UU koliko Me|unarodnimonetarni fond iVlada prihvate zahte-ve sindikata u vezi sapromenom Zakona openzijama, sigurno

ne}u biti protiv, ali veliko je pi-tanje da li }e dr`ava mo}i da iz-dr`i sistem koji oni predla`u - iz-javio je potpredsednik Vlade Sr-bije Jovan Krkobabi} otvaraju}ipanel diskusiju na temu „Refor-ma penzionog sistema Srbije“koju je sredinom protekle nede-lje organizovao Danas konfe-rens centar.

Krkobabi} je naglasio da ni saprose~nom penzijom od 20.550dinara jedan penzioner ne mo`eda podmiri potrebe dvo~lanog, aposebno ne brojnijeg doma}in-stva jer je prose~na potro{a~kakorpa „te{ka“ oko 50.000 dina-ra, a minimalna 38.000. On jedodao da bi trebalo izgraditi si-stem PIO koji ekonomska snagazemlje mo`e da izdr`i i da ga da-lje razvija.

- Penzioni sistem je funkcio-nisao tako {to je dr`ava svim osi-guranicima raspisivala obavezuuplate doprinosa, a na osnovuvisine izdvajanja i ostvarenogradnog sta`a, odnosno starosnegranice, garantovala da }e oniostvariti pravo na penziju. Zato1,6 miliona penzionera danaso~ekuje od dr`ave da se pridr`a-

va normi koje je sama propisala.Ali, stanje u kome se nalazi na{aprivreda dovelo je do toga da pri-kupljeni doprinosi pokrivaju tekoko 51 odsto sredstava potreb-nih za isplatu, a ~ak ni uz ve}u fi-nansijsku disciplinu, kada bi sviposlodavci bili redovni u svojimobavezama, stanje se ne bi bitni-je promenilo, iako se ra~una dabi pokrivenost, u tom slu~aju,ipak dostigla 65 odsto - objasnioje potpredsednik Vlade.

On je naglasio da je predlogizmena poreskog sistema odstrane svetskih stru~njaka oce-njen kao korektan, iako je po re-{enjima najbla`i u Evropi.

- Penzioni sistem je `iva ma-terija, koja prati rast i slabljenjeekonomske mo}i društva i to jerazlog zbog koga }emo u 2013.zapo~eti temeljnu reformu siste-ma. Do tada primanja }e seuskla|ivati tri puta godišnje, amislim da ne bi trebalo u taj si-stemski zakon da se ugra|ujena~in rešavanja problema po-sebnih grupa. Posebni uslovi zaneke kategorije budu}ih penzio-nera, poput rudara, balerina, pi-lota ili drugih osiguranika sa be-neficiranim sta`om, mogu}e jere{iti posebnim uredbama, kakoje to ve} ura|eno u slu~aju pen-zija koje primaju umetnici i kojene mogu biti manje od 50.000dinara - podsetio je Krkobabi}.

Šef kancelarije MMF-a za Sr-biju Bogdan Lisovolik, koji seu~esnicima panela obratio pre-ko video bima, izjavio je da pra-

ti debatu izme|u Vlade i sindi-kata i da se nada dobrom isho-du. On je objasnio da pitanje re-forme penzionog sistema sadr`idemografsku komponentu jerse `ivotni vek produ`ava i po-trebno je da se ili za penzije iz-dvaja vi{e ili da sistem ima pod-sticaje koji ljude motivi{u da ra-de du`e. Ali, prisutan je i eko-nomski deo jedna~ine, kada jesistem dizajniran tako da ljudi`ele da rade du`e, a ne da je toobaveza za njih, upozorio je Li-sovolik.

