EDUCONS UNIVERSITY FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE SREMSKA KAMENICA KONSULTATIVNI CENTAR SUBOTICA Master studij

PRISTUPNI RADPredmet: Meunarodni ekonomski odnosi Tema: Najvaniji uesnici svetske trgovine - SAD

Mentor: Prof. dr Miroslava Filipovi

Student: Nenad Ivani Br. Indexa: 226/10

SREMSKA KAMENICA 2011.god

Sadraj Uvod..................................................................................................................................3 1. Meunarodne veze.........................................................................................................3 1.1 Obim i struktura.......................................................................................................4 2. Specijalizacija i komparativna prednost........................................................................8 3. Vlada i trgovina.............................................................................................................9 3.1 Smetnje trgovini i subvencije..................................................................................9 3.2 Zato Vlada intervenie u trgovini? Nerazumevanje koristi od trgovine................9 3.3 Trokovi drutvu....................................................................................................10 4. Multilateralni trgovinski sporazumi i slobodne trgovinske zone................................10 4.1 Uzajamni Trgovinski sporazum.............................................................................11 4.2 Opti sporazum o carinama i trgovini....................................................................11 4.3 Svetska trgovinska organizacija............................................................................12 4.4 Evropska unija.......................................................................................................12 4.5 EU trgovinski blok.................................................................................................12 4.6 Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini..................................................13 5. Globalna konkurencija.................................................................................................14 Zakljuak.....................................................................................................................14 Literatura.........................................................................................................................15

UvodSjedinjene Drave u globalnoj ekonomiji Kamperi u divljini, kao da misle da su "ostavili svet iza sebe," ali, oni nose svet na svojim ramenima. Vei deo njihove opreme je uvezena, iz vajcarske-noevi, kabanice iz June Koreje, kamere iz Japana, aluminijumski lonci iz Engleske, vree za spavanje iz Kine, i kompasi iz Finske. tavie, oni se mogu voziti u japanskoj Toyoti ili nemakom BMV-u, piti kafu iz Brazila ili jesti banane iz Hondurasa. Meunarodna trgovina i globalna ekonomija utiu svakodnevno na sve nas, da li kampujemu u prirodi, vozimo svoje automobile, sluamo muziku, ili smo na poslu. Mi ne moemo da "ostavimo svet iza sebe" jer smo upleteni u globalnu mreu ekonomskih odnosa-prometu roba i usluga, multinacionalnih korporacija, drugih poduhvata izmeu firmi u svetu i veza svetskih finansijskih trita. Internet je toliko kompleksan da je teko odrediti ta jeste ili nije ameriki proizvod. Npr. finska kompanija poseduje Vilson Sportsku opremu, vajcarska kompanija poseduje Gerber deiju hranu a korporacija June Afrike poseduje Miler Breving, Krajsler PT Cruiser je sklopljen u Meksiku. Mnogi "US" proizvodi kao to su Boing avioni sadre brojne komponente iz inostranstva, i obratno, mnogi "strani" proizvodi kao to su Erbas avioni sadre brojne delove amerike proizvodnje. Sjedinjene Amerike Drave su privredno najjaa zemlja u svetu. Procene 2005. godine govore da bruto drutveni proizvod po glavi stanovnika u SAD iznosi 41.800 amerikih dolara. Privreda se odvija po kapitalistikom sistemu, ali postoje i socijalni programi, kao to su Mediker, Medikejd i Soal sekjuriti. Ovi programi nisu jednako sveobuhvatni u poreenju sa slinim programima u veini drugih privredno razvijenih drava. Valuta Sjedinjenih Amerikih Drava je ameriki dolar koji takoe slui kao valuta u nekim drugim zemljama sveta, poput Ekvadora. Deonike berze Sjedinjenih Amerikih Drava su vani pokazitelji stanja svetske privrede. Najvei trgovinski partner Sjedinjenih Drava je Kanada. Ostali meunarodni partneri su Meksiko, Evropska unija, Japan, Indija i Juna Koreja. Trgovina sa Kinom je takoe vrlo znaajna. Sjedinjene Drave su tree najpopularnije odredite svetskih turista, odmah nakon Francuske i panije.1

