indikacije i prepoznavanje motoričkih problema i bolesti psihičkog stanja u crtežu

7/29/2019 Indikacije i prepoznavanje motorikih problema i bolesti psihikog stanja u crteu

1/16

FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU

INDIKACIJE I PREPOZNAVANJE MOTORICKIH PROBLEMA I BOLESTI

PSIHIKOG STANJA U CRTEU


2/16

Beograd, januar 2013.

SADRAJ

1. Uvod...3

2. Podela crtea na stadijume..4

2.1 Sluajni realizam...4

2.2 Neuspeli realizam..6

2.3 Intelektualni realizam....8

2.4 Vizuelni realizam...9

3. Osnovne are.10

4. Crtei posebnog znaaja11

5. Kako posmatrati crte...12

6. Deiji crte kao fenomen projekcije.14

7. Zakljuak..15

8. Literatura..16

2


3/16

IUVOD

Prouavanje deijih crtea zapoelo je krajem XIX veka. Italijan po imenu Korado Riki

(Corrado Ricci) je, sklonivi se od kie, na zidovima jedne zgrade video grafite koje bi svakoprepoznao kao delo dejih ruku. Od tog trenutka, poeo je da se bavi prouavanjem crtea, a1887. godine objavio je svoje delo Umetnost male dece ( Art of Little Children) koje je dovelodo prave eksplozije zanimanja za deje crtee. Dvadeseti vek donosi znaajne promene upristupu detetu, posebno na planu vaspitanja. Poetni razvoj deje psihologije doprineo je tomeda se psihologija deteta smatra specifinom u odnosu na psihologiju odraslih. U raznimpodrujima pristupilo se istraivanju deteta i njegovog razvoja. Vaspitai poinju da uvaavajudeje aktivnosti, u vaspitanju pridaju poseban znaaj igri i umetnikim aktivnostima, a time ilikovnom stvaranju. Najslobodniji, najspontaniji i najkomunikativniji nain izraavanja kodzdrave i bolesne dece predstavlja crte. Zastupljen je na svakom mestu, u svako vreme i

predstavlja lepotu, zadovoljstvo, igru, radost i smeh detetovog izraavanja. Sa crteom detenapreduje u svom rastu i razvoju, spoznaje i saznaje svet oko sebe, razvija svest o sebi, svompostojanju i svom neposrednom okruenju. Olovke i bojice su alat koji detetu pomae da prikaesvoj svet. One otkrivaju njegov karakter, elje i nain na koji doivljava stvarnost. Pomoudetetovog crtea moemo puno saznati o njegovoj psihi. Njegov crte predstavlja prozor unjegov unutranji svet, i pomae nam da saznamo kako dete razmilja i kojim su emocijamaobojene njegove misli. Komunikacija koja se ostvaruje sa odraslima, posebno roditeljima, naovaj nain je najspontanija, najslobodnija, nejneposrednija. Dete tako najlake moe da izraziono to ga mui, plai, kao i da pomou crtea zatrai pomo. Takodje, crteom dete napreduje usvom rastu i razvoju, spoznaje i saznaje sve oko sebe, razvija svest o sebi, svom postojanju isvom neposrednom okruenju. Crte otkriva mnoge detetove talente, sve aspekte detetovograzvoja, od trenutka kada ono poinje da hvata olovku i da pravi prve crte, vrljotine, krugove.Otkrivaju se kognitivni (saznajni), grafomotorni i emocionalni rast i razvoj deteta. Iako unajranijem detinjstvu crtezi uglavnom lie samo na krabotine, dete je sreno i zadovoljno tomoe motorno da se izrazi. Sreno je jer postoji nain da svojim idejama i zapaanjima da

3


4/16

vizuelnu formu, to postoji nain koji mu moe pomoi da rei svoje probleme. Vano je znatiprepoznati znakove koje na crteu ukazuju na neki problem da bi se moglo pomoi detetu.

