jezik danas

5/24/2018 Jezik Danas

1/52

S A D R A J

Predrag PiperO meureimskim" jezikim ekvivalentimai paralelama . . . . . . . . . . . . . . 1

Dejan MiloradovO novoj zbirci zadataka iz srpskog jezika . . 5

Milan ipkaDvostruki standardi i viestruka znaewarei . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Dimitrije BuntiMuzealci" i stariteti" . . . . . . . . 12

Rajko BukviPowevena guma i kengurski sudovi kaonestvarni objektivi u Golfskom zalivu . . . 14

Tvrtko Pri*Predlozi Za Novi Pravopis (3): Pseudo NormaNesme Pobediti!* . . . . . . . . . . . . 17

Milan BakovqevZa korekciju jednog od vaeihinterpunkcijskih pravila . . . . . . . . . 25

Sawa eeqItalijanski alla srpski . . . . . . . . . 27

Jezike nedoumice . . . . . . . . . . . . . 29

Odluke Odbora za standardizaciju srpskog jezikabr. 2932 . . . . . . . . . . . . . . . 33

Zakquci Skuptine Udruewa za zatituirilice srpskog jezika irilica" . . . . . 45

Pisci o jeziku . . . . . . . . . . . . . . 47

NOVI SAD 2003. Godina Broj 17

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REI


2/52

U R E D N I T V O

Dr IVAN KLAJN (glavni i odgovorni urednik)Dr RADOJICA JOVIEVI

Dr MATO PIURICADr MILORAD RADOVANOVI (sekretar)

Mr MILOSAV TEIDr MILAN IPKA

Adresa Urednitva: 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1Telefon: 021/420-199, lok. 123

Izdava: Matica srpska

Cena: 80,00 dinara

Tehniki sekretarKaa Sunajko

KorektorMr Dejan Miloradov

Tehniki urednikVukica Tucakov

Korice

Oskar tefan

Kompjuterski slogMladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad

tampaIdeal", Novi Sad

Jezik danas na Internetu:www.maticasrpska.org.yu/jezikdanase-mail: [email protected]

Rukopisi se ne vraaju

YU ISSN 0354-9720

Ministarstvo kulture Republike Srbijefinansijski je pomoglo tampawe ovog glasila Matice srpske


3/52

Predrag Piper

O MEUREIMSKIM" JEZIKIM EKVIVALENTIMAI PARALELAMA

Sve e ove stvari jote jednom doi, /kao to su bile i kako su prole" re-

kao je u jednoj poznatoj pesmi Tin Ujevi(Vjeni prsten"). Iako se iz te pesme nebi moglo zakquiti da je Ujevi piuinavedene stihove imao na umu i pojavu koja

je u naslovu ovog priloga nazvana meure-imskim" jezikim ekvivalentima i para-

lelama, poreewe nekih pojava iz novijeistorije srpskog jezika sa srpskim jezikom

danas pokazuje da i one mogu biti obuhva-ene tvrdwom iz citiranog distiha.

Ko se sea televizijskih programa izvremena SFRJ, verovatno se sea i onih

delova programa koji su se zvanino zvaliEPP, tj. ekonomsko-propagandni program, ilipopularnije reklame. Skraenica EPPpostepeno je nestala iz upotrebe, kao ipuni naziv pojma oznaenog tom skraeni-com. Danas se odgovarajui delovi televi-zijskog programa (sada mnogo uestaliji iraznovrsniji nego nekad) zovu marketing.

Nije nita neobino to tokom vre-mena jedne rei i izrazi nestaju iz jezika,a druge se pojavquju, jer se i stvarnost me-

wa, a jezik te promene odraava. Na pri-mer, kada su iz stvarnosti nestali knezo-

vi, i re knez nestala je iz ivog jezika iprela u kategoriju koja je u leksikologiji

poznata kao leksiki istorizmi. Dodue,neki istorizmi mogu da oive" ako po-novo postane deo ive stvarnosti ono tose tim reima oznaava. To je, na primer,sluaj sa ruskom rejuduma, koja je sada vr-

lo esta u ruskom jeziku, ali je ponovoula i u druge jezike (ukoliko se ne pre-vodi), pa i u srpski jezik. Poto je takvihrei u savremenom ruskom jeziku mnogo, unekim novijim ruskim renicima one seoznaavaju i posebnim znakom, kako bi serazlikovale od mrtvih" istorizama.

Navedeni primerEPP predstavqa skra-enicu koja se danas vrlo retko sree akonije i sasvim nestala. Ona se izgubila go-tovo neprimetno. Re koja ju je zamenila (ekonomski) marketing znai (skoro) isto,a glavni razlog za promenu moe se videti

u tome to je sama zamena jednog izrazadrugim znak ukupnih promena u drutvu ito ta nova re zvui modernije, pri emunije beznaajno ni weno englesko poreklo,kao ni iwenica da danas mnoge institu-

cije u Srbiji koje se bave ekonomskom pro-pagandom imaju u nazivu re marketing. Ve-

1

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REI

NOVI SAD 2003. Godina Broj 17


4/52

rovatno da je gubqewu izraza EPP dopri-neo i wegov trei deo (propaganda), kaore koja esto ima negativne politike ko-notacije.

Ako malo ko osim marketinkih stru-waka moe ubedqivo da objasni razliku iz-meuekonomske propagandei ekonomskog mar-ketinga, osim to je novi izraz dopunski

leksiki pokazateq novog vremena, odno-sno pokazateq distancirawa od prethod-nog vremena, ta razlika je uoqivija u ne-kim drugim primerima.

Kakva je, na primer, razlika izmeuagit-propa i politikog marketinga? Odgovor jeprilino jasan, ako se ne ulazi u distink-cije koje mogu da daju politikolozi, tj. ako

se ne ulazi u nauna tumaewa pojmovnogsadraja tih izraza kao termina. U oba slu-aja re je o politikoj propagandi, aliagitpropvie ne postoji, a politiki mar-keting je deo politike stvarnosti kraja20. i poetka 21. veka. Agitprop je, kao agi-tacija i propaganda, odnosno kao organi-zacija koja se pod tim nazivom bavi od-govarajuim aktivnostima, bio karakteri-stian za Sovjetski Savez i, mawe, za ze-mqe tzv. socijalistikog lagera (zbog ega

je u Jugoslaviji, u srpskohrvatskom jeziku,

taj izraz [naravno samo izraz!] posle 1948.godine prestao da se upotrebqava), dok jepolitiki marketing izraz koji je u osta-

lom delu sveta potekao iz ekonomskog mar-ketinga, i sada je uobiajen irom plane-te. Najzad, agitprop je ak i u zemqi u ko-

joj se najdue odrao imao, mawe ili vi-e, i negativne konotacije (osim u zva-ninoj upotrebi), dok se politiki marke-ting uglavnom smatra neim normalnim,ako ne i poeqnim, ak sa takvim poseb-nim oblicima kao to su odnosi s jav-

nou" ili kako se esto takoe kae (sminimalnim izgovornim prilagoavawem)pablik rilejnz" odnosno skraeno piar.(Do raspada Sovjetskog Saveza u mnogim

ulicama wegovih gradova mogle su se vide-ti velike firme" agitpropa sa belim slo-vima na jarko crvenoj podlozi, ali je te-ko bilo primetiti da neko tamo ulazi ili

da neko otuda izlazi, a redova pred kance-larijama agitpropa nikada nije bilo.)

Ostajui na tlu ekonomije, jo jednu po-tvrdu pojave o kojoj je re moemo videti u

imenici tender, koja je skoro sasvim za-menila imenicu konkurs kada se govori o

prodaji putem javnog oglaavawa, na kojese javqaju sa svojim ponudama zaintereso-vane strane, odnosno potencijalni kupci.

Dodue, re konkurs jo se upotrebqava

kada je re o nainu zapoqavawa, ali su-dei po ekspanzivnostitendera, moglo bise desiti da prijave kojima se trai zapo-slewe uskoro poiwu reima Javqam sena va tender za radno mesto". Fakti-ki, i tu je nova re pre svega simbol novo-ga vremena i eqe vlasti da i promenama

u jeziku (razume se i poreklom novih rei)dopunski naglase raskid sa preawim po-litikim periodom.

Takve promene nisu mimoile ni ko-le. Tako se npr. ake sekcije (a o kruo-

cima i da se ne govori) sve vie povlaepred radionicama (izrazu kalkiranom pre-ma engl.workshop), o emu se ve dosta mo-e uti i na radiju. Razume se da se moerei da radionice nisu sasvim isto to isekcije. Tano je da tu nije re o sasvimidentinim sadrajima, ali je vrlo vero-vatno da ni znaewe imenice sekcija nebi ostalo zauvek isto i da se nisu pojavi-

le radionice. Uzgred budi reeno, aci sujo u pretprolom" reimu zvanino po-stali uenici, ili zbog uticaja ruske kol-

ske terminologije, ili zbog crkvenog po-rekla rei ak (od dijak), kada je naglae-no distancirawe od religije bilo poli-tiki korektno".

Fakultet za menaxmentsvakako nije istoto i via upravna kola. Menaxment je

jedan od centralnih pojmova u ekonomijisadaweg vremena, a upravne kole nasta-

le su u drukijem drutvenom sistemu, ko-jeg vie nema. Pa ipak kqune rei u na-zivima tih dveju institucija u sutini suekvivalentne jer menaxmentizvorno znai

upravqawe" ili rukovoewe". Nagli pro-dor nove rei, i mnogih woj slinih, oi-gledno nije u wenom znaewu koliko u we-noj simbolikoj funkciji: re je znak no-vog vremena. Uostalom istorija zna za vla-

dare koji su svoju vladavinu pokuavali daovekovee promenama kalendara i nazivameseci, a u poreewu s takvim primerima

jezike pojave o kojima je ovde re neupo-redivo su mawih razmera. Ipak, one za-sluuju pawu kao karakteristine mene usrpskom jeziku kraja 20. i poetka 21. veka.

Po prirodi stvari, takvih promena jenajvie u politikoj leksici. U one koje

2


5/52

su mawe upeatqive prirode verovatno spa-da prelazak nekadawih sizova u fondove,koji su zatim nestali kao poseban pojam

jer su wihove funkcije neposredno preuze-

la ministarstva, dok su fondovi ostalikao nazivi nevladinih ustanova koje fi-nansiraju razliite projekte i poduhvate.

Slino tome, poetkom rata u Hrvat-skoj wihovi" su nazivani mupovci, a na-i" su jo neko vreme bili supovci, dabi nedugo potom i nai postali mupovci,to je bila samo jedna od mnogih promenana koje smo zatim morali da se naviknemo.

Danas smo ve otili toliko napred" dau Srbiji policijski automobili nose nakrovu natpis na engleskom jezikupolice, za

sluaj da neki stranac ne razume ta zna-i krupnim slovima latinicom napisanare sa obe strane automobila: policija. (UCrnoj Gori su i u tome ispredwaili jerwihova policija ve nekoliko godina no-si i crne uniforme amerike policije.)

Donedavno je u srpskom jeziku postojaoizraz drutveni pravobranilac, koji je da-nas istorizam. Wegovo mesto zauzeo je om-budsman. Strune definicije tih pravni-kih profesija nisu, naravno, jednake, alise jezika znaewa po pravilu razlikuju

od strunih definicija i pojmova mawompreciznou i tendencijom ka pojednosta-vqewima kad god to ne ometa uspenu ko-munikaciju. Sa ombudsmanom nekome moe

da se ini da smo sliniji zemqama na ko-je pokuavamo da liimo.

Dakle, ako je neko mislio da su nekerei zauvek otile u tzv. ropotarnicu is-torije (kao to je i sama imenica ropo-tarnicaizgleda otila u ropotarnicu is-torije), moda je u mnogim sluajevima pre-naglio sa zakqukom. Rei ponekad vie

promene lik nego sutinu, prilagoavaju-i se promenama u drutvu, ili ih sliko-vito simbolizujui.

Verujui da smo napustili samoupravqa-we zajedno sa jednopartijskom Jugoslavijom,zatvaramo (?) krug uvoewem ministarstvaza lokalnusamoupravu.

Ostavili smo u prolosti nemakogibermena ili natoveka, i komuniste kaoqude posebnog kova, a ivimo u eposi ame-rikog supermena, koga su struwaci za we-gove odnose s javnou tako oblikovali da

nije samo plav, visok, jak i, naravno, Ame-rikanac, koji iz vazduha, neuhvatqiv, a po

potrebi i nevidqiv, deli pravdu po svetu,nego je vrlo popularan meu decom sveta, pai naom decom, kao veto nametnuti modelza identifikaciju ili za odmeravawe infe-

riornosti sopstvene nacionalne kulture (zaone koji su tome skloni).Poto smo pola veka sluali oodumi-

rawu drave(prema Marksu), sada nas dru-gi, mawe personalizovani svetski ideolo-zi ue da se nalazimo na kraju istorije(istorija odlazi u istoriju"?), i da sunacije i jezici ti koji treba da odumru; ito, ako moe, dobrovoqno prvo mawi imali, pa potom, moda, i veliki. tavi-e, sve ee se iznose i cifre o broju

jezik koji e prema neopozivom miqewu

nekih (obino se ne kae precizno i per-sonalno kojih) meritornih izvora iz ve-likih zemaqa, u bliskoj budunosti nesta-ti, to zvui vie kao bespogovorno na-reewe da treba nestati nego kao naunopredviawe. U tom kontekstu ne govori se

da li posle odumirawa jezika na red dola-zi odumirawe naroda, ali nije teko iz-vesti taan zakquak.

