komunalni otpad za energiju

8/3/2019 Komunalni Otpad Za Energiju

1/256

Republika Srbija Univerzitet u Novom SaduAutonomna pokrajina Vojvodina Fakultet tehnickih naukaPokrajinski sekretarijat za energetiku i Novi Sadmineralne sirovine

DEPARTMAN ZA INENJERSTVO ZATITE IVOTNE SREDINE

STUDIJA MOGUCNOSTI KORICENJA KOMUNALNOGOTPADA U ENERGETSKE SVRHE (WASTE TO ENERGY)

NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE IREPUBLIKE SRBIJE

OKTOBAR, 2008.


2/256

SSStttuuudddiiij

jjaaa mmmoooggguuucccnnnooossstttiii k

kkooorrriiiccceeennnjjjaaa kkkooommmu

uunnnaaalllnnnoooggg cccvvvrrrssstttoooggg oootttpppaaadddaaa uuu eeennneeerrrg

ggeeettts


3/256

sskkkeee sssvvvrrrhhhe

ee nnnaaa ttteeerrriiitttooorrriiijjji

ii AAAuuutttooonnnooommmnnneee

Izradu studije finansirao je

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovineAutonomne Pokrajine Vojvodine

Studiju je realizovao tim u sastavu:

Doc. dr Goran Vujic, rukovodilacProf. dr Milan MartinovNemanja Stanisavljevic dipl. ingDejan Ubavin dipl. ingmr Dragana trbacBojan Batinic dipl. ingAleksandar Dvornic dipl. ingdr Branko Veselinov


4/256

SSStttuuudddiiij



uunnnaaalllnnnoooggg oootttpppaaadddaaa uuu eeennneeerrrgggeeetttssskkkeee sssv

vvrrrhhhe


5/256

ee nnnaaa ttteeerrriiit

ttooorrriiijjjiii AAAuuutttooonnnooom

mmnnneee pppoookkkrrraaajjjiiinnneee

VVoojjvvooddiinnee ii RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjeeSADRAJ

1.0 TRENDOVI KORICENJA KOMUNALNOG CVRSTOG OTPADA U ENERGETSKESVRHE _________________________________________________________________ 6Sakupljanje otpada ______________________________________________________ 9Sakupljanje komunalnog otpada iz gradskih domacinstava ______________________ 10Separacija otpada na mestu nastajanja _____________________________________ 10

2.0 MOTIVACIJA I CILJEVI________________________________________________ 122.1 ZATO ISKORICAVANJE OTPADA U VIDU ENERGIJE? ___________________ 122.2 ZNACAJ ZA SRBIJU I AP VOJVODINU___________________________________ 133.0 ZAKONSKI OKVIRI ___________________________________________________ 143.1 ZAKONSKI OKVIR U SRBIJI I AP VOJVODINI _____________________________ 143.1.1 Predlog zakona o upravljanju otpadom _________________________________ 143.1.2 Zakon o deponovanju komunalnog otpada ______________________________ 143.2 ZAKONODAVSTVO U EU ______________________________________________ 153.2.1 Zatita ivotne sredine (stavovi EU) ___________________________________ 153.2.2 Zakonski okvir za iskoricavanje otpada u vidu energije u EU _______________164.0 CENE ELEKTRICNE I TOPLOTNE ENERGIJE U EU I SRBIJI _________________ 184.1 KRETANJE CENA ENERGENATA I NJIHOVE PROGNOZE U EU _____________ 184.2 PROGNOZE KRETANJA CENA ELEKTRICNE ENERGIJE U AP VOJVODINI I

REPUBLICI SRBIJI ______________________________________________________ 214.3 ULOGA DRAVE U POLITICI CENA ENERGENATA ________________________ 225.0 SASTAV I KOLICINA OTPADA U REPUBLICI SRBIJI I AP VOJVODINI ________ 23


6/256

6.0 PLANIRANJE I SPROVOENJE PROJEKATA ISKORICENJA OTPADA UENERGETSKE SVRHE ___________________________________________________ 286.1 OSNOVI FAKTORI U PLANIRANJU I SPROVOENJU ______________________ 286.1.1 Cena sakupljanja i transporta otpada __________________________________ 286.1.2 Kapacitet tretmana _________________________________________________ 286.1.3 Lokalni uslovi-postojeca praksa upravljanja otpadom ______________________

286.1.4 Fizicke i hemijske karakteristike otpada ________________________________296.1.5 Sezonske fluktuacije u kvalitetu i kvalitetu otpada_________________________ 296.1.6 Odlaganje-tretman nastalih nusprodukata/efluenata_______________________ 296.1.7 Krajnja upotreba energije____________________________________________ 306.1.8 Investicioni trokovi ________________________________________________ 306.1.9 Uticaj na ivotnu sredinu ____________________________________________ 30333


7/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


8/256




7.0 OSNOVNI POSTUPCI KORICENJA KOMUNALNOG CVRSTOG OTPADA UENERGETSKE SVRHE ___________________________________________________ 31

7.1 OSNOVNI POSTUPCI ZA ENERGETSKO KORICENJE OTPADA ____________ 31

7.1.1 Parametri koji uticu ponovno iskoricenje otpada u vidu energije ____________ 31

7.2 RASPOLOIVE TEHNOLOGIJE ZA ENERGETSKO KORICENJE OTPADA ____ 32

7.3 INSINERACIJA ______________________________________________________ 33

7.3.1 Tehnologije insineracije bez prethodnog sortiranja ili obrade ________________ 34

7.3.2 "Waterwall" tehnologija insineracije____________________________________ 36

7.3.3 Insineratori sa fluidizovanim slojem____________________________________ 36

7.3.4 Postrojenja za insineraciju malih dimenzija______________________________37

7.4 SISTEMI KORICENJA GORIVA DOBIJENOG IZ OTPADA __________________ 38

7.5 PIROLIZA___________________________________________________________ 40

7.6 PLAZMA PROCES ___________________________________________________ 41


9/256

7.6.1 Plazma ARC _____________________________________________________ 41

7.7 STAR MEET SISTEMI _________________________________________________ 42

7.7.1 Gasni dizel motori _________________________________________________ 43

7.7.2 Razlicite velicine STAR MEET postrojenja ______________________________ 44

7.7.3 Strana iskustva ___________________________________________________ 44

7.8 ANAEROBNA DIGESTIJA _____________________________________________ 45

7.8.1 Uloga tehnologije anaerobne digestije _________________________________ 46

7.8.2 Supstrat kao kljucni faktor ___________________________________________ 46

7.8.3 Razvoj anaerobne digestije u Evropi___________________________________ 48EVROPSKI POTENCIJAL DIGESTIJE ORGANSKOG OTPADA _______________ 48

7.8.4 Perspekive _______________________________________________________ 48

7.9 DEPONIJSKI GAS ____________________________________________________ 49

7.9.1 Proces formiranja deponijskog gasa ___________________________________ 49

7.9.2 Procesi koji se odvijaju u deponiji _____________________________________50

7.9.3 Sastav deponijskog gasa____________________________________________ 52

7.9.4 Postrojenja za iskoricavanje deponijskog gasa __________________________ 52

7.9.5 Ekstrakcija deponijskog gasa ________________________________________ 53

7.9.6 Iskoricavanje deponijskog gasa______________________________________ 53

7.9.7 Proizvodnja energije_______________________________________________ 54POSTROJENJA ZA KOGENERACIJU____________________________________ 54KOTLOVSKO POSTROJENJE__________________________________________ 55DIREKTNA UPOTREBA GASA _________________________________________ 55DEPONIJSKI GAS KAO PRIRODNI GAS _________________________________ 55ISPARAVANJE PROCEDNIH VODA _____________________________________ 56GORIVE CELIJE _____________________________________________________ 56

7.9.8 Primeri dobre prakse u svetu_________________________________________ 57POSTROJENJE ZA ISKORICAVANJE DEPONIJSKOG GASA U PORTUGALU _ 57KOGENERATIVNO POSTROJENJE U DANSKOJ __________________________ 57NAJVECE POSTROJENJE ZA ISKORICAVANJE DEPONIJSKG GASA UDANSKOJ __________________________________________________________ 58


10/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


11/256




VVVooojjjvvvooodddiiinnneee iii RRReeepppuuubbbllliiikkkeee SSSrrrbbbiiijjje

ee

DEPONIJA BARJE U SLOVENIJI________________________________________ 58


12/256

8.0 TEHNOLOGIJE PRIMENLJIVE U AP VOJVODINI I REPUBLICI SRBIJI_________ 60

Piroliza ________________________________________________________________ 60

Anaerobna digestija _____________________________________________________ 61

8.1 INSINERACIJA ______________________________________________________ 61

8.1.1 Ekonomija postrojenja za insineraciju __________________________________ 61Investicioni trokovi ___________________________________________________ 62Trokovi rada i odravanja _____________________________________________ 62Proracun neto trokova tretmana ________________________________________ 63

8.2 DEPONIJSKI GAS ____________________________________________________ 65

8.2.1 Ekonomija iskoricenja deponijskog gasa _______________________________ 66Prihodi od proizvodnje deponijskog gasa __________________________________ 66

Investicije ___________________________________________________________ 67Uticaji na ivotnu sredinu ______________________________________________ 67

9.0 ENERGETSKI POTENCIJAL DEPONIJSKOG GASA NA PODRUCJU APVOJVODINE I REPUBLIKE SRBIJE_________________________________________ 69

9.1 PROCENE KOLICINE DEPONIJSKOG GASA______________________________ 69

9.2 PRORACUN ENERGETSKOG POTENCIJALA DEPONIJSKOG GASA _________ 69

9.2.1 Primer deponije u Novom Sadu_______________________________________ 70KONVERZIJA ENERGIJE______________________________________________ 70

9.3 PERSPEKTIVE_______________________________________________________ 71

10.0 POTENCIJALNI PODSTICAJNI FONDOVI _______________________________ 73

10.1 KARBON KREDIT ___________________________________________________ 73

10.1 PODSTICAJNI FONDOVI EVROPSKE UNIJE _____________________________ 74

10.1.1 Pretpristupni fondovi ______________________________________________ 74

10.2 FONDOVI EU ZA ISTRAIVANJE, RAZVOJ I PODRKU ___________________ 75

11.0. ZAKLJUCAK_______________________________________________________ 77

555


13/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


14/256




1.0 TRENDOVI KORICENJA KOMUNALNOG CVRSTOGOTPADA U ENERGETSKE SVRHE

Porast cena energenata, ostvarenje manje zavisnosti od uvoza energenata, kontrolagasova koji izazivaju efekat staklene bate GHG (Greenhouse Gases), u saglasnosti saKjoto protokolom, i smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu su razlozi zaistraivanje i razvoj postupaka za ponovno iskoricenja otpada irom sveta. Osimekonomskih efekata, glavni razlozi koji ogranicavaju razvoj ponovnog iskoricenjaotpadasu kulturoloki, ali i to to su za energetsko koricenje otpada, koji po pravilu imaniskutoplotnu moc, potrebne predradnje, koje bi omogucile viu efikasnost i smanjenjenegativnih uticaja na ivotnu sredinu. Ovi problemi posebno pogaaju zemlje u tranziciji irazvoju, kakva je Srbija. S sprovoenjem mera za pravilno prikupljanje i koricenjeotpadase kasni, to ima negativne ekoloke i ekonomske posledice.