II PODELA CRTEA NA STADIJUME

Prouavanjem dejeg likovnog stvaralatva ustanovljeni su izvesni razvojnistadijumi,odnosno faze. Njihov broj i vreme trajanja ne definiu isto svi istraivai koji su sebavili prouavanjem dejeg likovnog stvaralatva.Neki autori navode tri, drugi etiri pet ilieststadijuma i daju im razliite nazive. Bilo kako da su stadijumi razvrstani i nazvani, sviseautori slau da oni postoje.Istraiva

or-Anri Like (Georges-Henri Luquet) ove stadijume naziva realizmom. On to ini s pravom,jer se likovno stvaralatvo dece moe posmatrati kao njihov realizam, poto ona u svojimprikazima polaze od sebe, od svog vienja ili doivljavanja, bez obzira na objektivnu stvarnost.Like je naveo etiri osnovna stadijuma:

1. Sluajni realizam (do tree godine)

2. Neuspeli realizam (od tree do pete godine)

3. Intelektualni realizam (od pete do devete godine)

4. Vizuelni realizam (od devete godine)

2.1 Sluajni realizam

Dete ve oko svoje druge godine ume pravilno da dri olovku, i otkriva tragove na papiru. Upoetku se ne raduje nastalim linijama, nego sam pokret sa olovkom u ruci pruadetetu ogromnozadovoljstvo. Dete mrda olovku napred - nazad,ne prilagodjava se samomokviru papira, ivice neograniavaju njegove pokrete. Dalji razvoj jeste kada se pokreti prilagoavaju do unutranjihgranica okvira papira. Kasnije iroki zamasi celom rukomomoguavaju veu kontrolu podlaktice,a na kraju pokreti prstiju postaju voljni i precizni. Ova aktivnost koju mi nazivamo vrljanjem

4


5/16

pomae deci da otkrivaju mogunosti pravljenja razliitih tragova i izrauju poprilian repertoarara. Kasnije tim arama daje neko znaenje, uglavnom na osnovu detetove okoline. Polako senavikava na injenicu da odreene are poseduju neko znaenje, pa e ubudue i u toku crtanjagovoriti ta se na papiru nalazi. Sve je to vrsta igre. Znaenje se daje spontano, vrlo esto semenja, i ne zavisi od onoga to crta.

(Primer deijeg vrljanja)

Deca materijal za crtanje koriste na simbolian nain. Ovakvo predstavljanje iliprikazivanje neega pomou objekata je tzv. objektno prikazivanje. Olovka i papir se koriste kaosredstvo kojim se prikazuju odnosi i dogaaji u stvarnom ivotu. Ideja da se neim moepredstaviti neto drugo (npr.crta moe da predstavlja ruku) sutinska je za crtee kojima se netoprikazuje. Ipak, deca to, makar delimino, shvate mnogo ranije nego to su u stanju da nacrtaju.Jo jedna upeatljiva upotreba simbola je ono to istraivai Volf i Peri nazivaju gestovnoprikazivanje, a Don Metjuz (John Matthews) akciono prikazivanje. Ono se javlja u drugojgodini ivota. Ovi istraivai opisuju kako je jedno dete flomasterom skakutalo po papiru igovorilo zeka, a takice na papiru bile su zekini tragovi. Drugo dete je brujalo povlaeikrivudavu liniju na papiru, a onda je poelo da vie bum, bum i da na papiru iscrtava gustozapletene linije : Auto ide, ide, ide BUM!. Dakle, deca nastoje da daju smisao onome to je napapiru, iako ono to prenose na papir ne izgleda kao predmet o kojem se radi.

Kada se radi o deci, ona naravno ne znaju kako da konstruiu figuru, ali zato vide da sevrljotinama mogu dati imena. U ovom stadijumu ona svoje crtee esto dopunjavajuverbalnimiskazima, ali nije jasno da li su deca svesna toga da crtei nisu prepoznatljivi bez dodatnihinformacija. U ovoj fazi, meutim dete se moe podstai ili navesti da otkrije slinost izmeuoblika koje stvara i stvarnih objekata. To mogu da urade roditelji ili drugi odrasli kojima seini(istinski ili ne) da crte stvarno predstavlja neto Da li crta tatu?, Da li je to pas?itd.Sledei korak je da dete namerno nacrta pomenutu slinost. Da bi moglo to da uradi,neophodnoje da veba vrste linija i oblika kojima se dobija ta slinost. Takoe je neophodno da razvije

5


6/16

repertoar linija i oblika koji moe da se koristi za crtanje novih objekata.Vano je naglasiti dadeca ne prestaju sa vrljanjem onda kada ponu sa stvaranjem prepoznatljivih crtea.

