1

IZVORI, TIPOVI I SASTAV

KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA (KČO) Čvrsti otpad uključuje sve čvrste ili polučvrste materijale za koje vlasnik smatra da nemaju upotrebnu vrednost zbog koje bi ih zadržao. Upravljanje ovim otpadnim materijalom je fundamentalna osnova svih aktivnosti uključenih u upravljanje otpadom, bilo da je planiranje na lokalnom, regionalnom ili državnom nivou. Izvori i tipovi čvrstog otpada Izvori čvrstog otpada u društvu su često povezani sa državom i regijom iz koje potiču. Iako postoji više načina podele, obično se koriste sledeće kategorije: (1) rezidencijalni (stambeni), (2) komercijalni, (3) institucijalni, (4) građevinski, (5) komunalni, (6) iz postrojenja za tretman voda ili postrojenja za spaljivanje, (7) industrijski i (8) poljoprivredni. U tabeli 1 prikazani su navedeni izvori, kao i kategorije koje ulaze u sastav komunalnog čvrstog otpada (uključuje sve kategorije otpada iz društva, sem industrijskog i poljoprivrednog). Saznanja o izvorima i tipovima čvrstog otpada, zajedno sa podacima o sastavu i brzini nastajanja, predstavljaju osnovu za projektovanje i rad funkcionalnih elemenata koji su uključeni u upravljanje čvrstim otpadom.

2

Tabela 1 Vrste i izvori čvrstog otpada u gradu Vrsta Ustanove, aktivnosti ili lokacije u

kojima nastaje otpad Tipovi čvrstog otpada

Stambeni otpad

Porodične kuće i velike stambene zgrade

Bio-otpad, papir, karton, tekstil, koža, dvorišni otpad, drvo, staklo, limene kante, aluminijum, drugi metali, specijalni otpad (kabasti delovi, elektronika, baterije, ulja, automobilske gume), stambeni opasni otpad

Komercijalni otpad

Prodavnice, restorani, pijace, kancelarije, hoteli i slično

Papir, karton, plastika, drvo, bio-otpad, staklo

Institucijalni otpad

Škole, bolnice, zatvori, državne ustanove

kao i komercijalni

Građevinski otpad

Gradilišta, popravka puteva i trotoara, rušenje zgrada

Drvo, čelik, beton, prašina, i drugo

Komunalni otpad

Čišćenje ulica, uređivanje zelenih površina, parkova, rekreacionih centara

Otpaci od čišćenja ulica, prljavština, lišće, granje, sav otpad iz parkova, sa plaža i površine za rekreaciju

Različita postrojenja za tretman

Voda, industrijske otpadne vode, industrijski procesi za tretman

Otpad koji se uglavnom sastoji od izdvojenog mulja

Komunalni čvrsti otpad

Voda, industrijske otpadne vode, industrijski procesi za tretman

Otpad koji se uglavnom sastoji od izdvojenog mulja

Industrijski otpad

Fabrike, industrijski procesi, rafinerije, elektrane, hemijska industrija i slično

Otpad iz industrijskih procesa, metalni otpaci, strugotina, krš, otpad iz industrijske prerade hrane, specijalni otpad i opasni otpad

3

Poljoprivredni otpad

Obrada njiva, vinograda, farma Poljoprivredni otpad, opasni otpad

Tipovi čvrstog otpada po mestu nastanka Iz različitih izvora nastaju različiti tipovi čvrstog otpada (Tabela 1). Pored svake vrste otpada u tabeli 1 navedene su ustanove ili institucije u kojima otpad nastaje, aktivnosti tokom kojih se stvara otpad, kao i lokacija sa kojih se otpad sakuplja. Važno je uočiti da se termini i definicije ne slažu sasvim u teoriji i praksi, pa sledeće definicije treba uzeti kao okvirne, a ne kao sasvim precizne u naučnom smislu. Pod bio-otpadom u tabeli 1 podrazumeva se otpad od trave. Stambeni i komercijalni čvrsti otpad Stambeni (rezidencijalni), komercijalni otpad, izuzimajući specijalni i opasni otpad, sastoje se od organskog (sagorljivog) i neorganskog (nesagorljivog) čvrstog otpada iz stambenih delova i komercijalnih ustanova. Obično se organska frakcija ovog otpada sastoji od materijala kao što su otpad od hrane (bio-otpad), papir svih vrsta, karton, plastika svih vrsta, tekstil, guma, koža, drvo i otpad iz dvorišta. Neorganska frakcija sastoji se od stakla, posuđa, konzervi od aluminijuma i gvožđa i prašine. Ako se ovi sastojci ne odvoje, kada se odbacuju oni čine mešani stambeni i komercijalni otpad. Otpad koji se lako razlaže, kada su visoke spoljne temperature, poznat je kao otpad koji truli (trulež), a sastoji se uglavnom od otpada od hrane. Pri razdvajanju ovog otpada u anaerobnim uslovima razvijaju se neprijatni mirisi i sakupljaju muve. Na mnogim lokacijama, ova osobina ovakvog otpada utiče znatno na projekat i rad sistema za sakupljanje. Iako postoji više od 40 klasifikacija papira, otpad koji se nalazi u KČO se obično sastoji od novina, knjiga i časopisa, službenih dokumenata, papirnog pakovanja, toalet papira i papirnih ubrusa i naboranog kartona. Plastični materijali koji se nalaze u KČO obično se klasifikuju u sedam kategorija a označavaju se odgovarajućim kodovima (slika 6).

4

Slika 6. Kodovi kojima se označavaju različiti tipovi plastike

1. Polietilen – tereftalat (PET/1) 2. Polietilen velike gustine (HDPE/2) 3. Polivinilhlorid (PVC/3) 4. Polietilen niske gustine (LDPE/4) 5. Polipropilen (PP/5) 6. Polistiren (PS/6) 7. Drugi plastični višeslojni materijali

Naime, tipovi plastičnih materijala se identifikuju prema brojnom kodu koji se nalazi na dnu posude. Mešana plastika je termin kojim se označava mešavina pojedinih plastičnih materijala u KČO: Specijalni otpad Specijalni otpad iz stambenih i komercijalnih izvora obuhvata kabaste stvari, elektroniku, belu tehniku, dvorišni otpad koji se sakuplja odvojeno, baterije, ulje i gume. Ovim otpadom se obično rukuje odvojeno od drugih sastojaka KČO. Glomazni, masivni komadi su odbačene stvari iz domaćinstava, komercijalnog ili industrijskog sektora kao što su nameštaj, lampe, držači za knjige i slične stvari. Potrošačka elektronika uključuje zastarele, slomljene i druge neželjene stvari kao što su radio, TV i muzički uređaji, odbačena bela tehnika iz domaćinstava, industrije, i komercijalnog sektora može da sadrži grejalice, frižidere, mašine za suđe, mašine za pranje i sušenje veša. Sakupljeni odvojeno, stari tehnički uređaji obično se rastavljaju na delove da bi se iskoristili specifični materijali (bakar, aluminijum i sl.).

