REPUBLIKA SRBIJA UNIVERZITET U NI U TEHNOLO KI FAKULTET U LESKOVCU

Bratimir Ne i Indeks 42/2010 Student doktorskih studija Smer: Tehnolo ko in enjerstvo Predmet: Metodologija nau no-istra iva kog rada

VRSTI KOMUNALNI OTPADSeminarski rad

Predmetni nastavnik: Dr Sandra Konstantinovi

Leskovac, 2011.

1.

UVOD

Prema me unarodnom standard ISO 14000, pod otpadom se podrazumevaju materijali, energija, proizvodi ili nus -proizvodi koji se odbacuju u ivotnu sredinu kao krajnje odlagali te i mogu biti izvor sekundarnih sirovina. Kori enjem vrstog komunalnog otpada mo e se dobiti zna ajna masa sekundarnih sirovina i energije. U ovom radu su prikazane projektne eksploatacione i tehno-ekonomske karakteristike vrstog komunalnog otpada , termi kih i biolo kih postupaka u procesu upravljanja otpadom i postupaka pre i avanja dimnih gasova i otpadnih voda nastalih u procesima prerade otpada.

1

2.

KARAKTERISTIKE

VRSTOG KOMUNALNOG OTPADA

Celokupna industrijska delatnost, proizvodnja energije, poljoprivredna delatnost i aktivnosti u komunalnoj infrastrukturi, osim svojih primarnih proizvoda, proizvode i otpadne gasovite, te ne i vrste materijale (komponente) koji direktno ugro avaju ivotnu sredinu. Negativan uticaj ovih materijala mo e se donekle ubla iti razvojem i kori enjem efikasnijih tehni kih i tehnolo kih procesa i ure aja, bezbednim deponovanjem, stalnom i kvalitetnom kontrolom. U ukupnom otpadu preovla uju industrijski i komunalni otpad, pri emu klasifikacija otpada veoma mnogo varira od zemlje do zemlje, u zavisnosti od va e ih zakona i pravilnika. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i kome rcijalni otpad jednim imenom naziva vrsti komunalni otpad ili sme e. Masa i sastav otpada zavisi od brojnih faktora kao to su: klima, ekonomska razvijenost posmatranog regiona, veli ina grada, na in stanovanja i socijalne s pecifi nosti, na in sakupljanja i transporta vrstog komunalnog otpada , kao i vrsta industrijskih procesa od kojih poti e otpad. Dnevna (godi nja) masa vrstog komunalnog otpada po stanovniku, razlikuje se od zemlje do zemlje, pri emu je u razvijenim zemljama vi a (1,4 kg/st/dan) u odnosu na srednje razvijene ili nerazvijene zemlje (0,2 0,7 kg/st/dan) [11]. U zemljama OECD, godi n ji porast nastalog vrstog komunalnog otpada iznosi 1,7% a u zemljama EU 1%. Prose an porast nastajanja vrstog komunalnog otpada u Srbiji je 1% [7]. Struktura odnosno sastav vrstog komunalnog otpada se zna ajno promenio tokom poslednjih pedesetak godina , pri emu je opadao udeo mineralnih komponenata kao to je pepeo a pove avao se udeo: hartije, plastike i stakla. Promena odnosa udela ovih komponenata u vrstom komunalnom otpadu uslovljena je rastom udela ambala e u sme u (sve ve e kori enje gotovih pr oizvoda prehrambene industrije itd.), pove anim tira om tampe, na inom grejanja itd. Na sastav otpada zna ajno uti e i godi nje doba. Prime eno je pove anje udela otpada hrane u jesenjem period u, dok je tokom zime pove an udeo mineralnih komponenata kao posledica individualnog grejanja. Primetan porast vrednih odnosno reciklabilnih otpada u periodu decembar januar, mo e se objasniti Bo i nim i Novogodi njim praznicima kada je zna ajno pove ana potro nja ambala e, papira, stakla i ve ta kih materijala. Za izbor tehnologije i opreme za transportovanje, prijem , separaciju i usitnjavanje, sagorevanje i deponovanje otpada veoma je zna ajan frakcioni s astav vrstog komunalnog otpada. Da bi se ta no utvrdio frakcioni sastav vrstog komunalnog otpada , merenja treba da se vr e u toku cele godine. Maseni udeli pojedinih frakcija su [10]: y Frakcija 0 8 mm 10 50%; y Frakcija 8 40 mm 20 30%; y Frakcija 40 120 mm 18 38%; y Frakcija > 120 mm 0 25%; Udeo krupnijih (kabastih) predmeta i materijala iz nosi 2-3% od ukupne mase vrstog komunalnog otpada ali su mogu a zna ajna odstupanja ak i u okviru jedne zemlje.2

Primera radi, maseni udeo krupnijeg otpada u Austriji prose no iznosi 7,2% a samo u Be u 0,7% [26]. U zavisnosti od morfolo kog sastava, udela vlage i mineralnih komponenata menja se i gustina komunalnog i industrijskog otpada variraju i od 100 do 1200 kg/m 3. Gustina ukupnog vrstog komunalnog otpada iznosi 100 300 kg/m3 i znatno je ni a od gustine njegovih komponenata (drvo 530 kg/m 3, staklo 3200 kg/m3). Ni e vrednosti gustine su karakteristi ne za vrsti komunalni otpad iz urbanih sredina (stambene i kome reijalne etvrti), a ve e iz delova grada gde je zastupljena individualna gradnja. Na ve u gustinu u ovim delovima grada uti e udeo mineralnih komponenata (pepela) s obzirom na individualno grejanje i pove an udeo kamena i pra ine kao posledica ure enja i i enja dvori ta. Na gustinu otpada uti e i na in sakupljanja i transporta, pa vrsti komunalni otpad sabijen u vozilima za transport ima gustinu od 180 do 450 kg/m 3 a dobro sabijen otpad pri deponovanju i do 750 kg/m 3. Gustina otpada zavisi i od veli ine grada, tj. od broja stanovnika [12]. Ve a gustina u gradovima sa manjim brojem stanovnika je posledica ve e zastupljenosti individualnih porodi nih ku a u odnosu na stambene blokove u ve im gradovima. Ako se vrsti komunalni otpad koristi kao gorivo ili se reciklira primenom tehnologije kompostiranja, neophodno je poznavati slede e karakteristike: y Rezultate tehni ke analize: o Maseni udeo vlage; o Maseni udeo isparljivih komponenata; o Maseni udeo nesagorelih komponenata; o Maseni udeo fiksnog ugljenika. y Vrednost temperature topljenja pepela; y Rezultate elementame analize: o Maseni udeo ugljenika; o Maseni udeo kiseonika; o Maseni udeo vodonika; o Maseni udeo azota; o Maseni udeo sumpora; o Maseni udeo pepela (mineralnih komponenata); o Maseni udeo vlage. y Vrednost donje toplotne mo i. Vlage u vrstom komunalnom otpadu ima najvi e u jesenjem period s obzirom da je tada najvi i udeo organskih komponenata (otpaci od hrane itd.). U zimskom i prole nom periodu maseni udeo vlage je pribli no 30% a u letnjem i jesenjem periodu oko 50%. Mineralne komponente (nesagorljive komponente i pepeo) prvenstveno poti u od staklenih i metalnih komponenata, kao i od i enja ulica i pepela od sagorevanja goriv a u individualnim kotla rnicama. Prisustvo mineralnih komponenata je nepo eljno u otpadu jer predstavlja balast. Mineralne komponente smanjuju maseni udeo gorivih komponenata a time i ukupnu toplotnu mo . Prilikom sagorevanja otpada, u zavisnosti od sastava mineralnih komponenata, tj. temperature topljenja mogu e je njihovo razlaganje i topljenje. Omek ane i istopljene mineralne komponente ote avaju proces sagorevanja u sloju s obzirom da onemogu avaju dovod i ravnomemu raspodelu vazduha za sagorevanje. Odre eni problem se javljaju i pri transport stvorene ljake jer ljaci mo e ostati i odre eni3

deo nesagorelih komponenata [13]. Maseni udeli vlage i pepela u nekim komponentama vrstog komunalnog otpada prikazani su u tabeli 1. Tabela 1. Maseni udeo vlage i pepela u vrstom komunalnom otpadu (srednje vrednosti masenih udela u %) [10, 20] Komponente nesabijenog vrstog komunalnog otpada Vlaga Pepeo Me ani ostaci hrane 70 5 Papir 6 1,2 22,5 Ve ta ki materijali 2 0,5 4,4 Tekstilni materijali 10 6,5 Ko a 10 9,0 Staklo 2 96 99+ Konzerve 3 94 99+ Obojeni metali 2 94 99+ Komponente sabijenog vrstog komunalnog otpada Vlaga Pepeo U kamionima za sakupljanje 20 Nema podataka Na deponijama (prirodno sabij eni otpad) 30 Nema podataka Na deponijama (otpad sabijan mehanizacijom za sabijanje) 30 Nema podataka Komercijalni otpad 12 Do 70 Osim poznavanja udela vlage i pepela, veoma je va no poznavati i udeo isparljivih i neisparljivih komponenata s obzirom na to da ove komponente daju jasnu sliku o pona anju otpada u procesu sagorevanja. Isparljive komponente sadr e i gorive i negorive komponente. Pri zagrevanju otpada, prvo isparava gruba i higroskopna vlaga ( ine negorivi deo isparljivih komponenata) a zatim sa porastom temperature, po inje proces devolatilizacije. Pri devolatiliza ciji se otpad razla e na gorive gasovite komponente koje sagorevaju iznad sloja otpada (u lo i nom prostoru) i na vrsti ostatak. vrsti ostatak sadr i mineralne komponente i gorivi deo koji sagoreva. Dosada njim istra ivanjima je utvr eno da je vrednost toplotne mo i vrstog komunalnog otpada a posebno industrijskog otpada, u mnogim slu ajevima ve a od toplotne mo i niskokalori nih goriva koja se danas koriste u ter moenergetskim postrojenjima. Zbog ovog ali i brojnih drugih razloga, vrsti komunalni otpad se mo e tretirati i koristiti kao gorivo. Drugo je pitanje to je n eefikasno sagorevati vrsti komunalni otpad u celini bez izdvajanja vrednih materijala ( sekundarnih sirovina ili reciklabilnih materijala). Osnovni nosioci toplote unutar mase vrstog komunalnog otpada su hartija, ija je donja toplotna mo pribli no 18000 kJ/kg, plasti ni (ve ta ki) materijali (40000 kJ/kg) i otpaci od ishrane (19000 kJ/kg). Me utim, vlaga u otpacima hrane isparava tokom procesa sagorevanja i time smanjuje ukupnu pote ncijalno oslobo enu koli inu toplote. Isparavanje vlage zahteva toplotu od 2500 kJ/kg, to zna i da pri sagorevanju sme a sa udelom vlage od 50% toplotni gubitak iznosi 1250 kJ/kg otpada [23,24]. Iako udeo vlage i pepela mo e varirati (pove avati ili smanjivati), zbog pove anog udela papira i plasti nih (ve ta kih) materijala (sagorljive komponente) toplotna mo stalno raste [23,24]. Porast toplotne mo i nije konstantan, ali prose no iznosi pribli no 200 kJ/kg godi nje. Ove promene se zna ajno odra avaju pri projektovanju postrojenja za sagorevanje otpada ( tabela 2.) [24].