1. Meunarodne vezeNekoliko ekonomskih tokova vezu ameriku privredu i ekonomije drugih zemalja. Kako je identifikovano u slici 1, ovi tokovi su: Tokovi proizvoda i usluga ili jednostavno trgovinski tokovi Sjedinjenih Drava, izvoz roba i usluga drugim dravama i uvoz robe i usluga od njih. Tokovi kapitala i radne snage, ili jednostavno tokova resursa. Amerike firme otvore proizvodni objekt u stranoj zemlji, kao i strane firme to otvore proizvodne pogone u Sjedinjenim Dravama. Radna snaga takoe fluktuira meu dravama. Svake godine veliki broj stranaca emigrira u Sjedinjene Drave a neki Amerikanci presele u druge zemlje. Tokovi informacija i tehnologije. Sjedinjene Drave razmenjuju informacije sa drugim dravama o amerikim proizvodima, cenama, kamatnim stopama, kao i mogunostima za ulaganja isto tako primaju takve informacije iz inostranstva. Firme u1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/ %D0%A1%D0%90%D0%94#.D0.9F.D1.80.D0.B8.D0.B2.D1.80.D0.B5.D0.B4.D0.B0

drugim zemljama koriste tehnologiju stvorenu u Sjedinjenim Dravama, a ameriki biznis ukljuuje tehnologije razvijene u inostranstvu. Finansijski tokovi. Novac se prenosi izmeu Sjedinjenih Drava i drugih zemalja za razne svrhe, na primer, plaanje uvoza, kupovinu inostranih sredstava, plaanje kamate na dug, kao i pruanje strane pomoi. 1.1 Obim i struktura Tabela 1 ukazuje na znaaj svetske trgovine za Sjedinjene Drave i inostrane zemlje. Mnoge zemlje, sa ogranienim resursima i ogranienim domaim tritem, ne mogu efikasno proizvoditi raznu robu koju njihovih graani ele. Dakle, oni moraju da uvezu robu iz drugih zemalja. To, zauzvrat, znai da moraju da izvezu ili prodaju u inostranstvu, neke od svojih proizvoda. Za takve zemlje, izvoz moe da se kree od 25 do 50 odsto ili vie u odnosu na bruto domaeg proizvoda (BDP) - trina vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj ekonomiji. Druge zemlje, Sjedinjene Drave, na primer, imaju bogate i raznovrsne osnovne resurse i veliko unutranje trite. Iako je ukupan obim trgovine ogroman u Sjedinjenim Dravama, to predstavlja manji procenat BDP-a nego to je to u velikom broju drugih drava.

SLIKA 1 Meunarodne veze. Amerika ekonomija je isprepletena sa drugim nacionalnim ekonomijama kroz tokove roba i usluga (trgovinske tokove), tokove kapitala i radne snage, tokove informacija i tehnologija, kao i finansijskih tokova. TABELA 1 Izvoz robe i usluga, u procentima BDP-a, u nekim zemljama, 2005.god.ZemljaBelgija Holandija Juzna Koreja Nemaka Kanada Novi Zeland Italija Francuska Velika Britanija panija Japan

Izvoz robe i usluga, u procentima BDP-a87 71 44 40 38 28 27 26 26 25 13

Sjedinjena Amerike drave

11

Izvor: Grupa autora iz MMF-a, International Financial Statistics, 2006.2

Za SAD i za ceo svet obim meunarodne trgovine je u porastu u odnosu na njihove BDP. Na slici 5,2 se vidi znaajan uporedni rast uvoza i izvoza u nekoliko proteklih decenija.

Source: Bureau of Economic Analysis. Data are compiled by the authors from the national income accounts and are adjusted for inflation (2000 dollars). Grafikon pokazuje brz rast amerikog izvoza i uvoza robe i usluga u procentima BDP-a. Izvoz SAD je bio 11 a uvoz 16 odsto BDP-a, u 2005.god.3 SAD sada ima smanjeni procenat ukupne svetske trgovine. 1950.god. ona se kretala oko jedne treine ukupnog svetskog izvoza, danas je to oko jedne osmine. Svetska trgovina je brzo poveana i za druge nacije vie nego to je za Sjedinjene Drave. Meutim, u smislu apsolutne koliine uvoza i izvoza, Sjedinjene Drave su i dalje vodea nacija u svetu trgovine. Zavisnost - SAD gotovo u potpunosti zavisi od drugih zemalja to se tie banana, kakaoa, kafe, zaina, aja, sirove svile, nikla, kalaja, prirodne gume, i dijamanata. Uvezene robe konkuriu amerikoj na mnogim domaim tritima: japanske kamere i automobili, francuska i italijanska vina, i vajcarske i austrijske skije su neki od primera. ak i "velika ameriki razbibriga" bejzbol zavisi od uvoznih rukavica i loptica. Naravno, svetska trgovina je dvosmerna ulica. Mnoge amerike industrije se oslanjaju na strana trita. Skoro svi segmenti poljoprivrede SAD se oslanjaju na prodaju u inostranstvu, na primer, izvoz pirina, penice, pamuka, duvana i variraju od jedne etvrtine do vie od polovine ukupne proizvodnje ovih useva. US Computer, hemijska industrija, poluprovodnici, avioni, automobil, maine alatke, i rudarska2