5

Otpadne materije uglavnom potiču iz domaćinstava. Imaju različit sastav (alkalne, živine, na bazi srebra, nikla, kadmijuma) i predstavljaju izvor metala koji, ako se nađu u procednim vodama, mogu dovesti do zagađenja podzemnih vodotokova. Mnoge zemlje zabranjuju deponovanje baterija. Istrošeni akumulatori iz automobila sadrže u proseku 8,16 kg olova i 4 l sumporne kiseline, supstance koje u životnoj sredini predstavljaju opasne materije. Iskorišćeno motorno ulje potiče iz servisa automobila i drugih vozila. Otpadno ulje koje se ne reciklira obično se prosipa u zemlju, u kanalizaciju ili u kontejner. Tako se zagađuju podzemne i površinske vode, kao i zemljište. Ako se ulje odbacuje u kontejnere ono prlja ostali odloženi materijal i smanjuje mu vrednost kod recikliranja. Otpadne gume su u velikoj količini zastupljene u otpadu. Na primer, u SAD je 1960. godine bilo odbačeno 1,1 milion tona guma, a 2005. godine čak 4,6 miliona tona. Pošto gume ne mogu lako da se kompaktiraju, njihovo odlaganje na deponiju je skupo i zauzima mnogo prostora. Odlagalište gume predstavlja kako estetski, tako i ekološki problem. Opasan otpad Opasan otpad je otpad ili kombinacija otpada koja je opasna po ljudsko zdravlje u momentu odlaganja ili može predstavljati opasnost po ljudsko zdravlje ili žive organizme u budućnosti. Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) svrstava ovaj otpad u tri kategorije: (1) nabrojan (kategorisan) otpad, (2) karakterističan opasan otpad i (3) drugi opasan otpad. Institucijalni otpad Institucije koje se pojavljuju kao izvori čvrstog otpada su, u prvom redu: državne ustanove, škole, zatvori i bolnice. Sem otpada koji nastaje u bolnicama i zatvorima, otpad ostalih institucija je sličan stambenom i komercijalnom otpadu zajedno. U mnogim bolnicama medicinski otpad se sakuplja i procesira odvojeno od drugih tipova otpada. Građevinski otpad Otpad od izgradnje, popravki i rekonstrukcije stambenih, komercijalnih zgrada i drugih struktura se zove otpad od izgradnje. Količine ovog otpada je

6

teško proceniti. Sastav mu je različit, ali može da sadrži prašinu, kamenje, cigle, olovne cevi, delove sistema za grejanje i hlađenje. Otpad od rušenja zgrada, rekonstrukcije ulica, mostova i drugih struktura zove se otpad od rušenja, razgradnje. Sastav je sličan gore navedenom, ali može da sadrži slomljeno staklo, plastiku i čelične konstrukcije. Javni komunalni otpad Otpad u društvu koji nastaje kao posledica rada javnih postrojenja i rada javnih komunalnih servisa obuhvata otpad od čišćenja ulica, otpad iz uličnih kontejnera ili kontejnera pored puteva, otpad od uređenja pejzaža i rezanja drveća, kao i otpad od uginulih životinja i napuštenih vozila. Pošto nije moguće predvideti kada će se u otpadu naći uginule životinje ili napuštena vozila ovaj se otpad definiše kao otpad nastao iz nespecifičnih, rasutih izvora. Nasuprot njemu, otpad iz stambenih delova je takođe rasut, ali je specifičan u činjenici da je nastajanje ovog otpada periodično. Otpad iz raznih postrojenja za tretman voda, otpadnih voda i otpada Čvrsti i polučvrsti otpad iz postrojenja za tretman voda, otpadnih voda i industrijskog otpada se naziva otpad postrojenja za tretman. Specifičnost ovog otpada je da njegove karakteristike zavise od prirode primenjenog tretmana. Danas još uvek njegovo sakupljanje nije u nadležnosti komunalnih ustanova koje su odgovorne za upravljanje čvrstim otpadom. Međutim, otpad iz postrojenja za tretman otpadnih voda se obično odlaže zajedno sa KČO na komunalne deponije. U budućnosti će ovaj mulj postati jedan od značajnih faktora u planiranju upravljanja ČO. Industrijski čvrsti otpad Izvori i tipovi čvrstog otpada koji nastaju u okviru odgovarajuće industrije dati su u tabeli 2. Tu nije uključen industrijski procesni otpad ili opasan otpad koji može nastati u samom procesu.

7

Tabela 2 Izvori i tipovi industrijskog otpada Standardna industrijska klasifikacija

Proces u kome nastaje otpad

Očekivani specifični otpad

Prerada hrane i srodne industrije

Procesiranje, pakovanje, isporuka

Meso,ulje, kosti, voće, povrće, ljuske, koštice, žitarice

Proizvodnja tekstila Tkanje, procesiranje, bojenje, isporuka

Razna vlakna

Izrada nameštaja Proizvodnja kućnog i kancelarijskog nameštaja, dušeka i sl.

Otpaci od drveta, nekad metali, plastika, lepkovi, rastvarači, boje

Proizvodnja metalnog nameštaja

Proizvodnja kućnog i kancelarijskog nameštaja, okova, brava

Metali, plastika, smole, stakla, guma, adhezivi, papir

Proizvodnja papira i sličnih proizvoda

Proizvodnja papira i kartona, kutija

Papir i vlakna, hemikalije, lepkovi, štamparske boje, učvrščivači

Izdavačka delatnost Novine, knjige, litografije Papir, novinski papir, karton, metali, hemikalije, lepkovi, štamparske boje.

