Univerzitet...

Fakultet...

Seminarski rad iz predmeta

……….

PREDUZETNIČKI PODUHVATI U USLOVIMA

SVETSKE EKONOMSKE KRIZE

Mentor: Student:

Broj indeksa:

Beograd, 2011.

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................3

1. POJAM PREDUZETNIKA I PREDUZETNIČKOG PODUHVATA.....................4

2. SVETSKA EKONOMSKA KRIZA.............................................................................5

3. PREDUZETNIČKI PODUHVATI U IT SEKTORU U USLOVIMA SVETSKE

EKONOMSKE KRIZE.....................................................................................................7

3.1. PODUHVATI VELIKIH KOMPANIJA IT SEKTORA.........................................................8

3.2. PODUHVATI IT KOMPANIJA U SRBIJI.......................................................................12

ZAKLJUČAK..................................................................................................................14

Literatura............................................................................................................................15

2

Uvod

Preduzetništo je delatnost usmerena na ostvarivanje profita na tržištu, zasnovana na

stalnim promenama i spremnosti da se preuzme rizik. Preduzetnik obavlja delatnost

registujući kao preduzetnik, osnivajuči privredno društvo, registrujući poljoprivredno

gazdinstvo, učlanjujući se u zadrugu i slično.

Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovalo i koje, radi sticanja dobiti, u vidu

zanimanja obavlja zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i

poslove domaće radinosti. Preduzetnik se registruje u Agenciji za privredne registre i

odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom imovinom. Obavlja

delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim

poslovnim imenom.

Kriza koja je prvo zahvatila tržište nekretnina SAD, a zatim se proširila na finansijski

sistem i privredu SAD, nije nastala slučajno. Kriza je nastala kao posledica vođenja

neodgovorne poslovne politike nadležnih državnih institucija za kontrolu finansijskog

tržišta (FED i SEC) i nestručnosti u radu rejting agencija, kao i fundamentalnih slabosti

koje godinama postoje u oblasti finansijske kontrole i regulative u SAD. Izvor pomenutih

slabosti potiče od ideje o neograničenoj liberalizaciji finansijskih tržišta, sa minimalnom

regulativom i slabom kontrolom poslovanja investicionih banaka i fondova.

Predmet ovog rada jeste preduzetnički poduhvat u uslovima svetske ekonomske krize. U

prvom delu je ukratko definisano preduzetništvo i preduzetnički poduhvat. U drugom

delu se govori o svetskoj ekonomskoj krizi, dok se treći deo rada bavi preduzetničkim

poduhvatima u oblasi IT sektora u uslovima ekonomske krize u svetu i Srbiji.

3

1. Pojam preduzetnika i preduzetničkog poduhvata

Preduzetništo je delatnost usmerena na ostvarivanje profita na tržištu, zasnovana na

stalnim promenama i spremnosti da se preuzme rizik. Preduzetnik obavlja delatnost

registujući kao preduzetnik, osnivajuči privredno društvo, registrujući poljoprivredno

gazdinstvo, učlanjujući se u zadrugu i slično.

Cilj svakog potencijalnog preduzetnika treba da bude pronalaženje posla koji će na

najbolji način da poveže:1

1. Njegovo znanje, iskustvo, potencijale, interese i buduća očekivanja od bavljenja

preduzetništvom, sa jedne strane

2. Sa potrebama tržišta, sa druge strane

Cilj je biti „biti korak“ ispred konkurencije, odnosno biti drugačiji od drugih. Jedna od

ključnih razloga neuspeha mnogih preduzeća je to što 75% preduzetnika započinje svoj

posao bez prethodne provere tržišta i testiranja tražnje odnosno interesovanjem za

određenim proizvodom odnosno uslugom.

Jedan od glavnih koraka u analizi različitih poslovnih mogućnosti je predhodna provera,

potrebno je analizirati i rangirati više različitih poslovnih mogućnosti. Cilj je analizom

relevantnih faktora suziti listu na jednu-dve najbolje poslovne ideje koristeći metodu

„korak po korak“, a ti koraci su:2

Evidentiranje problema na tržištu

Identifikovanje odgovarajućih poslovnih šansi

Utvrđivanje potrebnih resursa za realiziciju određene poslovne ideje

Projektovanje finansijske dimenzije posla

Rangiranje pojedinih poslovnih mogućnosti na bazi ličnih afiniteta, finansijske

isplativosti i nivoa rizika

Izbor poslovne ideje i njene operacionalizacije

1 Avlijaš R., Preduzetništvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 1652 Razvoj preduzetničkog duha kod mladih, Seminar o preduzetništviu, Pančevo, 2008.

