајна културно-образовна, фолклорна и информативна манифестација Срба у овом делу Европе, на којој су учествовали представници Савеза српских организација, клубова и других српских асоцијација из скандинавских земаља.

Српска православна црква у Данској је организована преко Скандинавско-британске епархије.

ИТАЛИЈА

На простору Италије Срби се појављују још у XV веку, прво у Трсту, Венецији и јужној Италији. У провинцију Молизе, на југу Италије. тридесетак километара од Јадранског мора, на падинама Апенина, у XVI веку се доселило српско становништво из Боке Которске, Црне Горе и Далмације. До почетка XX века живели су у десетак насеља.

У Венецију, у другој половини XV века, после пропасти српских средњевековних држава, почиње да се досељава српско становништво, највише са подручја Далмације. Из овог града у Црну Гору, на Цетиње. доспела је и прва штампарија крајем XV века. У XVI веку у Млецима је српске књиге штампао војвода Божидар Вуковић из Подгорице. Овде је 1768. године Захарије Орфелин штампао први српски часопис Славено-сербски магазин, што се узима и као почетак српског журнализма, а Павле Јулинац Историју Срба, 1765. године.

Предузимљиви српски трговци, од половине XVII века, стварају у Трсту богату и напредну заједницу. Иако бројем мала, она је била снажно присутна у свим битним културним и политичким стремљењима српског народа. Иначе, први подаци о Србима на подручју Трста датирају из 1413. године.

На основу повеље Марије Терезије, од 20. фебруара 1751. године, којом је православцима дозволила да саграде цркву, Срби у Трсту су саградили познати храм Св. Спиридона. У почетку, цркву су користили заједно са Грцима, али због спорова који су настајали у вези с управљањем Храмом и богослужењем, Срби су 1782. године откупили део цркве од Грка, тако да је она у потпуности прешла у њихово власништво.

У Трсту је још 1782. године почела да ради српска школа "Јован Милетић", касније и надалеко позната библиотека, а биле су развијене штампарска и издавачка делатност. Школа је, уз повремене прекиде, имала важно место у образовном, културном и духовном уобличавању српске заједнице у провинцији Фурланија. У њој је, крајем XVIII и почетком XIX века, наставник био и Доситеј Обрадовић.

Трст је, као и Беч и Париз, урбани европски центар у који су Срби дуго и веома радо долазили, најчешће из Далмације, Боке Которске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, а посебно из Истре и

51

Горског Котара. Привлачила их је лука која је пружала велике могућности за бављење трговином, занатством и морепловством. Јово Куртовић, један од богатијих и успешнијих тршћанских Срба тог времена, 1782. године увео је прву директну поморску везу са Америком, што је, несумњиво, имало великог утицаја на сеобе Срба у Северну и Јужну Америку.

У Италији данас живи око 100.000 Срба. Највише их је у северној Италији, у околина Милана - око 80.000. На подручју Тршћанске регије Срба има од 12.000 до 15.000, а најмање у Риму - око 200. Такође, нешто мало Срба и Црногораца има и на југу полуострва и на Сицилији.

Срби у Риму су организовани у оквиру Српске православне црквено-школске општине "Свети Сава" и Српске заједнице Италије. Почетком деведесетих година Срби су у главном граду Италије формирали и хуманитарну организацију, Комитет за помоћ незбринутој деци и цивилима, која је у време најтеже кризе на просторима претходне Југославије у земљу послала веома значајну хуманитарну помоћ. Активност ове организације посебно је била запажена током 1993. и 1994. године.

Милано је седиште Српске заједнице северне Италије. У њему су Срби формирали Италијанско-српско друштво, које се бави превасходно културним активностима, организовањем предавања, трибина, изложби и др.

Срби у Италију најмасовније долазе после Другог светског рата, али и почетком деведесетих година, за време кризе и грађанског рата. Многи још немају регулисан боравак, већ се по разним основама сналазе и опстају у овој земљи. Запослени су највише у грађевинарству, трговини и услужним делатностима.

У Трсту је 7. и 8.октобра1995. године одржан Регионални састанак српских организација Тршћанске регије, на којем су учествовали и представници српских организација и удружења из Хрватске и Словеније. Разговарано је о активностима на очувању културног и духовног идентитета Срба на овим просторима, посебно очувању матерњег језика и писма, унапређивању међусобне сарадње и остваривању неопходне координације у раду.

Српска заједница Италије одржала је своју годишњу скупштину у Риму 9. новембра 3996. године.

НЕМАЧКА

У Немачку су Срби почели да долазе у XVIII и XIX веку на студије на чувеним универзитетима у Хајделбергу, Јени, Халеу, Лајпцигу, Берлину, Минхену и другим центрима. Многи су у њој налазили посао у време индустријализације, у другој половини ХIХ и почетком XX века.

Почетком овог века, у Немачку долази све већи број исељеника из српских земаља, који су посао налазили у немачким рудницима. Прилив српских радника је настављен и у време Вајмарске републике, између два светска рата, и он се стално повећавао, све до Другог светског рата. Број грађана из Југославије, од 1925. до 1939. године, се стално повећао - од петнаестак на близу шездесет хиљада људи. Од тога, Срби су чинили трећину. Многи од њих су напустили Немачку уочи Другог светског рата.

Током Другог светског рата Срби у ову земљу доспевају као ратни заробљеници и политички интернирци. Многи су били затворени и убијени у концентрационим логорима Трећег рајха.

После Другог светског рата, од 1945. годиине, у Немачку стижу избеглице и емигранти из Југославије. Међу њима је највише било љотићеваца, недићеваца и монархиста. Организовали су се у више националних организација.

Од средине 60-тих година, Срби у Немачку одлазе на привремени рад - веома радо и масовно. За многе наше грађане запослење у Немачкој је било оптимално решење да обезбеде стални посао и жељену животну егзистенцију. Многима је рад у овој земљи омогућио да, касније, у домовини отворе сопствене радње и покрену приватни бизнис у трговини, угоститељству, занатству и другим услужним и терцијалним делатностима. На рад у Немачку одлазили су људи најразличитијег занимања, школске спреме, социјалног статуса и животног доба.

52

Данас у Немачкој живи и ради око 700.000 Срба, који су дошли из Србије и свих крајева са јужнословенског простора. Основали су многа удружења, клубове, хуманитарне организације и друге асоцијације.

На подручју Баварске, па пример, активно делује 25 српских и југословенских клубова. Међу њима посебно су активни: Клуб грађана српских земаља у Нирнбергу; Клуб Југословена "Полет" и Клуб "Крајина" у Минхену; Српски културни центар "Свети Сава" у Аугсбургу;Клуб "Вук Караџић" и Српски крајишки културни центар "Др Јован Рашковић" у Ерлангену; Клуб "Српска слога" у Кронаху; Српски православни клуб "Вук Караџић" у Штраубингу; Удружење југословенских грађана "Слога" у Мозбургу; Клуб Југословена "Будућност" у Гунцбургу; Клуб "Цар Лазар" у Нирнбергу и Културно-спортско друштво "Никола Тесла" у Ротенбургу. У Нирнбергу делује и Српски хуманитарни фонд "Северна Баварска". Он већ шест гоцина, у континуитету, стипендира око 200 деце са подручја бивше Републике Српске Крајине и Републике Српске, која су остала без једног или оба родитеља у рату 1991/95. године, а сада живе у Србији. Фонд окупља око 200 донатора, грађана СРЈ, а међу њима има и Грка и Немаца, који су опредељени да пружају ову врсту хуманитарне помоћи угроженој деци.*

* Према расположивим подацима Црвеног крста Србије, без једног или оба родитеља, после рата 1991/95. године, остало је да живи око 3500 деце Крајишника, којима је сада потребно пружити хуманитарну помоћ. Многима од њих још увек нису обезбеђене одговарајуће донације.

На подручју Доње Саксоније и Покрајине Шлезвиг-Холштајн делује петнаестак српских и југословенских клубова и удружења, као што су: Српски клуб "Јединство" у Хамелну; Клуб "Југославија" у Бремену и "Никола Тесла" у Вилхелмсхафену; Удружење Срба "Јединство" у Оснабрику; "Вук Караџић" у Гетингену; Српско-немачко културно друштво "Вук Караџић - Леополд фон Ранке" и Клуб "Слобода" у Брауншвајгу; Српско лекарско друштво у Хановеру и Српско хуманитарно и добротворно друштво у Хамбургу.

На подручју Северне Рајне - Вестфалије има 65 југословенских и српских клубова и удружења. Међу њима познати су: Српски културни центар у Ремшајду: Југословенски клуб "Будућност" у Ратингену; "Младост" у Арнзбергу и "Југославија" у Дорштену; "Српски форум" у Бохолту и Варендорфу; Клуб Југословена "Младост" у Халеу: Српско културно друштво "Слога" у Оберхаузену; Српско културно удружење "Немања" у Диселдорфу; Српско удружење "Вук Стефановић Караџић" у Липштату; Српски културни клуб "Слога" у Нојсу; Српско културно друштво "Рашка" и Југословенски клуб "Слога" у Крефелду; Клуб Југословена "Младост" у Минстеру, Клуб Југословена "Пролетер" у Миндену и "Јединство" у Ферсмолду; Српски културни спортски центар "Свети Сава" у Финентропу; Српско културно друштво у Дуизбургу; Удружење Срба "Немања" у Билефелду: Савез српских хуманитарних удружења у Савезној Републици Немачкој у Вуперталу и Удружење југословенских наставника у Савезној Републици Немачкој, у Хагену.

У Диселдорфу је 1994. године основан Југословенски привредни центар, у који је учлањено око седамдесет привредних организација из Савезне Републике Југославије и Савезне Републике Немачке. Али, сада их је активно свега десетак. Центар је ангажован на развоју привредне сарадње са Привредном комором Југославије и привредним коморама Србије, Црне Горе и Републике Српске. Ниво остварене пословне активности и сарадње још није задовољавајући и не одговара реалним могућностима и потребама обеју страна.

У Покрајини активно делује и Удружење српских и југословенских клубова Северне Рајне Вестфалије. Оно је покровитељ традиционалне манифестације Српски Оскар популарности, која је веома позната и добро прихваћена међу нашим грађанима. На такмичењу у 1998. години победници су били Срби из Ремшајда и Бад Салдцуфена, а приредбу је веома успешно организовало Српско културно друштво "Јединство" из Менхенгладбаха,

На подручју Баден-Виртемберга има 75 југословенских и српских клубова и удружења, културних центара, фолклорних друштава, спортских и хуманитарних организација. У Штутгарту делује Савез српских удружења Немачке, једна од највећих српских асоцијација, која окупља више од

53

стотину српских и југословенских клубова, удружења и хуманитарних организација. Савез има одборе за наставу, културу, информисање, фолклор и за јачање привредних веза наших људи у Немачкој са привредним организацијама у отаџбини. У циљу што ефикаснијег рада, Савез је на годишњој скупштини, одржаној 24. јануара 1998. године у Франкфурту. препоручио својим удружењима да се организују и у регионалне савезе у Немачкој.

У Штутгарту је основан Форум југословенских и немачких грађана, који ради на обнављању привредне и културне сарадње између Покрајине Баден - Виртемберг и Савезне Републике Југославије. Ова асоцијација, у суштини, представља иницијативу за формирање пројугословенског лобија у Немачкој. Форум издаје лист Корнер, који се шаље на око 250 адреса.

Од осталих клубова и удружења наших грађана у овој покрајини истичу се: Српско културно и спортско друштво у Алену; Српско друштво "Свети Сава" у Ројтлингену; Српски културни центар "Свети Сава" у Баден Бадену; Српско културно друштво "Свети Сава" у Штутгарту; Удружење "Свети Сава" у Фрајбургу и Гепингену; Српско друштво "Вук Стефановић Караџић" у Балингену; Српска културна заједница "Вук Стефановић Караџић" и Југословенски клуб "Полет" у Равензбургу; Српско удружење "Никола Тесла" у Еслингену и Зинделфингену. Такође, ту су и југословенски клубови у Филдерштату, Хајлброну, Леонбергу, Орингену, Плохингену и Штутгарту; затим Југословенско културно и спортско удружење "Будућност" у Еслингену, Српски клуб "Крајина" у Наголду, Српски културни центар у Карлсруеу, Српско друштво "Петар Кочић" у Лудвигсбургу, Српско културно друштво "Слога" у Манхајму и Српско културно друштво "Доситеј Обрадовић" у Форцхајму.

У Берлину су наши грађани организовани у четири друштва и удружења: Српско културно друштво "Вук Караџић - Браћа Грим"; Српско културно и спортско друштво; Српско друштво "Берлин" и Српско удружење "Видовдан". У овом граду имају и радио и телевизијски програм на српском језику - Отаџбина.

У Немачкој, у три покрајине, наша деца имају могућност да похађају допунску школу на српском језику, коју организује Министарство просвете Републике Србије. Једна од њих је, на пример, школа у Покрајини Баден-Виртемберг. Међутим, школу похађа само око 1.200 ученика, иако у покрајини борави више од 13.000 ученика, који имају пасоше СРЈ. Највише ученика има од првог до четвртог разреда, знатно мање од петог до седмог разреда, а најмање их је у десетом разреду. То, нажалост, потврђује правило, не само у Немачкој него и у осталим земљама, да наше ученике, што су старији, све мање интересује учење матерњег језика. С друге стране, они су све упорнији у настојању да се што пре уклопе у друштвени систем средине у којој живе и раде.

У Покрајини Хесен допунском наставом на српском језику обухваћено је око 1.000 ученика. Има 16 наставника: шест наставника је дошло из земље, а десет су ангажовали просветни органи Покрајине из редова наших грађана. Они су немачки јавни службеници и у радном су односу са Министарством просвете Хесена.

На подручју Хамбурга и Бремена допунску наставу на српском језику похађа само 160 ученика. иако има више од 10.000 школараца са пасошем СР Југославије.

У Франкфурту на Мајни активно ради Удружење писаца 7, које окупља српске писце из седам европских земаља. Највише их је из Немачке. Чланови овог удружења учествују на многим манифестацијама српских писаца у дијаспори. Добитници су великог броја запажених књижевних награда у земљи и свету и значајно доприносе популарисању српске писане речи и очувању матерњег језика и писма. Удружење редовно издаје књиге својих чланова, објављује зборнике поезије и прозе и расписује конкурсе за најбоља књижевна остварења Срба у дијаспори.

У Немачкој на српском језику излазе два позната листа - Европске новости и Вести - који се редовно дистрибуирају и могу се набавити у већини европских земаља. Уједно, то су листови наше дијаспоре у Европи који имају и највећи тираж.

Срби у Немачкој су основали велики број хуманитарних организација. Многим удружењима и клубовима бављење хуманитарним пословима била је најзначајнија активност, нарочито у времену од распада СФРЈ и избијању грађанског рата на њеним просторима. Међу овим организацијама веома успешним радом истицао се Српски хуманитарни фонд у Франкфурту, који је у протеклом периоду

54

послао изузетно велику и разноврсну хуманитарну помоћ на угрожена подручја у Републику Српску и Републику Српску Крајину.

Српска православна црква у Немачкој организована је у Средњоевропској епархији, која обухвата још и Аустрију и Швајцарску. Седиште Епархије је у Хилдесхајму, код Хановера. Има пет архијерејских намесништва: за Северну и Источну Немачку, Северну Рајну-Вестфалију, Јужну Немачку, Аустрију и Швајцарску.

Лужички Срби

Лужички Срби су бројчано најмањи словенски народ, који је до уједињења обе Немачке живео у Источној, а данас у Савезној Републици Немачкој - источно од Берлина, према пољској граници, и на југоистоку према чешкој граници, до Дрездена. Настањени су у областима Горња и Доња Лужица, од којих је прва својевремено била у саставу Саксоније, а друга у Пруској.

Лужички Срби, односно Сораби, последњи су остаци некада бројних племена Полапских Словена, који су од VI до XII века живели на простору западно од Лабе (Елбе) и притоке Зале, према Одри на истоку, избијајући на обале Балтика. Насељавали су и острво Рујан (Риген) у Балтичком мору, где се налазило и њихово светилиште.

На подручју Полапских Словена, који су се већином бавили ратарством и сточарством, појавом грађанске класе у Х веку, настају градови: Велеград, Зверин (Шверин), Љубек (Либек) и Бранибор (Бранденбург).

Међу Полапским Словенима најзначајнија племена су била Љутићи или Велети, насељена између Одре и Лабе и на острву Рујан. Познати су били и Бодрићи или Ободрити, који су насељавали простор западно и северозападно од Љутића, на обалама Лабе, већином у данашњем Мекленбургу и Шлезвиг-Холштајну. Око средњег тока Лабе и Зале, у области Лужице, били су настањени Сораби. Дуж обале Балтичког мора, западно од ушћа Одре, живели су Поморани у Поморју. данашњој Померанији. Источно од њих, на Балтику, били су Кашуби.

Немачки владари су, почетком Х века, предузимали низ похода на земље Полапских Словена. У првој половини Х века је покорена већина Полапских Словена између Лабе и Одре. Ипак, после низа устанака, Немци су потиснути. Залагањем, посебно борбених Љутића и Бодрића, већина Полапских Словена се ослободила Немачке власти крајем Х века. Тада међу њима настају ранофеудалне државе. Под вођством Бодрића, средином XI века, настао је Вендски савез племена, који се одржао више од једног столећа - до краја XII века. Немци после тога освајају територије Полапских Словена и оснивају пограничне области - Мекленбург, на територији Бодрића и Бранденбург, на територији Љутића. Бранденбург је касније постао колевка Пруске. До краја XIV века окончан је процес германизације Полапских Словена. Једино су се одржали Лужички Срби.

Лужичких Срба има око 70.000 и то у Горњој Лужици преко 50.000, а у Доњој Лужици око 20.000. Толико их је остало од бројних племена која су се током сеобе народа, од II до IV века, населила на овим просторима, као миран земљораднички и сточарски народ.

Лужички Срби су верски подељени на католике и протестанте. Њихов језик припада групи западнословенских језика. Дели се на две говорне варијанте: горњо-лужичкосрпску и доњо-лужичкосрпску. Али, то је ипак један језик и он је после Другог светског рата постао званични школски језик на територији Лужице.

Лужички Срби данас живе са бројно надмоћним Немцима који су, током векова, на њихове просторе систематски колонизовани. После Другог светског рата ту су насељени Судетски Немци, протерани из граничних чешких области. За све ово време вршена је германизација Лужичких Срба, која је достигла врхунац за време фашизма.