Vie ne moramo da sluamo i itamoo kontrarevolucionarnim snagama i nena-rodnom reimu, iji su se predstavnici

infiltrirali u vlast i guraju klipove utokove, ali sada esto itamo i sluamoo antireformskim snagama, koje pokuava-

ju da toak istorije vrate unazad (i daqetaj toak!), to im, naravno, nee uspeti".

Verujui da smo zauvek ostavili iza se-be izraz moralno-politika podobnost, ta-ko karakteristian za jedan period jedno-partijske Jugoslavije, suoili smo se savrlo aktuelnim izrazom politika korekt-nost (preuzetim iz politikog jezika ze-mqe najveeg svetskog izvoznika" de-

mokratije, naalost ne vrhunske nego popravilu treerazredne ili one kojoj je is-tekao rok upotrebe), to je u mnogim po-slovima poeqno imati i neprijatno ne-mati. (O nemoralnosti politikih pret-hodnika i protivnika u svim reimimatoliko se govori da se aneoska estitostgovornika mora podrazumevati.)

Neko bi mogao rei da rei i izrazikoji se ovde uporeuju ne znae isto, i biobi u pravu. Stara je mudrost da ne postoje

dve sasvim iste stvari. Ovde je re o poja-

vama koje su vrlo sline, praktino ekvi-valentne, ali se razliito imenuju, imaju

3


6/52

razliite konotacije, i pripadaju razli-itim, obino sukcesivnim istorijskim pe-riodima obeleenim razliitim ako ne isuprotstavqenim ideologijama.

Novine donose naslov Lustracija nijeistka(Politika 29. decembra 2002), a pro-fesor Pravnog fakulteta u Beogradu po-

drobno objawava da se reistka odnosina sve politike protivnike iz bivegreima, dok se lustracija odnosi samo naone koji su se ogreili o prava oveka(RB1 12. maja 2002. u 10.30), te da u lustra-ciji nema nikakvog revanizma. Moglo bise na strunom nivou diskutovati zatose staqinistike ili informbirovske ist-ke ne uklapaju u takvu definiciju termina

istka, ali u svakodnevnom jeziku lustra-cija se, tamo gde se institucionalizuje,moe doivqavati samo, ili pre svega, kaovrsta istke, ili (kod onih mawe sklonihfinesama) kao sinonim za istku ili zaprogon politikih protivnika, kojima sezabrawuje vrewe javnih funkcija. (Svakaslinost sa poratnim presudama u drugojJugoslaviji kada su mnogi intelektualci,ako nisu bili tzv. potena inteligencija,za neko vreme ostali bez graanskih pravamoe da izgleda sluajna.)

Ali dok se za optubu za etniko i-ewemoe otii i pred meunarodni sud(koji vie nije sud nego je tribunal!), lu-stracijaima za glavnu posledicu napredo-vawe u politikoj karijeri za jedne i po-

litiko izolovawe drugih. Razume se, ko-operativnost (to je lepi naziv za onoto se nekada runo zvalo kolaboracioni-zam, ili to je neka wegova modernija vr-sta, iji se naziv jo nije previe kom-promitovao) moe da uini lustraciju ma-we neprijatnom.

Metafora iewa ima interesantneoblike u jeziku i dobija stalno nove nai-ne upotrebe. Etnopsiholozi i ekolozi mo-gli bi se zamisliti da li to svedoi okultu istoe u savremenoj civilizacijiili je to, naprotiv, jeziki izraz svekoli-ke wene prqavosti. U svakom sluaju, po-red hemijskih i drugih sredstava za fizi-ko iewe, i odavno poznatih metaforaiewa u medicini (purgativi), lingvi-stici (purizmi, preieni tekst i sl.),religiji (istilite, lustrum, lustrifi-

kacija), etici (moralna istota), psiholo-giji (ispirawe mozga), politici (istke)

ili sportu (bek ista), mnogo je alo-snih potvrda dobilo i tzv. etniko i-ewe (kao da su wegove rtve prema ne-emu prqave, ali ta konotacija jo nijed-

nom borcu za prava oveka nije zasmetala).Sada eto religijski termin za iewegrenih dua lustrifikacija postaje ter-min ideologije i dnevne politike, kometreba obezbediti pravnu podrku. Sva jeprilika da se u grozdu metafore iewamogu pojaviti i nova zrna, prvo kao oka-zionalne, tj. ive metafore, a zatim mo-da i kao termini. Tako su sredinom maja2002. inostrani supervizori" pohvalilivlasti u Srbiji to su bankarski sistem

u Srbiji oistili" od nekoliko velikih

banaka (ija bi, uzgred, nelikvidnost bilamawa, ili je ne bi bilo, da su bila odmr-znuta sredstva tih banaka u zemqama su-pervizora").

Od izraza proleterski internacionali-zam veina qudi rastala se, kako izgleda,bez aqewa, ali je pitawe koliko je wihslutilo da e na mesto internacionalizmatako brzo doi globalizam, kao jedna od kqu-nih rei civilizacije kraja 20. i poetka21. veka, re koja nosi ne mawe ambicio-znu ideju planetarne sveobuhvatnosti pod

jednom ideologijom i vladom, a moda ijednom religijom i jednim jezikom, ali udrukijem ideolokom kquu od prethod-nog.

*

Zaustavqajui se na navedenim prime-rima, kao dovoqnoj ilustraciji za osnovnutezu ovog priloga, moemo iz wih kao za-

jedniku osobinu izvui sledee.Jezik prati promene u vanjezikoj stvar-

nosti ili ih nagovetava. Istorizmi pri-padaju prvoj grupi jezikih promena (oni-ma koje odraavaju ono to se ve pro-menilo izvan jezika). U okviru leksikihistorizama posebno mesto imaju oni kojisu zameweni drugim reima istog ili sli-nog znaewa, onda kada je jedan reim za-mewen drugim reimom (bez obzira na tokako se reimi zvali i predstavqali), ikada se eli izbrisati iz stvarnosti tovie onoga to bi podsealo na prethod-ni reim, a umesto toga uvesti to vi-

e rei koje bi novi reim predstavilekao drukiji, nov ili na vazalski, odn. na

4


7/52

partnerski" nain slian monim save-znicima (politikim, ekonomskim, vojnim,kulturnim i dr.). Tu je simbolika funk-cija rei jednako vana kao i wihova in-

formativna funkcija, ako ne i vanija.Takve jezike promene naroito su vid-qive posle krupnih politikih promena,kakve su, na primer, bile francuska iliruska revolucija, ali ne zavise samo odobjektivnog istorijskog znaaja promene ne-go i od drugih okolnosti, meu kojima je

jedna od vanijih politika ostrae-nost novih reima. Rei koje se uvode kao

nove po pravilu se predstavqaju tako daimaju naglaeno pozitivnu konotaciju, dokse onim reima istog ili slinog znae-wa koje se istiskuju u kategoriju istoriza-

ma obino daje negativna konotacija. Takosumeureimski" jeziki ekvivalenti ilipriblini ekvivalenti potvrda moguno-sti politike mimikrije znaewa rei pro-menom forme wihovog izraavawa, za tase moe nai dosta svedoanstava kada se

uporedi leksika i frazeologija susednihistorijskih epoha i odgovarajuih perioda

u razvoju jezika.

5

Dejan Miloradov

O NOVOJ ZBIRCI ZADATAKA IZ SRPSKOG JEZIKA

Poetkom februara iz tampe je iza-la Zbirka zadataka iz srpskog jezika zakvalifikacioni ispit za upis u sredwe

kole kolske 2003/2004. godine u izdawuMinistarstva prosvete i sporta Republi-ke Srbije. U odnosu na prethodne zbirke,iz ranijih godina, ova je potpuno nova jer

ju je radio drugi autorski tim, a i koncep-cija zadataka je unekoliko drugaija. Prednama je, dakle, zbirka koja svojim izgle-

dom, formom i sadrinom nagovetava po-etak najavqivanih reformi u kolstvu,odnosno, kako kae ministar prosvete isporta prof. dr Gao Kneevi u uvodu,predstavqa poetak procesa transforma-

cije kvalifikacionog u zavrni ispit"koji e se odrati 2007. godine.Ne ulazei u ocenu zbirke s aspekta

metodike nastave, kao ni sa stanovitanaina izrade testova, za ta nemam kom-petenciju, osvrnuo bih se ovde na pojedineprobleme koji se tiu struke, i to onog de-

la koji se odnosi na gramatiku, leksikolo-giju, poetke slovenske pismenosti i raz-voj srpskog jezika, kao i na pravopis i je-ziku kulturu. Ovim, naravno, ne bih e-

leo da umawim vrednost viemesenog po-

sla autorskog tima, kao ni napore organi-zatora i recenzenata.

Na prvi pogled primetno je nekolikopropusta. Na korici, na poleini, utimslovima istaknuto je sledee:

1. m bismo rdili2. v biste rdili3. oni bi rdili.

Ovde je verovatno bila namera da se ukaena to da se aorist pomonog glagola biti

u mnoini pie zajedno (bismo, biste), ane, kako aci (i ne samo oni) najeepiu: bi smo, bi ste. Ovim se, takoe, ue-nici podseaju da u 3. licu mnoine po-tencijala aorist, koji uestvuje u graewuovoga sloenog glagolskog oblika, ovde neglasi bie ve bi (oblik koji u razgovor-

nom jeziku utie na 1. i 2. lice mnoinepotencijala, pa se tako moe uti mi biradili, vi bi radili). Kao to se d pri-metiti, primeri su akcentovani, ime se

ujedno veba i deo iz fonetike. A da lisu svi akcentovani? U treem licu zame-nica oni nema akcenat, a svi dobro znamo

da ova zamenica ima kratkouzlazni akce-nat na prvom vokalu: ni. Poznajui pro-blematiku, neki bi uenik zakquio da jezamenicaoni proklitika, kao to je sluajs pomonim glagolom bi u datom primeru.

Kako bi se to onda proitalo? No verovat-no je tamparska greka u pitawu.


8/52

Daqim listawem zbirke uoavaju se iz-vesne neujednaenosti. Kod pojedinih tek-stova zadataka stoji Na liniji napii,a u veini sluajeva Na liniju napi-i (mesni akuzativ se preporuuje kada se

upotrebqava imperativ).1 Primetno je, ta-koe, i nepotovawe (ili nepoznavawe)srpskog pravopisa u primerima Boji (za-

datak br. 168), Sveti Sava (179 i 217), ni-zata / ni za ta (230v), zatim nerazli-kovawe pravopisnih pravila od gramati-ke norme (230a), upotreba zareza itd. Noto su sve greke koje su mogle nastati ubrzini posla i mogu se eventualno toleri-sati (zasad i za prvu novu zbirku) jer nina koji nain ne zadiru u sr samoga inaispita.

Ono na ta bih ukazao jeste problemdrugaije prirode koji ne sme ostati neza-paen, pogotovu to moe dovesti u pita-we kako sm plasman uenika na kvalifi-kacionom ispitu tako i strunost autorazadatka i recenzenata. Uenici mogu doi

u veliku zabunu uei pogrena reewa zapojedine zadatke ili crte koje se ne tiustandardnoga srpskog jezika.

Tako se, naime, u zadatku br. 57 od ue-nika trai da imenice koarka, uiteqi stric napie u instrumentalu jednine.

Tu ne bi bilo nieg udnog da se ne traijo ILI. A to ili odnosi se na instru-mental koji glasi koarkaom, uiteqom istricom! Dakle, u pitawu su, prema zbir-ci, dvojaki nastavci za instrumental jed-nine: -em/-om. ta ovde ne vaqa? Kod na-vedenih imenica imamo tzv. meke osnove.Nastavak -om mogu je kod jednoslonihili dvoslonih imenica s mekim osnova-ma, a kod kojih se u prethodnom slogu na-

lazi samoglasnik e, pa e tako, shodno za-konu disimilacije, biti uvek i jedino ke-jom, jeom, smeom, mesecom itd. Imenicauitequ instrumentalu ima iskquivo na-stavak -em iza sloga sa samoglasnikom ezato to je vieslona. Ako bismo ime-nici uiteq u savremenom jeziku i do-zvolili dvojstvo nastavaka, prema M. Ste-vanoviu,2 za ta danas svakako nemamoopravdawa,3 onda je to dvojstvo nedopusti-

vo kod imenica kao to su koarka istric u standardnom srpskom jeziku, kojise ui u kolama. Instrumental tipa ko-arkaom, uiteqom i stricom, kakav se

uenicima zavrnog razreda osnovnih ko-la nudi u zbirci kao drugo mogue ree-we, pripada, naime, osobini nekih srp-skih govora (npr. smederevsko-vrakih),i to kao jedini takav, gde dolazi do uop-tavawa jednog od nastavaka.

