caca seminarski preradjeno 2

VISOKA KOLA ZA MENADMENT I BIZNIS ZAJEAR

SEMINARSKI RAD

Biznis plan firme za proizvodnju i prodaju meda Medolino -tema-

Predmetni profesor: Dr. Dragan Mihajlovi, profesor Zajear, 2011. godine

Student: Stana Kovaevi Br. indeksa: S/429/08

SADRAJI Uvod II Biznis plan III Istorijate Medolina

1. Rezime biznis plana 2. Opis firme

Podaci o preduzetniku kao investitoru Podaci iz sainjenog biznis plana 2.1. Karakter i motiv preduzetnika 2.2. Raspoloiva materijalna osnova 2.3. Rukovodei tim 3.1. Analiza okruenja 3.2. Analiza trita nabavke 3.3. Analiza trita prodaje Opis tehnologije Faze tehnolokog procesa Slika 4. Faze u planiranoj proizvodnji meda 4.3. Lokacija predvienog poslovanja 4.4. Struktura poslovnih objekata 4.5. Struktura potrebne opreme 4.6. Proizvodni plan Izbor unutranje organizacije 5.2. Potrebna struktura zaposlenih 6.1. Analiza prodaje 6.2. Formiranje cene proizvoda Usluge Ciljna grupa Ciljno trite Cena Konkurencija 7.7. Promocija

3. Analiza trita

4. Program proizvodnje i proizvodni plan

Plan ljudskih resursa 6. Prodajni plan

7. Marketing plan

Plan realizacije biznisa 9. Finansijski plan

Predraunska vrednost investicije Konstrukcija finansiranja ulaganja Analiza plana prihoda Analiza plana rashoda Projekcija bilansa uspeha Plan potrebnih obrtnih sredstava 9.7. Finansijski tok 9.8. Projekcija bilansa stanja 10.1. Ekonomska ocena biznisa

10. Ocena efektivnosti biznisa

10.1.1. Statika ocena biznisa 10.1.2. Dinamika ocena biznisa 10.2. Ocena rizika biznisa 10.2.1. Prag rentabilnosti (PR) izraen u procentima 10.2.2. Prag rentabilnosti (PR) izraen vredonosno (novano - u evrima) 10.2.3. Osetljivost biznisa na promenu cena 10.2.4. Senzitivna analiza analiza osetljivosti 10.3. Drutvena ocena biznisa 10.4. Zakljuna ocena biznisa

11. Plan budueg razvoja

I

UVOD

U nastavku ovog rada bie objanjen i prezentovan Biznis plan preduzea za proizvodnju i prodaju meda Medolino. Za firmu Medolino pisanje biznis plana nije samo formalnost, to je temelj njenog poslovanja. Detaljnim i paljivim planiranjem i analiziranjem svih delova budueg posla moemo videti da li je to opravdano ulaganje i da li je uope mogue ui u taj posao. Domai poduzetnici esto izbegavaju da piu biznis plan zbog predrasude da je to dugotrajan i komplikovan posao. U narednih nekoliko stranica emo pokuati da pokaemo da to nije ispravno miljenje, takoe emo pojasniti kako se izrauje biznis plan na primeru firme Medolino. Kroz analizu trita, program proizvodnje i proizvodni plan, plan ljudskih resursa, plan prodaje marketng plan, plan realizacije biznisa, finansijski plan i ocenu bitnih aspekata biznis plana blie emo se upoznati sa tekuim poslovanjem kao i ciljevima budueg poslovanja firme Medolino.

II B I Z N I S P L A NBiznis plan je okvir za osmiljavanje i adekvatno povezivanje poslovnih ciljeva, principa i kriterijuma, odnosno politike, pravaca i metoda poslovne strategije, i na osnovu toga, programiranje aktivnosti za kljune funkcije, kao to su: marketing, proizvodnja, nabavka, istraivanje i razvoj, finansije, kadrovi i sl. Biznis plan slui za: - Provjeru poslovne ideje i poslovnih mogunosti - Dobijanje saglasnosti za odreene poduhvate - Pripremanje dokumentacije za investitore i preduzee - Kao vodi za kasnije poslovanje. Biznis plan je rezime prolih, sadanjih i buduih aktivnosti preduzea, odnosno najefikasniji nain kako da iz prolosti (sadanjosti) stignete do budunosti. Biznis plan je paljivo planiranje i testiranje poslovne ideje, kojim se pokazuje da li ona ima finansijskog i operativnog smisla. Biznis plan je plan vizije preduzea, put od elja do stvarnosti. U njemu su postavljeni ciljevi, analizirane osnovne slabosti i najznaajnije prednosti planiranih aktivnosti i u skladu sa tim utvrena osnovna strategija njegovog sprovoenja. Biznis plan utvruje trenutnu poziciju preduzea. Izrada biznis plana je razvojni proces testiranja poetne poslovne ideje, ocene njenih realnih biznis ansi u trinom okruenju, projekcije realizacije i naina ostvarenja. Biznis plan je, dokument koji slui kao standard sa kojim se mogu porediti tekui rezultati nakon to je posao startovao. Redovno poreenje planiranih i ostvarenih aktivnosti Vam dozvoljava da identifikujete probleme pre nego to postanu nereivi (neupravljivi). Redovno poreenje i korektivne akcije Vam pomau da odrite Va posao na eljenom putu, ka ostvarenju postavljenog cilja. Biznis plan je neophodan dokument ukoliko elite da pozajmite kapital. Dobro uraen biznis plan je najsigurnija garancija Vae sposobnosti da upravljate Vaom idejom. Biznis plan je znaajan faktor koji bitno opredeljuje odluku da li e Vam biti odobrena sredstva koja traite. Biznis plan je prva provera i ocena Vae poslovne ideje za Vae potencijalne partnere koji treba da

