saobracaj 1. deo

8/10/2019 Saobracaj 1. Deo

http://slidepdf.com/reader/full/saobracaj-1-deo 1/6

1.Geopoliticki kriterijum kategorizacije puteva

Magistralni-povezuju drustvene,privredne i politicke centre i povezuju se sa medjunarodnim putevima. Regionalni- povezuju centre u okviru privrednih i geopolitickih zajednica,vezuju se za magistralne puteve. Lokalni- medjuopstinski ilokalni saobracaj. Magistralni i regionalni putevi su unadleznosti drzave,a lokalni su u nadleznosti opstine.Međunaodni putevi(E- putevi !EM-putevi".

2.Tehnicki kriterijum kategorizacije kolovoza

-#valitet kolovoznog zastoraa" sa savremenim kolovozom (od as$altno$,

cementnobetonskog zastora, sa montaznim elementima" b" sa nesavremenim kolovozom (kaldrma, zemljani putevi"-!opogra$ske karakteristike terena karakter terena se de$inisekao ravnicarski, brezuljkasti, brdovit ili planinski

3.Kategorizacija puteva prema topografskim odlikama

terena

#arakter terena se de$inise kao ravnicarski (relativna visinskarazlika relje$a na %km neznatna, nagib padina do %&%'",

brezuljkast (relativna visinska razlika relje$a na %km do 'm,nagib padina %&%' do %&)", brdovit ('-%)'m, %&) do %&%" ili

planinski (*%)'m, *%&%" .

4.Eksploatacioni kriterijumkategorizacije puteva

+rema saobrac. rezimu i vrsti saobrac. puteve delimo na&%.utoputevi- za motorni saobracaj koji se u svakom smeruodvija po $izicki odvojenom kolovozu sa najmanje dvesaobracajne trake.rezim neprekinutih tokova, visok stepen

bezbednosti, udobnosti, brzine, savremen kolovoz..+utevi za motorni saobracaj- za motorna vozila, savremenkolovoz sa najmanje dve sobracajne trake, magistrelni putevii putevi nizeg ranga..+utevi za mesoviti saobracaj- , za sve vrste vozila i pesaka./glavnom lokalni i regionalni putevi.+rema velicini motornog saobracaja koji sa izrazava kao+012 u oba smera klasiraju& 3 razred 4 preko %''' 33razred - '''-%''' 333 razred 4 '''-''' 35raz.-%'''-''' 5raz- do %'''.

.Eksploatacioni pokazatelji

3zbor i dimenzionisanje konstruktivnih elemenata puta se vrsina osnovu eksploatacionih pokazatelja& saobracajnoopterecenje, propusna moc (kapacitet", nivo usluge, racunska

brzina, merodavno vozilo!."ao#racajno opterecenje kao eksploatacioni pokazatelj

2aobracajno opterecenje predstavlja merodavni broj vozilakoji u odredjenom vremenskom intervalu prolazi ili seocekuje da ce proci kroz odredjeni putni presek.+ostoji postojece i planirano saobracajno opterecenje.2aobracajno opterecenje varira u toku dana,sedmice,godine.+012 je ukupan broj vozila67) 8voz6dan9+12 je ukupan broj vozila6broj dana 8voz6dan9 za brojanjetokom dana u vreme prose:nih meseci (april, maj, okt.",;-gradski i prigradski putevi <-vangradski 1-putni

pravci koji vode ka turisti:kim centrima

$.%dredjivanje merodavnog sao#racajnog opterecenja

&mer

Merodvno saobracajno opterecenje moramo uvesti zbogneravnomernosti sobracajnog toka .ko bi smo uveli najvececasovno opterecenje u toku godine resenje bi bilo

predimenzionisano.=bog toga uzimamo '-7' casovnoopterecenje- >opterecenje n-tog casa>. Merodavnosaobracajno opterecenje ?n

mer odredjuje se za svakusaobracajnu deonicu za najmanje dva vremenska preseka %'godina i ) godina. @a osnovu ?)

mer vrsi se dimenzionisanje putnog pro$ila i utvrdjuje sirina putnog pojasa na osnovu?%'

mer projektuje i gradi prva etapa.

