smernice za rad sa gluvim i nagluvim osobama.pdf

SMERNICEZA RAD

SA GLUVIM INAGLUVIMOSOBAMA

SMERNICE ZA RADSA GLUVIM I

NAGLUVIM OSOBAMA Izdanje za Srbiju priredile

Desanka iiDanica Jaslar

Sa engleskog prevela Dragana Raievi

Gradska organizacija gluvih Beograda2014.

Objavljivanje ove knjige pomoglo je Ministarstvo rada,

zapoljavanja i socijalne politike Sektor za zatitu osoba sa

invaliditetom

Naslov originala:

Guidelines for working with people who are Deaf and hard of hearing

This work is a publication produced by the Princess Alexandra Hospital Metro South Service District, Division of Mental Health, Centre of Excellence, Deafness and Mental Health Statewide Consultation Service.

This work is copyright. Apart any use as permitted under Copyright Act 1968, no part may not be reproduced by any process, without written permission from Queensland Health.

Tvorac ove publikacije je bolnica Princess Alexandra Hospital Metro South Health Service District, Odsek za brigu o mentalnom zdravlju, Centar za izuzetnost, Nacionalna konsultantska sluba za pitanja gluvoe i mentalnog zdravlja.

Ova publikacija je zatiena autorskim pravima. Osim za potrebe i u uslovima propisanim Zakonom o autorskim pravima iz 1968. godine, publikacija se ne sme u celini ili u delovima reprodukovati na bilo koji nain bez pisane saglasnosti organizacije Queensland Health.

6 Smernice za rad sa gluvim i nagluvim osobama

Nacionalna strategija za brigu o mentalnom zdravlju iz 1992. godine postavi-la je okvir koji za cilj ima da osigura da svi stanovnici Kvinslenda ravnopravno pristupaju slubama koje se bave negom, leenjem i oporavkom mentalnog zdravlja, nezavisno od njihovog kulturnog i jezikog porekla ili individualnih potekoa.

Gluvoa je drugo najvee zdravstveno pitanje sa kojim se Australija danas suoava, pri emu svaki esti Australijanac ima neki vid oteenja sluha.

Termin gluv pokriva spektar onih osoba koje pripadaju kulturi i zajednici Gluvih, kao i onih pojedinaca sa gubitkom sluha koji se preteno poistoveuju sa preovlaujuom kulturom ujuih.

Suvino je rei da je veoma vano da intervencije u ijem sreditu je briga o mentalnom zdravlju i smanjenje posledica problematinog mentalnog zdrav-lja budu poduprte kulturno inkluzivnom politikom i praksama koje u obzir uzimaju raznolike potrebe unutar spektra gluvoe.

Poslednjih godina, sve je izraenija svest o vanosti drutvene inkluzije i kulturne kompetencije, ali je, i pored toga, najbolja primena tih koncepata u oblasti mentalnog zdravlja za gluve i nagluve korisnike ograniena.

Koristei ablon Kvinslendskog plana za mentalno zdravlje (2007-2012) kao polazite, ove smernice e doprineti ouvanju kulturno kompetentne radne snage u inkluzivnim praksama koje doprinose stvaranju pristupanog siste-ma mentalnog zdravlja za gluve korisnike.

Verujem da e ove smernice biti podrka strunim licima u pruanju usluga gluvim korisnicima. I mada sam svestan da je put do pristupanosti ispunjen izazovima, uveren sam da e ovo tivo pomoi strunjacima da ostvare bolje rezultate. Samim tim, nadam se da e primena razliitih preporuka umnogo-me unaprediti ivote gluvih osoba u Kvinslendu.

Predgovor

Dr Aaron Groves,vii direktor, Ogranak za brigu o mentalnom zdravlju

Septembar 2008.

Smernice za rad sa gluvim i nagluvim osobama 7


U globalu, ovaj prirunik je jedinstveno delo koje daje iri prikaz problema i potreba razliitih kategorija osoba sa invaliditetom i, to je za nas najin-teresantnije, pretresa mnoge vitalne probleme gluvih osoba. Prirunik na plastian i oputen nain ukazuje na prisutni problem - potrebu i istovre-meno doprinosi da se strunjaci raznih profila sve vie bave naunim istra-ivanjem vezanim za posledice gluvoe. To, u krajnjoj liniji, dovodi do toga da se struno i efikasno pobijaju sve nemogunosti u pogledu izbora metode komunikacije i istie injenica da i gluvi koji nisu nauili oralni govor mogu dostii visok stepen obrazovanja. Uporedo sa tim, istrauju se njihovo men-talno zdravlje i psihologija, a sve zarad usavravanja specifinih tretmana ove kategorije stanovnitva.

Zadovoljavajui drutveni poloaj osoba sa invaliditetom obezbeuje se u srazmeri sa tim koliko je mogla da koristi faktore koji su istaknuti u ovom priruniku. Takoe, ovo pitanje zahteva posebnu panju iz vie razloga, na-roito zbog toga to u krugovima naih strunjaka postoje shvatanja koja nisu na liniji stavova i prirodnih potreba gluvog i nagluvog oveka, a injeni-ca je da su njihove potrebe, to je ve dokazano, razliite i da se oni ne mogu trpati u isti ko.

Vidi se da je Australija u tom pravcu uinila znaajan napredak, a slino je i u drugim razvijenim zemljama, gde se u reavanje problema ukljuuje sam su-bjekat jer je on faktor na koji se drutvo treba oslanjati i u kome e ono imati najpouzdanijeg pomagaa u reavanju tog konkretnog pitanja. Razume se da ti modeli drutvenih slubi ne mogu biti jedinstveni za sve zemlje, poto sva-ka zemlja ima svoje specifinosti i svoje sisteme. Prilagoavanje subjektu na toj osnovi predstavljae korak napred u unapreenju tih slubi.

U naoj zemlji, u odnosu na Australiju, postoje jo mnoga pitanja vezana za ovu temu i ona treba da budu predmet daljeg prouavanja. U sadanjoj situaciji, ne raspolaemo receptom gotovih reenja i, ako elimo da ta pita-nja uspeno reavamo, mi Gluvi moramo polaziti od sebe samih, nastojei da svojim doprinosima stvorimo uslove za njihovo reavanje. Sem toga, udru-enja gluvih, kao zainteresovane strane, bila su i ostaju faktor preko kojeg sva angaovanja moraju da teku i to u svim pitanjima koja su u priruniku istaknuta.

Autori prirunika su jasno istakli da je znakovni jezik esencijalan u komu-nikaciji Gluvih. Zato on zasluuje da bude priznat kao manjinski jezik, odno-sno treba da bude tretiran na isti nain kao govorni manjinski jezici.

Kod nas, naalost, u dravnoj politici koja se odnosi na kolovanje i zapo-ljavanje gluvih jo uvek dominira medicinski pristup, uz veoma negativan odnos prema znakovnom jeziku. Ipak, uprkos sredstvima koja su mu bila na raspolaganju, medicinski pristup nije uspeo da iskoreni znakovni je-zik. Znakovni jezik preiveo je tlaenje i prezir zasluujui da bude priznat


prema njegovoj ivotnoj vanosti. Blii se vreme kad e ga, pored celog sveta, i naa zemlja kao takvog priznati.

Jedan alternativni pristup, za koji smatramo da tanije opisuje i analizira glu-vou, jeste socijalno-kulturni koncept gluvoe na temelju njezinih socijalnih, lingvistikih i kulturnih aspekata (M. Jokinen, 1991). Taj pristup naglaava pozitivne aspekte gluvoe, kako ih mi doivljavamo.

Socijalno-kulturni pristup vidi gluvu osobu kao lana zajednice Gluvih, a lanovi zajednice Gluvih ine jeziku manjinu.

Na osnovu svojih linih opservacija i iskustva, u ovom svom skromnom do-prinosu dotakao sam se samo naelno pitanja komunikacije i kulturnog identiteta Gluvih, poto su sve te kod nas neiskoriene mogunosti kratko i jasno opisane u ovom priruniku. Teret gluvoe nosim od svoje pete godine i, sa obrazovanjem i pristojnom komunikacijom, kao i svi Gluvi u naoj zemlji, tragam za tim neiskorienim mogunostima i teim optimumu njihove pri-mene. Takoe, dobro znam da su mnogi Gluvi u jo teem poloaju, u kome su se, sticajem okolnosti, nali pogoeni posledicama gluvoe.

Iako su mnoga pitanja iz ovog prirunika posebno ve razmotrena, nadam se da e on biti koristan kako Gluvima i njihovim organizacijama, tako i onima koji se bave njihovim problemima.

Mile Crevar

Novembar 2013.


Ova knjiga je nastala kao rezultat saradnje Gradske ogranizacija gluvih Beograda (GOGB), Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezika (ATSZJ) i Studentske unije medicinara (SUMC). Veliku zahvalnost iskazujemo i bolni-ci princeze Aleksandre, koja nam je pomogla nesebinim darivanjem origi-nalne knjige koja je iskoritena kao osnov za ovo izdanje.

Ove smernice predstavljaju neto potpuno novo za nae prostore i nastale su delom iz potrebe, a mnogo vie iz elje da se priblie dve moda neopravdano odvojene zajednice, Gluvi i ujui, odvojene ne nerazumevanjem nego nezna-njem. Ove smernice su tu da odgovore na sva pitanja koja su ostala otvorena jer na njih nije imao ko da odgovori. One su tu - za Gluve da se osete kao rav-nopravni deo drutva, a za ujue da im pomogne da razumeju specifinosti jedne kulture koja im je moda bila strana.

Kao student medicine i budui medicinski radnik, elim da iskaem i svo-je miljenje o ovoj knjizi. Ona obrauje i tematiku i problematiku naglu-vosti razliite etiologije i nivoa oteenja sluha, i to na pristupaan nain. U isto vreme, obuhvata sve bitne injenice i razlike izmeu razliitih tipova nagluvosti. Takoe, edukuje medicinske radnike kako da na najbolji nain pristupe gluvim osobama kao pacijentima i savetuje ih kako da postupe u tom sluaju, dajui praktine savete za svakodnevnu praksu.

Kroz praktine primere iz svakodnevnog ivota, pokazuje se u kojim sve situacijama su se zaticali Gluvi u celom svetu, ali oni nisu navedeni kako bi nekoga osuivali, ve samo da ukau na to sa im se Gluvi susreu, uz e-lju da se takve situacije ne ponavljaju. Upravo je to i poruka ove knjige: kroz edukaciju pomoi medicinskim radnicima, ali i zaposlenima u svim drugim oblastima, a onda i celokupnom drutvu da napreduje potujui razlike i shvatajui potrebe zajednice Gluvih. Nadam se da emo u tome i uspeti.

Antonije Velikovi, student este godine Medicinskog

fakulteta Univerziteta u Beogradu i lan Koordinacionog odbora SUMC-a.

Decembar 2013.