uloe vreme, znanje ili novac u Va projekat, a ne u neki drugi. To je najee neophodna pokretaka karika u realizaciji Vaeg preduzetnikog poduhvata, jer da ste nameravanu investicionu aktivnost mogli samostalno realizovati, pomo i finansijsku podrku ne bi ni traili. Odlino je kada se Va biznis razvija, Vai prihodi rastu, ali morate znati da je trite jedno bojno polje gde se svakog dana vodi posebna, nova bitka za profit i kupce. ta kada ''kola krenu nizbrdo''? U zapadnim zemljama strunjaci smatraju da je dobar pisac. Biznis planova onaj koji uspe da ubedi potencijalnog investitora da uloi svoj kapital u kompaniju s nekim poslovnim problemom. Jedina osoba kojoj nije potreban Biznis plan jeste ona koja ne eli da se bavi biznisom. Vama nije potreban Biznis plan da zaponete neki hobi ili da poboljate svoj regularan posao. Ali, ukoliko pokreete neto to e zahtevati mnogo novca, energije i vremena, a uz to oekujete da profitirate od svega ovoga, onda obavezno ponite s pisanjem svog prvog Biznis plana. Biznis plan je kao arhitektonski nacrt koji vam daje neophodne podatke za donoenje ispravnih odluka. Pisanje biznis plana zahteva dosta vremena i detaljno upoznavanje posla koji preduzimate. Moda ete se upitati zato ga onda pisati kada ve sve znate o svom poslu? To bi bilo kao da pitate zato bi radili plan kue koju nameravate da zidate kad ve unapred znate gde e biti spavaa soba a gde dimnjak. Veina banaka, investitora i agencija za razvoj malih i srednjih preduzea trae da proue pisani plan vae ideje za novi posao, ili ak i detaljan biznis plan pre nego to krenu u odluivanje da li da vam daju ili pozajme novac za posao. To i nije tako neobino jer ele da se uvere u to da znate ta radite i da ste pokrili mogue kritine situacije u buduem poslovanju. Prvenstveno, pitanje na koje ele da vide odgovor je: da li se razumete u svoj posao? Takoe, iz biznis plana ele da vide da li posao ima ansi za uspeh. Ako im to plan uspeno predoi, ulaganje novca je najmanji problem. Biznis plan potencijalnim investitorima odgovoriti na pitanja koja imaju, a sa druge strane vama e pokazati kako novac tee ili e tei kroz va posao, koje su vae jae i slabije strane i kakve su realne anse za uspeh.

1. Rezime biznis plana Podaci o preduzetniku kao investitoruTabela T_1 Podaci o preduzetniku kao investitoru

Prezime, ime i zanimanje preduzetnika Adresa stanovanja preduzetnika Naziv i sedite planirane firme Obezbeena osnovna sredstva za biznis Naziv odabrane poslovne ideje Kvalifikovanost preduzetnika za biznis (poslovni bonitet) Motiv (cilj) bavljenja biznisom Konsultanti u pripremi biznis plana Menadment tim

Joni Duan, ekonomski tehniar Pirotska 3, 19000 Zajear Firma Medolino, Pirotska 3, 19000 Zajear 15.500 evra (procenjena trina vrednost) Opremanje i voenje firme za proizvodnju i prodaju meda Pozitivan, (preduzetnik struan i bez dugova) Porodino prihodovanje preko samostalne firme Mr Jovanovi Ivan, dipl. ing., Takovska 5/41) Joni Duan, ekonom. teh. vlasnik i direktor firme 2) Jovanovi Petar struni saradnik (ujak vlasnika sa 20ogodinjim iskustvom u proizvodnji i prodaji meda)

Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino

Podaci iz sainjenog biznis planaTabela T_2 Podaci o sainjenom biznis planu

Naziv biznis plana Datum registrovanja firme Period organizovanja firme Osnovni proizvodi/usluge firme Godinje koliine proizvoda/usluga Ciljno trite prodaje Ciljno trite nabavke Period praenja poslovanja Broj zaposlenih u firmi Cene u biznis planu Prosean godinji prihod i rashod

Biznis plan opremanja i voenja firme za proizvodnju i prodaju meda Medolino Decembar 2006. godine IX XII 2006. Med 6.000 kg (otkupljenog i proizvedenog) prodatog meda Obezbeeno (poznati kupci i pijana prodaja) Obezbeeno (domae trite) 5 godina (od 2007. do 2011. godine) 2 radnika evro (1 evro = 80,00 din) Prihod: 24.000 evra; rashod: 16.940.8 evra

Predraun ukupnih ulaganja Uee preduzetnika u investicijama Uee kredita/pozajmica u ulaganjima

21.255.4 evra 21.255.4 evra (100 %) Planom nije predviena Pozitivna (Stopa akumulativnosti: 28.6 % ; vreme vraanja Ekonomska ocena biznisa (statika) ulaganja 3.5 god.) Ekonomska ocena biznisa (dinamika) Pozitivna (rok vraanja: 3,1 god; neto sadanja vrednost za [slike: R_1 i R_2] i=10% je: 10.662 ; interna stopa povraaja: 27 % Pozitivna (prag rentabilnosti: 65.7 % ili 15.744 evra; Ocena rizika novog biznisa osetljivost na promenu cena: 74.7 %; ) Pozitivna (pad ukupnog prihoda mogu do 20%; Senzitivna analiza (analiza osetljivosti) poveanje materijalnih trokova i plata malo utiu na [slika: R_3] projekat, mogue poveanje i do 30%) Drutvena ocena novog biznisa Pozitivna (sa ekolokog i socijalnog aspekta) Zakljuna ocena novog biznisa Pozitivna (sa aspekta opravdanosti i izvodljivosti) Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea MedolinoEkonomski novani tok (Cesh flow)80.000 60.000 40.000 (EURO) 20.000 0 -20.000 -40.000 Vek trajanja (godine) 1 2 3 4 5 6 Neto ekonomski tok Kumulativ

Slika R_1. Ekonomski novani tok

Interna stopa povraaja ISP (IRR)15.000 Neto sadanja vrednost NSV (NPV) 10.000 5.000 0 -5.000 -10.000 -15.000 Diskontna s topa (%) 0 10 20 30 40 50 60

IRR = 39 %

Slika R_2. Interna stopa povraaj

Analiza osetljivostiInterna stopa povraaja ISP (IRR) 60 50 40 30 20 10 0 -40 -20 0 Varijacija 20 40 Ukupni prihodi Materijalni trokovi Bruto zarade

Slika R_3. Analiza osetljivosti (senzitivna analiza)

2. Opis firme 2.1. Karakter i motiv preduzetnikaJa, Joni Duan, kao autor ovog Biznis plana i osniva budue firme Medolino sa seditem u Zajearu, o sebi istiem sledee podatke: Roen sam 1986. godine u Zajearu. Tokom kolovanja stekao sam diplomu ekonomskog tehniara, finansijski smer. Po zavretku kolovanja, upisao sam Tehniki Fakultet u Boru - Odsek za industrijski menadment. Posle dvogodinjeg razmiljanja doao sam na ideju da se ponem baviti ovom delatnou, koja bi trebala biti dobar izvor prihoda od koje bi ivela moja porodica.