4

Tabela 2. Maksimalne projektovane vrednosti toplotne mo i za postrojenja za sagorevanje vrstog komunalnog otpada u Tokiju [24] Godina 1966 1971 1976 - 1982 1990 Donja toplotna mo (MJ/kg) 5 6,3 10,5 12,6 14,5 Na osnovu dosada njih istra ivanja u svetu i kod nas mo e se o ekivati: rast ukupne mase vrstog komunalnog i industrijskog otpada, neznatno smanjenje udela metaIa, zna ajan rast udela ve ta kih materijala (plastika, guma i s l.), skoro nepromenjen udeo stakla i staklene ambala e, porast udela hartije, papirne galanterije, kao i drugih proizvoda od drvenih vlakana, rast toplotne mo i, kao posledica prethodnih karakteristika. I pored nepovoljne ekonomske i politi ke situacije u zemiji i okru enju, u narednom periodu se mo e o ekivati ve a produkcija otpada i u S rbiji. Sa eventualnim, pove anjem standarda stanovni tva mo e se o ekivati da morfolo ki sastav vrstog komunalnog otpada bude sli an sastavu u ve ini srednjeevropskih zemalja. Mo e se o ekivati da e udeo organskih komponenata biti ne to ve i, na ra un otpada od ve ta kih materijala, papira, stakla i metala.

5

3.

UPRAVLJANJE

VRSTIM KOMUNALNIM OTPADOM

Analize su pokazale da efikasno iskori enje otpada mo e zna ajno smanjiti potrebe za primarnim sirovinama i energentima, uz istovremenu u tedu ivotnog prostora i za titu ivotne sredine. U sistemu upravljanja otpadom mo e se prepoznati est funkcionalnih elemenata prikazanih na slici 1 [20]. Razmatranje svakog elementa posebno omogu ava: y identifikaciju fundamentalnih aspekata uzajamnih veza izme u elemenata sistema i y utvr ivanje neophodnih parametara (masa, maseni i zapreminski protok, zapremina, nasipna gustina, morfolo ki, elementarni i frakcioni sastav i dr.) koji omogu avaju in enjerima komparaciju, analizu i izbor (evaluaciju) pojedinih ili kompleksnih sistema za tretman otpada.

NASTAJANJE OTPADA PRIVREMENO ODLAGANJE SAKUPLJANJE TRANSFER I TRANSPORT

PRERADA I KORI

ENJE

KONA NO ODLAGANJE

Slika 1. - Elementi sistema upravljanja vrstim komunalnim otpadom [20] Nastajanje otpada je faza u kojoj odre eni materijal prestane da slu i svojoj svrsi i postane balast korisniku. Privremeno odlaganje je faza odbacivanja kori enog materijala, koja se sastoji od rukovanja, odlaganja i eventualne prerade (sortiranje ili neka druga operacija na mestu nastajanja). Sakupljanje predstavija operaciju u kojoj nadle ne slu be ili sami gra ani odnose privremeno odlo eni otpad na dalju preradu ili kona no odlaganje. Prerada je najslo enija operacija sistema i sastoji se od sortiranja, pripreme, prerade (recikliranja) i ponovnog kori enja. Kona no odlaganje je poslednja faza sistema, pri emu se mo e odlagati osta tak od prerade ili po etni otpad. Kona no odlaganje podrazumeva i eventualnu eksploataciju odlo enog otpada (deponijski gas). Danas se u svetu koristi nekoliko postupaka za uklanjanje i iskori enje otpada, iji se udeo menja iz godine u godinu u korist postupaka recikliranja ali su termi ki postupci i dalje veoma zastupIjeni [26].

3.1 Osnove recikliranjaNastao i sakupIjen otpad se dalje mo e ukloniti, pri emu postupci uklanjanja otpada treba da obezbede optimalnu za titu ivotne sredine, kako sa aspekta kru enja materijala u prirodi, tako i sa aspekta zaga enja sredine.6

Sve metode uklanjanja se mogu podeliti na: y utilizacione postupke, kojima je cilj maksimalno iskori enje energije i sirovin a iz otpada (Slika 2.), kao to su ponovno kori enje izdvojenih reciklabilnih materijala, kompostiranje, termi ka prerada sa iskori enjem toplote i sl., y likvidacione postupke, kojima je cilj eliminisanje celokupne mase otpada, bez iskori enja energije i sirovina.PONOVNO KORI ENJE PROIZVODA

1. ISKORI ENJE MATERIJALA

VRA ANJE SEKUNDARNIH SIROVINA U PROIZVODNI PROCES KORI ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA U DRUGIM PROCESIMA ZA

2. ISKORI ENJE ENERGIJE

ISKORI ENJE TOPLOTE SAGOREVANJA OTPADA GREJANJE I PROIZVODNJU ELEKTRI NE ENERGIJE

TRANSFORMACIJA OTPADA U GORIVO PROCESIMA: PIROLIZE, LIKVEFAKCIJE, GASIFI KACIJE I FERMENTACIJ E KORI ENJE DEPONIJSKOG GASA PROIZVODNJU ELEKTRI NE ENERGIJE OTKOPAVANJE DEPONIJA RADI ISKORI SIROVINA ZA GREJANJE I

3. ISKORI ENJE DEPONIJA

ENJA SEKUNDARNIH

Slika 2. Mogu nosti prerade otpada uz iskori

enje energije i sirovina [24]

Za ponovno kori enje materijala i energije doma a i me unarodna stru na javnost koristi naziv recikliranje. Recikliranje otpada koristi se, osim iz razloga za tite ivotne sredine, u slu aju da jedan od narednih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa: y cena sirovine kao rezultat udaljenosti izvora ili deficitarnosti sirovina i y cena uklanjanja otpada, u zavisnosti od karaktera otpada, mesta i na ina stvaranja, kao i propisa vezanih za uklanjanje i uni tavanje otpada. Materijali sa visokom cenom (zlato, srebro, platina, bakar), podvrgavaju se recikla i, s obzirom da su tro kovi recikla e ni i od tro kova primarne proizvodnje. ivotinjski i sli an otpad, relativno niske vrednosti, se naj e e prera uju kada je cena uni tavanja visoka a iz razloga za tite ivotne sredine ( irenje zaraza, neprijatni mirisi , itd.) ili nedostatka prostora za izgradnju ure enih deponija. Tabela 3. Koristi od zamene primarnih sirovina sekundarnim (% smanjenja) [7] MATERIJAL KORIST Papir Staklo elik U teda energije (%) 74 32 74 Smanjeno zaga enje vazduha (%) 74 20 85 Smanjeno zaga enje vode (%) 35 76 Smanjeno stvaranje kabastog otpada (%) 80 97 Smanjena potro nja vode (%) 58 50 40 Koristi od uvo enja sekundarnih sirovina u proizvodnju prikazane su u tabeli 3 [7].

7

3.2 Rukovanje, odlaganje i tretman otpada na mestu izvoraRukovanje, odlaganje (izbacivanje) i tretman otpada na izvoru pre sakupljanja je drugi od est funkcionalnih elemenata u siste mu upravljanja otpado m. Rukovanje na mestu nastanka otpada predstavlja izno enje otpada ( vrstog i te nog) iz privrednih, neprivrednih i komunalnih objekata kori enjem posuda za otpad i plasti nih vre a, i odlaganje u odgovaraju e ve e posude. Te posude se koriste za odlaganje otpada pre organizovanog sakupljanja i odno enja. Elementi koji se moraju razmatrati pri izboru posuda su: y tip posude koja se koristi, y lokacija posude, y esteti nost i bezbednost po okolinu i ljudsko zdravlje, y na in odno enja. Naj e e kori ene posude za odlaganje otpada u svetu i kod nas prikazan e su u tabeli 4.

Tabela 4. Tipovi i dimenzije naj e e kori enih posuda (kontejnera) za odlaganje vrstog komunalnog otpada na mestu nastajanja [20] Tip Opseg kapaciteta (srednje vrednosti) Plasti ni, metalni 16 40 (28) l Plasti ni, metalni 75 150 (120) l Plasti ni, metalni 75 250 (120) l Za otpadni papir 75 210 (120) l Plasti ne vre e Srednjeg kapaciteta 0,75 9 (3) m3 Velikog kapaciteta - otvoreni 9 38 (27) m3 Velikog kapaciteta sa ure ajima za sabijanje 15 30 (23) m3 Pokretni otvoreni i zatvoreni sa i bez 15 38 (27) m3 ure aja za sabijanje Plasti ne polietilenske kese se obi no izra uju od folije debljine 40 m. a papirne kese od dvostrukog sloja papira sa za titnim plasti nim slojem sa unutra nje strane ("natron" vre e), da bi se izbeglo vla enje. Plasti ne i papirne kese imaju niz prednosti: jednokratna upotreba, mala mogu nost rasipanja materijala, lako se sakupljaju, utovaruju i transportuju, pri emu su plasti ne kese pogodnije od papirnih. Me utim, zbog lakog cepanja i ne mogu nosti ponovnog kori enja, potrebno ih je e e odnositi, ime se pove avaju tro kovi sakupljanja. Lokacija posude zavisi od raspolo ivog prostora u blizini stambenih i kome rcijalnih objekata. U savremenijim objektima, obi no je predvi en prostor za sme taj posuda (kontejnera). Eventualna obrada otpada na mestu nastajanja podrazumeva: y kori enje otpada sa ili bez separacije korisnih materijala, y smanjenje zapremine otpada, y druge fizi ke postupke. Naj e i postupak kori enja otpada u doma instvima (privatne ku e) je sagorevanje, a u ve im komercijalnim i industrijskim objektima ru no izdvajanje i smanjenje zapremine.8

U velikom broju zemalja, proces organizovanog recikliranja otpada doveo je do razvoja novih tipova posuda za privremeno odlaganje. Na taj na in gra ani su u situaciji da sami razdvajaju pojedine vrste reciklabilnih otpadaka (baterije, belo, zeleno i braon staklo, novinsku i drugu vrstu hartije, metale, otpatke pripreme i spremanja hrane, razne vrste ambala e). Na taj na in se skra uje put otpada do ponovnog kori enja, uz smanjenje tro kova naknadne sepa racije i pove anja kvaliteta recikliranih materijala i proizvoda. Tro kovi proizvodnje i eksploatacije ovih posuda su vi i nego u slu aju konve ncionalnih ali je ceo sistem sakupljanja zna ajno isplativiji. Investicioni i tro kovi odr avanja obi nih i specijalnih posuda su dati u tabeli 5. Tabela 5. Investicioni i tro kovi odr avanja obi nih i s pecijalnih posuda za otpad Zapremina posude (l) Investicioni tro kovi (/komad) Odr avanje (/godi nje) 120 36 - 46 78 240 39 - 54 7 - 10 1100 360 - 410 49 - 80 1000 - 4000 334 - 1207 75 - 270 Napomena: U godi nje tro kove odr avanja nije ura unata taksa od 13 % [10].