2.2 Neuspeli realizam

Vrlo malom detetu, koje tek poine da crta prepoznatljivije oblike, moda poe zarukomda izvede donekle pravu liniju ili koliko-toliko zatvoren nepravilan krug. Osim to mu jerepertoar tako ogranien, detetu je posao otean i time to mora da se priseti svih elemenata odkojih se sastoji objekat koji eli nacrtati i da ih meusobno prostorno uskladi. Njegov crte enajverovatnije biti minimalan i sadrave tek nekoliko osnovnih elemenata kojima senagovetava predmet.

Prvi crtei ljudskih figura koji se javljaju oko tree godine su prilino neobini okuodraslog. Obino se sastoje od krune linije unutar koje su nacrtani elementi lica. Ovaj oblik stojina neemu to, izgleda, predstavlja dve noge. Ruke su ponekad nacrtane, a ponekad nisu. Ako sui nacrtane, esto su pripojene onome to bi trebalo da bude glava. Figure su uglavnomjednostavne, ali se moe desiti da imaju kosu ili neka druga obeleja. Ovi neobini oblicinazivaju se kefalopodima, figure u obliku punoglavaca ili prosto punoglavci. Veina dece prolazikroz punoglavaku fazu koja kod neke dece traje samo nekoliko dana, a kod druge i nekolikomeseci. Deca punoglavca u veini sluajeva crtaju na dva naina:

-velika glava iz koje idu ruke i noge, a stomak moe biti smeten u glavi poredosnovnih

elemenata (oi, nos, usta) koji je sainjavaju,

-na konvencionalan (precrtavanje gotove figure), kada roditelji nacrtaju i prikau krugom,kvadratima i pravougaonikom delove tela kao i njihov redosled.

Sledea tekoa sa kojom se dete susree je crtanje trodimenzionalnih objekata ili,drugimreima, objekata koji imaju zapreminu. IstraivaDon Vilac opisuje kako to deca najverovatnijerade i kao primer koristi najranije deije crtee ljudske figure. Po njemu, uprkos tome to sudelovi tela uglavnom trodimenzionalni, mi ih ne zamiljamo kako se prostiru kroz sve tri

6


7/16

dimenzije. Na primer, ruke i noge zamiljamo kao neto to ima odreenu duinu i zapravo seprotee u jednom smeru; dlanovi su pljosnati, mahom dvodimenzionalni, povrine; glava i torzosu zdepastiji i imaju sve tri dimenzije. Problem nastaje kada dete eli nacrtati zaravnjenedvodimenzionalne delove tela kaoto su na primer ruke. ta bi se moglo koristiti za ruke ako seregioni koriste za krupnije delove tela, a linije za one koji su definisani svojom duinom? Vilac

ukazuje da neka deca koriste regione, a druga, opet linije.

Mogue je da njihov izbor zavisi od aspekata na koji su usredsreeni: regija je bolja zaprikazivanje dlanova, a linije su pogodnije za prste; ali neki crtai koriste oboje. Slinotome,noge se mogu zamisliti kao krupni mehuri ili kao ravne povrine ili zapravo , kao nekadu, tetako opet vidimo niz reenja; deca ponekad linijama predstavljaju none prste, ali se oni, po

pravilu vrlo retko crtaju.

Za kratko vreme trajanja ove faze pojavljuje se nekoliko tipinih dejih crtea, sa nekimgrekama koje su odraslim ljudima udne, i koje su sastavni deo crtea kroz jedan dui period.To su:

-Disproporcionalnost ((Ljudi su esto vii od dvospratne zgrade, drvo dostie dooblaka, dosunca, lopta je pet puta vea od glave deteta koja se sa tom loptom igra, devojica je tolikovisoka, koliko i brdo na kojem stoji...)

7


8/16

-Dodirivanje i razlikovanje pojmova iznutra i spolja dete nije sposobno da predstavina crteu (Na primer, ovekov eir lebdi iznad glave, ovek ima i lice i oi, meutim, oi suizvan lica, voz lebdi iznad tokova i dr.)

Ove greke, koje su deci normalna pojava, nazivamo juksta pozicija. Predmeti ili ivabia nisu nacrtana kao to odrasli vide svet. Za njih, ovek je ovek ak i kad je glava odvojenaod torza, prozor, kapija i dimnjak su sasvim dovoljni za kuu, bez obzira na to gde se ta nalazi.

