PREPOZNAVANJE I SPREČAVANJE ZLOSTAVLJANJA NA RADU

Zoran Ivanov Milena Ivanov

PREPOZNAVANJE I SPREČAVANJE ZLOSTAVLJANJA

NA RADU

Zoran Ivanov Milena Ivanov

Novi Sad, 2011.

SADRŽAJ

UVOD .................................................................................. 19

DEFINICIJA ........................................................................ 23

EPIDEMIOLOGIJA ............................................................. 25

4. ZNAČAJ ZLOSTAVLJANJA ......................................... 28

4.1. Žrtve zlostavljanja ..................................................... 30 4.2. Zlostavljač (mober) ................................................... 33 4.3. Posledice po firmu ..................................................... 37

5. OBLICI ZLOSTAVLJANJA NA RADU ....................... 39

5.1. Modaliteti napada (zlostavljanje –aktivnosti) ........... 40 5.2. Katalog aktivnosti u zlostavljanju ............................. 44

6. ZAŠTITA ZLOSTAVLJANIH LICA............................. 52

6.1. Pravni aspekti ............................................................ 52 6.1.1. Edukacija i osposobljavanje zaposlenih i

poslodavaca u prepoznavanju zlostavljanja. ....... 56 6.2. Zdravstvena zaštita .................................................... 57

6.2.1 Zakonsko uporište za nove aktivnosti u medicini rada .................................................... 58

6.2.2. Mišljenje službe medicine rada o neposrednoj opasnosti po zdravlje ili život ......... 63

6.3. Zaštita od zlostavljanja u postupku posredovanja kod poslodavca ................................... 78

6.4. Zaštita od zlostavljanja u postupku pred sudom..... 123 6.4.1. Ukazivanje na uzročno-posledičnu

vezu oštećenja zdravlja mobizirajućim akcijama („uklinjenje“) ..................................... 124

6.4.2. „Količina mobinga” – očekivano i nađeno oštećenje zdravlja, smernice za materijalnu i nematerijalnu štetu ............................................ 136

7. PREVENCIJA ................................................................ 142

7.1. Struktura i delatnosti tima u sprečavanju zlostavljanja na radu ............................................... 143

7.2. Predlozi .................................................................... 149

8. LITERATURA ............................................................... 151

BELEŠKA O AUTORIMA ............................................... 159

Kćerki Nataši i sinu Đorđu dugujemo veliku zahvalnost što su svojim strpljenjem i tolerancijom doprineli izradi ovog rada. Zahvaljujemo prof. dr Tomislavu Pavloviću, prof. dr Mirjani Živković, Blagoji Velikiću, prim. dr sc Vladimiru Jokanoviću, dr Životi Lazareviću doc. dr Goranu Todoroviću, Milanu Gutiću, Đuri Radujkoviću, mr sc Zoranu Nikoliću, mr sc Branislavu Petroviću, Tadiji Kačaru, Pavlu Bajčetiću, i mnogim našim prijateljima na razumevanju i podršci.

Iz recenzije:

Danas se više zna i piše o zlostavljanju na radu, jer je ovaj fenomen zastupljen u svim delatnostima i nameće medicini rada i pravnim naukama znatnije uključivanje radi njegovog iskorenjivanja ili minimiziranja.

Zdravstvene posledice zlostavljanja na radnom mestu sve su češći razlog obraćanja pacijenata izabranom lekaru i specijalisti za medicinu rada. Skoro 75% žrtava imaju zdravstvene posledice, a 5–10 % suicida se može dovesti u vezu sa zlostavljanjem na radu.

U izradi publikacije autor se konsultovao sa stručnjacima kompententnih profila; pravnikom – advokatom, subspecija-listom sudske psihijatrije i specijalistom zdravstvene psihlo-gije, što je znatno uticalo na stručni nivo publikacije.

Autor je motiv za izradu ove publikacije našao u svakodnevnom radu sa pacijentima koji su se žalili na zdrav-stvene posledice zlostavljanja na radu i prepoznavanjem ovoga fenomena kao nove profesionalne štetnosti na radu sa dalekosežnim posledicama po zdravlje, motivaciju i radnu sposobnost zaposlenih u vidu „prikrivenog” morbiditeta.

