POKAZATELJI BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

Za analizu pojava u saobracaju najcesce se koriste statisticke metode jer su saobracajne nezgode pogodne za statisticko prikazivnje.One su masovna pojava pa na osnovu toga podlezu zakonima statistike tj.mogu se numericki prikazivaati,analizirati i utvrdjivati odredjene veze i zakonitosti izmedju njih.Analiza statistickih podataka o saobracajnim nezgodama omogucava da se izvede zakljucak o najrasprostanjenijim povredama pravila drumskog saobracaja od strane vozaca i drugih ucesnika u saobracaju na osnovu kojih su oni prouzrokovali saobracajne nezgode.Za analizu se najcesce koristi deskriptivna metoda koja se bazira na apsolutnim i relativnim pokaziteljima bezbednost saobracaja. Prikupljanje podataka o saobracajnim nezgodama se vrsi na licu mesta gde se nezgoda dogodila i o najcesce rade radnici ppoliciji.Problem koji se ovde javlja je taj da oni nisu u mogucnosti da za kratko vreme i nekada po teskim vremenskim uslovima tacno utvrde znacajne podatke koji se ticu saobracajne nezgode.Nekada prikupljeni podaci zavise od slobodne procene,preciznost merenja, azurnosti podataka i na kraju strucnosti lica koji prikupljaju podatke. Uzrocima saobracajnih nezgoda treba prici sa najvise paznje i sa velikom rezervom.Najcesci je slucaj da se kao uzroksaobracajne nezgode navode gresaka tj.pojavni oblici (neustupanja prvenstva prolaza,nepropisano preticanje,obilazenje,neprilagodjena brzina itd.)Takodje je problem i taj sto se u statistikama iskazuje samo jedan uzroka.Utvrdjeno je da na svakih 100 saobracajnih nezgoda dolazi oko 250 razloga i propratnih efekata.Iz tog razloga je neophodno da evidencija saobracajnih nezgoda sadrzi sto vise podataka o uslovima i okolnostima pod kojima se saobracajna nezgoda dogodila. Jedan o nedostataka uprimeni statistickih metoda se ispoljava u neujednacenosti statistike na medjunarodnom nivou.Zbog ove neujednacenosti ne moze se uspesno vrsiti uporedjivanje pri registrovanju nezgoda, broja poginulih,uskladjivanja definicija itd. Najpouzdaniji izvor podataka predstavljaju pravosnazne sudske presude.Argument zbog koga se ovo tvrdi je taj da se te presude baziraju na nalazima i misljenjima saobracajnih vestaka.Medjutim imajuci u vidu da ovi procesi traju i po nekoliko godina nemoguce je na osnovu njih vrsiti analize iz prostog razloga sto ne bi smo imali zaokruzene vremenske celine. Statisticke analize se mogu objektivno koristiti u izucavanju fenomenologije saobracajnih nezgoda(pojavnih oblika, strukture, vremenske i prostorne rasporede itd.).Pored svega ovoga navedenog statisticka analliza saobracajnih nezgoda je jedini nacin pracenja i obrade saobracajnih nezgoda i njeno koriscenje je nedostatke statisticke analize, ne moze se ocekivati strucnija ocena doprinosa pojedinih elemenata bezbednosti saobracaja na nastanak saobracajnih nezgoda. Ono sto nam statistika pruza ne predstavlja bazni model koji metod prikupljanja i obrade podataka ali ne i metod naucnog objasnjenja.Najcesce se razmatraju sledeci pokazatelji bezbednosti saobracaja: 1.Ukupan broj saobracajnih nezgoda po godinama i posledicama 2.Vrste nezgoda njihov broj i posledice 3.Okolnosti zbog kojih nastaju nezgode,njihov broj i posledice

4.Nastradala lica prema kategoriji ucesnika 5.Saobracajne nezgode prema starosnoj strukturi 6.Vremensku distribuciju nezgoda 7.Saobracajne nezgode prema lokaciji,njihov broj i posledice