McConnell, Campbell R. Macroeconomics : principles, problems, and policies / Campbell R. McConnell, Stanley L. Brue. 17th ed. Str.85 3 McConnell, Campbell R. Macroeconomics : principles, problems, and policies / Campbell R. McConnell, Stanley L. Brue. 17th ed. Str 86.

industrija(ugalj), meu meunarodnom tritu.

ostalima,

prodaju

veliki

deo

svoje

proizvodnje

na

TABELA 2 Glavni ameriki izvoz i uvoz robe, 2005 (u milijardama dolara)

IzvozSumaUvozSumaHemikalije$68.6Nafta$251.6Potroaa trajna53.5Automobili123.7Poljoprivredni proizvodi52.9Aparati za domainstvo97.1Poluprovodnici47.2Raunari93.3Raunari45.5Metali83.8Proiz vodna oprema33.2Odea79.1Automobili30.4Potroake elektronike47.3Avion29.1Proizvodna oprema43.1Medicinski27.6Poluprovodnici37.1Telekomunikacija25.6Telekomu nikacija25.8

Izvor: baza podataka Ministarstva trgovine

Trgovinski obrasci: Sledee injenice e vam dati pregled amerike meunarodne trgovine: trgovinski deficit nastaje kada je uvoz vei od izvoza. Sjedinjene Drave imaju trgovinski deficit u robi. Godine 2005, ameriki uvoz robe premaio je ameriki izvoz za 782 milijardi dolara. trgovinski suficit nastaje kada je izvoz vei od uvoza. Sjedinjene Drave imaju trgovinski suficit u oblasti usluga (kao to su usluge prevoza i finansijske usluge). Godine 2005, ameriki izvoz usluga premailo je ameriki uvoz usluga za 58 milijardi dolara. SAD uvozi priblino iste kategorije robe koja se izvozi, posebno, automobile, kompjutere, poluprovodnike, i telekomunikacionu opremu (vidi tabelu 2). Kao to pokazuje tabela 5,3, priblino polovina amerikog izvoza i uvoza je sa drugim industrijski razvijenim zemljama. Ostatak je sa zemljama u razvoju, ukljuujui i lanice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK). Kanada je Sjedinjenim Amerikim Dravama kvantitativno najvaniji trgovinski partner. U 2005, 24 % amerikog izvoza je bio u Kanadu, koji je zauzvrat obezbedio 17 odsto amerikog uvoza robe (vidi tabelu 3). SAD imaju znaajan trgovinski deficit sa Kinom i Japanom. U 2005., uvoz robe iz Kine premauje izvoz u Kinu za $ 202 milijardi dolara, dok uvoz roba iz Japana premauje izvoz u Japan za 85 milijardi dolara (vidi tabelu 3). zavisnost SAD-a o nafti se ogleda u trgovini sa lanicama OPEC-a. Godine 2005, Sjedinjene Drave uvoze $ 125 milijardi dolara robe (uglavnom nafte) iz zemalja lanica OPEK-a, dok je izvoz $ 31 milijardi dolara robe u te zemalje (videti tabelu 3). U smislu obima, najznaajniji ameriki izvoz usluga ostvaruju ameriki avio prevoznici.

TABELA 3 SAD Izvoz i uvoz robe po podrujima, 2005 *Exports to Value, Billions of Dollars Percentage of Total Imports from Value Billions of Dollars Percentage of Total

Industrial countries Canada Japan European Union Australia Other Developing countries Mexico China OPEC countries Other Total

$483 $212 53 183 15 20 410 120 42 31 217 $893

54 24 6 20 2 2 46 13 5 4 24 700

Industrial countries Canada Japan Western Europe Australia Other Developing countries Mexico China OPEC countries Other Total

$ 770 $297 738 308 7 26 904 777 244 725 364 $7674

46 77 8 78 7 2 54 70 75 7 22 700

* Podaci su na meunarodnim transakcijama (platni bilans), osnovni iskljuujui vojne poiljke. Izvor: Survey of Current Business, April 2006..

