jezik danas

Download Jezik Danas

Post on 14-Oct-2015

48 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

broj 17, 2003. godina

TRANSCRIPT

  • 5/24/2018 Jezik Danas

    1/52

    S A D R A J

    Predrag PiperO meureimskim" jezikim ekvivalentimai paralelama . . . . . . . . . . . . . . 1

    Dejan MiloradovO novoj zbirci zadataka iz srpskog jezika . . 5

    Milan ipkaDvostruki standardi i viestruka znaewarei . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

    Dimitrije BuntiMuzealci" i stariteti" . . . . . . . . 12

    Rajko BukviPowevena guma i kengurski sudovi kaonestvarni objektivi u Golfskom zalivu . . . 14

    Tvrtko Pri*Predlozi Za Novi Pravopis (3): Pseudo NormaNesme Pobediti!* . . . . . . . . . . . . 17

    Milan BakovqevZa korekciju jednog od vaeihinterpunkcijskih pravila . . . . . . . . . 25

    Sawa eeqItalijanski alla srpski . . . . . . . . . 27

    Jezike nedoumice . . . . . . . . . . . . . 29

    Odluke Odbora za standardizaciju srpskog jezikabr. 2932 . . . . . . . . . . . . . . . 33

    Zakquci Skuptine Udruewa za zatituirilice srpskog jezika irilica" . . . . . 45

    Pisci o jeziku . . . . . . . . . . . . . . 47

    NOVI SAD 2003. Godina Broj 17

    GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REI

  • 5/24/2018 Jezik Danas

    2/52

    U R E D N I T V O

    Dr IVAN KLAJN (glavni i odgovorni urednik)Dr RADOJICA JOVIEVI

    Dr MATO PIURICADr MILORAD RADOVANOVI (sekretar)

    Mr MILOSAV TEIDr MILAN IPKA

    Adresa Urednitva: 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1Telefon: 021/420-199, lok. 123

    Izdava: Matica srpska

    Cena: 80,00 dinara

    Tehniki sekretarKaa Sunajko

    KorektorMr Dejan Miloradov

    Tehniki urednikVukica Tucakov

    Korice

    Oskar tefan

    Kompjuterski slogMladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad

    tampaIdeal", Novi Sad

    Jezik danas na Internetu:www.maticasrpska.org.yu/jezikdanase-mail: jdanas@maticasrpska.org.yu

    Rukopisi se ne vraaju

    YU ISSN 0354-9720

    Ministarstvo kulture Republike Srbijefinansijski je pomoglo tampawe ovog glasila Matice srpske

  • 5/24/2018 Jezik Danas

    3/52

    Predrag Piper

    O MEUREIMSKIM" JEZIKIM EKVIVALENTIMAI PARALELAMA

    Sve e ove stvari jote jednom doi, /kao to su bile i kako su prole" re-

    kao je u jednoj poznatoj pesmi Tin Ujevi(Vjeni prsten"). Iako se iz te pesme nebi moglo zakquiti da je Ujevi piuinavedene stihove imao na umu i pojavu koja

    je u naslovu ovog priloga nazvana meure-imskim" jezikim ekvivalentima i para-

    lelama, poreewe nekih pojava iz novijeistorije srpskog jezika sa srpskim jezikom

    danas pokazuje da i one mogu biti obuhva-ene tvrdwom iz citiranog distiha.

    Ko se sea televizijskih programa izvremena SFRJ, verovatno se sea i onih

    delova programa koji su se zvanino zvaliEPP, tj. ekonomsko-propagandni program, ilipopularnije reklame. Skraenica EPPpostepeno je nestala iz upotrebe, kao ipuni naziv pojma oznaenog tom skraeni-com. Danas se odgovarajui delovi televi-zijskog programa (sada mnogo uestaliji iraznovrsniji nego nekad) zovu marketing.

