1

UNIVERZITET SINGIDUNUMFakultet za primenjenu ekologiju Futura

Beograd

Predmet: Komunalni otpad

– Seminarski rad –

Tema: „Upravljanje otpadom u EU”

Mentor: Autor:Doc. dr. Dragan Skobalj Zlatko Kuzmanović 34/2010.

Beograd, decembar 2010.

Садрзај

Увод ………………………………………………………………………………..3

1. Проблем отпада у блиској историји Европе ………………………………4

1.1. Кратак осврт на последице отпада у Европи …………………………………...4 , 5

1.2. Корисцење ресурса и проблеми у модерној Европи …………………………...5 , 6

2. Закони , принципи и директиве у управљању отпадом у ЕУ ………..7

2.1. Највазнији закони Европске уније у области управљања отпадом …………...7 , 8

2.2. Законска регулатива о отпаду у Европској унији ……………………………..8

2.3. Основни принципи управљања цврстим отпадом у Европској унији …………...8 , 9 , 10

3. Знацај прераде отпада кроз одредјене третмане …............................11

3.1. Рециклирање …………………………………………………………………..11 , 12 , 13

3.2. Компостирање ………………………………………………………………..14

3.3. Спаљивање отпада ……………………………………………………………15

Закљуцак …………………………………………………………………………16

Литература …………………………………………………………………………16

Апстракт

У овом раду смо приказали како отпад , као такав , негативно утице на зивотну средину , екосистем али и на зивот и здравље цовека. Медјутим једном колективном свесцу , залагањем али и постовањем законских прописа и директива моземо исти тај отпад искористити на најбољи могуци нацин и смањити његов негативни утицај на минимум за добробит планете али и нас самих као њеног дела. У првом делу смо описали његову опасност у пракси коју је искусила Европа у не тако давном Средњем веку. Други део се базира углавном на основне принципе , законе и дирецтиве у Европској унији. Док смо у трецем делу описали главне нацине третмана и корисцења отпада у Европској унији.

2

Кљуцне реци: Европска унија ; закони и законске регулативе ; отпад ;

Увод

У овом раду смо се бавили основним проблемима комуналног цврстог отпада ( друге врсте отпада нисмо образлагали али их јесмо споменули у овом раду ) у Европској унији , његовим настајањем , складистењем , транспортом али и поновним корисцењем кроз одредјене третмане које смо описали и образлозили у овом раду. Посебну пазњу смо посветили његовом еколоском , економском и друственом знацају у Европској унији.

Овај рад се састоји из три дела.

У првом делу смо обрадили и описали не тако леп период из Средњег века који је настао као директна последица људског незнања , не одговорности и не струцног руководјења отпадом који се кроз време све висе и висе нагомилавао. Али како се на грескама уци , тако су људи из дана у дан трагали и тезили ка неком конацном ресењу проблема цији су извор на првом месту они сами.

У другом делу смо дали предност и посветили се основним темељима сваке дрзаве (или Уније) а то су: закони , директиве и принципи. Потрудили смо се да мало дубље удјемо у трагове те законске хијерархије која оцигледно даје одлицне резултате сто цете и видети у овоме раду.

У трецем делу је приказан “ отпад ” као једна од покретацких снага , основе економије , привреде али и других грана индустрије Европске уније. Описали смо развој и напредак Европске уније кроз струцну , правилну и рационалну употребу ресурса званог “отпад “.

3

1. Проблем отпада у блиској историји Европе

1.1. Кратак осврт на последице отпада у Европи ( Лондон )