+-putni:ki automobili L!5-laka teretna vozila (do )t" 2!5-teretna voAila nosivosti %.)-)t !!5-teBka teretna vozilanosivosti preko )t 5-autovozovi ;/2-autobusi?n

mer C+012D(@F6%''"8voz6h9

'.(aktor n)tog casa i faktor vrsnog casa

=a neravnomernost saobracajnog optereGenja koja se javlja utoku dana postoji >vrsni sat> kada kroz putni presek prodjenajveci broj vozila u toku 7' minuta. @a nasim putevima Hddeset i trideset do dvanaest casova. 2amo vrsno casovnoopterecenje ima neravnomernost u toku svojih 7' min.

+okazatelj neravnomernosti u toku vrsnog sata je >aktor 5rsnog Fasa>& 5FCFHmaI6%D+MHmaI gde je FHmaI-maksimalno :asovno optereGenje a +MHmaI- maksimalno

petominutno optereGenje. @a javnim vangradskim putevima5F je priblizno '.J'-'.J) na vangradskim putevima.Hpterecenje n-tog casa je '.-7'. casovno opterecenje iuzima se kao merodavno opterecenje. 3zborom n-tog casaobezbedjujemo protok u toku J7' 4 (n-%" sati godisnje,odnosno preopterecenje (n-%" sati.aktor n-tog casa predstavlja procentualni odnossaobracajnog optereGenja n-tog casa (FHn" i +012.5FC(FHn6+012"D%''KHvaj $aktor zavisi od kraktera puta (gradski, prigradski,medjugradski, turisticki".

*.+efinicija gustine sao#racajnog toka

0ustina saobracajnog toka je jednaka broju vozila na jednomkilometru puta u nekom trenutku vremena 8voz6km9.

1,.+efinicija protoka sao#racajnog toka

;roj vozila koji u odredjenom periodu vremena prodje krozodredjeni putni presek predstavlja protok (?"?C 0D5 8voz6h9 0- gustina saobracajnog toka 8voz6km9 5-

brzina saobracajnog toka 8km6h9Hva zakonitost vazi za uslove da je saobracajni tok homogen,odnosno da se ponasa kao $luid.+osto nije tako, moramo de$inisati sledece parametre2rednje vremensko odstojanje vozila u saobracajnom toku&tC7''6? 8sec92rednje odstojanje vozila u jednom vremenskom periodu&2srC%'''60 8m9Hdatle sledi da je ?C%'''D562sr. ko kazemo da je5Cconst. onda mozemo reci da je virtuelna duzina vozilalvCa5b5c 8m9 (a, b, c 4 $aktori vrste vozila, kocenja,uslova puta, vozaca...".+rema tome dobijamo da je protok u $unkciji brzine jednak ?C(%'''D5"6( a5b5c"



11.%dnos gustine- #rzine i protoka sao#racajnog toka

Makroskopski - preko analogije sa $luidima.?C 0D5 4ako poznajemo zavisnost brzine od gustine5C$(g" ?C$(g" 5C$(N"

@-propusna moG 0rani:ne teorijske vrednosti pri idealnimuslovima saobraGajnih toka na jednoj saobraGajnoj traci

@C?maI O''-J'' (+6h" 5kritC)'-7' (km6h" 0 kritCO'-O) (+6km" 2srC-)(m" tsr C%.O-%.) (sec"Mikroskopski - razmatra se kretanje svakog vozila usaobracajnom toku. /z posmatranje parametara ponasanjavozaca, uticaja drugih vozila. /n%C(aD5m

n%62P"D 58m6s9

/n%- ubrzanje ili usporenje vozila n% u vremenskom preseku t! a-parametar osetljivosti vozila na promene ukretanju vodeGeg vozila 5n%-brzina vozila n% uvremenskom preseku t! 2- odstojanje vozila 2CQn-Qn-%

u vremenskom preseku t 5- razlika brzina, 5C5n-5n-% uvremenskom preseku t.