Složenost fenomena kao i način utvrđivanja uzročno-posledične veze zahteva multidisciplinarni metodološki pristup koji je obrađen u publikaciji što je novina u stručnoj literaturi. Publikacija je namenjena svima koji se bave ovom problematikom; lekarima, pravnicima, advokatima, sudijama, sudskim veštacima i toplo je preporučujem za štampu.

Niš, maja 2011. godine

Prof. dr Jovica Jovanović specijalista medicine rada i interne medicine

Medicinski fakultet u Nišu

Recenzija

Pišući o knjizi „Prepoznavanje i sprečavanje zlostavljanja

na radu“ autora Zorana i Milene Ivanov nisam mogao a da se ne setim “afere Lewinsky” koja je pre više od deset godina zamalo koštala tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona najvažnije fotelje na svetu. Mada se detalji o toj aferi nikada neće saznati neumitno se u prvi plan nameću odnosi između zaposlenog i njegovog nadređenog. Mada Monica Lewinsky nikada nije izgovorila niti jednu reč u smislu seksualnog zlostavljanja na radu, i ne ulazeći u eventualnu emotivnu osnovu njenog činjenja, ostaje otvoreno pitanje kako reći “NE!” svom poslodavcu u domenu koji prevazilazi strogo poslovne odnose, ako od toga zavisi sam posao i sveukupni status. Ako se ipak izgovori to “NE” vrlo je moguće da sledi sve ono što se u modernom svetu zove mobingom, ili kako je to označeno kod nas, zlostavljanje na radu.

Ovo je samo jedan aspekt aktuelne teme u složenim odnosima između poslodavca i zaposlenog, odnosno o mogućem zlostavljanju na radu, o čemu autori, inače specijalisti medicine rada, pišu u ovoj knjizi,. Kao stručnjaci u svom domenu rada prepoznaju opasnosti po zdravlje osoba koje su zlostavljane na radu, ali isto tako i način kako prepoznati situacije kod zlostavljanih osoba koje mogu dovesti do zdravstvenih poremećaja. Autori idu i mnogo dalje u ovoj tematici, i obzirom da su u ovoj problematici vrlo prisutni i pravni elementi i zakonska regulacija odnosa između zaposlenog i poslodavca, daju svoje viđenje kvalifikovanja i kvantifikovanja ovih situacija, što je od neprocenjive pomoći u rešavanju svih problema nastalih u ovim relacijama. Na ovaj način daju novu dimenziju specijalnosti medicine rada, kao delu multidisciplinarnog

pristupa u rešavanju, ne samo eventualno nastalih zdravstvenih problema zaposlenih u mobingu, nego i u delu učestvovanja stručnjaka medicine rada u rešavanju pravnih i zakonskih pitanja koja proističu iz ovih odnosa.

Upravo tako je i koncipirana knjiga. Jedna celina daje čitaocu informacije o definiciji, rasprostranjenosti, značaju i oblicima zlostavljanja na radu, opisu žrtve i zlostavljača, a druga celina opisuje vidove zaštite zlostavljanih lica. Deo o zaštiti zlostavljanih lica obuhvata objašnjenje pravne zaštite u duhu “Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu” davanjem mišljenja medicine rada kako o neposrednoj opasnosti po zdravlje zlostavljanog lica (ili ako mu preti opasnost od nastanka nenadoknadive štete), tako i o obavezama poslodavca i merama koje se sprovode u skladu sa Zakonom. Naveden je i drugi pravni akt koji prepoznaje i nalaže nove aktivnosti službi za medicinu rada, a to je “Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu” kojim su propisana pravila ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, odnosno seksualnog uznemiravanja. Dalje, objašnjava proces posredovanja u cilju sporazumnog rešavanja spornog odnosa mirnim putem, kao i strukturu Sporazuma. Takođe su objašnjeni dalji postupci u slučaju da postupak posredovanja ne uspe.