Finansijske Veze Meunarodna trgovina zahteva sloene finansijske veze meu narodima. Kako zemlja kao to su Sjedinjene Drave dobijaju vie robe nego to je daju drugim zemljama? Kako Sjedinjene Drave finansiraju trgovinski deficit, kao to je njihov deficit robe i usluga od $ 724 milijardi u 2005? Odgovor je bio zaduivanje kod stranih zemalja ili prodaje nepokretnosti (na primer, fabrika, nekretnina). Sjedinjene Drave su najvei dunik stranih svetski fondova. tavie, nacije sa kojima Sjedinjene Drave imaju veliki trgovinski deficit, kao to su Japan, esto "recikliraju svoj viak dolara" kupovinom amerikih nepokretnosti. Brz porast trgovine - Nekoliko faktora utiu na brz rast meunarodne trgovine od Drugog svetskog rata na ovamo. Saobraajna Tehnologija Visoki trokovi transporta su prepreka za bilo koju vrstu trgovine, naroito meu trgovcima koji su udaljeni jedan od drugog. Meutim, poboljanja u saobraaju podstiu razvoj svetske trgovine. Avioni sada prevoze terete male teine ali velike vrednosti kao to su dijamanti i poluprovodnici, brzo iz jedne zemlje u drugu. Sada se rutinski prevozi nafta u velikim tankerima, znaajno smanjujui trokove transporta po barelu. ito se prevozi na moderan i efikasan nain u silosima na brodovima. Prirodni gas protie kroz cevovod velikog prenika od zemlje izvoza u zemlje uvoznice-na primer, od Rusije do Nemake i iz Kanade u Sjedinjene Drave. Komunikaciona tehnologija Dramatina poboljanja u tehnologiji komunikacija povoljno utie na razvoj svetske trgovine. Kompjuteri, internet, telefoni i faks (faksimil) sada direktno povezuju trgovace irom sveta, to omoguava izvoznicima pristup prekomorskim tritima. Distributer u Njujork moe dobiti veleprodajnu cenu na 1000 pletenih korpi na Tajlandu istom brzinom kao i kotaciju na 1000 laptop raunara u Teksasu. Novac se kree oko sveta u treptaju oka. Devizni kurs, cene akcija, kamatne stope blicnu na raunarskom ekranu gotovo istovremeno u Los Anelesu, Londonu i Lisabonu. Opti pad Tarifa Tarife su akciza (obaveze) na uvozne proizvode. Imale su svoje uspone i padove tokom godina, ali od 1940 su generalno pale. Pogled na slici 5,5, pokazuje tarife SAD-a kao procenat uvoza (koje su obavezne) sada su oko 5 odsto, to je pad od 37 odsto u odnosu na 1940. Mnogi narodi i dalje odravaju barijeru za slobodnu trgovinu, ali, u proseku, cene su znatno pale, ime se poveava meunarodna trgovina.

Uesnici u meunarodnoj trgovini Svi narodi sveta uestvuju u izvesnoj meri u meunarodnoj trgovini. Od ukupnog obima u svetskoj trgovini na vrhu su Nemaka, SAD, Kina i Japan. U 2004 te etiri zemlje su zajedno ostvarile izvoz od $ 2,9 triliona. Zajedno sa Nemakom, ostalie zapadnoevropskie zemlje, kao to su Francuska, Britanija i Italija su najvei izvoznici i uvoznici. Sjedinjene Drave, Japan i zemlje zapadne Evrope takoe ine srce finansijskog sistema u svetu i obezbeuju sedite za veinu velikih svetskih multinacionalnih korporacija-firmi koje imaju znaajne proizvodne i distributivne aktivnosti u drugim zemljama. Primeri takvih firmi su Unilever (Holandija), Nestle (vajcarska), Coca-Cola (SAD), Bajer Hemikalije (Nemaka), i Mitsubishi (Japan). Novi uesnici Novi uesnici od velikog znaaja su stigli na scenu svetske trgovine. Kina, sa svojim poveanim oslanjanjem na trini sistem i njegove reintegracije u Hong Kongu, je glavni trgovac. Od kad je Kina zapoela reforme 1978.god., njen godinji rast proizvodnje je u proseku 9 procenata (u poreenju sa oko 3 odsto u SAD). U ovom izuzetnom porastu, Kina ukupnu proizvodnju skoro udvostruuje svakih 8 godina! Ekonomski rast je pratio porast izvoza i uvoza. U 1990 Kineski izvoz je oko 60 milijardi dolara. U 2005 je skoro 762 milijardi dolara, oko jedne petine izvoza Kine je u Sjedinjene Drave. Takoe, Kina znaajno privlai strane investicije ($ 60 milijardi u 2005, a vie od 1 triliona dolara u 1990). U stvari, Kina je postala broj jedan destinacija za strana ulaganja u svetu. Ostale azijske privrede su takoe aktivni trgovci. Konkretno, Singapur, Juna Koreja i Tajvan su veliki izvoznici i uvoznici. Iako su ove tri ekonomije iskusile ekonomske tekoe u 1990-ih, njihov kombinovani izvoz vei je od Francuskog, Velike Britanije, odnosno Italije. Druge privrede jugoistone Azije, posebno Malezija i Indonezija, takoe su proirile svoju meunarodnu trgovinu.