Daqe, u zadatku br. 70 pod date susledee reenice:

a) Uurbano je reavao zadatak.b) Uurbano prepisujui pogreio je.

Od uenika se zahteva da odredi kojoj vr-sti pripadaju podvuene rei. Svrha za-

datka jeste pravqewe razlike izmeu pri-loga i prideva, poto se u delu zadatkatrailo isto to. No ovde, kako vidimo,obe podvuene rei pripadaju prilozima,ali u reewu za b) pie pridev! Neko jeovde pogreio uurbano sastavqajui za-

datak. ta e biti na ispitu ako ueniknapie taan odgovor koji je prema ree-wu netaan?

U zadatku br. 158 trai se da se izdatog niza glagola podvue onaj koji mune pripada: ohrabriti, osmeliti, obodri-

ti, oplemeniti, okuraiti, osokoliti. Re-ewe je, naravno, oplemeniti, poto susve ostalo sinonimi. Daqe se, u okviruistog zadatka, zahteva da se odredi ta pre-ostale rei povezuje: da li leksika sino-nimija ili sinonimija glagolskih oblika.Tano je ovo prvo, svakako, iako u reewustoji drugo, bez obzira na to to ispodzadatka pie Zaokrui taan odgovor. Ako

uenik to i uini, pogreie!Koliko poznajemo poreklo stranih rei

u srpskom jeziku, najboqe ilustruje zadatak

br. 160. Ovde se, naime, od uenika traida iz navedenog niza tuica prepozna onukoja po poreklu ne pripada nizu. Tako podb) imamo: astal, xezva, alter, aluk, meg-dan. U reewu stoji alter, poto je togermanizam, vaqda zato to bi ostale tu-

ice trebalo izgleda da budu turci-zmi. Jedna od wih uopte nema veze s tur-cizmima, ve je direktno povezana sa srp-skim jezikom, iako je zapravo hungarizam:astal. Ova je re nastala srastawem ma-

arskog lana i nae reistol: asztal, oko

XIII veka, dok se nije izvrila promena luo na kraju sloga ili rei. Tako su je Ma-

6

1 Ovo je moglo biti izbegnuto drugaijom formulaci-jom teksta, za ta je boqe reewe imala stara zbirka.

2 M. Stevanovi, Savremeni srpskohrvatski jezik, ,Beograd 1991, 196.

3 Renik uz Pravopis srpskoga jezika, s. v. uiteq, No-vi Sad 2002.


9/52

ari posudili od nas i ponovo vratili uobliku astal, koji je kasnije postao bal-kanska crta. Ova pojava nije nepoznata na-

uci o jeziku.

Tekst zadatka br. 219 glasi: U reeni-cama je pogreno upotrebqen pade imen-ske rei. Podvuci takve rei i napiireenice ispravno." U primeru pod b), me-

utim, uopte se ne radi o pogreno upo-trebqenom padeu: U desetercu, kojeg aciupoznaju kroz narodnu epsku poeziju, pisanesu i neke umetnike pesme. Traeni oblik

je kojeg (akuzativ), pade koji jesteupotre-bqen pravilno. Ovde je, zapravo, u pitawupogreni oblik akuzativa odnosne zame-nice koja se, u ovom sluaju, odnosi na

imenicu koja ima kategoriju neivo, ijije akuzativ koji, a n e kojeg, karakteristi-an za kategoriju ivo.

U zadatku br. 231 trai se da se pra-vilno napiu sledee reenice:

a) Sluajno ga je pogodio sa loptom.b) Idem kod zubara.v) Zadovoqni smo sa svojim uspehom.

Reewa zadataka pod a) i v) ne treba ko-mentarisati, poto su greke oigledne.Zanimqivo je reewe koje se nudi za za-

datak b): Idem zubaru. Zato je ispravna

konstrukcija uz glagol kretawa s dativoma ne predloko-padena s predlogom kod+ genitiv uz glagol kretawa, zapitae se

uenik nad ovim zadatkom. Daqe e rei:Pa niko ne govori Idem zubaru!" I bie

u pravu. Ta konstrukcija 'svojstvenija' jetzv. zapadnoj varijanti, odnosno hrvatskom

jeziku i zapadnim srpskim govorima. A re-i da je reenica Idem kod zubara pogre-

na, blago je nepoznavawe gramatike, od-nosno znaewa genitiva, i nemawa dobrog

jezikog oseaja. Jedno od osnovnih znae-wa genitiva s predlogom kod jeste oznaa-

vawe mesta gde se zavrava kretawe. Iakosu se ovoj konstrukciji protivili mnogigramatiari i tvrdili da je upotreba pred-

loga kod s genitivom uz glagole kretawaprovincijalizam te neprimerena kwiev-nom jeziku, ve da bi ovde trebalo upotre-biti dativ bez predloga ili s predlogomk(a) odavno je javnosti poznato da jeovakva upotreba iroko rasprostrawena ka-ko u narodnim govorima tako i u jezikukwievnosti, pa i hrvatske.4 I M. Steva-novi o ovom problemu govori u svojoj gra-

matici, koja je posluila kao osnova zamnoge kolske uxbenike, te zakquuje dairina upotrebe ove predloko-padeneveze u toj funkciji nikako ne opravdavaosporavawe wene pravilnosti u kwiev-nom jeziku".5 A autori zbirke svrstali suovaj problem (koji to u stvari nije)6 u isturavan s nerazlikovawem socijativa od pra-vog instrumentala, u emu se esto nijena odmet pomenuti grei u razgovornom

jeziku.

Da rezimiramo. Greke ovakve prirodene smeju se pojaviti u zbirci zadataka zakvalifikacioni ispit, pa ni u bilo ka-kvoj zbirci. Zadaci se, kao i reewa, mo-raju zasnivati na jezikim iwenicama. Te-rati uenike da ue pogrena reewa ilinetane informacije ne prilii ozbiq-nosti ne samo polagawa prijemnog ispitanego ni obinog kolskog asa.*

7

4 O datoj predloko-padenoj konstrukciji v. raspra-vu B. Milanovia Upotreba predloga kod (s genitivom) uzglagole kretawa u Naem jeziku, kw. IX, sv. 710, Beograd1958/59, 227242.

5 M. Stevanovi, Savremeni srpskohrvatski jezik, ,Beograd 1991, 305.

6 Kako objasniti upotrebu ove predloko-padene kon-strukcije (ako je nepravilna) u primeru koji se daje uz za-datak br. 128/: Ja u, ako budem mogla, doi kod Maje da tevidim, gde se trai da se podvue predikat nezavisne ree-nice?

* U meuvremenu su u Prosvetnom pregleduizale is-pravke za pojedine zadatke iz zbirke. Ispravqena su ree-wa zadataka br. 70 i 158, dakle onih koji se razmatraju uovom radu, kao i neke tamparske greke.


10/52

Milan ipka

DVOSTRUKI STANDARDI I VIESTRUKA ZNAEWA REI

U naoj tampi, na radiju i televizi-ji, pa i u obinim razgovorima o politi-ci, esto se istie i ponavqa kako na pro-storima nekadawe Jugoslavije tzv. meu-narodna zajednica (ili Amerika, odnosnoamerika administracija, svejedno) prime-wuje dvostruke standarde, tj. kako ima raz-

liit, nejednak odnos prema ovdawim na-rodima i wihovim interesima. Umestodvo-struki standardi govori se i dupli stan-dardi, to mu doe na isto: ma kako se dr-

ali akteri meunacionalnih i drugih su-koba na ovim prostorima, nekima e, u skla-

du s politikim i geostratekim intere-sima meunarodnih deliteqa pravde, uvekbiti argarepa (iliti mrkva), a drugima tap. Tome se, naravno, ne treba udi-ti, jer su oduvek veliki krojili sudbinumalih prema svojim interesima, merilimaili standardima. Ali ovde nije re o to-me. Re je o samom izrazu dvostruki (ilidupli) standardi, o wegovom znaewu i pra-vilnosti, tj. statusu u savremenome srp-

skom standardnom jeziku.Ima, naime, lingvista koji smatraju da

nije dobro govoriti i pisati dvostrukistandardi, dupli standardi i sl., jer onodvostruki ili dupli, po wima, podrazume-va dva i s t a standarda, a u naem sluajunije tako, nego upravo obrnuto: radi se orazliitim, nejednakim standardima (me-

unarodne zajednice). Tako je i u popu-larnoj, inae izuzetno zanimqivoj, stru-no dobro voenoj i korisnoj obrazovnoj emi-

siji Televizije Republike Srpske pod na-slovom Govorimo srpski, emitovanoj 27. de-cembra 2002. godine po podne, a reprizi-ranoj sutradan u prepodnevnim satima, jed-no od postavqenih pitawa glasilo: Da li

je ispravno reidvostruki ilidupli stan-dardi?

Odmah je usledio i odluan odgovor daje tu posredi neprecizna ili ak pogre-na upotreba rijei dvostruk", pa je gle-

daocima objaweno da pridjevi dvostruki dupli ne znae neto razliito, nego

isto", kako pokazuju i navedeni primeri,meu kojima je i dvostruki konac i sl. Na

kraju je izveden zakquak da nije pravil-no govoriti i pisati dvostruki standardiili, jo gore, dupli standardi, te da tre-ba rei da meunarodna zajednica primje-wuje razliite, dvojake standarde". Jer, ka-ko god da kaemo, boqe je nego dvostrukiili dupli standardi".

Ovakav stav i preporuka za jeziku prak-su nisu usamqeni u savremenoj srbistikojnormativistici. To nije plod samo poje-

dinanog uverewa, u ovom sluaju voditeqa

emisije Govorimo srpski lingviste Milo-rada Telebaka. On je za to mogao nai i verovatno je naao oslonac u kwiziSlovo o jeziku / Jeziki pounik (kwiga dru-ga), izd. Partenon, Beograd 2002, koju sunapisala trojica naih uglednih lingvi-sta (Drago upi, Egon Fekete i BogdanTerzi). Tu je, u poglavqu Znaewa rei, nastr. 3839, objavqen lanak pod naslovom

DVOSTRUKI STANDARD = DVA ISTASTANDARDA, koji ve sam sobom kazuje

kakav je stav autora, potpisanog inicija-lima E. F., prema izrazu o kome je ovdere. U obrazloewu toga stava E. F. kae:Jedva da i treba dokazivati da dvostruk idupli nikako ne znae to to se wima uovakvim prilikama kazuje. Osnovno znae-we determinativa dvostruk i dupli jeste 'koji je udvostruen: koji se sastoji od dvastruka, dva sloja, dva elementa i sl.', stim to ono to je 'dvostruko' ne znai i nejednako, nesaglasno, suprotstavqeno ilipo emu drugaije, to se, uostalom, jasnovidi iz primera kao: 'dvostruki konac','dvostruka veza', 'dvostruka crta', 'dvostru-ka snaga', 'dvostruka cev', 'dvostruka brzi-na', 'dvostruko ubistvo', 'dvostruki poku-aj', 'dvostruka plata', 'dvostruki redovi'itd. Otuda se umesto dvostruk mogu kao si-nonimi upotrebiti pridevi: udvojen, udvo-struen, dvogub, dvojni (ne 'dvojak'), dvostran,dupli i sl." (str. 38).

Da li je ba tako? Imaju li uvek, u sva-koj vezi, odnosno u svakom izrazu, pridevi

dvostruk i dupli isto znaewe; drukijereeno, jesu li to j e d n o z n a n e (mo-

8


11/52

nosemine) rei, ili mogu imati, i imaju,vie razliitih znaewa?

Sam E. F. priznaje da se pridev dvo-struk u reim sluajevima moe, mada

samo potencijalno, razumeti tako kao daznai 'koji se izraava, ispoqava u dvaneistovetna vida, nejednaka pravca, na dvanaina i sl.', kao, na primer, u iskazimatipa: 'ovek dvostrukog karaktera, dvostru-ke prirode', 'dvostruka uloga' i sl., madani u wima teite semantike prideva ni-

je obeleavawe nejednakosti vedvojnosti,dvostrukosti onoga o emu je re, a eleme-nat nejednakosti moe eventualno prois-ticati iz pomisli da dve iste stvari nemoraju uvek biti i jednake" (ib.). Za pridev

dupli, u izrazu dupli standardi, ni takvaeventualnost ne dolazi u obzir; dupli pr-venstveno znai ono 'to je dvostruko,udvostrueno' (kao u: 'dupli zid', 'dupliprozori', 'dupla porcija', 'dupla slova' i

dr.), ali ne i ono 'to jerazliito' " (str.3839). Na kraju sledi i nedvosmislen za-kquak da sintagme dvostruki standard idupli standardpre znae dva ista nego dvarazliita standardapa je, samim tim, wi-hova upotreba u navedenom politikom kon-tekstu neopravdana. Otuda bi, kad je o po-

menutim standardima re, umesto 'meu-narodna zajednica primewujedvostruke (du-ple) standarde' ili sl. vaqalo rei da 'meunarodna zajednica primewuje razlii-te, nejednakeili dvojake, a ne dvostrukeili, to je jo gore, duple standarde' "(str. 39).