Prilikom analize koriste su dve grupe pokazitelja: 1.Apsolutni pokazatelji 2.Relativni pokazatelji Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobracaja za neko podrucje predstavljaju broj saobracajnih nezgoda i broj nastradalih lica u toku jedne godine.Ovi pokazatelji mogu posluziti za poredjenje nivoa bezbednosti saobracaja u dve radne organizacije ili na dva podrucja koja imaju podjednake saobracajne uslove, zadatke voznog parka i jednak ostvareni rad.Problem apsolutnih pokazatelja je taj sto oni ne daju pravu sliku o bezbednosti saobracaja pa iz tog razloga se uvode relativni pokazatelji.To su odnosi izmedju apsolutnih izmeritelja kao broioca i nekog broja kao imenitelja.Za imenitelj se najcesce koristi ostvareni transportni rad (mobilnost vozila),odnosno broj vozila, broj stanovnika, duzina putne mreze,utrosena kolicina goriva itd.Relativni pokazitelj sluze za uporedjivanje bezbednosti saobracaja u razlicitim podrucjima, a isto tako i za pracenje bezbednosti saobracaj u nizu godina u okvitru jednog istog posmatranog izmeritelji: POKAZATELJ UCESTALOSTI (U),pokazuje odnos izmedju broja nezgoda, odnosno broja poginulih ili povredjenih lica,iznosa materijalne stete i predjenog puta. Ovaj izmeritelj se moze odnositi na deonicu puta,mrezu puteva,teritoriju opstine,republike ili drzave,odnosno na jedno vozilo ili vozni park preduzeca ili svih vozila na razmatranom podrucju isl.Takodje su moguce varijacije u brojiocu,tako da se uzimaju podaci za odredjenu vrstu vozaca ili vozila isl.Opsti izraz glasi:

U =

N V

o

K

gde je: U izmeritelj ucestalosti,tj.broj saobracajnih nezgoda(poginulih,povredjenih,dinara stete i sl.)na milion (ili 100 miliona)vozilo-kilometara, N broj saobracajnih nezgoda (broj poginulih,povredjenih,dinara stete i sl.)u odredjenom vremenskom periodu,odnosno na odredjenom podrucju, Ko -korektivni faktor,obicno1.000.000 ili 1000.000.000,(10 ili 10)da bi se izeritelj ucestalosti dobio kao prihvatljiv broj za dalju obradu,jer na 100.000.000 vkm obicno pogine izmedu 4 i 35 lica,pa ukoliko bi vrednost u imenitelju bila 1 vkm tada bi izmeritelj bio nepraktican,vrlo mali decimalan broj, V predjeni put vozila u kilometrima u odredjenom periodu.Ukoliko se posmatra jedno vozilo,

to je ukupno predjeni put tog vozila tokom godine dana.Za vozni park sabira se predjeni put svih vozila.Kod pomatranja deonice puta iznos prosecnog dnevnog godisnjeg saobracaja (PGDS) mnozi se duzinom svake deonice puta u kilometrima i brojem dana u godini 365 da bi se dobio:V=PGDS x L x 365 vozilo-kilometara, za mrezu puteva vrsi se brojanje vozila za sve deoonice puta, pa se PGDS mnozi duzinom svake deonice puta i izracunava U za svaku deonicu posebno ili mrezu pputeva u celini.Moguce su varijacije ovog izmeritelj, pa je u tom slucaju potrebno opisati u cemu se sastoje izmene, a oznaci U treba dodati indeks.Tako na primer Un=broj saobracajnih nezgoda na milion vkm,Up= broj nastradalih lica na 100 miliona vkm itd.Ovo vazi i za ostale grupe izmeritelja. Ovaj izmeritelj ucestalosti moze posluziti kao dobra mera za uporedjivanje bezbednosti saobracaja u prevozu putnika ili robe po granama saobracaja.Izmeritelj ucestalosti predstavlja najbolju meru za procenu bezbednosti saobracaja, ali se podaci za njegovo izracunavanje teze pribavljaju.