12.%dnos #rzine i protoka sao#racajnog toka

2srC%'''608m9 srednje odstojanje vozila u jednomvremenskom periodu ?C%'''D562sr8voz6h9+roblem odnosa brzine i protok se svodi na $unkciju.Rastojanje vozila zavisi od brzine kretanja vozila, duzinevozila, duzine puta koju drugi vozac predje za vreme reakcijesistema vozac-vozilo, dela duzine puta kocenja i rezervnog

bezbednog odstojanja izmedju vozila. Hdstojanje se mozematematicki odrediti kao >virtuelna duzina vozila> (lv".lvCa5b5c8m9 a,b,c su $aktori koji zavise od vrste vozila,

na:ina ko:enja, uslova puta, reakcije voza:a... #ada sezameni dobije se& ?C(%'''D5"6(a5b5c" 8voz6h9

13.%dnos gustine i protoka sao#racajnog toka

+orastom gustine saobracajnog toka raste i protok sve sve

dok se ne postigne 0krit, dalji porast izaziva pad protoka svedok se ne dostigne gustina pri zagusenju i prestaje kretanjevozila 0maI.#ako je ?C5D0 dobijamo da je brzina tangens ugla kojizaklapa radijus vektor povucen iz koord. pocetka i usmerenka nekoj tacki na dijagramu 0-?. 0' ?' 55maI 0maI ?' 5' 00krit ??maI

55krit +oslednji uslov je znacajan jer je tu ?maIC@ i tu susaobracajni zahtevi jednaki mogucnostima puta.

14.ropusna moc kao ekspolatacioni pokazatelj. /dealni i

realni uslovi

+ropusna moc @ 8voz6h9 je maksimalan broj vozila koji krozodredjeni putni presek moze proci u jedinici vremena. 3dealniuslovi u teoriji ne mogu se uvek prakticno primeniti.+rakticni obrasci za proracun @ za autoputeve.

@C?maIC,'''D@D+cD!cD;c(voz6h po smeru". @-propusnamoc po smeru n-broj sobtracajnih traka po smeru +c-korekcioni $aktor koji odrazava zbirni uticaj sirinesaobracajne trake i udaljenost bocne smetnje za tS,) iudaljenost bocne smetnje *%,T'm +cC% t- saobracajna traka!c- korektivni $aktor koji izrazava uticajucesca teretnihvozila u saobracajnom toku.(za 'K teretnih vozila !cC%,'";c korektivni $aktor koji odrazava uticaj ucesca autobusa usaobracajnom toku (za 'K autobusa ;cC%,'"

1.0erodavne #rzine u razlicitim fazama projektnih

analiza

;rzina je polazni parametar u dimenzionisanju elemenata

situacionog i nivelacionog plana. @a njoj se temelje svikriterijumi kojima se ocenjuje bezbednost i udobnost voznje./ zavisnosti od stepena razrade projekta razlikuju seracunska (5r" i projektna (5p" brzina.

1!.%snovna #rzina o

/ praksi se na jednom potezu puta ne primenjuju istielementi projektne geometrije. Hdredjuje se na osnovuznacaja puta i kon$iguracije terena. +okazatelj nivoa uslugaodredjenog putnog pravca pri merodavnom saobracajnomoptimumu ?mer predstavlja 5o. 5o je priblizno jednakasrednjoj brzini 5o U 5sr iz uslova 5C$(?" istovremeno sede$inise i kao dozvoljen saobracajni optimum (?d". 1a bi

bila postignuta osnovna brzina potrebno je da je ostvarena parcijalna preglednost.(tabele"

1$.acunska #rzina r

Racunska brzina 5r je usvojena teorijska vrednost koja sluziza proracun granicnih geometrijskih parametara koji se moguupotrebiti u procesu trasiranja puta. Hna mora biti usaglasnosti sa osnovnom brzinom 5o. 5r*5o. 5r je najveca

bezbedna brzina usamljenog vozila u najostrijim uslovima puta. 5rC5o ' km6h. / odnosu na razne uslove puta, prostora, investicija odredjujemo 5ri za pojedine deonice, sto predslavlja polazni programski zadatak za idejni projekat