Hemijska i slične industrija

Proizvodnja i priprema raznih hemikalija (lekovi, sapuni, boje, izbeljivači i eksplozivi)

Organske i neorganske hemikalije, metali, plastika, guma, staklo, boje, rastvarači, pigmenti

Poljoprivredni otpad Otpad i razni ostaci koji nastaju iz različitih poljoprivrednih aktivnosti kao što su gajenje biljaka, košenje žita i trave, rezanje drveća, loze, proizvodnja mleka, gajenje i klanje životinja, zove se poljoprivredni otpad. Ni ovaj otpad nije u nadležnosti javnih komunalnih službi. Međutim, dispozicija otpadaka sa stočnih farmi i mlekara postaje ključni problem.

8

Sastav čvrstog otpada Termin „sastav“ se obično koristi da opiše pojedine komponente koje čine otpadni tok i njihovu relativnu distribuciju, izraženu obično kao maseni procenat. Poznavanje sastava čvrstog otpada je važno u proceni potrebne opreme, sistema, plana i programa upravljanja. Na primer, ako je čvrsti otpad nastao u nekoj komercijalnoj instituciji, on se tada sastoji uglavnom od papira, pa upotreba opreme kao što su sekači i baleri mogu biti pogodna. Odvojeno sakupljanje može biti razmatrano ako je na nivou grada uključena agencija za reciklažu proizvoda od papira. Određivanje sastava čvrstog otpada je samo delimično standardizovano. Dosadašnja ispitivanja se razlikuju po metodologiji, što dovodi do nezadovoljavajućih rezultata i otežava njihovo poređenje. Sastav komunalnog čvrstog otpada Ukupan čvrst otpad iz zajednice se obično sastoji od otpadnih materija koji su prikazani u tabeli 3. Kao što je navedeno u tabeli 3 stambeni i komercijalni otpad čine od 50 do 75 % ukupnog otpada nastalog u zajednici. Aktuelni stepen distribucije ostalih kategorija otpada zavisi od: (1) stepena izgradnje, odnosno rušenja, (2) stepena obezbeđenih javnih usluga i od (3) tipa tretmana voda i otpadnih voda koji se ubrajaju u specijalne kategorije (3 – 12 %) nastaju usled činjenice da se u mnogim zajednicama dvorišni otpad sakuplja odvojeno. Procenat otpada od gradnje i rušenja zavisi od dela zemlje u kome se otpad posmatra i od opšteg stanja lokalne, državne i nacionalne ekonomije. Podaci o fizičkom sastavu čvrstog otpada su važni za izbor i rad opreme i postrojenja, kao i pri izradi studije za iskorišćenje izvora i energije ili pri analizi i projektovanju postrojenja za dispoziciju.

9

Tabela 3 Procenjena raspodela svih komponenata KČO nastala u tipičnoj zajednici, bez industrijskog i poljoprivrednog otpada Kategorije otpada Maseni udeo

(%) opseg Maseni udeo % (prosečno)

Stambeni i komercijalni, izuzev specijalnog i opasnog otpada Specijalni otpad (kabaste stvari, potrošačka elektronika, dvorišni otpad koji se skuplja odvojeno, baterije, ulje i automobilske gume) Opasan otpad

50 – 75

3 – 12

0,01 – 1,0

62

5,0

0,1 Institucijalni otpad 3 – 5 3,4 Građevinski otpad 8 – 20 14,0 Otpad komunalnih službi, otpad od čišćenja ulica Otpad koji nastaje obrađivanjem zelenih površina Otpad iz parkova i rekreacionih centara Otpad iz slivnika

2 – 5

2 – 5

1,5 – 3

3,8

3,0

2,0 0,7

Ostatak od tretmana otpadnih voda 3 – 8 6,0 Ukupno 100,0 Udeo stambenog otpada u komunalnom čvrstom otpadu Komponente koje obično čine stambeni fond, sem opasnog i specijalnog otpada, date su u tabeli 4. Iako mnogo različitih komponenata može biti odabrano, one koje su navedene u tabeli 4 su izabrane zato što se lako identifikuju, pogodne su za karakterizaciju otpada za različite namene i u literaturi se uglavnom navode. Radi lakšeg poređenja u tabeli 4 su navedeni i podaci o procentualnoj distribuciji materijala za pakovanje. Procenjeno je da otpad od pakovanja čini oko 1/3 stambenog i komercijalnog otpada.

10

Tabela 4 Tipičan sastav KČO sem recikliranih materijala i otpada odvojenog sa otpadnim vodama (podaci za SAD, 1990) Komponenta Maseni udeo %

Opseg Prosečna vrednost

Materijal za pakovanje

Davis Kalifornija

Organski otpad Bio–otpad 6 – 18 9,0 6,0 Papir 25 – 40 34,0 33,1 Karton 3 – 10 6,0 50 – 60 7,8 Plastika 4 – 10 7,0 12 – 16 10,7 Tekstil 0 – 4 2,0 2,4 Guma 0 – 2 0,5 2,5 Koža 0 – 2 0,5 0,1 Dvorišni otpad 5 – 20 18,5 17,7 Drvo 1 – 4 2,0 4 – 8 5,0 Neorganski otpad Staklo 4 – 12 8,0 20 – 30 5,8 Konzerve (beli limovi)

2 – 8 6,0 6 – 8 3,9

Aluminijum 0 – 1 0,5 2 – 4 0,4 Drugi metali 1 – 4 3,0 3,6 Prljavština, pepeo i dr.

0 – 6 3,0 0,5

Ukupno 100,0 100,0 Udeo komponenata otpada u KČO Vrednosti procentualnog učešća komponenata otpada u KČO variraju sa mnogim faktorima, a najvažniji su: stepen ekonomskog razvoja, lokacija, sezonski uticaj i ekonomski uslovi. Udeo stambenog otpada u KČO u raznim zemljama u zavisnosti od stepena razvijenosti prikazan je u tabeli 5. Prema ovoj podeli, nisko razvijene zemlje su one koje imaju prihod manji od 750 američkih dolara po stanovniku godišnje, srednje razvijene zemlje imaju od 750 do 5.000 dolara po

11

stanovniku godišnje, dok visoko razvijene zemlje imaju više od 5.000 dolara po stanovniku godišnje. Uočljivo je da je udeo otpada od hrane visok u slabo razvijenim zemljama jer voće i povrće se koristi uglavnom sirovo, nema kuhinjskih usitnjivača hrane, dok je udeo drugih komponenti neznatan. Tabela 5 Udeo komponenata u stambenom otpadu za nisko, srednje i visoko razvijene zemlje Komponente Maseni udeo (%)