    Nije nita neobino to tokom vre-mena jedne rei i izrazi nestaju iz jezika,a druge se pojavquju, jer se i stvarnost me-

    wa, a jezik te promene odraava. Na pri-mer, kada su iz stvarnosti nestali knezo-

    vi, i re knez nestala je iz ivog jezika iprela u kategoriju koja je u leksikologiji

    poznata kao leksiki istorizmi. Dodue,neki istorizmi mogu da oive" ako po-novo postane deo ive stvarnosti ono tose tim reima oznaava. To je, na primer,sluaj sa ruskom rejuduma, koja je sada vr-

    lo esta u ruskom jeziku, ali je ponovoula i u druge jezike (ukoliko se ne pre-vodi), pa i u srpski jezik. Poto je takvihrei u savremenom ruskom jeziku mnogo, unekim novijim ruskim renicima one seoznaavaju i posebnim znakom, kako bi serazlikovale od mrtvih" istorizama.

    Navedeni primerEPP predstavqa skra-enicu koja se danas vrlo retko sree akonije i sasvim nestala. Ona se izgubila go-tovo neprimetno. Re koja ju je zamenila (ekonomski) marketing znai (skoro) isto,a glavni razlog za promenu moe se videti

    u tome to je sama zamena jednog izrazadrugim znak ukupnih promena u drutvu ito ta nova re zvui modernije, pri emunije beznaajno ni weno englesko poreklo,kao ni iwenica da danas mnoge institu-

    cije u Srbiji koje se bave ekonomskom pro-pagandom imaju u nazivu re marketing. Ve-

    1

    GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REI

    NOVI SAD 2003. Godina Broj 17

  • 5/24/2018 Jezik Danas

    4/52

    rovatno da je gubqewu izraza EPP dopri-neo i wegov trei deo (propaganda), kaore koja esto ima negativne politike ko-notacije.

    Ako malo ko osim marketinkih stru-waka moe ubedqivo da objasni razliku iz-meuekonomske propagandei ekonomskog mar-ketinga, osim to je novi izraz dopunski

    leksiki pokazateq novog vremena, odno-sno pokazateq distancirawa od prethod-nog vremena, ta razlika je uoqivija u ne-kim drugim primerima.

    Kakva je, na primer, razlika izmeuagit-propa i politikog marketinga? Odgovor jeprilino jasan, ako se ne ulazi u distink-cije koje mogu da daju politikolozi, tj. ako

    se ne ulazi u nauna tumaewa pojmovnogsadraja tih izraza kao termina. U oba slu-aja re je o politikoj propagandi, aliagitpropvie ne postoji, a politiki mar-keting je deo politike stvarnosti kraja20. i poetka 21. veka. Agitprop je, kao agi-tacija i propaganda, odnosno kao organi-zacija koja se pod tim nazivom bavi od-govarajuim aktivnostima, bio karakteri-stian za Sovjetski Savez i, mawe, za ze-mqe tzv. socijalistikog lagera (zbog ega

    je u Jugoslaviji, u srpskohrvatskom jeziku,

    taj izraz [naravno samo izraz!] posle 1948.godine prestao da se upotrebqava), dok jepolitiki marketing izraz koji je u osta-

    lom delu sveta potekao iz ekonomskog mar-ketinga, i sada je uobiajen irom plane-te. Najzad, agitprop je ak i u zemqi u ko-

    joj se najdue odrao imao, mawe ili vi-e, i negativne konotacije (osim u zva-ninoj upotrebi), dok se politiki marke-ting uglavnom smatra neim normalnim,ako ne i poeqnim, ak sa takvim poseb-nim oblicima kao to su odnosi s jav-

    nou" ili kako se esto takoe kae (sminimalnim izgovornim prilagoavawem)pablik rilejnz" odnosno skraeno piar.(Do raspada Sovjetskog Saveza u mnogim

    ulicama wegovih gradova mogle su se vide-ti velike firme" agitpropa sa belim slo-vima na jarko crvenoj podlozi, ali je te-ko bilo primetiti da neko tamo ulazi ili

    da neko otuda izlazi, a redova pred kance-larijama agitpropa nikada nije bilo.)