Проблеми са депоновањем отпада јављају се у време када су људи поцели да зиве у насељима у којима као последица зивотних активности , долази до акумулације отпада.Неконтролисано одбацивање хране и другог цврстог отпада , односно пракса да се отпад избацује на улице и празно земљисте у Средњем веку , довело је до наглог пораста популације пацова и појаве заразних болести. Ово је заједно са преносиоцима заразе , имало за последицу појаву Бубонске куге у XИВ веку. Наиме , услед оваквог поступања са цврстим отпадом појавила се епидемија куге која је покосила трецину становниства ( око 20 милиона ) ондасње Европе. Упркос застрасујуцим размерама куге и њеним катастрофалним последицама , разноврсни отпад је и даље одлаган директно на улице Лондона све до краја XВИИИ века. Медјутим , просло је доста времена до појаве исправног приступа према овом проблему. Јер у XИX веку се отпоцело са контролисаним сакупљањем и одлагањем отпада од хране и на тај нацин се покусало са контролом развоја мува и глодара , носилаца заразе. Но , овај еколоски позитиван помак у првој индустријској земљи света ( на плану одлагања отпада ) изазвао је један други еколоски проблем.

Енглески потоци и реке су постал резервоари за одлагање отпада. Тако је 1831. године у Лондону на пример , уместо од куге , која је вековима пре тога била редовна појава , страдало 50 000 људи од колере , болести узроковане загадјеном водом. Непријатни мириси који су се сирили из Темзе цинили су зивот у Лондону средином XИX века готово неподносљивим. Оцигледно , као резултат индустријске револуције у Енглеској крајем XВИИИ века и потоњих технолоских револуција ( дакле са развојем модерног друства ) , колицина насталог цврстог отпада се повецала јер су се појавили нови типови овог отпада: индустријски , институцијални други

.

Тако је тек после дугог временског периода утврдјен утицај непрописног цувања , сакупљања и депоновања цврстог отпада на здравствено стање заједнице. Показано је да се

4

пацови , муве и други преносиоци заразних болести брзо размнозавају на отвореним дивљим депонијама , као и на онима које су изградјене на не одговарајуци нацин , или се не одрзавају по пропису , као и на било ком другом месту где је одбацена храна доступна преносиоцима заразних болести. Развој технолоског друства поциње јос у време индустријске револуције у Европи а са њим се јављају и проблеми у управљању цврстим отпадом.

Одлагање отпада у другом делу XИX века у Енглеској је попримило драматицне размере тако да је Опстим актом из 1888. године забрањено одлагање цврстог отпада у потоке , реке и било које друге воде. Тако су се , упоредо са предностима које је донео технолоски развој , јавили проблеми са одлагањем насталог отпада.

1.2. Корисцење ресурса и проблеми у модерној Европи

Како се европско друство развијало и постајало богатије тако се упоредо јављало све висе и висе проблема. Сваке године се у Европској унији баци око 3 милијарде тона отпада – од тог броја је око 90 милиона тона опасног отпада. Јасно је и да располагање са свим тим материјалом ( без угрозавања зивотне средине ) постаје велика главобоља. Измедју 1990 и 1995. године колицина насталог отпада у Европи је порасла за 10 % према Организацији за економску сарадњу и развој. Вецина одбаценог материјала је или спаљена или бацена на депоније. Али обе ове мере су директни загадјиваци зивотне средине. Отпад на депонијама не само да заузима огроман процтор драгоцене земље вец је и загадјује , као и ваздух и воду. Такодје се ослобадја и угљен - диоксид ( ЦО2 ) и метан ( ЦХ4 ) у атмосферу а хемикалије и пестициди у земљу и подземне воде. Све ово це се одразити директно на људско здравље али и на целокупан планетарни екосистем.

До 2020. године Организација за економску сарадњу и развој ( ОЕЦД ) процењује да би могла да се смањи колицина отпада за 45 % - висе него сто је то урадјено до 1995. године. Европска економија се заснива на високом нивоу потросње ресурса , ово укљуцује сировине као сто су ( метали , дрво , минерали , итд. ) , енергија и земљисте. Главни покретац употребе ресурса у Европи су : економски раст , технолоски развој и промена образаца потросње и производње. Сваки градјанин Европе баци у просеку 445 кг куцног отпада годисње , са оцекивањима да се ова бројка повеца. У Европској унији употреба материјала се много променила у протекле две деценије али је и даље око 15 – 16 тона по становнику годисње. Медјутим , овај број знатно варира од земље до земље , од око 12 тона по глави становника у Италији до 38 тона по глави становника у Финској. Градјевински материјали

5

имају у овоме највеце уцесце , затим фосилна горива и биомасе. Ефикасност употребе ресурса је неколико пута веца у Европској унији него у новим цланицама Европске уније и земљама Југоистоцне Европе. Прогнозе за 2020. годину показују да це корисцење ресурса у Европској унији наставити да расте. Корисцење ресурса се такодје повецава и у другим регионима света. То је делом и због повецане потросње роба и услуга у Европи , цесто на основу средстава добијених из ових других региона. Европа високом потросњом ресурса ставља притисак на зивотну средину унутар саме Европе али и у другим регионима света.