Експлоатација површинских наслага мрког угља, који се налазио испод вековних српских насеља, крупан је разлог што на овим просторима скоро и нема више чисто српских насеља. Села су уништена, становници расељени у градове међу Немце, где су сада у мањини, а на њиховим баштама, воћњацима и њивама никао је џиновски комбинат.

55

Од 1924. године расељено је 78 насеља, са око 25.000 Лужичких Срба, делом и Немаца. Они су на тај начин изгубили свој завичај.

Национална свест Лужичких Срба почела је да јача у време просветитељства, крајем XVIII века, када се интензивније развија и њихова национална књижевност. Четрдесетих година XIX века покрећу се први часописи на горњолужичком и доњолужичком језику, а 1847. године у Будишину се оснива и културно-образовна установа Лужичких Срба -Матица српска. Она је, у многоме, помогла да Лужички Срби сачувају свој језик, културу и обичаје.

Домовина је политички независан и самосталан кровни савез (организација) Лужичких Срба, основан 13. октобра 1912. године. Има задатак да чува националне интересе Лужичких Срба у Немачкој, пре свега матерњи језик и културу, њихово јединство и обичаје и да доприноси остваривању веза са другим Србима.

Преко својих чланова. Домовина заступа интересе српског народа у институцијама власти у Немачкој - у савезним, окружним и општинским органима. Много је допринела афирмацији Лужичких Срба као аутохтоног народа и постала је његов признати представник у земљи и свету. Има девет заступника (делегата) у Задужбинском савету -Задужбини за српски народ. Уједно, она заступа Лужичке Србе и у иностранству, где се заузима за повезивање и заштиту права националних мањина.

Домовина је члан Федералне уније европских народних група, Европског бироа за мање распрострањене језике и Удружења за угрожене народе.

Чланови Домовине су: Регионални савез Домовине за Доњу Лужицу, четири окружна савеза за Лужицу, Савез "Ћирило и Методије" (удружење Срба католика), Српски школски савез, Савез српских студената, Савез српских уметника и Савез српских певачких друштава.

Домовина је такође назив и издавачке куће, која је основана 1958. године. У њој се штампају дневне Српске новине, недељне и месечне новине, часописи, Летопис српски, многе књиге, календари и поштанске карте. До сада је штампано преко 3.000 различитих публикација.

Иначе, на овим просторима, више од 400 година, постоји богата традиција српске штампане речи.

Задужбина за српски народ је основана 19. октобра 1991. године, после уједињења Немачке. То је државна установа, која штити права Лужичких Срба. Обавеза је Немачке и њене две покрајине (Горња Саксонија и Бранденбург) да, преко Задужбине, обезбеде да Лужички Срби сачувају своју културу, језик и писмо, обичаје и своје јединство -свој идентитет.

Још није удовољено захтеву Лужичких Срба да се на њиховим подручјима уведе двојезично означавање места, да се у личним документима, уз немачко, користи и локално писмо и да у судству користе свој језик.

Хор "Меја" је најстарији хор Лужичких Срба, који је основан 1885. године. Потиче из места Радвор, из околине Будишина.

НОРВЕШКА

У Норвешкој живи 2.000 до 3.000 наших граћана. Највише их је у Ослу и околини. Међу њима има и око 1.500 избеглих и прогнаних Срба из Хрватске, у највећем броју из Области Источна Славонија, Барања и Западни Срем. Они су ово подручје напустили после одласка УНТАЕС-а (Мировних снага Уједињених нација) и интеграције Области у државни и уставно-правни систем Хрватске.

Срби у Ослу су основали Југословенски клуб, где се редовно окупљају. У овом граду су, до распада СФРЈ, деловала два удружења: Норвешко-југословенска помоћ и Српско-норвешко удружвње.

У току Другог светског рата велики број Срба је интерниран у Норвешку. Међу логорашима, који су били распоређени у тридесетак логора, највише је било партизана, илегалаца и Срба који су преживели Јасеновац и друге концентрационе логоре у такозваној Независној Држави Хрватској. Од око 4.300 интернираца, Срба је било око 90 % -нешто више од 3.800 особа.

56

За време грађанског рата на просторима СФРЈ, део Срба у Норвешкој веома активно је радио на прикупљању и слању хуманитарне помоћи земљацима, посебно у Републици Српској и бившој Републици Српској Крајини.

СЛОВАЧКА

На територију данашње Словачке Срби почињу да се насељавају у другој половини XV века, после пада српских земаља под Турке. Били су то шајкаши који су дошли у Горњу Земљу, да би штитили водене путеве у поречју Дунава од све чешћих турских продора у средњу Европу. Средиште шајкаша је постао, за Турке неосвојиви Коморан, надомак Братиславе.

Српски народ, предвођен својом властелом, током XVI века насељава подручје Захорја, од Малих Карпата до Мораве и Дунава. После Дугог рата (1598-1606) око 15.000 Срба се досељава из Бачке у јужне крајеве Словачке.

Нови талас српског досељавања је запљуснуо јужне делове Словачке - подручје Братиславе, Коморана и Трнаве - приликом Велике сеобе 1690. године. Коморан, у то време једина српска црквена општина изван Отоманске империје, била је крајња тачка на северу до које је, у Великој сеоби, дошло вођство српског народа на челу са патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Српском патријарху је царске привилегије из Беча ту донео јенопољски епископ, потоњи српски митрополит, Исаија Ђаковић.

У Коморану, центру српске дијаспоре у Горњој Земљи, осим прослављених шајкаша, живели су и богати трговци, банкари, занатлије и племство. Из овог града је и вицедуктор, командант српске војске у Великом рату, Јован Монастерлија, који је дао одлучујући допринос победи хришћанске војске над Турцима у бици код Сланкамена 1691. године. Из Коморана је био и Стефан Продан Штета, херој Великог рата, који је јуначки погинуо бранећи Тител од Турака. Коморанац је био и Адам Фелдварија, дипломатски саветник патријарха Арсенија III Чарнојевића. Више од једне деценије међу Коморанцима је боравио најистакнутији припадник "Рачанске школе", Гаврило Стефановић Венцловић, чије се проповеди убрајају у врхунска дела српског црквеног беседништва XVIII века.

Прву цркву Коморанци су подигли 1511. године. Она је више пута рушена и подизана. Данашња црква је саграђена 1770. године.

Током XVIII и XIX века на евангелистичким вишим и високим школама у Словачкој образовали су се многи Срби: Доситеј Обрадовић, Теодор Јанковић Миријевски, Павле Кенгелац, Јоаким Вујић, Атанасије Стојковић, Милован Видаковић, Јован Стерија Поповић, Ђура Јакшић, Ђорђе Натошевић, Светозар Милетић, Змај Јова Јовановић и други.

У XIX веку, после потискивања Турака на јужне делове Панонске низије, Срби почињу да се исељавају из Горње Земље и да стварају своја нова привредна и културна средишта. Двадесети век дочекало их је тек неколико стотина у овом делу Европе, и то углавном у Коморану.

Као и у Аустроугарској, и овде су Срби у Првом светском рату били немилосрдно прогањани. Многи су отерани у заробљеништво. У Великом Међеру, Дунајској Стреди и Шаморину у заробљеничким логорима је помрло неколико хиљада српских заробљеника. Током Другог светског рата Срби у Словачкој су учествовали у Словачком народном устанку 1944. године.

Број Срба у Словачкој се повећава деведесетих година, после распада СФРЈ.Малобројни потомци Срба у Коморану су организовани у Српску православну црквену

општину. У Српској православној цркви се о великим празницима одржава литургија.

ФРАНЦУСКА

Везе између Француске и Србије су вишевековне и изузетно богате. Француска спада у ред оних земаља у које су Срби увек веома радо одлазили. У XIII веку српски краљ Урош I се оженио рођаком француског краља, принцезом Јеленом Анжујском, која је оставила снажан печат своје личности на нашим просторима.

57

Француска је у средњем веку привлачила многе учене Србе, међу којима су били дубровчани Руђер Бошковић и Марин Геталдић. Једно време у Паризу је боравио и Доситеј Обрадовић.

У доба Наполеонових ратова, у редове француске војске генерал Мармон је из илирских провинција мобилисао око 50.000 војника, највише Срба. Многи од њих, између 10.000 и 15.000, су се повукли у Француску са Наполеоновом војском. Тамо су нашли своју нову домовину и засновали породице.

Наклоност Срба према Француској, без сумње, потиче од времена у којем је ова земља, више од једног века, имала изузетно развијене пријатељске и политичке односе са Србијом. У преломним историјским ситуацијама за Србију и српски народ, Француска је пружала велику и несебичну помоћ.

Париз је дуго важио за "највећи српски град" у Европи - "Меку српске духовности, интелигенције и уметности". У њему су стварали најпознатији српски научни, културни и јавни радници. Они су дали значајан допринос развоју сарадње између Француске и Србије. У Паризу је, на пример, Никола Тесла, у Едисоновој континенталној компанији, конструисао први модел индукционог мотора. У Паризу се школовао и краљ Петар I Карађорђевић, учесник у Француско-пруском рату 1870. године, па је и одликован крстом витеза Легије части. У "граду светлости" школовање је прекинуо Милан Обреновић и вратио се у Београд после убиства Михаила Обреновића у Кошутњаку.

Париз је дуго био центар многих друштвених и политичких догађаја, везаних за нашу политичку емиграцију. Ту су се сакупљали и слали добровољци у рат, успостављана је курирска веза, прикупљана је и распоређивана материјална помоћ, прихватани су и лечени рањеници. Париз је био и остао уточиште многих српских литерарних великана (Милош Црњански, Данило Киш, Мића Данојлић). У њему су стварали и данас стварају многи познати српски сликари (Сава Шумановић, Милан Коњовић, Марко Челебоновић, Љуба Поповић, Милош Шобајић, Петар Омчикус, Дадо Ђурић, Бата Михајловић, Влада Величковић, Драго Дедић, Гордана Николић и други). И поједини филмски радници остварили су у Паризу врхунске уметничке креације (Александар Петровић).

За време балканских ратова, а нарочито за време Првог светског рата, у Француску долази велики број српских избеглица, међу њима многи ученици и студенти. И после рата Срби у континуитету долазе у Француску. Неки од њих су постали истакнути културни и јавни радници у овој земљи.

Почетком шездесетих година велики број Срба одлази на рад у Француску. Прво појединачно, а када је закључен међудржавни уговор о запошљавању између Француске и Југославије (1965. године), запошљавају се преко Националног бироа за имиграцију. Углавном, то су били млади полуквалификовани или квалификовани радници, који су најчешће радили у текстилној и аутомобилској индустрији, грађевинарству, угоститељству, бакалским, берберским, обућарским и крзнарским радњама, услужним делатностима и модним кућама.

Рачуна се да данас у Француској има око 120.000 Срба, укључујући и оне са двојним држављанством. Највише их живи на подручју Париза, Лиона и Стразбура.

Срби у Француској су организовани у више десетина клубова, удружења, фондација, културно-уметничких друштава и спортских организација. Кроз активност ових асоцијација сачували су свој национални и културни идентитет и патриотски однос према отаџбини.

На подручју Париза Срби су организовани у Париску заједницу југословенских удружења и клубова, на подручју Лиона - у Лионску заједницу клубова, а на подручју Стразбура - у Стразбуршку заједницу клубова.

Париска заједница обухвата више од 40 клубова, удружења, спортских и културно-уметничких друштава, хуманитарних организација и других асоцијација Срба, као што су: "Младост" и "Нови Београд" у Паризу; "Коло" у Бондију; "Козара" у Бањолеу; "Завичај" и Јагодина" у местима Ле Мироа и Епине-Сир-Сен. Француско-југословенска удружења налазе се у местима Пјерфит, Ноази-Ле-Сек и Сержи. Задужбина "Никола Тесла" налази се у Монтреју, Удружење "Никола Тесла" у Сент Уану, а Удружење пријатеља Југославије у Жу-Ле-Туру. Удружење Срба из Републике Српске је у Паризу.

58

У Париску заједницу учлањене су и хуманитарне организације, као што су "Дунав" у месту Жантији, "Морава" у Паризу и "Крајина" у Шатене Малабрију.

Културно и уметничко удружење "Полет" ради у месту Аснијер-Сир-Сен, а у Паризу је формирано удружење " Култура и традиција Срба у Француској". Њихов циљ је да допринесу очувању дугогодишње традиције прожимања духовне и културне баштине Срба у Француској и да негују богато културно наслеђе настало у заједничком животу и раду Француза и Срба.

У околини Париза, у близини Монтреја, наши грађани су формирали "YU - БИЗНИС центар", ради поспешивања привредне активности и доприноса јачању веза с одговарајућим привредним организацијама у СРЈ. У просторијама Центра својевремено је била смештена и радио станица Домовина, која је емитовала програм на српском језику.

У Паризу је, у децембру 1998. године, основано и удружење "Српски научници и уметници у свету", које окупља стотинак српских интелектуалаца, уметника, научника и студената широм Француске. Циљ удружења је да кроз своје одборе и секције подстиче и унапређује активност и сарадњу Срба и њихових асоцијација у Француској и свету; афирмише њихово стваралаштво и унапређује сарадњу са појединцима и одговарајућим организацијама и институцијама у матици. Управни одбор удружења планира да у 1999. години преда Економско-социјалном савету Уједињених нација молбу за пријем у својству невладине организације. Сматрају да би им то омогућило да предузимају одговарајуће акције и на међународном плану, чиме би ефикасније штитили егзистенцијалне интересе Срба у свету.

Лионска заједница обухвата двадесетак српских и југословенских клубова и удружења и других асоцијација. Активностима у протеклом периоду посебно су се истакли: Српско културно друштво "Горња Савоја" - Анмас; Француско-југословенско друштво - Бургоен Жалие;"Младост" - Роман-Сир-Изер и Удружење "Југославија" у местима Понтарлие и Валанс. Заједница обухвата и неколико француско-српских друштава, као на пример, у градовима Сент-Етјен, Безансон и Пјер-Бенит. Друштво "Петар Петровић Његош" је активно у Клермон-Ферану, "29.новембар" у Марсеју, "Козара" у месту Карпантра, а Југословенски клуб у Монбелијару. Француско-српско друштво делује у Безансону, Друштво "Пријатељи" у Сен-Реми-Де-Провансу и хуманитарна организација "Хуманитас" у Анмасу.

Стразбуршка заједница има око двадесетак клубова, удружења и других асоцијација. Посебно су активни клубови: "Вук Караџић" -Шомон; "Сава Ковачевић" - Епинал; "Јединство" - Стразбур, као и клубови "Југославија" у местима Троа и Мулен-Ле-Мец. Такође, ту су и клубови Југословена у Веенжану и Вебленжану; "Младост" у Колмару, "Српска Крајина" у Обернеу, "Застава" у Раон -Л' Етапу и "Петар II Петровић Његош" у Нансију. У Заједници делују и две хуманитарне организације: Асоцијација за хуманитарну помоћ у Дижону и Удружење за хуманитарну помоћ народу Југославије у Епиналу.

Срби у Француској покушавају још од 1991. године, од када су формирали Свесрпску заједницу Француске, да своја друштва, клубове, организације и друге асоцијације окупе у једну кровну организацију, у којој би се, на заједнички утврђеним основама, планирале, организовале и координирале активности које имају суштински значај за очување њиховог духовног и културног идентитета. Међутим, Свесрпска заједница Француске, пре свега због слабог рада руководства, није остварила ову функцију и фактички је угашена.

У раду наше дијаспоре у Француској се испољавају крупни проблеми, нарочито они у вези са успостављањем неопходне сарадње и координације у раду између њихових основних облика организовања. Пре свега, реч је о париској, лионској и стразбуршкој заједници клубова, као и о Свесрпској заједници Француске. Присутна је и опасност да се неки клубови поделе према, наводно, "српској или југословенској оријентацији", или на "Србе с ове и с оне стране Дрине", што би у сваком погледу нанело ненадокнадиву штету целини српског корпуса у Француској и њиховим суштинским националним интересима.

И у Француској је организована Југословенска допунска школа на српском језику. Међутим, мање од 10% од укупне српске ученичке популације у овој земљи, похађа наставу, и то углавном у Паризу.

59

У Паризу ради и приватна школа за допунско учење српског језика, која је организована у оквиру Фондације "Никола Тесла". Али и ову школу похађа мало ученика - око тридесетак.

Обухват деце наставом на српском језику не задовољава ни на подручју Стразбура и Лиона, у којима постоје два наставна центра. Ово тим пре, ако се има у виду број наших грађана и ученика који ту живе. На пример, у школској 1997/98. години у оба ова наставна центра уписано је свега 144 ученика, који су били распоређени у 13 одељења.

Српска православна црква у Француској је организована у оквиру Западноевропске епархије, са седиштем у Паризу. Она обухвата још и Белгију, Холандију и Шпанију. У Француској има седам парохија - две у Паризу, а по једна у Монжерону, Мозелу, Нансију, Стразбуру и Дижону.

У Паризу постоји храм "Св. Сава", а у Белфору црква "Христово васкрсење ".

ХОЛАНДИЈА

У Холандији живи око 20.000 исељеника и наших грађана. Највећи број њих је дошао у ову земљу пре двадесетак година, најчешће преко Завода за запошљавање и на основу тадашњих колективних уговора. Запошљавали су се већином у прехрамбеној индустрији.

Наши грађани у Холандији су организовани у више од 30 клубова и других исељеничких организација. Око 20 клубова је учлањено у Савез југословенских клубова и удружења. Ту постоји и десетак српских клубова и двадесетак хуманитарних организација.

Клубови су прилично активни. На пример, у Бодегравену, где живи и ради неколико стотина наших исељеника, махом из Босанске Крајине, Исељенички клуб "Крајина" се истакао у многим хуманитарним активностима, а у Ротердаму је активно Српско пријатељско друштво.

У исељеничким клубовима "Домовина" у Алкмару и "Слога" у Гронингену, основаним 1995. године, веома успешно раде фолклорне и спортске секције.

Југословенски клуб "29.новембар" у Утрехту има лист Јединство, који редовно излази, радио и ТВ часове на локалној телевизији за мањине. Локални радио емитује једном недељно програм на српском језику, а локална телевизија за све националне мањине на територији Утрехтске области емитује програм на холандском језику.

Југословенско удружење "Младост" у Апнхему окупља око 300 наших грађана, који су ангажовани у многим активностима. Југословенски клуб "Јединство" у Нејмегену има око стотину чланова, мада му гравитира око 500 Срба и Црногораца који живе у овом граду и околини. Клуб има аматерски фудбалски тим и сам се финансира. Планира да од општине откупи просторије у којима се сада налази.