U slabo razvijenim zemljama

U srednje razvijenim zemljama

U visoko razvijenim zemljama

Organski otpad Bio – otpad 40 – 85 20 – 65 6 – 30 Papir 1 – 10 8 – 30 20 – 45 Karton 1 – 10 8 – 30 5 – 15 Plastika 1 – 5 2 – 6 2 – 8 Tekstil 1 – 5 2 – 10 2 – 6 Guma 1 – 5 1 – 4 0 – 2 Koža 1 – 5 1 – 10 10 – 20 Dvorišni otpad 1 – 5 1 – 10 10 – 20 Drvo 1 – 5 1 – 10 1 – 4 Neorganski otpad Staklo 1 – 10 1 – 10 4 – 12 Limene kante 1 – 5 1 – 5 2 – 8 Aluminijum 1 – 5 1 – 5 0 – 1 Drugi metali 1 – 5 1 – 5 1 – 4 Prljavština, pepeo i dr.

1- 40

1 – 30

0 – 10

Uticaj geografske lokacije na sastav izdvojenog otpada prikazan je u tabeli 6. Prikazane vrednosti predstavljaju maseni udeo (%) od ukupno sakupljene količine otpada. Za ovo ispitivanje izabrane su dve po autorima najznačajnije komponente KČO: biorazgradive materije (vlažna frakcija) i papir.

12

Iz prikazanih podataka vidi se da je veoma velika razlika između razvijenih zemalja Evrope, Severne Amerike i Pacifičke Azije, s jedne, i Južne Amerike, s druge strane, što je posledica razlike u načinu života i životnom standardu. Na osnovu iznetog se zaključuje da tehnologija upravljanja otpadom koja se koristi u Evropi ne može biti primenjena u Južnoj Americi. Međutim zemlje odabrane za poređenje nisu adekvatne jer je izuzetno velika razlika u stepenu njihovog razvoja u odnosu na Južnu Ameriku. Tabela 6 Raspodela dve frakcije KČO u zavisnosti od geografske lokacije Region Država Biorazgradiva

materija (%) Papir (%)

Evropa Nemačka 27 20 Švedska 41 38

Holandija 30 31 Severna Amerika SAD 22 38

Kanada 29 38 Pacifička Azija Japan 42 25 Južna Amerika Brazil 72 6

Argentina 69 13 Meksiko 61 14

Na sastav otpada najveći uticaj ima stepen ekonomskog razvoja. Tipična sezonska varijacija u količinama otpada data je u tabeli 7. Pošto je poznato da do varijacije dolazi, ako je distribucija komponenata kritični faktor u određivanju procesa upravljanja, neophodno je aktuelnu distribuciju odrediti primenom posebne studije. Čak i tada često nije moguće dobiti tačan prikaz, sve dok se ne analizira veliki broj uzoraka. Uopšte koeficijent varijacije za pojedine sastojke otpada je veoma veliki. Tipičan koeficijent varijacije za papir je 20 – 40 %, dok kod ostalih komponenata može biti 40-100%.

13

Tabela 7 Tipične sezonske varijacije za sakupljeni stambeni KČO % Otpad Maseni udeo Procenat varijacije

Zimski period

Letnji period Smanjenje Povećanje

Od hrane 11,1 13,5 21,6 Papir 45,2 40,0 11,5 Plastika 9,1 8,2 9,9 Druge organske materije

4,0 4,6 15,0

Dvorišni otpad

18,7 24 28,3

Staklo metali 3,5 2,5 28,6 Inertni i ostali otpad

4,1 3,1 24,4

Ukupno 4,3 4,1 4,7 100 100 U mnogim inženjerskim studijama je napravljen propust jer je sakupljen veliki broj podataka koji imaju malu upotrebnu vrednost ili nikad neće biti upotrebljeni. Ovakva situacija se javlja kod određivanja statističke distribucije komponenata otpada za vreme perioda uzorkovanja. Na primer mnogo je važnije imati podatke o sezonskoj varijaciji brzine nastajanja otpada (tabela 7), nego znati da li je tačan procentualni udeo komponente 8,1 ili 8,12 % za vreme perioda uzorkovanja. U zemljama u razvoju se studije o nastajanju otpada iz raznih izvora retko koriste usled nedostatka finansija i tehničke neopremljenosti. Naime potrebna su znatna sredstva i angažovanje od strane lokalnih organa vlasti da bi se pratilo nastajanje otpada tokom, na primer, jedne godine. U našoj zemlji se slična istraživanja retko preduzimaju, tako da su dostupni podaci dobijeni uglavnom na osnovu procene: „Dostupnost podataka je uglavnom ograničena, sakupljaju se iz više izvora i baziraju samo na procenama, pošto nema preciznih podataka o uklanjanju otpada, niti bilo kakvog sistema u toj praksi“. Jedno ispitivanje izvršeno je u junu 2003. godine u stambenom delu

14

opštine Novi Beograd, u blokovima 61 i 62, koji spadaju u takozvani „kamion blok“ (trasa koju obiđe jedan kamion za odnošenje otpada u jednom ciklusu), odvajanjem po kategorijama otpada sakupljenog u kontejnere u ovim blokovima (napomena: plastične kese su odvajane kao posebna kategorija zbog uočene tendencije da se kod nas sve više koriste. Uočene varijacije u količinama i sastavu otpada u Beogradu su prikazane u tabelama 8 i 9. Tabela 8 Pregled eksploatacionih podataka vozila u periodu od 9. 6. 2002. do 19. 6. 2003. JKP Gradske čistoće Novi Beograd, blok 9 Datum Broj ciklusa Preveženo tereta

(t) Preveženo tereta

po ciklusu (t) 9. 6. 2003. 1 4,3 4,3 10. 6. 2003. 2 9,9 4,9 11. 6. 2003. 2 8,4 4,2 12. 6. 2003. 2 5,8 2,9 13. 6. 2003. 1 4,0 4,0 14. 6. 2003. 2 8,1 4,0 15. 6. 2003. 1 3,8 3,8 Ukupno 11 44,3 4,0 Tabela 9 Sastav čvrstog stambenog otpada u Beogradu Tip otpada Ispitivanje Novi Beograd WAMASPO Beograd Bio–otpad 48,6 37 Tekstil 2,2 2 Plastika 5,1 3b