Ови притисци се огледају кроз исцрпљивање не обновљивих ресурса , интензивно корисцење ( експлоатисање ) обновљивих ресурса , транспорт , високих емисија загадјујуцих материја у води , ваздуху , земљисту до разних видова индустријских активности ( у који спадају производња , потросња али и отпад ).Одлагање отпада не струцним руководјењем има за последицу потенцијал да веома стетно утице на здравље људи али и на зивотну средину укљуцујуци у то оне цовекове најосновније потребе ( ваздух , воду и земљисте ). Отпад представља цист губитак не обновљивих природних ресурса , али се тај губитак мозе смањити на минимум , правилном употребом и поновним корисцењем. Вецина комуналног отпада у Европској унији се и даље саље на депоније ( 40 % ) , али се медјутим и све висе комуналног отпада рециклира или компостира ( 39 % ) , а одредјени део се и спаљује ( 19 % ).

6

2. Закони , принципи и директиве у управљању отпадом у ЕУ

2.1. Највазнији закони Европске уније у области управљања отпадом

Вецина законских прописа који се примењују мозе бити груписана хијерархијски. Директивом о отпаду и Директивом о опасном отпаду установљен је оквир за управљање отпадом у оквиру кога постоје две групе директива:

1) Директива о специфицним врстама отпада

2) Директива о дозволама и раду постројења за третирање отпада

Треца група прописа се односи на превоз отпада у и ван Европске уније

Директиве Европске уније:

Директива о отпаду ( Директива 75 / 442 / ЕЕЦ допуњена Директивом 91 / 156 /ЕЕЦ ). Директива о опасном отпаду ( Директива 91 / 689 / ЕЕЦ допуњена Директивом 94 / 31 /

ЕЦ ).

Специјални отпад:

Директива 75 / 439 / ЕЕЦ – депоновање отпадних уља Директива 2000 / 53 / ЕЦ – ислузена возила Директива 91 / 157 / ЕЕЦ – батерије и акумулатори који садрзе извесне опасне

супстанце

7

Директива 94 / 62 / ЕЦ – паковање и амбалазни отпад Директива 96 / 59 / ЕЦ – депоновање полихлорованих бифенила и полихлорованих

терфенила

Третман и рад постројења за третирање отпада:

Директива 89 / 369 / ЕЦ – редукција загадјења ваздуха из постојецих постројења за спаљивање комуналног отпада

Директива 89 / 369 / ЕЦ – редукција загадјења ваздуха из нових постројења за спаљивање комуналног отпада

Директива 94 / 67 / ЕЦ – спаљивање опасног отпада Директива 99 / 31 / ЕЦ – депоновање отпада Директива 2000 / 76 / ЕЦ – спаљивање отпада

Транспорт , увоз и извоз отпада:

Уредба Савета ЕЕЦ број 259 / 93 – надзор и контрола посиљки са отпадом у самој Европској унији и ван ње.

2.2. Законска регулатива о отпаду у Европској унији

Законодавство у области управљања цврстим отпадом у Европској унији заснива се на стратегији за управљање цврстим отпадом која је дата у оквиру Директиве о отпаду из 1975. године ( Wасте Фрамеwорк Дирецтиве , 1975 ) и Директиве о опасном отпаду из 1991. године ( Хазардоус Wасте Дирецтиве , 1991 ) , као и Регулатива о превозу цврстог отпада из 1993. године ( Регулатионс оф Wасте Схипмент , 1993 ). Под термином управљања цврстим отпадом на основу Директиве из 1999. године ( Цоунцил Дирецтиве 91 / 56 / ЕЕЦ ) подразумева се сакупљање , транспорт , поновно врацање и диспозиција цврстог отпада укљуцујуци надгледање ових активности као и места за диспозицију после затварања.