Teko je proceniti kolicinu ponovnog iskoricenja otpada u vidu energije irom sveta,jer ona zavisi od toplotne moci, koja moe varirati u zavisnosti od sastava. Plastika, papir itekstil imaju vie toplotne moci od ostalih sastanih delova, od kojih neki i nisugorivi.Stepen ponovnog iskoricenja zavisi i od energetske efikasnosti tehnologije koja se koristi.Energetski ekvivalent 170 miliona tona komunalnog otpada koji se tretira insiner

acijom,iznosi oko 220 miliona barela nafte, tj, oko 600.000 barela/dnevno. SAD dnevno troe oko


15/256

20 miliona barela nafte. Ovakav energetski doprinos omogucava balansiranje energetskihpotreba, posebno u zemljama OECD. Procenjuje se da bi energija koja je na potencijalnona raspolaganju u 400 postrojenja za insineraciju u EU, pokrila energetske potrebe 27miliona stanovnika, to odgovara populaciji Danske, Finske i Holandije. Trite insine

racijeu EU 15 procenjeno je na 9 milijardi evra. U Japanu, 236 postrojenja za insineracijuproizvode energiju ekvivalentno nuklearnoj elektrani. Trite sagorevanja u Japanu jeprocenjeno na 4 milijarde US$.

Neke zemlje po stanovniku imaju relativno visok odnos komunalnog otpada, koji setretira insineracijom. To je uglavnom slucaj u nekim azijskim zemljama, Japan iSingapur, inekim evropskim, Danska, vajcarska, Holandija, Norveka, vedska i Francuska, koje su

su ovaj vid energije definisale kao zelenu. Ostale zemlje kao to su Velika Britanija, SAD iKanada nisu jo u potpunosti razvile ovu delatnost. Evropska unija postavila je cilj da 12%ukupne primarne energije i 22,1% elektricne, mora biti proizvedeno iz obnovljivih izvora do2010. godine. Cilj je da se ogranici i stabilizuje organski udeo u otpadu i da obezbedi gori-vo koje se dobija iz otpada (Refuse Derived FuelRDF), kao i da promovie razvoj pono-vnog iskoricenja otpada u vidu energije.

Koricenje opasnog otpada i onog koji nije definisan kao opasan za dobijanjeenergije, danas je veoma rasprostranjeno i podrazumeva insineraciju otpada radidobija-nja energije. To moe da se definie kao koricenje obnovljvih izvora energije, kojedoprinosi smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate i doprinosispunjavanju zahteva definisanih Kjoto protokolom.

Pri sprovoenju inisneracije otpada, u vecini slucajeva dobija se kolicina energije,toplotne i/ili elektricne, veca od one koja se koristi za rad postrojenja, tj. obavljanjaosnovnog zadatka, uklanjanja, odnosno neutralizacije otpada.

Trenutno u oko 35 zemalja postoji vie od 600 postrojenja sa insineraciju u kojimasekoristi energija otpada. U ovim postrojenja tretira se 170 miliona tona komunalnogotpada,godinje od cega oko 70% u EU, Japanu i SAD-u.


16/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


17/256





ee


18/256

Slika 1. Kolicine komunalnog otpada tretiranog insineracijom u odabranim zemljama(ukupno 124 miliona tona)

Izvori: Nacionalne agencije za zatitu ivotne sredine, OECD, Eurostat, CycleOpe

Deponovanje je trenutno u svetu najrasprostranjeniji metod tretmana otpada. U

zemljama u razvoju, ilegalno deponovanje i nezvanicno recikliranje (zasnovano naradunajsiromanije gradske populacije), jo uvek ostaje najpopularniji nacin odlaganja otpadadanas.

Iako se deponovanje nalazi na samom dnu hijerarhije upravljanja otpadom i poredtoga predstavlja najzastupljenijii metod upravljanja otpadom i u pan-Evropskim delovima. UEU 31% generisanog otpada se deponuje, 42% se reciklira, 6% procenata se tretirainsine-racijom u cilju dobijanja energije, a za 21% je neodreeno (podaci iz 19 zemalja c

lanica).Dosledne informacije o metodama odlaganja otpada u EECCA (East Europe, Caucasusand Central Asisa) i SEE zemljama nisu dostupne. Meutim u Ruskoj federaciji izmeu40% i 57% ukupnog generisanog otpada iz industrije u periodu 2002-2004 godine, je depo-novano.

777


19/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


20/256


21/256

kroz program mogucnosti iskoricenja metana sa deponija (Landfill Methane OutreachProgram LMOP). U Kanadi, Environmental Canada poseduje centralizovane informacije,dok u Velikoj Britaniji Biogas Association ima pregled postrojenja za iskoricavanje depo-nijskog gasa.

Razvoj postrojenja za iskoricavanje deponijskog gasa poceo je 1975 godine uKaliforniji. Neka od tih prvih postrojenja su sada zatvorena, usled smanjenja produkcijegasa tokom godina do odreene granice, gde bi nastavak rada postrojenja postalo nepro-fitabilan. Ubrzo nakon toga, poceo je razvoj u Evropi. Danas se veci broj postrojenja nalaziu Evropi nego u SAD-u (tabela 1).

Kapacitet postrojenja u Evropi je nii nego u SAD-u. U svetu, danas postoji vie od

1.150 postrojenja za iskoricavanje deponijskog gasa u energetske svrhe.U tabeli 1. je dat pregled postrojenja po zemljama. Ipak informacije o nekim zem

lja-ma treba uzimati sa rezervom, zato to nije bilo moguce pribaviti tacne informacije iz svih


22/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


23/256



mmnnneee pppoookkkrrraaajjjiiinnneeeVVVejibrSekilbupeRienidovjoo

ojjvvooddiinneeiiRReeppuubblliikkeeSSrrbbiijjee

zemalja. Ukupni kapacitet postrojenja za iskoricavanje deponijskog gasa u svetu iznosioko 3.930 MW. Iako vecina postrojenja nije locirana u SAD-u, zbog velikih kapaci


24/256

tetapostrojenja koja se tamo nalaze, najveca proizvodnja energije iz deponijskog gasa jeupravo tamo (tabela 1).

Tabela 1. Postrojenja za iskoricavanje deponijskog gasa u Svetu (prikazano po regionima)

Broj postrojenjaSnaga proizvodeneenergije(MW)Stepen ekstrakcijegasa(m3/toni/godinje)Evropa 734 1275 3.1SAD 354 2378 2.9Azija 19 72 4.7Australia 18 76 3.8

Kanada 15 106 5.7Juna Amerika 8 18 3.6Afrika 4 4 3.5

Tretiranje otpada se podstice sa ciljem smanjivanja emisija gasova koji izazivajuefekat staklene bate. Kjoto protokol omogucava kompanijama u industrijalizovanimzemljama da dobiju sertifikate za redukovanje emisija, investiranjem u efektivnosmanji-vanje nivoa gasova koji izazivaju efekat staklene bate u zemljama u razvoju. ZbogtogaMehanizam Cistog Razvoja (Clean Development Mechanism-CDM) koriste kompanijeinvestirajuci u zemlje u razvoju. Vec se krenulo sa realizacijom nekih projekata

, kao to susakupljanje i sistemi proizvodnje obnovljive energije iz otpada. Metan proizveden na depo-nijama moe se iskoristiti za dobijanje sertifikata za smanjenje emisije, koji zajedno sadozvoljenom trgovinom emisija CO2, predstavlja proizvode carbon trita formiranih uokviru Kjoto protokola.

Sakupljanje otpada

Pod pojmom sakupljanje otpada podrazumeva se uklanjanje otpada sa mesta nas-tanka i njegov transport do mesta odlaganja deponije, ili mesta njegove obrade postrojenje za tretman otpada. Sakupljanje otpada moe u pojedinim slucajevima dabudeizuzetno kompleksan problem s obzirom da promenljivost kolicine generisanog otpadatokom vremena u nekoj sredini, usled lokalnih karakteristika koje se mogu ogledati ulakem ili teem pristupu lokacijama za sakupljanje otpada i drugih karakteristika lokalnogkaraktera.

Pravilno sakupljanje svih vrsta otpada, pa i komunalnog podrazumeva odvojenosakupljanje razlicitih vrsta otpada u konkretnom slucaju odvojeno sakupljanje komunalnog

od industrijskog, medicinskog i drugih vrsta otpada, koji ne bi trebalo da se meaju i zaje-dno odlau na deponiju. Sem malih izuzetaka u Srbiji se ne obavlja posebno sakuplj


25/256

anjepomenutih vrsta otpada, a cak ako se to i ucini sav otpad na kraju zajedno bivaodloen nadeponiju.

Trenutno na tritu postoji veliki broj razlicitih kontejnera, kanti, kesa i drugi posuda za

sakupljanje. Jednostavniji i ekonomicniji sistem sakupljanja otpada iziskuje standardizova-nje posuda za sakupljanje, osnosno koricenje nekoliko razlicitih velicina koje cebitiodabrane pre svega u zavisnosti od oblika stanovanja (individualno, vie domacinstava),ali i dinamike sakupljanje.

999


26/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


27/256




Slika 3. Raspodela tretmana komunalnog otpada u pojedinim zemljama (%)

Izvori: Nacionalne agencije za zatitu ivotne sredine, OECD, Eurostat, CycleOpe

Sakupljanje komunalnog otpada iz gradskih domacinstava

Sakupljanje otpada iz gradskih domacinstava predstavlja jedan od najstarijih zada-taka upravljanja otpadom. Istorijski gledano, sama svrha sistema sakupljanja komunalnogcvrstog otpada bila je uklanjanje otpada iz dvorita i sa ulica grada. Sakupljanjeotpada jepoboljalo higijenu u gradu i sprecilo irenje bolesti i zaraza. Danas sakupljanje komuna-lnog cvrstog otpada obezbeuje uspeno funkcionisanje urbane infrastrukture, pruanjemlogistickog okvira za izdvajanje reciklabila i otpada za odlaganje.