3.3 Sakupljanje vrstog komunalnog otpadaSakupljanje otpada zavisi od: y tipa opreme za privremeno odlagan je i sakupljanje; y tipa sistema sakupljanja i y op te metodologije sakupljanja otpada. to se ti e sistema sakupljanja, danas postoje pokretni i nepokretni sistem i sakupljanja vrstog komunalnog otpada. Sistem sakupljanja kojim se posude za privremeno odlaganje otpada odvoze do mesta za obradu, dalji transfer ili deponovanje a zatim vra aju na sopstvenu ili drugu lokaciju naziva se pokretni sistem sakupljanja. Sakuplja je odgovoran za prevoz vozila, uto var, istovar i pra njenje posuda na mestu za preradu ili odlaganje. U zavisnosti od vrste posude, a radi smanjenja optere enja i opasnosti, n a ovim poslovima uposleno je vi e radnika za opslu ivanje. U svetu, a ponegde i kod nas, postoji tri tipa pokretno g sistema sakupljanja. Njihove standardne nazive, kori ene u svetu, veoma je te ko prilagoditi na em jeziku. Mogu biti otvoreni i zatvoreni, sa ili bez ure aja za sabijanje otpada. To su: 1. tzv. "hoist-track" siste m (posude trapezoidnog oblika, koj e se podi u na asiju kamiona za transport); zapremine 2 - 9 m3, nepogodni za kabast i otpad; 2. tzv. "tilt-frame" sistem (posude pravougaonog oblika sa visokim zatvorenim ivicama, sa ili bez poklopca, sli ni prikolicama na asiji kamiona); zapremine 8 40 m3, veoma pogodni za sve lokacije na kojima velika masa vrstog otpada nastaje za relativno kratko vreme; 3. tzv. "truck-tractor" sistem (posude sli ne prethodno navedenim); zapremine 10 30 m3, posebno pogod an za sakupljanje te kih, te ljivih i kabastih otpadaka (pesak, drvo, metalni opil jci, gra evinski otpad). Pokretni objekata, sabijanje sme ta u sistem se naj e e koristi u okviru veiikih kome rcijalnih i industrijskih u kojima se predvi eni veliki kontejneri, u sklopu kojih se nalaze i ure aji za otpada (kompaktori). Kompaktorima se otpad sabija u posude ili balira i posebne posude.9

Kada se koriste manje posude i vre e za privremeno odlaganje otpada, koje se zatim prazne ili utovaruju u posebna vozila za transport, c elokupni sistem se naziva nepokretni ili stacionarni sistem za sakupljanje vrstog komunalnog otpada . Vozila za sakupljanje kru e od jedne do druge lokacije za sakupljanje po posebno odre enoj ruti. Po dolasku na zadatu lokaciju, posu de se prazne u vozila, pri emu se razIikllje manuelni i automatizovani sistem pra njenja. Savremena vozila su opremljena ure ajima za sabijanje utovar enog otpada. Sabijanjem otpada se nasipna gustina otpa da mo e pove ati i vi e od deset puta (od 100 na 1700 kg/m 3), pri emu su pritisci sabijanja od 4000 do 25000 kPa [10]. Presovanje i briketiran je zna ajno pobolj ava karakteristike posto je ih sistema za uklanjanje otpada. Ovaj postupak obezbe uje bolje iskori avanje svih kapaciteta transporta, izbegava se dodatna prerada, a otpad se mo e efikasno sagorevati. Vrsta vozila za sakupljan je i transport zavisi od karakteristika otpadaka i rastojanja do sabirnog centra. Savremene ten dencije separacije na izvoru, zahtevaju primenu specijalnih vozila, ko ja bi u svom sastavu imala posebne o deljke za pojedine komponente otpada. Ko d nekih vozila sabijanje nije mogu e za vreme kretanja, jer se mehanizam za sabijanje pokre e motorom za pokretanje vozila. Iz tog razloga danas se naj e e koriste vozila sa dva nez avisna motora: jedan za sabijanje otpada a drugi za kretanje vozila, ime se pove ava rentabilnost rada pri sakupljanju otpada . Posebno interesantan na in sakupljanja i odno enja reciklabilnog a posebno opasnog komunalnog otpada koji je prihvatljiv sa stanovi ta ekonomije i za tite ivotne sredine je sakupljanje od strane gra ana.

3.4 Transport sakupljenog vrstog komunalnog otpadaTransfer i transport otpada podrazumeva opremu i ure aje za pretovar otpada iz manjih vozila i posuda za s akupljanje otpada, u veIike sabirne posude i njihov transport do lokacije za preradu ili kona no odlaganje. Transfer i transport postaju neophodni kada zbog velikog rastojanja izme u lokacije nastajanja otpada i lokacije kori enja ili trajnog odlaganja di rektan transport vozilima za sakupljanje p ostaje ekonomski neprihvatljiv. Osnova postupaka pretovara i daljeg transporta je mesto za pretovar, koje zavisi od tipa pretovara, zahtevanog kapaciteta pretovara, raspolo ive opreme i propisa o za titi ivotne sredine. Otpad se mo e direktno pretovarati u ve e sisteme za dalji transport, odlagati i po potrebi dalje transportovati ili se mogu kombinovati navedeni postupci. Za dalji transport otpada koriste se motorna vozila (kamioni), eleznica, re ni i pomorski transport. Pri transportu motornim vozilima, neophodno je zadovoljiti sled e e zahteve: y otpad se mora transportovati uz minimalne tro kove, y otpad mora biti za ti en tokom transporta, y vozila moraju biti tako pr ojektovana da se mogu kretati savremen im saobra ajnicama (autoputevi i s l.), y kapacitet ne sme do i u suprotnost sa dozvoljenom nosivo u vozila, y postupci koji se koriste za utovar i istovar vozila moraju biti jednostavni i bezbedni. Za prevoz otpada na ve a rastojanja najekonomi niji je elezni ki transport. Pri tome10

minimalno rastoja nje ne sme biti manje od 150 km a minimalna masa otpada transportovana u toku jednog dana 1000 t. Vagoni za transport se ne smeju koristiti za prevoz drugih materijala. Cena prevoza u oba smera (pun -prazan), na rastojanju do 160 km, ne treba da prelazi 4 USD/t, a na rastojanju do 320 km 4,65 USD/t. Transport brodovima se primenjuje u malom broju oblasti, obi no pri trgovini otpadom izme u dve zemlje. Cena prevoza je relativno niska i iznosi 2,3 USD/t pri prevozu u oba smera na 32 km i 3, 7 USD/t pri prevozu na 320 km [10].

3.5 Sortiranje otpadaSekundarne sirovine se mogu sortirati prema morfolo kom sastavu (npr. crni i obojeni metali) ili po drugim kriterijumima (npr. vrsti hartije, kvaIitetu plasti nih masa, boji stakla, itd.). U postupku recikliranja poseban zna aj ima klasifikacija materijala i u tu svrhu se koriste razli iti postupci: vizuelni, magnetno ispitivanje materijala, promena boje materijala pri dejstvu kiseline, mikroskopske analize, sposobnost re zanja, sagorevanje (boja plamena, pepeo, itd.). Kao osnovna operacija u procesu recikliranja izvodi se postupak separacije materijala. Ru no sortiranje predstavlja najstariji tip separacije. Dana nji sistemi ru nog sortiranja podrazumevaju kretanje materijala na pokretnim trakama, pri emu se za izdvajanje komponenti na bazi gvoz a koriste magneti. Efikasnost i tro kovi ovakvog sortiranja dati su u tabeli 6 [10].Tabela 6. Ru no sortiranja vrstog komunalnog otpada [10] Izdvojena koli ina Tro kovi separacije Materijal (t/radnik/dan) (USD/t) Novine 2,25 16,34 Me ani papir 4,50 16,48 Tekstil 1,50 22,11 Metali 3,00 13,45 Staklo 3,00 13,45

Iz navedenih razloga, ru no sortiranje se kao postupak zadr ao jo samo na mestima nastajanja otpada. Da bi se ostvarila racionalnija prerada i ve e iskori enje otpada, potrebno je, ili pove ati cenu gotovih materijala (poreskim sistemom) ili uvo enjem mehanizacije i automati zacije procesa sniziti tro kovi postupka prerade [10]. U postupku mehani kog sortiranja vrstog komunalnog otpada razlikuju se slede i postupci: y mehani ko vizuelno odabiranje, y sortiranje izme anog i usitnjenog otpada magnetnim, elektrostati kim, elektrodinami kim ili aerodinami kim silama, pri emu se materijali odvajaju jedan za drugim, y sortiranje materijala po komadima, sve dok se ne postigne dovoljan stepen jednorodnosti, ili dok sav dovedeni otpad ne bude sortiran po najboljim kategorijama. Me utim, najefikasniji a time ujedno i najrentabilniji postupak sakupljanja i prerade ve izme anog otpada predstavlja postupak centralnog sortiranja. Gradske komunalne slu be organizuju sakupljanje otpada i transportuju ga u centralnu obradnu stani cu, u okviru koje je instalir an siste m za sortiranje (od ru nog do potpuno automatizovanog). Pri automatskom sortiranju se za kriterijum klasifikacije koristi srednje kolebanje11

vrednosti inercionih, elektri nih i drugih karakteristika materijala, uz kori postupka prosejavanja.