Sadraj

Predgovor

Gradska organizacija gluvih BeogradaAsocijacija tumaa srpskog znakovnog jezikaStudentska unija medicinara

Uvod

1. Deo - Gluvoa i zdravljePregled pitanja gluvoe i zdravlja

injenice iz nae sredineKontinuum gluvoeRazumevanje gluvoe

Model medicinski odreene nesposobnosti Drutveno-kulturni model Kulturoloki gluve osobe Nagluvi/lica oteenog sluha/osobe sa gubitkom sluha

2. Deo Gluvi sa velikim G Kulturoloki gluve osobe Planiranje zdravstvenih slubi za gluve osobe Kultura Gluvih

Elementi kulture Gluvih koji se sreu svakodnevno Srpski znakovni jezik (SZJ)

ta je srpski znakovni jezik? Istorija srpskog znakovnog jezika Prstni alfabet Srpski znakovni jezik i srpski jezik Uenje srpskog znakovnog jezika

Ostvarivanje komunikacije izmeu razliitih kultura poreenje kulture Gluvih sa srpskom kulturom ujuih

Zajednitvo u odnosu na individualizam Visoko kontekstne u odnosu na nisko kontekstne situacje Interpretacije vremena u razliitim kulturama

Komunikacija sa gluvim osobama Tumai Panja Odgovarajue osvetljenje Vizuelna komunikacija Izbegavajte nesporazume Jednostavan srpski

Prevoenje sa znakovnog jezika i na znakovni jezik ta je tuma za znakovni jezik? Zato angaovati profesionalnog tumaa? Gluvi relej tumai Kog tumaa da angaujem? Strategije za saradnju sa akreditovanim tumaima za srpski znakovni jezik

Prevodilaki servisi za angaovanje tumaa za znakovni jezik

7

131618

21

252527293030303132

33333636404040414242

4343485255555555565657

60606162636568


737373747474757576767678798081

84

878788919191

939595959799

100101

103103104106108110112

113119122123125125

Stupanje u kontakt sa gluvim osobama Tekstualne poruke preko mobilnog telefona SMS MSN i imejl Faks maine Tekstualni telefon TTY Nacionalni relej servis Video telefonija Video - relej servisVRS Telemedicinski programi u oblasti mentalnog zdravlja u Australiji

Preporuke koje treba uzeti u obzir Kulturoloki nesporazumi Primeri kulturolokih nesporazuma

Prijem i procena zdravstvenog stanja gluvih osoba Savetovanje sa gluvim klijentom Smernice i pitanja za razmiljanje namenjeni ujuem terapeutu Gluvi klijenti u grupama ujuih grupna terapija, sastanci, radionice, programi i obuke

3. Deo - Nagluvi Nagluvi korisnici u zdravstvenim slubama

Sistem ula sluha Augmentacija ula sluha

Sluna pomagala Pomoni ureaji za sluanje Kohlearni implant

Vidovi komunikacije kojim se slue nagluve osobe Ekspresivna komunikacija Receptivna komunikacija

Komunikacija sa nagluvim osobama Uobiajene zablude o gubitku sluha i starenju Prijem i procena zdravstvenog stanja nagluvih osoba

Simptomi koji ukazuju na gubitak sluha

4. Deo - Grupe unutar sektora gluvoe Gluvoslepi KODE Zaposlenje, gluvoa i mentalno zdravlje Kulturno i lingvistiki razliiti korisnici Gluvi ili nagluvi pacijenti u bolnicama Profesionalni razvoj

Dodatak A Etiki kodeks Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezikaDodatak B Standardi rada tumaa za znakovni jezikDodatak C Dodatni materijaliDodatak D Izvetaji, bilteni, broureDodatak E Veb-sajtoviDodatak F Reference


Gradska organizacija gluvih Beograda (GOGB) je humanitarna, neprofitna organizacija, osnovna 7. februara 1926. godine. Osnovale su je gluve osobe i broji preko 1200 lanova.

Sedite organizacije: Svetog Save 16-18, BeogradTelefon: 011 2437 338Imejl: [email protected] sajt: www.gogb.org.rs

Cilj Gradske organizacije gluvih Beograda je da okuplja gluve osobe sa teritorije grada, radi njihovog svestranog uzdizanja i sprovoenja zajed-nikih akcija s ciljem zatite socijalnih, materijalnih i moralnih prava pred organima javne vlasti, kao i da koordinra aktivnosti usmerene ka prevazila-enju komunikativnih barijera koje nepovoljno utiu na socijalni i kulturni poloaj gluvih.

Pri organizaciji postoji Klub penzionera, Klub ena, Omladinska sekcija i Turistiko-rekreativna sekcija.

Zastupajui gluve osobe pred organima javne vlasti u svim segmentima na kojima se odluuje o njihovim pravima i socijalnoj ukljuenosti, organizacija radi na podizanju nivoa svesti, otklanjanju svih oblika diskriminacije gluvih osoba i podsticanju primene domaih i meunarodnih pravnih akata koja pitanja tretmana gluvih osoba vezuju za oblast ljudskih prava. Obezbeuje i stvara uslove da se gluvim osobama omogui pristup televizijskim programi-ma, filmovima domae produkcije, pozoritu i drugim kulturnim zbivanjima na znakovnom jeziku ili titlu. Posebno radi na unapreenju poloaja znakov-nog jezika, i u saradnji sa strunjacima iz te oblasti, na njegovom planskom i edukativnom razvoju, ukljuujui distribuciju renika, CD, DVD diskova i drugog materijala potrebnog za njegovo uenje. Organizuje seminare, tribi-ne, savetovanja i druge oblike strunih okupljanja koja se tiu gluvih osoba, te kulturne, obrazovno-informativne, zabavne, turistike i sportsko-rekre-aktivne aktivnosti.

Radi ukazivanja na probleme i potrebe gluvih osoba, Organizacija je od svog nastanka realizovala brojne projekte. Za potrebe ovih smernica napomenue-mo samo jedan projekat, a to je Prevodilaki servis tumaa za znakovni jezik, Beograd koji je podrao Sektor Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike, za zatitu osoba sa invaliditetom.

Zato Prevodilaki servis za znakovni jezik?

Na potrebu stvaranja pristupanog okruenja i jednakosti za sve obavezu-je nas UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom kao i svi relevantni dokumenti. Uz podrku Sektora Ministarstva rada, zapoljavanja i socijal-ne politike, za zatitu osoba sa invaliditetom, u okviru Gradske organizacije


gluvih Beograda, u decembru 2009. godine pokrenuli smo pilot projekat Servis tumaa znakovnog jezika za gluve osobe, nakon ega su se irom Srbije otvorile kancelarije Prevodilakih servisa za znakovni jezik (u daljem tekstu: Servisi), kao najznaajniji vid podrke gluvim osobama u svim organi-zacijama gluvih u Srbiji.

Servis je jedan od najpotrebnijih vidova podrke zajednici Gluvih na njiho-vom putu ka drutvenoj afirmaciji. On prua usluge prevoenja osobama koje koriste srpski znakovni jezik kao primarni jezik u komunikaciji. Korie-njem ove usluge prua se mogunost korisnicima znakovnog jezika da uiva-ju jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na slobodu miljenja i izraavanja, ukljuujui pravo da se primaju i ire informacije.

Servis se zalae za dostupnu kvalitetnu komunikaciju izmeu gluvih i ujuih osoba posredstvom profesionalnih tumaa za znakovni jezik. Usluge u okviru Servisa na najdirektniji nain doprinose uklanjanju barijera u komunikaciji izmeu gluvih i ujuih ljudi. Prevodilake usluge su najkonkretniji korak ka osnaivanju i samostalnom, dostojanstvenom ivotu svake gluve individue. Postojanje Servisa i pravo na interakciju na znakovnom jeziku umnogome unapreuje poloaj svake gluve osobe u drutvu.

Ciljevi Servisa su :

Uklanjanje barijera u komunikaciji, i poveanje vidljivosti zajednice Gluvih, kao i gluvih i nagluvih pojedinaca u drutvu;

Afirmacija prava na interakciju na znakovnom jeziku, promovisanje i potovanje lingvistikog identiteta zajednice Gluvih;

Pruanje prevodilakih usluga. Tumai svakodnevno, bez novane naknade od strane gluve osobe, pruaju usluge prevoenja korisnicima znakovnog jezika na podruju Republike Srbije. Time svaka gluva osoba uiva pravo na dobijanje i davanje informacija i pravo na korienje maternjeg (prvog) jezika;

Osnaivanje zajednice Gluvih u smeru korienja prevodilakih usluga Servisa, to doprinosi veem stepenu samostalnosti gluvih osoba Srbije, unapreenju njihovog poloaja, njihovoj svestranijoj integraciji u drutvenoj sredini i veem doprinosu gluvih i nagluvih osoba drutvu u celini;

Prikupljanje informacija o potrebama gluvih osoba za uslugom tumaa znakovnog jezika;

Utvrivanje najeih situacija u kojima su gluvim osobama potrebni tumai znakovnog jezika;


Definisanje standarda kvaliteta usluge tumaa znakovnog jezika;

Aktivna promocija srpskog znakovnog jezika kroz podizanje svesti ire javnosti;

Aktivna promocija profesije tumaa znakovnog jezika.

Servis prua usluge prevoenja gluvim i nagluvim osobama u hitnim sluajevima (hitna pomo, vatrogasci, policija, smrtni sluajevi) i u oblastima zdravstva, policije, komunikacije sa organima lokalne samouprave i drugim zvaninim telima (optine i sve dravne ustanoveagencije, sudoviadmini-strativni poslovi, PIO, centri za socijalni rad, katastri, zemljine knjige, naci-onalne slube za zapoljavanje, poreske uprave), u procedurama sastavljanja zvaninih dokumenata (testamenti, ugovori), pri zapoljavanju i u dugim situacijama vezanim za posao, u telefonskim i video razgovorima, prevo-enju sa pisanog srpskog jezika na znakovni jezik i obrnuto (prevoenje dokumenata i pisama, popunjavanje formulara) i kao podrka u samostalnom ivotu (korienje javnih servisa, reklamacije, albe, roditeljski sastanci, banke, informacije o odreenim uslugama).

Svi tumai Servisa poseduju akreditacije i diplome Saveza gluvih i nagluvih Srbije za tumae i prevodioce, imaju iskustvo u poslovima prevoenja i u oba-vezi su da slede principe Etikog kodeksa profesije Asocijacije tumaa srp-skog znakovnog jezika.

Vie o Prevodilakom servisu u Priruniku za rad Prevodilakog servisa za znakovni jezik, Atszj, 2012 (http://www.atszj.org.rs/files/Prirucnik%20PSZJ.pdf)


Asocijacija tumaa srpskog znakovnog jezika (ATSZJ) je nestranako, neprofitno udruenje tumaa znakovnog jezika osnovano 2010. godine sa ciljem da realizuje aktivnosti, unapredi kvalitet rada i promovie profesiju na teritoriji Republike Srbije.

Sedite organizacije: Gandijeva 200, BeogradImejl: [email protected] sajt: www.atszj.org.rs

MISIJA organizacije je unapreenje rada i obrazovanja tumaa znakovnog je-zika, te realizacija aktivnosti koje e biti odgovor na potrebe zajednice Gluvih .

VIZIJA organizacije je drutvo u kome su korisnici znakovnog jezika aktivni i ravnopravni graani, koji mogu da iskau svoje potencijale, ija se ljudska prava u potpunosti potuju i koji samostalno uestvuju u odlukama o svojim ivotima i obrazovanju.

Nae osnovne VREDNOSTI su profesionalnost, obrazovanje i razumevanje potreba.

Ciljevi ATSZJ su da:

promovie struno usavravanje;

doprinosi irenju kulture i promovie lingvistiki identitet zajednice Gluvih, kao i srpski znakovni jezik;

radi na istraivanju, uenju, zatiti i unapreenju znakovnog jezika;

prikuplja i obrauje naunu i strunu literaturu u oblasti teorije i prakse;

podstie struno usavravanje buduih tumaa znakovnog jezika;

organizuje, sama ili u zajednici sa drugim organizacijama, strune skupove, savetovanja, seminare i druge oblike obrazovanja u ovoj oblasti;

sarauje sa univerzitetima, institutima, strunim udruenjima, dravnim ustanovama i drugim organizacijama i strunim licima u zemlji i inostranstvu;

u saradnji sa nadlenim organima javne vlasti, radi na ureivanju statusa tumaa znakovnog jezika;


prua podrku borbi za ostvarivanje prava korisnika znakovnog jezi-ka na korienje svog prvog jezika;

informie i edukuje sve zainteresovane.

Asocijacija je od 2010. godine lanica Evropskog foruma tumaa za znakovni jezik (EFSLI), a od 2013. punopravna lanica Svetske asocijacije tumaa zna-kovnog jezika (WASLI).

Predstavnici Saveza gluvih i nagluvih Srbije i Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezika su 2010. godine potpisali zajedniku izjavu u kojoj su se obavezali da e zajedno da se zalau za unapreenje standarda i profesije tu-maa i zakonsko priznanje srpskog znakovnog jezika.

Asocijacija je od 2011. godine pridruena lanica Saveza gluvih i nagluvih Srbije i Crne Gore.

Predstavnici Gradske organizacije gluvih Beograda i Asocijacije tumaa srp-skog znakovnog jezika potpisali su, 2013. godine, Memorandum o saradnji, ime su se obavezali da e zajedno da se zalau za poboljanje poloaja zajed-nice Gluvih u drutvu.