IZMERITELJ GUSTOCE (G) pokazuje odnos izmedju broja nezgoda,odnosno broja poginulih, povredjenih,materijalne stet i broja registrovanih vozila(vozila koje se eksploatisu),opsti izraz glasi:

G =

N M

1

K

gde je: G izmeritelj gustoce,tj.broj saobracajnih nezgoda(poginulih, povredjenih,materijalne stete i sl.)na 1000 registrovanih motornih vozila tokom godine i na odredjenom podrucju, N broj saobracajnih nezgoda(broj poginulih,povredjenih,dinara stet isl.)u odredjenom vremenskom periodu,odnosno na odredjenom podrucju. K1 uvecavajuci faktor obicno 10.000 (10)jer to predstavlja uobicajenu statisticku jedinicu za registrovana motorna vozila. M broj registrovanih vozila na podrucju razmatranja. Ocigledno je da izmeritelj gustoce ima vise nedostataka od izmeritelja ucestalosti i da je njegovo koriscenje daleko manje, a zakljucci izvedeni na osnovu njega mogu biti polemicni. IZMERITELJ RAZMESTENOSTI (R) pokazuje odnos izmedju broja nezgoda, odnosno broja povredjenih poginulih ili iznosa materijalne stete i jedinice duzine puta.Opsti izraz glasi:

R =

N L

x 2K

gde je: R izmeritelj razmestenosti,tj.broj saobracajnih nezgoda ili broj povredjenih,poginulih ili iznos materijalne stet u novcanim jedinicama i sl.na jedinicu duzine puta, N broj saobracajnih nezgoda ili broj povredjenih,poginulih ili iznos stete u odredjenom vremenskom periodu ili za odredjeni put ili mreyu puteva, L-duzina analizirane deonice u kilometrima, K2 faktor,obicno 100 i tada je R broj saobracajnih nezgod na 100 km puta.Ako je K2=1 tada je R broj nezgoda na 1 km puta.

IZMERITELJ TEZINE (T) pokazuje odnos izmedju broja poginullih broja povredjenih, odnosno varijacije su broj poginulih na 100 saobracajnih nezgoda ikli broj povredjenih na 100 saobracajnih nezgoda sa povredjenim licima i dr.Opsti izraz glasi:

T =

N

p

o p

go

4 v

K

N

gde je: T - izmeritelj tezine,tj.broj poginulih prema broju povredjenih, Npog broj poginulih u saobracajnim nezgodama na podrucju u razmatranom razdoblju, Npov-broj povredjenih u saobracajnim nezgodama na podrucju u razmatranom razdoblju, K4-faktor obicno se uzima 100 (10 ).

IZMERITELJ IZLOZENOSTI (I) pokazuje odnos izmedju broja nezgoda,odnosno posledica i broja stanovnika koji zive na pomatranom podrucju.Ovaj izmeritelj pokazuje velicinu ugrozenosti stanovnika nekog podrucja.Opsti izraz glasiN 1 P5

I =

0

gde je: I izmeritelj izlozenosti,tj.broj saobracajnih nezgoda ili broj povredjenih,poginulih ili iznos materijalne stete na 100 hiljada stanovnika,

N broj saobracajnih nezgoda ili broj poginulih,povredjenih ili iznos stete u odredjenom vremenskom periodu i za odredjeno teritorijalno podrucje, P broj stanovnika pomatranog teritorijalnog podrucja. IZMERITELJ TEZINE (Iz)pokazuje odnos izmedju broja poginulih i broja povredjenih u saobracajnim nezgodama.Opsti izraz glasi:N N

Iz =

p p

o o

g v

gde je: Npov broj poginulih u saobracajnim nezgodama, Npov broj povredjenih u saobracajnim nezgodama, Kod svih izmeritelja stavljaju se u odnos podaci o broju saobracajnih nezgoda ili njihovih posledica sa obimom saobracaja, brojem vozila, duzinom puta ili povrsinom teritorije za koju se utvrdjuje nivo bezbednosti,a sve to u odredjenom vremenskom periodu najcesce od godinu dana. Kod transportnih preduzeca koja se vrse prevoz robe i putnika za vrednovanje bezbednosti koriste se izmeritelji u obliku:N 1 U6

a

= t

0

n

( n

e z g

o

d

a / M

i l . T

K

m

) ;