1'.rojektna #rzina p



5p je teorijska vrednost brzine merodavna zadimenzionisanje odredjenog elementa puta pri uslovimasigurne i udobne voznje u slobodnom saobracajnom toku.!o

je realna brzina kojom ce se vozila kretati. Merodavni $aktor za njeno odredjivanje je sigurnost i udobnost. Hdredjuje se

prema projektovanoj trasi i mora se nalaziti izmedju5riV5pVmaI5r . #oristi se za projektovanje pop. nagiba,krivina, preglednosti... 3ndikator je vrednosti projektnihresenja pri ocenjivanju varjanti.

1*.ivo usluge kao eksploatacioni kriterijum

@ivo opterecenja ?maIC@ ne pruza zadovoljavajuce uslove inije kom$oran za voznju. ko znamo da sa porastom gustineopada brzina, nivo opterecenja racunamo na jedan od ova dva

nacina.&%. 1e$inisemo ?d dozvoljanoW ?maI i racunamoostale potrebne parametre(5".

. =a 5i i 0i utvrditi granicne protoke (?i" i sanjima uporedjivati realno opterecenje.

=a ovaj postupak neophodno je prethodno odrediti zeljenistepen saobracajnog kom$ora. @ivo usluge odredjuje stepeniskoriscenja (?6@" i srednju brzinu saobracajnog toka (5i".

@ivo usluge u sebi sadrzi sledece pokazatelje& brzinu saob.toka, stepen ometanja saobracaja, slobodu manevrisanja,

bezbednost, kom$or, troskove eksploatacije.+odeljen je na 7 nivoa usluge koji se oznacavaju abecednimslovima od , ;, <, 1, E i .

2,.rzina kao indikator nivoa usluge

#ao kvantitativni pokazatelj za kategorizaciju puteva uvodise brzina saobracajnog toka i stepen iskoriscenja propusne

moci (?i6@". +osto je protok u $unkciji brzine, dolazimo dazakljucka da je brzina osnovni pokazatelj nivoa usluge. /tabeli su prikazane granicne vrednosti pokazatelja brzine istepena iskoriscenja kapaciteta za najvece dopustene brzine irelativne duzine deonice na kojoj je preglednost veca odO)'m za nivoe usluge od do .

21.%dredjivnje granicnog protoka & za zadati nivousluga

=a autoputeve& ?iC,'''DnD+ciD!ciD;ci(?i6@"D5<8voz6h6smeru9=a puteve sa dve saobracajne trake&?iC ,'''D+ciD!ciD;ciD(?i6@" 8voz6h6oba smera9?i' protok na nivou usluge (i" n- broj saobracajnih traka posmeru+ci,!ci,;ci- korekcioni $aktori za sirinu saobracajne trake i

bocne smetnje, ucesce teretnih vozila i ucesce autobusa u$unkciji nivoa usluga5<- $aktor vrsnog casa za nivo usluga < i 1.

22.okazatelji stanja sao#racajnog toka

+okazatelji stanja saobracajnog toka su (5" i (?i6@"- stepeniskoriscenja propusne moci.+ored njih postoji i vremensko odstojanje vozila Xt koji je

bitan pokazatelj i njegova srednja vrednost zavisi od protoka&tsr C7''6?8sec92a porastom protoka opada srednje vremensko odstojanjeXtC)8s9- vremenska granica slobodne voznje- voznja u koloni-+rocentualno ucesce slobodnih vozila u saobracajnom toku

brzo opada sa rastom protoka ?C''' voz6h (vozi se ukoloni"/ koncept nivoa usluge i brzine uzima se i srednja vrednost

brzina pojedinacnih vozila u toku. #ao posledicanehomogenosti saobracajnog toka nastaju odstupanja brzinaod srednjih vrednosti jer prostorna i vremenska odstojanja

(Xs i Xt" susednih pojava nisu konstantna.Razlika (X5" parova susednih vozila opada sa porastom protoka u priblizno idealnim uslovima.