2.3. Основни принципи управљања цврстим отпадом у Европској унији

8

Хијерархија управљања цврстим отпадом у којој се нагласава да је примарни циљ спрецавање настајања отпада и редукција његове стетности. Свуда где је то могуце треба отпадни материал поново употребити , рециклирати или употребити као извор енергије. На крају се прибегава сигурном одлагању ( спаљивање или одлагање на депонију ).

Самодовољност у заједници , ако је могуце , на нивоу земаља цланица. Земље цланице треба да измедју себе успоставе , у медјусобној кооперацији , интегрисану и адекватну мрезу постројења за диспозицију отпада.

Најбоља доступна техника која не захтева велике троскове ( Бест Аваилабле Тецхниqуе Нот Ентаиллинг Еxцессиве Цост – БАТНЕЕЦ ) – емисија из инсталација у зивотну средину треба да буде смањена сто је висе могуце на најповољнији нацин са економског аспекта.

Близина ( Проxимитy ) – отпад треба да се одлазе по могуцности сто близе извору.

Одговорност производјаца – економским мерама посебно. Производјаци добара би требало економским мерама да буду укљуцени у циљу остваривања затвореног циклуса компонената и продуката за њену производњу , кроз век трајања пре него сто постане отпад .

Поред ових основних принципа у оквиру законодавства Европске уније , установљени су и други циљеви које је потребно достици а то су:

Заједницка дефиниција отпада за све земље цланице – у оквиру Директиве о отпаду ( Wасте Фрамеwорк Дирецтиве ) , отпад се дефинисе као свака супстанца или предмет из категорија датих Анексом 1 ( Цоунцил Дирецтиве 91 / 156 / ЕЕЦ ) коју власник одбацује , намерава или је приморан да је одбаци. Ова дефиниција је обавезујуца за све земље цланице и примењује се за сав отпад , без обзира да ли је намењен одлагању или искорисцењу материјала. Списак отпадних материјала , дат у Анексу 1 , познат је као Европски цаталог отпада ( Еуропеан Wасте Цаталоугуе , 1994 ). Овј списак се периодицно обнавља и ревидира ако је потребно.

9

Подстицање производње цистих производа – подстицањем развоја производње и

потросње цистих производа , требало би омогуцити смањење негативног утицаја на зивотну средину продуката кроз њихов зивотни циклус. Ово се мозе урадити кроз боље искорисцење ресурса , редукцију емисије из производње и руковање отпадом. Два могуца нацина за постизање овог циља су ; затворени циклус производње и семе обелезавања у складу са заститом зивотне средине.Процена зивотног циклуса производа укљуцује студију о прегледу потросње сировина , емисији стетних материја у зивотну средину током производње , дистрибуције , употребе и одлагања. На основу добијених информација производјац мозе да планира производњу цистијих производа. Сема обелезавања обезбедјује информације потросацима о ефикасној употреби енергије и сировина у зивотном циклусу производа. Потросаци на основу семе треба да се одлуце да користе производе који су у складу са оцувањем зивотне средине , сто затим преко трзиста утице и на производјаце и тиме се стимулисе производња цистих производа.

Подрска употребом економских инстумената – овај приступ има за циљ примену трзисних механизама за заститу зивотне средине. Доступни су разлицити механизми , као сто су такес или надокнаде за производњу отпада , транспорт и диспозицију , дозволе за производњу отпада , сертификат за рециклирање , кауција за боце и таксе на извоз отпада који се теско одлазе.