- Deficit penzionog sistemaSrbije je najvi{i koji sam ikad vi-deo u svetu. Potrebno je da se200 milijardi dinara dodatnouplati u Fond iz doprinosa i op-{tih poreza. Ako pove}ate dopri-

nose to destimuli{e rad jer ljudine vole da pla}aju doprinose,naro~ito ako ne}e dobiti te pen-zije. Zato je veoma va`no daimate sveobuhvatnu reformu.Jedan od na~ina je da se podr`iekonomski rast i u tom delu jenajva`nije izgraditi klimu po-godnu za ulaganja, posebno zastrane direktne investicije. Kadase takve kompanije pojave onesu veoma produktivne, mogu daispla}uju bolje zarade i imaju ve-}a izdvajanja za doprinose - re-kao je Lisovolik.

On je zamerio to {to je u ne-kim segmentima prisustvo dr-`ave preveliko i stvara veliku gu-`vu za u~e{}e privatnog sektora.Zato je veoma va`no da dr`avatransparentno ka`e „ovo je na{a

grana“ ili „ne suzbijamo privat-nu inicijativu i ne}emo vas pre-vi{e oporezivati“. Lisovolik je za-klju~io da reforma penzionog si-stema daje Srbiji {ansu za uspeh,jer iako nije toliko ambicioznakoliko je MMF ̀ eleo, ipak je ko-rak u pravom smeru.

Prema re~ima Radine Todo-vi}, dr`avnog sekretara u Mini-starstvu rada i socijalne politike,starosna granica je u nekolikonavrata od 2002. do 2008. godi-ne, pove}avana na svakih šestmeseci. Ovoga puta, me|utim,predlog je minimalno pove}anjesa 53 na 58 godina, a prilago|a-vanje }e se odvijati podizanjemgranice za ~etiri meseca svakegodine do 2022. Sta` kod mu-{karaca je ostao nepromenjen,

40 godina, a kod ̀ ena je pove}anna 38 godina, tako|e po ~etirimeseca na godi{njem nivou.

- To je najbla`a reforma sakojom smo mogli da krenemo.Naravno, prilikom izrade teksta,analizirali smo zakone drugihdr`ava, Slovenije, Austrije, Ne-ma~ke i dobra re{enja smo pri-lagodili na{em sistemu. Bilo jepredloga MMF da se starosnagranica za ̀ ene izjedna~i sa mu-{karcima na 65 godina, ali u du-gim pregovorima uspeli smo dazadr`imo sada{nja re{enja. Iz-menama smo malo smanjili li~-ni koeficijent sa ~etiri na 3,8 zanajvi{e penzije i ta u{teda preba-cuje se u Fond solidarnosti. Ta-ko }e sada najvi{e penzije ume-sto 102.000 iznositi oko 97.000 -

istakla je Todovi}eva i naglasilada je najni`i osnov penzije pove-}an za jedan odsto, a da }e biti ivanrednih pove}anja ukoliko onpadne ispod 27 odsto u odnosuna prose~nu zaradu zaposlenih.

Direktorka Fonda penzijskogi invalidskog osiguranja Draga-na Kalinovi} istakla je da se dru-{tveno ekonomska situacija uzemlji odrazila se na rad Fonda.

- Sve ve}i broj nezaposlenihprouzrokuje smanjenje priliva izporeza i doprinosa, nepovoljnademografska slika Srbije pove}a-va broj korisnika prava, ~emudoprinose i fleksibilni uslovi zasticanje penzije kao i trend re{a-vanja problema tehnolo{kih vi-{kova preko Fonda, {to je hipo-teka sa kojom se danas nosimo.

Ostvareni izvorni prihodi Fondadirektno zavise od naplate dopri-nosa, koji su od 2003. godinepod kontrolom i punom nadle-`no{}u Poreske uprave i na kojenemamo mogu}nost da uti~e-mo. Poslodavaci koji ili uop{tene upla}uju doprinose ili kasneili pla}aju na najni`e osnovice,kao i postojanje sive ekonomije,na{a su stvarnost. Primena pred-lo`enih izmena i dopuna penzi-onog sistema nije ote`avaju}ifaktor u funkcionisanju Fonda,ali nas ograni~ava to {to naplataizvornih prihoda nije pod na{omkontrolom - rekla je Kalinovi}.