Tumai, lanovi Asocijacije, 2011. godine, kreirali su i usvojili Etiki kodeks profesije, kao i Standarde rada tumaa znakovnog jezika.

Asocijacija realizuje projekte koji se tiu edukacije tumaa znakovog jezika, gluvih osoba pri korienju prevodilakih usluga tumaa znakovnog jezika i ujuih korisnika u radu sa tumaima. Takoe se bavi istraivanjima u obla-stima jezika, ljudskih prava i prava zajednice Gluvih, pruanja prevodilakih usluga i drugim relevantnim oblastima. Realizuje aktivnosti vezane za pro-mociju i irenje svesti o srpkom znakovnom jeziku, zajednici Gluvih i profesi-ji tumaa znakovnog jezika. Asocijacija je 2012. godine objavila knjigu Prevoenje sa znakovnog jezika i na znakvoni jezik, koju koristi u edukaciji tumaa srpskog znakovnog jezika.


Studentska unija medicinara - SUMC je neprofitno udruenje studenata biomedicinskih nauka, osnovano 1997. godine.

Sedite organizacije: Dr Subotia Starijeg 8, BeogradTelefon: 011/ 36-11-072Imejl: [email protected] sajt: www.sumc.org.rs

Rad SUMC-a je javan i usmeren ka realizaciji sledeih ciljeva:

podizanje nivoa svesti studenata o njihovim pravima i unapreenje prava i standarda studenata;

potovanje i zatita ljudskih prava u skladu sa zakonom;

borba za autonomiju univerziteta;

unapreenje strunog znanja i vetina studenata biomedicinskih nauka;

unapreenje zdravlja graana u skladu sa zakonom;

obezbeivanje humanitarne pomoi egzistencijalno ugroenim populacijama u RS;

promocija zdravih oblika ponaanja i podizanje nivoa zdravstvene kulture studenata i graana;

podizanje nivoa svesti o tetnosti i borba protiv upotrebe nuklearne energije;

borba za mirno reavanje konflikata.

Aktuelni projekti:

- Medicinsko obezbeivanje javnih skupova zapoeto je na studentskom pro-testu 1996/97. godine, kada je, u periodu od decembra 1996. godine do marta 1997. godine, uz asistenciju nekoliko lekara, medicinski zbrinuto preko 3000 studenta, graana i policajaca. Ovaj projekat je okosnica SUMC-a i za cilj ima pruanje prve pomoi na protestnim i drugim mitinzima, koncertima, mara-tonima i drugim javnim manifestacijama. Da bi studenti mogli da uestvuju u ovom projektu, neophodno je da prou obuku iz prve pomoi.


- Prva pomo je projekat koji za cilj ima edukaciju studenata medicine u pru-anju prve pomoi. Kroz osnovne i vie kurseve prve pomoi, studentima se omoguava da ovladaju osnovnim principima prehospitalne prve pomoi. Projekat se izvodi u saradnji sa nastavnim osobljem Medicinskog fakulteta u Beogradu.

- Javni as prve pomoi je projekat pokrenut 2012. godine, sa idejom edu-kacije stanovnitva u pruanju prve pomoi. Do sada su odrana dva javna asa, a zapoeta je i saradnja sa Gradskom organizacijom gluvih Beograda, u kojoj instruktori edukuju lanove te organizacije, a tumai znakovnog jezika poduavaju instruktore osnove srpskog znakovnog jezika.

- Svi smo mi neija deca je projekat osmiljen 2000. godine sa ciljem podsti-canja deije kreativnosti i ,,razbijanja monotonije bolnike i domske sredine. Realizuje se kroz razgovore sa decom, prikazivanje fotografija, slajdova i filmova sa odabranim temama, uz podsticanje dece da se to slobodnije i ak-tivnije ukljue u rad i ispolje svoj lini doivljaj tih tema. Projekat se izvo-dio u Deijoj klinici u Tirovoj ulici, Domu za nezbrinutu decu u Zveanskoj ulici, Klinici za deiju neurologiju Klinikog centra Srbije i u domu za decu i omladinu ometenu u razvoju Sremica. Raznim povodima, deci u pomenu-tim ustanovama je podeljeno oko 1000 paketia, za koje je novac prikupljen organizovanjem humanitarnih akcija.

- Teddy Bear hospital, odnosno Bolnica za medvedie, internacionalni pro-jekat koji se realizuje u saradnji sa IFMSA-Srbija od 2010. godine, sjajan je na-in da se deci pomogne da se oslobode strahova i izgrade oseaj prijateljstva i poverenja prema medicinskom osoblju. Iskustva kolega, koji ve godinama realizuju ovaj projekat u veini zemalja Evrope, pokazuju da je ovo odlian nain za unapreenje javnog zdravlja, a pre svega za poboljanje predstave dece o doktorima i medicini uopte. Analize pokazuju da su deca u zdravstve-nim centrima u kojima se sprovodi ovaj projekat mnogo kooperativnija, to olakava i znatno pospeuje proces leenja i terapije.

- Jesti ili ne jesti, pitanje je sadprojekat edukacije uenika srednjih ko-la o pravilnoj ishrani, koji se volonterski sprovodi od novembra 2012. godi-ne. Prethodno se sprovodio pod pokroviteljstvom GO Savski venac u perio-du oktobar 2009 - januar 2010. Osnovni cilj projekta je da se uenici prvog razreda srednje kole, kroz jednoasovnu interaktivnu radionicu, informiu o osnovnim uzrocima i posledicama gojaznosti, anoreksije i bulimije, kao i o pravilnoj ishrani, tetnom dejstvu redukujuih dijeta i zloupotrebe farmako-lokih sredstava u svrhu redukcije telesne mase. Time im se omoguava da uspostave ravnoteu izmeu informacija o ishrani koje svakodnevno dobijaju od medija, obrazovnih institucija, vrnjaka i porodice, odnosno izmeu kul-turnih, socijalnih i naunih pogleda na pravilnu ishranu. Projekat je podralo Ministarstva nauke, prosvete i tehnolokog razvoja Republike Srbije.


- Borba za zdravlje! takmienje studenata biomedicinskih nauka u reava-nju studija sluaja vezanih za javno zdravlje organizuje se od 2012. godine sa ciljem da se studenti Medicinskog, Stomatolokog i Farmaceutskog fakul-teta u Beogradu zainteresuju i ukljue u procese javnog zdravlja. Do sada je odrano jedno takvo takmienje, koje su uesnici ocenili najviim ocenama.

- Volontiranje u hitnoj omoguujemo studentima 5. i 6. godine i apsolventi-ma da volontiraju u Hitnoj pomoi.

Od novembra 2012. godine, postoji mogunost da studenti medicine naue srpski znakovni jezik prilagoen njihovom buduem pozivu.

SUMC ima saradnju sa internacionalnim udruenjem lekara IPPNW (Inter-national Physicians for the Prevention of Nuclear War, dobitnici Nobelove nagrade za mir 1985.) kroz njihov projekat Bridges of understanding, koji spa-ja studente iz bivih jugoslovenskih republika na strunoj praksi u Nemakoj.

U 2013. godini SUMC je bio organizator evropske studentske konferencije 23rd IPPNW European Students Conference.


Uvod

Zato ovaj prirunik?

Praktino iskustvo koje smo stekle bavei se prevoenjem i radom u zajed-nici Gluvih nametnulo je zakljuak da zdravstvena zajednica ima vrlo malo informacija o zajednici Gluvih1 i nainima komunikacije sa njenim pri-padnicima. Objavljujui ove smernice, odgovorili smo na bazina pitanja o zajednici Gluvih, o nagluvim osobama, nainima komunikacije i moguim problemima i izazovima u njoj, kao i o ulozi tumaa za znakovni jezik i ostalim akterima u komunikaciji. Republika Srbija je ratifikovala i usvojila vie dokumenata i zakona koji se izrazito afirmativno odnose prema lingvistikim osobenostima zajednice Gluvih i koji gluvim osobama garantuju niz prava. To su:

- Univerzalna deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima oveka i Meuna-rodni pakt o graanskim i politikim pravima i slobodama (Sl. list SFRJ, br. 7/71), koji gluvim i nagluvim osobama garantuju pravo na slobodu miljenja i izraavanja, ukljuujui pravo da trae, primaju i ire informacije;

- Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (Sl. Gla-snik RS 42-09), prepoznaje lingvistika prava zajednice Gluvih i njen lingvi-stiki identitet. U lanu 9, koji se odnosi na pristupanost, garantuje se pravo na interakciju na znakovnom jeziku (dobijanje informacija i izraavanje na znakovnom jeziku u slubenom saobraanju). U istom lanu, prepoznaje se i potreba za kvalifikovanim tumaima znakovnog jezika.

- Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbi-ji 2007- 2015 (Slubeni glasnik RS, br. 55/05 i 71/05 ispravka) definie mere koje treba da obezbede priznavanje posebnog kulturnog i lingvistikog identiteta gluvih i nagluvih osoba na osnovu jednakosti sa drugima, ukljuu-jui znakovni jezik i kulturu, i prua odgovarajuu podrku radi ostvarivanja njihovog identiteta;

1 Veliko G emo koristiti da oznaimo zajednicu Gluvih kao drutvo koje se smatra nosiocem kulturnog i lingvistikog identiteta koji se iskazuje upotrebom prirodnog znakovnog jezika u ovom sluaju, srpskog ZJ. Meutim, malo g emo koristiti kada budemo uopteno govorili o gluvim osobama kao potencijalnim korisnicima znakovnog jezika i prevodilakih usluga jer svi ovi pojedinci ne doivljavaju sebe kao Gluve u kulturnom smislu iako upotrebljavaju znakovni jezik u nekom obliku.


- Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS, br. 33/06) zabranjuje diskriminaciju i obezbeuje ravnopravnost osoba sa invaliditetom u postupcima pred organima javne vlasti, a lanom 35. odre-eno je obezbeivanje pristupa informacijama. Ove odredbe potvrene su i skorijim Zakonom o zabrani diskriminacije (Slubeni glasnik RS, br. 22/09);

A dva zakona, Zakon o zdravstvenoj zatiti (Sl. glasnik RS, br. 107/05) i Za-kon o pravima pacijenata (Slubeni glasnik RS, br. 45/13), prepoznaju pravo gluvih osoba na korienje svog prvog jezika, srpskog znakovnog jezika (sa-mim tim i kulturnog identiteta pripadnika zajednice Gluvih) u oblasti zdrav-stvene zatite, ali ne postoje dokumenti koji reguliu naine ostvarivanja tih zagarantovanih prava.

Kako bismo odgovorili na izazove sa kojima se susreu pruaoci zdravstvenih usluga, potraili smo pomo od kolega iz drava u kojima je ova oblast regu-lisana, u kojima postoje strategije i pravilnici koji reavaju probleme ove ili sline prirode i koji se dugi niz godina bave problemima i izazovima sa ko-jima se susreemo. Kao rezultat saradnje sa kolegama iz inostranstva, pred vama je preveden i prilagoen prirunik koji je za svoje potrebe izradila bol-nica princeze Aleksandre, okrug slube Metro South Health, Odsek za brigu o mentalnom zdravlju, Centar za izuzetnost, Dravna konsultantska sluba za pitanja gluvoe i mentalnog zdravlja.

Osobe koje su gluve i slue se znakovnim jezikom pripadaju kulturno i lingvistiki raznolikoj zajednici koja se jednostavno zove zajednica Gluvih. One se u pogledu pristupa, susreu sa slinim problemima kao i osobe koje potiu iz drugaijeg kulturnog i jezikog okruenja. Osobe koje su nagluve obino se poistoveuju sa dominantnom kulturom ujuih, a ipak se svakodnevno suoavaju sa potekoama potpune inkluzije. Identitet gluve osobe moe da bude isti ili da se menja u odnosu na razliite faze ivota.