Sistem sakupljanja komunalnog cvrstog otpada obuhvata svako domacinstvo u gradu,i stoga je za pruanje ispunjavanje ovako vanih usluga neophodna organizacija saodgovarajucim kapacitetom. U gradovima sa sofisticiranim organizacijama koje seupravlja-nja otpadom, za sakupljanje otpada se izdvaja 50% od ukupnih trokova za odlaganjeotpada.

Separacija otpada na mestu nastajanja


28/256

Kolicina organskih materijala sakupljenih i tretiranih odvojeno znacajno se razlikujeizmeu razlicitih zemalja EU. Oko 35% (17 miliona tona) od ukupnog procenjenog potenci-jala za ponovno iskoricenje od 49 miliona tona bio otpada (kuhinjski otpad) i zeleni otpad(batenski i otpad iz parkova), sakuplja se odvojeno.

Koncept separacije otpada direktno na mestu nastajanja (u domacinstvima), realizujese u svim gradovima i regionima koji ocenjivani i studiji koju je izvrila ISWA (Svetskaasocijacija za upravljanje cvrstim otpadom). Ocenjivano je trinaest gradova i regiona u 9razlicitih zemalja. U svim gradovima u kojima je obavljeno istraivanje, usled nedostatkaprostora potrebnog za deponovanje, sprovoena je separacija na mestu nastajanja.

Vecina gradova i regiona sakuplja organski otpad, papir, staklo, metal, plasticn

i,opasan i ostali otpad (uglavnom kabasti otpad, otpad od eletronske i elektricneopreme igume) odvojeno od ostalog otpada. Ipak odvojeno sakupljanje razlicitih frakcijaotpada,


29/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


30/256





ee

povecava broj neopodnih kontejnera, vozila i ucestalost.


31/256

U vecini zemalja EU se separacija otpada na mestu nastajanja podrava obezbeiva-njem kontejnera za papir, a po zahtevu vlasnika, i kontejnerom za organski otpad. UTamperi, ema separacije otpada na izvoru, ukljucuje organski otpad, suvi otpad zaproizvodnju goriva i ostale odvojeno sakupljene reciklabilne materije. Svakom do

maci-nstvu su omogucena dva kontejnera: za organski i za ostali otpad. U Kopenhagenu,uspostavljen je sistem odvojenog sakupljanj kartona, da bi se izalo u susret regulativamaDanske vlade i EU, koje se odnose na stope recikliranja.

Boja kontejnera koji se upotrebljavaju za sakupljanje otpada iz domacinstava setakoe razlikuje u skoro svim regionima i gradovima. Preporucuje se da boja konetejnerabude su skladu sa meunarodno uspostavljenim standardima. Kontejneri se razlikujui po

svojoj velicini i obliku, uglavnom iz logistickih razloga.

111111


32/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


33/256




2.0 MOTIVACIJA I CILJEVI2.1 ZATO ISKORICAVANJE OTPADA U VIDU ENERGIJE?

Smanjenje zaliha mineralnih izvora energije nafte, prirodnog gasa i uglja je evi-dentno. Poslednjih decenija drutvo je postalo svesno i negativnih efekata koje izaziva de-balans CO2 i drugih gasova, koji uvecavaju efekat staklene bate GHG (GreenhouseGases). Reenje se vidi u vecem koricenju novih i obnovljivih izvora energije (NOIE), ukoje spada i koricenje komunalnog cvrstog otpada kao energenta.

Najpre je reavan jednostavniji zadatak, da se obnovljivi izvori energije koristezadobijanje toplotne energije za grejanje i procesne potrebe. Poslednjih godina sve vie sepodstice proizvodnja najplemenitijeg oblika energije elektricne. Dosadanja iskustvapokazala su da je proizvodnja elektricne energije vetrogeneratorima i koricenjemfotovoltaicnih celija skupa, i zavisi od raspoloivosti tih izvora. Pored koricenjaenerge-tskih potencijala vodotokova i biomase, komunalni cvrsti otpad predstavlja jedanodnajznacajni-jih potencijalnih obnovljivih izvora energije.

Evropska unija proklamovala je obavezu koricenja OIE. To je definisano takozvanimBelim Papirom, a realizacija je podstaknuta podsticajnim merama. Belim Papirom d

efini-sano je da EU do 2010. ostvari udeo primarne energije obnovljivih izvora energije od


34/256

najmanje 12%. U javnosti je manje poznato da je posebnom direktivom (Anonim, 2001),predvieno da udeo elektricne energije, proizvedene iz obnovljivih izvora, dostigne 22,1%.U tab. 1.1 prikazan je ocekivan doprinos pojedinih zemalja, starih clanica.

Tabela 2. Postojeca, 1997, i planirana proizvodnja elektricne energije iz novih

i obnovljivih izvoraenergije (NOIEe) u starim clanicama EU (Anonim, 2001)

Zemlja NOIEe, TWh, 1997 NOIEe, % 1997 NOIEe, % 2010Belgija 0,86 1,1 6,0Danska 3,21 8,7 29,0Nemacka 24,91 4,5 12,5Grcka 3,94 8,6 20,1panija 37,15 19,9 29,4Francuska 66,00 15,0 21,0Irska 0,84 3,6 13,2Italija 46,46 16,0 25,0

Luksemburg 0,14 2,1 5,7Holandija 3,45 3,5 9,0Austrija 39,05 70,0 78,1Portugal 14,30 38,5 39,0Finska 19,03 24,7 31,5vedska 72,03 49,1 60,0Velika Britanija 7,04 1,7 10,0EU 338,41 13,9 22

Da bi se taj cilj ostvario u vecini zemalja EU uvedene su posebne cene za takozvanuzelenu elektricnu energiju (feed-in tarifa).


35/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


36/256





ee

2.2 ZNACAJ ZA SRBIJU I AP VOJVODINU


37/256

Republika Srbija je, kao i sve druge zemlje Zapadnog Balkana, zainteresovane zapri-jem u EU, potpisala Memorandum o integraciji u energetsko trite EU (Anonim, 2007a).Na taj nacin prihvatila je obavezu da sledi politiku i programe EU. Da bi se toostvarilo,moraju da se donesu mere za podsticanje proizvodnje elektricne energije koricenje

mkomunalnog cvrstog otpada, odnosno da se pomogne u definisanju nacionalne strategije,ali i pojedinim subjektima koji u ovu oblast ele da uloe.

Pored ove vec jasno definisane dravne obaveze, cilj je da se proiri proizvodnjaelektricne energije koricenjem vlastitih materijalnih resursa, smanji zavisnost od uvoza ipoveca zapoljavanje stanovnitva. Tako bi se iskoricavanjem otpada u vidu energijeostvarilo i vie dravnih stratekih ciljeva. Da bi se odabrala prava reenja potrebno je dase sagleda stanje u razvoju, ali i koji tip tehnologija i koji korisnici mogu da

ostvare najboljeekonomske efekte, odnosno da podsticaji od drave budu to manji.

Upotreba komunalnog otpada kao goriva moe imati pozitivan uticaj na ivotnusredinu:

-Moe omoguciti bezbednu i po ekonomskim pokazateljima povoljnu opciju odlaganjaza otpad koji bi inace predstavljao znacajne probleme.-Moe pomoci smanjenje emisije CO2, kroz zamenu fosilnih goriva kao i smanjitienergetsku zavisnost od uvoza.-

Emisije metana sa deponija se mogu izbeci

111333


38/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


39/256




3.0 ZAKONSKI OKVIRI3.1 ZAKONSKI OKVIR U SRBIJI I AP VOJVODINI

Zakonom o energetici Republike Srbije definiu se povlaceni proizvoaci elektricneenergije. Povlaceni proizvoaci su proizvoaci koji u procesu proizvodnje elektricneenergije koriste obnovljive izvore energije (u koje spada i deponijski gas) iliotpad,proizvoaci koji proizvode elektricnu energiju u elektranama, koje se u smislu ovog zako-na smatraju malim i proizvoaci elektricne energije koji istovremeno proizvode elektricnu itoplotnu energiju, pod uslovom da ispunjavaju kriterijume u pogledu energetske efikasnosti.Ova namera ce se realizovati tek kada se usvoji pojam zelene elektricne energije,spodsticajnim cenama, koje ce da obezbede ekonomski pozitivne efekte za proizvoace.

3.1.1 Predlog zakona o upravljanju otpadomPonovno iskoricenje otpada kao sekundarne sirovine ili kao goriva je definisanoclanom 38. ovog Zakona, koji kae da se otpad se moe ponovo koristiti kao sekundarnasirovina ili gorivo. Otpad se koristi na nacin kojim se obezbeuje da proizvodi koji nastajureciklaom otpada ne prouzrokuju veci tetni uticaj na ivotnu sredinu od proizvoda koji sunastali od primarnih sirovina. Zabranjeno je odlaganje i spaljivanje otpada kojise moe

ponovo koristiti. Izuzetno, otpad se moe odloiti ili spaliti, ako je to ekonomskiopravdano ine ugroava zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, uz prethodno pribavljenu dozvolu minis


40/256

tarstva.Ministarstvo blie propisuje uslove i nacin sakupljanja, transporta, skladitenja itretmanaotpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili gorivo.

U clanu 6, predloga Zakona o upravljanju otpadom definisani su osnovni principiupravljanja otpadom. Prinicipom hijerarhije upravljanja otpadom definisan je red

osledprioriteta upravljanja, koji obuhvataju prevenciju stvaranja i redukcija otpada,odnosnosmanjenje, koricenje resursa i smanjenje kolicina i/ili opasnih karakteristika nastalogotpada, ponovna upotreba odnosno koricenja proizvoda za istu ili drugu namenu, reci-klaa odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugogproizvoda, iskoricenje vrednosti otpada (kompostiranje, kao i spaljivanje otpadauz iskori-cenje energije), kao i odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorice

njaenergije, ako ne postoji drugo odgovarajuce reenje.