4

Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovalo i koje, radi sticanja dobiti, u vidu

zanimanja obavlja zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i

poslove domaće radinosti. Preduzetnik se registruje u Agenciji za privredne registre i

odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom imovinom. Obavlja

delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim

poslovnim imenom.

2. Svetska ekonomska kriza

Prelivanje finansijske i ekonomske krize u Srbiju odvijalo se po sličnom obrascu i

praktično istovremeno kao u drugim zemljama u tranziciji. Nakon snažnog višegodišnjeg

rasta bruto društvenog proizvoda od preko 5% godišnje, prvi znaci krize pojavili su se

već u trećem kvartalu 2008. godine, kada je došlo do pada izvoza i industrijske

proizvodnje. U prvoj polovini 2009. godine dolazi do realnog smanjenja bruto društvenog

proizvoda po stopi od – 4%. Posebno je pogođena industrija, čija je proizvodnja

smanjena za jednu petinu.

Smanjenje bruto društvenog proizvoda je posledica, kako smanjenja tražnje za srpskim

proizvodima u svetu, tako i smanjenog priliva inostranog kapitala, što je smanjilo domaću

tražnju. Iako se suočava sa brojnim strukturnim problemima, srpska ekonomija se nije

urušila. To je posledica kako blagosti recesije u razvijenim zemljama i male izvozne

zavisnosti Srbije, tako i podrške međunarodnih institucija i pojedinih poteza Narodne

banke. Prema različitim procenama rast BDP-a u 2010. godini bi mogao da se kreće

između 1 i 1,5%.3

Postoje mnogobrojni razlozi za oživljavanje malih biznisa i samozapošljavanja u

zemljama Zapadne Evrope.Pre svega ,nove tehnologije su smanjile značaj i komparativne

prednosti velikih firmi u mnogim sektorima.Takodje ,deregulacija i privatizacija u

mnogim zemljama su uticale na to da male firme postanu dominantne u kreiranju malih

biznisa i novih poslova ,što je posebno došlo do izražaja u SAD-u pošetkom 80- tih

godina.Istovremeno su mnoge države OECD-apromovisale značaj malih firmi za

privrednih razvoj tih zemalja.

3 Uticaj krize na tržište radne snage i životni standard u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije januar 2010, str. 2-4

5

Osim toga ,samozapošljavanje počinje da se mnogo više vrednuje nego što je to bio

slučaj u prethodnom periodu. Kirchhoff (1996) je u svojim radovima posebno isticao

važnost samozapošljavanja za realizaciju mnogobrojnih profesionalnih ciljeva. Uprkos

tome ,rast samozapošljavanja u poslednjoj dekadi 20. veka nije svuda imao pozitivnu

stopu rasta.

Drugim rečima ,dok se u periodu izmedju 1990 i 2000 godine ,značajno povećala stopa

samozapošljavanja u SAD-u u odnosu na predhodnu deceniju ,to jest ona se povećala sa

59% na 67%, u istom periodu u Evropskoj Uniji taj procenat se smanjio sa 48% na 45%.

Drugim rečima, u EU se u pomenutom periodu nije povećalo očekivano interesovanje za

razvoj preduzetničkog duha, osim u nekoliko zemalja. Naime, učešće lica koja su

ispoljila interesovanje za samozapošljavanjem varira od 34% u Belgiji do 71% u

Portugaliji u istom vremesnkom periodu.

U odnosu na druge zemlje Evropske unije, stopa samozapošijavanja je najniža u Italiji, to

jest u ovoj zemlji žene učestvuju sa 7,7% a muškarci sa 13,4% u samozapošljavanju. U

Italiji, žene znatno kasnije ulaze u preduzetničke vode u poredjenju sa ostalim državama

EU, s obzirom da se izmedju 18 i 34 godine života bave najviše porodicom, a mnogo

manje karijerom.4

Kriza koja je prvo zahvatila tržište nekretnina SAD, a zatim se proširila na finansijski

sistem i privredu SAD, nije nastala slučajno. Kriza je nastala kao posledica vođenja

neodgovorne poslovne politike nadležnih državnih institucija za kontrolu finansijskog

tržišta (FED i SEC) i nestručnosti u radu rejting agencija, kao i fundamentalnih slabosti

koje godinama postoje u oblasti finansijske kontrole i regulative u SAD. Izvor pomenutih

slabosti potiče od ideje o neograničenoj liberalizaciji finansijskih tržišta, sa minimalnom

regulativom i slabom kontrolom poslovanja investicionih banaka i fondova.