2. Specijalizacija i komparativna prednostS obzirom na prisustvo otvorene ekonomije-koja ukljuuje meunarodni sektor Sjedinjene Amerike Drave proizvode vie odreene robe (izvoz), a manje druge robe (uvoz) nego to bi inae. Tako se SAD pomeraju vie izvozu radne snage i drugih industrijskih resursa negu ka uvozu. Na primer, Sjedinjene Drave koriste vie resursa za proizvodnju komercijalnih aviona i proizvodnju ita a manje za automobile i odeu. Zato se postavlja pitanje: "Da li smene resursa poput ovih imaju ekonomski smisao? Da li oni poveavaju ukupnu ameriku proizvodnju, a time i ameriki ivotni standard?" Odgovor je potvrdan. Specijalizacija i meunarodna trgovina poveavaju produktivnost nacionalnih resursa i dozvoljava veu ukupnu proizvodnju nego to bi inae bilo mogue. Ova ideja nije nova, Adam Smit je to rekao jo 1776: To je maksima svakog mudrog domaina, nikada ne pokuavaj da kod kue napravi ono to e kotati vie nego da kupi. Kroja ne pokuava da napravi svoje cipele, on ih kupuje od obuara. Obuar ne pokuava da napravi svoju odeu, zato angauje krojaa.

3. Vlada i trgovinaI ako drava ima korist od specijalizacije i meunarodne razmene, vlade ipak ponekad pokuavaju da ogranie slobodan protok uvoza ili podsticanje izvoza. Koje vrste barijera svetske trgovine vlade mogu graditi, i zato bi one to radile? 3.1 Smetnje trgovini i subvencije Postoje etiri sredstva pomou kojih vlada najee ometa slobodnu trgovinu: Zatitne cene su akcizni porezi ili carina odreena na uvezenu robu. Zatitne tarife su dizajnirane da tite domace proizvoae od strane konkurencije. One ometaju slobodnu trgovinu tako to izazivaju rast cena uvezene robe, ime se menja tranja prema domacim proizvodima, npr. akcize na uvozne patike, domace patike ine atraktivnijim za potroae. Uvozne kvote su ogranienja na koliine i vrednost pojedinih stavki koje mogu biti uvezene. Kada je kvota "ispunjena", dalji uvoz proizvoda koji je na kvoti je onemoguen. Uvozne kvote su efikasnije od tarifa u usporavanju meunarodne trgovine. Sa tarifama, proizvod moe i dalje da se uvozi u velikim koliinama, sa kvotama za uvoz, meutim, sav uvoz je zabranjen kada je kvota popunjena. Nontariff barijere (i, implicitno, nonquota barijere) su optereujue za licenciranje zahteva, nerazumne standarde koji se odnose na kvalitet proizvoda, ili jednostavno birokratija u carinskim procedurama. Neke vlade nalau da uvoznici strane robe dobiju licence a onda ograniavaju broj izdatih licenci. Iako mnoge zemlje paljivo ispituju uveene poljoprivredne proizvode da bi spreili irenje potencijalno tetnih insekata, neke zemlje koriste duge naine da sprijee uvoz. Izvozne subvencije sastoje se od plaanja Vlade domaim proizvoaima za izvoz robe. Smanjenjem trokova proizvodnje, subvencije proizvoaima omoguavaju da naplauju nie cene i na taj nain da prodaju vie izvozne robe na svetskom tritu. Dva primera: neke evropske vlade daju velike subvencije Erbas industriji, tj. evropskim firmama koje proizvode komercijalne avione, da bi pomogli Erbas-u u takmienju protiv amerike firme Boing. Sjedinjene Drave i druge zemlje subvencioniu domau poljoprivredu da poveaju domae zalihe hrane. Takve subvencije su sputene trine cene hrane i imaju vetaki smanjene izvozne cene poljoprivrednih proizvoda. 3.2 Zato Vlada intervenie u trgovini? Nerazumevanje koristi od trgovine To je opte prihvaeni mit da je najvea korist od meunarodne trgovine vea domaa zaposlenost u izvoznom sektoru. Ovo shvatanje sugerie da je izvoz "dobar", jer on poveava zaposlenost domaih radnika, dok je uvoz "lo" jer ljude kod kue liava radnih mesta. Zapravo, prava korist od meunarodne trgovine je opti porast proizvodnje dobijene kroz specijalizaciju i razmenu. Narodi mogu potpuno da koriste svoje resurse, ukljuujui i rad, sa ili bez meunarodne trgovine. Meunarodna trgovina je, meutim, omoguila drutvu da koristi svoje resurse na naine koji poveavaju ukupnu proizvodnju i samim tim njihovo ukupno blagostanje. Narodu ne treba meunarodna trgovina da radi na svojim mogunostima proizvodnje. Zatvorene (nontrading) nacionalne ekonomije mogu da imaju punu zaposlenost, i bez meunarodne trgovine. Meutim, kroz svetsku trgovinu ekonomija moe da dostigne taku potronje koja je izvan mogunosti domae proizvodnje. Dobit od trgovine je dodatni uinak dobijen iz inostranstva- dobijen uvoz za manje trokove od cene ako su proizvedene u zemlji.