Plastične kese 7,2 Papir 8,4 25b

Karton 5,9 Koža - 1 Guma - 1 Metal 3,6 6 Staklo 1,6 6 Ostalo 17,3 19

15

a Podaci su izraženi preko masenog udela pojedine komponente u odnosu na ukupnu količinu otpada u stanju u kom je uzorkovana (vlažan materijal) b Plastika svih vrsta c Papir i karton zajedno U okviru ovog ispitivanja takođe je vršeno i praćenje količine i sastava čvrstog otpada iz dva prosečna četvoročlana domaćinstva razdvajanjem otpada na mestu nastanka. Dobijeni rezultati prikazani su u tabeli 10. Poređenjem ovih rezultata sa podacima iz literature zaključeno je da se količina izdvojenih komponenata u ispitivanom delu Beograda, nalazi u opsegu datom za nisko razvijene zemlje (prihod po stanovniku manji od 750 doalra). Međutim udeo izdvojene plastike bio je na granici opsega datog za nisko i srednje razvijene zemlje (tabela 5) zbog sve veće primene plastične ambalaže. Tabela 10 Sastav otpada dobijen separacijom otpada na mestu nastajanja Komponenta Opseg vrednosti

(%) Bio–otpad 54,8 – 60,9 Novine 4,0 – 14,7 Papir 2,3 Karton 0,2 – 5,1 Tetrapak 0 – 4,5 PET boce 4,8 – 9,7 Kese 2,0 – 5,9 Ostala čvrsta plastika 0 – 2,0 Al (limenke) 0,5 – 1,2 Al folije 0 – 0,2 Drugi metali 0 – 0,6 Baterije 0 – 0,4 Ostalo 5,6 – 10,1 Da podatke o sastavu KČO u našoj zemlji često treba uzeti sa rezervom pokazuju i vrednosti prikazane u tabeli 11 koje su date u studiji objavljenoj

16

2001. godine. Pretpostavlja se da su vrednosti date u masenim procentima jer u tekstu udeo nije eksplicitno naveden. Prema prikazanim vrednostima stiče se utisak da su ispitivanja u Beogradu i Novom Sadu vršena izuzetno precizno, budući da su vrednosti izražene na dve decimale. Međutim, pregledom podataka uočava se da se u Beogradu i Nišu izdvaja samo 2,52 odnosno 3 % otpada od hrane, a u Novom Sadu 14,68 %. Takođe podaci prikazani za vlagu ukazuju na nelogičnost vrednosti prikazane za otpad od hrane. Naime, vlaga kao fizičko svojstvo otpada nije kategorija koja bi trebalo da bude prikazana u ovakvoj tabeli, a sa druge strane ovako visok sadržaj vlage može imati samo otpadna struja sa velikom količinom otpada od hrane jer sve ostale prisutne komponente sadrže izuzetno malo vlage. Takođe je pitanje kako je određivana vlaga prisutna u navedenim otpadnim materijalima: ceđenjem, sušenjem pojedinih komponenti ili nekom drugom metodom. Tabela 11 Karakteristika čvrstog otpada Beograda, Novog Sada i Niša Sastojak Beograd (%) Novi Sad (%) Niš (%) Papir 23,44 28,35 20 Drvo 0,30 2,04 5 Tekstil 1,70 3,65 10 Plastika 3,10 7,78 2 Staklo 8,30 7,79 5 Biljni materijali 5,26 4,80 10 Metali 2,02 3,26 2 Otpad od hrane 2,52 27,49 3 Mešano 24,12 14,68 12 Vlaga 28,59 30,00 16 Ukupno 100 100 100 Određivanje sastava komunalnog čvrstog otpada na terenu Zbog heterogenosti prirode čvrstog otpada, određivanje sastava nije jednostavan zadatak. Striktnu statističku proceduru je teško ili nemoguće primeniti. Pošto je veoma značajno poznavanje sastava otpada u nekim zemljama se primenjuju regionalni i nacionalni standardi. U SAD se još od 1992. godine koristi metoda Američkog udruženja za ispitivanje i materijale (ASTM). Jedna od metoda za određivanje sastava otpada, koju je usvojila EPA, zasniva se na praćenju materijalnog toka.

17

Na ovaj način sastav otpada i njegova količina se procenjuju na osnovu podataka o proizvodnji materijala i produkata sa korekcijama za izvoz, uvoz, reciklažu i životni vek. Nedostatak ove metode je što ostaci produkata sa drugim materijalima (na primer, zaostala tečnost u tetrapaku) nisu uzeti u obzir. Ovo je posebno važno ako je sadržaj vlage presudan podatak u istraživanju ili izbor tehnologije procesiranja. Karakterizacija otpada može se izvesti i sprovođenjem ankete među stanovništvom ispitivanog područja, mada je ova metoda ekonomski najpovoljnija, neki istraživači je smatraju nedovoljno preciznom. Stoga je terenska karakterizacija bazirana na uobičajenim i široko rasprostranjenim tehnikama uzorkovanja najpovoljnija procedura za određivanje sastava KČO. Stambeni KČO Procedura za stambeni KČO uključuje istovar i analizu odgovarajuće količine stambenog otpada u ispitivanom području na mestu za odlaganje koje je izolovano od vetra i odvojeno od drugih operacija. Reprezentativni rezidencijalni uzorak može biti kamion posle tipične dnevne rute sakupljanja u stambenoj oblasti. Mesečni uzorak iz postrojenja za spaljivanje ili materijal odvojen posle usitnjavanja takođe bi bio reprezentativan. Najvažniji je opšti pristup u izboru šarže za uzorkovanje. Na primer, šarža koja sadrži dvorišni otpad sakupljen tokom jedne nedelje u jesen (uglavnom lišće) neće biti tipičan. Da bi se obezbedilo da rezultati budu reprezentativni, mora se uzeti dovoljno velik uzorak za ispitivanje. Tako je ustanovljeno da merenje uzorka od 90 kg značajno odstupa od merenja uzorka od 800 kg uzetog sa iste šarže. Da bi se dobio uzorak za analizu, šarža se prvo deli na 4 dela. Jedan deo se odvoji i ponovo deli na 4 dela, sve dok se ne dobije uzorak mase od 90 kg. Važno je da se postigne celovitost svake četvrtine, sa aspekta mirisa ili fizičkog raspada i da se obezbedi merenje svih komponenata. Samo na taj način će u izvesnom stepenu biti prevaziđen problem rasipanja i pristrasnosti. Komercijalni i industrijski KČO Procedura na terenu (deponiji) za identifikaciju komponenata komercijalnog i industrijskog otpada koji ne potiče iz procesa proizvodnje uključuje analizu