У Холандији су активне и друге асоцијације наших грађана. На пример, Клуб "Вук Караџић" у Зеисту, "Иво Лола Рибар" у Кајку, Удружење Југословена и Коло српских сестара у Амстердаму, Исељенички клуб "Стеван Филиповић" у Котвајку, Југословенски исељенички клуб "Пријатељство" у Каденхагу, Удружење "Југославија" у Ротердаму, Клуб "Слога" у Боксмеру, Клуб "Марија Бурсаћ" у Етен-Леуру. YU клуб "25. мај" у Денбошу, YU Клуб "Наша домовина" у Венендалу и YU клуб у Арнему. Такође, у Холандији се истичу и две хуманитарне организације: Хуманитарно друштво "Његош" у Амстердаму и Српско хуманитарно удружење "Војвода Вук 1903-1993" у Ијселмеру.

У Тилбургу је формиран Српски информативно-културни центар, а у Лајдену - Фонд за хуманитарну помоћ жртвама рата у Југославији, који је основан 1991. године. Фонд издржава 260 деце ратне сирочади у Југославији и једна је од првих хуманитарних организација са таквим садржајем рада у Холандији.

У Холандији ради осам допунских школа на матерњем језику које похађа око 400 ученика. У Ротердаму, у школи "Вук Караџић", има око 200 ученика од 4 до 19 година, док у свим осталим местима у Холандији има само око 200 ученика. Највише их је пореклом из Шапца и Пожаревца. Школе раде у: Амстердаму - "Јова Јовановић Змај", Утхерту - "Десанка Максимовић", Влисингену - "Доситеј Обрадовић", Алкмару - "Вук Караџић" и у местима Розендал и Апелдорн.

60

Југословенску допунску школу у Влисингену похађа двадесетак ученика, од првог до осмог разреда, и то су ученици из Зеланда, најјужније холандске провинције. Школа веома добро ради и за сада у потпуности је финансирају холандске власти. У Апелдорну је10.јануара 1998. године отворена Југословенска допунска школа, коју похађа више од двадесет ученика. Наставу изводе два наставника. У плану је да се школе отворе и у Кајку, Котвајку, Гронингену и Нејмегену.

Школе раде по наставном плану и програму Министарства просвете Републике Србије, а Министарство просвете Холандије финансира наставу. У школи у Ротердаму ради 10 наставника, а још 10 наставника су запослени у другим местима у Холандији. Наставници су формирали и своје удружење, са седиштем у Хагу.

Приметно је да родитељи, нарочито у мањим местима, нерадо шаљу децу у допунску школу. Намеравају да трајно остану у тој земљи и нису довољно заинтересовани да им деца науче матерњи језик и да га не забораве. Важније им је да се она што пре уклопе у друштвени систем земље.

Међу нашим сународницима у Холандији нема изразито богатих пословних људи. Углавном су то власници малих радњи, трговци, веома вредни и међу тамошњим становништвом изузетно цењени.

У време протекле кризе на простору СФРЈ, Срби из Холандије су у пуној мери испољили патриотизам и на угрожена подручја послали изузетно велику хуманитарну помоћ. У односу на број, колико их привремено или трајно борави у овој земљи, Срби у Холандији заузимају сам врх међу нашом дијаспором по висини послате помоћи.

У Ротердаму, у просторијама Југословенске допунске школе ради библиотека, са богатим фондом књига на српском језику.

У овом градује 21. фебруара 1998. године одржано Прво свесрпско првенство у кошарци, којеје организовао Кошаркашки клуб "Весели Шумадинци", уз помоћ и подршку наших пословних људи из Холандије и Немачке. У такмичењу су учествовали клубови из Холандије, Немачке и Француске. Тиме је реализована дугогодишња веома значајна идеја и иницијатива наших људи у свету: да се српска дијаспора повезује и окупља кроз спортске манифестације и такмичења. Акција је наишла на велику подршку и добар пријем међу нашим сународницима. Следећи кошаркашки турнир, како је планирано, одржаће се у Немачкој.

Српска православна црква у Холандији је организована у оквиру Западноевропске епархије, са седиштем у Паризу. Служба се обавља у католичким црквама у Ротердаму и Нејмегену, у којима су закупљени термини неколико пута месечно. Српска православна црква нема своје просторије, па Црквени одбор у Амстердаму планира да за цркву купи одговарајућу зграду.

ШВАЈЦАРСКА

У Швајцарску су Срби почели да долазе у већем броју после Првог и после Другог светског рата. Следећи већи талас доласка Срба у ову земљу почиње средином шездесетих година, а чине га радници који долазе на привремени рад. Почетком деведесетих година у Швајцарску је, такође, дошао велики број Срба - избеглица и прогнаних лица са ратних подручја СФРЈ.

У Швајцарској живи много Срба исељеника, који су допринели развоју привредних, културних и политичких односа између две земље. У протеклом периоду Срби су веома радо одлазили у Швајцарску на рад и на школовање. Никола Пашић, истакнути политички лидер, швајцарски је ђак. Женевски студент је био и Слободан Јовановић, свестрана и надарена личност, један од најмлађих професора Београдског универзитета (имао је само 28 година када је постао професор на Правном факултету), утемељивач уставног права у Србији, писац политичке историје, културни прегалац и први председник Српског културног клуба.

У Лозани је докторирао и Јован Скерлић, истакнути српски књижевни критичар и историчар, који је написао велики број расправа и студија. Једна од најпознатијих му је студија о Јакову Игњатовићу, зачетнику реализма у српској књижевности, публицисти и политичару, родом из Сентандреје у Мађарској. И бројни српски теолози су учили на последипломским студијама у Швајцарској.

61

Рачуна се да данас у Швајцарској живи више од 100.000 Срба. Око 70% су дошли из Србије, а остали са подручја бивших југословенских република. Највише их је из Босне и Херцеговине и Хрватске. Најчешће, то су грађани који у овој земљи привремено бораве и раде у индустријским центрима.

Срби у Швајцарској су организовани у више од стотину клубова и удружења, која су углавном окупљена око Српског културног савеза. Тоје највећа асоцијација Срба у коју је учлањено четрдесетак клубова: Српско културно друштво и Књижевни клуб "Јован Дучић" у Дубендорфу; Клуб грађана "Доситеј Обрадовић" у Херисау; Југословенски клуб "Никола Пашић" у Сен Галену; Клуб "Београд" у Кројцингену; "Младост" у Арауу и "Хајдук Вељко" у Кестенхолцу. Клуб грађана СРЈ "Слога" се налази у Рајнфелдену и у месту Бјел-Бјена. Клуб "Јединство" делује у Монтеру, Српски клуб "Вук Караџић" у Роршаху, Српски културни клуб "Свети Сава" у Флавилу, Српско културно друштво "Петар Петровић Његош" у Бадену, "Цар Лазар" у Шатдорфу и Алтдорфу, "Опленац" у Нојхаузену, а Клуб "Тамо далеко" у Колонж-Белриву. Српски клубови " Никола Тесла " се налазе у Цофингену и Устеру, Српски културни клуб "Никола Тесла" у Луцерну, Културно друштво "Српска слога" у Ивердону, Српско друштво "Колубара" у месту Ешене, Српско удружење "Свети Сава" у Барбенгоу, Српски културни центар "Карађорђе" у Берну, Српско културно друштво "Карађорђе" у месту Сурзе, Српски културни клуб "Карађорђе" у Беромунстеру, Српски клуб "Стеван Синђелић" у Неслауу, Српски културни клуб "Стеван Мокрањац" у Херисау, Српски клуб "Св. Архангел Гаврило" у Шатдорфу, док се Клуб "Милан Тепић" налази у кантону Апенцел.

Такође, у Савез су учлањени и активно раде: Фудбалски клуб "Младост" у Зуру, Куглашки клуб "Кораћ" у Дубендорфу, Културно-уметничко друштво "Коло" у Бадену, струковно удружење лекара и стоматолога у Ехрингену и Удружење ликовних уметника "Урош Предић" у Цугу.

Од хуманитарних организација које су чланови Савеза, посебно треба истаћи Хуманитарно друштво "Требава" у Монтреу, Први српски хуманитарни фонд у Цириху и Фондацију "VMC" у Ивердон-Ле-Бену.

Српски културни Савез је основан 1992. године, на предлог више клубова и друштава. Његов је превасходан задатак да окупи и повеже целину српског корпуса у Швајцарској и да подстиче, усмерава и координира активност клубова и удружења. Савез има информативни центар и ресоре за културу, спорт, образовање и хуманитарну помоћ. Посебно се истакао у активностима које су имале за циљ очување и заштиту културног и духовног идентитета Срба у Швајцарској. Савез за средњошколце организује квиз такмичења и летње допунске школе српског језика и ради на упознавању духовне и културне баштине српског народа. Организује и међуклупска спортска и фолклорна такмичења, покреће и води многе хуманитарне активности. Нарочито је активан на предочавању истине о праведној борби српског народа за одбрану и заштиту виталних националних интереса. Преко свог информативног центра Савез је о томе упутио велики број писама, петиција, и других дописа многим појединцима, међународним организацијама и институцијама у свету.

У Женеви је и седиште Светске српске заједнице, познате асоцијације Срба у свету, која окупља клубове, удружења и друге српске организације. У Београду има Биро, у Сремским Карловцима Институт српског народа, а у Женеви је основала Комитет за мир и права човека.

У Швајцарској три радио - станице емитују програм на српском језику, два пута месечно, по један сат. У својим кантоналним областима оне су веома слушане. То су: "Младост" у Арауу, "Лора" у Цириху и "Кошава" у Берну.

У Лозани делује позната издавачка кућа "Л' аж д'ом" (L' аgе d' homme"). Објављује књиге истакнутих српских писаца, остварујући у српској дијаспори изузетно важну образовну и културно-информативну функцију. Њен власник је Владимир Димитријевић.

Југословенску допунску школу у Швајцарској похађа више од 2.300 ученика, у око 130 одељења. У односу на број наших грађана који живе у некој страној земљи, овде је постигнут већи обухват ученичке популације него у другим југословенским допунским школама у иностранству. Школа организује посете отаџбини, летње школе матерњег језика у Србији и квиз знања о теми: "Колико познајеш своју домовину".

62

У Цириху постоји допунска школа на српском језику у оквиру Српске црквено-школске општине "Света Тројица". При општини су формирани и црквено-школски дом, фонд за узајамну помоћ и социјалну службу, црквени хор и библиотека "Катарина Јовановић" - једна однајвећих у српској дијаспори. Библиотека је формирана 1952. године и има преко 10.000 књига.

У Швајцарској се издаје Београдски билтен - једини лист на српском језику, који излази месечно. Редовно се може набавити у продајној мрежи штампе у Швајцарској.

Српски јесењи сабор је традиционална спортско-културна манифестација Срба у Швајцарској, коју организује Српски културни савез, заједно са клубовима, удружењима и другим асоцијацијама Срба који ту живе.

Српска православна црква у Швајцарској је организована у оквиру Средњоевропске епархије и има три црквене општине: у Цириху, Сен Галену и Берну.

ШВЕДСКА

Срби су дошли у Шведску у два велика таласа: у току Другог светског рата, када је Немачка депортовала хиљаде српских избеглица у скандинавске земље, и у другој половини шездесетих година, када је почела масовна миграција радне снаге на Запад. Најчешће долазе мушкарци, квалификовани или полуквалификовани радници. Највише се запошљавају у индустрији, комуналним делатностима и угоститељству. Процењује се да данас у Шведској има од 35.000 до 40.000 Срба, углавном у: Штокхолму, Гетеборгу, Малмеу, Линћепингу, Кристијанстаду, Боросу, Хелсингборју, Јонкепингу, Катринхолму, Арлову, Шпанги, Скенеу, Ландскрону, Гиславеду, Тидахолму, Маријестаду и Хултсфреду.

Срби у Шведској су организовани у више клубова и удружења, који су већином окупљени у Свесрпско-југословенски савез и Српски савез.

Свесрпско-југословенски савез је формиран 1992. године и наставља 25-годишњу традицију некадашњег Југословенског савеза. Окупља 61 клуб, са око 12.000 чланова. Издаје 15-дневни Наш лист и има издавачку кућу Свејуг. У оквиру Савеза, активно раде Савез жена и Савез омладине, који окупљају око 3.500 младих. Омладински савез је посебна организација, која има своју управу и бројне секције, организоване по регионалним савезима и удружењима.

Савез окупља већи број српских и југословенских удружења, као што је Свесрпско-југословенско удружење "Слога" у Упсали. И у местима: Мотала, Финспанг, Еребро, Кепинг, Халмштад, Варберг и Халштахмар формирана су свесрпско-југословенска удружења, а у месту Скевде формирано је Свесрпско-југословенско културно и спортско удружење "Српске крајине".

Свесрпско-шведско културно удружење "СветиСава" ради у Халстахмару, Свесрпско-шведско удружење "1. мај" у Тидахолму, Српско удружење "Слога" у Готенеу, Српско удружење "Никола Тесла" у Тролхатану, Српско удружење "Србија" у Малмеу, Српско удружење у Гиславеду, Српско културно и спортско удружење "Козара" у Гетеборгу, Српско удружење "Др Младен Стојановић" у Оскарстрому, Српско удружење "Његош" у месту Тумба, а Српско удружење "Иво Андрић" у Линћепингу.

У Савезу су и 32 југословенска удружења која делују у местима: Носебро, Скара, Ешилстунд, Кунгалв, Гетеборг, Кристијанстад, Гавле, Ханинге, Зурте и Борос. У месту Мариестад формирано је Југословенско удружење "Јединство", у Линћепингу - Југословенско-шведско удружење, а у Алингсасу - Југословенско удружење "Арена". У месту Лесебо формирано је Југословенско удружење "Јединство ", у Ваксају -Југословенско удружење "28. март", у Шпанги - Југословенско удружење "Јован Јовановић Змај", у Хелсингборју - Југословенско удружење "БК ЈУГО", у Јенћепингу - Југословенско удружење "Јединство", у Ниброу - Југословенско удружење "Србија", у Хултсфреду -Југословенско удружење "1. мај", у Калмару - Југословенско удружење "Рад", у Штокхолму - Југословенско удружење "Владимир Роловић", у Ландскрону - Југословенско удружење "Авала", у Завсју - Југословенско удружење "Братство-јединство", у Малмеу - Југословенско удружење писаца "Јон Милош", у Билсхолму - Југословенско удружење "Иво Андрић", у Скенеу - Југословенско удружење "Маркс", у Малмеу - Југословенско удружење "Балкан", у Трелеборгу -

63

Југословенско удружење "Југославија 92", у Першторпу - Удружење "Југо" и у Линћепингу - Шведско-југословенско друштво "Дунавац".

У Савезу постоје и Музичко удружење "Квинта" - Гетеборг и Удружење "Колегијум музикум" - Малме. Ту су и два интернационална удружења: "Славија" - Гетеборг и Интернационални клуб "Варта Дром" - Хелсингборј. Такође, постоје и два југословенска удружења пензионера - и то у градовима Малме и Шпанга.

Од спортских удружења у Савез су укључени: Културно и спортско удружење "Напредак" - Шевде; Спортско, културно и уметничко удружење "Варби" - Скархолмен; Спортско удружење "Јединство" -Гетеборг и Спортско удружење - "Југо Тајџерс БК" - Сандибајберг.

Српски савез у Шведској окупља тридесетак клубова и има око 8.000 регистрованих чланова. Издаје месечник Глас српског народа. И у оквиру овог Савеза су организовани и делују Савез српске омладине и Савез жена.

Српски савез чине: Српско друштво "Вук Караџић" - Малме; Српски форум - Малме; Српско друштво "Свети Сава" - Хелсингборј; Српско друштво "Карађорђе"- Халмстад; Српско друштво "Крајишници" - Халмстад; Српско друштво "Синђелић" - Гетеборг; Српско друштво "Семберија" - Гетеборг; Српско друштво "Српска круна" - Олафстром; Српски клуб "Република Српска" - Арлов; Српско друштво "Крајина" - Гизлавед; Српско друштво "Његош" - Јенћепинг; Српско друштво "Србија" - Хусоварна; Српско друштво "Горња Србица" - Норћепинг; Српско друштво "Војвода Степа" - Карлстад; Српско друштво "Опленац" - Вингакер; Српско друштво "Растко" -Катринхолм; Српско друштво - Зодерталг; Српско друштво "Косово" -Бандхаген; Српско друштво "Солна" - Солна; Српско друштво "Доситеј Обрадовић" - Варба; Српско-шведско удружење "Ханинге" - Ханинге; Српско друштво "Иво Андрић" - Тидахолм; Српско друштво "Београд" - Гетеборг; Српско друштво "Србија" - Ешилстунд; Српско друштво "Цар Лазар" - Еребро и Српско-шведско пријатељско удружење - Лиунгби.

Почетком 90-тих година у Шведској је формиран и Српско - информативни центар, са циљем да пласира информације за светску јавност и допринесе исправљању нетачне, често тендециозне слике о Србији, српском народу и његовој праведној борби за националне интересе. Центар је, међутим, пасиван и не остварује планирану функцију и утврђени задатак.

У Арлеву, у Јужној Шведској, Српски радио Република Српска, својим информативним и забавним програмом покрива подручје градова Малмеа и Лунда, где је концентрисан већи број Срба. У Малмеу, у оквиру Српског друштва "Вук Караџић" и Српског форума, такође се емитује радио програм на српском језику.

У Шведској активно делује и хуманитарна организација Српско-југословенска фондација, која прикупља и шаље хуманитарну помоћ угроженом српском народу где год је потребно.

Допунску наставу на српском језику организују и финансирају министарства просвете и културе Шведске. Наставу изводи око стотину наставника. Само у Штокхолму, на пример, око педесет наставника предаје на српском језику.

Дани Срба Скандинавије - први велики скуп Срба у овом делу Европе - одржани су у Малмеу 2. и 3. септембра 1995. године. Организатори ове манифестације су били Светска српска заједница, Свесрпско-југословенски савез у Шведској и југословенски савези у Норвешкој и Данској.

Европска смотра српског фолклора - трећа по реду манифестација фолклора српске дијаспоре у Европи - одржана је 30. маја 1998. године у Малмеу, на југу Шведске. Организатори су били Српски савез и Српско друштво "Вук Караџић". У такмичењу су учествовала многа српска културно-уметничка друштва из Европе. У финалу су се надметала 24 друштва из Немачке, Француске, Холандије, Аустрије, Швајцарске, Мађарске и Шведске.

Треба истаћи да многа југословенска и српска удружења у Шведској, сама или у оквиру својих савеза, организују фестивале поезије, посебно дечје; затим фестивале народног фолклора и музике, смотре културе, обичаја и традиције из домовине. У томе су најактивније омладинске организације, које делују у оба савеза: Свесрпско-југословенском и Српском савезу.