enje

Sita mogu biti pokretna i nepokretna, ravna i cilindri na, horizontalna i kosa. Na j e e se koriste ravna nepokretna sita, pokretna sita, dobo asta sita, vibraciona sita, sita sa tegovima i vibraciona (inerciona i elektromagnetna). U ovim ure ajima se izdvajaju materijali dimenzija 0,4 - 100 mm. U procesu sortiranja koji se obavlja pretvaranjem komponenata otpada u vlaknastu masu, otpad se iz transportnih posuda prebacuje na konvejere i odvodi u izdvaja vlakana, u kome se pretvara u meku izdrobljenu masu (otpaci hrane, papir, ve ta ki materijaliplastika, staklo, drvena masa, li e), i dalje drobi i melje. Te i metalni predmeti izdvajaju se gravitacionim izdvaja ima. estice stakla, peska i sli nih sitnih materijala izdvajaju se u ciklonu. Mulj iz ciklona sadr i 75% stakla, peska, plastike i metala. Ostatak se centrifugira prolazi kroz selekciju. Nastala vlakna se su e i pakuju a ostatak sagoreva. Sistemi sortiranja produkata sagorevanja ( vrsti ostatak) zasnovani su na prosejavanju, daljem mlevenju i izdvajanju materijala magnetnim separatorima. Produkti sagorevanja predstavljaju vla nu masu metala, stakla, ljake, mineralnih soli, ugljenisanog papira , itd. Istra ivanja vr ena od strane Ma inskog fakulteta u Beogradu [1] pokazuju da su ovakvi postupci izdvajanja sekundarnih sirovina ostvarivi i u na im uslovima. Pri magnetnoj i elektromehanikoj separaciji, ferozni metali se odvajaju magnetima a aluminijum vrtlo nim elektri nim strujama [11]. Posle odvajanja metala staklo se izdvaja elektrostati kom separacijom. Organski i drugi lak i otpad izdvaja se vazdu nom separacijom, vibriraju im i rotacionim vazdu nim strujama. Procesi drobljenja i usitnjavanja nekad se koris te pre a nekad posle postupaka separaci je, u zavisnosti od samog postupka. Za krupno usitnjavanje primenjuju se eljusne i konusne drobilice, u kojima se usitnjavaju komadi materijala koji nisu krupniji od 1500 mm. Pri tome se dobijaju komadi dimenzija 100 - 300 mm. Posle krupnog usitnjavanja materijali se esto podvrgavaju daljem usitnjavanju u drobilicama za srednje i fino drobljenje. U ovakvim drobilicama se usitnjavaju komadi do dimenzija od 10 do 12 mm. Za srednje i fino drobljenje koriste se val j aste, centrifugalnoudarne i konusne drobilice. U dobo astim i prstenastim mlinovima, koji se prete no upotrebljavaju za fino usitnjavanje, komadi materijala dimenzija od 2 do 10 mm se melju do veli ine estica od 2 do 0,075 mm. Za veoma fino usitnjavanje (dimenzija od 0,0750,0001 mm) koriste se vibracioni i strujni mlinovi. Za razIiku od postupaka prosejavanja, za veoma sitne materijale, dimenzija od 5 do 0,5 mm i sitnije, koriste se razli ite vrste klasifikatora (izdvaja a). Ovi ure aji mogu biti mehani ki i pneumatski. Od mehani kih klasifikatora najpoznatiji su ine rcioni, spiralni, kutijasti, konusni a za izdvajanje metala - magnetni klasifikator. U pneumatskim separatorima, koji rade u otvorenom ili zatvorenom ciklusu sa ure ajima za suvo usitnjavanje, izdvajanje vrstih materijala se izvodi usled razli itih brzina talo enja estica razli itih dimenzija u struji gasa u polju centrifugalnih sila ili sile Zemljine te e. Dele se na proto ne i cirkulacione. Proto ni separatori slu e za izdvajanje estica dimenzija 150 do 200 m a finija separacija (30 do 60 ) posti e se u izdvaja ima sa prinudnim obrtanjem kola sa skretnim lopaticama. Kod pneumatskih cirkulacionih izdvaja a struja gasa (vazduha) cirkuli e unutar separatora i ne odvodi se u okolinu. Ispunjavaju i12

istovremeno funkciju klasifikatora, ventilatora i ciklona, ovaj izdvaja je u pore enju sa prethodnim ure ajima, kompaktniji i ima manje gubitke energije. Veoma va nu komponentu sistema ine ure aji za transport materijala u okviru samog postrojenja. Prema vrsti obavljenih operacija, transportni ure aji se mogu podeliti na: 1) Dizali ne ma ine i ure aje (mosne i jedno inske dizalice, konzolne dizalice i podiza e. 2) Ure aje neprekiduog transporta; 3) Mobilne transportne ure aje. Trakasti transporteri se koriste za transport rastresitog i komadnog materijala, po horizontalnom i nagnutom putu. Traka transportera mo e biti gumirana ili eIi na. Za dizanje materijala na ve e visine nisu pogodni trakasti transporteri, pa se koriste kofi asti. Na postrojenjima se esto koriste i plo asti, pu ni i valjkasti transporteri, konvejeri podnog transporta i vise i konvejeri. Od mobilnih ure aja koriste se auto dizalice (nosivosti od 1,5 do 5t), ru na i elektri na kolica (800 - 3000 kg).

3.6 Ponovno kori

enje reciklabilnih materijala

Pri razmatranju strategije i efekata recikliranja otpada, potrebno je imati u vidu dve mogu nosti: konvencionalno (klasi no) recikliranje i "novo" recikliranje. Konvencionalno recikliranje je proces poznat veoma dugi niz godina, posebno u industriji obojenih metala. Me utim, kako je prema raspolo ivim podacima, osnovni cilj ovog oblika kori enja otpadnih materijala profit a ne i za tita ivotne sredine, neophodno je bilo razviti efik asniji i bezbedniji postupak. "Novo" (dopunsko) recikliranje uvodi se radi potpune za tite ivotne sredine. Njegov primarni cilj je maksimalno mogu a regeneracija otpadnih materijala, uz maksimalno smanjenje deponi ja, rekultivacijom degradiranog zemlji ta. Tro kovi nastali potpunijim postupkom za tite ivotne sredine pokrivaju se kori enjem izdvojenih reciklabilnih materijala. Posle separacije otpada, izdvojeni reciklabilni materijali transportuju se do fabrika u kojima se prera uju. Danas se skoro svi otpadni materijali mogu ponovo koristiti, pri emu su sa stanovi ta ekonomije i za tite ivotne sredine najinteresantniji metali , staklo, papir i ve ta ki materijali. Tako e se veoma mnogo se koristi i otpad organskog porekla i gra evinski otpad. 3.6.1 Ponovno kori enje metala Od velikog broja metala, u vrstim otpacima se naj e e javlja aluminijum i elik a esto su prisutni i bakar, olovo i cink. Proizvodnja i potro nja ovih metala raste iz godin e u godinu, pri emu se pove avaju tro kovi eksploatacije i prerade ruda, zbog rasta cene energije [2]. Iz tog razloga u razvijenim zemljama je veoma zastupljen postupak ponovnog kori enja otpadnih metala u primarnoj proizvodnji. Proizvodnja aluminijuma spada u vrlo intenzivne energetske procese. Prema relevantnim podacima, potro nja energije pri proizvodnji jedne tone aluminijuma iz osnovnog materijala (rude) iznosi 208 - 313 GJ. U literaturnim izvorima nije diskutovano o vrsti u te ene enegije (toplotna, elektri na i sl.). Kada se umesto boksita, kao osnovne rude, koristi aluminijumski otpad, mo e se u tedeti i do 95 % energije. Ilustracije radi, recikliranjem jedne ambala ne konzerve, mase 370 g (12 unci), u tedi se 168 g goriva (tj. pola konzerve) [2]. Iz tih razloga je, samo u 1987. godini u SAD, reciklirano 50,5% aluminijumskih konzervi, to je iznosilo 36,6 milijardi komada, tj. 65000013

tona. Industrija aluminijuma u SAD je te godine reciklirala milion tona aluminijuma, kako iz vrstog komunalnog, tako i iz industrijskog otpada. Prema australijskim podacima, za proizvodnju jedne tone aluminijumskih konzervi energetski utro ak iznosi 400 - 450 GJ. S druge strane, za proizvodnju jedne tone aluminijuma potrebno je 590000 aluminijumskih konzervi. Aluminijumski otpad se mora sakupiti, sortirati, balirati i transportovati do topionice. U topionicama se balirani aluminijumski otpad topi i izra uju se aluminijumske ingote. Za sve ove potrebe tro i se pribli no 20 GJ/toni aluminijuma. To zna i da se prilikom kori enja otpadnog aluminijuma tedi 180 - 290 GJ/toni to odgovara masi od 4,5 7,2 t mazuta/t aluminijuma [2,19]. Sekundarne sirovine na bazi olo va su stari akumulatori, delovi iz grafi ke industrije, islu eni elementi namenske industrije a na bazi kadmijuma Ni-Cd baterije i lako topive legure. Inostrana iskustva pokazuju da je mogu e reciklirati vi e od 50% otpada sa udelom olova, kao i vi e od 40% kadmijumskih baterija [29]. Osim crnih i obojenih , veoma je zna ajno i izdvajanje i kori enje plemenitih metala (srebro, zlato, platina). Ovi metali se javljaju u vidu karta pri izradi nakita, kao delovi elektronskih ure aja, u otpadnom filmskom materijalu i sl. Procenjuje se da se u Srbiji samo iz juvelirske industrije mo e dobiti 160 - 200 kg zlata godi nje, iz odba enih elektronskih ure aja mo e dobiti 2 kg zlata a iz starih filmova oko 13 kg srebra [2].3.6.2 Ponovno kori enje otpadnog papira

Papir je najzastupljeniji reciklabilni materijal u vrstom komunalnom otpadu. Maseni udeo papira u komunalnom otpadu zavisi od stepena razvijenosti pojedine zemlje (regiona), s tim da se sa pove anjem ekonomske mo i pove ava i njegov udeo (SAD 41%, Japan 42,5%, Austrija 33,6 %). Nivo recikliranja papira u svetu je: Japan 48 ,2%, SAD 27%, vedska i Holandija 55%, Danska 30%. U zavisnosti od vrste, papir se mo e reciklirati od 5 do 20 puta. U teda energije zavisi od kvaliteta otpadnog papira i utro ka energije u procesu i enja otpadnog papira. Prema me unarodnim podacima, za proizvodnju nebeljenog papira potrebno je izme u 80 i 100 GJ energije. Za beljenje papira tro i se dodatnih 13 GJ/toni. Proizvodnjom papira iz otpadnog papira umesto od celuloz nog vlakna tedi se i do 70% energije, tj. 56 - 70 GJ/toni. Ova energija odgovara masi od 1,4 1,75 t mazuta/t papira [10]. Za grad od milion stanovnika to zna i da se dnevno mo e sakupiti pribli no 140 t otpadnog papira, od koga se nakon prerade mo e dobiti 28 - 56 t novog papira, tj. ostvariti energetska u teda ekvivalentna masi od 40 - 80 t mazuta na dan.3.6.3 Ponovno kori enje stakla