Регулација транспорта отпада – законодавством у Европској унији тези се постици равнотеза измедју потребе за високим степеном застите зивотне средине и потребом за одговарајуцим нивоом који обезбедјује регулативу за функционисање унутрасњег трзиста. Ово је посебно вазно код транспорта отпада , сто мозе утицати на основу за планирање у оквиру управљања отпадом у дрзавама цланицама. Законодавство у овој области обезбедјује да се отпад превози на најблизу могуцу област за диспозицију и да се обезбеди да земље не извозе отпад. Наиме , циљ је да се отпад који настане у оквиру

10

Европске уније , а не мозе се рециклирати или искористити за добијање енергије , одлози у оквиру њених граница.

3. Знацај прераде отпада кроз одредјене третмане

У Европској унији препоруцена хијерархија отпада заснива се на следецим активностима ( поредјане по степену вазности ) : спрецавање настајања отпада и редукција његове стетности , поновна употреба , рециклирање , искорисцење за добијање енергије. На крају се прибегава сигурном одлагању ( спаљивање или одлагање на депонију ). Цесто се хијерархија приоритета , бар када се мисли на комунални ниво , сагледава кроз призму “ 3Р “ која обухвата следеце активности: смањење колицине отпада ( Редуце ) , поновна употреба створеног отпада ( Реусе ) и рециклирање насталог отпада ( Рецyцле ). Наравно , смањење колицине насталог отпада треба узети као први избор , следеци корак би био корисцење отпада ( нпр. поновно пуњење стаклених боца ) , а треца могуцност је рециклирање материјала ( један пример је рецимо , сакупљање алуминијумских конзерви за репроцесирање и поновну употребу).

11

У наставку цемо објаснити неке од горе поменутих активности.

3.1. Рециклирање

Рециклаза је дефинисана одредјеним директивама Европске уније и то као поновна прерада отпадног материјала у производном процесу за оригиналне сврхе , али искљуцујуци поновно добијање енергије.

Кљуцни принципи политике Европске уније у области рециклазе су:

- Хијерархија отпада

- Принципи предострозности

- Принцип “ загадјивац плаца “

- Одговорност производјаца

- Добровољна пракса

Хијерархија отпада – опције

- Превенција

- Поновно корисцење

- Рециклаза

- Поновно добијање енергије

- Спаљивање

- Одлагање

12

Принцип предострозности – превенције

Принцип предострозности подразумева да доносење одлука треба да буде стриктно тамо где нема довољно располозивих науцних информација да би се могло дати пуно поверење предвидјањима будуцег утицаја на зивотну средину. Према документу комисије из фебруара 2000. године принцип се мозе применити тамо где : “ прелиминарна објективна науцна евалуација показује да постоји оправдани основ за забринутост да потенцијално опасан утицај на зивотну средину или здравље људи , зивотиња или биљака није у складу са високим нивоом застите дефинисаним од стране Заједнице “.

Принцип “ загадјивац плаца “

Принцип “ загадјивац плаца “ дефинисан је од стране ОЕЦД – а као принцип “ на основу кога загадјивац треба да сноси троскове врсења мерења које захтева дрзавна управа да би обезбедио да зивотна средина буде у прихватљивом стању “.

Принцип одговорности

Принцип одговорности производјаца указује на то да је одговорност производјаца да успостави системе сакупљања истросене опреме и да произведе , креира , тако да их је лако рециклирати.

Добровољни инструменти застите зивотне средине у Европској унији

- Идентификују знацајне утицаје које њихове активности имају на зивотну средину

- Реализују планове како би те утицаје у сто вецој мери умањили

Европска Еко – ознака

- Само за оне производе који испуњавају критеријуме еколоских перформанси у целом свом

зивотном циклусу

- Омогуцава производјацима да привуку пазњу на производе и услуге који не загадјују

зивотну средину

13

“ Зелене “ јавне набавке

- Надлезни органи узимају у обзир еколоске елементе приликом набавки робе , услуга или

радова

Оквирно законодавство у отпаду

- Директива о отпаду ( 75 / 442 / ЕЦЦ , измењена и допуњена ) , позната и као Оквирна

директива о отпаду ; Дефинисе одредјене термине , као сто су “ отпад “ , “ врацање у процес “ и “ одлагање “ , да би се обезбедио јединствени приступ у целој Европској унији.