Zakon o zdravstvenoj zatiti, Pravo na obavetenje, lan 28.Obavetenje daje nadleni zdravstveni radnik usmeno i na nain koji je razumljiv pacijentu, vodei rauna o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. Ako pacijent ne poznaje jezik koji je u slubenoj upotrebi na teritoriji zdravstvene ustanove, mora mu se obezbediti prevodilac u skladu sa propisima o slubenoj upotrebi jezika i pisma, a ako je pacijent gluvonem, mora mu se obezbediti tuma.

Zakon o pravima pacijenata, lan 11. Ako pacijent ne poznaje jezik koji je u slubenoj upotrebi na teritoriji zdravstvene ustanove, mora mu se obezbediti prevodilac, a ako je pacijent gluvonem, mora mu se obezbediti tuma, u skladu sa zakonom.


Samo sagledavanjem gluvoe kao velikog kontinuuma razliitih pojedinaca, uslune slube mogu da razumeju heterogenost gluvih osoba i da streme ka pruanju usluga koje uvaavaju individualne potrebe.

Ove smernice imaju za cilj da obezbede praktinu primenu teorijskih okvira na osnovu politike drutvene inkluzije. Smernice e obuhvatiti gluvou iz drutveno-kulturne perspektive i perspektive medicinski odreene nesposobnosti i uvee u tematiku razliite grupe unutar sektora koji se bavi pitanjima gluvoe.

Ove smernice naglaavaju komunikacijske, drutvene i sistemske prepreke koje dovode do izoptenosti, koja u svakoj fazi ivota moe da sprei osobu da pristupi slubama za zdravstvenu brigu i zatitu.

Bolnica princeze Aleksandre

Iako se u originalnom izdanju Smernice bave iskljuivo mentalnim zdravljem i obraaju se medicinskim radnicima, prvenstveno lekarima i terapeutima koji rade u toj oblasti, smatramo da je njihov sadraj primenjiv ne samo na celokupnu zajednicu zdravstvenih radnika, ve i na sve osobe koje su profe-sionalno ili na drugi nain vezane za zajednicu Gluvih. Smernice smo preveli, adaptirali i dopunili potrebnim informacijama za kontekst u kome se nalazi zajednica Gluvih u Srbiji.

Gluve osobe u Srbiji jo uvek koriste lanove svoje porodice i nagluve prija-telje, ili pak one koji uju, kao most u komunikaciji izmeu svojih lekara i njih samih.

Mnogi lekari su imali priliku da uestvuju u trouglu, u kome gluva osoba stoji po strani, a lekari se sa njihovim pomagaima konsultuju o njegovom ivotu, navikama, tegobama i preporuenim terapijama. Od cele te komunikacije gluva osoba dobije samo bazine informacije, ponekad samo o tome koju tera-piju da uzima i koliko puta dnevno. Takav nain (ne) komunikacije sa gluvim osobama, osim to je diskriminiui, doveo je gluve osobe u stanje neznanja i nemogunosti da saznaju informacije o svom zdravlju. Tako one ne mogu da spoznaju naine na koje mogu sebi da pomognu i da se samostalno brinu za sebe, te da preuzmu odgovornost za svoj ivot.

U decembru 2009. godine, poeo je sa radom Prevodilaki servis za znakovni jezik. Neke gluve i nagluve osobe su se osnaile i krenule da koriste tumae pri poseti svojim lekarima opte prakse ili specijalistima, ak i pri manjim hirukim zahvatima u kojima je komunikacija sa hirurgom vitalna. Takoe,


ali u mnogo manjem broju, poele su da koriste tumae pri poseti terapeuti-ma i psiholozima. Tada smo se susreli sa novim izazovima. Zdravstveni rad-nici, kao ni osobe koje su profesionalo vezane za zajednicu Gluvih nisu imali osnovne informacije o jeziku i kulturi zajednice Gluvih i nagluvih osoba.

Ove Smernice treba da odgovore na potrebe ujue zajednice, da daju os-novne informacije o gluvim i nagluvim osobama, prvenstveno zdravstvenim radnicima, ali i drugima koji su profesionalno ukljueni u rad sa gluvima ili su intimno vezani za njih.

Nadamo se da e vam ove smernice biti od koristi i da e uspeti da uklone po-stojee barijere u komunikaciji i razumevanju potreba gluvih i nagluvih osoba.

Desanka ii i Danica Jaslar


1. DEOGluvoa i zdravlje

Pregled pitanja gluvoe i zdravlja Nema dileme da se potrebe koje se tiu mentalnog zdravlja gluvih i nagluvih osoba ne zadovoljavaju na pravi nain. Prepoznate barijere u pruanju usluga podrazumevaju neodgovarajue procene i nedostatak svesti kod slubi koje se bave pruanjem ovih vrsta usluga o pitanjima koja su u vezi sa gluvoom (Briffa, 1999). irom sveta, sve je izraenije uvaavanje specijalizovanih vetina koje su neophodne za rad sa gluvim i nagluvim osobama u kontekstu fizikog i mentalnog zdravlja.

Najvei deo literature koja se tie mentalnog zdravlja i gluvoe zasniva se na istraivanjima koja su sprovedena u inostranstvu. Protivreni podaci postoje u vezi sa uestalou mentalnih bolesti meu gluvim stanovnitvom. Ona je, u najmanju ruku, ista kao i meu ujuim stanovnitvom. Druga istraivanja pokazuju da je neproporcionalno veliki broj gluvih osoba unutar slubi za bri-gu o mentalnom zdravlju rezultat nedovoljnog poznavanja preventivnih mera i slabe komunikacije prilikom procene, to za posledicu ima loe postavljenu dijagnozu i leenje (Queensland Health, 2004).

Meutim, neka istraivanja pokazuju da postoji vea ansa da gluve osobe obole od mentalne bolesti u nekom trenutku svog ivota. Ovo moe biti posle-dica brojnih problema. Na primer:

One doivljavaju vei stepen drutvene izolovanosti i emocionalne ranjivosti, to vodi ka poveanom riziku od zlostavljanja.

Vrlo esto postoje ozbiljni komunikacijski problemi koji okruuju porodicu gluvih osoba ako se ona suoava sa gluvoom prvi put.


Loe obrazovne mogunosti i ograniena drutvena oekivanja mogu da smanje kulturni kapital gluvih osoba.

Oni se suoavaju sa lingvistikim i kulturnim preprekama koje im onemoguavaju da pristupe postojeim zdravstvenim slubama koje se bave brigom, leenjem i oporavkom.

Unutar zdravstvenog sektora uoava se nedostatak znanja o pitanjima koja se tiu gluvoe.

ini se da unutar sektora koji se bavi gluvoom postoji ogranieno poznavanje i prihvatanje pitanja o mentalnom zdravlju.

U Australiji, mnogi diplomirani psiholozi, psihoterapeuti i psihijatri nisu ospo-sobljeni da se suoe sa potrebama gluvih osoba u oblasti mentalnog zdravlja. Ovo je delom posledica nedostatka istraivanja o prevenciji i rezultatima u oblasti zdravlja za gluve i nagluve osobe. Istraivanja o rezultatima terapije za gluve osobe skoro da ne postoje na meunarodnom nivou (Munro, Knox & Lowe, 2008). U Srbiji, zdravstveni radnici nisu upueni i osposobljeni za rad sa gluvima, ne postoje istraivanja i prirunici koji se bave ovom oblau. Smer-nice za rad sa gluvim i nagluvim osobama u konteksu pruanja zdravstvenih usluga predstavljaju osnovno tivo za zdravstvene radnike. Meutim, svaka sluba zasebno treba dalje da se pozabavi merenjem uspeha terapeutskih intervencija.

Odgovornost slubi za brigu o zdravlju je da:

poboljaju kvalitet ivota gluvih i nagluvih pojedinaca promovisanjem faktora zatite i usredsreivanjem na sisteme rane podrke,

poveaju svest o pitanjima fizikog i mentalnog zdravlja gluvih i nagluvih graana Srbije unutar ire zajednice i unutar sektora koji se bave fizikim, a naroito mentalnim zdravljem i gluvoom,

izgrade pristupane i aktivne uslune sisteme koji se zasnivaju na prednostima specijalizovanog sektora za gluvou i ireg zdravstvenog sektora.

U davanju smernica za pruanje podrke u radu sa osobama du kontinuu-ma gluvoe, mora se istai da e se Gluvi koji koriste znakovni jezik, Gluvi sa stanovita kulture, suoiti sa slinim preprekama kao i one osobe koje potiu iz kulturno i lingvistiki raznolikog okruenja (CALD2 background). Sa druge

2 Culturally and Linguistically Diverse


strane, nagluve osobe su skoro uvek, sa stanovita kulturnog identiteta, nalik ujuim osobama, pa se suoavaju sa slinim preprekama kao i osobe sa hen-dikepom. Uprkos ovim divergentnim gleditima o pitanju gluvoe, lekari koji su upueni u gluvou iz kulturoloke perspektive pre e biti u mogunosti da rade sa osobama sa bilo kakvim gubitkom sluha.

injenice iz nae sredine

Na poslednjem popisu, 144.648 osoba se izjasnilo da je gluvo i nagluvo

[Republiki zavod za statistiku]

Najvei broj osoba sa invaliditetom u Srbiji ine osobe sa oteenjem sluha. Po proceni Svetske zdravstvene organizacije, 10% osoba sa invaliditetom je u svakoj populaciji, a mladi ljudi sa oteenjem sluha ine sigurno najvei broj od ovog procenta.

[Istraivanje o poloaju mladih sa oteenjem sluha u Srbiji, Centar za razvoj inkluzivnog drutva , 2009]

Vie od 300.000 osoba u Srbiji pati od mentalnih poremeaja, a osam godina nakon bombardovanja, 27, 3 odsto populacije jo ima posttraumatski stresni sindrom.

[Direktorka Instituta za mentalno zdravlje i predsenica nacionalne komisije za mentalno zdravlje dr Duica Lei-Toevski]

1% stanovnitva u Srbiji su gluve i nagluve osobe [Savez gluvih i nagluvih Srbije]

Iskustvo gluve osobe bez tumaa

ekala sam satima u ekaonici da me doktorka primi. Kada sam shvatila da je doktorka previdela da ne ujem, iako je to na kartonu crvenim slovima na-pisano, ula sam u ordinaciju i pokuala da se sporazumem sa njom. Doktor-ka je rekla da me je prozivala nekoliko puta, a ja sam joj pokazala na uvo i na karton, gde pie da ne ujem. Pregled je trajao nekoliko minuta, samo ono osnovno, bazino. Komunicirale smo pisanim putem i ja sam pokuavala da joj proitam sa usana. Bilo je teko, pa nisam htela da komplikujem sa pitanjima koja bi mi pomogla da shvatim svoju dijagnozu. Jedinu informaciju koju sam dobila je da mi je pritisak dobro i da mi je doktorka prepisala lekove. Kasnije mi je roak preveo koji su to lekovi i zato ih uzimam.

(Gluva ena, 54 godine)


Iskustvo gluve osobe sa ujuim roakom

Moja erka mi pomae kada treba da idem kod lekara. Idemo redovno na preglede kod interniste u dom zdravlja. Ona mi mnogo pomae. Ponekad pomislim da ona moe i bez mene da ode na pregled, jer se ona ispria sa leka-rom i onda meni na povratku kui kae ta je lekar rekao i koja mi je terapija. Ukoliko imam neko pitanje, postavim ga erci, ona se razume u sve i brine o meni. Nisam siguran koja mi je dijagnoza i za ta pijem lekove.

(Gluvi mukarac, 72 godine)

Iskustvo gluve osobe sa tumaem Kada sam prozvana da uem u ordinaciju, tuma je uao sa mnom. Doktorka nije saekala da predstavim tumaa ve se glasno i ljutito obratila da u ordi-naciju ulaze jedan po jedan i da joj je nemogue da radi sa dve osobe istovre-meno. Nakon objanjenja koje sam dala, a tuma preveo, doktorka je razu-mela situaciju i insistirala da joj se objasni kako funkcionie komunikacija sa tumaem. Objasnila sam joj nain na koji elim da komunicira. Od tada, doktorka i ja, uz posredstvo tumaa, nemamo problem u komunikaciji. Komentar doktorke je da nakon tog iskustva vie nikada ne eli da bude u situaciji da samnom ili drugim pacijentima koji su gluvi mora da se snala-zi u komunikaciji, da je apsolutno sigurna da je od mene dobila kompletnu informaciju o mojim tegobama na osnovu kojih moe da mi prepie tera-puju i da uspostavi dijagnozu. Takoe mi je rekla da je zadovoljna uslugom koju joj je tuma pruio i da uz njegovu pomo moe da se fokusira na svoj posao i da ne brine o nainima komunikacije niti o tome da li je pacijent razumeo instrukcije.

