97

DA LI JE KREMIRAWE MRTVIH U SKLADU SA PRAVOSLAVQEM?

Sada }u progovoriti o ne~emu o ~emu se kod nas, Srba, malo govori, a vrlo ~esto se to, na `alost, sprovodi u delo, a to je - kremirawe mrtvih. Kremi-rawe mrtvih nije ni{ta drugo nego izrugivawe veri u Vaskrsewe. Postojale su stare kulture i civilizacije gde je bilo prisutno spaqivawe mrtvih. Na primer, Kinezi, Indusi, stari Grci su spaqivali svoje mrtve. Kod Japanaca - ne. Me|u starim slovenskim plemenima: kod ruskih plemena - da, kod ~e{kih plemena - da, ali, kako tvrdi profesor ^ajkanovi}, nikada kod starih srp-skih plemena. ^ak ni u onim vremenima kada su na{i praoci, stari Srbi, stari Sloveni, bili pagani, kod wih nije bilo prisutno spaqivawe mrtvih. Nikada! Spaqivawe mrtvih je rezultat one anti~ke filosofije koja u~i da je telo, zapravo, tamnica du{e. I, kada ~ovek umre, {ta je prirodnije nego du{u osloboditi iz te tamnice, a najlak{i na~in da se ona oslobodi je da se tamnica razori, da se uni{ti. Francuska revolucija donosi prvi put jedno {iroko i rasprostrawe-no primewivawe kremirawa mrtvih. Revolucionari su hteli da se narugaju Katoli~koj crkvi u Francuskoj, naro~ito u Parizu, i odmah, nedequ dana po-sle nazovi-revolucije, izdaje se dekret, po kome svaki pokojnik mora da bude spaqen. To je bilo otvoreno izrugivawe hri{}anstva i vere u Vaskrsewe. Trajalo je nepunih godinu dana jer je protest, i u Parizu i svuda po Francus-koj, bio takav da su morali da vrate pre|a{we. Naravno, 99,99% pokojnika se i daqe sahrawivalo. Onda nastaje zati{je, a prvi put se kremirawe javqa u drugoj revolucionarnoj godini u Evropi - 1848, ali sada pod mnogo perfidni-jim vidom - u Amsterdamu se prvi put javqa Udru`ewe prijateqa kremacije. To se onda propagira kao mnogo ~istiji, jeftiniji i nazovi-kulturniji na~in opro{taja od mrtvih nego {to je sahrawivawe u zemqu. Ali, u su{tini, tre-balo bi da znate da to nije ni{ta drugo nego izrugivawe na{e vere. Ne ka`emo mi uzalud: ^ekam vaskrsewe mrtvih. Kakvo vaskrsewe mrtvih? KOMPLETNO vaskrsewe mrtvih, vaskrsewe i na{ih tela, to je ono u {ta mi verujemo. Ne verujemo mi u neki “bal duhova”, tamo negde, u onom drugom svetu. Mi verujemo, verom u Vaskrsloga Hrista - i to je zagarantovano Wegovim telesnim Vaskrsewem - da }emo mi svi, jednoga dana, jedni druge opet gledati, jedni sa drugima razgovarati, jedni druge mo}i da zagrlimo, jedni sa

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,06. MART 2016, GODINA 17, BR.25

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

98

drugima mo}i da se radujemo, {to je najva`nije. Onda qudi pitaju: a, {ta }e biti sa onima koji su, recimo, izginuli, kako se to danas, na `alost, de{ava, u tim silnim teroristi~kim napadima, ili na 10.000 metara u avionu, ili u nekim po`arima, ili u eksplozijama, kad ~ovek bude raznet? Bog, Koji je ni iz ~ega, qubavqu i Svojom Re~ju, stvorio svet, zar nije u stawu taj isti Svemogu}i Bog da ~oveka opet sastavi iz wegovih de-lova? ... ^ekam vaskrsewe mrtvih, dakle, jeste i te kako potvrda na{e vere i ono ~emu idemo u susret, ~emu se nadamo.