У Штокхолму се налази и седиште Скандинавско - британске епархије. У Великој Британији и Шведској има по 10 парохија, а по једна парохија се налази у Данској и Норвешкој. У Шведској је

64

прва српска парохија "Свети Никола" основана пре двадесетак година у Вестеросу. Храм Светог Саве у Штокхолму је средиште Скандинавско-британске епархије и центар духовног живота Срба у овој земљи.

СРБИ У АМЕРИЦИ

Сеоба на амерички континент је највећа миграција српског народа у последња три века. Она је била масовна, економски условљена и добровољна. Срби су одлазили у Америку не само из матице, него и из осталих земаља са југословенског простора и из других европских држава.

На америчком континенту Срби живе углавном као исељеници, а многи су дошли и почетком деведесетих година као избеглице и прогнаници. Од најстаријег досељавања до данас, на овим просторима Срби су формирали многобројне националне и патриотске организације, друштвене и политичке асоцијације. Захваљујући томе, сачували су свој културни и национални идентитет и успешно одржавају везе с отаџбином.

СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ

Сеобе Срба у САД почињу у другој половини XIX века. Историја досељавања на северноамерички континент обично се дели на шест периода.

Први период обухвата време од 1815. до 1880. године и веже се за "стару имиграцију". Тада у Америку стижу већином Срби са јадранске обале. Они су навикнути на море и имају традицију да путују. Насељавају се у Њу Орлеансу, делти Мисисипија, Калифорнији, Невади и Аризони. Запошљавали су се, углавном, у фабрикама на најтежим пословима, у рудницима, на изградњи железничких пруга и сечи шума.

Други период се веже за "нову имиграцију", од 1880. до 1914. године. У Америку се тада доселило више од 100.000 Срба из Херцеговине, Боке Которске, Далмације, Славоније, Лике, Баније, Кордуна, Босне и Војводине. Најмање их је било из Србије.

Трећи период исељавања у Америкује између два светска рата, од 1918. до 1941. године. Четврти период је био од 1945. до 1965. године. а пети од 1965. до 80-тих година. Последњи,

шести, период исељавања Срба у Америку почиње 90-тих година. Временски се подудара са распадом СФРЈ, заоштравањем кризе између бивших југословенских република и избијањем грађанског рата.

Резултат свих ових сеоба и миграција је да данас у САД има око 1.000.000 наших исељеника и грађана на привременом боравку. Ту живи најбројнија српска дијаспора у свету. Рачуна се да само у басену Чикага има више од 300.000 Срба, у Њујорку око 40.000, а у широј околини града око 200.000. Процењује се да у Калифорнији има више од 150.000 Срба, у Мичигену око 50.000, у држави Охајо више од 50.000, а у Индијани и Пенсилванији по 60.000. У Флориди Срба има од 30.000 до 50.000. Велики број их живи и у савезним државама Минесоти, Мериланду, Њу Џерсију и Вашингтону.

По доласку у Америку, Срби су оснивали бројне и разноврсне асоцијације. У почетку су то биле потпорне организације, које су помагале у случајевима болести или смрти неког од чланова породице и повреда на раду, које су у то време биле честе, јер су се наши сународници углавном запошљавали на тешким и опасним пословима. Касније су градили цркве и школе, оснивали удружења и друштва, црквено-школске општине, хуманитарне организације, добротворна друштва, клубове за младе, нарочито спортске (соколске) клубове, хорове и тамбурашке оркестре. Покрећу часописе и листове, отварају радио и телевизијске станице на српском језику и оснивају информативне центре.

У Њујорку је 1914. године Михајло Пупин формирао Српску народну одбрану, патриотску и културну организацију која се истакла многим хуманитарним активностима. Имала је и задатак да регрутује добровољце који су долазили у Србију да се боре у Првом светском рату.

65

Током Другог светског рата Српска народна одбрана долази под утицај избегличке владе, а после рата постаје изразито антикомунистичка организација, у којој је доминирао утицај четника. Она је била центар расколничке цркве, односно Слободне српске цркве у емиграцији, коју је водио владика Дионисије. Српска народна одбрана је имала снажан утицај у америчким круговима, па и у државној администрацији.

Између два светска рата у САД је формиран већи број политичких организација. Међу њима су и Српски културни клуб "Свети Сава", позната политичка организација нашег исељеништва и Југословенски народни покрет - "Збор" Димитрија Љотића. Остале политичке организације српског исељеништва и политичке емиграције су формиране после Другог светског рата, неке још у избегличким логорима у Италији, Аустрији и Немачкој. Посебно су се истицале: Српски омладински покрет "Отаџбина"; Српски демократски покрет; Удружење бораца Југословенске краљевске војске; Покрет српских четника "Равна гора"; Српски национални одбор и Југословенски народни одбор.

Код свих њих је био снажно изражен антикомунизам, а великосрпство је неговано кроз православље и доминантан утицај следбеника четничког покрета Драже Михаиловића.

Срби су данас у САД организовани и окупљени у две најзначајније исељеничке асоцијације: Српски национални савез и Конгрес српског уједињења.

Српски национални савез је веома утицајна српска исељеничка асоцијација. Блиско је повезана са Српском православном црквом. Поседује осигуравајуће друштво, зграде, земљишта и финансијски добро послује. Издаје недељник Американски Србобран, најзначајније и најстарије гласило Срба у Америци. које у континуитету излази више од 90 година, на енглеском и српском језику. Основан је у Питсбургу 1905. године и данас излази једном недељно. Поред основне информативне функције, лист је израстао и у снажну културну и духовну институцију српског народа на америчком тлу. Синод Српске православне цркве доделио му је 1990. године орден Светог Саве првог реда.

Српски национални савез је формирао и своју информативну мрежу Срб Нет, са задатком да у свет и за америчку јавност правовремено пласира информације о Србији и српском народу, његовој праведној борби за националне интересе. Снагом јавне речи и аргументима,

Срб Не т се супротставља тенденциозним, неистинитим и необјективним информацијама о нама. Своју активност посебно усмерава према штампи, Конгресу, државној администрацији и Сенату.

Српски национални савез има десетак хиљада организованих чланова, а заједно са подмлатком - око 12.000. Међутим, то је недовољно, с обзиром на то да су САД земља са највећим бројем наших исељеника и да у њој привремено борави велики број грађана СРЈ.

Конгрес српског уједињења је једна од најзначајнијих организација Срба у Америци, са чланством на четири континента и са 50 огранака широм света. То је највећа српска исељеничка асоцијација. Има огранке у западној Европи, Аустралији, Канади и Мексику.

Конгрес је непрофитна организација Срба у САД, коју углавном чине интелектуалци и пословни људи а, у суштини, ради се о елитистичкој организацији и исељеничкој културној асоцијацији. Основана је 1990. године у Кливланду - Охајо, као одговор на почетак историјских промена у Југославији.

Конгрес српског уједињења у дијаспори има значајну улогу. Интензивно делује међу Србима у расејању, али је његова активност усмерена и према отаџбини. Суштински је опредељен да помогне српском народу у отаџбини у развоју демократије и успостављању бољих и квалитетнијих веза са светом, а Србима у дијаспори да одрже богатство својих културних и духовних вредности, националних обичаја и традиције. Основао је и фондацију "Благо" ради очувања српске културне баштине, њене презентације у свету и неговања талената. Став Конгреса српског уједињења је да свака национална група има право и одговорност да сачува своје наслеђе и да у том смислу усмерава правце свог рада и развоја.

Конгрес је до сада одржао девет скупштина, на којима су анализиране протекле активности, оцењени постигнути резултати и утврђени задаци за наредни период, до следеће скупштине. Последња, девета, скупштина Конгреса одржана је у Вашингтону од 17. до 20. септембра 1998.

66

године. На њој се расправљало о српско-америчким односима, ситуацији на Косову и Метохији и о стању у Републици Српској.

Осим ове две најзначајније српске исељеничке организације, у САД је последњих година основан и већи број српских клубова, удружења и других асоцијација. На пример, у Њујорку је формиран Српски клуб, који окупља породице српских исељеника и новодошлих наших грађана. За децу организује часове допунске наставе на српском језику, фудбалске турнире и фолклорне секције.

У Чикагу већ 26 година делује Српски академски клуб, који окупља око 800 чланова, махом из редова српске интелигенције. Главне активности Клуба су програми из области културе: организовање предавања, изложби, вечери поезије и концерата. Клуб има и свој магазин Гласник, који излази тромесечно.

У Лос Анђелесу је основан Институт за проучавање српске историје и културе, у Вашингтону је формиран Српско-амерички комитет и Америчко-српски информативни центар, у Харисону ради Српски академски клуб, а у Чикагу Српски културни клуб "Свети Сава" и Српски академски клуб. У Кливланду се већ дуже време својим активностима на културном плану истиче Српски национални универзитет "Вук Стефановић Караџић,".

У САД је формирано и Меморијално друштво "Никола Тесла", док Комитет за сећање на Јасеновац делује у Чикагу, где је и седиште Америчко-српског медијског центра и Америчко-југословенског одбора за дипломске студије.

У Америци делују и многе хуманитарне организације и добротворна друштва. Срби су их оснивали одмах по доласку у Америку, за "помоћ у невољама и несрећама" и оне су одувек имале велики број чланова. Многе су основали и пре парохија и црквено-школских општина. Посебно су биле активне женске добротворне организације, као што је Коло српских сестара. Прво Коло је у Америци основано 1909. године, у Синсинатију - и то само шест година после оснивања ове организацијс у домовини, којој је Бранислав Нушић дао то општеприхваћено име.

Коло српских сестара је национално, хумано и културно друштво српских жена, чији је циљ да морално и материјално помогну свим Србима којима је то у датом тренутку неопходно.

Од 1909. до 1941. године у Америци и Канади било је основано 48 организација Кола српских сестара, а данас их има 110, са више од 100.000 чланова.

Осим ове, осниване су и друге женске хуманитарне организације, такође најчешће везане за парохије или црквено-школске општине. Такве су, на пример, биле организације Удружење Српкиња, Друштво српских жена, Клуб српских мајки и др.

Срби у Америци су, кад год је било потребно, помагали Србију и свој народ. Ова помоћ нарочито је дошла до изражаја у Првом светском рату, када су наши исељеници - поред огромне материјалне помоћи у храни, одећи, обући и лековима - послали и велики број српских добровољаца, који су се ставили на располагање српској и црногорској војсци. Није тачно утврђено колико је стварно било добровољаца, али процене су да је дошло од 8.000 до 13.000 људи. Такође, не зна се тачно колико је њих погинуло у рату или страдало на путу до одредишта, нити колико их се вратило натраг, у Америку и Канаду. Најчешће се спомиње велика трагедија која је задесила брод, са око 500 српских добровољаца, који су из Халифакса, из Канаде, кренули да помогну свом народу. Брод је у олујној ноћи потопљен поред албанске обале.

Добровољци и људи који су давали прилоге и помоћ српском Црвеном крсту или ратној сирочади, посебно су били цењени и уважавани у свом народу. Многи су позајмљивали средства да би уплатили помоћ, само да "не би заостајали за другима". У овим патриотским активностима увек је био присутан и посебно се истицао наш научник светског гласа Михајло Пупин - чувени професор, проналазач, велики хуманиста и родољуб, почасни конзул Краљевине Србије за САД и Канаду. У Америку је дошао у првом таласу досељавања Срба на ове просторе.

У Америци је живео и радио и Никола Тесла, један од најистакнутијих Срба, чувени научник, физичар, један од највећих и најплоднијих генија у електротехници. После студија у Европи, пре свега у Паризу, где је стекао светску славу, одлази у Њујорк и оснива своју лабораторију. Иако је од 1884. године амерички држављанин, остао је у сталној вези са својим народом. Био је познати поборник мира, истакнути борац за општи прогрес човечанства и одани син српског народа.

67

Деведесетих година, у време најжешће кризе и грађанског рата на просторима Хрватске и Босне и Херцеговине, у САД је формиран већи број хуманитарних организација, од којих су неке имале завичајни карактер. Све су испољиле огромну пожртвованост и показале жељу да помогну свом народу и свом старом крају. У то време, у земљу су послале велику и разноврсну хуманитарну помоћ.

Посебно, због такве активности, треба поменути: Одбор за хуманитарну помоћ, из Питсбурга, која се налази у оквиру Источно-америчке епархије Српске православне цркве; Српски хуманитарни фонд из Чикага, који преко Црвеног крста Србије стипендира око 1500 деце из Крајине и Републике Српске, која су у рату 1991/95. године остала без једног или оба родитеља; Српски светски добровољни фонд и хуманитарну организацију Ми бринемо, са седиштем у Вашингтону, која је својевремено окупила око 50 група и имала филијале широм Америке. У Индијанополису је деловала хуманитарна организација Српска војска спаса, у Илиноису Семберија и Мајевица, а у Кливланду Вук Караџић. У Лос Анђслесу је основана Америчко-српска добротворна фондација, у Чикагу Српска братска помоћ, у Санта Моники Америчко-српска добротворна фондација, док је у Њујорку основан Светски српски добровољни фонд, а у Парми Српска братска помоћ. У Питсбургу, у Пенсилванији, веома активно делује хуманитарна организација Истина, која прикупља и шаље помоћ ратној сирочади у Републици Српској и установама у којима су деца смештена.

Бројне су хуманитарне организације и при манастирима и српским црквеним општинама. Оне су постале прави центри окупљања нашег исељеништва и грађана СРЈ, пристиглих у скорије време. Има их у Либертивилу, Синсинатију, Чикагу, Кливланду, Мерилвилу, Канзас Ситију, Детроиту, Монроу, Милвокију, Филаделфији, Питсбургу, Вашингтону, Њујорку, Алхамбри, Бизбију, Сан Дијегу, Џексону, Сан Габријелу, Сан Маркосу и другим местима.

У САД постоји велики број листова, часописа, билтена, информативних центара, радио и ТВ часова на српском језику.

Од информативних центара активно делују Америчко - српски информативни центар у Питсбургу и Београдски клуб у Њујорку. Окупљају младе људе, студенте и интелектуалце, превасходно ангажоване у акцијама са културном садржином. Ту су и Америчко-српска адвокатска асоцијација у Чикагу, Српски информативни центар у Вашингтону и Америчко-српска фондација за неговање српске баштине у Лос Анђелесу.

Осим већ поменутог Американског Србобрана, треба истаћи још и листове: Слободу у Чикагу; Српску борбу у Хендерсонвилу; Књижевни весник у Кливланду; Равногорац у Њујорку и лист Српска стварност у Лос Анђелесу, који издаје Америчко-српска фондација за неговање српске баштине.

У САД многе радио-станице емитују програме на српском језику. На пример, Српски радио у Лос Анђелесу недељно има један сат програма на српском језику. У Чикагу раде: српски радио Тамо далеко, Глас америчких Срба, Радио - час "Тесла" и Ромски дукат. У Риџвуду програм на српском језику емитује Радио "Дрина", а радио програм на српском језику се емитује и у Вудленд Хилсу, Парми и Милвокију. У Санта Моники се емитује програм Српске вести данас, а у Алхамбри Српски радио програм Западне епархије.

У градовима и местима где постоји већа концентрација српског исељеништва, и то, пре свега, при њиховим организацијама, удружењима и црквено-школским општинама формирају се библиотеке, у којима се налази значајан фонд вредних књига. Српски национални савез има библиотеку у Питсбургу; при државном Универзитету у Охају такође постоји српска библиотека. Српска православна црква има библиотеке у Сан Дијегу, Филаделфији, Чикагу и Њујорку.

Српска православна црква у САД темељна је институција, која је успела да код наших исељеника очува православну веру и националну свест о припадности српском народу. Била је и остала незаменљив чинилац у очувању српског језика и писма, културног и духовног идентитета Срба у Америци.

Срби су своју прву епархију - Епархију америчко-канадску - осно-вали 1926. године. Први епископ Мардарије је имао одлучујућу улогу у подизању познатог српског манастира Св. Сава у Либертивилу, у близини Чикага, у држави Илиноис. У изградњи манастира знатно се ангажовао и

68

Михајло Пупин, без чије би помоћи (финансијске и сваке друге) било веома тешко саградити тај манастир. Прва српска православна црква је саграђена 1894. године у Џексону, у Калифорнији.Највећу заслугу за њену градњу имао је Себастијан Дабовић, први српски свештеник који је рођен у Америци.

Целокупни живот српског православног исељеништва у Америци је сконцентрисан око цркава-храмова, парохија и свештеника. Многа удружења, клубови, школе. читаонице и културно-уметничка друштва непосредно су везани за парохије - основне верске и националне јединице и стожере око којих се окупља народ. Црква, храм, богослужење, проповеди, дружење људи и неговање својих обичаја и традиција јесу снага која је сачувала националну и верску свест нашег исељеништва, без које би се оно утопило и изгубило у мору ове многомилионске државе.

Српска православна црква данас у САД има 4 епархије, више од 100 парохија и црквених општина, 95 храмова и 6 манастира. Територијална организација парохија је:

- Западноамеричка епархија, са седиштем у Алхамбри, има три архијерејска намесништва (Лосанђелеско, Бјутско и Џексонско), 19 парохија и 19 храмова;

- Источноамеричка епархија има седиште у Еџворту и два архијерејска намесништва (Вашингтонско и Питсбуршко), у којима има 28 парохија, 15 храмова и 2 манастира. Она обухвата парохије и у Јужној Америци;

- Новограчаничка епархија за Америку и Канаду, са седиштем у манастиру Нова Грачаница у Грејслејку, има четири архијерејска намесништва (за Средњи Запад, за Исток, за Запад и Канадско намесништво), 49 парохија, 40 храмова и 3 манастира;

- Средњезападноамеричка епархија, са седиштем у манастиру Свети Сава у Либертивилу, има 23 црквене општине и парохије, 21 храм и 1 манастир.

КАНАДА

Срби су почели да долазе у Канаду у другој половини ХIХвека. До Првог светског рата њихов број је био мали и углавном су долазили са подручја која су тада била под аустроугарском или турском влашћу. Између два светска рата, нарочито од 1926. до 1928. године, Срби се масовније досељавају из Далмације, Херцеговине, Славоније, Лике. Баније, Кордуна, Баната, Срема, Бачке и подручја данашње Македоније, нарочито из околине Битоља. Насељавају се на широка канадска пространства, у местима која су међусобно удаљена и по неколико стотина и хиљада километара. Формирају своје мале српске колоније, са по неколико фамилија, које су биле снажно повезане и упућене једне на другу. Увек су ранији досељеници помагали новодошле, који без те помоћи не би могли да опстану у овој великој земљи. Између два светска рата Срби су се већ налазили скоро у свим канадским провинцијама.