n a p=

N 1 P

6

0 ( n e z g o d a / M i l . P K m )

n a t=

N 1 Q

3

0

( n

e z g

o

d

a / h

i l j a d

u

t o

n

a

n a p=

N 1 Q

6

0

( n

e z g

o

d

a / M

I l . p

r e v e z e

n

a

t=

P 1 U

6

0

( p

o

g

i n

u

l a

l i c a / M

i l . T

K

n a p=

P 1 P

6

0

( p

o

g

i n

u

l a

l i c a

/ M

i l . P

K

Ovde se broj saobracajnih nezgoda ili njihove posledice stvljaju u odnos prema izvrsenom ucinku (transportnom radu)voznog parka.Na slican nacin moze se vrednovati bezbednost ostvarene u ekplataciji vozila, grupe vozila po vrstama, tipovima i markama, a to omogucava istrazivanje uticaja karakteristika vozila na bezbednost u saobracaju. Bezbednost vozaca kod transportnh preduzeca utvrdjuje se na osnovu izmeritelja koji uzima u obzir broj nezgoda ili posledica od nezgoda, koje je uzrokovao vozac,prema broju predjenih kilometara vozilom ili obimu izvrsenog transportnog rada vozaca u odredjenom vremenskom periodu. Prema tome,stanje saobracajnog sistema posmatranog podrucja moze se strucno analizirati preko navedenih izmeritelja. Preko vrednosti izmeritelja moguce je vrednovati efikasnost preventivnih mera,a isto tako i proceniti tendencije u razvoju.

UVIDJAJ SAOBRACAJNIH NEZGODA I NALAZ I MISLJENJE VESTAKAPod uvidjajem podrazumevamo izlazak na lice mesta nastajanja saobracajne nezgode, radi pregleda tj.uvida istog prikupljanja snimanja postojeceg i zatecenog stanja.Prema tome,uvidjaj saobracajne nezgode omogucaa da se neposrednim pregledom i uvidom lica mesta nezgoda utvrde sve okolnosti i cinjenice vezane za nastajanje nezgode.Zatim,da se pronadju,prikupe i fiksiraju svi materijalni elementi i dokazi o nastajanju nezgode, da bi se na osnovu njih utvrdilo da li je ucinjenim propustima koji su za psledicu imali nastalu nezgodu izvrseno krivicno delo,saobracajna nezgoda nastala zbog vise sile,iz krajnje nuzde ili nekog drugog razloga. Uvidjaj nezgoda sa vecom materijlanom stetom i nezgoda sa nastradalim licima vrsi ovlascena ekipa koju sacinjavaju:istrazni sudija,kriminalisticki tehnicar i ovlasceni radnici MUPa.Za svako podrucje ili odredjenu kategoriju puta utvrdjena je nadleznost odredjene ekipe.U slucajevima tezih saobracajnih nezgoda uvidjajna ekipa moze biti prosirena angazovanjem javnog tuzioca i vestaka (lekara,saobracajnih strucnjaka i dr):

