настале су пре око 700 година

Биле су саставни део манастира, а први учитељи

били су свештеници

Најчешће су се проучавале религиозне теме, а у

школе су одлазила само деца владара, племића

и свештеника

Деца сељака нису ишла у школу, а деца

занатлија учила су занате од својих родитеља

Прве школе у Србији

Манастирска школа с почетка XIX века

отваране школе само у већим местима

У школе су ишла обично градска деца

Ђаци са села често су пешице прелазили до школе и

по неколико километара, a пре и после школе морали

су да помажу око стоке, у пољу...

Учитељи у школи били су строги, а било је и

кажњавања ђака: шибани су прутом по рукама,

клечали су на зрнима кукуруза или седели у магарећој

клупи. То је била последња, обично издвојена клупа, и у њој су по казни седели слаби или немирни ученици

Пре око 200 година у Србији

Магарећа клупа

Вуков музеј-Троноша

Воштана таблица

Писало се на...

Први учитељ у нашој

школи

Авдо Карабеговић

Књигу о првом учитељу написао је наш историчар Дејан Павић.

''На почетку школске 1905. године, (Авдо бег Карабеговић Србин / Авдо Карабеговић

Хасанбегов) постављен је за првог учитеља новоотворене основне школе у МаломЗворнику, са почетничком платом од 600 динара. У то време, вероватно је себе сматрао

срећним, мада то интимно није био. Школа у којој је радио, привремено је биласмештена у згради царинарнице, а ученичке скамије биле су позајмљене од лозничке

школе. Када је, половином 1906. године из Малог Зворника, затражио да му се пошаљејош 10 примерака књига српских народних песама, пошто је раније добијене послао у

Босну, да се разделе међу тамошњим Србима, тадашњи министар је наредио да му сепошаље дупло више примерака него што је тражио. Нервозним рукописом, танким

пером и мастилом црним као гар, од министра је тражио постављење за сталногучитеља, пошто је 29. марта 1907. године стекао држављанство Србије, „када су Новине

Српске обнародовале указ Његовог Величанства Краља“. Чим је добио српскодржављанство, аустријске власти су му забраниле прелазак границе.''

Дејан Павић: ХРОНИКА РАЗВОЈА ШКОЛСТВА

После њега у школи су били учитељи: Миливоје Јаковљевић,

Незир Налић, Душан Поповић, Миодраг Јелисавчић, Учитељица

Олга чијег се презимена мештани не сећају, још једна учитељица

чије име и презиме није познато. Миливоје Јаковљевић је био учитељ у овој школи пре и после светског рата.

Анка Милошевић провела је око 10 година и била учитељица све

до рата 1941. Од тада до ослобођења школа није радила. Први

наставници после ослобођења су: Олга Живановић и Даринка

Војков по неколико месеци. Верица и Миодраг Крстић примили

су службу 25.априла 1946.године. Пошто за време рата школа није радила отворено је друго одељење од 30.априла1946.године.

Из летописа

У школској 1947/48.редовних ђака је 150

На почетку 1956/57. је уписан 201 ученик

Анка Радовић је на дужности од 24.01.1957.. Тада је у школи два одељења првог разреда, укупно 5 одељења, 5 наставника и 200 редовних ученика

Од 1957. уведене ђачке књижице, тада је у школу дошла Анка Радовић

1958/59. Отворен пети разред, а први резред иде у другу смену

У 1959. години на службу примљени Јањић Ангелина и Ковачевић Наталија

1.09. 1959. примљена учитељица Наталија Радовић. Почиње изградња нове школске зграде. Уводи се осморазредна школа- по два одељења од 1. до 8. разреда

26. септембра 1960. Свечано отварање нове школе којој је дато име

ОШ,,Бранко Радичевић''

Учионица у старој Десанкиној школи

у Бранковини

Учитељски сто и прибор за писање

скамија

У углу учионице је смештена пећ на дрва, а ложио је учитељ или ученици

Таблица премазана воском

Ученици су писали писаљком по таблицама

На час је позивало метално

звоно

1833.-Стара школа - Бранковини

Горња Љубовиђа

Доња Оровица

1898. - Узовница

Дигитална учионица

Приватна школа у Београду

Школа глуме

Школа балета

ОШ ,,Бранко Радичевић’’

Стари кров недавно је замењен

У ОШ ,, Бранко Радичевић’’ ове школске године је 381 ученик.

31.01.2014.