Inicijalna pretpostavka, da će veliki institucionalni investitori, koji su uživali povlašćeni

tretman kod regulatornih tela, odgovorno i u skladu sa dobrom praksom korporativnog

upravljanja štititi interese svojih vlasnika, u svojoj osnovi pokazala se pogrešnom i

krajnje štetnom. Pored toga što FED nije kontrolisao bankarski sistem na način koji je

trebalo, sprovodeći ekspanzivnu monetarnu politiku, preko snižavanja referentne kamatne

stope, FED je učinio kredite jos jeftinijim i dostupnijim većem broju korisnika.

4 http://www.clds.rs/newsite/Uticaj%20krize.pdf

6

Prvobitne optimistične prognoze pokazale su se pogrešnim i neopravdanim, kako se talas

krize izazvan na Volstritu proširio i na ostale delove sveta. Bekstvo inostranog kapitala,

drastičan pad berzanskih indeksa, nedostatak svežeg kapitala i povećane marže na kredite

ukratko su efekti krize kojim je pogođena svetska ekonomija. Drugi talas krize, kojim će

najviše biti pogođen realni sektor, proizvešće duboke i bolne posledice po ekonomije

zemalja koje nisu imale direktno učešće u kreiranju krize.

3. Preduzetnički poduhvati u IT sektoru u uslovima svetske ekonomske

krize

Kako je u godini za nama rast u nekim oblastima informacionih tehonolija premašivao 35

odsto u odnosu na prethodnu, jasno je da su investitori bili veoma zainteresovani za ovo

tržište. Ipak, nakon objave finansijske krize, tih investicija će biti vrlo malo, bez obzira na

najave da će i u ovoj godini biti rasta u oblasti IT-a.

Kako je u ovakvim krizama uvek prisutan domino efekat, recesija je pogodila i velike

lance prodaje računara i računarskih komponenti ali i ostale IT opreme. Ovakav rasplet

događaja najviše će uticati na brzo rastuća tržišta poput Latinske Amerike, centralne i

jugoistočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike i time učiniti računare nepristupačnim

mnogim porodicama, ali i privredi.

Niske cene računara i komponenti su u ovim krajevima sveta pospešile prodaju do

neverovatnih razmera (u nekim državama prodaja je povećana i preko 50 odsto), ali će

finansijski problemi onemugućiti rast, osim u nekim bliskoistočnim državama. U

razvijenim delovima sveta, poput Severne Amerike i Japana, doći će do smanjenja

potražnje i prodaje, usled pada ponude kredita, ali će veći deo ipak biti u stanju da izdrži

godinu i da kupi potrebnu opremu.

3.1. Poduhvati velikih kompanija IT sektora

Nakon poprilično uspešne 2008. godine, padovi vrednosti deonica velikih IT kompanija

postali su uobičajena pojava nakon udara svetske krize. Otpuštanje radnika,

restruktuiranje, razmeštanje fabrika i opšta ušteda na svim poljima vidljivi su u skoro

7

svim segmentima tržišta. Osnovni razlog za to je još aktuelno verovanje da je IT nekakav

luksuz i da se upravo na izdacima na ovu tehnologiju može uštedeti. Ovakvo neshvatanje

savremenih tokova skupo je koštalo mnoge, a preti i da u ovoj krizi bude jedan od

glavnih kamena spoticanja. Upravo bi tehnologija (a posebno informatičko-informaciona)

mogla da ima ključnu ulogu u smanjenju troškova velikih lanaca, uvođenjem hardversko-

softverskih rešenja na različitim poljima. Iako bi ovi postupci verovatno doneli različite

vidove socijalnih problema, svakako da su oni budućnost koja će pre ili kasnije doći na

svoje mesto.