Primeri i objawewa u Reniku Srp-ske akademije nauka i umetnosti (RSANU)pokazuju da je semantiki sadraj obeju tihrei bogat i raznolik, te da se ne moesvoditi samo na jedno znaewe, makar ono

bilo i prvo, osnovno, odnosno najee.U kwizi IV toga renika, na str. 116, uzodrednicu dvostruk navedeno je vie zna-ewa:

1. a. koji se sastoji od dva struka, dveniti, linije i sl. ili od dva sloja, ojaanneim iste vrste ili slinim, udvojen, udvo-struen: dvostruki konopac, dvostruka ve-za, dvostruka crta, dvostruko platno, dvo-struko odelo itd. b. dva puta vei, dva pu-ta jai. Poslije tih propovijedi stala

je s dvostrukom marqivou dijeliti si-

romasima (Lesk. 3, 74) v. u kojemu se raz-likuju dva dela, sloen od dva elementa,

dvojan, dvodelni. Rimqani [su] pored va-roi u nizini drali i naseqa u vi-sini. Tako je nastao kombinovani tip

dvostrukog naseqa (Ded. J. 3, 76). g. dva pu-

ta izveden; koji se ispoqava u dva pravca,na dve strane; dvostran:dvostruko ubistvo,dvostruki pokuaj, dvostruka pretwa, dvo-struka opasnost, dvostruki pritisak itd.

d. koji postoji ili se izraava u dva vida,na dva naina; koji je od dve vrste, dvojak. Suvie [se] plae tekoa zbog dvo-struke azbuke (Triv. 2, 15). Lepe [su] slike

u ovim pesmama. Na wima se poznaje dvo-struka umetnika priroda Jakieva (Vu-

lov., Jak. . 1, predg. 77). Godine 1849 teimao je patrijar Rajai dvostruku poli-

tiku ulogu (Igw. J. Brqan 1885, 21)2. zast. v. dvolian (1)"Kao to se moe videti, od pet znae-

wa navedenih pod 1. ak tri (v, g. i poseb-no d) ne znae udvajawe istih elemenata,nego upravo razliitih, dvojakih.

I pridev dupli, prema RSANU (, 30),odbace li se dva zastarela i pokrajinskaznaewa pod 2. i 3, ima ista znaewa kaoi dvostruk (1), a posledwi tamo navedeniprimer kojim se to potvruje nesumwivopokazuje dadupli ne mora uvek znaiti dva-put isti": Listao je novine veoma pa-qivo u svemu pronalazi dupli smisao(Don. J. 3, 210)."

Renik Matice srpske (RMS) uz odred-nicudvostruk (, 636) takoe navodi vieznaewa, od kojih je ono tree, pod v, do-kaz da ta re moe znaiti: koji se spro-vodi na dva naina, u dva smera, dvojak, dvo-gub, dvovrstan", a to upravo odgovara izra-zu dvostruki standardi, jer se tu podrazu-mevaju standardi koji se primewuju (spro-

vode") na dva naina (dakle nejednaka),zbog ega sastavqai RMS, kako smo vide-li, re dvostruk objawavaju, pored osta-log, i reju dvojak, to praktino znaida su dvostruki standardi isto to i dvo-jaki standardi, znai r a z l i i t i . Toisto moe se rei i za sinonimnu re du-pli, koju RMS (, 207) oznaava kao pokra-

jinsku i upuuje na dvostruk. Uostalom, isam izraz dvostruki standardi ili duplistandardi sa znaewem koje stvarno ima:dvojaki standardi, nejednaki standardi i

sl. jer niko taj izraz drukije i ne shva-ta, pogotovo kad su u pitawu standardi me-

9


12/52

unarodne zajednice" moe se uzeti kaopotvrda toga znaewa.

I srodan pridev viestruk moe tako-e da znai, pored ostalog, koji se vri

na vie naina, raznovrstan" (RMS, , 392),kao to pokazuju tamo dati primeri: Is-pitivawe pawe moe biti viestruko.Psih. Uloga krvi je viestruka. N." Topotvruje i jedan sve primer iz novi-na. U listu Politika (3. februara 2003)objavqen je lanak Otkud viestruke cene,s podnaslovom: Pored nominalne, kwigovod-stvene i trine, akcije imaju i preovla-ujuu, indikativnu i repernu cenu, koji ja-sno pokazuje da se tu ne radi o vie putaponovqenim istim cenama, nego upravo o

vie r a z l i i t i h cena. U tom smi-slu govorimo i o viestrukim znaewimarei (polisemiji), koje svojstvo imaju ipridevi dvostruk i dupli. To treba stalnoimati na umu kad se sa semantikog stano-vita raspravqa o pravilnosti upotrebeove ili one rei, pa tako i rei o kojimaovde raspravqamo.

ta, dakle, na osnovu svega ovoga mo-emo zakquiti?

1. Izraz dvostruki standardi ne moese osuivati i odbacivati kao nepravi-

lan, jer za to ne postoje vaqani semanti-ki razlozi, a uz to i proirenost togaizraza u standardnojezikoj praksi (i kododabranih pisaca) potvruje wegovu stan-

dardnost, tj. pravilnost. S tim u vezi, ov-de treba ponovo podsetiti na lanak Iva-na Klajna O kriterijumima za semanti-ko normirawe rei (Na jezikXXXII, 34,Beograd 1998, 134147), koji nudi dobruosnovu za ocenu pravilnosti pojedinih re-i i izraza (sa semantikog stanovita),

pa tako i izraza koji je predmet naeg raz-matrawa. Klajn s pravom konstatuje da jeza lingviste stare kole bila karakte-ristina nespremnost da priznaju polise-miju kao normalnu osobinu rei. Na for-malistiki, 'profesorski' nain, oni suobino svakoj rei 'doputali' samo po

jedno znaewe, dok su novija znaewa i-gosana kao nepravilna" (str. 138). Zato onformulie etiri pravila kao neku vr-stu osnovnih smernica za normativnu se-mantiku" (str. 139). Ta pravila glase:

) znaewe rei se odreuje na osnovuupotrebe kod dobrih pisaca, a ne na osno-

vu etimologije, prvobitnog znaewa, nitiloginim zakquivawem;

) pod dobrim piscima podrazumevajuse oni koje leksikografi uzimaju za grau,

a rezultati wihovog rada izneti su u veli-kim jednojezikim renicima;) svaka re, u naelu, moe imati

vie (neke i mnogo vie) od jednog zna-ewa;

) u toku jezikog razvoja mogu se javi-ti nova znaewa, dok neka ranija izlaze iz

upotrebe (ostajui i daqe dostupna pisci-ma kao arhaizmi)" (ib.).

Ako u tom svetlu razmotrimo osporava-ne rei dvostruk i dupli u vezama dvostru-ki (ili dupli) standardi, videemo da se u

potpunosti uklapaju u data pravila za se-mantiko normirawe. Posebno je vano toto su one u tim vezama, i upravo u ta-kvom znaewu, overene u standardnojezi-koj praksi, a ona je, ta praksa (dakle, nebilo koja, nego upravo standardnojezikapraksa), vrhunski sudija u procenama tamoe, a ta ne moe ii u standardni je-zik kao normalno i pravilno znaewe re-i. Zato se kabinetske analize ne mogu uzi-mati kao iskquivi kriterijumi, pogoto-vo ne u sluajevima koje niko, osim nekih

lingvista, ne osea kao problem. Veze re-i (sintagme) dvostruki (ili dupli) stan-dardi svi, vaqda, upotrebqavaju i prihva-taju u znaewu: razliiti, dvojaki, meu-sobno suprotstavqeni standardi" i sl. Otu-

da se moe rei da taj (semantiki) pro-blem ne postoji u praksi, u ivotu, ve jenametnut spoqa, iz lingvistikih kabine-ta, kao rezultat formalnologikog pristu-pa jezikom normirawu. Takav je pristup,kako s pravom konstatuje Klajn u citira-nom radu, bio karakteristian za lingvi-

ste staroga kova, ali se, evo, u nekim je-zikim savetima provlai i do danaweg

dana, ak i u radovima dobrih poznavalacajezika, kakav je E. F., koji inae lingvi-stiki misli i pouava moderno.

2. Moglo bi se, eventualno, opet uz ve-like rezerve, preporuivati da se stranodupli (od lat. duplex, duplus, nem. doppelt)zameni naim dvostruk, pa da se upotre-bqava kao pravilno samo dvostruki stan-dardi, uz ostale sline izraze. Time, me-

utim, ne postiemo mnogo, jer nam opet

ostaje strano"standardtako da bismo mo-rali izmeniti celu sintagmu, npr. u dvo-

10


13/52

struka (ili dvojna) merila i sl. Takve za-mene ipak ne sugerie nijedan jeziki sa-vetnik na srpskoj strani (M. ipka: Jezikisavjetnik, 1975; M. S. Lalevi: Srpskohr-

vatski u mom xepu Naa kolebawa, 2,proireno izd., 1980; Stani-Morai: Jezi-ko-pravopisni savetnik, 1981; M. ipka: Knji-

evnojezika politika i jezika kultura / Jezikisavjetnik 2, 1987; IviKlajnPeikanBrbori: Jeziki prirunik RTB, 1991; u-piFeketeTerzi: Slovo o jeziku / Je-ziki pounik, 1996; I. Klajn: Renik jezi-kih nedoumica, 5. izd. 2000, kao i ranijaetiri; upiFeketeTerzi:Slovo o je-ziku / Jeziki pounik, kwiga druga, 2002),mada ovaj posledwi, kako smo videli na

poetku, odbacuje kao nepravilne izraze dvo-struki standardi i dupli standardi, aline osuuje eksplicitno samu re dupli. Na-suprot tome, hrvatski jezikoslovci, kojisu i inae u negovawu jezikog standardaskloni purizmu, a samim tim i otrijemodnosu prema upotrebi rei stranog pore-kla, daju, kao npr. Jezini savjetnik s grama-tikom,MH Zagreb, 1971 (na str. 70), ovakvupreporuku: dupli (lat.) bolje je rei: dvo-struk, dvojak." Pa ni od takvih interven-cija ne bismo imali previe koristi, jer

nam opet ostaju izvedenice:dupla, dupli-ka, duplikat, duplir, duplonka itd. (v. RMS,, 807), a u argonu jo i duplerica sredwa dvostruka strana u zabavnim li-stovima, s atraktivnom fotografijom, obi-no obnaene lepotice", ilidupqak o-

qica za kafu dvostruko vea od uobiaje-ne; dvolian ovek" (D. Andri: Dvosmernirenik srpskog argona, 1976, 42) te veibroj izvedenica od te rei u narodnim go-vorima, koje su popisane i mogu se nai u

RSANU. Pa ipak, uporite za takvu even-tualnu intervenciju moglo bi se nai uve navedenoj kvalifikaciji RMS, koji ture oznaava kao pokrajinsku, mada ona po-

krajinska, u stvari, nije, jer se upotrebqa-va na celom naem govornom prostoru.3. U jednom se, sasvim sigurno, moemo

svi sloiti, a to je: da se u svetskoj po-litici esto primewuju nejednaka merila(ili arini) u reavawu ratnih i drugihsukoba, ne samo na naim prostorima ne-go i drugde u svetu. Verovatno emo se slo-iti i u tome da takva merila, koja nisu uskladu s moralnim normama civilizova-nog drutva, ne treba preutno prihvata-ti; treba makar konstatovati da postoje i

oznaiti ih na pravi nain. Ali kako?Tu, kako smo videli, postoje razliita mi-qewa. Prema nekima, izraz dvostruki stan-dardi nije ispravan; jo mawe je prihva-tqivo dupli standardi. Iz cele ove ras-prave, meutim, proizlazi da se, u skladusa semantikim normama naeg standard-nog jezika, moe i tako rei i napisati.Moe se, dakle, rei i napisati da se upolitici tzv. meunarodne zajednice (tj.Sjediwenih Amerikih Drava, ili, kakobi rekao omski, multinacionalnog kapi-

tala) na podruju bive Jugoslavije, i dru-gde u svetu, primewuju razliiti standar-di, nejednaki standardi, dvojaki standar-di, dvostruki standardi; razliita merila,nejednaka merila, dvojaka merila, dvostrukamerila; razliiti arini, nejednaki ari-ni, dvojaki arini, dvostruki arini, pa,zato da ne, i dupli standardi, dupli ar-ini itd. Ma kako rekli, zna se ta toznai, a zna se vrlo dobro i o emu seradi.

11


14/52

Dimitrije Bunti

MUZEALCI" I STARITETI"ili

Obogaqivawe/obogaivawe jezika

Rei u naslovu nisu izmiqene ve pre-pisane iz visokotiranih dnevnih novi-na. A ta li znae obinim i ostalimsmrtnicima, teko je rei. Da li su tostruwaci koji muzu krave ili oni kojipevaju muzama serenade na meseini po po-vratku iz kafia u rane jutarwe sate? Da

li se novine tampaju i za qude koji nisuuili strane jezike niti imaju desetine

renika stranih rei u kui? Ako preli-stamo Renik Matice srpske u est tomo-va, nai emo da je muzealac" muzejskistruwak. Staritet" nigde neemo nai.