2.3 Intelektualni realizam

Ovaj stadium traje otprilike od petedo devete godine ivota. Jednostavne eme

8


9/16

figura i predmeta koje je dete prikazivalo u ranijem stadiumu znatno su obogaene novimdetaljima, odnosima i karakteristikama. Dete tei da prikae stvarne oblike, ali likovni izraz setemelji jo uvek na intenzivnom emocionalnom doivljavanju i zateenom iskustvu i znanju, panam se ini da dete opet pravi greke u posmatranju i predstavljanju. Nepoznavanjekarakteristika deijeg likovnog izraavanja i neadekvatno reagovanje odraslih u ovom periodu

moe dovesti do naruavanja deje spontanosti, iskrenosti i poetinosti. Deca u ovom periodu suve motorno veoma veta i mogu veoma lako da preuzmu neke loe modele i usmeravanja kojae njihov rad liiti sopstvenog naina miljenja. U fazi intelektualnog realizma, kako ju je nazvaoLike, dete znatno obogauje svoje vizuelno iskustvo i postepeno prelazi u stadijum vizuelnogrealizma. Ako dalje pratimo prikaz ljudske figure i u ovom stadijumu, moe se videti da je onaznatno obogaena svim potrebnim detaljima koje stvarno postoje na figuri: vrat se jasno odvajaod trupa, trup je obavezno obuen u razliitu odeu, kojoj se naroito poklanja panja. Naklonostprema figuri se izraava njenim dekorativnim ukraavanjam Ovome su naroito sklonedevojice. Prikaz je bogat detaljima koji moguiskazivati ak i ljubav i simpatije ( srce na bluzi).

U ovom stadijumu predstavljanja figure dete tei da prikae osobine pola, uzrasta i zanimanja,to najee ini karakteristinom odeom. U toku predkolskog uzrasta retko se spontano javljaprikaz pokreta figure. Udovi suravni, stopala okrenuta levo-desno. Dete figuru pokazuje dostastatino, a verbalno objanjava ta ona radi. Najee je prikazana an fas (spreda). Prvinagovetaji pokreta se javljaju okretanjem stopala na jednu stranu ili sa polurairenim rukama.Moe se zapaziti da dete tek od este godine eli da prikae pokret, na primer: jedna noga jepodignuta ili je prelomljena u kolenu.

U ovom stadijumu takoe moemo uoiti neke greke.

-Prikazani predmeti su najee transparentni. Dete nacrta ak i one delove koji su u tom

sluaju nevidljivi. Najei primer jeste prikazivanje oveka na konju. Na crteu se vidi ak i onanoga koja visi na nevidljivoj strani konja.

-Prikazane predmete esto moemo videti iz vie aspekata. Kao da neke stvari istovremenomoemo videti iz vie uglova. Lice je prikazano iz profila, sa dva oka, kua koju istovremenomoemo videti sa vie strana...

9


10/16

-Na nekim crteima moemo videti delove koji su emocionalno uveani. Jedan deak od 6godina je nacrtao oveka sa izrazito velikim uima (Ui su mu toliko velike zbog toga to sejako uplaio rekao je deak.)

2.4 Vizuelni realizam

Ovaj stadium poinje otprilike oko devete godine. Deji likovni radovi u ovom periodupokazuju sve veu tenju ka oblikovanju na osnovu vlastitih vizuelnih iskustava, a nena osnovuranijih specifinih oblika miljenja koji su bili karakteristini za mlae uzraste.Dakle, dete elida crta ono to vidi, na nain kako vidi.Tek u tom periodu mogu se, na primer sa decom raditizadaci na osnovu neposrednog posmatranja (rad po prirodi). U poetku jeveoma teko ostvaritito. Crtei su jedno vreme dvodimenzionalni. Postoji gore i postoji dole. Dete povuehorizontalnu liniju na donjem delu papira, linija oznaava tlo na kome stojimo, time oznaava

gde se dole nalazi, a na vrhu papira uglavnom plavom horizontalnom linijom (nebo) oznaavagde se gore nalazi. Ili u nekim sluajevima Sunce predstavlja ono gore.