Termicki tretman otpada je definisan clanom 41. Zakona o upravljanju otpadom, kojikae da se Termicki tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom naosnovu ovog zakona. Spaljivanje otpada, kao termicki tretman, dozvoljeno je u postro-jenjima koja su projektovana i izgraena, odnosno opremljena za tretman otpada i kojarade na takav nacin da granicne vrednosti emisije budu ispod vrednosti propisanih na

osnovu ovog zakona. Spaljivanje otpada vri se uz iskoricenje energije koja se stvarasagorevanjem samo ako je to ekonomski opravdano i ako se za spaljivanje otpada nekoristi dodatna energija, osim za inicijalno paljenje, ili otpad koristi kao gorivo, ili dodatnogorivo za ko-insineraciju.

3.1.2 Zakon o deponovanju komunalnog otpadaU Republici Srbiji zakon koji se odnosi na deponovanje komunalnog otpada, obavezu-je preduzeca koja obavljaju komunalne delatnosti da na lokalitetima deponija postavebiotnove za otplinjavanje tela deponija, sa ciljem sprecavanja pojave eksplozijadeponijskog gasa koje mogu nastati, kao i sprecavanja nastanka poara.

Kada je u pitanju deponijski gas, u Srbiji do sada nije bilo razumevanja za njegovenergetski potencijal. Na postojecim lokalitetima deponija za odlaganje otpada,ne postoje


41/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


42/256





ee

sistemi za sakupljanje i spaljivanje deponijskog gasa kao ni za proizvodnju ener


43/256

gije, cimemetan koji se generie u telima deponije slobodno odlazi u atmosferu.

3.2 ZAKONODAVSTVO U EU3.2.1 Zatita ivotne sredine (stavovi EU)Porast potronje energije ima direktan uticaj na pogoranje kvaliteta ivotne sredinei

klimatske promene. Kvalitet vazduha je glavni ekoloki problem u EU. Izmeu ostalog,trenutno se razrauje program EU cist vazduh (Clean Air Programme), koji otkriva tetneuticaje ozona i, narocito, organskih cestica na ljudsko zdravlje, ekosisteme i poljoprivredneuseve. Ova situacija ce se popraviti do 2020. zahvaljujuci, pre svega, primeni tekucihstandarda za kontrolu emisije, ali bi i povecanje energetske efikasnosti moglo znacajnodoprineti poboljanju kvaliteta vazduha smanjenjem sagorevanja fosilnih goriva. Rezultat

procene, na osnovu ekolokih modela, su u

tede u milijardima evra.

Sagorevanje fosilnih goriva rezultira emisijom gasova koji stvaraju efekat staklenebate. Ukoliko se dominantni trendovi nastave, emisija CO2 bi, umesto da se smanji, zapra-vo mogla preci nivo iz 1990. do 2030. Po trenutnoj stopi rasta energetske potronje, nape-tost izmeu obrasca potranje energije, koja je 80% zasnovana na fosilnim gorivima inastojanja da se unapredi odrivost ivotne sredine mogla bi se najjace osetiti pocev od2012. U nedavnom saoptenju o klimatskim promjenama, zakljuceno je da ce 50% smanj

e-nja emisije gasova staklene baet u buducnosti biti ostvareno zahvaljujuci poboljanjuenergetske efikasnosti.

Sve drave clanice su se obavezale da ce razvijati vidove energije koji ne emitujugasove staklene bate. One su vec razradile planove za utedu energije u odreenimsektorima. Meutim, Evropa jo nije pokazala sposobnost da smanji tekuce trendove ilizaustavi porast potronje energije.

Uteda energije je, bez sumnje, najbri, najefikasniji i najekonomicniji nacin da sesmanji emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bate, kao i da se pobolja kvalitetvazduha, narocito u gusto naseljenim podrucjima. Prema tome, ona ce pomoci dravamaclanicama EU da ispune svoje obaveze preuzete Kjoto protokolom. Dovodeci do daljegsmanjenja emisije tetnih gasova, ona ce predstavljati glavni doprinos dugorocnimnastojanjima EU da rei problem klimatskih promena, kao deo reima za period posle2012. i unutar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime.

Primera radi, procena je da ce redukcije potronje energije u razlicitim sektorima

dovesti do ukupne utede od 390 Mtoe (toe oznaka za primarnu energiju koju sadri tona


44/256

nafte) svake godine do 2020. godine, to ce za posledicu imati smanjenje emisije CO2 odoko 780 miliona tona na godinjem nivou.

Sudeci po mnogobrojnim studijama, Evropska unija bi mogla utedeti, na ekonomi-can nacin, bar 20 % energije koju trenutno troi, to je ekvivalentno iznosu od 60 milijardi

evra godinje, ili kolicini energije koju Nemacka i Finska troe zajedno. Iako je potrebnouloiti znatna sredstva u novu, energetski efikasnu opremu i energetske usluge, kako bi seostvarile ove potencijalne utede, Evropa je svetski lider u ovoj oblasti, a energetskeusluge su, u velikoj meri, lokalne po svom karakteru. To bi znacilo stvaranje velikog brojanovih, visokokvalitetnih radnih mesta u Evropi. Osim toga, poto bi se za tu inicijativukoristile samo ekonomicne, energetski efikasne mere, odnosno mere koje rezultiraju neto

utedom cak i kada se uzme u obzir neophodno ulaganje -uspe

an plan energetskeefikasnosti znacio bi da deo od 60 milijardi evra koji se ne utroi na energiju pr

edstavljaneto utedu, dovodeci do vece konkurentnosti i poboljanja ivotnih uslova stanovnikaEU.Pomenute studije izvode zakljucak da prosecno domacinstvo u EU moe utedeti izmeu

111555


45/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


46/256




200 i 1.000 evra godinje na ekonomican nacin, u zavisnosti od svoje potronje energije.

Delotvorna politika energetske efikasnosti mogla bi, prema tome, dati znacajan doprinoskonkurentnosti i zapoljavanju u EU, koji predstavljaju glavne ciljeve Lisabonskeagende(Lisbon agenda). Baveci se pitanjem potranje energije, ova politika je deo politika EU uoblasti snabdevanja energijom, ukljucujuci njeno nastojanje da promovie obnovljiveenergije i, kao takva, predstavlja deo prioriteta prvi put izloenih u Zelenoj knjizi iz 2000:Ka evropskoj strategiji za sigurnost snabdevanja energijom. Pored toga, energetskiefika-sna oprema, usluge i tehnologija postaju sve vaniji irom sveta. Ukoliko Evropa zadriistaknut poloaj u ovoj oblasti, to ce rezultirati razvijanjem i uvoenjem novih, energetskiefikasnih tehnologija najpre u Evropi, otvorice se vane poslovne mogucnosti.

3.2.2 Zakonski okvir za iskoricavanje otpada u vidu energije u EUU zemljama Evropske unije okvir za sadanje podsticajne mere za iskoricavanjeotpada u vidu energije, a time i za gradnju postrojenja za iskoricavanje energetskogpotencijala otpada postavljen je sledecim dokumentima:

-

Kjoto protokol konvencija Ujedinjenh nacija o klimatskim promenama, 1997. god,

-


47/256

Direktiva 2001/77/EC Evropskog parlamenta i Evropskog saveta od septembra

2001. god. o promociji proizvodnje elektricne energije na svom energetskom

tritu od obnovljivih izvora energije,

-

Direktiva 2003/87/EC Evropskog parlamenta i Evropskog Saveta od oktobra 2003.

god. o uspostavljanju mogucnosti trgovanja emisijama gasova "staklene bate"

meu zemljama Evropske unije,

-Direktiva 2003/96/EC Evropskog saveta od oktobra 2003. god o reformi okvira za

porez na energetske proizvode i elektricnu energiju,

-

Direktiva1999/81/EC Evropske Unije o deponovanju otpada.

Potpisivanjem Kjoto protokola veliki broj zemalja u svetu preuzeo je obavezu dasmanji emisiju gasova s efektom staklene bate (ugljendioksid, metan, azot-suboksid iodreena jedinjenja fluora) za 5% u odnosu na referentnu 1990. tokom perioda 2008-2012. godine. Zemlje Evropske unije, kao najrazvijenije zemlje sveta i kao najveci zagai-vaci po glavi stanovnika, preuzele su obavezu smanjenja emisjije za 8%.

Najvanije delatnosti koje proizvode gasove s efektom staklene bate su energetika i

transport. Pored povecanja energetske efikansosti, kao jedna izuzetno vana mera uovojdelatnosti, koricenje obnovljivih izvora energije je druga znacajna mera koja treba dadoprinese smanjenju emisije GHG.

Da bi stvorila uslove za smanjenje emisije GHG, Evropska unija je pripremila nekoli-ko direktiva u odreenoj meri obavezujucih smernica za svoje clanice. Najznacajnijedirektive u ovoj oblasti su pripremljene od 2001. do 2003. kako bi se u narednomperiodudo 2008. godine pripremile nacionalne strategije, zakoni i mere i razvili svi neophodnimehanizmi za ostvarivanje postavljenog cilja, smanjenja emisije GHG za 8%. u periodu20082012. godine.

Direktivom 2001/77/EC zemlje Evropske unije (EU-15) su postavile sebi cilj da do2010. godine ucece obnovljivih izvora energije u potronji primarne energije budenajmanje 12%, i da udeo elektricne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije budenajmanje 22,1% u ukupnoj potronji elektricne energije u EU.

Pored navedenih meunarodnih dokumenata, svaka zemlja Evropske unije pripremi-la je zakone, propise i podsticajne mere za vece koricenje biomase kao goriva. Temere


48/256

odnose se kako na direktno podsticanje korisnika biomase kao goriva, tako i proizvoace


49/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


50/256





ee

opreme, istraivacke institucije i povecanje svesti svojih graana, a narocito mladi


51/256

h, oznacaju koricenja obnovljivih izvora energije.

Kada je u pitanju deponijski gas, u zemljama Evropske Unije nizom direktiva jeureen citav sistem upravljanja otpadom, koji obuhvata i upravljanje deponijskim gasom.Direktivom o deponijama 99/31/EC definisana je obaveza sakupljanja deponijskog g

asa.Obavezu sakupljanja deponijskog gasa koji se generie, i njegovog konvertovanja uupotrebnu energiju ili spaljivanja imaju kompanije koje su odgovorne za upravljanjedeponijama. Tako je deponijski gas svrstan u kategoriju obnovljivih izvora energije, s jovecim znacajem, jer se njegovim koricenjem dopunski reava i problem uklanjanjanegativnih efekata deponija, te eksplicitnom doprinosu snienja emisije GHG.