Ovo su dva primera obogaivawa re-nika srpskog jezika.Muzealac je usko stru-ni pojam iz kruga muzejske delatnosti. Onse jednog trenutka istrgao iz muzejskog mi-

qea i pojavio u dnevnom listu, ne slute-i u kakvu nedoumicu dovodi itaoce kojise malo razumeju u antikvitete i ekspona-te. Wegova sudbina nije izvesna: da li ese nametnuti i ui u iru upotrebu ili

e usahnuti. Nije redak sluaj da se stranerei upotrebqavaju pred onima kojima onenisu bliske: makulatura, konflagracija

Jasno je da je staritet" proizvod nekogmuzealca. Kum je okruen starim stvarimai skovao je tu re od star". Ako moeantiki" antikvitet", zato ne bimoglo i ovo na srpskom? A tu je i nov" iwegov novitet".

S obzirom na intenzivne kontakte na-

roda i jezika preko tampe, kwiga, radija,TV, biznisa, ratova, kontakt grupa, nijeudo to se na jezik davi u poplavi tu-

ica, naroito amerikanizama, preko mu-zike, filma, sporta. U kontaktu dva jezikaraaju se nove rei i izrazi. Strani ko-ren plus srpski afiks, ili obrnuto, dajuneto tree to se, ponekad, ne moe na-

i ni u jednom reniku.Srpski jezik lako prima strane rei,

brzo ih adaptira i uklapa u na jezikisistem, ali se znaewe rei esto prome-

ni. epurei se znawem stranih rei, je-dan raspevani novinar javqa se sa zele-

nih rivijera gorostasne planine Kopaoni-ka". A rivijera je morska obala Radio enas obradovati, u munim asovima jutar-weg buewa, veu iz jednog grada da je za-sedao tab za higijenizaciju grada", a iz

drugog da je poela prolena rehabilita-cija puteva". Izgleda da se radi o ie-wu smea i krpqewu rupa na putevima.Psiho- i sociolingvistika bi nam obja-

snile ta se dogaa u jeziku: neki stru-wak za smee ili rupe napravio je veliki

ukorieni elaborat sa zlatotiskom, da bizadivio svog efa i zatraio vei lini

dohodak za tako odgovoran i kreativan po-sao. A ef e proceniti, zahvaqujui svo-

joj pretis" diplomi dva razreda i ve-liki odmor da treba takvom ekspertuizai u susret. Nije to maji kaaq: emo-cionalizacija, operacionalizacija, kao de-ratizacija, ili geografizacija (novijeg da-tuma).

Skloni smo, takoe, da stranim reimadajemo znaewe koje nemaju u izvornom je-ziku proirivawem ili ekstenzijom se-mantikog poqa. Francusku re ministar"(iz latinskog jezika) usvojili smo u dobakada je francuski bio jedan od najznaaj-nijih diplomatskih jezika. Danas, u jeziku

jednog provincijskog novinara, optinskisekretar za drutvene delatnosti premeese u ministra kulture" koji je ef pro-svetarima, meu kojima ima doktora nauka

i magistara. A ministar" ima viu ko-lu sa visokom sredwom ocenom est nulanula, a novinar, moda, dvogodiwu u-varicu. Opet e psiho- i sociolingvisti-ka rei da je novinar degradirao fran-cuski leksem spustivi ga na optinskinivo, ali je zato podigao numeru lokalnompolitiaru. Dvoguba veza: novinar e bitipozvan na neki vaan sastanak, gde e, podtakom razno", dobiti da glocne jagweipikaq i da opet pie o ministru".

Boravei u stranim zemqama, nai su-

graani naili su na predmete i pojavekojih nije bilo u naoj kulturi i jezikoj

12


15/52

praksi. Neto od toga su prevodili kal-kirali, neto prenosili kao pozajmice,tuice. Laza Kosti spomiwe ponovice" reprize. Kao kalk ponovice" nisu uspele

da se uglave i odre u jeziku, ve su sereprize" ugnezdile i vie ih ne oseamokao strani element. Sa pozajmicom hepe-ning" dogaa se suprotno. Jedno vreme jeivela, zatim neto izbledela, i sada se,izgleda, radije koristi dogaawe", a to jeodgovarajui kalk.

Nije lako odgovoriti na pitawe kakouspostaviti pravilan odnos sa stranom re-i. Profesori Beli i Vitoevi bilisu quti neprijateqi stranih rei i zago-vornici wihovog istrebqewa kao korova.

Smatram da profesor Klajn gleda isprav-nije: strane rei treba uiti i znati, aliih upotrebqavati samo kada je to neophod-no. Svakako da se ne treba, radi istun-stva, vraati na zemqopis" i jestastve-nicu".

Da li svaka strana re mora da se upo-trebi i da li zaista izraava neto tomi ne moemo izraziti naom? U dnevnojtampi jedan novinar se razmee urba-nim filingom". Poto u engleskom imafilling" i feeling", kako onda razumeti ovu

pozajmicu bez pomoi nekog budueg re-nika stranih rei koji e se, moda, poja-viti za 10 do 20 godina? Da li je novinarzaboravio materwi jezik ili eli da za-

divi zemqake u domovini?itamo u dnevnoj tampi frontmen",

maomen", strongmen". Da li na mu-karina" moe sa wima da se nosi? Ne-ki nesrenik je umro od overdoze". Iz-gleda da pisac lanka nije uo da i kodnas neki qudi umiru od prevelike doze

droge. Da spomenemo jo neke: hotline" upo-

redo sa vrua linija"; saund" zvuk;kambek" povratak; fajlovi" do-sijei; ankurairati" (fr.) ohrabriti;bankster", masakrator", vandarmi"

Jezik nam se bogati kovanicama i ovevrste, u psihologiji, uosetiti" i uose-

ivawe" (prevod s nemakog), oposredo-vana karika" u vaspitawu i oposredova-nost" u pedagogiji.

Prema vidqiv, itqiv pojavili su se

definqiv, vaspitqiv, nesaoptqiv(-ptq-,milozvuna" grupa za izgovor). Oekujmoda uskoro negde proitamo, po ugledu naitqiv", isti oblik od glagola pisati"

u vezi s nekim romanom koji se lako pie,to e ga poistovetiti sa bobom. Oboga-

ivawu jezika doprinose i izmiqanti",diplomanti" i struwaci za kalkiraweiji su sledei proizvodi: ujua deca"(TV Beograd), jurei potok" (zen prie).

Nepoznata strana re esto dobija nekonovo znaewe promaaj na semantikom

planu: novinar intervenisao glumicu",bolesnik konstatovao lekara", u zgradiima interpol, ali ne znam koji sprat", uIstambulu smo videli amanet gde su se ku-pali turski sultani", poseujem sve ob-

dukcije slika i kupujem najskupqe"Ponekad se kontaminacijom dve strane

rei rodi neka trea hibrid ili fan-tom koja neto znai samo onome koji je

upotrebqava. Imam dobru kamforu za tur-iju" (kamfor + amfora); ive u armo-nijumu" (harmonijum + harmonija) gde sustradala dva h; sanitetika" (sanitet + sin-tetika). U ovim primerima imamo divanspoj suprotnih polova, kavaqer i dama ru-ku pod ruku, to i nije tako esto na ovom

divqem i krevitom Balkanu. Idiliniharmonijum".

ta li emo doekati u naem jeziku ubudunosti? Da li emo morati da kolu-

jemo prevodioce da bi nam prevodili taje neko hteo da kae? Ako prisvojimo tomore engleskih rei sadawim tempom, gde

li emo stii? Moda je beskorisno pra-viti barijere kao to rade Francuzi. Uve-dimo u tampu i TV vie obrazovanihlektora, one koji znaju srpski jezik i kojie, nadajmo se, pomoi da se stawe popra-vi i stampedo tuica obuzda.

13


16/52

Rajko Bukvi

POWEVENA GUMA I KENGURSKI SUDOVIKAO NESTVARNI OBJEKTIVI U GOLFSKOM ZALIVU

(Noam omski to sigurno nije zasluio)

Noam omski je ve odavno izborio me-sto jedne od najznaajnijih intelektualnihfigura proteklog veka. Roen je 1928. go-

dine u porodici jevrejskih izbeglica izRusije. Svetsku reputaciju i slavu najpre

je zasluio u svetu lingvistike, gde je kaovrlo mlad (1955) postao predava na pre-stinom Masausetskom institutu za teh-

nologiju. Wegovi najznaajniji radovi izove oblasti (Sintaksike strukturei Kar-tezijanska lingvistika) prevedeni su i nasrpski jezik.

omski je tip intelektualca koji je po-znat kao (kako se to, moda ne ba potpu-no adekvatno, kae) angaovani intelek-tualac. Veoma rano je bio zaraen" slo-bodarskim idejama, koje su u punom smislurei obeleile ceo wegov dug i plodanivot. Poev od najranijeg detiwstva i in-teresovawa za sudbinu anarhista iz Barse-

lone tokom panskog graanskog rata, pre-ko interesovawa i angaovawa oko sudbi-ne Palestinaca u palestinsko-jevrejskom su-kobu, angaovawa protiv rata u Vijetna-mu, i mnogih drugih traginih dogaaja iz

druge polovine i s kraja HH veka, koji ni-su izmicali wegovoj pawi i wegovom an-gaovawu, bez obzira na cenu koju je za toplaao,1 omski se uvek pokazivao i isti-cao kao nepokolebivi borac za slobodu i

demokratiju, zadravajui stalno distancui prema komunistima i ortodoksnim mark-sistima, kao i prema predstavnicima sa-vremene demokratije razvijenih zemaqa, is-tiui znaajne slobode do kojih se u tim

demokratskim zemqama dolo, ali i raz-otkrivajui u svojim delima sve mane inesavrenosti, kao i mehanizme kojima sei ta demokratija i posebno retorika o de-mokratiji koriste da bi se prikrili tla-

ewe i manipulisawe narodima ne samoirom sveta, a pre svega u zemqama tzv.treeg sveta, ve i u samim zemqama te itakve demokratije.

Tokom posledwih decenija HH veka om-ski je objavio preko 30 kwiga u kojima se

upravo predstavqa kao briqantan anali-tiar i kritiar tzv. novog svetskog po-

retka i razvijenih zapadnih drutava, uprvom redu SAD, i wihovih demokratija.Jedan broj ovih radova preveden je i obja-vqen i na srpskom jeziku,2 pri tome nekii u ponovqenim izdawima. Kao to se vi-

di iz pregleda datog u prethodnoj fusnoti,ovi radovi su kod nas objavqeni u vrlokratkom periodu, a takoe moe se zapazi-ti da je sve krai rok koji protie izmeupojave nekog od wegovih radova u origi-nalu i u naem prevodu. Sve to svedoio stalnom poveavawu interesovawa naepublike za omskog i wegovo delo, to ni

u kom sluaju ne moe da udi s obziromna wegovu sve veu slavu i reputaciju usvetskim razmerama. U tom smislu i svevea aurnost naih izdavaa kada je ovajautor u pitawu, pored komercijalnog mo-menta koji je prevashodno vaan za sameizdavae, svakako zasluuje pohvalu, a tre-ba se nadati da e uporedo s objavqivawemwegovih novih radova biti interesovawa(naravno, i drugih potrebnih uslova) i za

objavqivawe wegovih drugih, sada ve kla-sinih, dela iz ovog perioda (nazovimo ga,

14

1 Angaovawe u izraelsko-arapskom sukobu i posebnozalagawe za emancipaciju Palestinaca rezultiralo je zaomskog gubqewem gostoprimstva u jevrejskim domovima uAmerici, a prilikom jednog mara u Vaington, tokomprotesta protiv rata u Vijetnamu, omski je bio uhapendok je jedna od wegovih kwiga unitena.

2 Godina 501: konkvista se nastavlja, Svetovi, Novi Sad,1998. (Year 501: The Conquest Continues, Verso, South End,1993); ta to (u stvari) hoe Amerika, igoja tampa,Beograd, 1999. (What Uncle Sam Really Wants, Odonian Press,Berkeley CA, 19861992); Profit iznad qudi: neoliberali-zam i globalni poredak, Svetovi, Novi Sad, 1999. (Profitover People: Neoliberalism and Global Order, Seven StoriesPress, New YorkTorontoLondon, 1998); Nune iluzije:kontrola uma u demokratskim drutvima, Svetovi, NoviSad, 2000. (Necessary Illusions: Thought Control in Democra-tic Societies, South End, 1989); Novi militaristiki humanizam:lekcije sa Kosova, Plato, Beograd, 2000. (The New MilitaryHumanism: Lessons from Kosovo

, Pluto Press, London, 1999);11. septembar, Dragani, Beograd, 2002. (911, Seven StoriesPress, New York, 2001).


17/52

uslovno, politiko-analitikim periodomNoama omskog).