18

reprezentativnog uzorka uzetog direktno sa izvora, ne iz šarže mešanog otpada sakupljenog u vozilu za sakupljanje. Pošto su varijacije u ovim, grupama otpada veoma velike, statistički validno uzorkovanje nije moguće. Procena distribucije i količine je jedini metod. Unapređenje metoda za određivanje sastava čvrstog otpada Poznavanje sastava čvrstog otpada je osnova za dobijanje relevantnih informacija za planiranje programa za upravljanje otpadom, pa se u cilju razvijanja standardne metodologije vrše razne istraživanja. U okviru Evropske unije je pokrenut projekat razvoja odgovarajuće metodologije ispitivanja komunalnog čvrstog otpada (Tools for Solid Waste Analysis, SWA-Tool) da bi se popravio kvalitet i omogućilo poređenje podataka o komunalnom otpadu. Ovaj proces optimizacije trebalo bi da obezbedi planiranje pogodnih i delotvornih strategija za upravljanje otpadom i omogući poređenje efikasnosti različitih postupaka upravljanja otpadom na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Prema ovom projektu postoje tri potencijalna nivoa na kojima može biti uzet uzorak za ispitivanje otpada: kućna kanta za otpad, kontejner za otpad i kamion za odnošenje otpada. Za obezbeđivanje validnih rezultata potrebno je obezbediti dovoljan broj slučajno odabranih uzoraka. Smatra se da se pažljivim izborom lokacija za uzorkovanje, čak i sa malim brojem uzoraka, može pouzdano odrediti sastav otpada. Predloženi sistem klasifikacije čvrstog stambenog otpada prema SWA dat je u tabeli 12. Međutim, izbor kategorije i vrsta analize zavise uglavnom od namene dobijenih podataka. Tako ispitivanje može biti na međunarodnom nivou, za izveštaj na nivou međunarodnog zakonodavstva ili zakonodavstva EU. Na nacionalnom i regionalnom nivou se vrši analiza u cilju uspostavljanja strategije upravljanja otpadom, odnosno radi procene postignutih ciljeva predviđenih strategijom. Na lokalnom nivou ispitivanje se vrši s ciljem da se utvrdi, na primer, mogućnost primene raznih tipova sakupljanja, recikliranja i tretmana.

19

Tabela 12 Predloženi sistem klasifikacije otpada SWA Kategorija Tip otpada Organski otpad Biorazgradljivi kuhinjski otpad

Biorazgradljivi dvorišni otpad Drugi biorazgradljivi otpad

Drvo Drvo/pluta za pakovanje Drvo/nije za pakovanje

Papir i karton Nerazgradiv papir Papir karton za ambalažu Papir, karton, neambalažni papir Novine

Plastika Plastični film za pakovanje Plastični film neambalažni Čvrsta plastika i flaše, čaše za pakovanje Čvrsta plastika za ostalu ambalažu Čvrsta plastika (neambalažna)

Staklo Staklena ambalaže (bezbojna) Staklena ambalaže (braon) Staklena ambalaža (ostalo) Razno neambalažno staklo

Tekstil Odeća Neodevni predmeti

Metal Gvozdena ambalaža Aluminijumska ambalaža Razni gvozdeni materijali Drugi negvozdeni materijali

Opasni stambeni otpad

Baterije/akumulatori Razni opasni otpad

Kompleksni produkti

Ambalaža od mešanih/kompozitnih materijala Kompozitni neambalažni materijali Potrošačka elektronika

Inertno Zemlja i kamenje Drugi inertni materijali

Druge kategorije Pelene Higijenski otpad Razne kategorije

20

Sitni materijal Frakcija prosejana kroz sito (10 mm) Tipovi materijala iz KČO koji se mogu ponovo iskoristiti ili reciklirati Poznavanje vrste i količine otpadnih materijala koji se danas vraćaju za ponovnu upotrebu ili recikliranje je važno, kako za oblast nastajanja otpada, tako i pri izradi raznih analiza i procena za potrebe planiranja svih segmenata upravljanja KČO. Materijali koji se obično izdvajaju iz KČO Materijali koji se odvajaju za reciklažu prikazani su u tabeli 13. Najčešće su to aluminijum, papir, plastika, staklo, gvožđe, obojeni metali, dvorišni otpad i građevinski otpad. Aluminijum. Recikliranje ovog metala se vrši u dva sektora: (1) aluminijumske konzerve i (2) sekundarni aluminijum (obuhvata prozore, oluke, skele). Pošto su sekundarni materijali različite klase, specifikacija za reciklirani aluminijum mora biti dobro proverena, da bi se maksimalno iskoristila njegova vrednost kada se prodaje na tržištu. Potražnja za recikliranim aluminijumskim konzervama je velika jer se troši 95 % manje energije pri pravljenju nove konzerve iz metala dobijenog recikliranjem, nego klasičnim metalurškim postupkom. Papir. Osnovni tipovi papira koji se recikliraju su stare novine, karton, papir visokog kvaliteta i mešani papir. Svaka od ovih kategorija ima određeni kvalitet koji se definiše prema tipu vlakana, stepenu homogenosti, stepenu štamapanja i fizičkim i hemijskim karakteristikama. Papir visokog kvaliteta sadrži kancelarijski papir, papir za fotokopiranje, kompjuterski papir i druge vrste papira koje imaju veliki procenat dugih vlakana. Mešani kvalitet uključuje papir sa velikim procentom usitnjenog drveta, kao što su časopisi, impregnisani papir i individualni kvalitet koji uključuje veliki sadržaj papira nižeg kvaliteta. Udeo novinskog papira u ukupnom papirnom otpadu kreće se između 10 i 20 %, dok su knjige i časopisi prisutni u granicama od 5 do 10 %. Plastika. Plastika se može podeliti na dve opšte kategorije: komercijalnu plastiku (koja je dosta čista) i plastiku posle potrošnje. Najviše se recikliraju dva tipa plastike posle potrošnje: PET/1, koja se koristi za proizvodnju boca za osvežavajuća pića i HDPE/2, koja se upotrebljava za proizvodnju