2.2. Raspoloiva materijalna osnovaU odabranu proizvodnju spreman sam da ukljuim odgovarajuu linu imovinu, ija vrednost iznosi oko 15.500 evra, kao to je prikazano u tabeli T_3.Tabela T_3 Raspoloiva ukupna lina imovina za biznis

Nomenklatura imovine Proizvodni objekat Personalni raunar Oprema za proizvodnju meda Dostavno vozilo

J. mere Koliina Vrednost (evro) m2 80 8.000 kom 2 500 komplet 1 5.000 kom 1 2.000 15.500 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino

2.3. Rukovodei timRukovodei (menadment) tim, budue firme Medolino, e sainjavati: 1. Joni Duan, ekonomski tehniar vlasnik i direktor firme,

2. Jovanovi Petar struni saradnik (ujak vlasnika sa 20-ogodinjim iskustvom u proizvodnji i prodaji meda)

3. Analiza trita 3.1. Analiza okruenjaAnalizirajui razne mogunosti za nameravanu delatnost, u konsultacijama sa odabranim ekspertima, opredelio sam se za pokretanje ove delatnosti, jer je ova delatnost na lokalnom i irem tritu deficitarna. Na lokalnom tritu ima puno prodavaca razliitog meda ali ja bih ipak iao na jedan prepoznatljiv kvalitet i poseban ukus. Pored toga, za ovu delatnost sam se opredelio zato to sam prethodno izvrio konceptualnu proveru posmatrane poslovne ideje, koja je pokazala punu ekonomsku i drutvenu opravdanost ovog biznisa.

3.2. Analiza trita nabavketo se tie pomenute proizvodnje, sve neophodno gospodin Jovanovi Petar ve poseduje u svom linom vlasnitvu, tako da je neophodno nabaviti neki sitniji repromaterijal kao to je prikazano u Tabeli broj 4. Sav repromaterijal se moe nabaviti na domaem tritu, tako da ne treba oekivati zastoj u radu.T_4 Nabavka repromaterijala sa domaeg trita

R.broj 1. 2. 3.

Preduzee Okvir Kairos Okvir

Sedite Zajear Zajear Zajear

Vrsta proizvoda ambalae za pakovanje (staklene i plastine teglice, zapremine od 330, 500 i 1000 grama) adekvatne nalepnice Ostala oprema (kante, sipaonik)

3.3. Analiza trita prodaje

Firma Medolino plasirae svoje budue proizvode na domae lokalno i regionalno trite. Svoje proizvode prodavao bih iskljuivo na teritoriji Timoke krajine (bar u poetku svog poslovanja). Postoji mogunost potpisivanja ugovora sa deijim obdanitima i kuhinjama u osnovnim kolama irom Timoke krajine (taj poslovni poduhvat bi mi bio prioritet), osim toga ostalo je maloprodaja po lokalnim prodavnicama i pijana prodaja. Osnovne karakteristike mojih potencijalnih proizvoda, su prirodnost, istoa, te ekoloki sigurna sirovina. Analiza trita pokazuje rast potranje domaeg trita za medom. Ja priliku vidim u kvalitetu i prirodnosti koju timoki med prua zahvaljujui nezagaenoj sredini u kojoj se proizvodi. Proizvodnju meda sam usmerio na stvaranju prepoznatljive marke timokog meda.

4. Program proizvodnje i proizvodni plan Opis tehnologijeTehnologija planirane proizvodnje zasnivae se na dostignuima struke iz oblasti proizvodnje meda. Nju, u procesnom smislu, karakteriu sledei faktori: Priprema pogodne prostorije za proizvodnju meda i pakovanje istih; Nabavka odgovarajue ambalae za pakovanje (staklene i plastine teglice, zapremine od 330, 500 i 1000 grama) i adekvatnih nalepnica; Osveavanje ve postojeeg vonjaka u samom dvoritu porodine kue; Nabavka jo konica i pela; Branje prispelog voa i prikupljanje prispelog meda, runom metodom;

Faze tehnolokog procesaGledano sa aspekta celine proizvodnje, nju karakteriu odreene faze koje se meusobno nadovezuju, kao to je prikazano na slici 4.

Proizvodnja meda

Skupljanje i pakovanje meda

Plasman meda na domace trziste i prodaja

Slika 4. Faze u planiranoj proizvodnji meda

4.3. Lokacija predvienog poslovanja

Proizvodni pogon zajedno s upravom firme nalazio bi se u pomonoj porodinoj kui mojih roditelja u Zajearu, u ulici Pirotska broj 3. U samom poetku rada, izvrio bih potrebnu adaptaciju unutranjosti proizvodnog pogona. Glavne prednosti koje proizlaze iz lokacije proizvodnje je blizina dobavljaa sirovina i dobre saobraajne veze. Blizina dobavljaa omoguuje sniavanje trokova proizvodnje smanjujui trokove nabavke sirovine. Dalje, s obzirom da se radi o lokalnim proizvoaima meda koji bi bili upoznati s radom firme, mogue je ostvariti povoljne ugovore o otkupu meda. Na pomenutoj lokaciji, praktino postoje svi potrebni graevinski objekti i neophodna infrastruktura: elektrina, vodovodna i kanalizaciona instalacija, telefonska linija i dobra putna veza. Time su obezbeeni glavni uslovi za ovu proizvodnju.

4.4. Struktura poslovnih objekataPored obezbeenih objekata, za uspenu proizvodnju meda neophodna je sledea oprema: Dozator za med elektronski dozator za med zajedno s limenim sipaonikom slui za punjenje tegli odreenom koliinom meda, bave za med u koje stane priblino 300 kg meda odline su za transport i skladitenje meda. Posebna plastika od koje su izraene osigurava ouvanost izvornog sastava i kvaliteta meda., kolica za bave ubrzae transport bavi meda unutar skladita, grejai za med pridonee kvalitetu meda usporavanjem procesa kristalizacije i dugotrajnijim ouvanjem kvaliteta i ostala oprema (kante, sipaonik). Svu potrebnu opremu kao to sam ve napomenuo poseduje mioj budui struni saradnik, i zajedno emo je koristiti u poslovanju. Taj proizvodni objekat, nakon adaptacije, sluie za realizaciju mog poslovanja. Poslovni objekat mora biti klimatizovan radi bolje temperature u proizvodnoj zgradi.