Ali, kako to obino biva, ni ovde nijemoglo proi bez ponekog ali", koje ovu,

gotovo idilinu, sliku u mawoj ili veojmeri ne bi pokvarilo. Jedno takvo ali"odnosi se na kwigu Nune iluzije, gde nasamom kraju kwige3 nalazimo Napomenu pre-vodioca i izdavaa: Kwiga Noama om-skog se donosi u celini, osim to je deoposveen Kostariki, iz Dodatka, izosta-vqen zbog obima kwige."(!) Zar je ovakoneto mogue, s pravom i negodovawem mo-e se upitati svaki italac kada do te na-pomene stigne i kad shvati da mu je uskra-

eno zadovoqstvo da kwigu proita do we-

nog stvarnog kraja. Zar su autori gorwenapomene (prevodilac i izdava) mislilida e se tom i takvom napomenom na krajukwige oprati" i osloboditi krivice tosuprevarili kupce kwige, budui da se preove napomene nigde, niti na korici, ni-ti na naslovnoj strani, odnosno bilo gde

drugde, ne spomiwe da kwiga nije prevede-na i objavqena u celini?!

Drugo od pomenutih ali" odnosi se nakwigu Godina 501. i bie predmet malo ve-

e pawe u nastavku teksta. U toj se kwi-

zi, naime, nalaze takve besmislice, takvinakaradni i nesmisleni izrazi i konstruk-cije da se italac ponekad i nehotice upi-ta na kojem jeziku je ova kwiga objavqe-na, odnosno da se onome ko kwigu proita

ubudue zaista teko moe objasniti danije tano da od itawa boli glava" i datakve aktivnosti (itawe) treba izbegava-ti. O emu je ovde re moda moe dobro

da ilustruje nekoliko eklatantnih i, popravilu, u kwizi vie puta ponovqenihprimera izvuenih u (besmisleni) naslov

ovog rada.Pri tome, posebno naglaavam, ne ra-

di se o onome to obino zovemo tam-parske greke, koje mawe-vie u svakoj kwi-zi sreemo, pa ak i ako su te tampar-ske greke" rezultat oite nemarnosti, ilinekog drugog (uslovno) ne toliko znaajnograzloga, ili prosto reeno neobjawive.

A kao takve bi se mogle okarakterisati, re-cimo, pogrena numeracija odeqaka u Gla-vi 5 (videti str. 156. i 162), ili pogre-

na numeracija fusnota (na vie mesta),ili nepravilna upotreba zareza, ili dru-gih znakova interpunkcije, pa ak i kadato dovodi do promene smisla reenice, itd.

itd. Ne, ovde su u pitawu mnogo drasti-niji primeri, primeri ija funkcija" ni-je da prosto nerviraju neto pedantnijeitaoce, kakav je oigledno i autor ovogosvrta. Propusti (da ih tako nazovemo) okojima je re predstavqaju najkrae i naj-

jednostavnije reeno odraz bezobrazluka svihonih koji su odgovorni za objavqivawe ovekwige,4 bezobrazluka i potpune neodgovor-nosti prema itaocima, prema poslu kojimse bave, prema svom materwem jeziku, a na-ravno i prema autoru same kwige koja je

pred nama.Naravno, nije potrebno u tom smislu

posebno isticati da odgovornost za sve oemu je ovde re ni u najmawoj meri nepripada samom Noamu omskom i izdavauwegove kwige u originalu, bez obzira nato to se i u originalu moe pronai po-neki propust u ovom, tehnikom smislu.5

Jer, zato bi npr. Noam omski bio odgo-voran za sukob Severa i Zapada (str. 5),ako je u wegovom originalu napisano theNorth-South conflict, zato bi on bio odgo-

voran za pretvarawe biotehnikih (biotechindustries) u birotehnike industrije (str.271), ili za neverovatno pretvarawe uvoza(A third of the country's food must be im-ported") u izvoz (Treina hrane mora dase izvozi", str. 107), ili to se 500 godi-na konkviste pretvara u 500. godinu kon-kviste (str. 326: Teko je nai u 500-ojgodini kokviste primer takve prqavti-ne" umesto Teko je nai u 500 godinakonkviste primer takve prqavtine"),itd., da navedemo za poetak samo nekoli-

ko bezazlenijih" primera.Naalost, u kwizi ima mnogo jo dra-

stinijih primera, u odnosu na koje bi na-vedeni jo mogli i da prou". Jer, ta

15

3 Str. 394, napomena. Masnim slovima su istaknuteodgovarajue rei u samoj kwizi.

4 Imam u vidu prevodioca kwige (Emilija Kiehl), lek-tora i korektora (Aleksandar Pivar), recenzente (Zoran Man-di, Jovan Zivlak) i naravno samog izdavaa, odnosno wego-vog glavnog urednika (Jovan Zivlak). Redosled kojim su oveosobe navedene ne odraava (po mom miqewu) i stepenwihove odgovornosti pre bi moglo da bude da je taj ste-pen obrnut u odnosu na gorwi redosled.

5 Tako se i u originalu, a i u prevodu, nalazi po-grena numeracija odeqaka u Glavi 10. Originalom uovom osvrtu nazivam elektronsko izdawe Year 501 do kogasam doao preko Interneta na zvaninom sajtu (adresahttp://www.zmag.org/chomsky/index.cfm).


18/52

rei o protestu protiv vojnog upravqawa(strike against the army leadership), koji sepretvara u trajk protiv vojnih lidera"(str. 154), ili o kangaroo courts koji su ina srpskom jeziku ostali kengurski sudo-vi" (str. 163), iako je svakome (pa i onomeko ne poznaje dovoqno engleski jezik, kaoto je sluaj s autorom ovog osvrta) jasno

da to moraju biti nekakvi preki ili ratnisudovi. Neke od ovakvih stvari se provla-e praktino kroz celu kwigu, kao to jesluaj sa objektivima" (str. 40, 43, 252, danavedemo samo nekoliko primera, pri e-mu se jednom radi o konkretnim objektivi-ma tangible objective, drugi put o neja-snim i nestvarnim objektivima vagueand unreal objective, trei put o drutve-nim objektivima, itd.), iako je zaudo nanekoliko mesta odgovarajui engleski ter-min objective ispravno preveden kao ciq(str. 63. i 66, npr.). Na slian nain i(radniki) sindikat (Trade union) postao

je Trejd junion (str. 341, odnosno trejdjuni-on, pa i trejd junion, sve na istoj strani!).Jo drastiniji od navedenih je primer save odavno uvenim Golfskim zalivom, ko-

ji se dosledno provlai celom kwigom, do-due u dva oblika: kada se u originalu na-lazi Gulf War, onda je u srpskom izdawuGolfski rat, a kada je re samo o zalivu(Gulf), onda on odnekuda volebno posta-

je Golfski zaliv! Odreene varijacije su,naravno, mogue i ovde, pa takoduring Gulfslaughter 1991 postaje u vreme golfskih

ubijawa 1991" (str. 30), ali je Gulf u svimvarijantama konsekventno ostalo golf",kao to se moglo i oekivati.

Od ostalih, mnogobrojnih propusta imawkavosti, spomenimo jo samo jedan iz-razitiji primer. Na str. 247. pie: We-govih etrnaest taaka ne pozivaju na sa-

moopredeqewe i nacionalnu nezavisnost,ve one dre da, kada je u pitawu suvere-nitet, 'interesi datog naroda moraju ima-ti jednaku teinu sa pravinim zahtevimavlade ija titula treba da se odredi', ko-

lonijalna vlast." ta je ovde reeno, inaroito kakva je funkcija izraza na kraju kolonijalna vlast zaista, neka razumeko moe! Naravno, praktino ni u jednomod ovih primera ne radi se o mawe ilivie loem prevodu (iako je i on svakako

u pitawu), ve o elementarnim nedostaci-

ma i nakaradnostima u konstruisawu ree-nica na srpskom jeziku, a koji moraju za-

smetati bilo kom itaocu, koga uopte ine mora interesovati da li je u pitawuoriginalno ili prevedeno delo. Bilo komitaocu da, ali lektoru, recenzentima i

uredniku ove kwige oigledno ne!U istom smislu (dakle, ne kao problem

prevoewa, odnosno prevodioca) moraju bi-ti tretirani i nazivi novina, asopisa isl., koji su, po pravilu, davani u tran-skribovanom obliku, ali u transkripcijikoja najblae reeno deluje pomalo udno.Tako, recimo, u kwizi sreemo sledee:Nejn (str. 327, 344), Kembridska ekonom-ska istorija Evrope (str. 10),6 Fajnensl tajms(str. 79, 80, 81), ali i Fajnenl tajms (str.99, 101, 260, 314), Krin sajns monitor (str.109).

Ovakvo transkribovawe engleskih nazi-va (odnosno izraza uopte) jo jedan je od

dokaza nemara prema sopstvenom jeziku, ioigledno ne odnosi se samo na problemes prevoewem, a verovatno je i problemmalo irih razmera nego to je samo iz-

davawe jedne kwige.Iako su mnogi od prethodno navedenih

primera (pre svega neizbeni Golf, odno-sno Golfski zaliv i Golfski rat) ve vi-e puta u pojedinim komentarima i osvr-tima bili predmet pawe, impresivno jekada se svi oni pronau na jednom mestu,kao to je ovde sluaj.

Autor ovog osvrta, ipak, smatra da daqeiscrpno nabrajawe i svih ostalih slinihprimera ne bi imalo puno rezona. Umestotoga on ostavqa sebi pravo da odredi ta

je ono to predstavqa vrhunac u ovom ni-podatavawu italaca i wihovog zdravograzuma. A za tu laskavu titulu" on kandi-

duje sledei odlomak sa str. 268. i 269. iz-dawa na srpskom jeziku: Uz milione do-lara kredita iz SAD,

SHADA je preuzela

gajewe agave i gume koje su u to vreme bilepotrebne za ratne svrhe. () Posle eti-ri godine proizvodwe, ovaj projekat je po-weo smenih pet tona gume." Budui dataj odeqak u originalu glasi With millionsof dollars of US government credits, SHADAundertook to raise sisal and rubber, neededat the time for war purposes. () After fouryears of production, the project harvested alaughable five tons of rubber", vidimo da je

16

6 Na Kembrika, odnosno Kembriki, kao ispravanoblik od Kembrix, upuuje se npr. u Klajnovom Reniku je-zikih nedoumica.


19/52

ovde na malom prostoru zaista sve zbrkano i sisal i agava, i guma i kauuk, i gaje-we a ne proizvodwa gume, i, najzad, proje-kat koji awe ni mawe ni vie nego (a to

je zaista vrhunac)gumu! Prosto da se ovekupita da li uopte i moe vie?Kao nepopravqivi optimist ja u, ipak,

pouriti da dam odgovor na upravo posta-vqeno pitawe moe, ja zaista verujem damoe vie, i verujem da kandidata za toima puno7 kao to verujem i da emo usko-ro na stranicama naeg asopisa biti uprilici da se u to, ne jednom, uverimo.

Na samom kraju ovog osvrta potrebno jejo jednom istai ono to je izvueno u

podnaslov ovog teksta Noam omski tosigurno nije zasluio, i istai nadu da eneka eventualna ponovqena izdawa ove kwi-ge, ali i drugih, objavqenih, kao i novih

ili do sada jo neobjavqenih, kwiga Noa-ma omskog na srpskom jeziku, ili pak ne-ko kritiko izdawe wegovih dela koje eeventualno uslediti u budunosti, biti pri-reeni znatno ozbiqnije, paqivije i nakraju krajeva profesionalnije. Jer, ovo to

je bilo predmet osvrta u ovom tekstu pred-stavqa pravu antipropagandu, antipropa-gandu i ove kwige, ali i kwig uopte,kao i izdavaa, a na kraju krajeva i samogizdavatva.

Tvrtko Pri

*Predlozi Za Novi Pravopis (3): Pseudo Norma Nesme Pobediti!*

1. UVODNE NAPOMENE. *Predhodnadva dela Predloga Za Novi Pravopis" ba-

vila su se transkripcijom vlastitih ime-na iz Engleskog jezika i standardizovanimpisawem anglicizama. U 3-em i u jednoposledwem nastavku govori e se o nekimpojavama u naoj najnovijoj svakodnevnoj

praksi, koje su se ne sputano razmahale uproteklih 10-tak godina u oblasti pisawa.