111777


52/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


53/256




4.0 CENE ELEKTRICNE I TOPLOTNE ENERGIJE U EU I SRBIJI4.1 KRETANJE CENA ENERGENATA I NJIHOVE PROGNOZE U EU

Kada se govori o cenama energenata obavezno se razlikuju kategorije potroaca. Nanarednim slikama je prikazano kretanje cena elektricne energije i prirodnog gasaza malepotroace domacinstva, industrijska preduzeca i velika industrijska preduzeca (tosu onacija je godinja potronja elektricne energija veca od 24 GWh i 418 600 GJ prirodnoggasa). U zemlje EU 15 spadaju: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemacka,Grcka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal, panija, vedska i Velika Britanija.Kako ta cena predstavlja prosecnu cenu drava koje su medu prvima ule u Evropskuzajednicu i za koje postoje podaci za prethodni desetogodinji period ba te cene suuzetekao osnov za projekciju cena energenata. Svi podaci o cenama su preuzeti sa zvanicnogstatistickog sajta Evropske unije (Eurostat www.epp.eurostat.ec.europa.eu). Cenaelektri-cne energije u zemljama EU se razlikuje od zemlje do zemlje. Moe se videti sa narednihslika da su cene energenata za navedene kategorije najvie u Nemackoj, koja je energe-tski zavisna. Dok su cene za Slovenacko trite i Veliku Britaniju nie od prosecne zaEU

15. Svi grafici pokazuju da su u poslednje 2-3 godine cene energenata beleile samoporast, dok nagib trend linije pokazuje da se najveci rast ocekuje kod cene prir


54/256

odnog gasaza industrijske i velike industrijske potroace. Cena elektricne energije za domacinstva uposmatranom periodu je rasla postepeno, ocekuje se i da ce se nastaviti takav trend unarednom periodu. (www.epp.eurostat.ec.europa.eu)Slika 4. Kretanje cene energije za male potroace

Slika 5. Kretanje cene EE za industrijske potroace


55/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


56/256





ee

Cena elektricne energije za industrijske potroace (slika 5) je vie manje stagniral


57/256

a uperiodu od 2000.-2003. posle cega se belei porast narocito nagao u 2006. godini.Unarednom periodu ocekuje se porast ovih cena.

Slika 6. Kretanje cene elektricne energije za velike industrijske potroace

Slika 7. Kretanje cene prirodnog gasa za male potroace -domacinstva

Kretanje cena prirodnog gasa za kategoriju malih potroaca (slika 7) je uglavnomujednaceno za sve zemlje. Prirodni gas se za navedene zemlje vecinom nabavlja izuvozate zavisi od mnogi propratnih faktora Primecuje se da je cena od 2005. godine znacajnijeporasla imajuci u vidu blage poraste u prethodnim godinama. Trend porasta cene priro-

dnog gasa se nastavlja.

111999


58/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


59/256




Slika 8. Kretanje cene prirodnog gasa za industrijske potroace

Takoe, posmatrajuci cene prirodnog gasa za industrijske i velike industriajskepotroace (slike 8. i 9) se vidi da su najvie u Nemackoj. Kosina trend linije pokazuje da seprojekcija daljeg porasta cene prirodnog gasa za potroace u industriji i velike potroacenastavlja istim intenzitetom.

Slika 9. Kretanje cena prirodnog gasa za velike industrijske potroace

Projekcija kretanja cena energenata za zemlje EU 15 u narednih 5 godina je datautabeli 2. pri cemu je uraena na osnovu trend linije za EU 15 zemlje koristeci podatke kojisu prezentovani na prethodnim slikama.

Tabela 2. Prognoza kretanja cena elektricne energije i prirodnog gasa

2008. 2009. 2010. 2011. 2012EE za male potroace [/kWh] 0,1098 0,1104 0,1110 0,1116 0,1122EE za industriju [/kWh] 0,0746 0,0758 0,0770 0,0782 0,0794EE za veliku industriju [/kWh] 0,0709 0,0759 0,0809 0,0859 0,0909NG za male potroace[/GJ] 10,9412 11,3485 11,7558 12,1631 12,5704NG za industriju [/GJ] 8,5427 9,0222 9,5017 9,9812 10,4607

NG za veliku industriju [/GJ] 7,5950 8,4530 9,3110 10,1690 11,0270


60/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


61/256





ee

4.2 PROGNOZE KRETANJA CENA ELEKTRICNE ENERGIJE U AP


62/256

VOJVODINI I REPUBLICI SRBIJICena toplotne energije u Srbiji obicno se krece u granicama od 3,5 c/kWh, pri cemukrajnji kupac dodatno placa trokove instalacije i slube koja energiju distribuirai obavljadruge servise, odravanje i naplacivanje.

Sadanja cena elektricne energije u Srbiji, u proseku iznosi 5 c/kWh. Povoljniekonomski pokazatelji mogu da se ostvare samo ukoliko cena zelene elektricne energijebude via.

Osnova za utvrivanje visine cene zelene elektricne energije je doprinos zatitiivotne sredine i smanjenju emisije GHG (Greenhouses Gases).

Sa stanovnitva ekonomkih pokazatelja sufinansiranje i povoljni krediti imaju manjiuticaj nego cena isporucene, pre svega elektricne, energije. Negativni efekti podrke

drutva subvencionisanjem gradnje, podr

ke dru

tva subvencionisanjem gradnje, povo-ljnim kreditima i cenom elektricne energije ocituju se u zemljama EU, u rastu ce

na opreme.Ovaj trend bice eliminisan rastom konkurencije.

Na savetovanju ENERGETIKA 2008. Elektroprivreda Srbije je imala izlaganje vezanoza program razvoja do 2015 godine. Programom razvoja obuhvacen je plan rasta ceneelektricne energije za period 2008.2015.god. Prema projekciji EPS-a, cena elektricne

energije bi imala ovakav rast izraen u evro centima po kWh: 2008. -5,2; 2009. 5,7

;2010 6,4; 2011 7,3; 2012 8,3; 2013 8,9; 2014 9,9; 2015 11,3.

0246810122008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015Slika 10. Prognoza kretanja cena elektricne energije u Republici Srbiji prema projekciji EPS-a(c/kWh)

Izvor: Program meunarodnog savetovanja Energetika 2008, Zlatibor 25.03. -28.03.2008

Ako uzmemo u obzir cinjenicu da je cena elekricne energije u Srbiji daleko ispodrealne cene koja je trenutno u Zemljama Evropske unije, kao i cinjenicu da se ubuducnostiusled prevelike potronje energenata ocekuje konstantan rast cene energije u Evropi, pa iu Srbiji, koricenje otpada u energetske svrhe ce postati veoma atraktivna alterna

tivafosilnim gorivima, i predstavljace konstantan izvor zelene energije koji ce u buducnosti biti


63/256

sve vie i vie primenjivan.

222111


64/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


65/256




4.3 ULOGA DRAVE U POLITICI CENA ENERGENATADomaca proizvodnja elektricne energije kod nas gotovo u potpunosti pokriva domac

epotrebe. Medutim, proizvodnja prirodnog gasa je znatno manja od domacih potrebapa jeneophodan uvoz znatnih kolicina. Zbog domace proizvodnje je prosecna cena prirodnoggasa kod nas neto nia od evropskih, ali je cena elektricne energije jo uvek znacajnonia. Orijentacija nae zemlje ide u smeru prikljucenja Evropskoj uniji to zahteva iprome-nu odnosa prema tritu i cenama energenata. Energetsko trite je specificno zbogpostojanja cvrstih monopola, koji diktiraju cene. Ovaj uticaj im omogucava ostvarivanjemonopolskog profita. Zatita potroaca je razlog zbog kojeg drava posebnim merama vriregulisanje cena energenata. Nacini regulisanja cena razlikuju se od zemlje do zemlje. USrbiji je dravna kontrola dovela do situacije da je zatita potrebnija akterima nastrani ene-rgetske ponude u odnosu na monopoliste. Iako su ranije postojali mehanizmi odredivanjacena energetskih proizvoda, prakticno se odreivanje cena odvijalo u pregovorima izmedudrave i proizvoaca. Drava i za voenje takve politike ima svoje argumente: obuzdava-nje inflacije, zatitu ivotnog standarda i konkurentnosti domace industrije i poljoprivrede.Potroaci elektricne energije trajno su zainteresovani za to veci stepen sigurnosti

snabdevanja elektricnom energijom, ali i po najnioj mogucoj ceni. Rezultat ovih suce-


66/256

ljavanja su cesto formiranje neekonomicne cene energije. Ovi ekstremi treba da se pomirei da se na odreden nacin usklade sa drutvenim interesima u celini. Na svetskom tritucena sirove nafte je u neprestanom porastu. U kratkom vremenskom periodu je poskupelacak za 25% izmedu ostalog i zbog niske vrednosti US$ u odnosu na druge svetske v

alute.To se direktno projektuje i na cenu tecnih goriva u Srbiji, a sa malim vremenskim zao-statkom i na cenu prirodnog gasa. Primena svetskih cena je logicna za grupu proizvodakao to su nafta, prirodni gas i kameni ugalj, koje Srbija uvozi. Kod elektricne energijeodreena vrsta kontrole cena je neizbena. Vlade razvijenih zemalja preferiraju to vecuulogu trita, pospeujuci konkurentnost kroz slobodan pristup mrei i konkurenciju pro-izvodaca. Zbog velikog uticaja drave u Srbiji elektricna energija trenutno nema realnu

cenu. Prisutan je porast ove cena i neminovno je da ce se taj trend nastaviti zasve kate-gorije potroaca, ali on ni izbliza ne prati trend porasta cena fosilnih goriva. Sama pro-gnoza dinamike porasta cene elektricne energije je vrlo nezahvalna, jer je to politickaodluka koja treba da balansira izmedu nunosti porasta i odravanja socijalnog miraiodrivog razvoja. Cena pirodnog gasa je povezana sa regionalnim promenama i uslovima,a znacajno je i ucece transportnih trokova u ukupnoj ceni. Danas postoje tri velikaregiona trita prirodnog gasa: azijsko trite sa najrazuenijom mreom snabdevanja koje

ima najvie cene, americko trite, preteno kontinentalnog karaktera, kompaktno i ima inajnie cene prirodnog gasa, a evropsko trite je izmeu ova dva. Istorijski posmatrano,cena gasa je pratila kretanja cene sirove nafte na svetskom tritu i sve krize na tom tritudovodile su i do porasta cene prirodnog gasa. Ocekivano je da ce se ta veza izgubiti zadesetak godina. Smatra se da bi tada trebalo da doe do prelaska sa regionalnih naglobalno trite prirodnog gasa i slobodnog i jedinstvenog formiranja njegovih cena.