Staklo je karakteristi no po visokom utro ku energije pri proizvodnji iz osnovnih sirovina: peska i kausti ne sode. Recikliranje je jednostavno ali zahteva odre eni utro ak energije. Proces zapo inje sakupljanjem staklene ambala e i razdvajanjem otpadnog stakla po boji. Zatim se stakleni kr usitnjava i me a sa primarnom sirovinom (u odgovaraju oj razmeri), a zatim topi, pri emu nastaje staklena masa. Prema podacima iz Zapadne Australi je, primenom staklenog kr a podsti e se u teda energije i do 40 %. Ovo je ekstremno visoka u teda, nastala izuzetno visokim tro kovima u nabavci primarne sirovine. Uobi ajena potro nja energije za proizvodnju jedne tone stakla iz osnovne sirovine iznosi 16 - 17 GJ, pri emu se kori enjem staklenog kr a obi no tedi14

oko 5 % energije, ili 0.8 - 0.85 GJ/toni. Ova energija je ekvivalentna masi od 20 kg mazuta. Podaci ameri kog instituta za staklenu ambala u pokazuju da se za svakih 10% lomljenog stakla uba enog u primarnu sirovinu u tedi 2,5% energije, pri emu ne treba ra unati na kori enje 100% otpadnog kr a. Naravno, najve e u tede se posti u ponovnim kori enjem (punjenjem) staklene ambala e. Me unarodne studije pokazuju da povratna staklena fla a, kada se upotrebi osam i vi e puta u tedi energije vi e nego bilo koja druga posuda, uklju uju i i reciklirane [11]. Ponovnim kori enjem obuhvata se staklena ambala a od 1 I (fla e za vino, mineralnu vodu i druge osve avaju e napitke), od 0,5 I (pivo), 0,25 I (sokovi). U tom slu aju tro i se samo neznatna energija na sakupljanje i pranje celih fla a i druge ambala e. Istra ivanja obavljena u SAD pokazuju da je kori enjem povratnih fla a cena gaziranih pi a ni a za 20 - 30 % u odnosu na pi a u fla ama za jednokratnu upotrebu.3.6.4 Ponovno kori enje ve ta kih materijala

Uporedo sa pove anjem ivotnog standarda u ve em delu sveta, raste i procenat u e a plasti nog otpada (ve ta kih materijala) u vrstom komunalnom otpadu. Njegovim izdvajanjem i recikliranjem posti e se zna ajna za tita ivotne sredine, zbog zna ajnog udela hlora u otpadu. Zbog svojih negativnih osobina (nerazgradljivost, visok udeo hlora i sl.) esto se naziva "belo zaga enje". Prilikom deponovanja u zemlji tu se talo i i ne razgra uje, tako da vremenom dolazi u tela biljaka. Za priozvodnju 1 t polietilena iz sirovina tro i se 114,76 GJ/t, a iz sekundarne sirovine 14,05 GJ/t. Preostali otpad, oslobo en ve ta kih materijala, mo e se bezbednije sagorevati. Efikasno recikliranje je veoma ote ano injenicom da se mora vr iti sortiranje (uglavnom ru no) svake komponente vesta kog materijala - plastike. Za razliku od polietilena i polipropilena koji se mogu razdvojiti, to nije slu aj sa me avinom PVC-a i polistirola. Iz tog razloga, u velikom broju zemalja obavezno je obele avanje vrste ve ta kog materijala na ambala i, uz obavezno vra anje dela ambala e na novo punjenje i ograni enje kori enja PVC ambala e. Mogu nost ponovnog kori enja ambala e od ve ta kih materijala je 10 do 15 puta. Stepen recikla e ambala e na bazi ve ta klih materijala, danas u svetu iznosi i do 30% [2]. Otpadni ve ta ki materijali, s obzirom da su nastali preradom nafte, mogu se ko ristiti za dobijanje te nih goriva (benzini i dizel gorivo). Kataliti ki postupak se odvija pri atmosferskom pritisku i na temperaturi 350 - 390 0C u potpuno zatvorenim reaktorima. Analize su pokazale da se dobijena goriva ne razlikuju po svojim radnim karakteristikama od standardnih benzina i da sagorevaju bez emisije mirisa i dima. Za razliku od standardnih goriva, oslobo eni su udela sumpora i ol ova. Od 1 tone opranih otpadnih ve ta kih materijala mo e se dobiti 375 kg benzina i 375 kg dizel goriva, pri emu je ist profit 108 USD. Ovaj postupak je pogodan i za druge otpadne materijale kao to su ulja, maziva, goriva, ulja za ishranu [10]. Ve ta ki materijali i predmeti dobijeni recikliranjem imaju izuzetno dobre mehani ke osobine i koriste se u gra evinarstvu (ograde, plo e, cevovodi, name taj, zavrtnjevi), poljoprivredi, kao pribor za ribolov, za ambala u [23]. Otpadna plastika se mo e prera ivati na vi e na ina, relativno jednostavnim postupcima (Slika 3.), pri emu su osnovne operacije sakupljanje otpadnih ve ta kih materijala, transport u centar za recikliranje, sortiranje, pranje, su enje, prerada, granulisanje, dobijanje eljenog proizvoda i prodaja.15

OTPADNA PLASTIKA DROBLJENJE PRANJE SU ENJE EKSTRUDIRANJE HLA ENJE PALETIZACIJA RECIKLIRANE FOLIJE RECIKLIRANE PALETE

Slika 3. ema prerade otpadnih ve ta kih materijala - plastike (filmovi, plo e) [23] Stare automobilske gume je mogu e sabijati uz zagrevanje izme u dva valjka. Tako omek anu gumu mogu e je dodavati sve em kau uku za izradu novih materijala. Trenutno je u svetu veoma zastupljen metod r ecikliranja pri kome nastaju granule razli itih dimenzija (0 - 12 mm). Granule se primenjuju pri izradi sportskih terena, kao dodatak asfaltu, kao podsloj za travnate povr ine, itd. Automobilske gume se mogu uspe no koristiti i za sagorevanje u pe ima za proizvodnju cementnog klinkera [14].3.6.5 Kori enje drugih materijala

Gra evinski otpad i otpad od ru enja je zajedni ki naziv za me avinu koju ine, u najve em delu, vrsti materijali kao to su betonski blokovi i komadi, cigle, kamen, staklo, drvo, sinteti ki materijali, crni i obojeni metali, malter i guma. Da bi se osigurala optimalnija upotreba vrstih materijala iz gra evinskog otpada, neophodno je selektivno razdvajanje, pakovanje i obrada materijala. Kabasti otpad se usitnjava drobljenjem. Ru nom separacijom odstranjuju se komadi i drveta, elika, ne isto a, korozije. Asfalt se ne raslojava. Za na e uslove posebno su zna ajni postupci uklanjanja tela uginulih ivotinja. Osnovne operacije su: prijem, skladi tenje i pripremna obrada, sterili zacija, su enje, odvajanje masti i izdvajanje produkta. Slo enost postupka uslovljava razmatranje na ina prerade i pre i avanja otpadnih voda i gasova iz pro cesa, kao i izolovanje svih skladi ta, me uskladi ta i ure aja, posebno u letnjim mes ecima. Visoka efikasnost rada ovakvih postrojenja neophodna je i zbog dobijanja ivotinjske masti i bra nastih materijala koji se mogu koristiti za dalju industrijsku preradu. Svi navedeni postupci pokazuju da je, uz odre enu pripremu, razvoj i nabavku opreme, mogu e i u na oj zemlji uvesti pro cese separacije, kori enja i recikla e otpadnih materijala. Osim ovih postupaka postoji veliki broj drugih pro cesa u kojima se mogu koristiti i drugi materijali : drvo, ko a, tekstil i dr. Pre uvo enja bilo kog od ovih16

postupaka neophodno je izvr iti analizu morfolo kog sastava otpada, obezbediti odgovaraju i na in sakupljanja i transporta i izvr iti analizu isplativosti ovih radova. Tako e, za analizu isplativosti neophodno je poznavati nabavne i prodajne cene sekundarnih sirovina [7].3.6.6 Biolo ki procesi prerade vrstog komunalnog otpada

Biolo ki procesi prerade vrstog komunalnog otpada obuhvataju dobijanje komposta, metana (biogasa), razli itih vrsta alkohola i proteina. U biolo ke procese spadaju kompostiranje, digestiranje, fermenta cija. Kompost je materijal sli an humusu i koristi se u poljoprivredi. Proces mo e biti aerobni (bez prisustva kiseonika) i anaerobni (uz prisustvo kiseonika). Danas se naj e e koriste aerobni procesi na otvorenom ili u reaktorima. Postupak kompostiranja otpada obuhvata procese sortiranja (izdvajanje metala i drugih reciklabilnih materijala), usitnjavanja, stvaranja komposta i skladi tenje komposta. Pove ani udeo gume u otpadu produ ava vreme kompostiranja, to je nepovoljno. Za optimalno odvijanje procesa neophodno je ispuniti sled e e zahteve: y dimenzija materijala za kompostiranje: 25 - 75 mm [14,21], y prosejavanje i me anje: vreme kompostiranja se smanjuje prosejavanjem, pri emu se esto dodaje komunalni mulj a da bi se one mogu ilo su enje, kompost se me a na svakih 48 - 72 h u zavisnosti od udela vlage (za visoku vlagu i na 24 h), y vazduh za aeraciju: udeo kiseonika u vazduhu ne bi trebalo da prelazi 50%, pogotovu u mehani kim sistemima, y udeo kiseonika: 1,0 mg/(gh), pri 30C i masenom udelu vlage 45%, i 14 mg/(gh) pri 45C i masenom udelu vlage 56% [11], y maseni udeo vlage: 50 - 60%, pri emu za slamu 75 - 85%, drvo 75 - 90%, hartiju 55 - 65%, vrstog komunalnog otpada i stajsko ubrivo 55 - 65% [7,11,21], y temperatura: prema [14] 49 - 54 C za prvih nekoliko dana procesa i 54 - 60 C za dalji tok kompostiranja, a prema [11,21] 35 - 55 0C, y odnos C/N: 25 - 50, y pH vrednost: za spre avanje gubitka azota 8.5, za bakterije 6 - 7.5, i gljive 5.5 - 8, y kontrola patogenih mikroorganizama: po zavr enom kompostiranju neophodno je obaviti sterilizaciju na temperaturi 60 - 71 C tokom 24 h. Investicioni tro kovi postrojenja za ubrzano kompostiranje su 1,4 1,6 miliona USD za kapacitet prerade 100 - 400 t/dan, a pogonski tro kovi 6,94 7,56 USD/t otpada [14], odnosno 9 - 20 /t otpada [17]. Prema [27] investicioni tro kovi za postrojenje kapaciteta 231 t/dan iznosili su 11,2 miliona , a pogonski tro kovi 53 /t. Povr ina postojenja i prostora za skladi tenje estomese nog proizvedenog komposta, je 1-1,2 ha, za kapacitet 100 t/dan [14,17]. Za opslu ivanje postrojenja neophodna su 4 radnika, pri kapacitetu 30 t/dan, odnosno 17 radnika pri kapacitetu 250 t/dan, tj. pribli no 1 radnik po 10 t/dan [17]. U slu aju rada postrojenja za prirodno kompostiranje potrebne povr ine i broj zaposlenih su ve e. Za ekonomi an rad postrojenja minimaini kapacitet iznosi 20 t/dan za postrojenja za prirodno kompostiranje, odnosno 30 t/dan za postrojenje za ubrzano kompostiranje [17,27]. Postupak dobijanja biogasa je poznat u Kini i Indiji ve dugi niz godina, da bi se tek ezdesetih godina ovog veka, sa nastankom energetske krize, po eo primenjivati u Evropi17