Naime, po sredi je nastanak pseudo nor-me. Za wenim uzorcima netreba inteziv-nije tragati dovoqno je samo paqivijeitati novine i gledati televiziju, s' ob-zirom na to da je najae izraena upravo umediskoj upotrebi jezika.*

Malo koga pravopisna reewa" u gor-wem odeqku i naslovu nisu zaudila ako ne i razbesnela. I to s punim pravom!Naravno, ciq tog odeqka i pripadajuegmu naslova nije bio da zaudi ili razbe-sni ve da parodijom to upadqivije skre-ne pawu na samo neke od brojnih prime-ra na koje svakodnevno moemo naii u

javnoj upotrebi naeg jezika. Kao to semoe zakquiti, ti primeri nisu u skladus pravopisnom normom srpskog jezika, ne-go slede ono to e se u ovom prilogu na-zivati 'pseudonorma' i, to je naroitovano i zabriwavajue, uopte nemaju pa-rodijski karakter naprotiv, svi se onisasvim ozbiqno, redovno i sve vie i vi-e upotrebqavaju. Ilustracije i poreewa

radi, evo sada istog tog odeqka i naslovajo jednom, ali ovog puta napisanih u skla-

17

7 Jedan od takvih kandidata svakako je upravo jo jed-na od kwiga Noama omskog koje su ovde pomenute, naimeNune iluzije. Iz te kwige, tako, moemo saznati npr. daje Lindzi Gruson najpre izveta enskog pola (Poslemesec dana, New York Times objavquje udarni lanak Lind-zi Gruson U prolosti je, primeuje Grusonova Gruso-nova pie ", str. 328), da bismo nakon svega nekolikostrana o istom izvetau itali kao o mukarcu (Sedni-

cu OAS je za New York Times pratio Lindzi Gruson. Onblago upozorava Wegov jedini komentar on navodi ",str. 332). Ili, da je sasvim 'primereno' da se Kongres'okrene za 160 stepeni' ", to je doista veoma original-na stilska figura, koju do sada jo nisam video (u origi-nalu, kao to se i moe oekivati, ne govori se ni o ka-kvim stepenima It is 'fine' for Congress 'to take a good ro-undhouse swing' " pa je oito da je stilska figura kojaje navedena na" proizvod, a ne proizvod Noama om-skog. Ili da rejakcionizam Radnike partije predstavqa" (str. 159), odnosno da se 'mirovni proces' mogao na-staviti ranijim kursem strategije rejakcionizma" (str. 160),gde bi rejakcionizam trebalo da predstavqa nau re zaenglesko rejectionism (oito, odbacivawe, prema rejekcija odbacivawe, odbijawe, neprimawe, to navodi i Vujakli-ja, a odakle bi izvedeni oblik mogao da bude vaqda samo

rejekcionizam). Ipak, ovu kwigu i ono to se jo u woj

moe proitati i saznati ostaviemo za razmatrawe za ne-ku drugu priliku.


20/52

du sa stvarnom, propisanom normom; stoganema daqe potrebe da budu ograeni zve-

zdicama kao neprihvatqivi. Idemo, dakle,ponovo:

Predlozi za novi Pravopis (3): pseudonorma ne sme pobediti!

Prethodna dva dela Predloga za noviPravopis" bavila su se transkripcijom vla-stitih imena iz engleskog jezika i stan-

dardizovanim pisawem anglicizama. U tre-em i ujedno posledwem nastavku govori-e se o nekim pojavama u naoj najnovijojsvakodnevnoj praksi, koje su se nesputanorazmahale u proteklih desetak godina u obla-sti pisawa. Naime, posredi je nastanakpseudonorme. Za wenim uzorcima ne treba

intenzivnije tragati dovoqno je samopaqivije itati novine i gledati tele-viziju, s obzirom na to da je najjae izra-ena upravo u medijskoj upotrebi jezika.

2. TA JE TO PSEUDONORMA. Zae-ta i razvijena u okriqu prakse koja se mo-e nazvati nemarni funkcionalni stil"(navodnicima se eli ukazati na naopaku,iako skrivenu, prirodu ovog jezikog anti-varijeteta), pseudonorma je posledica po-naawa i odnosa prema jeziku po kome se

jezik shvata kao puka komunikaciona alat-ka, ija se jedina funkcija sastoji u kakvom--takvom prenoewu poruke, dok se odabirui nainu upotrebe jezikih sredstava po-klawa malo ili, ee, nimalo pawe. Uosnovi ovog, u naoj javnoj upotrebi izu-zetno rasprostrawenog, funkcionalnog sti-

la" nalaze se sledea najvanija svojstva:1

Nepoznavawe, nepotovawe i neza-interesovanost za postojeu normu srpskog

jezika, ali i odsustvo svesti o postojawu

takve norme, pri emu se govori i pieoslawawem na sopstveno jeziko oseawe,miqewe ili verovawe, bez posezawa za

jezikim i drugim prirunicima. Usled nedovoqnog poznavawa vae-

e norme u srpskom jeziku, esto povoeweza nametqivijom i dostupnijom normom izstranih jezika danas, naroito engle-skog.

Stihijsko razvijawe navika koje se,zbog viestrukog, upornog i mehanikog po-navqawa u govoru i pisawu, ustaquju u sva-kodnevnoj praksi, potom spontano prera-staju u paralelnu obiajnu normu, istisku-

ju onu propisanu i na taj nain ozbiq-no naruavaju primat standardnog jezika iwegovih varijeteta.

Sve veu rasprostrawenost nemarnog

funkcionalnog stila" potpomae i sveea praksa da se napisi i ispisi naj-ee ne pregledaju pre objavqivawa iliemitovawa (ni od strane samih autora, niod strane lektora, ni od strane korektora) ili tanije, u veini tekstova nema ja-snih tragova da su bili pregledani i even-tualno podvrgnuti vaeim pravopisnimi drugim normama; izuzeci, naravno, uvekpostoje, ali su oni, naalost, u mawini.

Nemarni funkcionalni stil" ispoqa-

va se na svim jezikim nivoima i pra-vopisnom, i izgovornom, i gramatikom,i semantikom, i pragmatikom. Na planupisawa (iz oiglednih razloga ovde je ne-mogue rei 'na planu pravopisa'), kojimse ovaj prilog prvenstveno bavi, primenaparalelne obiajne norme upada u oi go-tovo na svakom mestu i sa svakog mesta.Paqivi i jeziki osetqivi itaoci igledaoci koji prate napise u dnevnoj i ne-

deqnoj tampi, najave televizijskih pro-grama, natpise i potpise u informativ-

nim i drugim televizijskim emisijama, na-javne i odjavne pice televizijskih emi-sija, titlovane prevode filmova, stranicena internetu, reklame i oglase, objave zakulturne i druge manifestacije, naslovekwiga i drugih tampanih publikacija, na-slove filmova, pozorinih komada, kon-cerata, te uline plakate i natpise da-kle, oni koji prate nain(e) pisawa u svimili samo nekim od nabrojanih vrsta tek-stova mogu uoiti da u mnogima od wihparalelna obiajna norma sasvim uspeno

konkurie onoj propisanoj. Ta konkuren-cija, tavie, postaje toliko estoka da

18

1 Vie podataka o nemarnom funkcionalnom stilu"prua: Nemarni funkcionalni stil": u potrazi za zagu-bqenim znaewem" (T. Pri, 200?, u tampi, Nauni sa-stanak slavista u Vukove dane 32; konferencija odranaseptembra 2002, Beograd).


21/52

paralelna obiajna norma polako ali si-gurno poiwe da potiskuje propisanu nor-mu i da zauzima weno mesto.

Tako zatiemo i sledee izdanke para-

lelne obiajne norme kako se bezbrinobakare, to elektronski to tampano:preko predajnika s Jastrebca emituju seserije Porodino Blago iSex i grad; takmi-ari mogu osvojiti 96,000 i vie dinaraodgovarajui na pitawa koja se tiu Sre-tewskogUstava, uvoewa Evra, siesti; ras-pravqa se o ekstra profitu, do k u 19:30izjave dajupodpredsednici stranaka i stru-waci sa instituta drutvenih nauka; stu-

denti se upisuju na Prirodno matematikifakultet; aqu se e-mailovi idaunloaduju

programi s web-

a i Web-

a; a videti pra-vilno napisan datum posebna je pravopi-sna poslastica. Za to vreme, u dubokoj sen-ci stidqivo su se uurili pravilni, asve bespomoniji, oblici:s Jastrepca, Po-rodino blago,Seks i grad, 96.000ili96 000,Sretewski ustav, uvoewe evra, sijesta, eks-traprofit, 19.30, potpredsednici, Insti-tut drutvenih nauka, Prirodno-matemati-ki fakultet, imejlovi, daunlouduju, s veba.

Kako e neto u datom trenutku bitinapisano recimo, da li kaou 19.30, ili

kao u 19:30, ili kao u 19,30 sada je vesasvim izvesno, zavisi u prvom redu odvoqe osobe koja se tada nae za kompjuter-skom tastaturom. Ako je ta osoba obrazova-na i pripremqena na nain da raspolaerazvijenom jezikom osetqivou i odgo-vornou, moe se oekivati da e redov-no voditi rauna o vaqanosti jezika kojiproizvodi, ukquujui i wegovu pravopi-snu stranu, i da e se redovno sluiti je-zikim prirunicima. Meutim, ukolikoto nije sluaj, osoba barata jezikom uglav-

nom po sopstvenom nahoewu, po svom sa-vreno individualnom i savreno neu-

jednaenom jezikom oseawu, a po prin-cipu 'sam svoj autoritet'. U oblasti pisa-wa, moto tih 'oseajnih' korisnika jezika,kao to je u prethodna dva nastavka biloisticano, jeste 'Pii kako hoe!'. Pro-sto je neverovatno s kolikom lakoom isamouverenou oni govore i piu (alii prevode), potpuno nesvesni mogunostiogreewa o normu srpskog jezika, neretkonesvesni i samog postojawa te norme i,

naroito, nesvesni mogunosti da se i ne-ko drugi ugleda na wihovo pisawe i da to

danas-sutra postane neka vrsta norme ili preciznije, pseudonorma.

U tom smislu, pseudonorma predstavqadeo paralelne obiajne norme vezane za

oblast pisawa i obuhvata spontano razvi-jene navike koje odstupaju od propisane pra-vopisne norme i koje su usled viestrukogponavqawa prerasle u skup ustaqenih obra-zaca. Navike koje se podvode pod pseudo-normu dotiu skoro sve pravopisne aspek-te, od kojih najvie: veliko slovo, spojenoi odvojeno pisawe, interpunkciju, glasov-ne promene i transkripciju. Pored slabe

upoznatosti s propisanom normom srpskogjezika, nastanak pseudonorme podstakla sui omoguila najmawe tri inioca: prvo,

povoewe za pravopisnim principima iobiajima engleskog jezika (naroito u do-menu velikog slova, odvojenog pisawa osno-va, interpunkcije i transkripcije rei,mada bi u potowem sluaju tanije bilorei 'u domenu izostanka transkripcije re-i'), zbog upadqivo vee izloenosti pi-sanim tekstovima na engleskom jeziku preko televizije, filma, interneta, kom-pjuterskih programa, uputstava za upotrebuproizvoda, zvaninih dokumenata i dr., a

da kolska i fakultetska nastava ni en-

gleskog ni srpskog jezika ne pruaju goto-vo nikakva znawa o tome kako da se vaqanopristupa jezikom materijalu iz engleskog

jezika u srpskom; drugo, povoewe za izgo-vorom rei, i to esto sopstvenim izgovo-rom (naroito u domenu spojenog i odvoje-nog pisawa), budui da se svaki znaewskielement u sklopu rei poima, izgovara, aonda i pie kao posebna re, bez obzirana to da li takvi elementi ine celinuili ne i da li su samostalni ili ne; itree, obino neznawe, nebriga i nemar

(naroito u domenu glasovnih promena itranskripcije stranih imena, ali i svihostalih aspekata).

Kao posledica odmeravawa snaga izme-u propisane norme i pseudonorme, u po-gledu potovawa pravopisne norme naatrenutna javna upotreba je sociolekatski ifunkcionalno raslojena, pri emu je mo-gue razlikovati dve prakse: jedna je pre-stina praksa, koja se dosledno rukovodipravilima i preporukama propisane nor-me srpskog jezika, a primewuje se mahom u

strunoj literaturi, umetnikoj kwiev-nosti i ozbiqnoj tampi. Ova praksa na

19


22/52

svojim rubovima slabi, poputa u dosled-nom pridravawu norme i postepeno pre-

lazi u jedan drukiji kvalitet tako na-staje popularna praksa, na koju se nailazi

u vrstama tekstova navedenim na poetkui gde je propisana norma vie ili ma-we protkana spontano razvijenim i usta-

qenim obrascima pseudonorme, a ponekadi nekim individualnim kreacijama", po-put 15-o minutni, koje (jo) nisu ule usastav pseudonorme. No, nije retkost dase takva nasumina meavina javi ne samo

u popularnim napisima, nego i u sasvimozbiqnima, pa je tako, na primer, u jed-nom istom tekstu, inae strunoj ekonom-skoj analizi, jedna ista re bila napisana

na ak tri naina: ekstraprofit(norma),ekstra-profit(pseudonorma), ekstra pro-fit(pseudonorma). Nemarni funkcional-ni stil" u punom sjaju!

I sada dolazi do jednog paradoksa: iakose propisana pravopisna norma jo uvekpotuje u znatnoj veini i u prestinoji u popularnoj praksi, pseudonorma, zbogsvoje sveprisutnosti, napadnosti i uesta-

losti, ima znatno vei domet i samim timznatno vei uticaj na (pod)svest svojih je-ziki mawe osetqivih konzumenata". Upra-

vo zbog takvog dometa i uticaja, obrascikoje je iznedrila pseudonorma (kao Filo-zofski Fakultet) usvajaju se, imitiraju,viestruko ponavqaju i tako postaju tak-mac odgovarajuim obrascima propisanenorme (u ovom sluaju, Filozofski fakul-tet). Nije teko pogoditi koji takmiarima vee izglede na pobedu naravno,onaj koji je primetniji, koji je istureni-

ji, koji je ilaviji. A u ovom trenutku toje pseudonorma u sadejstvu s popularnompravopisnom" praksom u okriqu nemar-

nog funkcionalnog stila". (Na pitawezato je pseudonorma trenutno u predno-sti i, jo vie, zato se negovawu do-brog jezika ne poklawa dovoqna pawa ni

u koli, ni u medijima, a ni drugde treba-lo bi to hitnije ponuditi to konkret-nije i delotvornije odgovore.) Meutim,pseudonorma ne sme pobediti, jer bi toznailo uzmicawe stvarne, propisane nor-me pred neznawem, nebrigom i nemarom!