Zdravstvena zaštita je predstavljena pristupom iz dva dela. Prvi deo ukazuje na neophodnost multidisciplinarnog pristupa ovoj problematici, pre svega sa psihijatrijskog aspekta, i objašnjava promene u psihičkoj i emocionalnoj ravnoteži u vidu depresije, straha, panike, plača, osećaja depersonilizacije, socijalne izolacije i emocionalne otupljenosti, kao i promene na somatskom planu

zlostavljanih osoba. Drugi deo objašnjava metode ispitivanja lica koje se tereti za zlostavljanje na radu radi detektovanja aktivnosti zlostavljanja.

Autori dalje navode neophodne aktivnosti u procesu stepenovanja oštećenja zdravlja i intenziteta akcija zlostavljanja, te određuju međusobnu povezanost ove dve kategorije, odnosno pouzdanost uzročno - posledične veze. Iz svih navedenih postupaka autori navode novu vrednost nazvanu „količina mobinga Q(M)” koja predstavlja očekivanu količinu zlostavljanja i deli je na malu, srednju, povišenu, visoku i veoma visoku. Autori ističu da je time omogućeno određivanje „količine mobinga“, što je bitno, naročito u veštačenju za naknadu materijalne i nematerijalne štete u sudskim i vansudskim sporovima.

Svojim sadržajem knjiga zavređuje punu stručnu pažnju te je stoga preporučujem za štampanje.

U Novom Sadu, jun 2011. godine

Prof. dr Branislav Perin Predsednik Regionalne lekarske komore Vojvodine

Patnji ljudskoj su uzrok i oni koji veličaju svoju malenkost kao i oni koji su dozvolili da svoju vrednost smatraju manjom.

Lav Nikolajevič Tolstoj

Svet je opasno mesto... ...ne zbog onih koji čine zlo, već zbog onih koji to

gledaju i ne preduzimaju ništa. Albert Einstein

PREDGOVOR

Danas se više zna i piše o zlostavljanju na radu (mobing) nego jučer, a sutra će se znati više nego danas. Kako je ovaj fenomen zastupljen u svim delatnostima, nameće medicini rada i pravnim naukama znatnije uključivanje radi njegovog iskorenjivanja ili minimiziranja.

U zaštiti od zlostavljanja na radu od presudnog značaja je stupanje na snagu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i podzakonskog akta Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu. Složenost fenomena kao i način utvrđivanja zlostavljanja zahteva multidisciplinarni pristup više stručnih profila.

Zdravstvene posledice zlostavljanja na radnom mestu sve su češći razlog obraćanja pacijenata izab-ranom lekaru i specijalisti za medicinu rada. Skoro 75% žrtava imaju zdravstvene posledice, 5–10% suicida se može dovesti u vezu sa zlostavljanjem na radu.

Motiv za izradu ove publikacije nađen je u svakodnevnom sustetanju sa ljudima koji su ovo društveno zlo iskusili na sebi.

Publikacija je grubo struktuirana iz dve celine; jedna daje čitaocu informacije o definiciji, raspros-tranjenosti, značaju i oblicima zlostavljanja na radu,

opisu žrtve i zlostavljača. U drugoj celini pred-stavljena je zaštita zlostavljanih lica. Ona uključuje pravnu zaštitu, gde je navedena tehnika posredovanja.

U zdravstvenoj zaštiti pristup se sastoji iz dva dela; prvi deo ukazuje na detekciju i intenzitet oštećenja zdravlja, a drugi na detekciju zlostavljanja. Oba dela su stepenovana i upoređuju se radi ukazivanja na pouzdanost uzročno – posledične veze.

Na osnovu oštećenja zdravlja i verifikovanog vremena zlostavljanja na radu može se predvideti i odrediti „količina mobinga“ što je od pomoći u veštačanju materijalne i nematerijalne štete u sporovima.

Sa posebnom požnjom obrađeni su elementi za posredovanje u ovakvim situacijama i predstavljenji obrazci koji mogu ubrzati i sistematizovati relevantne činjenice.