67/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


68/256





ee

5.0 SASTAV I KOLICINA OTPADA U REPUBLICI SRBIJI I AP


69/256

VOJVODINIU periodu tranzicioih promena, u kojima postoji manjak zakonskih regulativa,strategija i standarda pojavljuju se razne ideje o mogucnosti nadgradnje upravljanja otpa-dom u pojedinim optinama. Kao kljucni faktor u odreivanju mogucnosti koricenja otpadau energetske svrhe predstavlja sastav i kolicina otpada.

Postojece stanje u optinama Republike Srbije i AP Vojvodine karakteriu nepouzda-ni i nepotpuni podaci o kolicini i kvalitetu generisanja komunalnog i kucnog otpada. Razlogtome lei u cinjenici da su u vecini optina podaci zastareli, ali se i dalje koriste kaopouzdan indikator pri izradi planova upravljanja komunalnim otpadom.

Danas optine u naoj zemlji pokuavaju da nadoknade izgubljeno vreme, a temaupravljanja otpadom postaje jedna od najvanijih u oblasti zatite ivotne sredine. Osimtoga, oseca se sve veca potreba za znanjem i podacima o kucnom otpadu, koji su

neophodni pri planiranju sakupljanja i tretiranja, kao i za utvrivanjetetnih materija koje se

u njemu sadre.

Poslednji i jedini nacionalni podaci o sastavu i kolicini otpada donelo je, 2003. godine,Ministarstvo za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine u Nacionalnoj strategiji upra-vljanja otpadom sa programom priblienja EU. Prema podacima iz ANKETE (ni tada nisuraena merenja na reprezentativnim uzorcima) iz 160 optina procenjeno je da se u Srbijigenerie 0,8 kg/stanovniku/dan, to je 5.983 tona/dnevno ili 2,2 miliona tona godinje

. Pro-centualni sastav otpada nije obraen.

EnE Centar u Saradnji sa Departmanom za inenjerstvo zatite ivotne Fakultetatehnickih nauka u Novom Sadu obavio je analizu sastava i kolicina otpada na teritorijiRepublike Srbije i AP Vojvodine

Tabela 3. Izmerene kategorije otpada za individualno stanovanje u Novom Sadu

Vrsta otpada Ukupno (kg) Udeo (%)Batenski otpad 82,55 14,63Ostali biorazgradivi otpad 232,05 41,13Papir 16,85 2,98Staklo 72,15 12,79Karton 40,95 7,27Karton sa voskom 3 0,53Karton sa aluminijumom 2,9 0,51Metal-ambalani i ostali 10,2 1,81Metal-aluminijumske konzerve 2 0,35Plasticni ambalani otpad 13,45 2,38Kese iz prodavnica 18,1 3,22Tvrda plastika 28,8 5,1Tekstil 26,05 4,62Koa 0 0

Ostalo: fini elementi 15,5 2,68Ukupno 564,2 100


70/256

Cilj analize otpada u optinama Republike Srbije bio je da se obavi procena gene-risanih kolicina komunalnog otpada. Uzorkovanje i analiza obavljeni su za referentneoptine, koje su birane na osnovu odabranih kriterijuma relevantnih za izborreprezentativnih lokaliteta: ekonomska razvijenost, pozicija optine u odnosu na granice

222333


71/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


72/256




drave, tranzitni poloaj i drugo. Odluceno je da se izaberu srednje razvijene optine

prema dohotka po glavi stanovnika. Dobijeni podaci trebalo je da pomognu lokalnimvlastima u upravljanju ovim otpadom. Sa druge strane, rezultati analiza po optinamasagledani zbirno i statisticki, uproseceni, dali su jasniju sliku o kolicini i tokovima otpada nanivou Republike, to je od velike vanosti za izradu regionalnog plana o upravljanjuotpa-dom, koji obuhvata i iskoricavanje otpada u vidu energije.

Rezultati koji su dobijeni analizom na reprezantativnom uzorku u Novom Sadu,prikazani su u tabelama 3, 4. i 5.

Tabela 4. Izmerene kategorija otpada za kolektivno stanovanje u Novom Sadu

Vrsta otpada Ukupno (kg) Udeo (%)Batenski otpad 11,35 2,03Ostali biorazgradivi otpad 250,45 45,71Papir 56,65 10,35Staklo 27,65 5,06Karton 46,5 8,49Karton sa voskom 2,8 0,51Karton sa aluminijumom 6,3 1,15Metal-ambalani i ostali 6,35 1,16Metal-aluminijumske konzerve 3,55 0,65

Plasticni ambalani otpad 30,15 5,50Kese iz prodavnica 39,6 7,24Tvrda plastika 20,7 3,79


73/256

Tekstil 30,25 5,52Koa 2,05 0,37Ostalo: fini elementi 13,50 2,47Ukupno 547,85 100

Tabela 5. Izmerene kategorije otpada za seosku zonu u Novom Sadu

Vrsta otpada Ukupno (kg) Udeo (%)Batenski otpad 156,95 28,74Ostali biorazgradivi otpad 162,9 29,83Papir 27,7 5,07Staklo 9,15 1,68Karton 30,75 5,63Karton sa voskom 2,95 0,54Karton sa aluminijumom 3,95 0,72Metal-ambalani i ostali 9,15 1,68Metal-aluminijumske konzerve 1,95 0,36Plasticni ambalani otpad 27,9 5,11

Kese iz prodavnica 27,1 4,96Tvrda plastika 11,3 2,07Tekstil 40,15 7,35Koa 4,85 0,89Ostalo: fini elementi 29,35 5,37Ukupno 546,10 100

Uzorkovanje je obavljeno na isti nacin u svim reprezentativnim optinama.


74/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


75/256



mmnnneee pppoookkkrrraaajjjiiinnneeeVVVejibrSekilbupeRienidovjoo

ojjvvooddiinneeiiRReeppuubblliikkeeSSrrbbiijjee

Tabela 6. Uporedni rezultati morfolokog sastava otpada (maseni udeo-kg) po optinamaVojvodine-prosecni udeo sva tri sektora na osnovu broja stanovnika


76/256

Kategorija otpadaInija(%)Novi Sad(%)

Novi Kneevac(%)Sombor(%)Ukupan biorazgradivi 68,06 51,05 56,58 58,96Batenski otpad 31,81 9,28 33,58 21,22Ostali biorazgradivi otpad 36,25 41,77 23,00 37,74Papir 2,63 8,27 5,58 2,44Staklo 3,16 5,4 2,14 2,31Karton 2,29 7,73 2,81 3,13Karton sa voskom 0,5 0,52 0,89 0,15Karton sa aluminijumom 0,38 0,97 0,39 0,35

Metal-ambalani i ostali 1,3 1,35 2,77 0,6Metal-aluminijumske konzerve 0,11 0,55 0,22 0,1

Plasticni ambalani otpad 1,08 4,99 4,75 4,55Kese iz prodavnica 4,76 6,22 6,54 4,62Tvrda plastika 2,23 3,64 1,81 2,45Tekstil 7,08 5,75 9,09 10,95Koa 0,83 0,48 0,8 2,54Ostalo: fini elementi 5,59 3,08 5,63 6,85

222555


77/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


78/256





79/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


80/256



mmnnneee pppoookkkrrraaajjjiiinnneeeVVVo

oojjjvvvooodddiiinnneee iii RRReeepppuuubbbllliiikkkeee SSSrrrbbbiiijjjeee

Tabela 7. Poreenje kolicina generisanja otpada u optinama u zavisnosti od broja stanovnika


81/256

Optina(br. stanovnika)Sakupljenakolicinaotpada(t/nedeljno)

Kolicina otpadapo stanovniku(kg/st/dn)Projekcijagenerisane kolicinena godinjem nivou(t/god)Kolicina generisanogotpada postanovniku godinje(kg/st/god)Novi Sad

(314192 st.)2.500 1,14 130.000 413,8Inija(49258 st.)417 1,21 21.679 440,1Sombor(grad+Bezdan)(56734 st.)302 0,76 15.712 277,0

U buducnosti se ocekuje porast kolicina otpada. Sledeci parametri uticu na kolicinu isastav otpada:

-rast broja stanovnika,

-ekonomski rast,

-povecanje pokrivenosti sakupljanja,

-smanjenje otpada zbog razvstavanja na mestu nastajanja.

222777


82/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


83/256




6.0 PLANIRANJE I SPROVOENJE PROJEKATAISKORICENJA OTPADA U ENERGETSKE SVRHE

Sveki projekat ponovnog iskoricenja energije iz otpada sastoji se od nekoliko ele-menata sakupljanje/dostupne kolicine otpada, tretman otpada i iskoricenje energije izotpada, distribucija i prodaja krajnjih produkata, odlaganje krajnjih produkata/efluenata itd.Ako bilo koji od ovih elemenata ne funkcionie na odgovarajuci nacin, tecno upravljanjeovim projektima se ne moe obezbediti. Zbog toga je odgovarajuce i prethodno planiranjeod velike vanosti za uspeh ovakvih projekata.

6.1 OSNOVI FAKTORI U PLANIRANJU I SPROVOENJUNadalje su analizirani najznacajniji uticaji koji se moraju razmatrati i uzeti uobzir,prilikom planiranja bilo kojeg waste-to-energy (od otpada do energije) postrojenja, kao i zaodabir najpogodnije/najodrivije tehno-ekonomski prihvatljive tehnologije.

6.1.1 Cena sakupljanja i transporta otpadaLogistika sakupljanja/izdvajanja otpada i njegovog transporta do lokacije postrojenjasu od osnovne vanosti. Naknadno treba uzeti u obzir i trokove vezane za sakupljanje,izdvajanje i transport. U specificnim slucajevima komunalnog cvrstog otpada, trok

ovisakupljanja i transporta cesto predstavljaju najveci udeo trokova tretmana, kojimoe do-


84/256

stici i do 70%. Ovi trokovi, u pojedinim slucajevima, na primer, odvoenje sanitarnogotpada do udaljenih lokacija, mogu da imaju odlucujuci uticaj na neprihvatljivost neketehnologije.