Земље цланице су обавезне да :

- Дају приоритет превенцији , поновном корисцењу и регенерисању отпада

- Обезбеде да се отпад враца у процес или одлазе а да се при том не угрозава људско здравље

и зивотна средина

- Забране неконтролисано одлагање отпада и осигурају да су активности управљања отпадом

одобрене

- Припреме планове управљања отпадом

- Осигурају да троскове одлагања сносе власници отпада у складу са принципом “ загадјивац

плаца “ , као и да су превозници отпада регистровани.

3.2. Компостирање

Компостирање је процес биолоске трансформације у коме се активносцу микроорганизама конвертују органске материје у материал слицан хумусу , познат као компост.Контролисано компостирање које се примењује за третман биоразградиве органске фракције комуналног цврстог отпада разликује се од оног који се одиграва у природи само по условима под којима се одиграва. Применом науцних сазнања и савремених технолоских ресења процес разлагања је убрзан и ослободјена је боља контрола квалитета крајњег продукта са аспекта утицаја на зивотну средину. Компостирање се мозе применити за рециклирање вецине органског отпада насталог од процесирања хране , укљуцујуци остатке од воца и поврца. Не постоји универзално прихвацена дефиниција за процес компостирања. Поједини струцњаци су дефинисали компостирање као биолоско разлагање и стабилизацију органског супстрата , под условима који омогуцавају развој термофилних микроорганизама , као резултат ослобадјања топлотенастале током биолоских процеса , да би се добио крајњи

14

производ који је стабилан , без патогена и без семена биљака , а који је погодан за примену на земљисту.

Директива Европске уније о депоновању којом се забрањује одлагање биоразградивог отпада на депоније стимулисе компостирање и друге методе третмана биоразградивог отпада , као веома погодан нацин за смањење колицине био – отпада који се депонује. Наиме , бас услед депоновања биоразградивог отпада на депонијама долази до незељене емисије како депонијског гаса , тако и процедних вода. Неки аутори нагласавају да је компостирање процес којим се стимулису природни услови разлагања органске материје , а троскови су знатно мањи него да се врси спаљивање отпада.

Од касних осамдесетих година XX века компостирање поциње да се примењује у вецој мери у Европи , паралелно са развојем и применом семе за одвојено сакупљање био – отпада. Једино се на овај нацин могао из био – отпада добити компост задовољавајуцих карактеристика ( без стетних примеса као сто су , нпр. тески метали ) за поправљање квалитета земљиста. Са аспекта одвојеног сакупљања и компостирања био – отпада европске земље се могу поделити на неколико група. У првој групи би ставили Аустрију , Белгију ( углавном Фландрија ) , Немацку , Свајцарску , Луксембург и Холандију – знаци земље које имају потпуно разградјену и сироко примењену стратегију. У овим земљама , а посебно у Немацкој , користи се око 80 % био – отпада. У највецој мери био – отпад се третира аеробном конверзијом , док се анаеробна конверзија јос увек примењује у веома малој мери због великих инвестиционих троскова и потреба да се заједно третирају отпад и отпадне воде. У другој групи би се налазили Данска , Сведска , Италија , Каталонија ( Спанија ) и Норвеска. У овим земљама , иако је законска регулатива и стратегија развијена , има мало постројења која раде и трзисте је јос увек у фази развоја. Даље би се Финска , Француска , Велика Британија и Белгија ( Валонија ) налазиле у трецој групи јер су то земље у којима су програми примене компостирања јос на поцетном нивоу , а у некима нису донети ни одговарајуци законски прописи. У цетвртој групи би се налазилеземље у којима се тек понегде врси компостирање на извору одвојеног био – отпада , а овде би спадала вецина региона у Спанији , Грцка , Ирска и Португалија.