(Gluva ena, 63 godine)


Kontinuum gluvoeRadi pruanja usluge koja prepoznaje potrebe pojedinaca, na termin gluvoa trebalo bi gledati kao na kontinuum. Ne postoji jedno odreeno stanje gu-bitka sluha koje definie gluvou, kao to ne postoji jedno ljudsko bie koje obuhvata sva stanja oveka. Stepen gubitka sluha po sebi vrlo malo govori o drutvenim ogranienjima sa kojima se pojedinac susree.

Kontinuum gluvoe se moe posmatrati ne samo kroz objektivni objektiv audiologije, ve i kroz subjektivni objektiv linog znaenja. Povezivanje gubitka sluha, kroz istoriju, sa nesposobnou i hendikepom ne uzima u obzir sutinski identitet osobe i stepen potekoa koje mogu, a ne moraju da se dovedu u vezu sa njenim stepenom sluha. Ono to se tradicionalno nazivalo slunim oteenjem danas se definie u odnosu na drutvenu participaciju.

U ovoj publikaciji, termin kulturoloki gluva osoba (gluva osoba sa kultur-nog stanovita) bie upotrebljivan da odredi one gluve osobe koje koriste zna-kovni jezik i pripadaju srpskoj zajednici Gluvih. Termin nagluv koristie se da odredi one pojedince koji imaju oteenje sluha i ne koriste znakovni je-zik kao preferencijalni jezik. Drugi termini za prethodno pomenuti su osobe oteenog sluha i osobe sa gubitkom sluha, meutim, da bi nam bilo lake, koristiemo samo termin nagluv, uz obaveznu napomenu da pojedinci sa gubitkom sluha sebe na razliite naine odreuju i lekari moraju da potuju izbor svakog pojedinca.

Slika 1.1 Kontinuum gluvoe

ujui Nemaju gubitak sluha. Koriste govorni jezik.

Prihvataju preovlaujue kulturne norme/vrednosti.

NagluviMogu da se poistovete sa ujuom osobom s

audiolokim oteenjem. Identitet moe da se menja u zavisnosti od

ivotne dobi, komunikacijskih strategija i/ili drutvene prihvatljivosti.Mogu da koriste prstni alfabet ili znakovni jezik kao

drugi jezik ili pomoni jezik. Odlikuju se razliitim stepenom sposobnosti u oralnim modalitetima.

Koriste pomone slune aparate, sluna pomagala, kohlearne implante.

U razliitoj meri uestvuju u drutvu.Imaju razliit stepen gubitka sluha.

Obino prihvataju kulturne norme/vrednosti ujuih.

GluviUglavnom imaju ozbiljan ili

potpuni gubitak sluha.Koriste znakovni jezik.

Prihvataju norme/vrednosti kulture Gluvih.


Razumevanje gluvoeIako pojedinci du kontinuuma gluvoe imaju svoj jedinstveni lini identitet, koji se mora potovati, sa raznolikou gluvoe i njenog znaenja se suoavamo smetajui je unutar posebnih modela. Tokom nekoliko prethodnih godina, zabeleena i razmatrana su dva sueljena stanovita koji se odnose na koncep-tualizaciju gluvoe u savremenom drutvu. Modeli gluvoe koji su ukorenjeni bilo u drutvenim ili biolokim naukama jesu model medicinski odreene ne-sposobnosti i drutveno-kulturni model. Model koji se koristi odreuje nain ophoenja prema gluvim osobama i njihovom identitetu.

Model medicinski odreene nesposobnosti

Model medicinski odreene nesposobnosti definie gluvou kao patolo-ko stanje, usredsreujui se na nedostatak slunog mehanizma. Gluvoa je definisana kao medicinsko stanje koje zahteva remedijaciju putem korekcije ili kompenzacije. Ovaj model istie potrebu za podsticanjem govora, sluanja, itanja s usana na osnovu pretpostavke da je kompetencija u govornom jezi-ku poeljno sredstvo u kognitivnom razvoju i komunikaciji. (Munoz-Baell & Ruiz, 2000)

Veina ljudi sa gubitkom sluha, kao odrasle osobe, imaju blagi ili umereni gubitak sluha, dok mali broj ljudi tokom detinjstva ogluvi. Osobe sa steenim gubitkom sluha obino na gubitak sluha gledaju kao na ulni nedostatak tela i esto koriste aparate za poboljanje sluha. Odreujui faktor modela medi-cinski odreene nesposobnosti jeste upotreba govora i sluha kao primarnog sredstva komunikacije. Najee zabeleena posledica gubitka sluha kod ove grupe jeste nemogunost sudelovanja u drutvu kao to je nemogunost pra-enja razgovora u bunom drutvenom okruenju. ujui roditelji ija su deca roena gluva esto se poistoveuju sa kulturom ujuih i na gubitak sluha gledaju u okvirima modela medicinski odreene nesposobnosti. (Access Eco-nomics, februar 2006)

Drutveno-kulturni model

Za razliku od modela medicinski odreene onesposobljenosti, sve vei broj gluvih pojedinaca ne smatra se osobama sa hendikepom i onesposobljenim, ve trae da budu vieni i uvaeni kao posebna kulturna grupa sa svojim uverenjima, potrebama, miljenjima, obiajima i jezikom. Pripadnici zajed-nice Gluvih odreuju gluvou pre kao kulturoloki nego audioloki termin. Drutveno-kulturni model prepoznaje znaajne drutveno-lingvistike razli-ke izmeu osoba koje sebe zovu gluvima i osoba koje sebe nazivaju nagluvi-ma. (Munoz-Baell & Ruiz, 2000)


Osobe koje su roene sa ozbiljnim ili potpunim gubitkom sluha mogu da odra-stu u zajednici Gluvih ili da joj se kasnije prikljue. Kada se gluvoa doivi u kulturno-lingvistikom kontekstu, postaje izvor ponosa i kulturnog identi-teta, a ne stigmatizacije. Pripadnici srpske zajednice Gluvih komuniciraju na srpskom znakovnom jeziku. Uobiajen problem u komunikaciji sa kojim se susreu pripadnici zajednice Gluvih je nemogunost veine da razgovara sa njima na srpskom znakovnom jeziku, kao i nedostatak tumaa za srpski zna-kovni jezik. Pomenuta grupa e drutvene konsekvence gubitka sluha defini-sati u smislu smanjenog drutvenog sudelovanja u iroj zajednici, a s ovim se suoava u kontekstu drutveno-ekonomskih gubitaka i smanjene drutvene interakcije, a ne tegobne bolesti.

Ako se imaju na umu ovako definisani modeli, postaje jasno da Gluvi sa kultu-rolokog stanovita i nagluvi, uopteno govorei, pripadaju odvojenoj kultur-noj i lingvistikoj stvarnosti. Zbog toga su ove smernice podeljene na posebna poglavlja, bavei se potrebama obe grupe.

VANO!

Zajedniko pojedincima iz oba modela gluvoe jeste komunikacija.

Kulturoloki gluve osobe

Kulturoloki gluve osobe je termin koji se koristi da odredi grupu ljudi sa izvesnim stepenom gubitka sluha koji pripadaju zajednici Gluvih. Drugi ter-mini koji se koriste da predstave ovu grupu jesu re Gluv sa velikim G i izraz zajednica Gluvih koja se slui znakovnim jezikom.

Zajednica Gluvih u Srbiji je raznovrsna manjinska kulturna i lingvistika zajednica, koja obuhvata opsenu mreu drutvenih, politikih, religioznih, umetnikih i sportskih grupacija koje upotrebljavaju srpski znakovni jezik kao primarni vid komunikacije. Prihvatanje sopstvene gluvoe kao dela li-nog identiteta je sutinski element za poistoveivanje sa zajednicom Gluvih.

Poistoveivanje sa zajednicom Gluvih je lini izbor i ne zavisi od stepena glu-voe, ve od poistoveivanja sa kulturnim modelom gluvoe. Sa kulturnog stanovita gluve osobe, bilo da imaju sluna pomagala, kohlearne implante ili da koriste znakovni jezik, smatraju se normalnim osobama, a ne abnormal-nim ujuim ljudima. Iako je zajednica Gluvih heterogena u pogledu etnici-teta, boje koe, religije i drugih kulturnih odlika, ona deli stavove i uverenja koji ih povezuju kao zajednika iskustva i ujedinjena je u pogledu identiteta zbog toga to koristi odreeni znakovni jezik.


Zajednici Gluvih pripadaju i neke ujue osobe koje koriste odreeni znakovni jezik. Na primer, ujua deca gluvih roditelja, koja su poznata pod imenom KODA3 (CODA Children of Deaf Adults) i pojedini tumai za odre-eni znakovni jezik. Upotreba znakovnog jezika ini sr zajednice Gluvih i predstavlja njenu prepoznatljivu karakteristiku koja je u najveoj meri objedinjuje (Johnston, 1999).

Nagluvi/lica oteenog sluha/osobe sa gubitkom sluha

Nagluvi, lica oteenog sluha i osobe sa gubitkom sluha predstavljaju termine koji se koriste da oznae osobe sa izvesnim stepenom gubitka slu-ha, a koji se prvenstveno poistoveuju sa preovlaujuom ujuom kultu-rom. Nagluve osobe se obino poistoveuju sa modelom medicinski odreene onesposobljenosti, koji se usredsreuje na gubitak sluha kao na nedostatak koji se u izvesnoj meri moe korigovati upotrebom tehnolokih i bihevioral-nih pomonih sredstava u komunikaciji. Karakteristika po kojoj se nagluva osoba izdvaja je prednost koju daje govornom jeziku u komunikaciji, za razli-ku od kulturoloki gluve osobe, koja prednost daje znakovnom jeziku. Osobe koje se prepoznaju kao nagluve mogu imati dovoljno ostatka sluha koji im omoguava da govore i sluaju (uestvuju u oralnoj komunikaciji). One mogu ili ne moraju da koriste pomone slune ureaje, sluna pomagala ili kohlear-ne implante.

3 Ova strana verzalna skraenica se odomaila u govoru meu decom gluvih roditelja u Srbiji pa emo i u daljem tekstu koristiti njen preraen verbalizovani oblik.


Planiranje zdravstvenih slubi za gluve osobe

Da li ste znali?

Znakovni jezik je preferencijalni jezik gluve osobe.

Gluve osobe pripadaju bogatoj kulturi koja je poznata pod nazivom kultura Gluvih.

Kulturoloki gluve osobe sebe doivljavaju kao kulturno i lingvistiki raznovrsnu grupu, a ne kao grupu osoba sa hendikepom.

Gluve osobe se u kontekstu fizikog i mentalnog zdravlja suoavaju sa slinim izazovima kao i korisnici koji su u kulturnom i lingvistikom pogledu meusobno razliiti.

Obino se smatra da osobe koje u komunikaciji koriste srpski znakovni jezik pripadaju srpskoj zajednici Gluvih na gotovo isti nain na koji osobe sa ra-zliitim kulturnim i lingvistikim poreklom pripadaju sopstvenim etnikim zajednicama, na primer, maarske, vlake, slovake, romske, italijanske itd. Ovo je razlog zbog kojeg se u pismenoj formi koristi veliko G prilikom pisa-nja rei Gluv, kako bi se identifikovala ova kulturno i lingvistiki raznolika grupa u kontinuumu gluvoe. Ovaj drutveno-kulturni model gluvoe, kao to je napred ve pomenuto, ne gleda na gluvou kao na nedostatak ili gubi-tak ve kao na kulturnu oznaku.