6.1.2 Kapacitet tretmana

Kolicina otpada koja je dostupna predstavlja jo jedan od glavnih faktora koji zahte-vaju paljivo razmatranje. Tretmani velikog kapaciteta ima prednosti kada su u pitanju velikigradovi gde se generiu velike kolicine otpada. Tretmani malih kapaciteta predstavljajupogodnije reenje kada su kolicine otpada koje se generiu male. Prednost ovakvih obje-kata je u njihovoj mogucnosti da rade i lako i brzo. Meutim trokovi sakupljanja itra-nsporta u ovom slucaju (obuhvataju iroko podrucje), su zasigurno veci nego u slucaju

sakupljanja i transporta velikih kolicina otpada iz odreenih oblasti, i trade-offbi bioneophodan.

6.1.3 Lokalni uslovi-postojeca praksa upravljanja otpadomIzvodljivost Waste-to-Energy projekata, kriticno zavisi od dostupnih kao i potrebnihkolicina i samog kvaliteta otpada. S toga je bezuslovno neophodno obezbediti odgovara-juce veze u upravljanju otpadom, pocevi od mesta generisanja, do konacnog odlaganja.

Praksa upravljanja otpadom uglavnom zavisi od lokalnih ekonomskih i fizickih usl

ova,stope generisanja i sastava otpada. Poslednja dva faktora takoe odreuju potencijaliskoricenja energije u okviru sistema upravljanja otpadom. Lokalni socio-ekonomski uslovii postojeca praksa upravljanja otpadom, mogu kociti odreena reenja koja su inace tehno-ekonomski odriva. U suprotnom, u odreenim slucajevima postoji potreba za unapree-njem postojecih praksi upravljanja otpadom sa ciljem maksimimalnog iskoricenjaenergetskog potencijala.

Na primer, otpadi razlicitog kvaliteta iz razlicitih aktivnosti cesto se meaju saurbanimkomunalnim otpadom. Neki od ovih tokova otpada imaju veoma visok procenat organskihmaterija i samim tim visoki potencijal energetskog iskoricenja. Zbog toga bi se trebalo


85/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


86/256





ee

obezbediti da se ovakvi otpadi sakupljaju i transportuju direktno u objekte za t


87/256

retman saciljem proizvodnje energije, te, na taj nacin, spreciti njihovo meanje sa ostalimotpadimakoji imaju nizak energetski potencijal.

6.1.4 Fizicke i hemijske karakteristike otpadaPaljiva procena procentualog udela biorazgradivih/sagorljivih konstituenata, vlano

-sti i hemijskog sastava je neophodna za odabir najpogodnije tehnologije.

Otpad biljaka iz dvorita i prodavnica, poljoprivrednih i jedinica za proizvodnjuhrane,sadri visoke koncentracije biorazgradljivih materija, i pogodan je za iskoricenjeu viduenergije kroz anaerobnu dekompoziciju. Cvrsti otpad koji ima veliki udeo produkata odpapira i drveta, pogodan je za insineraciju.

Kompozitni cvrsti otpad u AP Vojvodini je okarakterisan, uglavnom kao biorazgrad

iv inije veoma pogodan za insineraciju. Otpad je uglavnom bogat biorazgradljivim materijama isadrajem vlage, i pogodan je za tretiranje anaerobnim putem na sanitarnim deponijama iliu anaerobnim digestorima.

U slucajevima kada otpad sadri visoki procenat gorivih materija, a nizak udeo neor-ganskih, inertnih materija i vlage, moe da se obrauje insineracijom, gasifikacijomipirolizom.

6.1.5 Sezonske fluktuacije u kvalitetu i kvalitetu otpadaPromena kvaliteta i kvantiteta ima vrlo veliki znacaj, jer bilo koji debalans izmeu do-stupnosti potrebne kolicine i kvaliteta otpada, i potrebe za energijom, moe negativno uti-cati na izvodljivost projekta. U slucajevima konverzije u toplotnu energiju, neophodna jeupotreba u blizini postrojenja, odmah nakon proizvodnje. Tehnologije prenosivihi akumula-tivnih nacina konverzije energije gasifikacija/piroliza (konverzija u goriva), densifikacijom(konverzija u pelete goriva) mogu da se primenjuju u cilju neutralisanja nepovoljnih efekatatakvog debalansa.

6.1.6 Odlaganje-tretman nastalih nusprodukata/efluenataPostupak odlaganja i tretmana krajnjih nusprodukata/efluenata unapred bi se trebaorazmatrati. Iskoricenje pojedinih efluenata takoe. To je, na primer, slucaj kod anaerobnedigestije, kod koje se 70% inputa isputa kao talog (digestivni mulj), ali tek nakon stabi-lizacije aerobnim tretmanom moe se upotrebljavati kao kvalitetno ubrivo.

Trebalo bi uvek imati na umu, prilikom usvajanja bilo koje tehnologije, da komun

alnicvrsti otpad iako nije klasifikovan kao opasan ili toksican, moe takoe da sadri opasne


88/256

komponente (rastvarace, boje, pesticide, kanalizacioni mulj, patoloki otpad iz bolnica itd).Ispravno upravljanje otpadom zahteva da se takvi otpadni materijali skladite, sakupljajutransportuju i odlau odvojeno, prvenstveno nakon odgovarajuceg tretmana, cime bitakavotpad postao bezopasan. Mogucnost prisustva toksicnog i opasnog otpada u komunal

nomcvrstom otpadu trebalo bi biti paljivo ispitana i na propisan nacin uzeta u razmatranjetokom njegovog tretmana i projektovanja postrojenja.

Udeo plasticnih masa u komunalnom cvrstom otpadu moe iznositi 1 10%. Plasticniotpad je veoma rezistentan na procese bio degradacije, to ga cini nepoeljnim za ispu-tanje u ivotnu sredinu, a predstavlja poseban zadatak za citav sistem upravljanjaotpa-dom. Plasticni otpad ima visoku toplotnu moc, to ga cini veoma pogodnim za insineraciju.

Meutim kada PVC sagoreva, moe, pod odreenim uslovima, proizvoditi dioksine i kisele

gasove, to iziskuje adekvatne dodatne mere.

222999


89/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


90/256




6.1.7 Krajnja upotreba energijeMogucnost plasmana krajnjih produkata, elektricne i toplotne energije, od presud

ne jevanosti prilikom ocenjivanja izvodljivosti projekta. To se, pre svega, odnosi nablizinuodgovarajucih objekata javne elektricne mree, ali i potencijalnih korisnika toplotneenergije.

6.1.8 Investicioni trokoviOva vrsta trokova zavisice od potrebne povrine lokacije, energetskih i drugih infra-strukturnih potreba. Treba razmotriti i to koji su objekti u blizini, te kakav je potencijalniuticaj postrojenja na njih.

6.1.9 Uticaj na ivotnu sredinuRelativna procena razlicitih opcija tehnologije sa aspekta zatite ivotne sredine jeneophodna. Osnovi usvojeni pristup bi trebao biti promovisanje ekoloki prihvatljivih nacinaodlaganja i tehnologija tretmana, pri cemu je dobit od proizvedene energije samododatniprihod. Posebno mora da se razmotri da li odlaganje otpada moe da prouzrokuje zaga-enje vode i vazduha u blizini deponije.

Posmatrano uopteno, najbolja tehnologija bila bila ona koja bi produkovala najmanjenepoeljnih materija, efluenata, a zahtevala najmanje povrine. Kolicina produkovane


91/256

ene-rgije je od manjeg znacaja.


92/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


93/256




VVVejibrSekilbupeRienidovjooojjvvooddiinneeiiRReeppuubblliikkeeSSrrbbiijje

e

7.0 OSNOVNI POSTUPCI KORICENJA KOMUNALNOG


94/256

CVRSTOG OTPADA U ENERGETSKE SVRHEKomunalni cvrsti otpad sastoji se kako od organskih tako i od neorganskih materijala.Energetski potencijal organske materije moe da se iskoristi na drugaciji nacin nego odneorganske. Proizvodnjom energije iz otpada moe se ostvariti nekoliko dodatnih dobitaka:

-Ukupna kolicina otpada moe se redukovati 60-90% u zavisnosti od sastava otpadai primenjenih tehnologija za tretman.-Smanjuje se potrebna velicina parcele za otpad, a raspoloivih provrina za tenamene sve je manje.-Dobrim tehnologijama smanjuje se zagaenje ivotne sredine.

Iz gore navedenog moe se zakljuciti da na prvom mestu treba uciniti svaki napor u

cilju smanjenja generisanja otpadnih materijala, a na drugom, da se ostvarito vi

istepen

reciklae. Tamo gde je opcija proizvodnja energije iz otpada moguca, mora da se odaberekorektna tehnologija, kao i da se sprovede odgovarajuci postupak upravljanja otpadom.

7.1 OSNOVNI POSTUPCI ZA ENERGETSKO KORICENJE OTPADAEnergija se moe dobiti iz organske frakcije otpada, biorazgradive kao i ne-biorazgradive, preko dve osnovne metode:

-Termohemijska konverzija. Predstavlja termicku dekompoziciju organske materije,

a kao rezultat dobija se toplotna energija ili gorivo, gasovito, tecno ili cvrsto.-Biohemijska konverzija. Ovaj proces se zasniva na enzimatskoj dekompozicijiorganskih materija pomocu mikroorganizama, a kao rezultat dobija se metan.

Procesi termohemijske konverzije su pogodni kada je u rec o tretmanu otpada kojisadri visok udeo organskih materija koji nisu biorazgradivi, a sadraj vlage je relativnonizak. Najznacajniji postupci su insineracija i piroliza/gasifikacija. Procesi biohemijskekonverzije, s druge strane, pogodniji su za otpad koji sadri visoki udeo organskih bio-razgradljivih materija i visok sadraj vlage. Najznacajniji postupci su anaerobnadigestija,kao i generisanje Deponijskog gasa.

7.1.1 Parametri koji uticu ponovno iskoricenje otpada u vidu energijeGlavni parametri koji odreuju potencijal ponovnog iskoricenja energije iz otpada su:

-kolicina otpada i-

fizicke i hemijske karakteristike.


95/256

Stvarna proizvodnja energije zavisi od primenjenog postupka tretmana otpada.

Vane karakteristike koje odreuju primenljivost u energetske svrhe su:

-velicina konstituenata,-

gustina i-sadraj vlage.