i Americi. Anaerobno vrenje ini osnovu tehnolo kog procesa dobijanja biogasa i predstavlja proces truljenja organskih komponenata sad r anih u biomasi, na odre enoj temperaturi i bez prisustva vazduha. Kao osnovna sirovina za dobijanje biogasa koristi se stajnjak stoke sa poljoprivrednih gazdinstava. Osim biogasa, kao proizvod nastaje i ubrivo za poljoprivredu. Te ni stajnjak mo e biti te an ili polute an, s obzirom da se sastoji od ivotinjskih ekskremenata, ostataka hrane i te nosti od pranja staja a u zavisnosti od na ina gajenja stoke. Produkcija gasa zavisi i od vrste stoke, pri emu je prose an prinos biogasa po sto noj jedinici - usIovnom grlu (m3/danu): za krave muzare 0.85 - 1.55, goveda 0.51-1.02, svinje 0.9 - 3.97, ovce 0.28 - 0.96, konje 0.7 - 1.05 i pili e (brojIere) 1.53 - 2.86. Biogas se mo e dobiti i iz otpadnih voda fabrika alkohola, skroba, e era, prerade vo a i povr a, kanalizacionih voda (0.24 - 0.78 m3/kg organske suve komponente), stabljika kukuruza (0.51 m3/kg organske suve komponente), deteline i trave (0.45 - 0.56 m3/kg organske suve komponente) i sl. [6,18]. Biogas se sastoji od metana (55 70% zapreminski udeo), CO 2 (27 - 44%), vodonika (pribli no 1%), sumpor-vodonika (pribli no 3%) i azota. Donja toplotna mo biogasa iznosi 20 - 25 MJ/m3, a temperatura paljenja je 650 7500C. Relativno visoka toplotna mo ini ga interesantnim izvorom energije, pri emu se u svim oblastima primene pona a kao prirodni gas, ali su energetski rezultati koji se posti u uvek ne to ni i (koeficijenat korisnog dejstva pri zameni konvencionalnih goriva biogasom iznosi 0.4 - 0.7) [3,6]. Osim za zagrevanje vode u kotlovima (obi no na samim sto arskim farmama) i motorima sa unutra njim sagorevanjem, kori enje biogasa za dobijanje elektri ne energije postaje sve prihvatljivije sa stanovi ta ekonomije i za tite ivotne sredine. U praksi se nalazi ve i broj agregata za proizvo dnju elektri ne energije snage 80 - 350kW. Donja granica ekonomskog kori enja biogasa u proizvodnji elektri ne energije je pri snazi motora od 100 kW. Karakteristike titpi nog postrojenja instaliranog u vedskoj su [31]: y protok otpada: 30000 t fekalija i 5000 t organskog otpada godi nje iz klanice, y rezervoar otpada: zapremine 800 m3 (100 t/dan), y vreme pasterizacije: 1 h na temperaturi od 70C, y reaktor: zapremina 2250 m3; temperatura reakcije 38C, y protok gasa: 3000 - 4000 m3/dan, y proizvedena elektri na energija: 450 kW, y proizvedena toplota za grejanje: 636 kW (grejanje 350 stanova). Iz gasa nastalog u reaktoru se izdvaja H2S, a zatim se gas su i. Osu eni gas se gasovodom, dugim 2 km vodi u gasni motor za proizvodnju elektri ne energije. Deo gasa se me a sa prirodnim gasom i sagoreva u vrelovodnim kotlovima. Na osnovu ukupno procenjenog broja stoke u Republici Srbiji i mas e stajnjaka koja se proizvodi, godi nja produkcija gasa bi mogla iznositi pribli no 1.4 milijarde m3 gasa (pri 1.013.10 5 Pa i 0 0 C), to je ekvivalentno masi od 700000 t te nog goriva (nafte). S obzirom da se ne mo e prikupiti sa v nastali stajnjak i kako je u na im uslovima veoma prisutan pa nja ki na in uzgoja stoke, realna godi nja produkcija gasa bi mogla iznositi 260 miliona m 3 gasa, emu je ekivalentno 130000 t te nih goriva.

18

3.6.7 Termi ka prerada vrstog komunalnog otpada

Sve stro ije zakonske norme gra enja odr avanja ure enih deponija, te ko e pri pro irenju postoje ih i izboru novih lokacija, name u kori enje termi kih procesa u sklopu kompleksnog la nca postupaka uklanjanja vrstog komunalnog otpada. Eksperimentalna ispitivanja karakteristika vrstog komunalnog otpada iz na ih gradova, kao i inostrana iskustva, pokazuju da postoji odre eni udeo otpada koji se ne mo e reciklirati a mo e se ukloniti postupkom termi ke prerade sa iskori enjem toplote i pre i avanjem dimnih gasova. Pri analizama postupaka sagorevanja sme a usvaja se vrednost donje toplotne mo i 6000 - 12000 kJ/kg. Industrijski otpad imaju manji maseni udeo vlage (1 - 50%), pri emu je vrednost donje toplotne mo i 5000 - 30000 kJ/kg . Pri tome treba znati da [17]: y otpad koji proizvede 70 stanovnika o mogu ava grejanje jednom stanovniku, y termi ka prerada 1 t otpada stvara 1.5 - 2 t pare niskog pritiska (20 bar, 300C), y termi ka prerada 1 t otpada stvara 300 - 350 kWh elektri ne energije, y energetska vrednost 1 t otpada odgovara masi 150 -250 kg ekstra lakog goriva. Postupci prerade vrstog komunalnog otpada sa iskori enjem energije u cilju dobijanja tople (procesne) v ode i za proizvodnju elektri ne energije su: 1) Sagorevanje u cilju kori enja energije sad r ane u dimnim gasovima, 2) Piroliza-razgradnja otpada na visokim temperaturama u cilju dobijanja gasovitih, te nih i vrstih produkata, koji sad r e hemijsku energiju (gorivi gas, te no gorivo, polukoks, koks... ), 3) Gasifikacija-razgradnja otpada na visokim temperaturama u cilju dobijanja gasovitih, te nih i vrstih produkata, koji u sebi sadr e hemijsku energiju (gorivi gas, te no gorivo, polukoks, koks, ... ), pri emu se u reaktorski prostor, pored otpada, ubacuju vodena para, vazduh ili samo tehni ki kiseonik (zavisno ad postupka gasifikacije ). Da bi se otpad mogao iskoristiti kao go rivo, potrebno ga je prethodno pripremiti za proces sagorevanja. S obzirom da otpad sa dr i odre eni udeo komponenata koje predstavljaju sekundarne sirovine (papir, tekstil, metali, plasti ne mase i sl.), kao i nesagorive komponente, pre postupka sagorevanja potrebno je obaviti separaciju. Zato y y y y y savremena postrojenja za uklanjanje otpada sadr e: sistem za pregled i prethodnu separaciju otpada, siste m za usitnjavanje, siste m za magnetnu separaciju, siste m za prosejavanje, sistem za manipulaciju, transport otpada, izdvajanje materijala, pripremljenog ostatka za sagorevanje i drugih komponenata.

Posle izdvajanja sekundarnih sirovina, organskih (za postupak kompostiranja) i nesagorljivih komponenata, ostatak predvi en za sagorevanje ima vi u toplotnu mo , manju masu i zapreminu. Tak o pripremljen otpad se naziva gorivo od otpada . Tu me avinu treba razlikovati od ostatka dobijenog na osnovu efikasnih postupaka separacije na mestu izvora nastajanja o tpada. Preostali otpad iz procesa prima rne separacije nema svojstva povoljna za sagorevanje sa iskori enjem koli ine toplote i obi no se odla e na deponiju.19

Neophodne karakteristike pri analizi otpada kao goriva su: homo genost, promena sastava, frakciona analiza, spe cifi na povr ina, koeficijent provo enja toplote, temperatura paljenja i reaktivna sposobnost, mogu nost skladi tenja, nasipna gustina, udeo vlage i pepela, udeo isparljivih komponenata, go rnja i donja toplotna mo , ta ka topljenja pepela, hid rodinami ki otpor strujanju sloja i udeo zaga uju ih komponenata. Izlazne komponente iz procesa termi ke prerade zavise od karakteristika otpada na ulazu u proces, re enja reaktora i pogonskih uslova.ENERGIJA IZ OTPADA

TRANSFORMACIJA U DRUGA GORIVA ENERGIJA GORIVA OPREMA ZA SAGOREVANJE

OPREMA ZA SAGOREVANJE ENERGIJA IZLAZNIH GASOVA

ENERGIJA VRELE VODE ENERGIJA IZLAZNIH GASOVA IZMENJIVA TOPLOTE ENERGIJA PARE GENERATOR VODE VISOKE TEMPERATURE ENERGIJA TOPLE ILI VRELE VODE

ENERGIJA PARE

TURBINSKI GENERATOR ELEKTRI NA ENERGIJA

Slika 4. Mogu i na ini kori

enja energije iz otpada [23]

Energija iz otpada se mo e koristiti na vi e na ina, to je prikazano na slici 4 [23].3.6.8 Sagorevanje otpada