Zato se, prilikom planiranja i pruanja zdravstvenih usluga zajednici Gluvih, moraju razmotriti izazovi sa kojima se korisnici koji se razlikuju u kulturnom i lingvistikom pogledu susreu pri pristupanju uslugama

2. DEOGluvi sa velikim G

kulturoloki gluve osobe


jednakim za sve. Ukratko, zajednica Gluvih se moe smatrati zajednicom koja se razlikuje u kulturnom i lingvistikom pogledu i upravo na osnovu te premise ove smernice mogu da funkcioniu.

U Srbiji, Strategija razvoja zatite mentalnog zdravlja (Sl. glasnik RS, br. 8/2007) u nekoliko lanova definie pravo na dostupnost i jednakost, kao i zatitu ljudskih prava pacijenata. Meutim, ne postoji dokument koji blie definie pravo zajednice Gluvih i korisnika znakovnog jezika.

Dostupnost i jednakost

Slube za mentalno zdravlje treba da budu otvorene za sve osobe kojima je potrebna pomo, bez obzira na pol, etniku pripadnost, rasu, religiju, uzrast, obrazovni nivo i socijalni status.

Zatita ljudskih prava

Ljudska prava svih pacijenata treba da budu zatiena na svim nivoima unutar sistema zatite mentalnog zdravlja.

Neophodno je da slube za mentalno zdravlje imaju ugraen sistem za praenje koji e obezbediti prava i potrebe osoba sa problemima u oblasti mentalnog zdravlja.

Rad sa osobama koje imaju mentalne probleme treba da bude u skladu sa etikim principima. Sve ustanove treba da imaju etiki odbor i da primenjuju etiki kodeks u leenju i istraivanju.

U multikulturnoj Australiji, Okvir za primenu Nacionalnog plana za brigu o mentalnom zdravlju(2003-2008) obezbeuje strategiju za sve vladine, privat-ne i nevladine organizacije irom zdravstvenog sektora i zajednica kako bi se ispunili prihvaeni nacionalni standardi pruanja usluga i naina funkcioni-sanja radne snage pri obezbeivanju kulturno kompetentnih i odgovarajuih usluga.


Sledi saeto tumaenje principa na kojima se zasniva Okvir, a koji su primen-ljivi na zajednicu Gluvih i smeteni u njen kontekst.

Priznavanje vanosti kulture (Gluvih) prilikom odreivanja rizika i zatitnih faktora koji utiu na mentalno zdravlje.

(Gluvi) korisnici, negovatelji i njihove porodice imaju pravo na pristup sistemu zatite mentalnog zdravlja koja se prua na nain koji odgovara njihovoj drutvenoj, kulturnoj i lingvistikoj raznolikosti.

Obezbeivanje kulturno kompetentnih slubi za mentalno zdravlje, koje su efikasne i osetljive na potrebe svojih korisnika, zahteva sklapanje partnerstva unutar sistema zdravstvene i socijalne zatite, ali i sa korisnicima i negovateljima iz zajednice (Gluvih).

Kulturno kompetentno osoblje od fundamentalnog je znaaja za pruanje odgovarajuih usluga u domenu mentalnog zdravlja.

Oporavak koji je usredsreen na uvaavanje linog i kulturnog sistema verovanja (gluvih) korisnika trebalo bi da bude pokretaka snaga slube.

Inicijative koje za cilj imaju osiguravanje kvaliteta u slubama za mentalno zdravlje moraju da budu kulturno odgovarajue za (gluve) korisnike.

Inicijative za razvoj inovativnih naina pruanja usluga i istraivanje moraju da budu kulturno kompetentne i inkluzivne.

Kulturno odgovarajui modeli usluga, koji su se pokazali delotvornim, moraju da budu odrivi na duge staze i u sklopu konvencionalne zdravstvene zatite.

Bolji zdravstveni rezultati za (gluve) korisnike, njihove porodice i negovatelje zahtevae modele finansiranja i raspodele resursa koji u obzir uzimaju potrebe zajednice (Gluvih).

Gradska organizacija gluvih Beograda, po uzoru na Australijsku federaciju drutava Gluvih (Australian Federation of Deaf Societies AFDS), navodi da su kljuna pitanja za gluve korisnike zdravstvenih usluga:

nedostatak zdravstvenih slubi posebno namenjenih Gluvima, a koje su u mogunosti da obezbede kulturno i lingvistiki odgovarajue usluge srpskoj zajednici Gluvih,


nizak stepen svesti o pitanjima fizikog i mentalnog zdravlja kod zajednice Gluvih, ukljuujui i pravo na tumaa za srpski znakovni jezik prilikom korienja ovog tipa usluga,

mali broj tumaa za srpski znakovni jezik s odgovarajuim vetinama i kvalifikacijama koji su na raspolaganju korisnicima prilikom pruanja zdravstvenih usluga.

Da bi se odgovorilo na ova pitanja, preporuuje se:

razvoj nacionalne strategije za pruanje kulturno i lingvistiki odgovarajuih usluga u oblasti pruanja zdravstvenih usluga srpskoj zajednici Gluvih,

obezbeivanje finansijskih sredstava za podizanje svesti o fizikom i mentalnom zdravlju u zajednici Gluvih,

obezbeivanje finansijskih sredstava za struno usavravanje tumaa za srpski znakovni jezik i gluvih relej tumaa da bi se poveao broj strunjaka sa odgovarajuim vetinama, koji su u poziciji da rade u irokom spektru pruanja zdravstvenih usluga.

Kultura Gluvih

Ono to je postalo poznato kao kultura Gluvih jeste niz naina na koje su Gluvi sakupili znanje o sebi uprkos razumevanju ili nerazumevanju ireg drutva. Pronali su nain da odrede i izraze sebe putem svojih rituala, pria, nastupa i svakodnevnih drutvenih susreta. (Padden & Humphries, 1999)

Kulture su krajnje specifini sistemi koji objanjavaju stvari i ograniavaju naine na koje stiemo saznanje o stvarima. Svaka kultura propisuje niz mehanizama planova, recepata, pravila, uputstava... radi upravljanja pona-anjem. (Geertz, 1973)

Elementi kulture Gluvih koji se sreu svakodnevno

Vrednosti

Preferira se korienje termina Gluv a ne oteenog sluha.

Snana istorija Gluvih i ponos osobe na pripadnost kulturi Gluvih, pa otuda i iroka upotreba rei Gluv. (Vidi sliku 2.1).


Slika 2.1 - Primeri u kojima se koristi re Gluv

Znakovni jezik je jezik koji se preferira i vrednuje.

Prednost se daje komunikaciji koja se odvija licem u lice, kao i vizuelnim nainima primanja informacija, na primer, putem znakovnog jezika, slika, dijagrama i demonstracija.

Humor Gluvih je vie vizuelno utemeljen jer su humor i kultura blisko povezani. Humor meu ujuim osobama se esto zasniva, na primer, na igri rei, dosetkama ili frazeologizmima. Stoga, duhovite poalice moda nee na oekivani nain delovati na gluvu osobu i pravi je izazov prevesti ih.

Veina gluvih osoba koristi srpski kao drugi jezik.

Mnoge gluve osobe se slue naracijom za prenoenje informacija. Kultura Gluvih se prenosi prianjem pria.

Vrednost koja se pridaje koli koju pohaaju. Komunikacijske filozofije/strategije koje se koriste tokom formativnog obrazovanja utiu na modalnosti komunikacije koje gluva osoba koristi i stvaraju pozadinu zajednike istorije. Na primer, kola za gluve osobe koja koristi oralnu metodu, kola za Gluve (u kojoj se nastava odvija na znakovnom jeziku), redovna kola za ujuu decu, angaovanje tumaa, vrsta znakovnog jezika.

Vanost koja se pridaje dogaajima za Gluve kao to su sportovi u kojima uestvuju Gluvi, festivali za Gluve, zabave za Gluve, daju im ansu da komuniciraju na svom maternjem jeziku koji zahteva kontakt licem u lice.

Vrednost koja se pridaje umetnosti Gluvih radovi nekih gluvih umetnika govore o dva modela gluvoe modelu medicinski odreene nesposobnosti i drutveno-kulturnom modelu i obino govore o ugnjetavanju Gluvih i borbi za priznavanje njihovog postojanja koja iz toga proizlazi. (Vidi sliku 2.2)

Ruke su simbol kulture Gluvih jer znakovni jezik zauzima sredinje mesto u toj kulturi. (Vidi sliku 2.3)


Slika 2.3 U kojim sve primerima ruke simbolizuju kulturu Gluvih

Ponaanja

Osobe koje nisu gluve nazivaju se ujuim.

Privucite panju gluve osobe vizuelnim putem ili taktilno. Na primer, pritiskanjem prekidaa za svetlo, lupanjem noge o pod ili rukom o sto, tapkanjem po miici.

Odobravanje gluve osobe je kada ona klima glavom kako bi vam stavila do znanja da prati ta joj saoptavate (slino kao aha, hm itd. u govornom jeziku), ali ne znai nuno da se slae sa vama ili da potvruje izreeno. Klimanje glavom, bezrazlono slaganje, upotrebljava se da bi se na neki nain udovoljilo osobi iz preovlaujue kulture, bez pravog slaganja sa tom osobom.

Slika 2.2 Primer umetnosti Gluvih koji saoptava miljenje o modelima gluvoe

Bez naziva, Betty G. Miller 1994. Ova slika je nezvanino pozna-ta pod nazivom Veliko uvo, predstavlja vienje gluvih osoba u medicini koja ih doivljava kao uvo koje treba popraviti, a ne kao osobe. Ova slika sa razliitim medijima prikazuje borbu izmeu dva vienja Gluvih, u medicini i kulturi.


Vizuelna buka odvraa panju na isti nain kao to oralna buka odvraa panju ili nervira ujue osobe. Na primer, trepue svetlo, ljudi u prolazu, bljetavi nakit.

Upotreba vizuelnih znakova koji pozivaju na panju, na primer, trepue svetlo, vibrirajui alarm, alarm koji se aktivira na bebin pla.

Titlovi na televiziji i DVD-u omoguavaju pristup popularnim medijima i materijalima koji se koriste u obuci.

Upiranje prstom u nekoga se ne smatra nepristojnim u kulturi Gluvih.

Gluve osobe esto koriste znakove za vlastita imena kada razgovaraju o osobama koje nisu prisutne. Ako je osoba prisutna, imaju obiaj da pokau prstom u njenom pravcu, mada se nekada koriste znakovi za vlastita imena umesto upiranja prstom. Znakovi za vlastita imena su posebni znakovi koji se koriste za ukazivanje na odreenu osobu. U pitanju mogu biti opisni znakovi poput kukastog nosa, kovrdave kose ili znakovi koji imaju veze sa navikama date osobe, kao to je ruka na bedrima, zavrtanje brkova ili inicijalni znakovi poput K.L., P.B. ili kombinacija navedenog.

Opratanje natenane je kulturni fenomen meu Gluvima. Upotreba vizuelnog jezika znai da je komunikacija licem u lice optimalna. Gluve osobe nastoje da iskoriste svaku priliku za kontakt licem u lice, a samim tim se moe objasniti tendencija da se komunikacija produi. Takoe, za razliku od ujuih osoba, gluve osobe e pre odlaska kui prii svakoj osobi da bi se pozdravile sa njom umesto to e uputiti optu frazu zdravo svima, koju moda nee svako videti. (Vidi sliku 2.4)

Slika 2.4 Opratanje natenane


Srpski znakovni jezik (SZJ)

Da li ste znali?

SZJ se jasno razlikuje od srpskog jezika

Druge zemlje imaju svoje znakovne jezike, na primer, ameriki znakovni jezik (ASL American Sign Language); AUSLAN (australijski znakovni jezik); japanski znakovni jezik; francuski znakovni jezik (LSF Langue des signes franaise); HZJ (hrvatski znakovni jezik);

ta je srpski znakovni jezik?

Srpski znakovni jezik (SZJ) oznaava prirodni znakovni jezik (ili maternji znakovni jezik) srpske zajednice Gluvih.

U SZJ-u, kao i u drugim znakovnim jezicima, postoji niz naina da se prenese znaenje, ukljuujui razliite oblike ake, orijentaciju, lokaciju, pokret, izraze lica, prirodnu gestikulaciju, govor tela i prstni alfabet.