3.3 Trokovi drutvu Tarifa i kvota koriste domaem proizvoaua zatienih proizvoda, ali zato tete domaim potroaima, koji moraju da plate vie od svetske cene za zatiena dobra. Oni takoe tete domaim firmama koje koriste zatiena dobra kao ulaze u svojim proizvodnim procesima. Na primer, carine na uvozni elik bi poveale cenu elinih nosaa, tako da tete firmi koje izgrauju velike zgrade. Takoe, tarifa i kvota smanjuje takmienje u zatienim industrijama. Sa manjkom konkurentskih stranih proizvoaa, domae firme mogu biti spore da se dizajniraju i implementiraju metode smanjenja trokova proizvodnje i uvoenje novih ili poboljanih proizvoda.

4. Multilateralni trgovinski sporazumi i slobodne trgovinske zoneKada jedna vlada uvodi prepreke za uvoz, zemlje izvoznica moe uzvratiti sa trgovinskim barijerama. U takvom trgovinskom ratu, eskalacija tarifa moe uguiti svetsku trgovinu i smanjiti svaije ekonomsko blagostanje. Smoot-Havlei tarifni akt (Smoot-Hawley Tariff Act) iz 1930.god. je klasian primer. Iako je taj in trebalo da smanji uvoz i podstie ameriku proizvodnju, uvoenje visokih tarifa izazvalo je negativan uticaj pa su druge zemlje uzvratile sa podjednako visokim tarifama. Meunarodna trgovina je pala, smanjenjila se proizvodnja i prihod svih drava. Ekonomski istoriari se uglavnom slau da Smoot-Havlei tarifni zakon bio doprinos uzroku Velike depresije. Svesne te injenice, drave su radile sa niim tarifama irom sveta. Njihova potraga za slobodnom trgovinom je potpomognuta monim domaim interesnim grupama: izvoznici roba i usluga, uvoznici stranih komponenti koje se koriste u "domaem" proizvodu, kao i domai prodavci uvoznih proizvoda koji snano podravaju nie tarife. Grafikon 5,5 pokazuje da, su Sjedinjene Drave bile visoko-tarifna nacija dugim delom svoje istorije, dok su tarife generalno opale tokom proteklih pola veka u SAD-u.

FIGURE 5.5 U.S. tariff rates, 1860-2005. Historically, U.S. tariff rates have fluctuated. But beginning with the Reciprocal Trade Agreements Act of 1934, the trend has been downward.

Source: U.S. Department of Commerce 4.1 Uzajamni Trgovinski sporazum data. Uzajamnim Trgovinskim sporazumom iz 1934 je poela trend tarifa. Usmeren na smanjenje carina, ovaj in je imao dve glavne osobine: Za pregovaranje je ovlaen predsednik SAD a da pregovara sa stranim dravama o sporazumu koji e smanjiti postojee SAD tarife i do 50 odsto. Ova smanjenja su uslovljena akcijom drugih drava da smanje tarife na ameriki izvoz. Generalizovano smanjenje odreenih tarifnih smanjenja dogovoreno izmeu Sjedinjenih Drava i drugih drava su generalizovane kroz najpovlaenije dravneklauzule, koje esto prate takve sporazume. Ove odredbe predviaju da bi svaki pregovori sa bilo kojom drugom dravom naknadno rezultiralo smanjenjem tarifa SAD, a primenjuje se podjednako na sve zemlje koje su potpisale prvobitni sporazum. Dakle, ako Sjedinjene Drave ugovare smanjenje carina na rune satove iz, recimo, Francuske, nie tarife SAD na uvoz francuskih satova se primenjuju i na uvoz drugih drava koje imaju statusa najpovlaenije nacije, recimo, Japan i vajcarska. Na ovaj nain, smanjenje broja amerikih tarifa e se automatski primeniti na mnoge drave. 4.2 Opti sporazum o carinama i trgovini Zakon o slobodnoj trgovini uslovljavao je samo bilateralne (izmeu dve drave) pregovore. Njegov pristup je proiren 1947 kada je 23 zemalje, ukljuujui Sjedinjene Drave, potpisalo Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT). GATT se zasniva na tri principa: (1) jednak, nediskriminatorski trgovinski tretman za sve zemlje lanice, (2) smanjenje tarifa multilateralnim pregovorima, i (3) eliminisanje uvozne kvote. U sutini, GATT-a obezbedio forum za pregovore smanjenja trgovinskih barijera na multilateralnom osnovu meu dravama. Od Drugog svetskog rata, zemlje lanice su zavrile osam "rundi" pregovora GATT da smanje trgovinske barijere. Osma runda pregovora poela je u Urugvaju 1986. Nakon 7 godina sloenih diskusija, 1993.god izmeu 128 zemalja lanica postignut je novi sporazum. Sporazum Urugvajske runde je stupio na snagu 1. januara 1995.god, a njegove odredbe su u fazama tokom 2005. Prema ovom sporazumu, carine na hiljade proizvoda su eliminisane ili smanjene, sa ukupnim padom tarifa za 33 odsto. Sporazum je takoe liberalizovao, pravilima