Uvidjaj bi trebalo izvrsiti odmah posle nastajanja nezgode, jer sa protekom vremena i neobezbedjenjem mesta nezgode moze doci do premestanja ili unistenja odredjenih predmeta, tragova i drugih elemenata bitnih za utvrdjivanje okilnosti pod kojima je nastala nezgoda.Pored toga, neki tragovi nestaju ili se menjaju zavisno od promene vremenskih prilika, a mogu biti i unisteni pod dejstvom odvijanja saobracaja preko mesta na kome je nastala nezgoda. Posto uvidjaj nezgoda redovno pocije sa izvesnim protekom vremena od momenta nezgode,neopohodno je da ucesnici nezgoda ili organi kontrole saobracaja obezbede mesto nezgode do dolaska komisije koja ce izvrsiti uvidjaj.Ovo obezbedjenje obuhvata: mere radi otklanjanja opasnosti od mogucih promena izgleda lica mesta nezgode i unistenja ili pomeranja(tragova i delova otpalih na kolovozu u zoni mesta nezgode, kao i sprecavanje pomeranja vozila sa mesta na kome su se zatekle posle nastale nezgode (osim u slucajevima pomeranjakoja su nuzna radi spasavanja ljudi), mere koje omogucavaju i osiguravaju odvijanje saobracaja ostalih vozila pod uslovom da se time ne ugrozava mesto nezgode i ne sprecava kasnije prikupljanje podataka pri vrsenju uvidjaja. Redosled radnji koje treba pri ovom obezbedjenju preduzeti ne moze se precizno specificirati s obzirom na razlicite saobracajne situacije,ali se s obzirom na nacesce slucajeve koji u praksi nastaju taj redosled moze orijentaciono opredeliti sledecim postupcima: -pruzanje pomoci povredjenima u saobracajoj nezgodi, -osiguranje mesta nezgode i ostalog saobracaja, -prijavljivanje saobracajne nezgode nadleznim organima (stanici hitne pomoci,saobracajnoj policiji), -regulisanje odvijanja saobracaja u uslovima kada je to moguce bez unistenja ili pomeranja tragova,vozila,delova i drugog sto je u vezi sa nastalom nezgodom, -preduzimanje mera za otklanjanje opasnosti od pozara,eksplozije,udara struje,delovanje otrova i drugih opasnih materija,zatim da se spreci dalje ostecenje vozila i eventualno povredjivanje lica, -prikupljanje podataka o ucesnicima i svedocima saobracajne nezgode (uzimanje adresa lica,podataka o vozilima,vozacima). -sastavljanje skice mesta nezgode (utvrdjivanje polzaja vozila,merenje tragova,fotografisanje sl.)

ZADATAK

1

Izracunati: a)brzinu automobila na pocetku tragova kocenja (V1) b)brzinu automobila u trenutku reagovanja vozaca (Vo) B)brzinu automobila na mestu sdara sa pesakom (Vs) g)vreme kocenja (t4),vreme zaustavljanja (tz),vreme kocenja do sudara sa pesakom (t4ds),vreme proteklo od uocavanja opasne situacije do sudara (trs) d)put predjen za vreme reagovanja vozaca i porasta uspravanja (Sr),zaustavni put automobila (Sz) i udaljenost automobila od mesta sudara u trenutku kada je vozac uocio opasnost (Srs).

Poznati su sledeci podaci: 1.izmerena duzina tragova je 29,2 m 2.put je u usponu u smeru kretanja automobila od 4,3% 3.na vanrednom tehnickom pregledu su izmerene kocne sileF p l= i t1 = 0 d a2 N5 a ; =s 0 F = 01

; s a

p

d

d

a2 N3= 0 N t3 0 , 1

F

;

z l

=

d

a

N2

0

F

t e i n , 8

v o e z Gm i = l a t2

v 1 o 5 z 0 da 0 a ; s

, 0 = 5

8

s

6.trag djona pesakaje zatecena na 14m od pocetka tragova kocenjal1 = 0 , 6 m

7.duzina automobila L=3,8 m,prednji prepust l=2,4 m

,medjuosovinsko ratojanje

R

A

D

a)Potrebno je odrediti usporenje (b) i duzinu puta kocenja (S4),da bi mogli izracunavati brzinu automobila na pocetku tragova kocenja. Duzinu pua kocenja (S4) dobijamo kada utvrdimo koliki put jeautomobil presao duz tragova kocenja (vidi prilog br 6).Najednostavniji nacin je da se nacrta nova skica na kojoj je ucrtan automobi na pocetku i na kraju tragova kocenja.

Kako je zadnji desni tocak poceo da ostavlja trag,tj.pocetak traga je nastao zbog blokiranog zadnjeg desnog tocka.Prednji tokovi su bili na kraju tragova kocenja pa je na taj nacina i nacrtan automobil na skici.