SZJ se odlikuje gramatikim sistemom koji je nezavisan od srpskog.

U SZJ-u se zapaaju razliiti dijalekti, ali oni retko predstavljaju prepreku u komunikaciji meu korisnicima.

Istorija srpskog znakovnog jezika

Istorija znakovnog jezika u Srbiji vezana je za otvaranje prvih kola za gluvu decu krajem XIX veka. Osnovne pojmove znakovnog jezika, pretpostavlja se, sa sobom su doneli uitelji koji su se obuavali na teritoriji dananje eke i Austrije, a njihovi aci, na osnovu toga, sami, kroz aktivnu evoluciju razvili su sopstveni sistem znakova formirajui time srpski znakovni jezik, koji se i dan danas koristi. (Napier, McKee, Goswell, priredile: ii & Jovanovi 2013)


Prstni alfabet

Prstni alfabet je manuelna reprezentacija slova alfabeta rukama.

Prstni alfabet se koristi u razliitim znakovnim jezicima i registrima za razliite svrhe. Moe se koristiti da predstavi rei iz nekog govornog jezika za koje ne postoji znakovni ekvivalent, radi emfaze, pojanjavanja ili prilikom poduavanja znakovnom jeziku ili uenja znakovnog jezika ili pak radi predstavljanja imena ljudi ili mesta.

U srpskom znakovnom jeziku se koristi dvoruni alfabet, dok se u nekim drugim znakovnim jezicima upotrebljava jednoruni alfabet.

Slika 2.8 Dvoruni manuelni alfabet

A

D

L

O

T U V Z

P R S

M N NJLJ

G

D

H I KJ

E F

B C


Srpski znakovni jezik i srpski jezik

Za razliku od srpskog jezika, ne postoji pisani oblik srpskog znakovnog jezika.

Gluve osobe e esto napisati srpske rei primenjujui reeninu strukturu srpskog znakovnog jezika.

Srpski jezik se upotrebljava kao drugi jezik u zajednici Gluvih.

Gluve osobe u Srbiji se oslanjaju na srpski jezik prilikom itanja i pisanja, ali nivoi kompetencije meu njima se znaajno razlikuju. Takoe, nivoi fluentnosti na srpskom znakovnom jeziku razlikuju se od jedne osobe do druge.

Teko je upotrebljavati SZJ i govoriti na srpskom jeziku istovremeno zbog velikih razlika izmeu dva jezika. Meutim, izgovaranje srpske rei jasnim pokretima usana moe pojasniti re kada postoji izvestan broj srpskih rei sa istim znaenjem. Takav je sluaj, na primer, sa reima odlian, izvrstan, briljantan.

Uenje srpskog znakovnog jezika

Srpski znakovni jezik je bogat i sloen jezik koji, da bi se savladao, zahteva posveenost u uenju istovetnu onoj koja je neophodna da bi se ostvarila fluentnost na bilo kom drugom stranom jeziku.

Od osoba koje koriste srpski znakovni jezik kao svoj prvi jezik, neznatan broj njih ga naui od roditelja - uglavnom gluvih roditelja, a ostali ga naue od svojih vrnjaka u kolama za gluve osobe ili ukljuivanjem u zajednicu Gluvih kasnije u ivotu. Veina gluve dece se rodi u porodici roditelja koji uju.

Kao i u sluajevima bilo kog jezika, osnovni konverzacijski nivo se savladava uestvovanjem na asovima konverzacije. Meutim, srpski znakovni jezik zahteva poduavanje licem u lice zbog svoje vizuelne prirode.

Da bi se ostvarila fluentnost na srpskom znakovnom jeziku, druenje sa srpskom zajednicom Gluvih, uz pohaanje asova SZJ-a, daje optimalne rezultate.

Deca mogu da postignu fluentnost prirodno, bez asova formalne obuke ukoliko imaju gluve roditelje. Druenje i/ili intenzivna saradnja sa gluvim osobama moe da dovede do postizanja fluentnosti.

Da biste nauili srpski znakovni jezik, pogledajte Profesionalni razvoj (strana 112).


VANA NAPOMENA!

Postoje inioci koji igraju vanu ulogu u dobroj upotrebi srpskog znakovnog jezika, kao to postoje inioci koji su vani za dobru upotrebu srpskog jezika. Dostupnost materijala u kojima se koristi lo oblik srpskog znakovnog jezika zabrinjava srpsku zajednicu Gluvih jer to znai da osobe koje ue srpski zna-kovni jezik, to ine na nepravilan ili neodgovarajui nain.

Ostvarivanje komunikacije izmeu razliitih kultura poreenje kulture Gluvih sa srpskom kulturom ujuih

Angaovanje tumaa za znakovni jezik predstavlja dragocen poetak u premoavanju komunikacijskog i kulturnog raskola koji postoji izmeu ujueg strunog lica i gluvog klijenta. Meutim, da bi obezbedili ravnopra-vniji pristup ponuenim uslugama, ujui strunjaci moraju da pokuaju da razumeju vrednosti koje podupiru opaanja i ponaanja gluvih korisnika.

Kultura i komunikacija su neraskidivo povezane jer kultura osim to

odreuje sagovornike, temu i nain na koji se komunikacija odvija,

pomae da se utvrde naini kodiranja poruka, znaenje poruka,

kao i uslovi i okolnosti pod kojima je mogue poslati, opaziti ili usmeno

prevesti razliite poruke."

[Samovar & Porter, 1982, str.32]

Zajednitvo u odnosu na individualizam

Kolektivistike i individualistike kulture obuhvataju takva pitanja kao to su identitet, lojalnost, obaveza i nezavisnost. Ono to se smatra normalnim poeljnim ponaanjem u jednoj kulturi doivljava se kao neprilagoenost u drugaijoj kulturi. (Mindness A, 1999)


Kolektivistiki pristup(davanje prednosti grupi)

Kultura Gluvih

Pripadnici zajednice Gluvih pomau jedni drugima, ujedinjuju resurse, imaju oseaj dunosti da treba da podele informacije sa drugima u zajednici, jasno postavljaju granice za osobe unutar/izvan zajednice, oseaju lojalnost i obavezu prema grupi.

Individualistiki pristup(davanje prednosti pojedincu)

Srpska ujua kultura

Pojedinci koji se ohrabruju da budu nezavisni, da se oslanjaju na sebe same, preuzimaju odgovornost za sopstvene postupke. Isticanje linih miljenja i izbora.

Mogui izazovi, preporuke i posledice po zdravlje

Primeri

Gluva osoba ujueg lekara doivljava kao autsajdera dok se tuma za SZJ vidi kao insajder, to ostavlja posledice na graenje saveznitva sa lekarom.

Savet: Porazgovarajte o ovome sa tumaem pre zakazanog pregleda, pregledajte literaturu koja se tie ove oblasti, nauite prstni alfabet kako biste se predstavili, nauite, u najmanju ruku, neke znakove upoznavanja i pozdravljanja i koristite ih sa klijentom pri svakom susretu.

Ako gluva osoba oceni uslugu kaoprijateljski nastrojenu ka gluvim osobama (deaf friendly), on/ona e najverovatnije nezvanino obavestiti zajednicu Gluvih o ovome. Suprotan ishod se moe oekivati ukoliko je gluva osoba nezadovoljna pruenom uslugom. Re se pronosi bre u manjinskoj zajednici u kojoj se vrednuje deljenje informacija sa drugima.

Pripadnici zajednice Gluvih e najpre znati da li neko od lanova ima problema sa zdravljem.

Gluve osobe mogu biti skeptine u pogledu obeane diskrecije.

Poverenje, ukoliko je narueno, teko je povratiti.



Kultura Gluvih

Najgora kazna je iskljuivanje iz grupe.

Prednost se daje zajednikom uestvovanju u mnogim aktivnostima.

Najpre se identifikuju kao pripadnici zajednice Gluvih.


Srpska ujua kultura

Ukoliko je osoba iskljuena iz jedne grupe, moe da pronae drugu.

Sleenje individualnih aktivnosti.

Identifikuju se kao pripadnici izvesnog broja razliitih grupa istovremeno, a da pri tom nijedna grupa u potpunosti ne odreuje identitet pojedinca.


Primeri

U sluajevima seksualnog zlostavljanja, manje je verovatno da e gluva osoba otkriti identitet zlostavljaa ukoliko je on takoe Gluv.

Ogranien broj dostupnih grupa kojima je mogue pripadati.

Velika zabrinutost zbog kritike koja dolazi od drugih gluvih osoba i znatno manja zabrinutost zbog kritikovanja koje dolazi od ujuih osoba.

Gluve osobe imaju svoje sportske i drutvene klubove, festivale, dogaaje, politike i religiozne grupe. Ukljuivanje u ove klubove moe da doprinese dobrobiti gluve osobe (Vidi Savez gluvih i nagluvih Srbije i Crne Gore, Savez gluvih i nagluvih Srbije, Sportski savez gluvih Srbije,Sportsko drutvo gluvih Olimpija, Kulturno umetniko drutvo gluvih Beograda Radivoj Popovi).

Ponos koji Gluve osobe oseaju u odnosu na svoj jezik i kulturu oituje se u njihovom primarnom identitetu gluve osobe. Oni ne gledaju na svoju gluvou kao na hendikep i shodno tome ele da ih lekari prepoznaju i cene. Gluvi umetnik, socijalni radnik ili stolar neretko e sebe najpre opisati kao gluvu osobu, a zatim e pomenuti svoju profesiju.



Kultura Gluvih

Postignua grupe su od sutinske vanosti

Gluvi heroj je neko ko pomae gluvim osobama, i/ili stvara solidarnost.

Na primer, Dragoljub Vukoti, gluvi mukarac koji je 28 godina bio predsednik Svetske federacije gluvih.

FJ Rose, gluvi mukarac koji je osnovao kolu za gluvu decu u Viktoriji 1860. godine


Srpska ujua kultura

Status zavisi od linih postignua

Heroji su oni koji postiu najbolje line rezultate, na primer, sportski heroji, glumci, uspeni preduzetnici itd.


Primeri

Savet: Koristite termin gluvi mukarac/gluva ena u razgovorima. Nemojte upotrebljavati termin osoba oteenog sluha.

Gluve osobe organizuju konferencije pod nazivom Deaf Way, festivale Deaf Festival i Kulturno-umetniko stvaralatvo Gluvih, skupove na kojima se istiu vrednost i zajednica Gluvih Deaf Pride.

Lekari bi trebalo da vode rauna o tome da gluvi uzori uivaju vee potovanje meu Gluvima nego meu ujuim osobama.

itava zajednica velia i pria o Gluvoj osobi koja je uspena u svom poslu i to podstie ponos Gluvih.

Gluva osoba koja radi u industriji ili ostvaruje neto to moe da pomogne drugim gluvim osobama veoma se ceni. Kada gluva osoba priznaje postignua druge gluve osobe, velika je ansa da e time osnaiti njen oseaj samopouzdanja, na primer: Oni su gluvi, kao ja, a vidi ta su postigli.

Savet: Budite upoznati sa pitanjima koja se tiu gluvih kao i sa njihovim uzorima. Nee sve gluve osobe znati za gluve uzore ali e im biti veoma drago da uju o njima.



Kultura Gluvih

Marli Metlin (Marlee Matlin), gluva ena, glumica, dobitnica Oskara za film Deca manjeg boga

Gluvi politiar, Gluvi advokat, Gluvi lekar

Sklonost ka konsultovanju, saradnji pre donoenja odluka konana odluka je ono to je najbolje za celokupnu zajednicu Gluvih

Podrazumevani sistem reciprociteta. Zajednika podela vetina i vremena bez oiglednog voenja rauna o tome ta je ko uradio, ali preutno oekivanje da bilo ko pomogne ostalim lanovima zajednice Gluvih.


Srpska ujua kultura

Tenja ka individualnim, a opet jednakim miljenjima.Saradnja i konsultovanje moraju da budu svesno preduzete strategije koje se primenjuju pri donoenju odluka

Tradicionalni reciprocitet: Ti e ovo uraditi za mene, a ja u ovo uraditi za tebe.


Primeri

Na gluvu osobu koja ne eli da odluku donese samostalno ili na licu mesta gleda se kao na slabu, neodlunu ili tajnovitu.