У Канаду, као и у Америку, у почетку су Срби долазили најчешће без породица, које су остајале у домовини, да би им се оне касније прикључиле.

Срби су и у Канади радили на најтежим пословима: у рудницима, на сечи шума, изградњи путева, на постављању железничких пруга и у фабрикама. Велики број их је запослен и у аутомобилским компанијама: Форду, Крајслеру и Џенерал моторсу. Непознавање језика, неприлагођеност новој средини и условима живота и рада у њој, непостојање одговарајућих квалификација, знања и стручности - главни су разлози што је највећи број Срба био присиљен да ради на тим пословима. Појединци, који су успевали да се временом извуку из ових услова и обезбеде бољи стандард и сигурнију животну егзистенцију, најчешће су радили у трговини (оснивали су мале трговинске радње) или у угоститељству.

У својим насеобинама Срби су оснивали друштва и удружења и црквене општине. Прву црквено-школску општину су формирали у Ређајни 1912. године. То је најстарија црквено-школска

69

општина у Канади. Она данас има и школу на српском језику, а својевремено је ту постојао и познати клуб и фудбалски тим "Бели орлови", а касније и клуб "Јастреб".

У Хамилтону је 1913. године формирана друга црквено-школска општина у Канади. Темеље старе српске цркве у Хамилтону су поставили 1917. године архимандрит Мардарије Ускоковић и свештеник Данило Козомара. Нова српска црква "Свети Никола" је подигнута у Хамилтону 1964. године. У њој је 1984. године устоличен и канадски епископ - владика Георгије.

Ови храмови су средиште духовног и културног живота канадских Срба у Хамилтону. Ту су никле прве организације Кола српских сестара (1934, 1957, 1967); у њима раде и школе на матерњем језику, српско позориште и спортски клуб "Србија".

Канадска епархија данас има 27 цркава. У њеном саставу је и Добротворни фонд "Свети цар Лазар". У Милтону, недалеко од Торонта, 1992. године је почела градња првог српског манастира у Канади.

После Другог светског рата у Канаду се уселило више од 110.000 наших грађана, многи као избеглице, расељена лица или апартиди "етничког југословенског" порекла. Они формирају потпорне организације, на пример, Српску братску помоћ, која је помагала болесним и старим људима који су напустили логоре у Европи, где су били смештени као расељена лица. Убрзо, потом, формирају и друге асоцијације, махом четничке.

Рачуна се да данас у Канади живи од 350.000 до 400.000 Срба, са статусом исељеника или грађана на привременом боравку. Само нових имиграната има више од 100.000. То су углавном квалификовани, високо-квалификовани и стручни радници. Они су у Канаду дошли након насилног разбијања СФРЈ и избијања грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Највећа концентрација Срба је у источним канадским провинцијама и градовима: Торонту, Нијагари, Нијагари Фолсу, Виндзору, Оквилу, Ошави, Киченеру, Мисисаги, Монтреалу, Отави, Садберију, Хамилтону, Лондону, Виндзору и Квибеку. На западу и на обалама пацифика Срба има највише у градовима: Ређајна, Едмонтон, Калгари и Ванкувер. Велики број њих је дошао почетком деведесетих година, и то махом стручњака и квалификованих људи. Канада, иначе, стимулише досељавање стручних и високо образовних радника и њихов удео у структури усељених се стално повећава.

Срби у Канади су формирали многа удружења, клубове, хуманитарне и струковне организације. Пре Другог светског рата у Канади је постојало Југословенско-канадско удружење, које је окупљало наше исељеништво и издавало лист Глас Канаде. Почетком Другог светског рата (1941) удружење се трансформише у Српску народну одбрану, познату српску исељеничку организацију, која и данас активно делује. Она издаје Глас канадских Срба, најстарију српску публикацију која излази у континуитету. Има и свој радио-час на српском језику -"Шумадија". Српска народна одбрана има одборе у Хамилтону - "Равна гора''; у Брантфорду - "Петар Мркоњић"; у Киченеру - "Павле Ђуришић"; у Нијагара Фолсу - "Божа Јанковић"; у Оквилу - "Милош Обилић"; у Садберију - "Горска гарда"; у Виндзору - "Дража Михаиловић"; у Оквилу - "Војвода Степа Степановић" и у Торонту - "Гаврило Принцип".

Српска национална академија је позната српска организација. Посебно је активна на културном, образовном, информативном и хуманитарном плану. Седиште јој је у Торонту и окупља неколико стотина наших сународника.

Поред ових, у Канади делују и многе друге српске асоцијације, као Српско културно друштво у Уестмаунту, Српско културно друштво "Карађорђе" у Итоубикоку и Српски клуб у Садберију; Српски центар основан је у Виндзору и Торонту, где постоји и српска библиотека "Грачаница". Својим акцијама истичу се и "Сингидунум" - Удружење дипломираних студенаша Београдског универзитета у Дон Милсу и Удружење студената на Универзитету у Торонту, у коме Универзитетска библиотека има Одељење за славистику. На Универзитету у Хамилтон Бренчу формирано је Српско омладинско и културно удружење.

Удружење књижевних стваралаца "Десанка Максимовић" (ранији назив: Удружење песника и писаца "Десанка Максимовић") формирано је у Торонту 1978. године. Окупља песнике и прозне писце лингвисте, професоре српског језика, књижевне критичаре, лекторе и драмске уметнике.

70

Објављује романе и збирке поезије, организује разноврсне културне манифестације и веома блиско сарађује са Српском националном академијом. Од 1995. године издаје и своје гласило Књижевни лист. Много је допринело очувању матерњег језика и писма и садржајном културном животу српске заједнице у Канади. Удружење поседује јединствен докуменат: писмену сагласност песникиње Десанке Максимовић, дату 1988. године, да оно може носити њено име.

У Торонту се налази и позната књижара - "Србика", једна од највећих књижара Срба у расејању. Њени власници су брачни пар Олга и Живко Апић. "Србика" је израсла у значајну културну и духовну институцију Срба у овом делу света, јер даје огроман допринос популаризацији српске писане речи. Књигама снабдева појединце, универзитетске и градске библиотеке, као и славистичке центре и катедре на америчком континенту.

При Универзитету у Торонту формиран је 1991. године и Канадско-српски правни комитет, са задатком да пред канадским властима штити националне српске интересе и национални идентитет канадских Срба. Такође, у Торонту је основан и активно делује и Српски центар за новодошле, који пружа велику помоћ новодошлима око запошљавања и обезбеђивања трајног или привременог боравка у Канади.

У Торонту и Монтреалу су формиране, по основу етно-бизниса, и значајне привредне асоцијације: Удружење привредника, са седиштем у Торонту; Удружење српских бизнисмена, са седиштем у Монтреалу; Удружење канадско-српских занатлија и Удружење српских бизнисмена и професионалаца у Виндзору.

У Канади излази и већи број листова и емитују се радио и ТВ часови на српском језику. На пример, радио-час Шумадија и Српски радио-час у Торонту програме емитују непрекидно 24 часа дневно. Српски радио-час Равна гора се чује у Торонту и Нортјорку, Опленац и "Дража Михаиловић" у Киченеру, док у Виндзору програм емитује Српски радио-час цркве Грачанице. У Ванкуверу постоји и српска телевизија - Сербиа висион.

Од листова на српском језику треба истаћи Новости и Независне новине. Независне новине излазе у Торонту два пута недељно (уторком и петком) и углавном прате догађаје из Онтарија (Торонто, Нијагара, Хамилтон), Квибека (Монтреал, Отава, Квибек Сити) и Ванкувера. Часопис Братство излази у Нортјорку, а Покрет српских четника Равна гора у слободном свету издаје свој лист "Србија". У Канади излази и Канадски Србобран, који се штампа у Хамилтону.

Српска православна црква у Канади окупља највећи број наших сународника. При црквеним општинама су организована добротворна друштва (Коло српских сестара), фолклорне групе, црквени хорови и српске школе. У њима се издају и часописи, као, на пример, Студеничник у Ниагари Фолсу, Грачаница у Виндзору и Исшочник у Мисисаги.

ЈУЖНА АМЕРИКА

Досељавање Срба у Јужну Америку почело је касније и било је мањег интензитета, него на северном делу континента. Први српски досељеници на ове просторе су долазили појединачно, или у мањим групама. То су углавном били морнари из Боке Которске, Далмације и са далматинских острва. Они су, пловећи на туђим бродовима и под туђим заставама, стизали до јужноамеричких обала, најчешће на територију данашње Аргентине и Чилеа. У почетку је долазило по неколико стотина људи. Веће групе су почеле да пристижу после Првог светског рата, када су САД увеле годишње квоте за усељенике и тако ограничиле улазак у земљу.

После Другог светског рата у Јужну Америку све више долазе припадници политичке емиграције из земље и велики број расељених лица из логора у Немачкој, Италији и Аустрији. Рачуна се да је у Јужну Америку тада дошло неколико десетина хиљада Срба. Међу њима се налазио и Милан Стојадиновић, председник владе у Краљевини Југославији. Он је покренуо познати лист Ел Економист, у којем је својевремено сарађивао и наш познати писац Милош Црњански.

Средином шездестих година је заустављен прилив досељеника у Јужну Америку, пре свега због недовољног економског развоја, смањења могућности за запошљавање нове радне снаге, брзог пораста домаћег становништва у региону и бројних политичких и социјалних проблема, који су се

71

заоштравали честим државним ударима и сменама војних хунти на власти. Рачуна се да је тада на просторима Јужне Америке било око 250.000 исељеника и њихових потомака са југословенског простора, и то највише у Аргентини, Чилеу и Бразилу. Од тога, Срба и Црногораца је било око 20 %, или око 50.000 лица.

Егзистенцију у Јужној Америци Срби су обезбеђивали радећи на плантажама, бавећи се пољопривредим и сточарством, док су се у градовима бавили трговином, угоститељством и занатством. Мањим делом радили су у индустрији. Временом део Срба је успео да обезбеди солиднији друштвени и економски положај. Неки су постали цењени лекари, адвокати, професори, новинари, бизнисмени, чак и бродовласници.

Од доласка у Јужну Америку, Срби и Црногорци су се окупљали у своје етничке заједнице. Оне су биле чвршће организоване у градским срединама, нарочито у већим центрима (на пример, Буенос Ајрес, Сао Паоло, Сантјаго), а слабије у унутрашњости континента.

Срби и Црногорци су оснивали своје исељеничке организације: клубове, национална друштва, потпорна друштва, црквене општине, хуманитарне организације (Коло српских сестара), фолклорне секције и зборове, покретали многе часописе и листове. Позната исељеничка организација Југословенска народна одбрана, већ крајем Првог светског рата у Јужној Америци је имала 65 огранака, са око 5.000 чланова. После Другог светског рата Срби су формирали познату исељеничку организацију - Српско културно друштво "Свети Сава".

И данас Срби у Јужној Америци имају своје организације. На пример, у Сао Паолу, у Бразилу око 1.000 Срба и Црногораца су формирали Српско-бразилски клуб. У њему је, међутим, активно свега неколико десетина старијих чланова, док млађа генерација не показује веће интересовање за ове облике организовања и рада. Наши исељеници и грађани СРЈ у Чилеу покренули су иницијативу да у Сантјагу оснују организацију која би окупљала и пријатеље српског народа, Србије и СРЈ. Утврђени су циљеви те организације: културно и духовно повезивање српског народа, очување његовог културног и националног идентитета и сарадња са свима који поштују и цене српски народ, Србију и Југославију.

СРБИ У АУСТРАЛИЈИ И НА НОВОМ ЗЕЛАНДУ

АУСТРАЛИЈА

У Аустралији живи око 110.000 Срба. Они чине етничку заједницу од око 0.5% од укупног броја становника и представљају око 0,4% бирачког тела. Главна концентрација наших исељеника је у државама Нови Јужни Велс, Викторија и Јужна Аустралија, и то у градовима: Мелбурн, Сиднеј, Канбера, Њукасл, Волонгонг, Бендиго, Портланд, Кингстон и Аделејд. У Западној Аустралији исељеника и наших грађана највише има у Перту и широј околини.

Срби долазе масовније у Аустралију непосредно после Другог светског рата, мада се и раније, али у мањем броју, досељавају у ову земљу. Процењује се да је у почетној фази сеоба било око четири хиљаде исељеника са подручја Југославије. Међу њима најмање је било Срба. Они су, иако малобројни, у време балканских ратова и Првог светског рата основали Одбор српско-црногорског црвеног крста за пружање материјалне помоћи старом крају. Вреди забележити да су послали и добровољце на Солунски фронт. У току Другог светског рата су основали Централни одбор за помоћ Јутославији.

Процењује се да је између Првог и Другог светског рата у Аустралији и на Новом Зеланду било око 30.000 југословенских грађана, и то углавном из Далмације и са јадранских острва.

Највише Срба се доселило непосредно после Другог светског рата (1947 -1955). Већином, то су били делови поражене војске која се борила под командом генерала Драже Михаиловића, расељена лица, заробљеници и логораши из Немачке, Аустрије и Италије. Сви су они одбили да се врате у Југославију и себе су сматрали политичким емигрантима.

72

Прва група Срба, расељена пз европских логора. пре свега оних у Немачкој, стигла је у Западну Аустралију, у Перт, априла 1948. године. Радили су на сечи шећерне трске, изградњи железничких пруга, у рудницима, берби воћа и др.

Шездесетпх и седамдесетих година у Аустралију, у већем броју, почињу да долазе наши радници који су већ радили у Западној Европи (у Немачкој, Француској, Аустрији). као и квалификовани радници и сеоско становништво из Југославије.

Осамдесетих година, услед привредне рецесије и економске кризе у земљи, прилив висококвалификованих радника и стручњака у Аустралију из отаџбине је интензивнији. По броју исељавања из Југославије, Аустралија доспева на прво место.

Распадом СФРЈ и избијањем грађанског рата, у Аустралију пристиже велики број избеглица, поготово мешовитих брачних парова из отцепљених југословенских република.

Они данас, махом, живе у скромнијим чствртима многих аустралијских градова. Због слабог познавања енглеског језика тешко долазе до запослења и раде углавном на повременим и слабије плаћеним пословима. Суочавају се са проблемом спорог прилагођавања и уклапања у укупне друштвене прилике у Аустралији.

Мало је исељеника који су постигли значајније резултате у бизнису. Обично раде у сектору услуга (трговина, угоститељство, грађевинарство, молерско-фарбарске услуге, хемијско чишћење, аутомеханичарске и лимарске услуге и др.). Тек у новије време млади пословни људи успостављају успешнију сарадњу с банкарским и финансијским институцијама. У томе им помажу и струковне, коморске организације, као што су Аустралијско-српска привредна комора у Викторији и Аустралијско-српска комора за привреду и индустрију Јужне Аустралије.

Наши исељеници у Аустралији су формирали бројна друштва и клубове, спортске и културне организације, социјална удружења, завичајне клубове, хуманитарна и добротворна друштва, школске одборе и струковна удружења. Рачуна се да у Аустралији данас има више од стотину организација, клубова и завичајних удружења. Али, они окупљају мањи део исељеничке популације. Карактерише их уситњеност, неповезаност и одсуство координације у раду.

Срби из старе исељеничке генерације су скоро у свим националним организацијама и црквено-школским општинама формирали фолклорне секције, културно-уметничка друштва и групе за децу, па често организују приредбе. На тај начин они чувају своју духовну и културну везу са старим крајем. У многим приликама - као што су рођења, венчања, крштења, крсне славе и др. - брижљиво негују и чувају српске обичаје и традицију. При свакој црквено-школској општини, готово без изузетка, формирају и Коло српских сестара, које се брине о старим и болесним лицима. Значајну помоћ ова хуманитарна и патриотска организација пружа и деци, поготово оној без родитеља и оној чији родитељи нису у стању да им обезбеде потребну негу и егзистенцију.

Међутим, и код ових националних организација се осећа извесна "међусрпска" подела. Она је, умногоме, подстицана и односом према актуелним догађајима у земљи и односом према руководству у Србији, Савезној Републици Југославији и Републици Српској.

Српска заједница у Јужној Аустралији окупља више од 10.000 наших сународника и покровитељ је 16 српских клубова и 2 црквене заједнице.

Српска заједница у Западној Аустралији има око 6.000 наших сународника. Срби у Перту су 20. децембра 1997. године отворили зграду свога културног центра, чија је градња, са прекидима, трајала скоро десет година. Центар на површини од око 2.000 квадратних метара има две велике дворане и библиотеку. У плану је да се на слободном грађевинском комплексу касније изгради и фудбалски стадион.

Већина друштава у којима се окупљају наши сународници има своје зграде или просторије, а ређе изнајмљује просторије других клубова. Нека дају у закуп своје земљиште, или издају своје просторије, како би обезбедила допунске приходе од ренте.

Међутим, није мали број друштава која једва могу да обезбеде средства за текуће одржавање просторија. Ретка су удружења којима стални приходи могу да покрију трошкове за унапређивање садржаја рада и опремање просторија. Само понека имају читаонице и библиотеке и у својим просторијама организују курсеве стручног усавршавања. Тако је, на пример, при Српској црквеној

73

општини "Лазарица" основана библиотека "Јустин Поповић", а при Црквеној општини " Свети Ђорђе" библиотека "Његош". У Кабрамати се почело са радом на отварању Архива о животу Срба у Новом Јужном Велсу од 1945. године до данас.

Карактеристично је да многа друштва и организације оснивају разна социјална удружења, која, углавном, посредују између оних који дају и оних који примају помоћ. Посебно су ангажована на пружању саветодавне, стручне помоћи појединцима у комуникацији са надлежним аустралијским органима и институцијама. У градовима, у којима постоји већа концентрација наших људи, на пример, у Перту, Аделејду, Мелбурну и Сиднеју - социјални радници помажу нашим грађанима у остваривању њихових социјалних права.

У Сиднеју и Аделејду Срби су отворили пензионерске стационаре - домове за стара и немоћна лица. Позната ктиторка Српске православпе цркве Јелена Милетић, која је у Аустралију дошла 1950. године, саградила је насеље за сиромашне српске пензионере -бескућнике, на имању манастира "Светог Саве" у Илајну.

Наши исељеници у Аустралији су формирали само неколико струковних удружења. Постоје удружења лекара, инжењера, авио-механичара, културних радника, ликовних уметника и адвоката. Ови последњи су у Аделејду основали и удружење Адвокати без граница.