Sagorevanjem otpada raspolo iva hemijska energija, definisana toplotnom mo i, prevodi se u fizi ku energiju dimnih gasova definisanu temperaturom gasova. Postrojenja za sagorevanje vrstog komunalnog otpada sa iskori enjem toplote su po svojim karakteristikama sli na termoelektranama i toplanama. U zemljama EU danas se sagoreva, uz iskori enje toplote, aka 33% gradskog otpada, a u Japanu ak 73%, pri emu se broj postrojenja pove ava [24]. Sagorevanjem slame i kukuruzovine, u centralnoj Srbiji, mo e se zameniti 586500 t mazuta godi nje (93% kukuruzovine i 7% slame). Sada se kukuruzovina i slama koriste kao gorivo koje energetski zamenjuj e 234250 t mazuta ali u kotlovima koji imaju mali stepen korisnosti ( oko 50%). Zato u kotlarnicama na poljoprivrednim gazdinstvima treba sagorevati biomasu umesto te nih i gasovitih goriva [2,14,15,22]. Lo i ta za sagorevanje otpada mogu biti rotacione pe i, lo i ta sa re etkama, lo i ta sa fluidizovanim slojem i dr., pri emu se za odr avanje temperature iznad 850 0 C, pri sagorevanju otpada sa ve im masenim udelom vlage (iznad 50%), koristi dodatno te no ili gasovito gorivo ili tehni ki kiseonik. Prednost primene tehni kog kiseonika dolazi do izra aja pri vrednostima vi ka vazduha iznad 1.4 [24]. U me unarodnim20

komercijalnim postrojenjima za sagorevanje vrstog komunalnog otpada i pored stru nog i automatizovanog vo enja procesa, koeficijent vi ka vazduha kre e se u granicama 1.8 - 2.5. Tro kovi primene tehni kog kiseonika mogu biti 4 do 5 puta manji od tro kova primene dodatnog te nog goriva. Primenom te nog i gasovitog goriva pove ava se masa vla nih dimnih gasova (po jedinici mase sagorelog otpada), to dovodi do smanjenja termi kog stepena korisnosti postrojenja i pove anja investicionih i pogonskih tro kova ure aja za pre i avanje dimnih gasova. Osnovne karakteristike stranih postrojenja za sagorevanje vrstog komunalnog otpada sa iskori enjem toplote su date u tabeli 5 [4,46,47]: Tabela 5. Osnovne karakteristike st ranih postrojenja za sagorevanje vrstog komunalnog otpada sa iskori enjem toplote [4,46,47] Kapacitet postrojenja (t/dan) 10 - 500 Snaga lo i ta (MW) 10 - 200 Povr ina lo i ta (m 2 ) 10 - 100 Zapremina lo i ta (m 3 ) 50 - 2900 Temperatura u lo i tu ( 0 C) 800 - 1250 Pritisak u kotlu (bar) >11 Temperatura u kotlu ( 0 C) 190 - 550 Proizvodnja pare u kotlu (t/h) 8 150 Snaga turbine kotla (MW) 0.1 - 70 Mogu nosti jednog postrojenja za sagorevanje industrijskog otpada (Hd=12000 kJ/kg) i proizvodnju elektri ne energije, kapaciteta 1000 t/dan, prikazane su u tabeli 6. Na postrojenju je instaliran pa rni kotao. Tabela 6. Elektri na energija proizvedena na postrojenju za sagorevanje otpada [20] Karakteristika Vrednost Toplota oslobo ena sa gorevanjem (miliona kJ/h) 500 Toplota proizvedene pare (miliona kJ/h) 350 Proizvedena elektri na energija (kWh/dan) 737160 Potrebe postrojenja za elektri nom energijom (kWh/dan) - 44232 Gubici elektri ne energije (kWh/dan) - 36864 Neto isporu ena elektri na elektri na energija (kWh/dan) 656064 Stepen iskori en ja (%) 19.7 Investicioni i eksploatacioni tro kovi postrojenja za sagorevanje sme a sa iskori enjem toplote sli ni su tro kovima postrojenja za sagorevanje mrkih i lignitnih ugljeva (termoenergetski objekti) i prikazani su u referenci [14]. Procenjuje se da ovi tro kovi iznose 500000 /MW. Prema [27], investicioni tro kovi postrojenja za sagorevanje 86120 t/god iznosili su 28.7 miliona a pogonski tro kovi 80 /toni godi nje [11]. Neophodan broj zaposlenih je 8 za postrojenja kapaciteta 4-10 t/h a za ve e kapacitete 10-13. Personal ine in enjeri i radni ci na upravljanju i odr avanju kotlarnice i drugih objekata [17]. U zavisnosti od sastava vrstog komunalnog otpada i kvaliteta sagorevanja, u dimnim gasovima se nalazi odre ena masa zaga uju ih komponenata, koje se posebnim postupcima moraju izdvojiti iz dimnih gasova, pre ispu tanja u atmosferu.21

3.6.9 Deponovanje otpada i eksploatacija deponija

Na ili u zemlju deponuje se: sakupljeni otpad koji se n e e iskori avati, ostatak posle prerade otpada, i otpad posle potpunog iskori enja otpada, tj. materijala koji se ne mo e vi e reciklirati. Kontrolisano (ure eno) deponovanje podrazumeva odlaganje otpadnog materijala na na in propisan odgovaraju im pravilnikom [25]. Ure ena deponija je sanita rno-tehni ki ure eni prostor na kome se vr i kontrolisan prijem otpada, njeg ovo plansko odlaganje, razastiranje, sabijanje i prekrivanje inertnim materijalom, kontrolisano sakupljanje otpadnih (pro cednih) voda i njihovo pre i avanje pre kona nog ispu tanja u recipijent i kontrolisano usmeravanje i odvo enje deponijskog gasa. Kontrolisana deponija se planira na rok ne kra i od 20 godina, u skladu sa odgovaraju im prostornim i urbanisti kim planom. Na pripremljenoj deponiji otpad se razastire i sabija u slojevima, debljine 30 -50 cm, preko kojih se odla u novi slojevi iste debljine, tako da visina eta e ne pre e 2.5 m, uklju uju i i prekrivku. Debljina prekrivke (obi no zemlja ili pesak) je 10-30 cm. Razastiranje i sabijanje otpada obavlja se buldo erima ili specijalnim kompaktorima (vozilima sa raonikom i to kovima sa iljcima). Za efikasno sabijanje otpada potrebno je 3-5 prolaza. Za deponiju kapaciteta 60 t/dan, potreban je kompaktor snage motora 58-96 kW (80-130 KS), tj. mase 12-16 t. Za deponiju kapaciteta ve eg od 200 t/dan, potrebna snaga kompaktora je 132 -220 KW (180-300 KS), odnosno kompaktor mase 20 t [17]. Potrebna zapremina deponije odre uje se na osnovu Pravilnika za odre ivanje lokacije i ure enje deponija otpadnih materija [25]. Zapremina otpada se mo e odrediti i na druge na ine (npr. prema postoje em i budu em broju stanovnika, iji e se otpad odlagati na predvi enu deponiju tokom planiranog perioda). Deponija prestaje da se koristi kada je ispunjen predvi eni kapacitet ili kada po ne da ugro ava ivotnu sredinu, bez mogu nosti sanacije. Zatvorena deponija se rekultivi e. Investicioni tro kovi za izgradnju deponije iznose 4-8 /t deponovaanog otpada. Za deponije kapaciteta 20-100 t/dan, potrebno je 2 -3 radnika a za kapacitet ve i od 100 t/dan 3-8 [17]. Tokom vremena, u sabijenom gasu zapo inje proces anaerobnog razlaganja organskih komponenata, to dovodi do formiranja deponijskog gasa. Deponijski gas se odsisava sa deponija kako u cilju za tite ivotne sredine, tako i za komer cijalnu upotrebu. U Nema koj je u eksploata ciji 43 postrojenja za proizvodnju elektri ne energije i 30 postrojenja za grejanje na deponijski gas. Glavni sastojak deponijskog gasa je metan (45 -75%, zapreminskog udela) i ugljen-dioksid (do 40%), uz mali procenat kiseonika i azota. Sastav gasa zna ajno varira u zavisnosti od starosti otpada i stepena mikrobiolo ke aktivnosti u njemu, dok manje zavisi od morfolo kog sastava. Deponijski gas nastaje tokom vi e faza razgradnje otpada ali su naj zna ajnije faza intenzivnog stvaranja metana uz odgovaraju e smanjenje ugljen -dioksida i faza nakon uspostavljanja pribli no stalnog odnosa me avine CH 4 -CO2, koja nastavlja d a se stvara u narednom periodu.22

Tabela 9. Udeo deponovanja i proizvodnja vrstog komunalnog otpada u pojedinim dr avama [8] Udeo deponovanog otpada Proizvodnja otpada Dr ava (%) (kg/st/dan) SAD 62 2,0 Kanada 93 1,7 Australija 98 1,9 Druge dr ave OECD 71 0,8 Japan 28 0,9 Austrija 57 0,6 Nema ka 69 0,9 Gr ka 100 0,7 Isto na Evropa 85 0,6 Zemlje u razvoju 80 0,5 Da bi se gas mogao eksploatisati sa deponija neophodno je: y obezbediti dobru zaptivenost deponija (postavljanje nepropusnih pregrada na dnu i sa strana deponije), y postavljanje sistema za degazaciju pre izgradnje deponije ili na ve izgra enoj deponiji (gasni bunari i gasne sonde), y postavljanje cevovoda za odvod kondenzata, y instaliranje strujnih ma ina (ventilatora, kompresora i pumpi), y instaliranje merno-regulacione opreme, y instaliranje rezervoara za sakupljanje gasa (u rezervoarima zapremine 150 m 3 i pri unutra njem pritisku od 10 bar, mo e se skladi titi oko 1400 m3 gasa [11]), y instaliranje gasnih motora, kotlova, gorionika, baklji i gasnih rampi. Postrojenje instalirano na deponiji u blizini Be a proizvodi 63 miliona kWh elektri ne energije godi nje, ime se zamenjuje 1500-2500 m3/h prirodnog gasa [31].

23

4. EMISIJE IZ PROCESA I POSTROJENJA ZA UKLANJANJE I KORI ENJE VRSTOG KOMUNALNOG OTPADAGrani ne vrednosti emisije i imisije postavljaju stroge zahteve pri projektovanju, izgradnji i eksploataciji ure aja i postrojenja za uklanjanje i kori enje komunalnog i drugog otpada. Emisija zaga uju ih komponenata zavisi od tehnologije procesa, eksploatacionih karakteristika postrojenja i tehni kog stanja ure aja u okviru postrojenja. Kontrola emisije obuhvata merenje koncentracije vrstih, te nih gasovitih zaga uju ih komponenata. vrste cestice se javljaju iz skoro svih postupaka uklanjanja i prerade otpada (sakupljanje, deponovanje, sortiranje, sagorevanje) i zavise od sastava otpada, ali sa stanovista uklanjanja i prerade vrstog komunalnog otpada poseban zna aj ima emisija vrstih estica sa sadr ajem te kih metala [14]. Gasovite zaga uju e komponente mogu se klasifikovati kao neorganske i organske. Pri sagorevanju biogasa emituju se komponente koje negativno uti u na ivotnu sredinu. Prose ne vrednosti emisije "gasova staklene ba te" iznose (u kg/TJ unete toplote): za CO 1706, NOx 88, dok je procenjena sve tska emisija metana 40000 Gt/godi nje [8]. Faktor emisije ugljenika pri sagorevanju biogasa (na osnovu koga se mogu ra unati faktori za CH4, CO, N2O i NOx) iznosi 30.6 t C/TJ unete toplote, pri emu se smatra da je 50% ugljenika pre lo u metan a 50% u CO 2. Emisija CO2 se ne ra una, s obzirom da je procenjeno da e nastali CO2 biti potro en u slede oj sezoni rasta biljne populacij e. Dimni gasovi nastali pri postupcima termi ke prerade otpada sadr e odre eni udeo zaga uju ih komponenata, obi no ve i od zakonima propisanih. Pri sagorevanju otpada je u odnosu na ugljeve zna ajno ve a emisija hlora i hlorovodonika, ugljen -monoksida i te kih metala, to je uslovljeno morfolo kim i elementarnim sastavom i slo eno u vo enja procesa sagorevanja otpada. Pri razmatranju emisije iz postrojenja za sagorevanje otpada mora se voditi ra una o emisiji iz malih (ku nih) postrojenja, koja nisu opremljena ure ajima za pre i avanje dimnih gasova i o emisiji iz industrijskih postrojenja [4,9,16]. Prilikom sagorevanja otpada (komunalnih, opasnih i sl.) posebno je zna ajna emisija polihlorisanih aromati nih ugljovodonika (PAH, PCD, PCDD, PCDF i sl.) [10]. Da bi se spre ilo prekomemo zaga enje ivotne sredine pri postupcima prerade otpada, pri emu je posebna pa nja usmerena na termi ke postupke, u velikom broju razvijenih zemalja sveta formirana je zakonska regulativa o dozvoljenim vrednostima emisije zaga uju ih komponenata. Podaci o GVE (grani ne vrednosti emisije) razlikuju se od zemlje do zemlje, u zavisnosti od godine kada su doneti i od vrste postrojenja i procesa na koje se odnose [5]. Posebna pa nja je usmerena na postrojenja za sagorevanje bolni kog, patolo kog i nepatolo kog otpada a u pogledu emisije mikroorganizama i sterilnosti vrstih i te nih produkata pre i avanja dimnih gasova.