Posle ovoga, se javlja potreba da crte ima svoju dubinu, da moe da nacrta i ono to senalazi ispred ili iza neega. Ovaj problem pokuava da rei tako to e svoje namerepredstaviti u vie nivoa. Obelei dole, nacrta kuu, drvo, ljude, zatim e obeleiti jo jednomdole, tu e nacrtati neku drugu kuu, drugo drvo, drugog oveka. Vii nivo oznaava neto toje daleko, a ne ono to je gore jer to oznaava plava linija ili Sunce.

esto moemo primetiti puti ili baticu ispred kua. To nam daje utisak da se kuanalazidalje od onoga ispred. Pojavljuje se i delimina opstrukcija, pomou ega takoe moeda se prikae ta je blizu, a ta daleko. Na primer pored oblaka je prepolovljeno Sunce, iz egamoemo zakljuiti da se Sunce nalazi iza oblaka ili se na vrhu kue nalaze grane i listovi drveta,iz ega saznajemo da je kua ispred drveta. Sa ovim injenicama se, uglavnom, oko dvanaeste

10


11/16

godine, navrava razdoblje deijeg crtanja. Najzad oko 14. godine dolazi stadijum svesnogoblikovanja uz namerni izbor likovno-izraajnih sredstava, ime se deji crte postepeno utapa ulikovno izraavanje odraslih.

III OSNOVNE ARE

Deca otkrivaju mogunosti pravljenja razliitih tragova i izrauju poprilian repertoarara. Roda Kelog (Rhoda Kellog,1970.) istraiva koja je sakupila izuzetno veliku kolekcijudejih crtea, identifikovala je dvadeset razliitih osnovnih ara, mada to ne znai da svako dete ipravi sve tipove ara. Mnoga deca nastavljaju istraivanje tako to kombinuju ove razliite are usloenije oblike i forme. Kelogova ukazuje na mogunost postojanja pravilnog razvoja koji sekree od osnovnih ara preko serije kompleksnijih formi, koje ona naziva dijagramima,

kombinacijama i agregatima, do prvog crtea ljudske figure. Kada deca ponu da crtajuprepoznatljive objekte, oni vie nalikuju ovim ranijim formama nego objektima koje bi trebaloda predstavljaju. Ali, ipak postoje problemi. Jedan je, kao to je Kelogova i sama rekla, da svadeca ne prave ovakve meuforme; mnoga nastavljaju sa osnovnim arama sve dok konano nenacrtaju prepoznatljivu sliku.

IVCRTEI POSEBNOG ZNAAJA

Kua je posle oveka najzastupljeniji objekt dejeg prikazivanja. U poetku je deteprikazuje po tipinoj emi: trougao, kvadrat sa dodatnim kosim krovom i obaveznim dimnjakom,a kasnije sa svim potrebnim i nepotrebnim detaljima. Kua je simbol majke. Krov plamenocrvene boje moe se povezati s agresivnou usmerenom prema liku majke, dok ulazna vratazatvorena katancem ili velikim kljuem mogu biti znak straha od "napada" drugih ljudi ili znakdetetove elje (koju roditelji potiskuju) da vrata njegovog doma budu otvorena njegovimprijateljima. Prozori takoe igraju vrlo vanu ulogu u dejoj simbologiji: prozorske klupice punecvea odraavaju radost, a zatvoreni prozori ili prozori s reetkama odraz su straha odotvaranjaprema drugima.

Drvo se pojavljuje uglavnom uz kuu. Drvo je prvi oblik iz biljnog sveta koji deteprikazuje.Veruje se da svako dete ima svoj tip drveta i da u crteu drveta projektuje neke svojeosobine linosti (postoji test crtanja drveta koji se naziva Koh-test). Listovi koji padaju s drvetapredstavljaju strah od samoe i elju deteta da ponovo bude zatieno i uvek u blizini roditelja.

11


12/16

Cvetse pojavljuje spontano, dosta kasno u dejem crteu. Pretpostavlja se da je zbog togato je cvee veoma raznovrsno u oblicima i bojama, pa dete jo nema optu predstavu cveta. Deteprikazuje cvet kao dekorativni element jer ga odrasli njemu tako prezentiraju: stavlja se u vazuda nam bude lepa prostorija, gaji se u bati da nam ulepa okolinu.

Porodica: Crtanje svakog lana porodice zasebno pokazuje njegovo mesto u detetovojglavi. Ali, ako nekoga i ne nacrta to ne znai nedostatak ljubavi prema toj osobi. Kada izostaveoca, to je rade ee nego majku, njihovo najee objanjenje je: Tata je na poslu. Moe sedesiti i da dete sebe nacrta uz roditelje, a brata ili sestru na slici na zidu. Crte porodice takoeslui za bolje sagledavanje meusobnih odnosa i dinamike lanova porodice i dete tako otkrivanjegov emocionalni status. Crtajui, ono smeta sebe meu te iste lanove ili sebe izostavlja nacrteu. Meutim, najvanija komponenta celokupne dijagnostike predstavlja detetova pria ocrteu, koja treba da potpkrepi njegov govorno jeziki razvoj koji treba da je usaglaen sarazvojem vizuo perceptivne, prostorne i grafomotorne organizacije.