Старо српско национално оријентисано исељеништво има велики утицај међу нашом дијаспором у Аустралији. Већином се окупља око црквених општина и неколико већих организација, као што су: Српска народна одбрана, Српски национални центар у Бонариги; Српски културни клуб "Свети Сава" и Удружење бораца Краљевске југословенскв војске "Дража Михаиловић".

Српска народна одбрана има велики значај и утицај међу српским исељеништвом. Основана је у Сиднеју 1951. године и има одборе у Мелбурну, Аделејду, Камбери, Бризбену и Блектауну. Издаје лист Српски гласник.

Међутим, у новије време је формирано и неколико нових исељеничких организација, као и велики број спортских друштава и културних заједница. У јуну 1996. године у Мелбурну је основан Клуб "Никола Тесла", са циљем да се очувају обичаји, традиција и култура Срба, досељених из Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Западне и Источне Славоније и Барање. Клуб је, убрзо по оснивању, купио и просторије за свој рад.

Крајем 1990. године група старих српских исељеника у Аустралији је покушала да обједини и повеже све, или бар већину клубова и удружења Срба, како би успешније бранили, штитили и чували своје националне интересе. Формирали су Српски национални савез - своју прву и једину асоцијацију у Аустралији, која је имала задатак да сачини програм, артикулише и репрезентује интересе свих српских националних организација. Намера је била да Српски национални савез окупи све српске, али и организације југословенске оријентације.

Руковођење Српским националним савезом 1992. године је преузела мања група образованих припадника друге генерације наших сународника. Уз повремене кризе и несналажење, са доста успеха они организују и воде активности. Тада почињу садржајнији и организованији контакти са владама и члановима парламента федералних држава - први повремени и организовани контакти са савезном владом, опозицијом и неким члановима оба дома савезног парламента. Српски национални савез и Српска заједница у Канбери су покушали да изграде и свој лоби, али ова акција је остала без резултата.

Почетком 1996. године Српски национални савез је битно ослабљен: поделио се и престао да делује у Новом Јужном Велсу. У Западној Аустралији активност Савеза се готово и није осећала, а у Квинсланду је престао да постоји током 1995. године. Без подршке цркве и водећих српских националних организација, наводно због његове недовољне борбе за "националне интересе", Српски национални савез није могао да опстане на дужи рок и да оствари веће резултате -и фактички се угасио.

Српска деца у Аустралији имају могућност да уче матерњи језик. У Новом Јужном Велсу настава српског језика је организована од 7. до 12. разреда у школама у Ливерпулу, Рендвику и Волонгонгу. Наставу финансира Министарство образовања, а у 1996. години су је похађали 320 ученка. Предавало је 14 наставника. Чак су 54 ученика полагала матурски испит из српског језика.

74

Министарство образовања Новог Јужног Велса у школске програме је увело и српски језик, као један од седам страних језика које ђаци уче два часа недељно, ако се пријави довољан број ученика.

И у Викторији је, у неколико државних школа, такође организована настава српског језика, као страног језика. Последњих неколико година српски језик је учило око стотину ученика.

За децу млађег узраста наставу српског језика организују и српске црквене општине и просветна удружења, на пример, "Свети Сава" у Сиднеју и Културно-просветна заједница "Вук Караџић" у Мелбурну. Српска црквена општина "Св. Ђорђе" у Канбери је у 1996. години довршила и нову зграду за своју школу "Вук Караџић".

У Аустралији живе многи наши културни ствараоци: академски образовани музичари, сликари, песници и писци. Међутим, они тешко налазе место у програмима исељеничких друштава, у којима су, углавном, заступљени фолклор и новокомпонована музика. Ипак, има друштава која креирају веома квалитетне културне програме, на пример, Српска културно-просветна заједница "Вук Караџић" у Принстону, Српски културни центар у Мевсону, Југословенски културни и друштвени центар "Јединство" у Вуленгејбу, Југословенско културно-уметничко друштво "Вук Караџић" у Рокингему, Српски културни центар у Сиднеју и Српско књижевно удружење "Зора", које је формирано 1993. године. Оно делује на подручју Новог Јужног Велса и има око 60 чланова. Има своју штампарију и редовно објављује песничке антологије на матерњем језику.

Аустралијско-српско уметничко друштво у Сиднеју има познати хор "Стеван Мокрањац", са веома добрим вокалним и инструменталним солистима. При Српској црквеној општини "Света Тројица" у Мелбурну делују ансамбл народних игара "Београд" и хор "Стеван Мокрањац", који имају запажене наступе. У Сиднеју и Мелбурну раде и удружења југословенских писаца. Она редовно организују књижевне вечери и објављују књиге својих чланова. У Сиднеју и Мелбурну, а нешто ређе у Перту и Аделејду, организују се и изложбе слика, икона, наиве и наше народне ношње.

Истакнимо да је наш земљак, Србин из Аустралије, Слободан Радојков Лазић припремио и објавио капитално историографско дело Срби у Аустралији у XX веку, у коме је на више од 600 страница забележио драгоцене чињенице, историју досељавања Срба у Аустралију од 1860. године до пред крај XX века.

Наши исељеници, однедавно, посебан значај поклањају спортским активностима. Организују већ традиционалне фудбалске турнире: Фудбалски куп "Карађорђе" и турнире у Мелбурну и Сиднеју.

Међу спортским клубовима и спортским центрима посебно се истичу: Фудбалски клуб "Србија" у Волонгонгу и "Младост" у Вилијамстоуну, затим Српски спортски центар у Кејзбороуфу, Спортски клуб "Авала" у Кебремети, Српски спортски клуб "Свети Сава" у Хокстоун Парку и Српско-аустралијско спортско и културно удружење "Слога-Пацифик" у Ботанију.

Клуб "Бели орлови" у Сиднеју и ватерполо клуб у Мелбурну постижу запажене резултате, а кошаркашки клубови у Сиднеју, Мелбурну и Аделејду су такође постигли значајне такмичарске успехе.

Неке организације и клубови оснивају секције и спортска удружења, купују плацеве и граде спортске објекте (Српски спортски центар у Канбери, Фудбалски клуб "Србија" у Волонгонгу, ЈАКОФ "Војводина", Српски центар у Перту, Фудбалски клуб "Синђелић" у Мелбурну), док други модернизују и дограђују постојеће објекте (Фудбалски клуб "Авала" у Сиднеју).

У Аустралији на српском језику постоје два телевизијска програма и велики број радио-часова на српском језику. Телевизијски програми су: "МИС ТВ " - Српски ТВ програм, Канал 31 у Сиднеју и Српски ТВ, Канал 31 у Мелбурну.

"МИС ТВ" - Српски ТВ програм, Канал 31 емитује програм за подручје Сиднеја и околине. Група младих волонтера у овој телевизијској станици покушава да, на што бољи начин, приближи дијаспору и отаџбину.

У Аустралији се емитује више радио програма и радио-часова на српском језику. Например, Српски национални радио "Ф-2000" и "SBC" - Српски радио програм у Сиднеју; Српски радио-час у градовима Бризбејну и Аделејду; Радио-5 и Глас Србије у Канбери. У Мелбурну постоје Српски радио-час, Српски глас и Глас Равне горе, а у Мелтону програм емитује Српски национални радио.

75

У Аустралији има и неколико листова наших исељеника. Недељне новине су Српска слога и Ластавица. Српски глас излази два пута недељно у Мелбурну, Новости излазе три пута недељно у Сиднеју, а ту се, такође, штампа и лист Сувобор.

Српска православна црква у Аустралији има две епархије: Аустралијско-новозеландску и Аустралијско-новозеландску митрополије Новограчаничке, у којима је организовано 35 парохија. У њима постоје 32 храма и 2 манастира. Прва црквеношколска општина "Свети Сава" формирана је 1949. године у Сиднеју, у предграђу Мона Вејл. Прва српска православиа црква сазидана је, такође, у Сиднеју добровољним радом и прилозима Срба, у делу града званом Флемингтон.

У Канбери су изграђене две српске православне цркве: "Свети Сава" (у време црквеног раскола остала је у саставу Патријаршије у Београду) и "Свети Ђорђе".

У току су радови на изградњи женског манастира у Талонгу код Голбурна и радови на цркви у Мелбурну.

У Новом Јужном Велсу активно делује Српско православно удружење за социјални рад, које се превасходно бави хуманитарним активностима. До сада је прикупило и послало значајну хуманитарну помоћ, пре свега избеглицама и прогнаницима из Хрватске и Босне и Херцеговине.

Црквени раскол у Српској православној цркви, који је почео у Америци 1963. године, убрзо се проширио и на Аустралију, чиме је нанета огромна штета српском народу.

И после мирења и превазилажења раскола, у редовима Српске православне цркве су се задржале неке старе поделе, које се, не ретко, заоштравају и поводом неких политичких и актуелних догађаја у земљи.

Црква у Аустралији традиционално организује Светосавски омладински фестивал у манастиру Каленић у Канбери и Омладински сабор у манастиру у Илајну.

НОВИ ЗЕЛАНД

На Новом Зеланду живи око 5.000 наших грађана. Највише их је у Окланду и Велингтону, а мање у Крајстчерчу и Хамилтону.

Срби су се, углавном појединачно, почели да досељавају на Нови Зеланд већ крајем XIX века. Међутим, у већем броју су дошли у ову земљу тек после Другог светског рата - од 1948. до 1952. године. као расељена лица или политички емигранати. Ипак, највише Срба се доселило непосредно после избијања кризе и грађанског рата на простору претходне Југославије. Већином, то су били високо квалификовани и стручни радници, са солидним радним искуством, а често и са међународним референцама.

Наши исељеници у Окланду су 1992. године основали Југословенски космополитски клуб, којије касније променио назив у Српски клуб.

Клуб је окупио стотинак породица и има неколико стотина чланова, углавном из редова старих и нових досељеника. Сви они активно раде и редовно посећују клупске просторије. Број чланова Клуба стално се повећава. Међу њима је ангажовано и више интелектуалаца и пословних људи.

Клуб има аматерски оркестар и отворен је сваке суботе. Редовно организује пригодна дружења и сусрете наших људи, а повремено и излете.

Покушаји да се у Клубу покрену и друге активности, на пример организовање курсева енглеског језика, рачунарства и музике, нису имали одјека међу чланством и нису дали неке видније резултате.

Наши грађани на Новом Зеланду се приликом запошљавања суочавају са два главна проблема: недовољним познавањем енглеског језика и компликованим и децентрализованим системом признавања квалификација.

Признавање квалификација врше имиграционе власти и диплома не значи и аутоматско признавање квалификација код запошљавања. О томе, готово самостално, одлучује послодавац, или уз помоћ професионалних асоцијација, као што су, на пример, асоцијације лекара, адвоката и

76

инжењера. Лекари, адвокати и просветни радници имају највише проблема приликом нострификације диплома и запошљавања у струци.

Нови Зеланд у образовању не води мултиетничку политику, попут Аустралије. Неговање матерњег језика је препуштено етничкој заједници и завичајним организацијама, њиховим финансијским и организационим способностима.

Имајући у виду чињеницу да на Новом Зеланду живи велики број наших незапослених наставника, допунску наставу на матерњем језику би било могуће успешно организовати, уз релативно малу финансијску подршку родитеља.

Међутим, родитељи, суочени са егзистенцијалним проблемима и жељом да деца што пре науче енглески језик и уклопе се у постојећи систем школа, за сада показују мало интересовања за учење матерњег језика. Ипак, у просторијама Српског клуба деци је омогућено да уче свој језик и да похађају Српску школу "Свети Сава".

На Нови Зеланд су исељени многи наши сликари, музичари, режисери, глумци. То је прилика нашој заједници да у овој земљи организује садржајнији и богатији културни живот. Међутим, још су ретки концерти, сликарске изложбе, позоришне представе, а ако их и има, обично су слабо посећене. Уметници, недовољно подржани од своје заједнице, полако и мукотрпно, са различитим успехом, настоје да стекну афирмацију у широј културној јавности ове земље.

У Окланду, у организацији Српског клуба, Српски радио-час емитује један сат програма недељно на српском језику.

У Велингтону сваке друге недеље се емитује 45 минута радио програма и двомесечно, мада нередовно, излази лист на српском језику.

У српској заједници у Окланду, која има око 3.000 чланова, 1996. године основан је Српски фудбалски клуб. Он је, само након три месеца играња, постао финалиста аматерског фудбалског првенства у овом граду.

На Новом Зеланду постоје две српске православне цркве: у Велингтону и Окланду.

СРБИ У АФРИЦИ

ЈУЖНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА

Јужноафричка Република је једна од ретких земаља на афричком континенту у којој дуже живи и ради значајна популација српског народа. У осталим земљама овог континента Срба има неупоредиво мање, и то су углавном представници наших или страних фирми. Они тамо привремено бораве - само док обављају одређени посао.

Још у XVIII веку у Јужноафричку Републику су долазили бокељски и далматински морнари и остајали у њеним лукама. Веће досељавање у ову земљу се бележи крајем XIX века, када почиње експлоатација у рудницима дијаманта. Међутим, и тада мало Срба долазе на југ Африке. Пристизали су највише са простора Аустроугарске монархије. Настањивали су се, углавном, у околини данашњег Јоханесбурга. Рачуна се да је до Првог светског рата у Јужноафричку Републику дошло тек неколико стотина Срба.

За време и после Другог светског рата почиње нови талас досељавања Срба на ове просторе, углавном војника, официра и ратних заробљеника бивше краљевске војске, који су одбили да се врате у Југославију. Међу њима је било и чланова југословенске избегличке владе (Трифуновић, Чубриловић, Бањанин, Будисављевић).

Процењује се да је до шездесетих година у Јужноафричкој Републици живело око три хиљаде наших исељеника. Од средине шездесетих до осамдесетих година знатно се повећава број економских миграната из Југославије. Тада у Јужноафричкој Републици, према неким подацима, има десетак хиљада Срба и Црногораца. Почетком деведесетих година, након распада СФРЈ, а нарочито након избијања грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини, у Јужноафричку Републику долази велики број младих људи, који се ту склањају од рата и војне обавезе.

77

Данас, према релевантним проценама, у Јужноафричкој Републици живи око 20.000 наши сународника - исељеника и оних који ту привремено бораве и раде.Неколико хиљада још нема регулисан статус и боравак. Многи су дошли са туристичким, пословним, студентским и вереничким визама, које су обично издаване на три месеца и којима је истекла важност. Сада су пред крупним проблемом: како трајно или на одређени рок да регулишу боравак и статус у овој земљи. То значи да морају обезбедити радну дозволу, привремени или стални боравак. Странци који у Јужноафричкој Републици имају стални боравак дуже од пет година, стичу право на држављанство.

Највише наших грађана данас је лоцирано у Јоханесбургу и околини. Доста их има и у Преторији, Дербену, Кејптауну и другим местима. Огромна раздаљина између тих градова битно отежава остваривање чвршћих веза и сарадње међу нашим грађанима у овој земљи.

За сада наше исељеништво у Јужноафричкој Републици слабо је повезано, без довољно јаког удружења или клуба, који би их окупио и повезао у заједничким активностима. Међу њима традиционално је најорганизованије и најутицајније Коло српских сестара.

Унутар српске заједнице у прошлости је често долазило до трвења и сукоба, који су нарочито кулминирали после раскола у Српској православној цркви 1963. године, као и услед честих спорења и суђења једне групе наших грађана (исељеника) око власништва над црквеном имовином. Српска православна црква је, у међувремену, сопственим средствима откупила црквено имање и укњижила га као своје власништво.

У Јоханесбургу данас постоји црквеношколска општина, која је основана 1958. године. Православни црквени храм Св. апостола Томе 1978. године саградио је наш исељеник Миле Стојаковић. У цркви ради Основна школа "Свети Сава" за ниже разреде на матерњем језику, а у оквиру црквене општине постоји и библиотека са књигама на српском језику. Ђакон Б. Јовановић објавио је 1998. године прву публикацију о Србима у Јужној Африци.

Српска православна црква у Јужноафричкој Републици присутна је преко Аустралијско - новозеландске епархије.

СРБИ У АЗИЈИ

Срба у Азији данас има веома мало. У поједине азијске државе, посебно у Јапан, почели су да долазе у послератном периоду као економски мигранти, а нарочито крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, у време када у Јапану долази до брзог економског развоја и привредне експанзије на светском тржишту. То су углавном били заступници трговачких фирми и привредних комора. Неки од њих, међутим, запошљавали су се и као стручњаци у посебно траженим специфичним струкама и занимањима. У Јапан су често одлазили и наши уметници, сликари, књижевници, публицисти, културни, научни и јавни радници.

Током деведесетих година значајно је повећан број Срба који су дошли у Кину. И они су углавном из света бизниса, нарочито из трговине, затим заступници наших и страних фирми.

У Сингапуру, Хонг Конгу и Малезији последњих година се повећава српска колонија, јер су на ова подручја стизали: избеглице, прогнаници, представници привредних организација, заступници познатих светских фирми и стручњаци дефицитарних занимања. Они су, због конјунктурности своје струке, високог знања и добре радне оспособљености, могли да се запосле у домаћим фабрикама или услужним делатностима. На пример, у Сингапуру ради и живи тридесетак српских породица. Већином су то породице наших пилота који раде за сингапурске авионске компаније. У Хонг Конгу има петнаестак, а у Малезији неколико српских породица, чији су чланови запослени у електронској и текстилној индустрији и у услужним делатностима.

РЕЗИМЕ

Срба у свету, изван Србије, данас има око четири милиона. Живе у око стотину земаља, на свих пет континената. Највише их има на америчком континенту, затим у новонасталим суседним

78

земљама на простору СФРЈ, у Западној Европи и Аустралији. Организовани су у више од хиљаду својих разноликих асоцијација.

Срби спадају у оне народе који су у својој бурној историји често напуштали свој завичај и селили се у друге земље. Појединачно или са члановима својих породица, они су се у земље пријема трајно настањивали као исељеници, одлазили на привремени рад или долазили као избеглице и прогнаници.

Потрага за бољим животом и запошљавањем, ратови и претње ратовима, као и страх да им се не понови геноцид из прошлости -условљавали су да Срби, у дугом временском периоду, напуштају своје територије на којима су живеле генерације њихових предака. Током векова, Срби су напуштали завичај у више већих таласа.

После Косовског боја 1389. године и пада јужних подручја Српског царства под турску власт, дошло је до осетнијег померања српског живља према северу. Тада многи беже према пространим и плодним равницама Панонске низије, а становништво из крашких предела креће се према приморју и приморским градовима. Сеобе Срба добијају на интензитету после пада Смедерева и српске Деспотовине 1459. године.