Reformu penzionog sistemaname}e demografska slika Srbi-je u kojoj se stanovni{tvo sma-njuje za 179.000 godi{nje, pa se

smanjuje i broj aktivnog radnogstanovni{tva, du`e se `ivi i pro-se~na starost porasla je sa 40 na41 godinu, prose~an `ivotni vekje za mu{karce 71, a za `ene 78godina, dok je prose~an broj ~la-nova doma}instva 2,8, rekao jepomo}nik direktora Republi~-kog zavoda za statistiku AndraMiloji}. On je objasnio da se de-taljniji i precizniji podaci o~eku-ju nakon sveobuhvatnog popisakoji je planiran za narednu godi-nu i tada }e mo}i da se trasirajunove strategije.

- Penzije u javnim rashodimau~estvuju sa skoro 31 odsto, a sadruge strane BDP je pro{le godi-ne pao za 3,1 odsto dok se ovegodine o~ekuje da }e rast biti iz-me|u 1,5 i dva odsto mada }e separalelno uve}avati i rashodi.Nadu ne uliva ni ~injenica da suminimalna sredstva koja se uli~noj potro{nji izdvajaju za osi-guranje. Primera radi, u 2008. uSrbiji je izdvojeno devet odsto uodnosu na novac koji se po tomosnovu izdvaja u Nema~koj. Tojeste na nivou Rumunije i Bu-garske, ali u odnosu na sve osta-le zemlje iz okru`enja i EU, znat-no je manje, a da pri tom razlikeu primanjima nisu do te mereizra`ene. Tu mo`da le`e {anse zareformu i mogu}nosti ulaganjastanovni{tva u penzije i u osigu-ranje - rekao je Miloji}.

Na~in na koji se gradi penzi-oni sistem u zemlji deo je op{tegstanja u dru{tvu, a poslednja{ansa da se re{e problemi „tan-kih“ penzionih fondova bila jeprivatizacija, koja je trebalo daotvori nova radna mesta, {toubacuje novac u bud`et i da po-bolj{a stepen pokrivenosti ispla-ta izdvajanjima za doprinose.Na to je ukazao rektor Univerzi-teta Singidunum Milovan Stani-{i}. Prema njegovim re~ima, sa-da bi morali da u svim sferamaiznalazimo mehanizme za pove-

ponedeljak, 8. novembar 2010.IV BIZNIS

conferencesŸdanas. rs

StatistikaDirektorka Fonda penzionog i invalidskog sistema Dragana Kalinovi}, obja-

{njavaju}i na~in funkcionisanja te institucije, iznela je podatak da je najve}i brojkorisnika starosnih penzija - 908.000, {to je 56 odsto ukupnog broja penzionera savidljivom uzlaznom linijom koja taj broj ve} ~etiri decenije unazad pove}ava za je-dan do dva odsto godi{nje. Invalidskih penzionera je 355.400 odnosno 22 odsto,a trend je opadaju}i, za jedan do dva odsto na godi{njem nivou. Porodi~nih pen-zionera ima 354.500 i njhovo u~e{}e je oko 22 odsto, a statisti~ki pokazatelji za tukategoriju su prili~no ujedna~eni i bez ve}eg odstupanja ni na decenijskom nivou.Po delatnostima, 1.337.500 je penziju steklo rade}i u firmama, 57.196 je u taj sta-tus do{lo nakon obavljanja samostalne delatnosti, a 224.314 penzionera su do-prinose upla}ivali kao poljoprivrednici.