ivotinje se takoe javljaju kasnije, to je naroito karakteristino za decu iz grada jerona, sem nekih ivotinja (pas, maka) nemaju prilike da ih bolje upoznaju i da im one postanubliske. Interesantno je da gradska deca ee crtaju divlje ivotinje (verovatno zbog eihposeta zoolokim vrtovima koji se nalaze u velikim gradovima), dok seoska deca crtaju domaeivotinje. One su najee okrenute ulevo. Prilikom crtanja make ili psa dete nam otkrivamnogo toga o sebi. Maca koja se mazi crte je deteta koje voli da bude i samo maeno. Nekielementi mogu biti povezani s dejim strahovima: udovita, ali i mievi, pauci, zmije, insekti.esto crtanje krvi, doktora ili bolnice moe ukazivati na neku tekou.

Sunce u dejoj podsvesti predstavlja oca. Ako je zamraeno ili previe udaljeno od

ostatka crtea, moe oznaavati potrebu za veom komunikacijom sa ocem. Takoe Sunce moepredstavljati svetlost, toplinu, aktivnost i optimizam. Posebnu panju treba obratiti na cipele,stopala i noge: ako dete crta roditelje bose, bez stopala ili nogu, to moe znaiti da nemadovoljno poverenja u njih i da mu je potrebno vie sigurnosti.

V KAKO POSMATRATI CRTE?

Deca crtaju stvari onako kako ih doivljavaju, a ne na realan nain. Sa est ili sedamgodina oni ve polaze u kolu i tamo ue neka osnovna pravila crtanja ali do tog perioda njihi

crtei predstavljaju njihovu viziju sveta.

Crte treba posmatrati na dva osnovna naina: kako dete upotrebljava linije i kakorasporeuje stvari u prostoru. Ako dete crta vie figura, a nekoj posveti mnogo vie panje itruda, to odaje utisak da mu je taj predmet i veoma bitan. U sluaju da dete pojaano seni crteto moe ukazati na anksioznost, a ako podebljava neke delove tela - na primer, dete je nacrtalocelu ljusku figuru ali je zatamnilo ake ili podebljalo linije ake, to ukazuje da dete sa otm

12


13/16

osobom ne moe da ostavi kontakt. Vrlo je vanop posmatrati nain na koji dete crta i taizostavlja na crteu. Na primer, ponekad se deava da dete sebe nacrta bez stopala, to govori otome da dete nema oseaj pripadnosti. Kada se posmatra deji crte, uvek mora da se uzme uobzir nekoliko aspekata, pre svega ta je dete nacrtalo, okolnosti u kojima crta, u kom je uzrastu.Odrasli ljudi imaju tendenciju da kroz boje izraavaju oseanja, dok deca nemaju taj nain

doivljavanja boja, ve se vezuju za onu koja je njima lepa.

Neki znakovi upozorenja na koje treba obratiti posebnu panju:

udovite s mnogo oiju, malo i prekriveno sunce, vrlo tanak i jedva vidljiv potezolovkom. Sve su to razliiti elementi crtea koji mogu ukazivati na razne teskobe.

Vano je pomenuti i poteze koje deca koriste u crteu. Ako su oni prelagani, dete na tajnain otkriva svoju bojaljivost, hipersenzibilnost, introvertnost i suzdranost. Ovo upuuje na toda je detetu potrebno vie panje, odobravanja i pohvala. Ukoliko se na papiru uoava mnogo

precrtavanja prikazanih likova i predmeta, to znai da se dete najverovatnije plai da e pogreitii da nee nacrtati sliku dobro kao ostala deca. U takvim sluajevima treba pohvaliti njegovesposobnosti i vetine. Kad je potez prenaglaen, do te mere da je dete olovkom ili flomasteromgotovo probuilo papir, to bi mogao biti znak velike tatine. Ipak ee otkriva dosta agresivno ihirovito dete.