Велика сеоба Срба према просторима Панонске низије била је 1690. године, под вођством патријарха Арсенија Ш Чарнојевича, када је више од 50 хиљада Срба прешло Саву и Дунав. У овој сеоби крајња тачка докле је доспело вођство српског народа била је Горња Земља и град Коморан, у данашњој Словачкој.

У време аустријско-турског рата (1737-1739) отпочела је нова сеоба Срба на север под вођством патријарха Арсенија IV. Патријарх тада са свештенством, племством и народом прелази Саву. Десетак хиљада српских избеглица бива распоређено по јужним деловима Панонске низије.

Сеоба Срба, названа "Пут на Исток", почела је према Русији и Украјини половином ХVIII века. Прва организована колона исељеника из Потисја, Поморишја и са ширих пространстава, под вођством граничарског пуковника и потоњег руског генерала Јована Хорвата, кренула је у Русију крајем септембра 1751. године. Населили су простор у Украјини, према Дњеиру и ту своју нову насеобину назвали Нова Сербија. Подигли су и утврђење, названо Света Јелисавета, из којег се касније развио Јелисаветград.

Друга група српских досељеника, под вођством пуковника и каснијег руског генерала Јована Шевића и пуковника Рајка Прерадовића, стигла је у Кијев 1752. године. Они су насељени источно од дњепарске пустиње, дуж реке Северног Донеца и између река Бахмута и Лугана. Ова област названа је Славјаносербија.

У току Другог светског рата, а нарочито пред његов крај и непосредно у поратним годинама, одвија се нова сеоба Срба. Она, углавном, тече према европским земљама, али и према Северној и Јужној Америци и Аустралији. То је, пре свега, била сеоба политичке емиграције и дела поражене војске из рата. После слома фашизма и завршетка Другог светског рата, они нису смели да дочекају нову власт или нису хтели да живе у земљи у битно иромењеним друштвеним и историјским околностима. Међу овим исељеницима налазио се и велики број Срба који су у току рата били одведени у заробљеништво и на принудни рад у Немачку и Аустрију. Такође, међу њима је био и један број избеглица, углавном с подручја Хрватске и Босне и Херцеговине и расељених лица која су после рата била смештена у избегличким логорима у Немачкој, Аустрији и Италији.

Средином 60-тих година почиње сеоба Срба на привремени рад у иностранство. Она је покренута из економских разлога и с мањим или већим интензитетом и прекидима, траје све до данашњих дана. Срби, највећим делом, одлазе на привремени рад у западноевропске земље (Немачку, Француску, Холандију, Данску, Шведску, Швајцарску, Аустрију), али и у Сједињене Америчке Државе, Канаду и Аустралију.

Последња сеоба Срба почиње почетком 90-тих година. Настала је као последица насилног распада СФРЈ и грађанског рата који је, потом, избио на њеним просторима.

Из отцепљених република бивше СФРЈ-пре свега оних република које су биле захваћене грађанским ратом (Хрватска и Босна и Херцеговина) - кренула је према матици, али и европским и прекоморским земљама колона избеглица и прогнаника српског народа. У најтежем периоду кризе и

79

грађанског рата на простору СФРЈ, у СРЈ своје уточиште и привремени смештај нашло је близу милион српских избеглица.

* * *

Срби у свету имају тројак статус: живе као исељеници, имају статус националних мањина у суседним земљама, или као грађани СРЈ привремено бораве и раде у појединим имиграционим, домицилним земљама.

Срби са статусом исељеника већ више генерација са својим породицама живе у појединим домицилним земљама. Највише их има у Европи, САД, Канади и Аустралији.

Срби који приврвмено бораве и раде у појединим имиграционим земљама (земљама пријема), интензивно су почели да долазе у поједине европске и прекоморске земље (Немачку, скандинавске земље, Француску, Аустрију, САД, Аустралију и Канаду) средином 60-тих година, у Потрази за послом и бољим животом.

Срби са статусом националних мањина вековима живе у суседним земљама, као и у републикама бивше СФРЈ, које су после њеног распада постале самосталне и суверене државе.

Срби у Румунији и Мађарској већ имају статус националних мањина, док се у Албанији за тај статус још увек фактички боре.

Положај и статус Срба у државама са простора некадашње СФРЈ доста је специфичан и различит од једне до друге државе.

У Словенији Срби имају статус етничке групе, али раде и на томе да добију статус националне мањине. У Хрватској Срби се боре да опстану и остану да живе у својим домовима и територијама на којима су вековима живели; да сачувају свој национални, културни и духовни идеититет и своја основна људска и грађанска права и слободе. У Босни и Херцеговини Срби су, у складу с одредбама Дејтонског мировног споразума, конкретно дефинисали и учврстили свој положај конститутивног народа у Босни и Херцеговини, а Република Српска положај конститутивног ентитета Федерације Босне и Херцеговине.

Срби у Македонији ангажовани су на томе да се дефинише њихов уставни положај и заштите основна национална ирава, која су гарантована Уставом Републике Македоније. Пре свега, реч је о праву да школују своју децу на матерњем језику; да отварају библиотеке, читаонице и српске културно-информативне центре у местима у којима постоји већа концентрација српског становништва и да се од стране државе обезбеди адекватно чување и заштита културно-историјских споменика, којих у Македонији има велики број. Такође, траже да им се обезбеди равноправан третман и приступ медијима и створи шири простор за информативне емисије на српском језику на државној радио-телевизији и да имају слободу вероисповести у својој канонској цркви и на свом матерњем језику.

* * *

Клубови, удружења, друштва и бројне хуманитарне организације основни су облици организовања и деловања највећег броја Срба у свету. Кроз ове форме организовања и рада окупљено је у просеку око 10% наших сународника, мада је стање доста специфично и различито од једне до друге земље.

Савези и заједнице су најшире асоцијације, док су клубови и удружења најраспрострањенији облици организовања и деловања Срба у свету. Поред тога, постоје и разне форме њиховог интересног окупљања и деловања у области културе, образовања, забаве, спорта, информисања, привредних активности, бизииса, хуманитарних акција и др. У неким местима у Европи и Америци делују и културно-информативни центри.

Срби у свету данас су највише заинтересовани, али и ангажовани, да заштите и очувају свој културни и духовни идентитет, свој језик и писмо. Посебно су истрајни да остваре два битна циља и задатка:

Прво, да успоставе, садржајно обогате и осигурају што чвршће, редовније и неосредније везе са својом матицом, које ће по свом садржају и динамици одговарати

80

културним, образовним, економским и другим егзистенцијалним националним интересима и потребама;

Друго, да ојачају рад својих базичних организација и изграде нове организационе облике и методе деловања, како би могли ефикасно договарати, планирати и успешно водити бројне конкретне активности.

Свесни су чињенице да ће само ако су добро организовани, ако плански, координирано и на дужи рок заједнички раде, и то уз пуну помоћ своје матице, моћи успешно да заштите и очувају своје основне националне интересе. То је данас егзистенцијални интерес српског народа - како у матици, тако и у дијаспори.

УМЕСТО ПОГОВОРА

РАСЕЈАНИ НА СВИМ КОНТИНЕНТИМА

Данас више од трећине српског народа живи изван српске државе; по Славку Вејиновићу, око четири милиона! Те кобне сеобе треба да прате и наше мисли, и наша чувства, и наша наука, и наше делатности у просвети и култури. Писати о сеобама и о животу у дијаспори већ значи имати свест о себи у овом смутном времену. Извесне српске установе су затајиле; многи позвани појединци не чине оно што се од њих очекује; ни сама држава није на висини историјскога тренутка и још није нашла одговоре на судбинска питања. Јер, бити ил' не бити - питање је сад!

Да се нађу одговори потребна је мобилизација наше памети, нашег морала, свести и савести. Српска академија није у довољно будном стању, а српски народ и у матици и у дијаспори очекује од своје највише научне установе да му, у помрачини која се наднела над њим, осветљава путеве и да га енергичније заступа пред Европом и светом, с којима је изгубљен заједнички језик. Матица српска једва да прати нове сеобе Срба у најближе нам суседне земље, а сада се оне одвијају по целом глобусу, на свим континентима, где све националне институције треба да стварају своја огњишта и своје огранке: да се спасе што се спасти може и мора. Једино Српска православна црква, верно и упорно, следи кретања свог народа и оснива парохије од Јужне Африке до Скандинавије, од Аљаске до Јужне Америке, Аустралије и Новог Зеланда. На свим континентима, у пределима покривеним вечитим ледом, као и у жарким пустињама (рецимо у "Црвеној пустињи" на северу Аустралије, где је рудник драгог камења и где Срби станују испод земље, па и цркву имају под земљом), или на острвима усред бескрајних океана, на Хавајима или Тасманији, на пример, вију се српске заставе, свечано се обележавају Видовдан и Ђурђев-данак, служи се света литургија на црквено-словенском и српском, слави се српско крсно име и пева наше, православно и светосавско, "Христос воскресе" и "Рождество Твоје".

И српска школа, као и свеколика култура, треба да прате наш народ на опасним путевима које му је наменио немилосрдни историјски удес. Јер морамо опстати, уклопити се у туђе оквире, али се не утопити и не изгубити: спасење је у култури, у језику, у моралу заснованом на предањима, на вери и обичајима.

У новим срединама Срби имају шта да науче, па би им и патриотска дужност била да све ваљано покушају у своју отаџбину пресадити; али где год били, они су и гласници наше културе, која има шта да понуди свету. Тако се историјска несрећа може преобратити у плодоносну размену и узајамно обогаћивање. То и јесте принцип виталних, а Срби су, не једном, потврђивали своју виталност. Њихов тумач, аутор великог романа времена и простора - "Сеоба", није случајно закључио: "Билоје сеоба и биће их вечно, као и порођаја, који ће се наставити. Има сеоба. Смрти нема."

У свим драмама повести имали смо моћне светионике. И Свети Сава је много странствовао и колико је од других моралне и културне вредности примао и у Србију их пресађивао, толико је у туђини благо нашег духа делио, на најбољи начин заступајући своје отачаство. У новијим временима

81

Доситеј и Вук су примери сличне плодотворне уравнотежености. У нашем столећу моћни светионици нам беху Никола Тесла и Михајло Пупин, узори како се може савршено уклопити у велики свет, а остати свој, веран свом пореклу, роду и имену. И данас, на свим континентима, постоје просвећени Срби: драгоцени за земље које су их примиле, а бескрајно одани своме отачаству, што потврђују својим добрим делима, жртвовањем и великодушном помоћи - кад год нам је у матици тешко.

Славко Вејиновић описује ту нашу велику судбинску драму, са завидним познавањем чињеница и напором да буде непристрасан, да сведочи "ни по бабу ни по стричевима"; и зато, можда, он крајње ретко говори о појединцима, а вазда о положају делова нашег народа на разним тачкама планете. Њега заокупља распрострањеност и статус Срба у свету, степен њихове организованости и облици делатности, особито кроз допунску наставу српског језика и просветитељско посланство Српске цркве. Језик нам је угрожен, јер ни десет посто српске деце није обухваћено српском школом. Ја се бојим да није ни три одсто! Ту су затајиле и држава и културно-просветне установе; затајила је и интелигенција, особито у расејању, која би морала имати много више смисла за самоорганизовање и узајамно помагање. Многи као да су заборавили и древно златно начело: колико језика знаш толико људи вредиш, тако да неговање сопственог језика представља не само морални и историјски дуг према прецима, него је то дуг и према себи и сопственој деци, која треба да се користе повластицом што могу да одрастају у две културе и у два језика: матерњем и страном, који више и није страни. Највећа глупост би била изгубити језик, а то се догађа, па се у неким српским породицама деца и родитељи споразумевају на енглеском, немачком, француском, често изопаченом, јер извесни родитељи заборављају свој српски језик, не научивши довољно страни. То понашање је инфериорно, недостојно старог народа какав је српски.

Чујем да Турци, на пример, готово никад у породици не говоре другим језиком него својим, јер су поносити што су Турци. И ми имамо све разлоге да будемо, не мање, поносни. Али зашто да примере тражимо у далеком свету кад их имамо у својој земљи и својој средини: нису ли наши Словаци, из Ковачице и Старе Пазове, убедљиви показатељ да се може опстати, језички и културно, а тиме и национално, упркос чињеници да су мањина, окружена са свих страна језиком и културом Срба, Мађара, Румуна? Наши Словаци су савршено уклопљени у југословенску државу и српско друштво, а притом ништа нису изгубили од свог народног карактера, него су само добили, будући да су очували свој језик, веру и обичаје, а знају и језике, и све што уз њих иде, својих знатно бројнијих суседа. Може се, дакле, опстати у сваком окружењу, ако се негују свест, вера и култура. Могли бисмо навести још доста сличних примера да опоменемо и охрабримо наш народ који се затекао у туђини, у опасности да брзо, кроз асимилацију, нестане. Опстати можемо, а рекао бих - и морамо!

Но будемо ли се одрицали свог језика и своје културе, олако пристајући на осиромашење духовно и стварајући збрку у свести и чувствима, наша деца у расејању не могу далеко стићи, јер су им видици сужени, а културни темељи одвећ плитки. Из искуства знам: многи наши младићи и девојке не успевају да на факултетима прођу кроз тесна врата после прве године студија, јер су сиромашни духовно, ограничени културно. Очигледно, требало би се држати Доситејевог правила: "Идућ' учи, у векове гледај!" Примај што више од пространог света, али бацај поглед у даљину и ширину, и - тако обогаћен - не збуњуј се, него остани свој, негујући у себи обе културе, српску и страну.

Славко Вејиновић описује незавидну судбину Срба, често обесправљених и угњетених, на јужнословенском простору: у Хрватској, Словенији, Македонији. Босни и Херцеговини; трагичан положај у Албанији а, после драматичне асимилације, тек данас подношљив статус Срба у Мађарској и Румунији. Аутор, затим, прати Србе по скоро свим европским земљама, да би потом прешао на друге континенте: у Северну и Јужну Америку, у Аустралију и на Нови Зеланд, у Африку и Азију. На тај начин се стиче целовита представа о нашем присуству и положају у свету. Међутим, та слика се непрестано мења, јер сеобе још трају, те ће бити потребно ово дело, и њему сродна дела, допуњавати новим подацима, продубљивати анализе, осветљавајући и решавајући стално нове проблеме.

Славко Вејиновић је доста простора посветио српским организацијама, особито клубовима, културним и информативним центрима, хуманитарним организацијама и фондовима. Дискретно је

82

указао и на супротности које међу Србима постоје услед идеолошких и политичких разлика: покадшто се те разлике претварају и у непомирљиве опречности, у непријатељства кобна по јединство, толико неопходно увек, а особито данас. Никако да суштински усвојимо да "само слога Србина спасава", и да то свето начело у свакодневном животу примењујемо. Принцип јединства Хрвати су одавно пречистили и остварили, држећи се гесла: "Хрват је Хрвату мио ма које идеологије био!"

Виши интереси државе, јединство народа морају бити далеко изнад свих једностраних и егоистичних интереса, индивидуалних и групних, страначких и идеолошких. Путеви могу бити различити, али сви треба да воде ка заједничком добру. Није циљ једноумље, па ни јединствена организација; али разлике ваља схватити као богатство, као преимућство. Разлике ће бити темељ хармоније ако не заборавимо општи интерес, ако сви служимо заједничком циљу, ако смо у служби узвишеног идеала, који треба да нас уједињује и да усклађује све наше разноврсне акције. То је смисао организације "Српска веза": да повезује оно што је различито, а стваралачко и племенито, да усмерава све плодоносне делатности ка општем добру нашег народа, и у расејању и у матици. Где је слога - ту је и Божји благослов, забележио је Вук. А Швајцарци, међу којима су разлике неупоредиво веће него у нас, кажу: "Где јединство влада ту станује Бог."

Дело Славка Вејиновића Срби у дијаспори у прошлости и садашњости верно је огледало садашњег историјског стања; оно је допринос свесрпској солидарности и представља добар темељ за даља изучавања овог судбоносног питања. Славко Вејиновић је поштено обавио дужност којој се посветио.

Драган Недељковић

БЕСКРАЈНИ ПЛАВИ КРУГ СЕОБА У СРЦУ ЗАВИЧАЈ

Судбина вишемилионске српске дијаспоре расуте по читавом свету, предмет је интересовања врсног познаваоца ове проблематике Славка Вејиновића.

Као резултат вишегодишњег прегалачког истраживања и проучавања богате историјске грађе и литературе, различите провинијенције, аутор је сачинио рад Срби у дијаспори у прошлости и садашњости. У њему је, језиком чињеница, усмеривши се на суштину проблематике, представио духовни, друштвени, културни, просветни и привредни живот српске дијаспоре.

Рад Славка Вејиновића саздан је из две хронолошке и тематске целине: оне говоре о старијој и новијој српској дијаспори.

Представљајући старију дијаспору, аутор полази од њених почетака, у време пропасти српских средњевековних држава. То је уследило после вишевековне славне историје српске државности, која је врхунац достигла у време династије Немањића, када је створено моћно царство и остварене цивилизацијске тековине највиших домета.

Одлазећи у сеобе под притиском Турака, напуштајући прадедовска огњишта, Срби су собом носили симболе своје духовности и културе. На новим стаништима, најчешће у Панонској низији, сусретали су своје сународнике, који су овде живели од сеоба Словена у раном средњем веку, стварајући с њима духовну заједницу, засновану на темељима светосавске Српске православне цркве.

Током сеоба отпочетих у средњем, а окончаних у праскозорје новог века, Срби су се расули на широком простору, чији су рубови симболично означили својеврсни круг, који се протезао од Горње Земље, Коморана и Трнаве на северу преко Острогона, Сентандреје, Јерге, Токаја, Мукачева и Хотина, на исток до Нове Сербије и Славјаносербије, где су ударили темеље Јелисаветграду и Славјаносербску и многим насељима, затим се спуштао до највеће руске црноморске луке Одесе. Ова замишљена линија пружала се према Цариграду и Галипољском полуострву поред царског Сереза, према Солуну, Егнацијевим путем до Драча и даље према југу, преко Апенинског полуострва, до области Молизе, Пуља и Калабрија. Српске колоније налазиле су се у Венецији и Трсту. Избеглице су допирале до Беле Крајине, Штајерске и Бургенланда. Српска грађанска класа имала је своја језгра у

83

Бечу и Пожуну, као и на подручју између Малих Карпата и Мораве, надомак Горње Земље. Овде се српски етнички круг затварао.

После четири века сеоба, стара српска дијаспора почела је да нестаје. Далеко од ослобођених националних језгара - Србије и Црне Горе, расути на широким пространствима јужне, средње и источне Европе, окружени бројним народима, Срби нестају или се повлаче према подручјима где су представљали већински етнички елеменат. На удару се најпре нашао спољни круг, географски најудаљенији део дијаспоре, а потом и онај ближи средишту националног бића.