    Ostajui na tlu ekonomije, jo jednu po-tvrdu pojave o kojoj je re moemo videti u

    imenici tender, koja je skoro sasvim za-menila imenicu konkurs kada se govori o

    prodaji putem javnog oglaavawa, na kojese javqaju sa svojim ponudama zaintereso-vane strane, odnosno potencijalni kupci.

    Dodue, re konkurs jo se upotrebqava

    kada je re o nainu zapoqavawa, ali su-dei po ekspanzivnostitendera, moglo bise desiti da prijave kojima se trai zapo-slewe uskoro poiwu reima Javqam sena va tender za radno mesto". Fakti-ki, i tu je nova re pre svega simbol novo-ga vremena i eqe vlasti da i promenama

    u jeziku (razume se i poreklom novih rei)dopunski naglase raskid sa preawim po-litikim periodom.

    Takve promene nisu mimoile ni ko-le. Tako se npr. ake sekcije (a o kruo-

    cima i da se ne govori) sve vie povlaepred radionicama (izrazu kalkiranom pre-ma engl.workshop), o emu se ve dosta mo-e uti i na radiju. Razume se da se moerei da radionice nisu sasvim isto to isekcije. Tano je da tu nije re o sasvimidentinim sadrajima, ali je vrlo vero-vatno da ni znaewe imenice sekcija nebi ostalo zauvek isto i da se nisu pojavi-

    le radionice. Uzgred budi reeno, aci sujo u pretprolom" reimu zvanino po-stali uenici, ili zbog uticaja ruske kol-

    ske terminologije, ili zbog crkvenog po-rekla rei ak (od dijak), kada je naglae-no distancirawe od religije bilo poli-tiki korektno".

    Fakultet za menaxmentsvakako nije istoto i via upravna kola. Menaxment je

    jedan od centralnih pojmova u ekonomijisadaweg vremena, a upravne kole nasta-

    le su u drukijem drutvenom sistemu, ko-jeg vie nema. Pa ipak kqune rei u na-zivima tih dveju institucija u sutini suekvivalentne jer menaxmentizvorno znai

    upravqawe" ili rukovoewe". Nagli pro-dor nove rei, i mnogih woj slinih, oi-gledno nije u wenom znaewu koliko u we-noj simbolikoj funkciji: re je znak no-vog vremena. Uostalom istorija zna za vla-

    dare koji su svoju vladavinu pokuavali daovekovee promenama kalendara i nazivameseci, a u poreewu s takvim primerima

    jezike pojave o kojima je ovde re neupo-redivo su mawih razmera. Ipak, one za-sluuju pawu kao karakteristine mene usrpskom jeziku kraja 20. i poetka 21. veka.

    Po prirodi stvari, takvih promena jenajvie u politikoj leksici. U one koje

    2

  • 5/24/2018 Jezik Danas

    5/52

    su mawe upeatqive prirode verovatno spa-da prelazak nekadawih sizova u fondove,koji su zatim nestali kao poseban pojam

    jer su wihove funkcije neposredno preuze-

    la ministarstva, dok su fondovi ostalikao nazivi nevladinih ustanova koje fi-nansiraju razliite projekte i poduhvate.

    Slino tome, poetkom rata u Hrvat-skoj wihovi" su nazivani mupovci, a na-i" su jo neko vreme bili supovci, dabi nedugo potom i nai postali mupovci,to je bila samo jedna od mnogih promenana koje smo zatim morali da se naviknemo.

    Danas smo ve otili toliko napred" dau Srbiji policijski automobili nose nakrovu natpis na engleskom jezikupolice, za

    sluaj da neki stranac ne razume ta zna-i krupnim slovima latinicom napisanare sa obe strane automobila: policija. (UCrnoj Gori su i u tome ispredwaili jerwihova policija ve nekoliko godina no-si i crne uniforme amerike policije.)

    Donedavno je u srpskom jeziku postojaoizraz drutveni pravobranilac, koji je da-nas istorizam. Wegovo mesto zauzeo je om-

Recommended

View more >