4.5. Struktura potrebne opremePored obezbeenih objekata, za uspenu realizaciju mog posla svu potrebnu opremu ve posedujemo. Oprema se sastoji od jednog raunara, neophodne opreme u mednoj proizvodnji i jednog dostavnog vozila

4.6. Proizvodni planPrema raspoloivoj imovini koju u staviti u funkciju ovog biznisa, kao i prema ispitanim potrebama obuhvaenog trita u ijem zadovoljavanju nameravam da uestvujem, procenjujem da sve investicione poslove mogu realizovati do kraja 2006. godine. Iza toga, u funkciji ocenjivanja i unapreivanja ove proizvodnje, odabrao sam dalji 5-ogodinji period, tj. razdoblje od 2007. do 2011. godine. Na osnovu toga, specificirao sam linu imovinu koju u ukljuiti u biznis i opredelio sam se za godinji obim proizvodnje meda od 1.500 kg, i otkupom od lokalnih proizvoaa meda 1.000 kg na godinjem nivou, kao to je prikazano u tabeli T_5.T_4 Plan godinje proizvodnje i otkup meda od 2007. do 2011. god.

Koliina proizvoda za Nomenklatura Jed. proizvoda mere Domae trite Proizvedeni i otkupljeni med kg 6.000 kg Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino

6.000

Plan ljudskih resursa Izbor unutranje organizacijeSaglasno karakteru i obimu planirane proizvodnje, pripremio sam adekvatan model unutranje organizacije u proizvodnji, kao to je prikazano na slici 5.

Vlasnik

Strucni saradnik

Smenski radnik

Slika 5. Unutranja organizacija u radnjiMedolino

5.2. Potrebna struktura zaposlenihAnalizirajui dosadanju praksu u oblasti proizvodnje meda, doao sam do ocene da planiranu proizvodnju moe uspeno da realizuje grupa od 3 radnika, kao to je prikazano u tabeli T_5.Tabela T_5. Struktura zaposlenih u planiranom biznisu

Broj radnika po godinama 2007 2008 2009 2010 2011 Direktor 1 1 1 1 1 Struni sardnik 1 1 1 1 1 Proizvodni radnik 1 1 1 1 1 3 3 3 3 3 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino Radno mesto

Nivo strunosti SSS SSS SSS

Funkciju direktora lino u obavljati kao vlasnik radnje. Strunu pomo ujedno i strunog saradnika i radnika, imau od pomenutog ujaka Jovanovi Petra, koji ima 20-to godinje iskustvo u proizvodnji meda. Koji takoe poseduje sopstvene konice. Proizvodne poslove, u dve smene, realizovae jedan radnik srednje strune spreme. Za potrebe skupljanja meda i branja voa, kao i njihovog utovara, angaovae se svi zaposleni radnici kao i ja. Prosena neto zarada za mesec dana iznosie 150 evra/radniku; kada se prerauna sa poreskim koeficijentom (PK) koji kod nas u ovom trenutku iznosi oko 1,75 dobija se bruto mesena zarada od 262.5 evra/radniku.

6. Prodajni plan 6.1. Analiza prodajePolazei od navedenih potreba, raspoloivog poslovnog prostora, preliminarnog ispitivanja trita nabavke repromaterijala i trita prodaje, sainio sam odgovarajui plan prodaje, za koji verujem da e se dostii, kao to je prikazano u tabeli T_6. Prodajni plan nema rastui karakter, tj. nivo proizvodnje meda je konstantan u planiranih 5 godina, kao i nivo otkupa meda od lokalnih proizvoaa..Tabela T_6. Plan prodaje proizvoda u projektovanih pet godina

Koliine po godinama Planirani finalni Jed. proizvodi mere 2007 2008 2009 2010 Med kg 6.000 6.000 6.000 6.000 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino

2011 6.000

6.2. Formiranje cene proizvodaCena tegle meda od kilogram u maloprodaji irom Timokog regiona, kree se od 3 do 5 eura, u zavisnosti od kvaliteta i vrste. Ali med naroitog kvaliteta moe se nai i po 5,5 i 6 eura. Na tritu postoji i jeftiniji med, koji je dosta loijeg kvaliteta ali je i on u konkurenciji. Cena kilograma najkvalitetnijeg meda iz Medolina iznosila bi 4 eura. Nadam se da u sa cenom biti veoma konkurentan.

6.3.

Organizovanje pruanja usluga

Ve je napomenuto da je glavni cilj delovanja firme Medolino, osim sticanja dobiti, dizanje kvaliteta meda u ovoj tako rairenoj mednoj delatnosti, pa sa takvim stavom moemo raunati na povezivanje sa muterijama irom Timoke krajne. Na lokalnom nivou bih koristio svoje dostavno vozilo, a za due relacije i zahtevnije transporte ugovoreni prevoz.

7. Marketing plan UslugeObzirom da je proizvodnja meda zasnovana na ekolokim osnovama, ona ispunjava sve uslove propisane standardima, pa je takav proizvod veoma traen na domaem i inostranom tritu. Trite je mnogo vee nego to bi proizvodnja mogla da podmiri. Ukoliko i finansijski pokazatelji budu pozitivni, u planskom periodu, moglo bi se razmiljati i o poveanju proizvodnih kapaciteta.

Ciljna grupaCiljnu grupu ini stanovnitvo iz urbanog i ruralnog podruja, odnosno svi koji imaju potrebu za tim proizvodima, jer je to zdrava hrana svih uzrasta stanovnitva. Ukupan procenat biznisa: Privatni sektor 10 % Maloprodaja 20 % Veleprodaja 20 % Obdanita i kolske kuhinje 45% Ostalo 5% Na kupce u ciljati pre svega: dobrim kvalitetom proizvoda, realnim trinim cenama, i potovanjem rokova isporuke.

Ciljno triteLokalno trite je neminovnost za nosioce malog biznisa. Ukoliko bi dolo do poveanja potranje, to nije za potceniti, postoji solucija proirenja kapaciteta i opsluivanje veeg broja klijenata u veoj oblasti. Za sada to je ipak trite Timokog regiona.

Cena

Unakrsnim uporeivanjem cena na regionalnom tritu opredelio sam se za cenu od 4 eura/kilogramu. Proizvodi bi se pakovali u pakovanjima razliitih teina, dostavljali bi se maloprodaji i veleprodaji, pa od toga zavisi i visina cene. Posmatranjem i analizom trita zakljuio sam da su izraene cene realne i da ne izlaze iz nekih zadatih okvira, i dosta su konkurentnije od ostalih.

KonkurencijaPitanje konkurencije je ono to ovaj projekat posebno ini perspektivnim, bez obzira to na naim prostorima postoji mnogo pelara i medara, mnogi od njih imaju pijanu prodaju ali se po maloprodajama uglavnom nae med proizvoaa iz veih gradova. A sve to to se nai lokalni medari ne legalizuju, ne osnuju firmu i ne rade na unapreenju svog posla. Ve oni svoj posao gledaju kao tradicionalni-porodini posao koji ide s' kolena na koleno, i njihova proizvodnja podmiruje porodine i okolne potrebe ali bez znaajnog prihodovanja.