Kompanije poput 3Coma su ovoga svesne i doneta je odluka da se u 2009. akcenat stavi

na ulaganja u razvoj opreme u mrežnim tehnologijama, posebno RFID (Radio-frequency

identification), koja bi trebalo da smanji troškove u mnogim oblastima svakodnevnog

poslovanja. Krizu će spremno dočekati i u HP-u, gde najavljuju dodatne napore u

izbacivanju rešenja za optimizaciju efikasnosti poslovanja. Sličnu „pesmu pevaju” i

Microsoft i IBM, koji ističu neophodnost da se sa konkretnim situacijama koje poslovni

ljudi iz celog sveta imaju treba detaljno upoznati i napraviti adekvatne modele koji će

garantovati efikasnost, optimizovanu do krajnjih mera.

Acer je među onim kompanijama koje su 2008. godine zabeležile ogroman rast. Prihodi

su porasli za 35 odsto u odnosu na isti period prošle godine, i to pre svega zahvaljujući

prenosnim uređajima u notebook i subnotebook familijama, kod kojih je rast prihoda

premašio 50 odsto. Za 2009. godinu ova kompanija najavljuje još agresivniju kampanju,

koja bi trebalo da rezultuje održavanjem što većeg broja prodatih prenosnih računara svih

formata, kao i davanje akcenta na što štedljivije računare moćnijih performansi.

U red kompanija koje najavljuju softverska rešenja koja će omogućiti uštede ugurao se i

SAP, koji tvrdi da je ovo idealna prilika da se povrate klijenti koji su u toku prethodnih

godina potražili nešto jeftinija rešenja konkurenata, ali koja definitivno nisu među

štedljivijim. Skoro identične marketinške fraze izustili su i čelnici kompanije Cisco

Systems, koji se nadaju da bi njihova rešenja mogla da nađu primenu u trenutku kada je

optimalna iskorišćenost postojećih sistema primarni cilj privrednih subjekata.

Američka kompanija za istraživanje tržišta Gartner iznela je podatak da će do 2012.

godine 90 procenata svetskih kompanija koristiti open-source rešenja. Na ovu izjavu prva

se nadovezala još jedna američka uzdanica Sun Microsystems izjavom da je njihov

8

osnovni cilj pomoć postojećim biznisima u cilju smanjenja troškova kroz razvoj i

implementaciju jeftinih, modularnih i fleksibilnih aplikacija.

Jedan od najefektivnijih načina uštede u kompanijama jeste otpuštanje radnika. Broj

kompanija koje su pribegle ovom metodu raste iz dana u dan, sa sve većim brojem

inženjera iz oblasti IT-a bez posla u razvijenim državama.

Google je već sredinom godine počeo sa otpuštanjem radnika po ugovoru, privremenih

radnika i mnogih studenata koji su na praksi u ovoj kompaniji dobro zaradili, ali i naučili

mnogo toga konkretnog i upotrebljivog. Takvih studenata je i iz naše zemlje popriličan

broj. Procenjuje se da je Google u poslednjih nekoliko meseci otpustio preko 5000

radnika. Dodatak ovoj uštedi jeste i ukidanje šest servisa: Dodgeball, Google Catalog

Search, Google Mashup Editor, Jaiku, Google Notebook i Google Video. Zatvorene su

kancelarije u Teksasu, Norveškoj i Švedskoj.

Izvršni direktor kompanije Seagate objavio je da će od početka 2009. godine u toj

kompaniji raditi 6 odsto manje radnika nego lane, što iznosi 2950 radnika. Skresane su i

plate menadžmenta, i to za 25 odsto, uključujući i plate najviših direktora u kompaniji.

Sve ovo trebalo bi da donese godišnju uštedu od oko 80 miliona dolara za plate direktora

i oko 130 miliona dolara na otpuštenim radnicima.

Najveći proizvođači procesora, Intel i AMD, imaju potpuno drugačije planove kada su

otpuštanja u pitanju. AMD je najavio da će otpustiti oko 9 odsto svojih radnika u 2009.

godini, što je oko 1100 radnika, dok je Intel najavio da neće biti planiranih otpuštanja.

Naizgled deluje kao da Intel nema problema sa svetskom ekonomskom krizom i da je

gigant u stajnu da je lako pregura. Ipak, nije tako jednostavno. Razlozi ovakvog stava

leže u dva argumenta. Prvi je Intelova dobra poslovna politika u toku 2008. godine, koja

je očvrsnula već stabilnu poziciju broj jedan sa raznovrsnošću Dual Core, Core 2 Duo i

Atom procesora, koji su obeležili drugu polovinu godine za nama. Drugi argument nije

tako svetao: 2006. godine Intel je već otpustio 20.000 radnika (tada oko 20 odsto), i to

zbog gubitka udela u tržištu od AMD-a.