Vlade, koje su u prolosti sputavale globalno kao to su usluge reklamiranja, pravne usluge, turistike usluge i finansijske usluge. Kvote na uvoz tekstila i odee su bile postepeno zamenjene tarifama. Ostale odredbe su redukovale: - subvencije na poljoprivredne proizvode koje se plaaju farmerima i - zatitu prava intelektualne svojine (patenti, igovi, autorska prava) protiv piraterije. 4.3 Svetska trgovinska organizacija Sporazum Urugvajske runde je uspostavio Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO) kao naslednika GATT-je. Odluka o osnivanju STO postala je pravosnana nakon to je sporazum o prihvatanju i pristupanju STO od 30.decembra 1994.god., potpisalo 76 zemalja uesnica Ministarske konferencije, to predstavlja vie od potrebne dvotrecinske veine glasova neophodne da Sporazum o osnivanju STO stupi na snagu. STO je otpoela sa radom 1. januara 1995.god. Sedite STO je u enevi. 4 Nekih 149 nacija pripadaju STO, sa Kinom kao jednom od najnovijih lanica. STO nadgleda trgovinski sporazum koji je postignut izmeu lanica i pravila o trgovinskim sporovima meu njima. Ona takoe prua forume za dalje runde trgovinskih pregovora. Deveta i poslednja runda pregovora-Doha runda-bila je u Dohi, Katar, krajem 2001. Pregovori su za cilj imali dalje smanjenje tarifa i kvota, kao i poljoprivredne subvencije koje koe trgovinu. GATT i STO su pozitivne snage u trendu liberalizovanja svetske trgovine. Trgovinska pravila koja su dogovorile lanice obezbeuju jak i neophodan bedem protiv protekcionizma za posebne interesne grupe u razliitim dravama. 4.4 Evropska unija Zemlje su takoe traile smanje tarifa kroz stvaranje regionalne zone slobodne trgovine poznate i kao trgovinski blok. Najdramatiniji primer je Evropska unija (EU), ranije poznata kao Evropska ekonomska zajednica. Osnovana 1958, kao Zajedniko trite, 2003.god. EU ini 15 evropskih zemalja: Francuska, Nemaka, Velika Britanija, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska, Irska, Grka, panija, Portugal, Austrija, Finska i vedska. Godine 2004, EU proirila se sa 10 dodatnih Evropskih zemalja: Poljska, Maarska, eka Republika, Slovaka, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, Malta i Kipar. 4.5 EU trgovinski blok EU je ukinula carine i uvozne kvote na skoro sve proizvode kojima se trguje izmeu drava lanica i uspostavljen je zajedniki sistem tarifa koji se primenjuje na sve uveene robe iz zemalja van EU. Takoe je liberalizovan protok kapitala i radne snage u okviru EU i stvorena je zajednika politika i po drugim ekonomskim pitanjima od zajednikog interesa, kao to su poljoprivreda, transport, i poslovne prakse. EU je sada jak trgovinski blok: to je grupa zemalja sa zajednikim identitetom, ekonomskim interesima, i poslovnom praksom. Stvaranjem EU je za Evropu postignuto ono to su SAD ostvarile zakonskim zabranama na tarife od strane pojedinih drava: poveanje regionalne specijalizacije, veu produktivnost, vea proizvodnja i bri ekonomski rast. Slobodnim protokom robe i usluga su stvorena velika trita za industriju EU. Rezultat ekonomije proizvodnje velikih razmera je da su ove industrije postigle mnogo nie cene nego to su mogle postii na svom malom, jednonacionalnom4