7.1. Kanali distribucijeKanali distribucije su direktni i indirekti. Direktni kanali distribucije bi bili za poznatog kupca (ukoliko bih sklopio ugovor o kontinuiranoj prodaji istom kupcu), dok bi indirektni bili preko maloprodajnih i veleprodajnih centara. Organizovala bi se i pijana prodaja.

7.7. PromocijaPromocija ili prezentacija proizvoda bi se odvijala na odgovarajuem mestu i adekvatnom objektu, sa dobrom organizacijom koja treba da prikae sve dobre strane proizvoda. Ja, kao vlasnik preduzea, uputiu pisane pozivnice, odreene sadrine, svim glavnim potroaima iz maloprodajne i veleprodajne mree i oglaavanjem, putem lokalnih pisanih i elektronskih medija. Ali u najvie panje pridati organizovanjem promocija, gde e se med besplatno degustirati poevi od posebnih objekata koje u zakupljivati pa do maloprodaja gde bi se kupcima druge robe nudio med na probu, kao i na lokalnoj pijaci. Reklamiranje proizvoda e se obavljati preko lokalnih novina, lokalnih televizijskih i radio stanica, preko bilborda koji su postavljeni na najprometnijim mestima irom grada, dostavljanjem letaka, odgovarajue sadrine, u potanska sandueta, preko dnevne tampe u rublici Oglasi itd.

Plan realizacije biznisaObzirom na svoju odluku o osnivanju firme Medolino, u nadlenoj optini Zajear, registrovau svoju firmu pod nazivom Firma Medolino, to predviam da u zavriti do kraja 2006. godine. Prva godina bie 2007., u kojoj e se teiti uhodavanju poslovanja i uspostavljanja vrih veza sa buduim korisnicima mojih proizvoda. Ukoliko bude potrebno, opredeljenja iz ovog biznis plana u adekvatno menjati. Glavne faze procesa realizacije biznisa su:1. Predprojektne aktivnosti 2. Analiza trita 3. Marketing istraivanja 4. Izrada biznis plana 5. Obezbeenje sredstava 6. Priprema lokacije 7. Formalno pravne aktivnosti

20 dana 20 dana 30 dana 25 dana 6 dana 30 dana 11 dana 20 dana 9 dana 261 dan

8. Adaptacija proizvodnog objekta 9. Montaa opreme 10. Poetak redovne proizvodnje i prodaje

Termin plan realizacije biznisa, osnivanja firme Medolino za proizvodnju, otkup i prodaju meda, prikazan je tabelarno, u tabeli T_7.R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 15. Glavne faze Tabela T_7. Termin plan realizacije biznisa za Firmu Medolino 2006. 2007.9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Predprojektne aktivnosti Analiza trita Marketing istraivanja Izrada biznis plana Obezbeenje sredstava Priprema lokacije Formalno pravne aktivnosti Adaptaciju proizvodnog objekta Montaa opreme Nastavak redovnih aktivnosti


9. Finansijski plan Predraunska vrednost investicijePredraunska vrednost ove investicije iznosi 21.255.4 evra, u sklopu ega je obezbeeno svih 21.255.4 evra to se vidi u tabeli T_8. S'tim to je gotovinski deo 5.755.4 evra a ostalo su obezbeena osnovna sredstva. Pri tome nisu uzeti u obzir trokovi registracije agencije, jer su oni neznatni u odnosu na izloena ukupna ulaganja.Tabela T_8. Predracunska vrednost investicije (PVI)

Vrsta ulaganja

Nomenklatura ulaganja Proizvodni objekat i dvorite Adaptacija posl. prostora Personalni raunar Oprema za proizvodnju meda Nabavka repromaterijala materijala Dostavno vozilo (1) Trajna obrtna sredstva (2)

Jedinica mere m2/

Kolina 80 / 1 1 / 1 / /

Vrednost (evro) 8.000 1.500 500 5.000 4.000 2.000 21.000 255.4 255.4

Obezbe. (+,-) + + + + +/+ +/-

1. Ulaganja u osnovna sredstva

kom. komplet/

2.Ulaganja uobrtna sred. 3. Ukupno ulaganje

kom. / /

Obezbeeno ulaganje / / 15.755.4 Neobezbeeno ulaganje / / 5.755.4 (1+2) 21.255.4 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino

Konstrukcija finansiranja ulaganja

Razmatrajui rezultate sainjene predraunske vrednosti investicije, ocenio sam da u nedostajua sredstva u iznosu od 5.755.4 evra, finansirati iz porodine uteevine. Izvori finansiranja prikazani su u tabeli T_9.Tabela T_9. Izvori finansiranja investicije u

Obezbeena Neobezbeena sredstva sredstva Vlasnik radnje 21.255.4 - 21.255.4 21.255.4 - 21.255.4 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino Uesnici u finansiranju

Analiza plana prihodaObzirom na ranije utvrenu kontinuiranu godinju koliinu finalnih proizvoda i na procenjene njihove jedinine cene prodaje (JCP), dobijen je pregled ukupnih godinjih prihoda u planskom periodu, koji je isti za sve godine, kao to je prikazano u tabeli T_10.Tabela T_10. Pregled ukupnog godinjeg prihoda u planskom periodu

Jed. JCP God. prihod Koliina mere () () Med kg 6.000 4 24.000 Ukupan prihod 24.000 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino Vrste proizvoda

Analiza plana rashodaPratee trokove ine: direktni materijalni trokovi, trokovi amortizacije, trokovi bruto zarada, i nematerijalni trokovi. Direktni materijalni trokovi dobijeni su kroz dugogodinje iskustvo i praenjem cena na tritu. Dobijeni podatci prikazani su u tabeli T_11.Tabela T_11. Direktni materijalni trokovi proizvodnje

Vrste trokova Nabavka repromaterijala materijalaElektrina energija

Jed. mere Koliina -

Godinji rashod () 4.000

Ostali trokovi

1.000 500 5.500 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino

Trokovi amortizacije su dobijeni saglasno strukturi predvienih osnovnih sredstava i pripadajuim stopama otpisa, tj. amortizacionoj stopi kao to je prikazano u tabeli T_12.Tabela T_12. Godinji trokovi amortizacije

Vrsta sredstava Proizvodni objekat i dvorite Adaptacija poslovnog prostora Personalni kompijuter Dostavno vozilo

200 37,5 320 333,3 890.8 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino

Nabavna Godine vrednost otpisa () 8.000 40 1.500 40 1.600 5 2.000 6-7

Stopa otpisa (%) 2,5 2,5 20 15

Godinji iznos ()