Svetski broj dva u proizvodnji računara Dell, pored otpuštanja 1900 od 3000 radnika u

fabrici u gradu Limerik, Irska, premestiće proizvodnu bazu iz tog grada u Poljsku. Kako

je Dell najveći Irski izvoznik i druga kompanija po ukupnoj vrednosti, ovo će imati

znatne posledice po Irsku ekonomiju. Razlog selidbe je jednostavan: minimalna mesečna

9

plata u Poljskoj iznosi 406 dolara, dok je u Irskoj 2000 dolara. Čelnici kompanije Dell

ranije su izjavili kako je ovo dobar znak za Poljsku, koja postaje interesantno mesto za

ulaganje. Trebalo bi da se zapitamo kolektivno nad ovim i da razmislimo šta bismo mi

mogli da ponudimo u budućnosti kako bismo privukli ovako velike kompanije da ulažu u

srpsku državu i da koriste domaću radnu snagu.

Recimo i to da je Evropska komisija naredila istragu povodom ovog slučaja, i to pre

svega da bi se utvrdilo da li je na pravi način potrošen novac u iznosu od 53 miliona evra

namenjen upravo izgradnji fabrike kompanije Dell u gradu Lođ. Efekti koje je ovakav

potez ostavio na Irsku odmah su bili vidljivi, jer je ova „zelena država” među prvima pala

pod recesiju, ali se povećala i nezaposlenost stanovništva preko margine od 10 odsto.

Jedan od pravih primera na kojima se pokazuje kako je do krize uopšte došlo jeste

indijska kompanija Satyam. Ova velika kompanija posluje u 67 država na četiri

kontinenta i zapošljava 53.000 ljudi. Osnovne delatnosti ovog indijskog giganta su

konsalting, integracija sistema i outsourcing. Pomenimo samo to da su prihodi kompanije

u 2007. godini prelazili dve milijarde dolara. Gospodin Ramalinga Radžu, izvršni

direktor kompanije, pokušao je akviziciju dve kompanije koje su osnovali i vode njegovi

sinovi: Maytas Infrastructure i Maytas Properties (Maytas je palindrom reči Satyam) za

sumu od 1,6 milijardi dolara. Kako je cela stvar bila više nego sumnjiva, na Njujorškoj

berzi su akcije ove kompanije odmah pale za 55 odsto, nakon čega su tri člana borda

direktora 29. decembra prošle godine dala ostavku.

Kako se moglo desiti da prvenac indijskog IT tržišta dozvoli sebi ovakav „luksuz” – nije

jasno, ali je doveden u pitanje kvalitet indijskog najznačajnijeg izvoznog proizvoda –

outsourcinga. Indijska vlada poslala je svoje ljude da reše problem i preostalih pedesetak

hiljada ljudi usmere u pravom smeru, kako bi uskoro došli na mesto sa kog su gurnuti

zahvaljujući pohlepi pojedinaca.

U istraživanju „Information weeka”, 48 odsto kompanija izjavilo je da će svoje IT sektore

tretirati poput ostalih delova, 27 odsto da će smanjiti troškove IT-a više nego drugih, dok

je 25 odsto reklo da će povećati ulaganja u IT, jer je to vučna sila savremenog poslovanja.

Opravdanje za ovakav stav nalazi se u činjenici da je većina izvršnih direktora kompanija

u prošlosti videla koliko smanjivanje troškova za IT usporava razvoj kompanija i njihovo

osavremenjivanje.

10

Ulaganja će se osetiti u softverskim kompanijama, i to pre svega u CRM (Customer

Relationship Management) projektima. Tehnologije poput virtuelizacije i cloud

computinga, ove godine će konačno dobiti pravu priliku zahvaljujući uštedama koje

donose. Najveći pad investicija osetiće outsourcing kompanije, što zbog ušteda koje se

postižu preorijentacijom „domaćih” snaga unutar kompanije na te poslove što zbog

problema poput onih u Satyamu.