Неумитни процес нестајања српске дијаспоре дочарао је Милош Црњански у роману Сеобе. У њему је овековечио драму српских граничара из Војне границе у Аустрији, који су у вечном трагању за слободом, противећи се статусу кметова, доспели до обала Дњепра и Доњецка, у Руско царство, према турској граници: "Сви они који су се иселили, да избегну иго паорства у Аустрији, гинули су и умирали и сахрањивани безимени у руску земљу, коју је убрзо преплавио руски народ ... Ти паори, међутим, који су своје кости посејали у земљу коју су Новом Сербијом називали, записали су имена својих села, која су у срцу носили. На географску карту Русије и Европе - за вечност."

Срби су нестајали и на подручјима која су била ближе етничким средиштима. Нестајали су и у Темишвару, који је својевремено био главни град Војводства Србије. Овде су све више губили примат у привредном и културном животу. Постепено су нестајали. Међутим, тај процес није пратило "тихо умирање", већ се одвијао уз грчевиту борбу за опстанак, како каже Црњански, када се "бранила свака српска кућа као барикада". Упоредо са овим процесом, нестајала су околна села, етничка база, без које није био могућ ни национални опстанак у граду. О томе, Црњански 1925. године у "Времену" пише: "Изумиру наши стари крајеви око Темишвара, где је јесен увек тако лепа и где служба божија и мирис тамјана у цркви остаје једина веза са лепом, брдовитом, старом Србијом."

Историја новије српске дијаспоре, у раду Вејиновића, чини посебну целину. Настајала је у времену, како истиче Црњански, када је "свет у коме живимо почео тек да се ствара. У колонијалним ратовима, у побунама и судбоносним догађајима у Индији, Америци и далеким морима, стварао се један нови свет, нов и за Европљане". Од тада Срби живе на свим континентима, упирући погледе у далеки завичај. Настао је: "Бескрајни плави круг. У њему, звезда." Спомен на завичај.

Време и узроци настанка новије српске дијаспоре вишеструки су и сложени. Док током XIX и делимично XX века има претежно економску позадину, у другој половини овог века поприма и политичка обележја. Географски домети новије српске дијаспоре знатно надмашују раније, допирући до западних и северних делова Европе, до Северне и Латинске Америке, Јужне Африке и Аустралије и Новог Зеланда. Као стара, и новија српска дијаспора окупља се око Српске православне цркве, али и око привредних, друштвених и културних организација и удружења. Данас представља духовну и културну целину са матичном земљом, са којом је везују завичај и заједничка прошлост.

Суштину односа српских исељеника према старом завичају исказао је светски великан научне мисли и српски патриота Михајло Пупин, који се у америчкој јавности прославио и аутобиографским делом Са пашњака до научењака. У књизи наводи речи које је изговорио као младић: "Моји српски назори су моја мајка, моје родно место, моја Српска православна црква и мој српски језик. Ко од мене очекује да се одрекнем својих српских назора, то је исто као да ми одузима живот." Остао је читавог живота доследан изреченим ставовима. Као већ славан човек, пола века касније у писму Банатском гласнику, 1928. године, посебно је нагласио: " Ми Срби који смо на страни и успели да привучемо пажњу страног света на себе, треба да говоримо о нашем народу кад год нам се за то укаже прилика. Ко се поноси својим селом, породицом и својим народом, тај је на добром путу да се цео свет поноси њиме, јер ништа није узвишеније од човекове љубави према свему ономе што сачињава његов народ."

Широким захватом, хронолошким-тематским следом, сагледавајући узрочно-последичне везе и драму српског народа, изазвану сеобама, аутор је сачинио складну монографију о судбини српске дијаспоре, у вековном трајању.

Славко Вејиновић нам у делу Срби у дијаспори у прошлости и садашњости представља део нашег етноса, који, живећи ван матичне земље, има своју прошлост, коју изводи из традиција старог завичаја, али и из културе земаља у којима живи и ствара. На тај начин, постаје мост сарадње

84

матичне земље са народима широм света. У том контексту, Вејиновићев рад се јавља као неопходна литература, од значаја како за српски народ у дијаспори, тако и за онај део у матичној земљи.

Љубивоје Церовић

ЗВОНО НАШИХ ПАМЋЕЊА И САВЕСТИ

Расејани по свим континентима света, више од четири милиона Срба је вековима чувало своје памћење, своју веру, име, језик и културу. Чували и преносили то као светињу, с генерације на генерацију.

Са својим институцијама: црквом, школама, штампом, издаваштвом, културним, просветним и добротворним удружењима и са политичким странкама, Срби су, расејани светом, деловали организовано, у разним временским и историјским приликама, на очувању свог националног индентитета и веза са отаџбином. Све то допринело је да свест о припадности једном народу, једној историји и култури (и то каквој!) победи сва искушења.

А историјске прилике и услови нису били свуда и увек исти. Требало је често спасавати голе животе и име, а истовремено сачувати људско достојанство. То у појединим периодима деловања и рада није било лако и не ретко је такав чин значио више од храбрости. Али, умели су Срби - како у најудаљенијим крајевима света, тако и у непосредној близини своје матице - да поднесу и највеће жртве у име великих циљева и националног интереса.

Најчешће препуштени сами себи, остављени и заборављени, улагали су наши преци огромне напоре да, и ако одвојени од матице, сачувају своју духовност, веру православну и богату и разноврсну културу. И када им је то било строго забрањивано, нашли су знања и храбрости да се окупљају и организују кроз разне институције.

И чула се у српским православним црквама наша молитва и наша песма на саборима, славама, свадбама и крштењима. И тако вековима.

А Срби - ктитори и задужбинари, родољуби и добротвори, умни људи, црквени великодостојници и војсковође - у читавом расејању оплемењивали су просторе где су живели, задужујући, најчешће са великих даљина, из својих странствовања и несрећа, свој народ и матичну Србију.

Градили су и стварали вредна дела наши "расејани" преци, од Косова до данашњих дана - и на земљи и под земљом (!) - од Темишвара и Арада до Будима и Сентандреје, од Северне и Јужне Америке до Аустралије и Новог Зеланда, од далеке Русије до Јужне Африке.

Данас Срба у појединим срединама и градовима у којима су становали и којима су печат свога духа (и своје душе) давали - једва да има. Тањио им се број, утапали су се у туђину. Али још их има.

Пишући своју (и нашу) књигу и размишљајући о преко четири милиона Срба у туђини, господин Славко Вејиновић управо полази од сећања на њих и на њихова имена и дела.

А, какви ли су само српски трагови, печати и симболи у Сентандреји. Печују, Коморану, Араду, Темишвару, Будиму, Трсту, Бечу, Скадру... Тих и таквих примера има за читаву историју. Када би звона седам српских православних цркви само у Сентандреји могла да проговоре? А када би проговорила звона три српске саборне цркве и још преко педесет српских православних цркви и манастира у Темишвару и Румунији, међу којима и две задужбине Светог Саве у Базјашу и Златици? А подземни јаук српске православне цркве у Црвеној пустињи далеке Аустралије?

А ту је историју српских сеоба и расејања господин Славко Вејиновић преточио у посебну књигу, тражећи, нама и себи, одговоре на питања која су треперила на уснама предака, а данас дрхте на уснама потомака.

Срби у дијаспори у прошлости и садашњости је, по свему, изузетно вредна књига. Уз изложену грађу - а она, богами, јесте велика - књига господина Вејиновића могла би да означи звоњавом својом праву прекретницу: да се брже дође до пуног и правог поимања "уплитања" у проблеме српске дијаспоре.

85

Ова књига је, у години хиландарској, и још нешто: она је збирна звоњава оног звона које може најавити буђење наше свести и савести, данас када је то потребније више него икад.

Помињући само богату грађу књиге Срби у дијаспори у прошлости и садашњости, неправедни бисмо били и према себи и према аутору, ако не бисмо истакли племенитост (читати: богатство и разноликост) те грађе. И зато пред овом књигом не може се битиравнодушан. То не може ни обичан знатижељник, ни званичне институције и (никако не на крају) ни одговорни политички субјекти. Јер, забринути погледи српског расејања су и у овим судбоносним временима, с краја XX века, уперени у матицу.

Сећајући се мисли двојице српских великана, Доситеја и Црњанског, упућујемо њихове (наше) речи, из њиховог (и нашег) Темишвара, у прилог штампања једне толико важне књиге.

Те су речи двојице српских великана - и данас актуелне: "Востани Сербије" и "Има сеоба. Смрти нема."

Верујући упорно у нашу српску саборност и један српски духовни простор, надамо се да ћемо најзад схватити: КАКО ЗАЈЕДНО!

Свачији ће прилог долажењу до одговора на ово болно и судбоносно српско питање бити на ползу српског народа, чији смо део, увек и свуда.

То је једна од основних идеја којом је вођен господин Славко Вејиновић, док је припремао и писао књигу Срби у дијаспори у прошлости и садашњости, у овом времену страшних искушења.

С надом да ће настојања, бриге и (никако не на крају) љубав господина Славка Вејиновића, обликовани у вредну књигу, наћи место у свакој српској кући и, понављам, нашој често заборавној савести -препоручујем књигу Срби у дијаспори у прошлости и садашњости за читање и памћење. Не сметнимо с ума, као што и господин Славко Вејиновић није, да нас наша деца гледају. Будимо мудри преци, како би смо имали добре потомке.

Славомир Гвозденовић

ЛИТЕРАТУРА

100 НАЈЗНАМЕНИТИЈИХ СРБА,Принцип - Београд, Ш - Југопублик - Нови Сад, 1993.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ОД СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА,Историјски институт Српске академије наука и уметности, Београд, 1995.

ДИЈАСПОРА И ОТАЏБИНА,Драган Недељковић, Јанковић, Инц. Београд, 1994.

ГЕНОЦИДОМ ДО ВЕЛИКЕ ХРВАТСКЕ,Василије Ђ. Крестић, Матица Српска, Нови Сад, 1998.

ЕТНИЧКИ ОДНОСИ СРБА СА ДРУГИМ НАРОДИМА И ЕТНИЧКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА,Етнографски институт САНУ, Београд, 1998.

ИСТОРИЈА СРБА У ВОЈВОДИНИ ОД НАЈСТАРИЈИХ ВРЕМЕНА ДО ОСНИВАЊА ПОТИСКО-ПОМОРИШКЕ ГРАНИЦЕ (1703),Алекса Ивић, Матица Српска, Нови Сад, 1929.

ИСТОРИЈА СРПСКЕ КУЛТУРЕ,Дечије новине, Горњи Милановац, Удружење издавача и књижара Југославије, Београд, 1994.

86

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У АМЕРИЦИ И КАНАДИ 1891-1941.Сава, Епископ Шумадијски, Каленић, Крагујевац 1994.

ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА I - VI,Српска књижевна задруга, Београд, 1994.

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ МАЊИНЕ У ИНОСТРАНСТВУ,Л. Тарњегорски, Библиотека "Народ и држава", Београд, 1938.

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СПОЉНЕ МИГРАЦИЈЕ,Владимир Гречић, Институт за међународну политику и привреду, Београд,1998.

КАРЛОВАЧКО ВЛАДИЧАНСТВО,Манојло Грбић, "Саво Мркаљ", Топуско, 1990.

КОД ЛУЖИЧКИХ СРБА, путописи:Избор, предговор и напомене др Мићо Цвијетић,"Свет књиге", Београд.

ЛУЖИЧКИ СРБИ И ЈУГОСЛОВЕНИ - УЗАЈАМНЕ ЛИТЕРАРНЕ ВЕЗЕ У ПЕРИОДИЦИ ЗА КЊИЖЕВНОСТ, НАУКУ И КУЛТУРУ (1840-1918),Мићо Цвијетић, Матица српска, Нови Сад, 1995.

МАКЕДОНСКИ СРБИ,Јован Ердељановић, Државна штампарија Краљевине СХС, Београд, 1925.

МИГРАЦИЈЕ ВИСОКОСТРУЧНИХ КАДРОВА И НАУЧНИКА ИЗ СРЈ,Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1996.

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ АРСЕНИЈЕ III ЧАРНОЈЕВИЋ И ВЕЛИКА СЕОБА СРБА 1690. ГОДИНЕ,СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, Београд,1997.

СА ПАШЊАКА ДО НАУЧЕЊАКА,Михајло И. Пупин, "Народна књига", Београд, 1979.

СВИ СРБИ СВЕТА,Владимир Гречић - Марко Лопушина, ИП Принцип, Београд, 1994.

СЕОБЕ, I - II,Милош Црњански, Београд, 1983.

СРБИ У БЕЛОРУСИЈИ,Љубивоје Церовић, Едиција: Срби у источноевропској дијаспори, Министарство Републике Србије за везе са Србима изван Србије, Београд,1997.

СРБИ У БУДИМУ И ПЕШТИ,Стојан Вујичић, Едиција "Наша Будимпешта", Самоуправа Срба у Будимпешти, Будимпешта, 1997.

СРБИ У БЕЧУ,87

Дејан Медаковић, "Прометеј", Нови Сад, 1998.

СРБИ У ВОЈВОДИНИ, I - III,Душан Ј. Поповић, Матица српска, Нови Сад, 1957.

СРБИ У ДАВНИНИ,Симо Лукин Лазић. Штампарија Карла Албрехта, Загреб, 1894.

СРБИ У МАЂАРСКОЈ,Федора Бикар, Едиција: Срби у источноевропској дијаспори, Министарство Републике Србије за везе са Србима изван Србије, Београд, 1998.

СРБИ У МАЂАРСКОЈ,Светска српска заједница. Институт Српског народа - Сремски Карловци, Београд1994.

СРБИ У МОЛДАВИЈИ,Љубивоје Церовић, Едиција: Срби у источноевропској дијаспори. Министарство Републике Србије за везе са Србима изван Србије, Београд.1997.

СРБИ У РУМУНИЈИ ОД РАНОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО ДАНАШЊЕГ ВРЕМЕНА,Љубивоје Церовић, Матица српска, Темишварски одбор. Нови Сад 1997.

СРБИ У РУСИЈИ,Љубивоје Церовић, Едиција: Срби у источноевропској дијаспори, Министарство Републике Србије за везе са Србима изван Србије. Београд,1998.

СРБИ У РУСКОЈ ИМПЕРИЈИ,ДУНАЈ, Београд.1995.

СРБИ У СЛОВАЧКОЈ,Љубивоје Церовнћ, Едиција: Срби у источноевропској дијаспори. Министарство Републике Србије за везе са Србима изван Србије, Београд,1997.

СРБИ У СЛОВЕНИЈИ,Светска српска заједница, Институт Српског народа - Сремски Карловци, Београд 1997.

СРБИ У УКРАЈИНИ,Љубивоје Церовић, Едиција: Срби у источноевропској дијаспори, Министарство Републике Србије за везе са Србима изван Србије, Београд,1997.

СРБИ: СРПСКА КРАЈИНА, СЛАВОНИЈА, ДАЛМАЦИЈА, ХРВАТСКА,Јован С. Радојчић, Биографски лексикон. Commerce System, Матица Срба и исељеника Србије, Фонд истине о Србима, Бсоград, 1994.

СРБИЈА,ЕКО ПЛУС, Београд, 1997.

СРПСКА КЊИГА И ШТАМПА У ДАЛМАЦИЈИ, ХРВАТСКОЈ И СЛАВОНИЈИ - ИЗМЕЂУ НАЦИОНАЛНОГ, ЛИБЕРАЛНОГ И КОНЗЕРВАТИВНОГ -1868-1996,Драган Суботић, Историјско-библиографски преглед, "Бина", Београд, 1997.

88

СРПСКА НАЦИОНАЛНА МАЊИНА У АЛБАНИЈИ,Светска српска заједница, Институт Српског народа - Сремски Карловци, Београд 1994.

СРПСКА НАЦИОНАЛНА МАЊИНА У РУМУНИЈИ,Светска српска заједница, Институт Српског народа - Сремски Карловци, Београд1996.

СРПСКИ ВЕНАЦ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ,Љубивоје Церовић. Славија, Нови Сад, 1993.

СРПСКО ПРАВОСЛАВЉЕ У РУМУНИЈИ,Стеван Бугарски, Православна српска епархија темишварска - Темишвар, Српска академија наука и уметности - Београд, "Прометеј" - Нови Сад, 1995

СРПСКО СВЕШТЕНСТВО ОКО 1825. ГОДИНЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ,Божидар Ковачек. Фототипски извод из Летописа Матице српске, Нови Сад, 1991.

ТЕКЕЛИЈАНУМСКЕ ИСТОРИЈЕ XIX ВЕКА,Божидар Ковачек, Матица српска, Нови Сад, 1997.

УСПОМЕНЕ ИЗ ПРВИХ ГОДИНА СРПСКОГ ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА НА ПРИМОРИЈУ,Никодим Милаш, Друштво Српска заједница, Љубљана 1995.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

СЛАВКО ВЕЈИНОВИЋ је рођен 1949. године у Врелу, у Лици. Завршио је гимназију у Кореници и дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 1973.године.

Дуже времена бави се проучавањем српске дијаспоре. Учествовао је у раду српских асоцијација у већем броју земаља у свету: Румунији, Мађарској, Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Француској, Шведској, Италији. На тематским научним скуповима и расправама у земљи (у САНУ, Матици српској, Вуковој задужбини, Српској вези, Универзитету "Никола Тесла" и др.), имао је посебне прилоге о актуелним питањима организовања и рада српске дијаспоре.

Носилац је већег броја признања и плакета српских асоцијација из света за допринос унапређивању веза и сарадње матице и дијаспоре:Савеза Срба у Румунији, Српског културног савеза у Швајцарској, Југословенске допунске школе у Великој Британији и Заједнице организација Савеза студената машинства Југославије.

Живи и ради у Београду.

89

МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ НОВИ САД

За издавачаМладенко Кумовић

РедакторЉубивоје Церовић

УредникДрагица Јовановић

РецензентиДраган НедељковићЉубивоје Церовић

Славољуб ГвозденовићСлог Љубиша Алексић

Опрема корицаИван Кукуров

ШтампаПАНПАПИР Нови Сад

Тираж2.000 примерака

СIР - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 325.2 (=861)(091) ВЕЈИНОВИЋ, СлавкоСрби у дијаспори у прошлости и садашњости / Славко Вејиновић. - Нови Сад : Музеј Војводине, 1999 (Нови Сад:Панпапир). - 180 стр., [16] стр. с таблама (илустр.); 20 сm

Тираж 2000.- Библиографија: стр. 176-179.ISВN 86-82077-04-3а) Срби у дијаспори-Историја0

90

91