21

kontejnera za vodu i deterdženata. Međutim, svega 5–10% plastike se reciklira, te se očekuje da će se stepen njene reciklaže povećavati uporedo sa unapređenjem tehnologije za njeno procesiranje. Staklo. Ovo je materijal koji se uobičajeno reciklira, to je obično ravno prozorsko staklo ili staklene boce ili zeleno stakla koje se obično nalazi u KČO. Staklo se obično pre procesiranja deli po boji na bezbojno, zeleno i na žuto. Gvožđe. Ovi materijali obično potiču iz glomaznih stvari kao što su kola. Obično se sakupljaju na velikim gomilama u okviru lokalne deponije ili stanice za transfer. U mnogim slučajevima, ove gomile su neorganizovane i različiti metali su zajedno pomešani, što ne deluje baš privlačno za one koji otkupljuju ovaj materijal. Gvozdene konzerve se sve više recikliraju jer se gvozdeni kontejneri od pića, hrane i sokova lako odvajaju iz mešanih recikliranih materijala ili KČO pomoću velikih magneta. Obojeni metali. Ovi metali se iskorišćavaju iz uobičajenih stvari iz domaćinstva (baštenski nameštaj, kuhinjsko posuđe), otpada od rušenja (bakarne žice i olovne cevi, okovi), kao i otpada od velikih proizvoda (kola, čamci). Svi ovi materijali bi mogli biti reciklirani ako se sortiraju i uklone strani materijali kao što su plastika, guma i slične prevlake. Dvorišni otpad. Ova vrsta otpada se u mnogim zajednicama sakuplja odvojeno. Kompostiranje ovog otpada je postalo veoma interesantno, pa se broj postrojenja za kompostiranje povećava. Najčešći sastojci dvorišnog otpada su lišće, pokošena trava i žbunje. Panjevi i drveće se takođe kompostiraju, ali se pre toga moraju usitniti. Otpad od gradnje i rušenja. Na mnogim lokacijama ovaj otpad se procesira da bi se iskoristili materijali koji imaju tržišnu vrednost, kao što su drveni opiljci kao gorivo za spaljivanje, metal za procesiranje ili zemljište kao materijal za nasipanje. Reprocesiranje ovog otpada je sve popularnije jer se povećavaju takse za odlaganje na deponiju. Sedamdesetih godina je taksa za odlaganje u SAD iznosila 5 %, što reprocesiranje nije činilo ekonomski privlačnim, ali kako je ta suma 1992. godine iznosila oko 60 $ po toni, ponovna prerada ovog otpada je postala ekonomski isplativa.

22

Tabela 13 Materijali koji se izdvajaju iz KČO za potrebe recikliranja Materijali koji se recikliraju Tipovi materijala ili način upotrebe Aluminijum Konzerve pića Papir Stari novinski papir Novine iz novinarnica ili domaćinstava Talasasti karton Pakovanje, veliki pojedinačni izvori Papir visokog kvaliteta Kompjuterski, kancelarijski Mešani Papir za čišćenje, novine, magazini, beli

i obojeni papiri dugih vlakana Plastika Polietilen tereftalat (PET/1) Boce za vodu, pića, pakovanja za

namirnice, boce za biljna ulja, razne ambalaže

Polietilen velike gustine (HDPE/2)

Boce za vodu, mleko, jogurt, sokovi deterdženti, kuhinjsko ulje

Polivinilhlorid (PVC/3) Boce za deterdžente, šampone i razne hemijske preparate, cevi za navodnjavanje i neki građevinski materijal

Polietilen niske gustine (LDPE/4) Filmski tanka pakovanja, omoti, fleksibilne boce, kese za hleb, smrznuta hrana, kese hemijskog čišćenja i drugi tanki materijali

Polipropilen (PP/5) Pakovanja za elektronske i električne komponente, posude za brzu hranu, tanjiri, čaše, posude za mikrotalasnu rernu, kutije za lekove

Ostalo (7) Višeslojna pakovanja, kečap, senf Mešana plastika Razne kombinacije gore navedenih

proizvoda Staklo Bezbojne, zelene i braon boce, ravno

staklo Obojeni metali Aluminijum, bakar, olovo Dvorišni otpad, sakupljen odvojeno

Priprema komposta, gorivo od biomase, prekrivka za deponiju

Organska frakcija KČO Kompost za zemljište, kompost za deponiju, metan, etanol, gorivo iz

23

otpada Građevinski otpad (rušenje i izgradnja)

Zemljište, asfalt, drvo, metali

Drvo Materijal za pakovanje, palete, drvo za konstrukciju

Otpadno ulje Automobili i kamioni, reprocesirano za ponovnu upotrebu ili za gorivo

Gume Automobili i kamioni, za izgradnju puteva ili kao gorivo

Akumulatori Automobili i kamioni, sitnjenje da se iskoriste pojedine komponente kao što su kiselina, plastika i olovo

Specifikacija recikliranog materijala Kako količina korisnih materijala koji se izdvaja iz KČO raste i kako se razvijaju programi za postizanje određenih ciljeva u ovoj oblasti, specifikacija materijala postaje važan faktor. Uopšte materijali su manje zaprljani jer se uglavnom vrši separacija na izvoru, ali sakupljanje angažuje više rada i u mnogim zajednicama je odlučeno da se materijali sortiraju u centralnom postrojenju za njihovu ponovnu preradu. U mnogim regionima tržište za materijale nije u saglasnosti sa sakupljenom količinom, a i očekivano je da će kupci izmeniti specifikacije što znači da prodavci izdvojenih materijala nemaju sigurno tržište. Kako specifikacija u pogledu kvaliteta ovih materijala postaje sve strožija, menadžeri ovakvih programa moraju pažljivo razmotriti specifikacije kada biraju sistem za sakupljanje i sortiranje, posebno kada su u pitanju velike investicije. Promene sastava otpada u budućnosti Kod planiranja upravljanja čvrstim otpadom, poznavanje budućih trendova u sastavu čvrstog otpada je veoma značajno. Na primer, ako bi se program recikliranja papira zasnivao na trenutnim podacima o njegovoj distribuciji, uprkos očekivanom padu u proizvodnji papira, takav program bi ubrzo postao ekonomski neisplativ. Drugo je pitanje da li aktuelne promene ili samo sistem informisanja može biti unapređen. Kako su mnoge države usvojile zakonsku regulativu o redukciji na izvoru ili programima recikliranja, sastav sakupljenog otpada će se, sasvim izvesno menjati. Uticaj rasipanja otpada na sastav sakupljenog otpada variraće u