Mirjana N. Stevanovi}

Demografski gubici, tajkunska ekonomija, lo{a naplata doprinosa, neadekvatno obrazovanje - ~injenice zbog kojih su promene postoje}eg na~ina finansiranja primanja najstarijih gra|ana neodlo`ne

Reforma penzionog sistema je {ansa Srbije za uspeh

Jovan Krkobabi}, potpredsednik Vlade Srbije

- Stanje u kome se nalazi na{a privreda doveloje do toga da prikupljeni doprinosi pokrivaju tekoko 51 odsto sredstava potrebnih za isplatu, a ~akni uz ve}u finansijsku disciplinu, kada bi svi poslo-davci bili redovni u svojim obavezama, stanje sene bi bitnije promenilo

Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda

- Deficit penzionog sistema Srbije je najvi{i kojisam ikad video u svetu. Potrebno je da se 200 mi-lijardi dinara dodatno uplati u Fond iz doprinosa iop{tih poreza. Zato je veoma va`no da imate sve-obuhvatnu reformu

Radina Todovi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike

- Ovo je najbla`a reforma sa kojom smo moglida krenemo. Naravno, prilikom izrade teksta, ana-lizirali smo zakone drugih dr`ava, Slovenije, Austri-je, Nema~ke i dobra re{enja smo prilagodili na{emsistemu

Dragana Kalinovi}, direktorka Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja

- Poslodavaci koji ili uop{te ne upla}uju dopri-nose ili kasne ili pla}aju na najni`e osnovice, kao ipostojanje sive ekonomije, na{a su stvarnost. Pri-mena predlo`enih izmena i dopuna penzionog si-stema nije ote`avaju}i faktor u funkcionisanjuFonda, ali nas ograni~ava to {to naplata izvornihprihoda nije pod na{om kontrolom

Andra Miloji}, pomo}nik direktora Republi~kog zavoda za statistiku

- U 2008. u Srbiji je za osiguranje izdvojeno de-vet odsto u odnosu na novac koji se po tom osno-vu izdvaja u Nema~koj. To jeste na nivou Rumuni-je i Bugarske, ali u odnosu na sve ostale zemlje izokru`enja i EU, znatno je manje, a da pri tom raz-like u primanjima nisu do te mere izra`ene

Milovan Stani{i}, rektor Univerziteta Singidunum

- ^injenica je da obrazovni sistem moramo dau~inimo tako efikasnim da proizvodi kadrove ko-ji su potrebni tr`i{tu, mogu da se samozapo{ljava-ju, a da su produktivniji nego sada{nji kada po~-nu da rade

Kristof Cetl, predsednikUpravnog odbora Grave osiguranja

- Iako je od 2005. vrednost premije u razli~itimoblicima osiguranja uve}ana 2,7 puta, a o~ekiva-nja su da }e ove godine uplata dosti}i gotovo 84miliona evra, cifre su samo na prvi pogled impre-sivne. Ako se poredimo sa drugim zemljama, to jemali nivo

Milan Kova~, direktor Dunavdru{tva za upravljanje dobro-voljnim penzionim fondom

- Broj aktivnih ~lanova dobrovoljnih penzionihfondova u poslednjih nekoliko godina stagnira i tonije dobra tendencija, ali je o~ekivana zbog eko-nomske krize u kojoj su i poslodavci i privatna licaobustavili sklapanje novih ugovora

�

�

�

�

�

�

�

�

Nastavak na strani VI

Foto:

FoNe

t

Foto: Stefana Savi}

Foto: FoNet Foto: FoNet Foto: FoNet

Foto: FoNet

}anje priliva novca u penzionefondove i da u~inimo privreduefikasnijom. Jedna od jakihpoluga za to je obrazovanje, ia-ko je zbog izdvajanja, to na pr-vi pogled konkurent penzio-nim fondovima.