Ostatak vrednosti () 7.000 1.312,5 / 333.5 8.646

Trokovi zarada zaposlenih su izraunati uz pretpostavku da e u planskom periodu mesena neto zarada pojedinca u proseku iznositi 150 , kao to je prikazano u tabeli T_13Tabela T_13. Godinji trokovi bruto zarada zaposlenih (evro)

Jed. mesena neto zarada 150

Jed. mesena Broj Godinji Broj meseci bruto zarada zaposlenih iznos 262.5 2 12 9.450 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino

Bruto zarade radnika se izraunavaju po obrascu (1): BZ = PK*NZ gde su: BZ bruto zarada radnika NZ neto zarada radnika PK poreski koeficijent - kod nas u ovom trenutku iznosi oko 1,75. Nematerijalni trokovi su dobijeni primenom adekvatne empirijske analize, uz pretpostavku da su isti za svaku plansku godinu, kao to je prikazano u tabeli T_14.Tabela T_14. Nematerijalni trokovi (evro)

(1)

Vrsta trokova Trokovi osiguranja imovine Trokovi platnog prometa Ostali trokovi

Godinji iznos

350 250 500 1.100 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea MedolinoTabela T_15. Ukupni godinji trokovi (evro)

Ukupni godinji trokovi su isti za svaku plansku godinu i iznose kao to je prikazano u tabeli T_15. Vrsta trokova Materijalni trokovi Trokovi amortizacije Trokovi zarada zaposlenih Nematerijalni trokovi Godinji iznos 5.500 890.8 9.450 1.100 16.940.8


Projekcija bilansa uspehaKorienjem vrednosti dobijenih prihoda i rashoda, sastavio sam tabelu projekcije bilansa uspeha u planskom periodu uz primenu knjigovodstvenih propisa. Rezultati koji su dobijeni pokazuju da se u svim planskim godinama oekuje jednaka vrednost neto dobiti, to je prikazano u tabeli T_1Tabela T_16. Projekcija bilansa uspeha u planskom periodu (evro)

Iznosi po godinama 2007. 2008. 2009. 2010. 1. Ukupni prihodi 24.000 24.000 24.000 24.000 2. Ukupni rashodi 16.940.8 16.940.8 16.940.8 16.940.8 5.500 5.500 5.500 5.500 - Materijalni trokovi 890.8 890.8 890.8 890.8 - Amortizacija - Bruto zarade 9.450 9.450 9.450 9.450 - Nematerijalni trokovi 1.100 1.100 1.100 1.100 3. Bruto dobit 7.059.2 7.059.2 7.059.2 7.059.2 4. Porez na dobit 988.3 988.3 988.3 988.3 5. Neto dobit 6.070.9 6.070.9 6.070.9 6.070.9 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino Stavke / godine

2011. 24.000 16.940.8 5.500 890.8 9.450 1.100 7.059.2 988.3 6.070.9

Neto dobit (ND) se obraunava tako to se bruto dobit (BD) pomnoi sa poreskim koeficijentom (PK), koji kod nas sada iznosi 0,86.

Plan potrebnih obrtnih sredstavaObraun potrebnih obrtnih sredstava izvren je radi preciznijeg izraunavanja predraunske vrednosti investicije za startnu 2007. godinu. Plan je izvren u skladu sa planiranim prihodima i rashodima, s jedne, i predvienom poslovnom politikom prema kupcima i dobavljaima, sa druge strane, kao to je prikazano u tabeli T_17.Tabela T_17. Plan potrebnih obrtnih sredstava

Vrste stavki

Vrste obrtnih sredstava Zalihe materijala Zalihe nedovrene proizvodnje Zalihe gotovih proizvoda Potraivanja od kupaca Sredstva na iro raunu (1) Dobavljai materijala Amortizacija Bruto zarade Obaveze iz dobiti (2)

1. Sabirne stavke

2. Odbitne stavke 3. Potrebno obrtnih sredstva

Godinji Dani Godinji Potrebno obrtnih Iznos () vezivanja broj obrta sredstva () 4.000 70 5 800 16.940.8 2 180 94.1 24.000 4 90 266.7 24.000 2 180 133.3 1.294.1 4.000 10 36 111.1 890.8 30 12 74.2 9.450 30 12 787.5 988.3 24 15 65.9 1.038.7 255.4

(1-2)


9.7. Finansijski tokNa osnovu izraunatih prihoda i rashoda, mogue je dobiti projekciju finansijskog toka gotovine u planskom periodu od 2007. do 2011. godine, to je prikazano u tabeli T_18. i grafiki na slici 9.Tabela T_18. Finansijski tok za projekat Firme Medolino EURO/god 2006 2007 2008 2009 2010 2011 21.25 24.00 24.00 24.00 24.00 32.90 5 0 0 0 0 1 24.00 24.00 24.00 24.00 24.00 0 0 0 0 0 0 21.25 5 0 0 0 0 0 21.25 5 0 0 0 0 0 0 8.901 8.646 255 21.25 17.03 17.03 17.03 17.03 17.03 5 8 8 8 8 8 21.25 5 0 0 0 0 0 21.00 0 255 16.05 16.05 16.05 16.05 16.05 0 0 0 0 0 0 / 5.500 5.500 5.500 5.500 5.500

Finansijski novani tok I PRILIV 1. Ukupni prihod 2. Izvori finansiranja 2.1. Sopstveno finansiranja 2.2. Pozajmica 3. Ostatak vrednosti projekta 3.1. Osnovna sredstva 3.2. Obrtna sredstva II ODLIV 1. Investicije 1.1. Osnovna sredstva 1.2. Obrtna sredstva 2. Poslovni rashodi 2.1. Materijalni trokovi

UKUPNO 150.157 120.000 21.255 21.255 0 8.901 8.646 255 106.447 21.255 21.000 255 80.250 27.500

2.2. Bruto zarade 2.3. Nematerijalni trokovi 3. Porezi i doprinosi 4. Obaveze prema izvorima finansiranja 4.1. Kamate 4.2. Otplata 5. Porez na dobit III NETO PRILIV I-II

/ / 0 0 0 / 0 0

9.450 1.100 0 0 0 988 6.962 6.962

9.450 1.100 0 0 0 988 6.962 13.92 3

9.450 1.100 0 0 0 988 6.962 20.88 5

9.450 1.100 0 0 0 988 6.962 27.84 7

9.450 1.100 0 0 0 988 15.86 3 43.71 0

47.250 5.500 0 0 0 4.942 43.710

IV Kumulativni neto priliv


9.8. Projekcija bilansa stanjaU Tabeli_19 prikazao sam plan bilansa stanja za projekat firme Medolino.Tabela T_19. Plan bilansa stanja za projekat firme Medolino

Aktiva

Pasiva

Dugotrajna imovina Kapital i rezerve Proizvodni objekat i dvorite 8.000 Glavnica vlasnika 21.255.4 Personalni raunari 500 Glavnica banke 0 Oprema za proizv. meda 5.000 Repromaterijal 4.000 Dostavno vozilo 2.000 Kratkotrajna imovina Ostala ulaganje 1.500 Obrtna sredstva 255.4 Ukupno 21.255.4 Ukupno 21.255.4 Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino

10. Ocena efektivnosti biznisa 10.1. Ekonomska ocena biznisaOcenu efikasnosti mog biznisa, otvaranje firme Medolino, doneo sam na osnovu statikog i dinamikog pristupa.