Ukupno gledano, ne treba očekivati preveliko smanjenje ulaganja u IT sektor. Stavove

kompanija prema uvećanju, odnosno smanjenju IT budžeta u ovoj godini možete videti

na dijagramu.

Prvu liniju odbrane od svetske ekonomske krize svakako će činiti stub banaka, koje će

manje povoljnim kreditima nego lane pokušati da što više zarade na muci „običnih”

građana, kojima nikakva kriza neće uskratiti letovanje, novi televizor ili pak računar sa i7

procesorom. „Najbolji način da se pobedi recesija jeste prelazak na nove proizvode,

umesto zadržavanja starih”, izjavio je Paul Otelini, izvršni direktor kompanije Intel. Ova

kompanija će, u skladu sa planom, u drugoj polovini godine predstaviti proizvodni proces

u 32 nm i prvu liniju procesora.

Konkurenciju će to naterati da brzo i efikasno reaguje, a ovakvu reakciju treba očekivati

od celokupnog tržišta. U prvom kvartalu malo je verovatno da će se puno pričati o

informacionim tehnologijama, ali već od aprila treba ponovo oslušnuti šta nam stiže od

velikih i malih igrača na globalnom tržištu. Nove, efikasne i štedljive ideje dominiraće

tržištem i naterati pojedince da dobro razmisle pre svakog pokušaja malverzacija, kako

finansijskih tako i svih drugih.

Kako će se kretanja na svetskom tržištu odraziti na Srbiju, teško je predvideti. Jedno je

sigurno: ako razmišljate o novom parčetu hardvera ili čitavoj konfiguraciji, najpametnije

je da sačekate dok se prašina malo slegne, te se domaći (pre)prodavci odluče gde će

pozicionirati cene.5

3.2. Poduhvati IT kompanija u Srbiji

Mada i dalje negativni, najnoviji pokazatelji sa globalnog IT tržišta govore da su

stimulativne mere pojedinih država, ali i kompanijske strategije prilagođavanja kriznim

5 http://www.sk.rs/2009/02/sktz01.html

11

uslovima uspele da ublaže efekte krize. Pokazatelji u Srbiji svedoče da se u krizi nisu

snašli ni država, ni dobar deo privrede i IT preduzeća.

U uslovima ekonomske krize, isporuke računara su prema izveštaju analitičke kuće

„Mineco” u drugom tromesečju ove godine smanjene za 21,5% u odnosu na isti period

lane. U trećem kvartalu se očekuje još veći pad, a u četvrtom nešto usporeniji negativni

trend što znači da će, u najboljem slučaju, u 2009. ukupni pad tržišta iznositi oko 20% u

odnosu na prošlu godinu. Ekonomska situacija domaćih IT kompanija je otežana ne samo

zbog pada tražnje, već i usled nelikvidnosti partnera, što je uslovilo pad cena računara za

oko 12%, a time i dodatno umanjenje prihoda.

Iako se negativni trendovi u IT industriji beleže i na najrazvijenijim tržištima,

najaktuelniji pokazatelji govore da je situacija bolja nego u Srbiji. Prema analizi OECD-a

u maju i junu 2009. godine IT tržište je zabeležilo pad od 15% u odnosu na prošlu

godinu. Iako je prodaja poluprovodnika za 15% niža od prošlogodišnjeg nivoa, dalji pad

je zaustavljen zahvaljujući i doprinosu vlada pojedinih zemalja koje su reagovale

povećanom kupovinom i kreditima kako bi sprečile dalji pad IT tržišta. Najzapeženiji je

paket stimulativnih mera kineske vlade, koji je kratkoročno značajno povećao prodaju

čipova i računara. Agencija “Gartner” je revidirala svoju prognozu prihoda proizvođača

čipova za ovu godinu, navodeći da će njihovi globalni prihodi iznositi oko 212 milijardi

dolara, što je za 17,1 % manje nego prošle godine, ali je pad prihoda manji u odnosu na

ranije prognoziranih 22,4%. Prema rezultatima ankete koju je ova agencija sprovela

tokom aprila i maja 2009. godine, 28% kompanija u Severnoj Americi i 25% firmi iz

Evrope, Bliskog Istoka i Afrike (EMEA region) očekuje da će 2010. godine povećati svoj

budžet za softver.