24

zavisnosti od tipa programa upravljanja otpadom. Na primer, postrojenje za spaljivanje otpada koje je razvijeno za komercijalnu oblast planirano je i dizajnirano na osnovu toplotnog sadržaja otpada od 15.000 kJ/kg. Šest godina kasnije kada se počelo sa radom taj sadržaj je opao na 10.470 kJ/kg. Šta se dogodilo? Jednostavno, došlo je do povećanja stepena recikliranja kartona u toj oblasti. Međutim da bi se dobila projektovana količina energije bilo je neophodno sagorevati veću količinu otpada, za čiji transport je uveden dodatni broj kamiona, a sagorevanje veće količine otpada dovelo je i do promene u radu postrojenja. Očekivane promene u sastavu otpada u SAD U planiranju budućih sistema za upravljanje otpadom treba razmotriti promene do kojih može doći u vezi sa sastavom otpada u budućnosti. U razvijenim zemljama zbog uvođenja integrisanog sistema upravljanja čvrstim otpadom količina otpada se smanjuje ili stagnira. Tako je u SAD 2001. godine ukupna količina nastalog KČO iznosila 229,2 miliona tona, što je bilo 2,7 miliona tona manje nego 2000. godine, kada je nastalo 231,9 miliona tona. Međutim, u zemljama u razvoju očekuje se značajan porast količine nastalog otpada. Četiri komponente otpada koje imaju važan uticaj na sastav sakupljenog otpada su: (1) otpaci od hrane, (2) papir i karton, (3) dvorišni otpad i (4) plastika. Poređenja radi, u ranim godinama prošlog veka nije bilo, na primer, plastike u otpadu, dok je danas ima na pretek. Otpaci do hrane. Što se tiče otpadaka od hrane, njihova količina se značajno menja tokom godina, kako zbog tehničkih unapređenja, tako i zbog promene u stavovima javnosti. Čini se da najveći uticaj imaju dva faktora, i to: (1) veći stepen prethodne obrade hrane (proizvodnja gotove ili polugotove hrane) i (2) upotreba usitnjivača hrane u kuhinji. U SAD, na primer, procentualni udeo otpada od hrane se smanjio sa 14 % (koliko je iznosio 1960. godine) na 11,4 % (podatak za 2001. godinu). U poslednje vreme javnost je sve više uključena u pravilne tokove ishrane, tako da trend korišćenja sveže hrane, a ne procesirane hrane, dobija sve veći zamah, te se mora računati na povećanje količine bio otpada. Papir i karton. Udeo papira i kartona se povećao u poslednjih 50 godina, i to od 20 % (u ranim četrdesetim) na 35,7 % (2001). Očekuje se da će količina papira i kartona ostati stalna sledećih nekoliko godina. Na to ima uticaj, na

25

primer, i cena poštanskih maraka i slanja pisama, a sa porastom ove cene smanjivaće se količina papira sakupljenog za odlaganje. Dvorišni otpad. Količina ovog otpada se povećala značajno poslednjih 25 godina, uglavnom zbog donošenja zakona koji zabranjuje spaljivanje dvorišnog otpada. Dvorišni otpad u ukupnom otpadu učestvuje sa 16 do 24 masena procenta. Plastika. Sadržaj plastike se takođe povećao značajno poslednjih 50 godina. Upotreba plastike se povećala od skoro nemerljivih količina četrdesetih godina, preko 8 % devedesetih godina, na oko 11 % 2001. godine. Očekuje se da će količina plastike nastaviti sa rastom, ali sporije nego u prethodnih četvrt veka. Očekivane promene u sastavu otpada Srbije Kako se u Srbiji ne vrši kontinuirano praćenje nastalog čvrstog otpada, nije moguće izvršiti analizu za prethodni period. Obrađeni podaci za količine sakupljenog čvrstog otpada postoje za Beograd, gde JKP „Gradska čistoća“ prati količine nastalog otpada preko mase odloženog otpada na deponiju u Vinči. Međutim, pretpostavlja se da se oko 10 % nastalog otpada u Beogradu odloži na razne divlje deponije ili smetlišta. Takođe nema podataka o količini materijala koji se mogu reciklirati, a koje ulični sakupljači izdvajaju iz uličnih kontejnera. Od 1987. do 1991. godine količina nastalog otpada je rasla prosečnom brzinom od 2 %. Ovaj trend je bio opadajući od 1992. do 1996. godine zbog sankcija i rata u okruženju. Iz istog razloga nema podataka za period 1997-1999. godine. Od 2000. do 2001. godine uočen je nešto sporiji rast od 13,4 %. Međutim, očigledno je da se količina izdvojenog otpada povećala od 1980. do 2002. godine za 36 %. U periodu od 2002. do 2005. godine količina odloženog otpada povećala se za oko 5 % godišnje. Pretpostavlja se da će količina otpada rasti i sledećih godina, kada se očekuje porast bruto nacionalnog dohotka u Srbiji. Smatra se da će se sastav otpada po pojedinim kategorijama u Srbiji menjati tako da će biti sličan sastavu u većini srednjeevropskih zemalja. Očekuje se smanjenje udela metala, a povećanje udela plastike i gume, nepromenjen udeo stakla i staklene ambalaže, porast udela hartije, kao i znatne razlike u udelu organskih komponenata od regiona do regiona. Međutim, navedene procene treba uzeti sa rezervom, jer se jedino kontinuiranim praćenjem nastalih količina otpada po kategorijama i

26

poređenjem sa poznatim podacima za zemlje sličnog stepena ekonomskog razvoja može steći jasan uvid u promene sastava otpada u budućnosti. Kako se u Srbiji predviđa izgradnja nekoliko regionalnih deponija i reciklažnih centara, ovakvi podaci su neophodni, da bi se za period od 20–30 godina, koliko bi jedna deponija trebala da bude aktivna, mogao na adekvatan način planirati sistem upravljanja čvrstim otpadom.