Kad se u posmatranju crtea uzmu u obzir koriene boje, treba znati sledee: Otvoreno iivo dete koristie tople i ive boje (utu, narandastu, crvenu). Neno i mirno birae hladneboje. Crtanje plavom bojom sa est godina poruuje da ne eli da ostane beba. Crno je bojastraha, ali i belo. Ako se dete blokira pred istim papirom ili ostavlja puno praznog prostora na

svakoj stranici, moda se boji praznine ili ima potrebu za jasnijim granicama, potrebu da muroditelju kau dokle sme ii. Ako prednost daje bojama kao to su crna i uta, to moe znaitiljubomoru (odnosno strah da ne izgubi neiju ljubav). Boju treba gledati u vezi s prikazanimpredmetom: na primer, crvena lica ljudskih likova mogu biti odraz potisnute agresivnosti ipotrebe deteta da je izbaci iz sebe.

Crtanjem nekih predmeta moe se povezati sa deijim strahovima: udovita, mievi,pauci, zmije, insekti. esto crtanje krvi, lekara ili bolnice moe ukazivati na teskobu. Sunce udeijoj podsvesti predstavlja oca. Ako je zamraeno ili previe udaljeno od ostatka crtea, moeoznaavati potrebu za veom komunikacijom s ocem. Poto je kua simbol majke, krov plameno

crvene boje moe se povezati s agresivnou usmerenom prema liku majke, dok ulazna vratazatvorena katancem ili velikim kljuem mogu biti znak straha od "napada" drugih ljudi ili znakdetetove elje (koju roditelji potiskuju) da vrata njegovog doma budu otvorena njegovimprijateljima. Prozori takoe igraju vrlo vanu ulogu u deijoj simbologiji: prozori puni cveaodraavaju radost, a zatvoreni prozori ili prozori s reetkama odraz su straha od otvaranja premadrugima. Listovi koji padaju s drvea predstavljaju strah od samoe i elju deteta da ponovnobude posve malo, zatieno i uvek u blizini roditelja. Posebnu panju treba obratiti na cipele,

13


14/16

stopala i noge: ako dete crta roditelje bose, bez stopala ili nogu, to moe znaiti da nemadovoljno poverenja u njih i da mu je potrebno vie sigurnosti.

Raspored crtea na papiru nam pokazuje kako se dete uklapa u svoju okolinu. Levo znaiprolost i privrenost majci, desno budunost i oca. Crte usmerene nagore predstavljaju detetove

snove, a okrenute nadole njegov svakidanji ivot. Dete sigurno u samo sebe smestie crte usredini papira.

Nainom crtanja dete otkriva temperament - srameljivo dete vui e tanke linije, dok eenergino dete jako stiskati olovkom po papiru. Matoviti vole da crtaju krugove, blage oblike(okrugli dim iz dimnjaka). Suprotno njima, ivahno dete vie voli uglove, ravne crte (iljatodrvee).

VI DEIJI CRTE KAO FENOMEN PROJEKCIJE

Deje grafiko saoptavanje dokazalo je veliku kliniku vrednost. Zbog toga je ve

godinama, posebno crtanje ljudske figure uvedeno u rutinsku kliniku proceduru. ivahnost igovorljivost, sa kojom mnoga mala deca pruaju tematsku razradu, mogu da budu u snanomkontrastu sa siromatvom njihovih crtea i naporima sa kojima su oni proizvedeni. Oevidno jeda su verbalni modeli simbolini, manje direktni i vie predmet svesnih manipulacija nego to jesama grafika projekcija. Takva pojava u razvoju deteta ve otkriva disharmoniju mentalnihsposobnosti. Znamo da se linost ne razvija u vakuumu ve putem kretanja, oseanja,razmiljanja specifinog deteta i njegovog tela. Aktivnost izazvana u odgovoru ''nacrtajbatu/seku'', je stvaralaki doivljaj to e biti dokazano i pokazano od strane deteta koje crta.iroko i koncentrisano iskustvo sa crteima ljudske figure, ukazuje na intimnu vezu izmeu

nacrtane figure i linosti deteta koje daje crte.Strukturalni i formalni aspekti crtea kao veliina, linija i mesto crtea na papiru

predstavljaju manje predmet promenljivosti, nego sadraj kao detalji tela, odelo i uzgrednidodaci. Da li dete pravi svoju figuru, veliku ili malu; prostorna lokacija figure; da li je figura sadugim, produenim ili kratkim, izreckanim linijama; da li figura ima agresivno dranje; da li jefigura ukruena ili fluidna; pitanje osnovnih proporcija tela; da li su zapaene usiljene simetrije;da li postoji tendencija ka nepotpunosti, brisanju ili osenavanju; da li i kakve boje koristi, svesu to karakteristike koje postojano upuuju kako na razvoj strukture linosti, tako i na osobinelinosti i eventualno postojanje razvojno organskih smetnji.