3.3. Спаљивање отпада

У многим земљама света врси се спаљивање отпада у циљу смањења његове запремине , а најцесце и ради добијања енергије , по процесу познатом као “ отпад – у енергију “ ( WТЕ , Wасте – То – Енергy ). У принципу број постројења је директно сразмеран бруто националном дохотку , а такодје спаљивање отпада је повезано са недостатком домацих извора енергије. У Европској унији је у функцији 533 постројења разлицитог капацитета за спаљивање отпада који није опасан , од којих је 280 у Француској док је у Финској само једно. Сем тога у овим земљама ради и 239 постројења за спаљивање опасног отпада. У Свајцарској

15

је цак 80 % отпада 2001. године било третирано спаљивањем , у Данској око 65 % док Грцка и Ирска као и многе друге земље света нису 2001. године имале ни једно постројење за спаљивање отпада. Медјутим у просеку се спаљивањем третира мање од 5 % укупне колицине отпада који годисње настане у свету.

У Европској унији 2000. године око 300 постројења за спаљивање отпада је имало капацитет веци од 30 000 тона отпада годисње. У овим постројењима је спаљено око 50 милиона тона комуналног цвстог отпада и добијено око 50 000 ГWх енергије. Троскови спаљивања отпада се разликују од земље до земље , а просецна цена спаљивања је 2000. године износила 75 еура по тони отпада. Енергија добијена спаљивањем отпада у Европској унији током једне године мозе да подмири потребе за електрицном енергијом 27 милиона људи , односно да се топлотном енергијом снабде 13 милиона људи. Врста произведене енергије ( топлотна или електрицна ) зависи од локалних потреба и доступне технологије. У просеку 70 % произведене енергије се користи за загревање станова , а 30 % за добијање електрицне енергије.

Укупни енергетски капацитет постројења за спаљивање отпада у Европи је 8.800 МWх. Највеца колицина енергије из отпада по становнику производи се у Данској ( 1 000 КWх по особи годисње ) , у Сведској ( 600 КWх по особи годисње ) , у Свајцарској ( 500 КWх по особи годисње ). У осталим земљама Европе добија се мање од 200 КWх по особи годисње. У Европи је број постројења за спаљивање смањен у последњих 20. година због затварања мањих постројења и оних која су загадјивала зивотну средину , висе него сто је одговарајуцим прописима било дозвољено. Медјутим , у Европској унији Директивом о депоновању отпада ( Ланд филл Дирецтиве 1999 / 31 / ЕЦ ) предвидјено је да се колицина отпада који се одлазе на депоније до 2016. године смањи на 35 масених % од укупне колицине настале од 1995. године. Да би се ови циљеви достигли сматра се да је потребно инсталирати нове капацитете за спаљивање отпада. Према испитивањима Удрузења европских постројења за добијање енергије из отпада ( Цонфедератион оф Еуропеан Wасте то Енергy Плантс – ЦЕWЕП ) је неопходно обезбедити спаљивање око 10 милиона тона отпада у наредних неколико година.

Закљуцак

Сврха овог рада је да нас приблизи проблемима али и користима које се налазе у ресурсу званом отпад. Како његовим стетним дејством на зивотну средину и цовека , тако и његовом поновном употребом , смањењем његове запремине али и колицине , претварањем у разне видове енергија на најбоље могуце нацине кроз доступне видове технолоских могуцности , за

16

добробит цовека али и целокупног екосистема ове планете. Као сто је приказано у раду , Европска унија се заиста одговорно односи према том проблему али су и многе друге земље света схватиле знацај и озбиљност тренутне ситуације. У насој дрзави је свест о овоме јос увек недовољно развијена , али ако овај проблем наставимо да игнорисемо последице по нас и насу земљу могле би бити катастрофалне кроз разне видове опстег загадјења.

Литература

Књиге

1. Скобаљ , Д. ( 2010 ): Комунални отпад , Мултимедијални центар Факултета за примењену

екологију “ Футура “ , Београд

Интернет адресе

2. хттп://www.ееа.еуропа.еу/тхемес/wасте/абоут-wасте-анд-материал-ресоурцес

3.хттп://www.рециклаза.ин.рс/цмс/индеx.пхп?оптион=цом_цонтент&виеw=артицле&ид=35&Итемид

4. хттп://ец.еуропа.еу/енвиронмент/wасте/индеx.хтм

5. хттп://www.ееа.еуропа.еу/публицатионс/92-826-5409-5/паге036неw.хтмл

17

18