10.1.1. Statika ocena biznisaKao kriterijume za statiku ocenu svog biznisa koristio sam: - prosenu neto dobit (PND), - stopu akumulativnosti (SA), i - vreme vraanja ulaganja (VVU). Kod izraunavanja prosene neto dobiti (PND) potrebni podaci su uzeti iz bilansa uspeha. Koristi se obrazac (2). Poto su neto dobiti tokom planskog perioda od 5 godina konstantni, tj. isti, vrednost prosenog neto dobitka iznosi 6.070.9 evra.

PND =

NDi = NDn

1

+ ND2 + ND3 + ... + NDn (evra) > GND = 0(evra) (2) n

PND =

NDi = 6.070.9 + 6.070.9 + 6.070.9 + 6.070.9 + 6.070.9 = 6.070.9(evra) >GND=0(evra)5 5

Stopa akumulativnosti (SA), obrazac (3), kao odnos prosene neto dobiti (PND) i predraunske vrednosti investicije (PVI), iznosi: SA = PND 6.070.9 100 = 100 = 28.6 % > GSA = 15 % PVI 21.255.4 (3)

Vreme vraanja ulaganja (VVU) izraunato je tako to je iznos ukupne investicije (PVI) podeljen sa prosenom vrednosti neto dobiti (PND), kao to je prikazano obrascem (4), i iznosi: VVU = PVI 21.255.4 = = 3.5 god < GVVU = 6,7 god PND 6.070.9 (4)

Vrednosti ovih pokazatelja se ubedljivo nalaze na pozitivnoj strani u odnosu na granine vrednosti, zbog ega ocenjujem da je ovaj biznis ekonomski veoma isplativ.

10.1.2. Dinamika ocena biznisaKao kriterijume za dinamiku ocenu svog biznisa koristio sam kriterijime: -

Dinamiki rok vraanja uloenih sredstava (t). Neto sadanja vrednost NSV (NPV - Net Present Value). Interna stopa rentabilnosti-povraaja ISP (IRR Internal Rate of Return).

-

Za dinamiku ocenu biznisa potrebno je odrediti ekonomski novani tok (Cesh flow) projekta. Ekonomski novani tok prikazan je tabelom T_20.Tabela T_20. Cesh flow za projekat firme Medolino

Ekonomski novani tokI UKUPNI PRILIV 1. Ukupni prihod 2. Ostatak vrednosti projekta 2.1. Osnovna sredstva

20060 0 0

200724.00 0 24.00 0 0

EURO/god 2008 200924.00 0 24.00 0 0 24.00 0 24.00 0 0

UKUPNO 201024.00 0 24.00 0 0

201132.90 1 24.00 0 8.901 8.646 128.901 120.000 8.901 8.646

2.2. Obrtna sredstva II UKUPAN ODLIV 3. Investicije 3.1. Osnovna sredstva 3.2. Obrtna sredstva 4. Poslovni rashodi 4.1. Materijalni trokovi 4.2. Bruto zarade 4.3. Nematerijalni trokovi 5. Porez na dobit NETO PRILIV I-II Kumulativ 21.25 5 21.25 5 21.000 255 0 17.03 8 0 17.03 8 0 17.03 8 0 17.03 8 0

255 17.03 8 0

255 106.447 21.255 21.000 255 80.250 27.500 47.250 5.500 4.942 22.455

16.05 0 5.500 9.450 1.100 988 6.962 14.294

16.05 0 5.500 9.450 1.100 988 6.962 -7.332

16.05 0 5.500 9.450 1.100 988 6.962 -370

16.05 0 5.500 9.450 1.100 988 6.962 6.591

16.05 0 5.500 9.450 1.100 988 15.86 3 22.45 5

21.25 5 21.255

NSV (disk. sa i =10%)







21.25 5 21.25 5 21.25 5 21.25 5 21.25 5 21.25 5 21.25 5

6.329 6.001 5.801 5.355 4.973 4.641 4.491

5.753 5.174 4.835 4.119 3.552 3.094 2.898

5.230 4.460 4.029 3.169 2.537 2.063 1.869

4.755 3.845 3.357 2.437 1.812 1.375 1.206

9.850 7.553 6.375 4.272 2.949 2.089 1.773

10.662 5.777 3.142 -1.902 -5.432 -7.993 -9.018

Izvor: Raunovodstveni sektor preduzea Medolino Dinamiki rok vraanja uloenih sredstava (t) je na poetku etvrte proizvodno-uslune godine, tj. poetkom 2010. godine. To se moe videti u tabeli T_20, u redu koji oznaava kumulativni neto ekonomski novani tok, kao i na slici 6. gde se uoava taka prelaska kumulativa sa negativne u pozitivnu novanu oblast.

Ekonomski novani tok (Cesh flow)80.000 60.000 40.000 (EURO) 20.000 0 -20.000 -40.000 Vek trajanja (godine) 1 2 3 4 5 6 Neto ekonomski tok Kumulativ

Slika 6. Ekonomski novani tok

Neto sadanja vrednost NSV (NPV - Net Present Value), za diskontnu stopu i = 10 %, moe se proitati iz tabele T_17 i iznosi 10.662 evra. Interna stopa rentabilnosti-povraaja ISP (IRR Internal Rate of Return) je oko 27%, to se moe uoiti u tabeli T_17 kada je NSV = 0, ili sa slike R_2.

10.2. Ocena rizika biznisaZa ovu ocenu iskoristiu izraunavanje praga rentabilnosti (PR) ili mrtve take rentabiliteta (MTR), na osnovu vredonosnog modela (izraenog u evrima i procentualno) i osetljivosti biznisa na promenu prodajne cene proizvoda. Ovo su sintetizovani pokazatelji rizika. Takoe sam izvrio i tzv. senzitivnu analizu (analizu osetljivosti) po kojoj sam izraunao uticaj smanjenja i poveanja ukupnih prihoda, materijalnih trokova i bruto zarada na ekonomsku efikasnost biznisa.