Savet: Pre nego to zatraite od gluve osobe da donese odluku, predloite joj da najpre porazgovara o opcijama koje su joj na raspolaganju sa prijateljem.

Ako je gluva osoba obeala da e uraditi neto za drugu gluvu osobu, ona nastoji da ispuni svoje obeanje. Zajednica Gluvih gleda sa neodobravanjem na one koji kre svoja obeanja. Gluve osobe oseaju moda i veu uznemirenost kada se radi o izneveravanju drugih Gluvih.

Gluve osobe e vrlo esto angaovati druge gluve osobe za neki posao, na primer, neki molerski posao. Na ovo se gleda kao na lojalnost prema zajednici Gluvih.


Visoko kontekstne u odnosu na nisko kontekstne situacije

Navedeni termini se bave pitanjem koliko informacija je neophodno pruiti na eksplicitan nain u nekoj kulturi u poreenju sa tim koliko toga je ve im-plicitno poznato zbog zajednikog iskustva (Mindness, 1999). Kontekstualni nivo odreuje sve o prirodi komunikacije i predstavlja osnovu na kojoj itavo kasnije ponaanje poiva.... (Hall, 1976, str. 92)


Visoko kontekstne situacije

Kultura Gluvih

Pojedinci unutar kulture Gluvih dele ista kulturna iskustva. Zajedniki kontekst u pogledu uverenja, vrednosti, prijatelja, istorije, naina prianja, zajednikih iskustava omoguavaju da implicitno znanje bude vodei faktor u razgovorima.

Novi razgovori poinju sa pretpostavkom da se dosta toga ve zna o osobi.

Kontakt koji se ostvaruje meu gluvim osobama ima primat u odnosu na pojedinosti komunikacije. Informacije teku i lako se dele sa drugima zbog zajednike kulturne osnove.

Nisko kontekstne situacije

Srpska ujua kultura

Pojedinci unutar preovlaujue ujue kulture ne pretpostavljaju istovetnost zajednikog porekla i iskustva. Informacije esto treba da budu podrobne da bi se poruka prenela na efikasan nain.

Novi razgovori zapoinju sa stavom da se veoma malo zna o datoj osobi dok ona ne otkrije neke informacije.

Cilj razgovora meu ujuim osobama ima primat u odnosu na dijalog.


Primeri

Redosled formalnih i neformalnih konverzacijskih markera moe da bude obrnut u sluaju gluvih i ujuih osoba. ujue struno lice troi vreme na pojedinosti tokom konsultacija u fazi izgradnje odnosa jer se veoma malo toga zna o osobi. Sa druge strane, s obzirom na to da se deljenje informacija ceni u kulturi Gluvih, gluvi klijent e obino eleti da najpre podeli vane informacije. Odreena vrsta prisnosti je automatski prisutna meu gluvim osobama, pa zato one mogu da pomisle da struno lice ignorie razlog njihove posete ukoliko se isuvie vremena posveti konverzaciji sa ciljem izgradnje odnosa

Savet: Razmislite o tome da dozvolite gluvoj osobi da ispria svoju priu pre nego to se upustite u razgovor koji je usmeren ka izgradnji odnosa.

Ukoliko grupnom sastanku prisustvuje vie od jedne gluve osobe, one e se verovatno rado upustiti u meusobni razgovor pre nego to na red doe svrha grupnog sastanka. Sama injenica da vrlo lako dolazi do razgovora moe da ugrozi svrhu sastanka. Ipak treba odrati korak sa svim novostima.

Savet: Utivo je strukturirati interakciju tako da se predvidi vreme za ovo praenje novina.



Kultura Gluvih

Pravilno donoenje pretpostavki o tome ta oni misle da druga osoba eli da zna.

U SZJ-u, vremena, line zamenice i vlastite imenice su implicitne u razgovoru nakon inicijalnog postavljanja scene.

Prilikom upoznavanja sa drugom gluvom osobom, pitanja koja se razmenjuju odnose se na poreklo i pripadnost grupi jer je vano utvrditi mesto kojem data osoba pripada u poznatom drutvenom kontekstu zajednice Gluvih.


Srpska ujua kultura

Pretpostavke se izbegavaju zbog toga to pojedinac moda ne deli iste vrednosti i uverenja, pa stoga pretpostavke mogu biti netane.

U srpskom jeziku, vlastite imenice, vremena i line zamenice mogu da se ponove tokom razgovora.

Kada se ujue osobe upoznaju, pitanja koja se razmenjuju tiu se obino linih stvari, na primer, posla, hobija, mesta ivota.


Primeri

ujua struna lica mogu da naue da obrate panju na pretpostavke koje imaju o gluvoi. Meutim, pretpostavke gluve osobe o ujuoj osobi mogu da budu neosporne. Neka sluba moe biti usredsreena na afirmaciju u kulturnom pogledu, ali gluva osoba moe pretpostaviti da nee biti, s obzirom na istoriju ugnjetavanja i neravnopravnosti.

Savet: Pri prvom susretu, istaknite aspekte slube koji su prijateljski nastrojeni ka Gluvima.

Kada ujui lekar razgovara sa gluvom osobom, tuma za SZJ moe da se ubaci kako bi traio pojanjenje o tome ko je ta rekao kome. Ovo je naroito vano ukoliko je nekoliko osoba pomenuto u razgovoru.

Savet: Upotreba table za crtanje ili pisanje imena relevantnih osoba korisno je sredstvo pojanjavanja u ovakvim sluajevima.

Gluve osobe se uputaju u dug razgovor nakon upoznavanja uprkos injenici da se sreu po prvi put.

Gluva i ujua osoba pri upoznavanju mogu da imaju razliite poetne informacije.



Kultura Gluvih

Razmena informacija se visoko vrednuje, tee neometanim tokom i brzo.

Intuitivni pristup zadatku.

Na primer, ulni input iz odreene situacije i sinhronizovanost povezanih dogaaja.


Srpska ujua kultura

Razmena informacija je podeljena u kategorije i ograniena.

Analitiki pristup zadatku.

Na primer, prikupljanje podataka, planiranje, uzronost.


Primeri

Traarenje je u zajednici Gluvih nezvanini izvor informacija koje treba razmeniti. Gotovo je izvesno da e do traarenja doi.

Ovo je obino razlog zbog kojeg gluve osobe ele da koriste uslugu koju druge gluve osobe uglavnom ne koriste. Ali, sa druge strane, ovo moe biti razlog zbog kojeg preferiraju da koriste uslugu koju koriste druge gluve osobe da bi mogle da ih upitaju: Zbog ega si ti ovde?

Savet: Pitanje diskrecije se mora iznova naglaavati.

Moe uticati na shvatanje koje Gluva osoba stie o sugestijama o planiranju unapred radi menjanja posledica ili prikupljanja podataka radi nametanja promene u ponaanju. Na primer, voenje dnevnika ili zapisnika ponaanja ili postupaka za njih moe biti nepoznata praksa.

Posledice postupaka uzronost moe biti nepoznat koncept gluvoj osobi.

Savet: Povezivanje dogaaja u ivotu osobe moe biti korisno, posebno ako se ono sprovodi na vizuelan nain, na primer, voenjem dnevnika u slikama.


Interpretacije vremena u razliitim kulturama

Vreme ureuje na ivot na razliite naine, u skladu sa kulturnim inter-pretacijama. Razliita gledanja na vreme mogu da utiu na konfuziju i fru-straciju kada strane ne poseduju znanje o meusobnim kulturnim obiajima. Kulture mogu da se odrede kao one koje su usredsreene na prolost, sadanjost ili budunost. (Mindness A 1999)


Kultura Gluvih

Vremenski okviri

Minimalna vanost se pridaje dolasku na vreme. Prihvatljivo je zakasniti pola sata na sastanke, ali ne i na zakazane preglede.

Rasporedi, podsetnici, vremenski okviri nisu vani koliko interpersonalne interakcije. Prilagodljivost je prihvatljiviji koncept.

Vreme posveeno upoznavanju

Vreme posveeno pozdravljanju je kratko ali neformalno. Rukovanje je uobiajeno. Neobavezno askanje je kratko jer se ve mnogo toga, na posredan nain, zna o osobi. Razmena informacija je od presudnije vanosti. Razmena informacija moe da traje due vreme, ak i u fazi upoznavanja.

Srpska 'ujua' kultura

Na tanost se gleda kao na neto poeljno, ali kanjenje od petnest minuta je prihvatljivo.

Rasporedi, podsetnici, vremenski okviri se uglavnom slede.

Vreme namenjeno pozdravljanju ispunjava niz predvidivih iskaza. Na primer: Kako ste? Kako su vam deca/ena? Kako je na poslu? Loe vreme danas. esto se koriste vlastita imena. Poeljno je neobavezno askanje radi uspostavljanja odnosa.


Gluvi klijent kasni na zakazani sastanak i ne izvinjava se.

Veina gluvih osoba nije strpljiva i tolerantna prema ekanju.

Postavljanje cilja u odnosu na vremenski okvir se ne potuje ili za gluvog klijenta to nije znaajno.

Gluvi klijent se ne pojavljuje na zakazanom pregledu. Ne daje nikakvo objanjenje. Zakazivanje za drugi termin se ne doivljava kao razlog za zabrinutost.

Gluvim osobama moe da bude udno to priate o vremenu kada su doli kod vas da razgovaraju o svom zdravlju.

Ukoliko je jo jedna gluva osoba prisutna, mogu se zapriati i inie se da ignoriu ujue struno lice koje sa nestrpljenjem eka da krene sa pregledom.

Savet: Ukoliko je prisutna jo jedna gluva osoba, predvidite vie vremena za uvodne formalnosti.

Ako je prisutna samo jedna gluva osoba, brzo preite na svrhu susreta.


Kultura Gluvih

Zavravanje razgovora

Usled ogranienog pristupa strunim licima u prolosti, gluve osobe nisu navikle da potuju vreme koje je namenjeno razgovoru. Razgovore o dobrobiti su uglavnom vodili sa drugim gluvim osobama, pri emu dugaki, neogranieni razgovori predstavljaju normu.

Razilaenje ume da potraje. Na skupu gluvih osoba, prilazi se svakoj gluvoj osobi i dogovaraju se kada e se ponovo videti. Na skupu kojem prisustvuju i ujue osobe, gluve osobe poslednje odlaze. Ovo je kulturni fenomen poznat kao opratanje natenane.

Srpska 'ujua' kultura

Razilaenju prethode govor tela i kulturne finese koje ukazuju na zavretak susreta. Na primer, zatvaranje dokumenta, ustajanje, poziv zaposlenom na recepciji da zakae drugi pregled. Jezik je saet.

Okonavanje konsultacija je esto brzo i zavisi od vremena koje je za njih predvieno.


Gluvoj osobi se moe uiniti da struno lice odlazi iznenada jer ona nije usvojila kulturne finese u vezi sa razilaenjem u svetu ujuih.

Savet: ujue struno lice treba da se poslui eksplicitnim, nedvosmislenim jezikom kako bi ukazalo na kraj susreta. Na primer: Sada smo gotovi ili Sledee nedelje emo se videti tog i tog dana.

Moe se desiti da gluva osoba nastavlja sa razgovorom i nakon to ih ispratite do vrata.

Savet: Ukoliko susretu prisustvuje vie od jedne gluve osobe, razmotrite vreme i mesto za opratanje natenane. Na primer: proverite da li je sala za sastanke rezervisana dovoljno dugo?


Komunikacija sa gluvim osobamaNaredni saveti predstavljaju vodi za najbolje postupanje u razgovoru sa kulturoloki gluvim osobama.

Tumai

Koristite usluge tumaa za znakovni jezik.

Potujte elju gluve osobe da koristi tumaa, ak i kada moe prilino dobro da komunicira sa vama sluei se govorom jer ona moda koristi govor za ekspresivnu komunikaciju, ali zahteva upotrebu znakovnog jezika radi receptivne komunikacije.

Dozvolite gluvoj osobi da odlui gde e da sedne kako bi imala bolji p

smernice za rad sa gluvim i nagluvim osobama.pdf

Documents