Uloga tela je neprocewiva! Se}ate se, verovatno, kada ste bili po-sledwi put na kr{tewu nekog detenceta, da je sve{tenik prvo svetim uqem, a onda svetim mirom pomazivao sve delove qudskoga tela: i ~elo, i nos, iznad o~iju, usne, u{i, grudi, ruke i noge. Za{to? Zato {to telo u~estvuje u `ivotu

vrlina! Ne mogu ja da poka`em svoju vrlinu bez tela. Moram da imam noge da bih krenuo ka nekome, u~inio neko dobro delo. Moram da imam ruke da bih wima u~inio ne{to dobro. Ili, pak, ne{to zlo. Zna~i, moje telo igra i te kako odlu~uju}u ulogu u mome spasewu! I, onda, nije slu~ajno {to, kada se krug zatvori, na sahrani pravoslavnih hri{}ana, telo po-kojnika ili, u nekim slu~ajevima, ako kov~eg

ne mo`e da bude otvoren, kov~eg se osewuje znakom krsta, me{avinom vina i uqa. Time se, zapravo, zatvara krug, kao da sve{tenik ka`e: jeste, svojim `ivotom, svojim trudom, svojom verom si ispunio sve ono {to ti je re~eno na dan kr{tewa. A, jedna od prvih re~i je bila, kada je sve{tenik pomazivao sto-pala - obratite pa`wu na to prvi put kada budete na ne~ijem kr{tewu - kada pomazuje stopala detetu na kr{tewu, sve{tenik ka`e: I da hodimo stopama zapovesti Hristovih... Protojerej-stavrofor dr Milo{ Vesin

Ako zrno p{eni~no padnuv{i na zemqu ne umre,

onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi.

Sveto pismo

PITAWA I ODGOVORI: Mo`e li biti opojan upokojeni pravoslavni vernik koji je kremiran?U pitawu kremirawa, kao i mogu}nosti vr{ewa opela od strane pravoslavnog sve{tenstva nad telom koje }e se kremirati, Srpska pravoslavna crkva ima jasno odre|en stav. Ako se pravoslavni hri{}anin kremira mimo svoje voqe, sve{tenik mu mo`e odr`ati opelo pre kremirawa, ali ne u krematorijumu, nego ili u crkvi i kapeli, ili u domu. Mo`e to u~initi i nad urnom sa we-govim pepelom, ili na mestu gde je ona postavqena. Posle izvr{enog opela, mogu mu se ~initi pomeni i parastosi u propisane dane, i na zadu{nice, a tako|e vaditi za wega ~estice i pomiwati ga na proskomidiji i na Liturgiji kad je to propisano. Ako je spaqen po svojoj `eqi, ni{ta od ovoga ne mo`e mu se vr{iti. Patrijarh srpski Pavle

99

PITAWA I ODGOVORI: Pomiwe li se u Bibliji spaqivawe mrtvih? Prema re~im Bo`ijim, upu}enim Adamu posle greha, Jer si zemqa i u zemqu }e{ se vratiti (1 Mojs. 3,19), u Svetom pismu Starog zaveta redovno se govori o sahrawivawu po-kojnika u zemqu, te se u jevrejskom narodu tako postupalo kroz celu wegovu istoriju. ... U Bibliji se, kao o redovnom postupku sa telima umrlih, pomiwe polagawe u grob. Ipak, dodajmo da se u Starom zavetu pomiwe i spaqivawe mrtvih kod Jevreja, ali kao kazna za te{ke prestupe. ... U Svetom pismu Novog zaveta o spaqivawu mrtvih nema pomena, go-vori se samo o sahrawivawu. Sam Spasiteq veli: Ostavi neka mrtvi sahrawuju svoje mrtve (Mt. 8,22), pomiwe sahranu bogata{a (Lk. 16,22);

posle mu~eni~ke smrti, sahrawuju u zemqu telo Svetog Jovana Krstiteqa (Mr. 6,29), Sve-tog Stevana Arhi|akona (D.ap. 8,2), Ananiju i Sapfiru (D.ap. 5,7,10); u grob je sahraweno telo Gospoda Isusa. ... U Pravoslavnoj crkvi, sahrawivawe upo-kojenih u zemqu dr`ano je do najnovijeg doba. Mada se u Svetom pismu i Starog i Novog za-

veta ne govori direktno protiv spaqivawa, ali je vekovnom praksom, sahra-wivawem ~lanova i Starozavetne i Novozavetne Crkve, a osobito tela Gos-poda Isusa Hrista, u svesti pravoslavnih sahrawivawe dobilo hri{}ansko obele`je, a na spaqivawe se gledalo kao na neznabo`a~ki obi~aj.