Put koji je automobil presao duz tragova kocenja je: S4=29,2 2,4 S4 =26,8 m jer je, krecuci se duz tragova,svaki deo automobila presao isti put (S4).Sluzeci se skicom vidimo da su zadnji tockovi automobila presli put,gledano od pozicije na pocetku tragova do pozicije gde se automobil zaustavio na kraju tragova, koji je kraci od tragova za duzinu medjuosovinskog rastojanja (l).tj. Za 2,4 m. Usporenje koje je automobil mogao ostvariti duz tragova kocenja mozemo izracunati na sledeci nacin:b = + ( g Ft G k) i

k =

k =

2

5+ 0 1 5

+2 3 0 0

0+

2

0

1

6

0

k=0,33 i=0,043 (pozitivan predznak zbog uspona) b=9,81 x (0,44 +0,043) b=4,74 m/s 2V1 = V1 =1 2 4 , 7 6 , 0 4 4 /m 2 6 , 8 s 5 i l7 i , 7 4 k /m h

b)Brzinu u trenutku reagovanja vozaca racunamo na sledeci nacin:

Vo =1

6 , 0

4+

0 , 1 8 4 , 7 2

4

Vo =1

6 , 4

7

/ m

s 5 i 9l i , 3

k / m

h

v)Brzinu automobila na mestu sudara sa pesakom mozemo izracunati na sledeci nacin:

Vs =

2 1

2 V

4

b

S

d

s

Put koji je automobil presao,(kocen blokiranim tockovima)od pocetka tragova do mesta sudara (S 4ds),mozemo izracunati sluzeci se skicom.

S

4d

s

=1

4

( 0 + 6 ,

2 , 4

)

S =1

1

m

Put (S4ds) dobijamo kao put od zadnjeg tocka na pocetku tragova do zadnjeg tocka na mestu sudara,a to rastojanje se dobija kada od ukupne duzine (14 m) oduzmemo duzinu prednjeg prepusta i medjuosovinsko rastojanje.Vs = Vs =1 1 62

, 0 7

4 m

2 / s

4 , 7 i l i 4

4 4

1 , 5

1 3

2 , 3

Brzinu automobila na mestu sudaa sa pesakom mozemo dobiti i na drugi nacin.Ako predpostavimo da je automobil poceo da koci od mesta sudara,pa da je kocenjem stao na kraju tragova kocenja,tada brzinu mozemo izracunavati:S S4s z 4s z

= 2 =1 2 2

9

, 2 0

0 m 4 m

+ 1 1 / s

4 5 , 8 i l i

0 , 6

5 , 8 , 2 4

Vs = Vs =1

4 , 7

4

4

, 0

6

g)Vreme koenja (t4) i vreme zaustavljanja (tz) raunamo na sledei nain:tz = tz = ( t4 =1 4

+ tr + t2

t V + 1 b t +3 ) t

V1 b 1 6 , 0 4 t4 = 4 , 7 4 t4 = 3 , 3 8 s tr = 0 , 8 + 3 3+ 1 s s 3 , 3 8 0 , + 5 0 0 , 1 8 tr = 1 , 0 tz = 1 , 0 tz = 4 , 4

Vreme koenja,du tragova do sudara,raunamo na sledei nain:V1 b 1 6 V 1 2 , 2 4

t 4 d s= t 4 d s=

s

t 4 d s= 0

, 0 4 4 , 7 4 , 8 s

Vreme, od trenutka reagovanja vozaa do trenutka sudara, raunamo na sledei nain:t r s= + tr 3+ 3 s t

4

d

s

t r s= 1 , 0 t r s= 1 , 8

0 , 8

d

)

P

u

t

k

o

j i

a u

t o

mt r oV

b 1=t ir l

+ ) 2r t er + dau jn 3e t a um p

vo t r ne m a

se l n e u d

e i (n

a

Sr = Sr =1 Sr =1

0

b 32 t rt 6 4 , 7 4 2 0 , 1 6 , 4 7 1 ,0 3 6 6 , 9 4 m

8

Zaustavni put(Sz) automobila rauna se na sledei nain:Sz = Sz =1 Sz = 4 6 +S 4 , 9r

S 4+ 4 2 6 , 8

3 , 7

Put (Srs) raunamo na sledei nain:S S Sr s r s r s

= =1 = 2 7

+ S 4 6 , 9 , 9

r

S 4+ 4 1 1

d

s