23.reticanje)potre#e i mogucnosti sa aspekta stanja

sao#racajnog toka+reticanje zavisi od duzine preglednosti, opterecenjasuprotnog smera, karakteristika vozaca,vrste vozila...+otrebe za preticanjem rastu sa povecanjem ? 5C$(?"

+ri nivou usluge (+'"(M MmaI" E ( + +maI"(M'"0ranicni protok ?krit, broj realizovanih manevara preticanja je

O''do

%''' voz6h6oba smera#od autoputeva broj promena saobracajnih traka za?kritC%J'' do '' voz6h6smer je 7''-J'' po satu za jedankilometar puta.2tepen ometanja (2o" se izrazava kao zbir tezina svihnezavisnih kolona vozila koja predju kroz jedan putni presek tokom jednog casa.2oCY +ki 6h +kiCZ# 6 5# sr [DZ( XtN- Xtk"6 Xtk[+ki- tezina kolone vozila #-broj vozila u koloni 5# sr srednja

brzina vozila u koloni ( brzina kolone" XtN-granicnovremensko odstojanjeizmedju nezavisnih kolona (XtNC Ts"Xtk- vremensko rastojanje pojedinih vozila u koloni+ki raste sa porastom #, smanjuje se sa padom 5# sr privecoj zbijenosti +ki raste.

24.0erodavno vozilo klao eksploatacioni kriterijum

=a stati:ko dimenzionisanje saobraGajnog prostora (5C'"merodavna vozila su maI dimenzija, dok su za vozno



dinami:ko dimenzionisanje putnih elemenata (5C5maI"merodavna najzastupljenija vozila odredjenih kategorija.MERH15@H +/!@3<#H 5H=3LH& 1uzina .' do O.T'm sirina %.J do %.J' m visina %.J do %.)) m. =amerodavno putnicko vozilo usvojen je tip koji svojimdimenzijama obuhvata J)K ucesnika u saobracaju

Merodavno putnicko vozilo ima znacaj pri prijektovalju pratecih objekata namenjenih putnickim vozilima. @aslobodnim putnim deonicama prostorno dimenzionisanje vrsina osnovu gabaritnih mera teretnih vozila.MERH15@H !ERE!@H 5H=3LH& #M-teretniautomobil-kamion ;/2-autobus (!++"-tegljac sa polu

prikolicom (#+"- kamion sa prikolicom...vucni vozovi.2aobracajni prostotr javnih puteva se dimenzionise premagabaritnim merama najveceg teretnog vozila. 1uzina& #Mdo % m ;/2 do % m !++ do %) m #+ do %J m sirina.) m visina od .J' do O.' m 8slika9Moguce kombinacije i raspored osovina teretnih vozila.

2."ao#racaj i slo#odni profil puta

2vi javni oputevi u svetu i kod nas moraju da obezbedeuslove za saobracaj transportnih vozila sa najvecimgabaritima. 2irinaC.) m a visina O m.+otrebno je da se obezbedi putni prostor koji je odredjengranicama saobracajnog i slobodnog pro$ila.2aobracajni pro$il-je prostor u kome se mogu naci konturevozila koje se krece. 2irina je zbir svih kolovoznih traka,avisina je \dCO. m (\dC'. m velicina mogucih dnamickihoscilacija".2lobodni pro$il-predstavlja saobracajni pro$il uvecan po sirinii visini zbog mogucih promena gabarita vozila kada se onone krece (otvaranje vratananosi snega..". +osebno moramoobratiti paznju na vertikalne krivine i ukrstanje puta saelektro vodovima.