Patrijarh srpski Pavle

PREPORUKA DUHOVNE LITERATUREU trokwi`ju patrijarha srpskog Pavla, Da nam budu jasnija neka pitawa na{e vere, mo`ete na}i odgovore na neke od ~estih nedoumica: da li se slu`i opelo nad samoubicom (i ima li odstupawa usled samoubistva zbog nasilnika); mo`e li se slu`iti parastos nad onim ko se odrekao Pravoslavqa i nad kojim nije slu`eno opelo; da li se slu`i opelo nad nekr{tenim; podroban tekst o isto-rijskoj praksi kremirawa mrtvih; da li je no{ewe venaca na sahranu u skladu sa na{om verom... U ve} preporu~enoj kwizi, Izme|u `ivota i smrti, mo`ete pro~itati obiqe tekstova i pouka znamenitih duhovnika i svetiteqa na ovu temu, uz duhovne putokaze {ta mi mo`emo ~initi za du{e upokojenih, koji je smisao svakog pojedina~nog pomena. U ovoj, kao i u kwizi Misionarska pisma, sv. vladika Nikolaj odgovara na pitawa o smislu iznenadne smrti, o strahu od smrti, o nepostojawu/nenala`ewu groba poginulog, o spaqivawu mrtvih, o zna~ewu molitve Vje~naja pamjat, o samoubistvu, o bolovawu pred smrt... U ovogodi{wem Saborniku br. 3, govorili smo o temi Kako re}i detetu za smrt bliske osobe? Izuzetne molitvene putokaze za na{e upokojene ostavio nam je sv. Jovan Kron{tatski (Misli o molitvi), a o zagrobnom `ivotu temeqno pisao o. Serafim (Rouz) u kwizi Du{a posle smrti.

Mo`da se ~ovek ipak mawe pla{i ako zna da wegova

smrt ima smisla...\akon Nenad Ili}

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

100

U NEDEQI MESOPUSNOJ PROSLAVQAMO: 06.(22) Sveti mu~enici u Evgeniji (Mesne poklade)07.(23) Sveti sve{tenomu~enik Polikarp Smirnski08.(24) Prvo i drugo obretewe glave Svetog Jovana Krstiteqa09.(25) Sveti Tarasije Carigradski10.(26) Sveti Porfirije, episkop Gaski11.(27) Prepodobni Prokopije Dekapolit; Prepodobni Talalej12.(28) Prepodobni Vasilije Ispovednik

Kada sahrawujemo qude, molimo se za wihov ve~ni pokoj, ali ne za takvu vrstu pokoja i ne sigurno za pokoj zemaqski. Kada ka`emo: Ve~ni pokoj, ve~naja pamjat ~oveku koga sahrawujemo, ne `elimo da se bavimo wegovim ve~nim pomiwawem na zemqi, ve} se molimo za wegovo ve~no pomiwawe pred Pre-stolom Bo`ijim. U jevan|eqskoj pri~i o bogata{u i Lazaru, Hristos vrlo detaqno pri~a o Lazaru, siromahu, nesre}niku koji ~eka milost od bogata{a, ali je ne dobija, a bogata{u ~ak ni ime ne pomiwe. Hristos bogata{u ne po-miwe ~ak ni ime jer ono nije oti{lo u ve~nost. A, Lazar, za koga bismo po-

mislili da ga proguta{e vekovi, dobio je ve~nu pamjat pred licem Bo`ijim, a wegov lik (tehni~ki re~eno) aktivnu besmrt-nost. Dok Lazar `ivi i besmrtuje, bogata{ ostaje ~ak i bez imena. ... Nije ovde re~ samo o imenu koje se sastoji od slova, ovde se radi o `ivotu. @IVOT KOJI SIJA DAJE IME ^OVEKU.

Arhimandrit Luka (Ani})

Pitate me za{to hri{}anska Crkva negoduje na spaqivawe mrtvaca? Prvo zbog toga {to ona to smatra nasiqem. Srbi se i dan danas groze nad

nedelom Sinan-pa{e, koji je spalio mrtvo telo Svetog Save na Vra~aru. Spaquju li qudi mrtve kowe i pse i ma~ke i majmune? Ja nisam ~uo. ^uo sam

i video sam da ih zakopavaju. Za{to bi se onda ~inilo nasiqe nad mrtvim telima qudi, gospodara svih `ivotiwa na zemqi? ... Daqe i zbog toga {to je taj paganski i varvarski obi~aj potisnut iz Evrope hri{}anskom kul-turom pre blizu dve hiqade godina. Ko `eli da ga obnovi, ne `eli ni{ta ni kulturno, ni moderno, ni novo, nego jednu davno pre`ivqenu starudi-

ju. ... Utoliko vi{e ~udilo bi me {ta }e me|u potomcima Svetog Save jednomi{qenici Sinan-pa{e! Sveti vladika Nikolaj

QUDI GOVORE O... O SMISLU RE^I “VJE^NAJA PAMJAT”

Po{to je Hristos do{ao, na fizi~ku smrt mo`emo da gledamo bez straha; jedina

stvar koje treba da se pla{imo jeste duhovna smrt, tj. greh.

Mati Magdalina, Eseks