24

5. ZAKLJU AKTehni ki progres zahteva tehnologije prerade otpada koje, pored zadovoljenja proizvodno tehni kih i ekonomskih parametara, zadovoljavaju i parametre za tite ivotne sredine. Time se rastere uju postoje e i budu e deponije, manje se koriste fosilna goriva za proizvodnju elektri ne energije i smanjuje zaga enje nastalo eksploatacijom i pre radom primarnih sirovina. Potencijali i mogu nosti ponovnog kori enja otpadnih materijala u Srbiji su velike. Analize pokazuju da se samo u Beogradu svake godine preko 130000 t sekundarnih sirovina deponuje. Sa stanovi ta recikliranja posebno su interesantni metalni otpad, stakleni kr , stari papir. Za na u zemlju, izrazito okrenutu poljoprivredi i turizmu ( ili je to bar nekad bila) posebno zna ajni su postupci kori enja organskog otpada i dobijanja komposta ili biogasa. Iskustva inostranih gradova i dosada nja ispitivanja pokazuju da postoji odre eni udeo otpada koji se ne mo e reciklirati ali se veoma pogodno mo e ukloniti postupkom sagorevanja sa iskori enjem toplote ( energetska recikla a). Za ovakve postupke mogli bi se iskoristiti postoje i termoenergetski objekti, prvenstveno cementare, termoelektrane, toplane i energane, uz neohodne rekonstrukcije i ugradnje ure aja za pre i avanje dimnih gasova. Veliki broj do sada izgra enih postrojenja u svetu i planiranje novih, ukazuju da je ovaj na in uklanjanja otpadaka, nakon izdvajanja kvalitetnih materijala, prihvatljiv sa ekonomskog stanovi ta i stanovi ta za tite ivotne sredine, te bi se mogao uzeti u razmatranje i u na im gradovima. Potreba za efiksanijim razvojem Srbije i uklju ivanje u svetske privredne, stru ne, nau ne i ekolo ke tokove zahteva efikasnije kori enje i upravljenje otpadom. U tom cilju neophodno je uklju ivanje velikog broja uspe nih kompanija, u novi ciklus proizvodnje. Time e se zaposliti novi radnici, dobi e se velika masa sekundarnih sirovina, privreda e dobiti novi zamajac a ivotna sredina e biti znatno manje ugro ena.

25

6. LITERATURA[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] Anti , M., Kuburovi , M., Petrov, A.: Razvoj industrijskog postrojenja za termi ku preradu kablovskih otpadaka nazivnog kapaciteta 1000 kg/h - Izrada idejnog projekta poluindustrijskog postrojenja, Ma inski fakultet, Beograd, 1985. Barbi , F. (Ed.): Recikliranje otpadnog materijala i sekundarnih u funkciji za tite ivotne sredine, ITNMS, Beograd, 1995. Brki , M., Somer, D.: Analiza rada postrojenja za proizvodnju biogasa iz t e nog stajnjaka, Zbornik radova Me unarodnog simpozijuma Energija i energetske tehnologije, str. 424-432, Novi Sad, 1995. Calvert, S., Englund, H.M.: Handbook of Air Pollution Technology, John Wiley & Sons, New York, 1984. Deve, D.: Aktivkokstechnik zur Reiningung von Rauchgasen aus Mull - und Sondermiillverbrennunsanlagen, BWK, Bd. 46, Nr. 10, str. V25 -V37, VDI Verlag Gmbh, Dsseldorf, 1994. ulbi , M.: Biogas, Tehni ka knjiga, Beograd, 1986. Feasibility Studija Programa uvo enja postrojenja za izdvajanje sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada u Beogradu, CES MECON, Beograd, 1996. International Panel on Climate Change: Greenhouse Gas Inventory, Reporting Instructions, IPCE Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories, Vol. I, II, ILI, UNEP & W MO, Bracknell, 1995. Javad, M.H.: Technische und wirtsehaftliche Aspekte fort sehrittlicher Emissionsminderungs- massnahmen bei der Abfallverbrennung, BWK, Bd. 43, Nr. 12, str. 557-562, VDI Verlag Gmbh, Dsseldorf, 1991. Jovovi , A: Uticaj vlage i morfolo kog sastava na karakteristike postupaka prerade vrstog komunalnog otpada, magistarski rad, Ma inski fakultet, Beograd, 1996. Jovovi , A, Kuburovi , M.: Studija: Mogu nosti iskori enja vrstog komunalnog otpada-idejni projekat fab rike za preradu, Ma inski fakultet, 503/707/9 7 Kuburovi , M.: Primena procesa pirolize na razlaganje gradskih otpadaka, magistarski rad, Ma inski fakultet, Beograd, 1980. Kuburovi , M.: Mogu nosti kori enja energije i materija iz vrstih otpadaka, doktorski rad, Ma inski fakultet, Beograd, 1989. Kuburovi , M., Petrov, A: Za tita ivotne sredine, SMElTS i Ma inski fakultet, Beograd, 1994. Kuburovi , M., Petrov, A, Jovovi , A: U teda toplotne energije kori enjem energije sadr ane u industrijskim i komunalnim otpacima i biomasi, tematsko predavanje po pozivu, Zbornik radova Nau no-stru nog skupa Racionalno kori enje toplotne energije, str. 1-24, Ma inski fakultet Kraljevo, Kopaonik, 1995. Kuburovi , M., Jovovi , A: Termi ki i biolo ki postupci prerade vrstog komunalnog otpada, uvodno predavanje, Zbornik radova Simpozijuma Tretman gradskog otpada, str. 155-178, UIE, Beograd, 1996. Ministere De L'environmement Et D Cadre De Vie: Cashier Techniques de la Direction de la Prevention des Pollutions, Elimination des Dechets des menages, Angers, 1979. Mitrovi , D.: Potencijalna proizvodnja biogasa iz stajnjaka u Srbiji, Zbornik radova Me unarodnog simpozijuma Energija i energetske tehno logije, str. 345-354, Novi Sad, 1995. Pavlovi , M.: Recikla a-energetska opcija budu nosti, Zbornik radova Me unarodnog simpozijuma Energija i energetske tehnologije, str. 228-235, Novi Sad, 1995.26

[16] [17] [18] [19]

[20] Perry, R.H., Green, D.: Perry's Chemical Engineers' Handbook, McGraw-Hill Book Company, New York, 1988. [21] Petrov, A, Jovovi , A, Kuburovi , M.: Iskustva sagorevanja vrstih otpadaka u lo i tima TE-TO, Zbornik radova 9. savetovanja toplana Jugoslavije, knjiga 1, str. 95-103, Novi Sad, 1995. [22] Petrov, A: Uticajni faktori na proces termi ke prerade biomase, doktorski rad, Ma inski fakultet, Beograd, 1996. [23] Plastic Waste, Resource Recovery and Recy cling in Japan, Plastic Waste Management Institute, Tokyo, 1985. [24] Plastic Waste, Disposal and Recycling, Past Present and Future in Japan, Plastic Waste Management Institute, Tokyo, 199 1. [25] Pravilnik o kriterijumima za odre ivanje lokacije i ure enje deponija otpadnih materija, Sl. Gl. RS, br. 54/92. [26] Rogalski, W.: Latest Developments in Austrian Waste Management with Special Consideration of the Situation in the Federal Capital, TIMES, Issue No 3, str. 410, ISWA, Kopenhagen, 1995. [27] Seheffold, K.: Getrennte Sammlung und Kompos tierung, EF-Verlag, Berlin, 1985. [28] Thome-Kozmiensky, K.J.: Milllverbrennung und Umwelt, EF-Verlag, Berlin, 1985. [29] Thome-Kozmiensky, K.J.: Recycling International, EF-Verlag, Berlin, 1984. [30] Thome-Kozmiensky, K.J.: Verbrennung von Abfallen, EF-Verlag, Berlin, 1985. [31] Utilization of special gases as energy sou rces, prospektni materijal firme JENBASEHER Energie, Austria, 1995. [32] Zakon o postupanju sa otpadnim materijama, Sl. Gl. RS, br. 25/96, Beograd.

27

SADR AJ1. UVOD 2. KARAKTERISTIKE VRSTOG KOMUNALNOG OTPADA 3. UPRAVLJANJE VRSTIM KOMUNALNIM OTPADOM 3.1 Osnove recikliranja 3.2 Rukovanje, odlaganje i tretman otpada na mestu izvora 3.3 Sakupljanje vrstog komunalnog otpada 3.4 Transport sakupljenog vrstog komunalnog otpada 3.5 Sortiranje otpada 3.6 Ponovno kori enje reciklabilnih materijala 3.6.1 Ponovno kori enje metala 3.6.2 Ponovno kori enje otpadnog papira 3.6.3 Ponovno kori enje stakla 3.6.4 Ponovno kori enje ve ta kih materijala 3.6.5 Kori enje drugih materijala 3.6.6 Biolo ki procesi prerade vrstog komunalnog otpada 3.6.7 Termi ka prerada vrstog komunalnog otpada 3.6.8 Sagorevanje otpada 3.6.9 Deponovanje otpada i eksploatacija deponija 4. EMISIJE IZ PROCESA I POSTROJENJA ZA UKLANJANJE I KORI ENJE VRSTOG KOMUNALNOG OTPADA 5. ZAKLJU AK 6. LITERATURA 1 2 6 6 8 9 10 11 13 13 14 14 15 16 17 19 20 22 24 25 26

28