Manja velicina konstituenata potpomae bru dekompoziciju otpada. Velika gustinaotpada ukazuje na visoki udeo biorazgradivih organskh materija i vlage. Otpad male gu-stine, sa druge strane, po pravilu ima visoki udeo papira, plastike i drugih materija koje susuvlje, te pogodne za sagorevanje. Visoki sadraj vlage uzrokuje bru dekompozicijubiorazgradive organske frakcije u otpadu.

333111


96/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


97/256




Vani parametri koji se moraju uzeti u obzir prilikom odreivanja potencijala isko-ricenja otpada u vidu energije i pogodnosti tretmana otpada preko biohemijskih il

itermohemijskih postupaka ukljucuju:

-sadraj tetnih i opasnih jedinjenja,

-sadraj tekih metala,

-donja toplotna moc,

-sadraj pepela,

-sadraj vlage,

-forma, granulacija,

-sadraj lako isparljivih materija,

-

udeo vezanog ugljenika,

-


98/256

odnos C/N.

Poeljno podrucje navedenih parametara prikazan je u tabeli 15.1.

Tabela 8. Poeljan opseg vanih parametara za tehnicku izvoljivost ponovnog iskoricenja u viduenergije

Metod tretmana Osnovni principVane osobineotpadaPoeljan opsegTermohemijskakonverzija-Insineracija-Piroliza-GasifikacijaRazlaganjematerije pomocu

toploteSadraj vlageOrganska/isparljivamaterijaVezani ugljenikInertne materijeToplotna vrednost(Neto toplotnavrednost)< 45%>40%50%>40%25-30

*Prikazane vrednosti odnose se na separisani/obraeni/meani otpad, i nije obavezujuce da se odnose naotpad nakon pristizanja u postrojenje za tretman.Izvor: US EPA

Obicno prikupljeni otpad ne ispunjava te zahteve, ali, naknadnim razvrstavanjem,

moe da se dovede u postavljene okvire. Takoe, meanjem s otpadima drugih karakte-ristika, moe da se postigne korekcija parametara. Na primer, kada je u pitanju anaerobna


99/256

digestija, ako je odnos C/N mali, moe se dodati otpad sa visokim sadrajem ugljenika(papir, slama), a ukoliko je visok, moe se dodati otpad sa visokim sadrajem azota(kana-lizacioni mulj, otpad iz klanica itd.).

7.2 RASPOLOIVE TEHNOLOGIJE ZA ENERGETSKO KORICENJE

OTPADADefinisanje odreene tehnologije koja je najpogodnija za dati region zavisi od brojnihfaktora, ukljucujuci i lokalne metode sakupljanja, obraivanja, i odlaganja komunalnogcvrstog otpada, kao i lokalnih propisa vezanih za ivotnu sredinu.

Postoje nekoliko nacina dostupnih za iskorcavanje otpada u vidu energije:

-Insineracija predstavlja proces kontrolisanog sagorevanja komunalnogcvrstog otpada, radi smanjenja zapremine i dobijanja toplotne energije.


100/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


101/256





ee

-


102/256

Sagorevanje koeficijent vika vazduha je iznad jedan. Dolazi do termo-hemijske konverzije uz oslobaanje hemijske energije goriva, toplotne energije.Primenjuje se kod goriva s ogranicenim sadrajem vlage i viom toplotnom moci,koja je najcece, u slucaju cvrstog komunalnog otpada, izmeu 10 i 13 MJ/kg.

-Piroliza Predstavlja postupak termicke dekompozicije, pri kojoj se materijal za-

greva spoljanjim izvorom toplote bez prisustva vazduha, a kao rezultat se dobijameavina cvrstog, tecnog i gasovitog goriva. Jedan deo dobijenog goriva koristise kao izvor toplotne energije za pirolizu.

-Gasifikacija Postupak termicke dekompozicije odvija se slicno kao i sago-revanje, ali s koeficijentom vika vazduha manjem od jedan. Materijal se konve-rtuje u gas koji se se uglavnom sastoji ugljenmonoksida, vodonika i metana.

-Plasma proces Komunalni cvrsti otpad zagreva se na visoku temperaturu,

3.000 i 10.000 C, pomocu plazma arc (piroliza plazmom u luku). Energija seoslobaa elektricnim pranjenjem u inertnoj atmosferi. Ovim putem se organskiotpad konvertuje u gas bogat vodonikom, a neorganski otpad u inertne stakleneostatka (inert glassy residue).-Anaerobna digestija Predstavlja proces mikrobioloke razgradnje bez pri-sustva vazduha. Prerauje se visoko vlana organska materija. Razgradnjom sedobija gas koji se prvenstveno sastoji od metana i ugljendioksida.

-Deponijski gas Najveci deo deponijskog gasa formira se bakterijskom razgra-dnjom, bakterija koje su prisutne u otpadu i zemljitu kojim se deponija prekriva.

Za razliku od prethodnog, u ovom slucaju mikrobioloka razgradnja nije u potpu-nosti kontrolisana, a delimicno se odvija i aerobna digestija. Postupak razgradnjeisti je kao i pri anaerobnoj digestiji, kao i dobijeni gas.

Svaka tehnologija zahteva razlicite kolicine ulaznih sirovina, emituje razlicitekolicineugljendioksida, ima razlicite outpute, i razlicite je efikasnosti.

7.3 INSINERACIJAInsineracija je proces kontrolisanog sagorevanja otpada, sa ciljem unitavanja ilitra-nsformisanja otpada u sastojke koje su manje opasni, manje kabasti, i sastojke koje jelake kontrolisati. Insineracija predstavlja proces koji se moe koristiti za tretiranje raznihtipova otpada ukljucujuci komunalni cvrsti otpad, komercijalni, kao i odreene tipove indu-strijskog otpada. Pored deponovanja, insineracija predstavlja najzastupljeniju postupakupravljanja cvrstim komunalnim otpadom. Pogodnosti postupak insineracije su:

-Smanjenje zapremine i teine otpada, posebno kabastog cvrstog otpada sa gorivimsadrajem.

-Destrukcija i detoksifikacija odreenih tipova otpada, cineci ih pogodnijim za kon


103/256

a-cno odlaganje: zapaljive kancerogene materije, patoloki kontaminirani materijali,toksicna organska jedinjenja, bioloki aktivni materijali koji mogu uticati na radpo-strojenja za tretiranje otpadnih voda iz kanalizacije.

-Destrukcija organskih komponenti biorazgradivog otpada, koje nakon deponovanjadirektno generiu deponijski gas (LFG).-Zamena fosilnih goriva.

Nedostaci insineracionih tehnologija uglavnom se odnose na tetnu emisiju produkataprocesa, zagaenje vazduha. U produktima insineracije nalaze se dioksini i teki metali,koji, ukoliko se nu ukolone, imaju negativan uticaj na ivotnu sredinu. Zbog togaje u mno-

gim zemljama propisano koje su granicne vrednosti dozvoljene, te se odobrava gradnja i

333333


104/256

SSStttuuudddiiij




ggeeettts


105/256




koricenje samo onih postrojenja koja ih ispunjavaju. Definisana su ogranicenja ipostupci

za uklanjanje sledecih materija:

-cvrste cestice u produktima sagorevanja, leteci pepeo,-teki metali, kao to su iva, kadmijum, olovo, arsen, cink, hrom, bakar, nikl, itd uproduktima sagorevanja i pepelu,-kiseli i korozivni gasovi kao to su hlorovodonik, fluorovodonik, sumpordioksid, ioksidi azota,-produkti nekompletnog sagorevanja, kao to su ugljen monoksid, dioksini, furani, i

policiklicni aromaticni ugljovodonici,-kontaminirane otpadne vode,-kontaminirani pepeo.

Jaki zagovornici ove tehnologije dokazuju da su standardi emisije u vazduh jasnoistriktno odreeni i da su ove tehnologije bezbedne. Na alost, i pored strogih propi

sa, jouvek postoje mnoge nepoznanice o dugorocnim posledicama sprovoenja insineracijecvrstog komunalnog otpada po zdravlje ljudi.


106/256

Ostala pitanja i problemi koji se odnose na koricenje insineracije kao postupka zatretiranje otpada su:

-visoka ulaganja s reprekusijama na ekonomske pokazatelje,

-nefleksibilnost u izboru odlaganja otpada kada je jednom odluceno da se otpadprerauje insineracijom, te neophodnost uspostavljanja dugorocnih ugovora,

-insinerator se projektuje na osnovu odreene toplotne vrednosti otpada; ukla-njanjem materijala, kao to su papir i plastika, radi recikliranja, toplotna moc sesmanjuje, te se time menjaju parametri rada insineratora.

Produkt insineracije su materijali koji se ubrajaju u opasne otpade, te je neophodno

njihovo pravilno odlaganje.

7.3.1 Tehnologije insineracije bez prethodnog sortiranja ili obradeKomunalni cvrsti otpad moe biti razlicitog sastava i velicine. Sastoji se od organskihmaterija (sagorljivih materijala) i od neorganskih (nesagorljivih) materija. Velicina cesticamoe biti razlicita, od praine do kabastih materijala, kao to su nametaj i razni kucni ure-aji i aparati. Prosecna donja toplotna moc tipicnog komunalnog cvrstog otpada iznosi oko10 MJ/kg. Odreivanje toplotne moci i drugih karakteristika komunalnog cvrstog otpada

definisano je u pred standardu CEN/TS 15359 Solid recovered fuels Specificationandclasses. U tabeli 9. predstavljena je analiza toplotne moci komponenata komunalnogcvrstog otpada.

Za rad postrojenja za insineraciju nazivne elektricne snage 1 MW potrebno je u toku24 h oko 45 t komunalnog cvrstog otpada. Prema analizama sprovedenim u SAD gradovibi mogli da obezbede oko 10% potreba u elektricnoj energiji od komunalnog cvrstog otpa-da. Takoe, primenom insineracije, smanjuje se povrina koja je potrebna za odlaganjecvrstog komunalnog otpada, a cene tih povrina neprekidno rastu.

Pored uobicajenih operativnih trokova pri analizi ekonomskih pokazatelja postroje-nja za insineraciju moraja da se sprovede analiza trokova ivotnog ciklusa. Ona obuhvatai trokove saniranja postrojenja nakon prestanka rada.

Tipican kapacitet insineratora je 10 do 15 t otpada na sat, mada postoje i znatnomanji, s ucinkom 1 do 2 t na sat.


107/256

SSStttuuudddiiij




vvrrrhhhe


108/256



mmnnneee pppoookkkrrraaajjjiiinnnee

komunalni otpad za energiju

Documents