10.2.1. Prag rentabilnosti (PR) izraen u procentimaIzraunava se kao kolinik izmeu ukupnih fiksnih trokova (FT) i razlike izmeu ukupnog prihoda (UP) i ukupnih varijabilnih trokova (VT) u prosenoj godini. Za fiksne trokove uzeti su: -

amortizacija, bruto zarade, nematerijalni trokovi, 3% od materijalnih trokova.

U varijabilne spadaju svi ostali trokovi (ostatak materijalnih trokova i porez na dobit). Na osnovu toga prag rentabilnosti iznosi, kao to je izraunato pomou obrasca (5): PR = FT 890.8 + 9.450 + 1.100 + 165 100 = 100 = 65.7 % < GPR = 80 % UP VT 24.000 (5.335 + 988.3) (5)

Iz obrauna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 65.7 %, to znai da je finansijski rezultat pozitivan do pada ostvarenih ukupnih prihoda od 34.3 %.

10.2.2. Prag rentabilnosti (PR) izraen vredonosno (novano - u evrima)Izraunava se kao to je dato obrascem (6): 890.8 + 9.450 + 1.100 + 165 FT PR = 24.000 = 15.744 UP = 24.000 (5.335 + 988.3) UP VT

(6)

Iz obrauna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 15.744 , ispod kojih bi poslovanje bilo sa gubitkom.

10.2.3. Osetljivost biznisa na promenu cenaOsetljivost biznisa na promenu cena (cenovnu elastinost) se izraunava kao kolinik ukupnih trokova (UT), gde je obraunat i porez na dobit, i ukupnih prihoda (UP), kao to je dato obrascem (7): PR = PR = UT 100 UP (7)

UT 5.500 + 890.8 + 9.450 + 1.100 + 988.3 17.929.1 100 = 100 = 100 = 74.7 % UP 24.000 24.000

Iz obrauna sledi da je donja granica pada cena 74.7 %, to znai da je finansijski rezultat pozitivan do pada cena od 25.3 %. Obzirom na to da je dobijeni rezultat praga rentabilnosti (PR) osetno manji od granine vrednosti (GPR), da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 15.744 evra i dozvoljen pad prodajne cene od 25.3 %, zakljuujem da je rizik u ovom biznisu prihvatljiv.

10.2.4. Senzitivna analiza analiza osetljivostiAnaliza osetljivosti ovog biznisa je izvedena preko analize osetljivisti interne stope povraaja ISP (IRRInternal Rate of Return) za varijaciju ukupnih prihoda, materijalnih trokova i bruto zarada. Rekapitulaciju analize osetljivosti prikazao sam tabelarno i grafikom, kao to se moe videti u tabeli T_18 i slici 7.

Tabela T_ 18. Analiza osetljivosti

Varijacije Ukupni prihodi Materijalni trokovi Bruto zarade /

-30 39 48 / /

-20 8 / /

-10 15

ISP -5 29 / /

(%) 0 5 34 38 34 / 34 /

10 / 16 13 / /

20 / 14

30 9 8


Analiza osetljivostiInterna stopa povraaja ISP (IRR) 60 50 40 30 20 10 0 -40 -20 0 Varijacija 20 40 Ukupni prihodi Materijalni trokovi Bruto zarade

Slika 7. Analiza osetljivosti (Senzitivna analiza)

Kao to se vidi ovaj biznis je najosetljiviji na varijacije ukupnog prihoda, ali ne toliko dramatino. Smanjenje od oko 20% ukupnih prihoda smanjuje internu stopu rentabilnosti (povraaja) sa 39% na 8%. Daljim trendom se moe uoiti da se ukupni prihodi mogu smanjiti i samo do 20% a da je interna stopa povraaja pozitivna. Poveanje materijalnih trokova i bruto zarada veoma malo utiu na smanjenje interne stope rentabilnost. Poveanje materijalnih trokova i bruto zarada od 30% dovodi do smanjenja interne stope rentabilnosti sa 39% na oko 9%. Ova analiza ukazuje da postoji prostor za osetnije poveanje zarada zaposlenima, da se moe pozitivno odgovoriti na eventualno poskupljenje repromaterijala i da se moe korigovati, do izvesne granice, prodajna cena proizvoda.

10.3. Drutvena ocena biznisaPosmatrano sa ekolokog stanovita, planirana proizvodnja meda nema nikakvo negativno dejstvo na radno i drutveno okruenje. Takoe se moe istai da proizvodnja meda ima izrazit karakter zdrave hrane. Zbog toga se sa tog vanog drutvenog aspekta moe konstatovati da je ova proizvodnja

ekoloki prihvatljiva. Pored toga, preko ovog biznisa e se obezbediti trajno zaposlenje za 3 radnika i doprinee se rastu drutvenog proizvoda. Svi ovi faktori, kao pozitivni, upuuju na zakljuak da je planiran biznis sa drutvenog aspekta pozitivan.

10.4. Zakljuna ocena biznisaPrethodno izvedenim pozitivnim ocenama treba dodati i to da je planirani biznis realno izvodljiv. Iz svih tih razloga zakljuujem da je predvieni biznis sa svih aspekata pozitivan, pa donosim odluku da ga prihvatim. Na osnovu ovog biznis plana osnovau i zatim voditi samostalnu radnju Medolino Zajear.

11. Plan budueg razvojaUkoliko se, u planskom periodu, pokae da je projektovani biznis isplativ, da je potranja za mojim proizvodom poveana, da se ostvaruju planirani prihodi od prodaje proizvoda, plan budueg razvoja Radnje Medolino u Zajearu bi se ogledao u: poveanju proizvodnog kapaciteta, modernizaciji proizvodnje, upoljavanju jo nekoliko radnika, pojaanim marketinkim nastupima, nastupu na ire trite, ...

LITERATURA

1. Leksikon pojmova u menadmentu,2008god., Doc. dr. Dragan 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Mihajlovi Potkranjac Upravljanje preduzeem kao uslov ekonomskog razvoja,2007god., Dr. Dragan Mihajlovi Potkranjac Menadment i strategija,2010 god., prof. Dragan uriin, prof. Stevo Janoevi, prof ore Kalianin Internet adresa: www.re-fresh.org.rs Internet adresa: www.medolino.rs Internet adresa: www.biznisplan.net Internet adresa: www.biznis-plan.co.rs

caca seminarski preradjeno 2

Documents