3. KAKO SUZBITI PSEUDONORMU.

Da bi se uhvatilo u kotac s pseudonor-mom i da bi se ona poela suzbijati, neop-

hodno je, pre svega, na wu sistematski uka-zivati kako u jezikim prirunicima takoi u nastavi materweg jezika (ali i stra-nih). Zbog sve izraenije tendencije i-

rewa pseudonorme, ini se da su sazrelisvi uslovi da ovoj neeqenoj pojavi pa-wu posveti i novi Pravopis. Dva su na-ina na koja bi se to moglo uiniti.

Kao prvo i najznaajnije, pored dosa-dawih, uobiajenih pozitivnih odreewanorme, u vidu pravila i preporuka o tomekako treba pisati, vrlo korisno i pounobilo bi uvoewe i negativnih odreewa, uvidu preporuka o tome kako ne treba pisa-ti i kojima bi se upozoravalo na zamkepseudonorme. Te negativne formulacije da-

vale bi se kao napomene posle odgovaraju-ih pozitivnih formulacija i bile bi is-taknute posebnim simbolom i/ili otisnu-te drukijim slogom. Na ovaj nain kori-sniku bi jasno bilo predoeno ta treba

da sledi i ega da se pridrava u svompisawu, a istovremeno ta treba da izbe-gava i ega da se kloni. U nastavku, bieponuen pregled najeih ustaqenih obra-zaca pseudonorme, od kojih svi, na sreu,nemaju podjednaku frekventnost u upotre-bi. Razvrstani u sedam srodnih celina (Ve-

liko slovo, Spojeno i odvojeno pisawe,Interpunkcija, Glasovne promene, Tran-skripcija, Deklinacija i Ostalo), s pri-padajuim negativnim odreewima te obja-wewima, tamo gde su ona potrebna, a po-tom i tipinim i, u najveoj meri, auten-tinim primerima, svi ovi obrasci su ne-posredno ili posredno povezani s pravo-pisom.

Veliko slovo

Pogreno je pisati velikim poet-nim slovom sve lanove vielanih na-ziva institucija, organizacija, kompanija,itd.: NE Matica Srpska, NE FilozofskiFakultet, NE Meunarodni Monetarni Fond,NE Evropska Unija, NE Skaj Wuz (ali ikada nije posredi naziv: NE Prirodna Mi-neralna Voda); izuzetak ine nazivi u sklo-pu kojih se javqa lino, geografsko ilineko drugo ime: Savet Evrope.

Pogreno je pisati velikim poet-

nim slovom sve lanove vielanih na-slova/naziva umetnikih (kwievnih, li-

20


23/52

kovnih, muzikih, filmskih i dr.) dela,televizijskih i radio emisija, te nazivanovina i asopisa: NE Porodino Blago,NE Wujork Tajms; izuzetak ine naslovi i

nazivi u sklopu kojih se javqa lino, geo-grafsko ili neko drugo ime: Zvonar Bogo-rodiine crkve.

Pogreno je pisati velikim poet-nim slovom sve lanove vielanih adre-sa: NE Ulica Proleterskih Brigada, NEObiliev Venac; izuzetak ine adrese u sklo-pu kojih se javqa lino, geografsko ilineko drugo ime: Bulevar Nikole Tesle.

Pogreno je pisati velikim poet-nim slovom dane u nedeqi i mesece u go-

dini, jer oni nemaju status vlastitog ime-

na: NE u Nedequ, 10. Maja. Pogreno je pisati velikim poet-nim slovom elemente stranih prezimenade, di, du, le, la, van, itd. ukoliko im pret-hodi lino ime: NE Brajan De Palma, NELudvig Van Betoven.

Pogreno je pisati velikim poet-nim slovom izvedenice od linih imena iprezimena, jer su takve rei postale op-te imenice, pridevi, itd. i time izgu-bile status vlastitog imena: NE ovogodi-wi Nobelovci, NEvolim Spilbergovske spek-

takle; izuzetak ine prisvojni pridevi iz-vedeni od linih imena i prezimena: naj-noviji Spilbergov film.

Pogreno je pisati velikim poet-nim slovom prideve izvedene od geograf-skih imena i imena nacija, jer su takverei postale opti pridevi i time izgu-bile status vlastitog imena: NE skok Bri-tanske funte, NE kursevi panskog jezi-ka, NE svi Rimski vladari.

Pogreno je pisati velikim poet-nim slovom zamenicuvi i wene padene i

prisvojne oblike u prikazivawu izgovore-nih dijaloga, jer su takvi oblici primere-ni samo pisanom jeziku, naroito u zva-ninom i direktnom dopisivawu: NE Mo-lim Vas da izaete.

Spojeno i odvojeno pisawe

Pogreno je pisati odvojeno prefik-se i prefiksoide od osnove, jer su oni ne-samostalne leksike jedinice: NE ne pu-

a, NE ne postojei, NE ne potpisivawe,NE protiv vrednost, NE ekstra profit,

NE kontra napad, NE ultra moderan (pre-fiksi), NE vice kancelar, NE auto bio-grafija, NEmini samit, NEmega bend(pre-fiksoidi).

Pogreno je pisati odvojeno elemen-te rei koje se sastoje od dve osnove, priemu je prva ili samostalna ili nesamo-stalna, a druga samostalna, jer takve reiine jednu formalnu i sadrinsku celinus uoqivom znaewskom vezom meu ele-mentima (vrsta onoga to je izraeno dru-gim elementom): NE auto delovi, NE vemaina, NE ekspres lonac, NE klima ure-aj, NE kontakt emisija (prva osnova sa-mostalna), NE avio karta, NE alu folija,NE bilet servis, NE vizit karta, NE i-

ro raun, NE kino sala, NE krimi roman,NE porno film, NE sito tampa, NE fo-tokopir aparat (prva osnova nesamostal-na).2

Pogreno je pisati odvojeno elemen-te transkribovanih engleskih sloenica,

jer one u srpskom jeziku ine jednu for-malnu i sadrinsku celinu: NE fer plej,NE xet set, NE mejk ap.

Pogreno je pisati odvojeno endo-centrine (podreene) pridevske sloeni-ce izvedene od ustaqenih spojeva 'pridev

+ imenica', jer one ine jednu formalnu isadrinsku celinu: NE dnevno politiki,od 'dnevna politika', NE nauno fanta-stian, od 'nauna fantastika', NE prime-weno lingvistiki, od 'primewena lingvi-stika'.

Pogreno je pisati odvojeno kopu-lativne (naporedne i suprotstavqene) ime-nike i pridevske sloenice, jer one i-ne jednu formalnu i sadrinsku celinu:NE Radio televizija Srbije, tj. 'i radio itelevizija', NE Prirodno matematiki fa-kultet, tj. 'i prirodni i matematiki',NE kulturno umetniki program, tj. 'i kul-

21

2 Ovo negativno odreewe temeqi se na optem prin-cipu predloenom za transkribovawe anglicizama: re kojapredstavqa jednu sadrinsku celinu, jer izraava jedin-stveno i celovito znaewe te imenuje jedinstvenu i ce-lovitu kategoriju u vanjezikoj stvarnosti, treba da budepredstavqena kao jedna formalna (slovna) celina ne-prekinuta ili spojena crticom, pri emu se s crticompiu elementi izmeu kojih se uoava neka znaewska ve-za. Ukoliko bi ovaj princip bio prihvaen i za pisawedomae leksike, za ta ne postoje sutinske prepreke,problem odvojenog i polusloenikog pisawa osnova u re-ima bio bi trajno i dosledno reen; odvojeno pisaweprimewivalo bi se samo na sintagme, poput na rukupremanaruku ili u oi prema uoi.


24/52

turni i umetniki' (naporedne), NE ame-riko iraki sukob, tj. 'ameriki nasuprotiraki' (suprotstavqena).

Pogreno je pisati odvojeno udvoje-

na lina imena i prezimena, jer ona i-ne jednu identifikacionu celinu: NEanak Ruso, NE Marija Raeta Vukosavqe-vi.

Pogreno je pisati odvojeno oblikeglagola biti: NE bi smo, NE bi ste.

Pogreno je pisati odvojeno futur-ske sufikse glagola koji se u infinitivuzavravaju na -ti: NE spava e, NE e-ta emo.

Pogreno je pisati odvojeno lineoblike futurskih sufiksa glagola koji se

u infinitivu zavravaju na -i: NE ovime te izbei, NE mi e mo pomoi.

Pogreno je pisati odvojeno: NEtota, NE koliko toliko, NE ta vie, NEsve jedno, NE s leva, NE s desna.

Pogreno je pisati spojeno odrinurecunes glagolima: NE neradimo, NE ne-radei; izuzetak ine glagoli neu, nemam,nemoj i wihovi oblici.

Pogreno je pisati spojeno predlo-ge s linim zamenicama: NE samnom, NEpredamnom.

Pogreno je pisati spojeno futur-ske sufikse glagola koji se u infinitivuzavravaju na -i: NE doiu, NE stii-emo.

Pogreno je pisati spojeno: NE da-li, NE dal', NE jeli, NE jel', NE zata.

Interpunkcija

Pogreno je pisati bez zareza ime-

na, imenice i line zamenice u vokativu:NE Marko donesi potu! (na poetku iska-za), NE Gde si dete?(na kraju), NE Sluajti ovako vie ne ide. (u sredini).

Pogreno je pisati zarez radi raz-dvajawa hiqada u viecifrenim brojevi-ma: NE 6,000.

Pogreno je pisati dvotaku izmeusati, minuta i sekundi: NE u 19:30.

Pogreno je pisati zarez izmeu sa-ti, minuta i sekundi: NE u 19,30.

Pogreno je pisati taku u deci-

malnim razlomcima: NE 30.25%, NE 92.5MHz, NE 10.8 m (vaqa naglasiti, usput, da

se ova decimalna taka" bez izuzetka iz-govara kao 'zapeta', 'zarez' ili 'koma').

Pogreno je pisati bez take rednebrojeve predstavqene arapskim ciframa: NE

na 2 spratu. Pogreno je pisati bez take dane,mesece i godine u datumima predstavqenearapskim ciframa: NE 1 5 1995, NE 1 / 5/ 1995, NE 1 maj 1995.

Pogreno je pisati bez take godinepredstavqene arapskim ciframa: NE iz 1990godine.

Pogreno je pisati s crtom u zna-ewu 'do' brojane raspone ako je poetnibroj uveden predlogomod: NE od 1018 sa-ti, NE od 19141918. godine, NE uzrasta

od 525 godina. Pogreno je pisati s crticom broj-ke povezane sa sufiksom: NE 34-ro dece,NEekam 48-micu, NE 40-togodiwica; izu-zetak ine 90-ih godina, 20-ak studenata(ali NE 20-tak, jer t nije deo sufiksave deo osnove dvadeset).

Pogreno je pisati s crticom ele-mente transkribovanih engleskih sloeni-ca: NE fer-plej, NE xet-set, NE mejk-ap;izuzetak ine one rei kod kojih se u srp-skom jeziku moe uoiti znaewska veza

meu elementima (vrsta onoga to je izra-eno drugim elementom): fri-op, grejs--period, pres-konferencija.

Pogreno je pisati s crticom spo-jeve 'nepromenqivi pridev + imenica' i'imenica + imenica', jer se u oba sluajaprvi lan spoja nalazi u funkciji pride-va i kao takav pie se odvojeno od imeni-ce: NE toples-igraica, NE onlajn-trgo-vina, NE instant-popularnost(nepromen-

qivi pridevi), NE xez-muzika, NE stend-baj-aranman, NE TV-program (imenice).

Pogreno je pisati s crticom pre-fikse i prefiksoide povezane s osnovom,

jer su oni nesamostalne leksike jedinicekoje s osnovom ine celinu: NE ekstra--profit (prefiks), NE mini-samit, NEmega-bend (prefiksoidi).

Pogreno je pisati s crticom pade-ne sufikse povezane s osnovom: NE saPUTNIK-om, NE Erikson-ova oprema, NEPanasonic-ov televizor, NE na teletext-u, NEna naem web-site-u.

Pogreno je pisati s crticom pade-

ne sufikse povezane s akronimima kojise izgovaraju kao fonoloka celina: NE

22


25/52

ideoloka heterogenost DOS-a, NE obra-tili smo se OEBS-u.

Pogreno je pisati apostrof s os-novnim oblicima predloga s i k, jer nisu

posredi nikakvi skraeni oblici: NE s'qubavqu, NE s' druge strane, NE k' meni. Pogreno je pisati apostrof u fran-

cuskim i drugim imenima koja sadre pred-loge ili lanove, jer nisu posredi nika-kvi skraeni oblici: NE T

jezik danas

Documents