2!./nterakcija vozaca-vozila i okoline5-5-H cine kiberneticki sistem u kojem $unkciju upravljanjaima vozac,objekat upravljanja je vozilo,a okolina izvor in$ormacija. +osto na osnovu in$ormacija na putu vozacupravlja vozilom, projektovanje se mora vrsiti na osnovu

podataka o ponasanju vozaca i karakteristika vozila.5ozac prima in$ormacije iz spoljasnje sredine i obradjuje ih,zatimdejstvuje na mehanizme vozila i u odredjenom vremenskom

periodu dolazi do promene stanja kretanja koje vozacregistruje svojim culima,ovo je zatvoreni kibernetickisistem.+osto se pri projektivanju neki elementi idealizujunekad je potrebno da se iskljuci uticaj vozaca (racuna se saidealnim vozacem" i u ovom slucaju ne postoji povratnasprega,ovo se naziva otvoreni kiberneticki sistem.#odanalize koe$icijenta trenja idealizujemo uslove okoline namokar,ravan i cist kolovoz.+ri dimenzionisanju elemenata

puta uzima se za merodavno kretanje usamljenog vozila.=aanalizu nivoa usluge i propusne moci uzima se za merodavnovise vozila.

2$.eakcija vozaca

+roces reagovanja vozaca na trenutno nastalu situaciju sastojise iz percepcije -uocavanja spoljnog nadrazajaidenti$ikacija-izdvajanje kriticnog dela i shvatanje stepenaopasnostiprocena-donosenje odlukesprovodjenje-akcija ukojoj se realizuje resenje.Hvo se sve dogodi za neko realnovreme (tr-vreme reakcije vozaca".Hno zavisi odindividualnih karakteristika vozaca.+rocenjuje se da jereakcija vozaca u stvarnim uslovima '.-.) sekundi cak i Osekunde.Razlikujemo reakciju vozaca kada je nadrazaj

poznat (voznja u koloni" tada je brza reakcija,i kad nadrazajnije poznat.(tr"-se usvaja kao vreme izmereno u J)K slucajeva,zaEvropu trC sekunde.8slika) i 79./ toku (tr" vozilo predje Lr-

prelani put do momenta delovanja kocnica.Lr C5Dtr6.7 8m9 ,trC sekunde sledi Lr C '.))7D5 8m9.izioloska ogranicenja&Ljudski organizam ne reaguje na

brzinu kretanja vec samo na promenu brzine.+ri promeni pravca javlja se radijalno ubrzanje na koje je covek mnogoosetljiviji nego na poduzno ubrzanje.+ri usporenju uCO.8m6s9 (]'.)g" javljaju se nezeljene posledice.Elementi putase dimenzionisu za '.)g do '.)g./ normalnim uslovimaretko se prelazi uC'.g.=a radijalno ubrzanje gornja granicaudobnosti je '.)g relativna udobnost je za W'.)g.

2'.ozac kao deo sistema ))%

2a gledista bezbednosti saobracaja i udobnosti voznje postoje

tri vazna $aktora& vidno polje reakcija vozaca $izioloskaogranicenja.5idno polje je prostor koji je saglediv jednimusmerenim pogledom.@jegove granice su odredjene sirinom idubinom.+odrucja vidljivosti su&peri$erno ^C%' o

-%J'oizostreno _C o-) o relativne ostrine `C%' o-%)o.3zostrena vizura preglednosti se menja sa brzinom.La-izostrena dubina vidnog polja.LaCtaDv8m9]LaCO5.ta-vremensko rastojanje vozila od tacke na koju je vozac

podesio ziznu daljinu oka pri slobodnoj voznjiu proracunimase uzima %-%O sekundi.v-brzina voznje u slobodnom toku 8m6s9.5C%''km6h , La oko O''m-ova duzina je dvostruko veca odduzine zaustavnog puta./ vremenu ta postoji rezerva zareakciju(donosenje odluke i njeno izvrsavanje".#ao krajnjagranica dubine vidnog polja smatra se %.)-km.2a

povecanjem vidnog polja (La" menja se sirina.2a prostornom

brzinom povecava se dubina akomodacije oka i suzava sirinavidnog polja.Merodavna pozicija oka je na visini od %.m iudaljenosti od desne ivice vozne trake datog smera voznje%.)m. +ri kretanju vozila u koloni vozac se $okusira na voziloispred sebe,zanemaruje okolinu./ slobodnoj voznji se vozac$okusira na in$ormacije o putu.3vicne linije imajunajznacajniju ulogu u upravljanju.1esna ivica .)Kosovina O.OK.