U aktu tumaenja predstave tela ili stanja modela u grafikom smislu vodi se rauna da lise krajnji proizvod slae automatski sa stanjem i psihikim tenzijama deteta koje crta.Odreenije, da li nacrtana figura izgleda srena, raskona, povuena, ''autistina'', skuena,plaljiva, ratoborna, afektivno oskudna? Da li ona izgleda snana ili nemona? Da li figuraizgleda da je ovladala specifinim telesnim kompleksom? Ovo su tonovi oseanja ili centralnetenje i dispozicije koje, reflektuju tenzije deteta koje crta. Zakljuivanje o detetovoj tenziji naosnovu ovih pomenutih elemenata, moe dati odgovor koja specifina mentalna funkcija se nije

14


15/16

aktivirala u datoj odreenoj vremenskoj taki, zbog ega dete ulazi u razvojnu disharmoniju iliodstupa u nekim mentalnim funkcijama od proseka za njegov uzrast. to je dete due u tome,razvojni problem se uveava, to esto moe da predstavlja uvod u odreenu bolest.

VII ZAKLJUAK

Deji crtei imaju dubok i irok smisao. Detetov izraz u crteu je slobodniji negoodraslih, jer deca ne poznaju granice. Na izbor boje ili oblika na crteunajvie utiu fiziko,mentalno i emotivno stanje deteta, mnogo vie nego to to ine potrebe detata da neto imitira,kopira ili prosto reaguje na naloge drugih. Zato je vrlo vano da se obrati panja ak i navrljotine na ivicama stranice. Crte nastaje pre iz unutranjeg stanja uma u deteta nego izodgovora na spoljanja oekivanja drugih. Crtanje predstavlja najvei deo decijeg stvaralatva uranom uzrastu. Deji crte je osoben, karakteristian crte koji odraava deje shvatanje sveta. Ucrtee dete projektuje svoje emocije, potrebe, elje, konflikte, namere i oekivanja, to ih iniveoma pogodnim sredstvima u dijagnostici i terapiji.

Deiji crtei zanimljivi su za prouavanja iz vie razloga; javljaju se vrlo rano, te suznaajni pokazatelji psihomotornog razvoja deteta ali i pokazatelj naina na koji dete doivljavasopstvenu telesnu i psihomotornu shemu. Deiji crte je vrlo specifian i po svojoj ivosti iposebnoj izraajnosti koja se odrastanjem postepeno gubi. Nije udno da su ovu ivost iivopisnost, kao i posebno izraavanje i opis sveta oko sebe koji se u deijem crteu nalazi,otkrili i preuzeli mnogi likovni stvaraoci sredinom prolog veka.

Ne postoji pravi recept za razumevanje i tumaenje deijih crtea. Za analizu se morauzeti vie crtea iz jednog razdoblja i to sa razliitim temama. U njima moemo pronai iste

znakove oseajnosti, jer se dete izraava svojim delom bez obzira na njegov sadraj.

15


16/16

LITERATURA:

1. Marin Koks Deiji crtei

2. Dr Bogomil Karlavaris Jovanka Kelbli Miroslava Stanojevi-Kastori-

Metodikalikovnog vaspitanja predkolske dece

3. http://bnibocaraton.blogspot.com/2007/01/childrens-drawing-analysis-with-billie.html

4. http://www.grafologiaelemzes.hu/pedagogia/pedagogia/80-gyerekrajzok.html

5. Mirjana Pernar, Tanja Franikovi Psiholoki razvoj ovjeka

6. http://www.svrljig.net/forum/index.php?topic=492.0

7. http://www.scribd.com/doc/55494371/analiza-decjkeg-crteza

16
http://bnibocaraton.blogspot.com/2007/01/childrens-drawing-analysis-with-billie.htmlhttp://www.grafologiaelemzes.hu/pedagogia/pedagogia/80-gyerekrajzok.htmlhttp://www.svrljig.net/forum/index.php?topic=492.0http://bnibocaraton.blogspot.com/2007/01/childrens-drawing-analysis-with-billie.htmlhttp://www.grafologiaelemzes.hu/pedagogia/pedagogia/80-gyerekrajzok.htmlhttp://www.svrljig.net/forum/index.php?topic=492.0

indikacije i prepoznavanje motoričkih problema i bolesti psihičkog stanja u crtežu

Documents