- ^injenica je da obrazovnisistem moramo da u~inimotako efikasnim da proizvodikadrove koji su potrebni tr`i-{tu, mogu da se samozapo{lja-vaju, a da su produktivniji ne-go sada{nji kada po~nu da ra-de. Ali i obrazovni sistem mo-`e da smanji svoju teretnu ulo-gu u bud`etu, da postane„proizvodna“ delatnost jerima mnogo kvalitetno obrazo-vanih kadrova, lekara na pri-mer, koji u narednih deset go-dina ne}e na}i posao jer je tr-`i{te prezasi}eno tim profi-lom. Respektivne ustanove zaobrazovanje mogu svoja zna-nja da ponude stranim stu-dentima, ranije ih je bilo nadesetine hiljada i dr`ava bimogla da oformi tim koji bi torealizovao - rekao je Stani{i} idodao da je neshvatljivo da dr-`ava toleri{e to {to neki tajku-ni ne pla}aju doprinose i pore-ze, umesto da krene u akciju idnevno objavljuje nazive firmikoje tako „posluju“.

Da u Srbiji ni izbliza nisu is-kori{}eni svi potencijali zaostvarivanje boljih penzija,potvrdio je i Kristof Cetl, pred-sednik Upravnog odbora Gra-ve osiguranja, koji je ukazaona vezu izme|u rasta sektora

osiguranja i rasta dr`avne eko-nomije.

- Iako je od 2005. vrednostpremije u razli~itim oblicimaosiguranja uve}ana 2,7 puta, ao~ekivanja su da }e ove godineuplata dosti}i gotovo 84 milio-na evra, cifre su samo na prvipogled impresivne. Ako se po-redimo sa drugim zemljama,to je mali nivo, posebno ako seima u vidu da kada se podeli na7,5 miliona ljudi, imamo pre-miju per kapita upla}enu u si-stem osiguranja `ivota od 11,7evra na godi{njem nivou. U

Hrvatskoj se u proseku uplatidevet puta vi{e, oko 100 evrana godi{njem nivou, u Sloveni-ji oko 350 evra, a to je 32 putavi{e nego u Srbiji. Razlog takoniskih ulaganja je ili nedostataknovca ili ljudi ne znaju i nema-ju poverenja. Ipak, ohrabrenjeje to {to smo, na osnovu istra-`ivanja, do{li do podatka da jetri odsto stanovni{tva spremnoda upla}uje osiguranje, a to je uapsolutnim brojevima oko220.000 ljudi - rekao je Cetl.

Prema rezultatima ~etvoro-godi{njeg istra`ivanja, privat-

ni fondovi, definitivno su za`i-veli kao tre}i stub penzionogosiguranja jer ve} sada oku-pljaju oko 170.000 klijenata, asamo u poslednja tri kvartalanjihova imovina porasla je zablizu 40 odsto i iznosi oko 9,5milijardi dinara, rekao je Mi-lan Kova~, direktor Dunavdru{tva za upravljanje dobro-voljnim penzionim fondom idodao da prose~na uplata iz-nosi 54.000 dinara.

- Broj aktivnih ~lanova uposlednjih nekoliko godinastagnira i to nije dobra ten-

dencija, ali je o~ekivana zbogekonomske krize u kojoj su iposlodavci i privatna lica obu-stavili sklapanje novih ugovo-ra. Ako gledamo performansepenzionih fondova u Srbiji,prinosi koje su ostvarili ~lano-vi od 8,5 odsto, veoma su kon-kurentni ~ak i u poslednje dvegodine, koje smo pro{li prili~-no uspe{no. U Dunavu smove} vi{e od pola milijardi dina-ra isplatili kroz penzije, ali nijedobar trend to {to su isplateuglavnom bile jednokratne -objasnio je Kova~.

ponedeljak, 8. novembar 2010.

VI

�Postizanje sna`nijeg privrednog rasta i ve}e zapo{ljavanje, klju~ne pretpostavke za punjenje PIO fonda

�Za isplatu penzija potrebno dodatnih 200 milijardi dinara

�Srbija zna~ajno zaostaje za evropskim zemljama po izdvajanjima za ̀ ivotno osiguranje i dobrovoljne penzijske fondove

Nastavak sa strane V