2*.5nacaj hrapavosti kolovozne povrsine- koef. trenja

Htpor klizanju pruza sila trenja (!", ona je jednaka proizvodunormalne sile (@" i koe$. trenja ($". !C@D$. /ticaj na $ imaju

brzina, vlaznost kolovoza, temperatura, vrsta i stanje pneumatika, vrsta i stanje kolovoznog zastora. +ri velikim brzinama pneumatik nema vremena da istisne vodu ukontaktnoj zoni vec lebdi podrzavan hidraulickim potiskom.PPNua-planingPP. !o se desava pri brzini *7'km6h i debljini\H vecoj od mm. @a $ uticu i ulje, prasina i blato.2tandardno stanje kolovoza je& ravan, cist ili vlazan kolovoznormalne hrapavosti. =a te uslove su de$inisani tangencijalni($ t 4 u pravcu kretanja vozila" i radijalni ($r". $t se koristi prianalizama puta kocenja, pri proracunu preglednosti iminimalnog radijusa vertikalnih krivina. $r u analizamahorizontalnih krivina (minR, 3pk"



vozilo i putnici kao bo:ni pritisak. Maksimalna vrednost bo:nog pritiska je maIcCmaI $ r , u slu:aju c*maI$ r dolazido bo:nog klizanja. 3z <C(0br6g"D(v6R" i <60brC $ r i p slediosnovna jedna:ina stabilnosti& vD(gDR"C $ r i p ili RCv68gD( $ r i p"9 8m9 u ovaj izraz se zamene gCT.J% iv8m6s9Cv8km6h96.7 dobije se RCv 68%D( $ r i p"9 8m9 ovim

je uspostavljena zakonitost odnosa geometrijskihikonstruktivnih parametara (R, $ r , i p" prema brzini vonje.

3."ta#ilnost vozila u krivinama na preturanje

+returanje se javlja kaa rezultanta sile (c" i (0br" padne izvanoslonacke tacke vozila.c-centtri$ugalna sila 0br-teina vozila 8@9.

5ozilo Ge biti stabilno za uslov MstabSMpret, 0brDAScDz, pa je c60brCA6z, nepoznate veli:ine su A i z, one zavise odnagiba kolovoza i mogu se izra:unati preko poznatih veli:inah i b koje su const za svako vozilo. cos_U%, sin_Utg_Ci p,c60brC56%R pa jeuslov stabilnosti vozila na preturanje& 56%RC(hDi pb"6(h-

bD i p" @a preturanje opasna su izuzetno uska i visoka vozila kada

na njih deluje jaka(c" sila. / datim situacijama obi:no sedolazi do istupanja otpora na klizanje tako da se opasnost na preturanje ne dovodi u pitanje. / dimenzionisanju se uzimasamo stabilnost vozila na bo:no isklizavanje a proverastabilnosti vozila na preturanje se vrBi za dvospratne autobusei specijalne vrste teretnih vozila.

3!.ozno dinami6ki uslovi za odre7ivanje min kru8nekrivine

minR moemo odrediti iz uslova stabilnosti vozila ukrivini.minR Ge biti onaj pri kojem se koristi ((maI$ r " maIvrednost koe$icijenta radijalnog trenja i(maIi p" maI popre:ninagib za datu (5r" ra:unsku brzinu. minRC 5r 6%(maI$ r maIi p" 8m9. maIi pCKMinimalni radijusi se koriste kada je to jedino prihvatljivoreBenje.

#HFE@fE#o:enjem se energija kretanja pretvori u toplotnuenergiju.Hna nastaje kada se aktivira sistem za ko:enje istvara vestacki otpor koji je veGi od otpora pri normalnomkretanju. 5eli:ina sile ko:enja (k" zavisi odotpora klizanja (!".0rani:no stanja se javlja pri maIkCmaI!.#o:enje se javlja pri kWmaI!, a k*maI! to:kovi vozila ce

biti blokirani i nastupa :isto klizanje. Maksimalna vrednostusporenja vozila je T8m6s9, a normalna vrednost je .)8m6s9.+ri projektnim analizama se razmatra ko:enje sa isklju:enimkva:ilom, pa takvom ko:enju zaustavni put je dui. Hsnovnadi$erencijalna jedna:ina ko:enja& -d56dtCuCg($ tk i @"8m6s9. i @-poduni nagib puta (ako je 4 onda je pad, a ako je onda je uspon"