Knjiga je pisana jednostavnim jezikom, sa dosta ilustracija, prikaza i sažimljenih celina koje čitaocu olakšavaju usvajanje informacija. Strana kovanica „mobing“ se često koristi i treba je zamenjivati izrazom u duhu srpskog jezika – zlostavljanje na radu.

Namenjenа je svima koji se bave ovom problematikom; lekarima, pravnicima, advokatima, sudijama, sudskim veštacima ...

Svaka dobronamerna primedba će biti sa uvažavanjem razmatrana i obrađena u sledećem izdanju.

Srdačno se zahvaljujem na stručnoj i kolegijalnoj pomoći adv. Velikinac Gordani, dr Snežani Popov subspecijalisti sudske psihijatrije, Mirjani Nikolić specijalisti zdravstvene psihlogije, Prim. dr Veselinu Govedarici specijalisti za medicinu rada.

Zoran Ivanov

U Novom Sadu, juni 2011.

[19]

UVOD Pojam zlostavljanja na radu (mobbing) dolazi od

engleskog glagola to mob, koji se prevodi bučno navaliti, nasrnuti u masi. Najčešće se ovaj izraz koristi u nemačkoj, švedskoj i italijanskoj literaturi.

U stručnoj periodici koriste se i drugi nazivi koji se odnose na ovaj pojam tako da u engleskom govornom području susrećemo izraz bullying. U američkoj literaturi su prisutni izrazi work abuse ili employee abuse.

Mobing je engleska kovanica i prevodi se kao psihičko zlostavljanje, psihičko maltretiranje, psihički teror, moralno zlostavljanje i slično.

Psihičko zlostavljanje na radnom mestu nije novost (1–5).

Mobing je očaj...plač...depresija...

Na njega nailazimo u svim tehnološkim procesima rada, od najprimitivnije tehnologije do savremenih informatičkih tehnologija, a u čijoj osnovi leži i želja za vlašću, potreba za ponižavanjem drugih, osećaj ljubomore, zavisti, mržnje i do-

[20]

lazi još više do izražaja u tranzicionom i posttranzicionom periodu.

Nemački psiholog Heinz Leymann prvi je upotrebio izraz „MOBBING” (iz etiologija Konrada Lorenza) za određena ponašanja na radnom mestu, odredio njegove karakteristike, posledice na zdravlje i osnovao Кliniku za pomoć žrtvama mobinga.

Caroll Brodsky je 1976. ukazala na nekoliko slučajeva psihičkog zlostavljanja na radnom mestu, označila ih profesionalnim bolestima i prijavila nadležnim industrijskim asocijacima u Sjedinjenim Američkim Državama (6).

Zdravstvene posledice zlostavljanja na radnom mestu (mobingovanje) (7–9) sve su češći razlog obraćanja pacijenata izabranom lekaru. Stručna edukacija demisti-fikovala bi ovaj fenomen i olakšala realno sagledavanje sa svim njegovim posledicama kao i mogućnostima za njegovo ublažavanje i eliminisanje. U Zogbijevom istraživanju 45% ispitanika je navelo da je zlostavljanje na radu trajalo duže od godinu dana, a kod 33% ispitanika navode posledice (10).

U faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti često se navodi pušenje cigareta (11–13). Da li se u ovim istraživanjima može pretpodstaviti da je uzrok ove štetne navike posredno povezan sa zlostavljanjem na radu?

Prema istraživanju Staffordshire University za britanski Sindikat Unison (Gilioli, A., Gilioli, R., 2000) 75,6% žrtava zlostavljanja imaju zdravstvene posledice, pate od depresije i imaju pad samopoštovanja.

U Švedskoj svaki peti ili deseti suicid ima posrednu ili neposrednu vezu sa poslovnim problemima (Leyman, H., 1996), a nemački istraživač H. Ege (1999) procenjuje da u Italiji 13% suicida ima vezu sa neusklađenošću radnih odnosa (14–16).

Leymann (1996) navodi da svaki radnik u svojoj radnoj karijeri ima 25% šanse da bude barem jedanput zlostavljan, a