Srbiji predstoji modernizacija, što nije samo šansa za IT kompanije, već za sva preduzeća

koja na vreme shvate da ulaganja u IT nisu trošak, već investicija u razvoj, kvalitetnije

poslovanje i povećanje konkurentnosti ne samo na domaćem, već i na globalnom tržištu.

Potrebno je raditi na unapređivanju poslovnih funkcija i procesa, standardizaciji

procedura, optimizaciji dokumetacionih tokova, povećavanju tražnje razvijanjem novih

proizvoda i usluga i sličnim aktivnostima. Kako uvoditi promene koje su neophodne u

prilagođavanju tržištu, ako preduzeće odlaže investiranje u modernizaciju poslovanja i

edukaciju kadrova? Odgovor često stiže sa gubljenjem tržišta i likvidacijom firme.

12

Isto pravilo važi i za same IT firme. Kriza je pokazala da se u novim okolnostima mnoge

od njih nisu snašle i da su reagovale na isti način kao i klijenti koji su im, zbog

kratkoročnih ušteda, otkazali poslove: pribegle su smanjenju sredstava za razvoj novih

proizvoda i usluga, za obuku kadrova, promociju i razvoj potreba korisnika. Iskustva

uspešnih kompanija iz ove branše ukazuju na potpuno suprotan pristup. Ako kompanija

nastavi da investira i u kriznim vremenima, onda može da prestigne konkurenciju. Firme

“Hjulit Pakard”, “Ai Bi Em”, “Eipl” i mnoge druge razgranale su se upravo u kriznim

vremenima. “Ai Bi Em” personalni računar nastao je u recesiji 1981. godine, a “Eipl”

je svoj “ajpod” lansirao 2001, godine, takođe za vreme recesije. To znači da će IT

kompanije u Srbiji, ako hoće da prebrode krizu, uprkos otežanim okolnostima morati da

izađu na tržište sa boljom ponudom.6

6 http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.507/posledice-krize-po-ikt-u-svetu-i-u-srbiji-razliciti-pristupi-različiti-rezultati.html

13

Zaključak

Kako je u godini za nama rast u nekim oblastima informacionih tehonolija premašivao 35

odsto u odnosu na prethodnu, jasno je da su investitori bili veoma zainteresovani za ovo

tržište. Ipak, nakon objave finansijske krize, tih investicija će biti vrlo malo, bez obzira na

najave da će i u ovoj godini biti rasta u oblasti IT-a.

Kako je u ovakvim krizama uvek prisutan domino efekat, recesija je pogodila i velike

lance prodaje računara i računarskih komponenti ali i ostale IT opreme. Ovakav rasplet

događaja najviše će uticati na brzo rastuća tržišta poput Latinske Amerike, centralne i

jugoistočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike i time učiniti računare nepristupačnim

mnogim porodicama, ali i privredi.

U istraživanju „Information weeka”, 48 odsto kompanija izjavilo je da će svoje IT sektore

tretirati poput ostalih delova, 27 odsto da će smanjiti troškove IT-a više nego drugih, dok

je 25 odsto reklo da će povećati ulaganja u IT, jer je to vučna sila savremenog poslovanja.

Opravdanje za ovakav stav nalazi se u činjenici da je većina izvršnih direktora kompanija

u prošlosti videla koliko smanjivanje troškova za IT usporava razvoj kompanija i njihovo

osavremenjivanje.

Prvu liniju odbrane od svetske ekonomske krize svakako će činiti stub banaka, koje će

manje povoljnim kreditima nego lane pokušati da što više zarade na muci „običnih”

građana, kojima nikakva kriza neće uskratiti letovanje, novi televizor ili pak računar sa i7

procesorom. „Najbolji način da se pobedi recesija jeste prelazak na nove proizvode,

umesto zadržavanja starih”, izjavio je Paul Otelini, izvršni direktor kompanije Intel. Ova

kompanija će, u skladu sa planom, u drugoj polovini godine predstaviti proizvodni proces

u 32 nm i prvu liniju procesora.

14

Literatura

1. Avlijaš R., Preduzetništvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009,

2. Razvoj preduzetničkog duha kod mladih, Seminar o preduzetništviu, Pančevo,

2008,

3. Uticaj krize na tržište radne snage i životni standard u Srbiji, Centar za liberalno-

demokratske studije januar 2010,

Ostali izvori:

4. http://www.bifonline.rs/ ,

5. http://www.clds.rs/ ,

6. http://www.sk.rs/ .

15