3$.(orsirano ko6enje vozila

/koliko se naglim pritiskom ko:nice trenutno angazuje maI$ t i ono koristi do zaustavljanja vozila, kretanje Ge na celojduini puta ko:enja biti jednako usporeno. 1uina putako:enja(L$k " se izra:unava integraljenjem osnovne jedna:inekretanja i jednaka je& L$k C56)O($ tk i @" 8m91a bi se ostvarilo $orsirano ko:enje potrebno je da silako:enja (k" bude trenutno angazovana i da se ostvari maI $ ttrenja. Međutim vreme aktiviranja ko:nica je '.78s9. 3 priangaovanju maI $t javlja se maI usporenja kod(maI$ tk i @" koje prelazi granice udobnosti./sporenje se

javlja poduni udar ili trzaj 2!Cdu6dt koji predstavljajuudobnost. Relativna udubnost se javlja za promenu ubrzanja2!C%.'(%.)"8m6s9 .!ako da $orsirano ko:enje ne moze biti iudobno. orsirano kocenje se primenjuje kada se na putu javi

iznenada prepreka. 2lucaj $orsiranog ko:enja se uzima kaomerodavan za utvrđivanje minimalne preglednosti.

3'.+efinicija zaustavnog puta i elementi za sra6unavanje

pri forsiranom ko6enju

=austavni put Lzp je put koji vozilo predje od trenutka kadavoza: uo:i smetnju do momenta zaustavljanja. Hn se sastojiod Lr put slobodne vonje za vreme reakcije voza:a i L ik putkoji vozilo pređe od aktiviranja ko:nice do zaustavljanja&LzpC Lr Lik Lz$ C(trD56,7"(5 6)OD($ tk i @"" 8m9=austavni put pri $orsiranom ko:enju se koristi u prora:unuvizure preglednosti za slu:aj iznenadne pojave nepokretnesmetnje. =a koe$icijent trenja $ t se uzima onaj koji pripada

po:etnoj brzini. k speci$icni otpor kotrljanja je veoma mali pa se zanemaruje. i @ poduzni nagib se uvodi pri usponima i padovima*K.(tr" vreme reakcije u evropskim zemljama seuzima tr C,'8s9 i smatra se da je ovim pokriven i vremenskigubitak prihvatanja ko:nice.

3*. "lo#odno ko6enje vozila

#ada se voza: nađe u situaciji u kojoj ima dovoljno vremenada sagleda situaciju i po:ne postepeno da ko:i javlja seslobodno ko:enje vozila koje se sastoji iz tri $aze&%"usporenje je postepeno i raste od nule do određenevrednosti. u],'8m6s9, promena usporenja 2!Cdu6dt jeravnomerna u 2!V%.)8m6s9. "usporenje je const. "postupnoopada do nule. 1uina puta ko:enja se moe izra:unati kao

povrBina 56t dijagrama.

4,.+efinicija zaustavnog puta i elementi za sra6unavanje

pri slo#odnom ko6enju=austavni put (Lzp" je put koji vozilo pređe od trenutka kadavoza: uo:i smetnju do momenta zaustavljanja. Hn se sastojiod (Lr " put slobodne vonje za vreme reakcije voza:a i (L ik "

put koji vozilo pređe od aktiviranja ko:nica do zaustavljanja.LzpC Lr Lik .+ostoji zaustavni put pri $orsiranom i slobodnom ko:enju.=austavni put pri slobodnom ko:enju se koristi u prora:unuvizure preglednosti. 0lavni $aktori su usporenje (u" i poduniudar (2!". +oBto se ko:enje obavlja postupno prora:un se vrBisa linearnim priraBtajem do vrednosti maI2!C%.)8m6s9 imaIuC.'8m6s9

saobracaj 1. deo

Documents