Prof. dr urica Acin: Meunarodni ekonomski odnosi, Pigmalion, Novi Sad 2007. str.259

tritu. Efekti uspeha EU na drave koje nisu lanice, kao to su Sjedinjene Drave, su meoviti. Miran prosperitet EU ini sve svoje lanove bolje kupce za ameriki izvoz. Ali su amerike i firme drugih zemalja koje nisu lanice EU suoene sa carinama i drugim barijerama koje im oteavaju da se takmie protiv firme u okviru trgovinskog bloka EU. Na primer, automobil proizveden u Nemakoj prodaje se u paniji ili Francuskoj bez carina, dok za automobile iz SAD-a i Japana to nije sluaj. Na taj nain SAD i japanska preduzea imaju ozbiljan nedostatak. Dajui preferencije zemljama u okviru svojih slobodnih zon, trgovinski blokovi kao to je EU, imaju tendenciju da smanje trgovinu njihovih lanova zemalja koje nisu lanice EU. Dakle, svet gubi neke prednosti potpuno otvorenog globalnog trgovinskog sistema. Eliminisanje ovih nedostataka je bio jedan od motiva za liberalizaciju globalne trgovine preko Svetske trgovinske organizacije. Ta liberalizacija vai jednako za sve nacije koje pripadaju Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Evro - Jedno od najznaajnijih dostignua u EU bilo je osnivanje tzv. Eurozone u ranim 2000-im. 2006.god.12 lanica EU koristi evro kao zajedniku valutu. Velika Britanija, Danska i vedska se nisu opredelili za zajedniku valutu, bar za sada, ali, jesu Francuska, Nemaka, Italija i druge drave u evro zoni. Ekonomisti oekuju da e evro tokom vremena da podigne ivotni standard lanova Euro zone. Usled prestanka razmene valute, evro e poboljati slobodan protok robe, usluga i resursa izmeu lanova evro zone. On e takoe omoguiti korisnicima i preduzeima da porede cene izvoza i uvoza, i to e poveati konkurenciju, smanjiti cene, i trokove. 4.6 Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini Godine 1993. Kanada, Meksiko i Sjedinjene Dravame formirale su veliki trgovinski blok, Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini (North American Free Trade Agreement (NAFTA)). NAFTA ima otprilike isto kombinaciju izvoza kao EU, ali obuhvata mnogo veu geografsku oblast. NAFTA je znatno smanjila carine i druge trgovinske barijera izmeu Kanade, Meksika i Sjedinjenih Drava. Kritiari NAFTA se plae da e to izazvati ogroman gubitak radnih mesta u SAD zbog preseljenja firmi u Meksiko radi iskoritenja jeftinije radne snage i blaih propisa o zagaenju i zatiti na radu. Takoe, postojala je zabrinutost da e Japan i Juna Koreja graditi fabrike u Meksiku i prodavati robu bescarinski u SAD, dodatno kodei amerikim firmama i radnicima. U retrospektivi, kritiari su bili previe pesimistini. Od nastanka NAFTA-e 1993.god., zaposlenost u Sjedinjenim Dravama porasla je za 21 miliona radnika, a stopa nezaposlenosti pala je sa 6,9 na 5,1 odsto. Poveana trgovina izmeu Kanade, Meksika i Sjedinjenih Amerikih Drava ima za rezultat poboljan ivotni standard u sve tri zemlje.

5. Globalna konkurencijaGlobalizacija-integracija industrije, trgovine, komunikacija, putovanja i kulture meu narodima u svetu-je jedan od glavnih trendova naeg vremena. (Videti sliku 5,3) Postoji burna debata na meunarodnom planu, o tome da li je globalizacija pozitivna ili negativna. Oni koji podravaju globalizaciju se fokusiraju na poboljanje opteg ivotnog standarda koje ona donosi. Oni koji se protive, izraavaju zabrinutost o njenom uticaju na ivotnu sredinu, sindikate radnika i siromanih. Jedna stvar je sigurna o globalizaciji i relevantna za nae sadanje diskusije: Ona je donela estoku konkurenciju kako unutar Sjedinjenih Amerikih Drava tako i irom sveta. U Sjedinjenim Dravama, otvorila su se mnoga trita za uvoznu robu, ukljuujui automobile, elik, drvo, automobilske gume, odeu, sportske opremu, elektroniku i igrake. Ipak, stotine amerikih firmi su prosperirale na globalnom tritu. Takve firme kao to su Boing, Mekdonalds, Intel, Coca-Cola, Microsoft, Monsanto, Procter & Gamble, i Caterpillar nastavili zadrale su visok udeo na tritu u zemlji i dramatino proirili inostranu prodaju. Naravno, nisu sve firme bile uspene. Neki nisu bili u stanju da se takmie, jer je njihova meunarodna konkurencija proizvodila kvalitetnije proizvode, imala manje trokove proizvodnje, itd. Da li je poveanje konkurencije koje prati globalnu ekonomiju dobra stvar? Iako su neki domai proizvoai oteeni i njihovi radnici moraju da nau zaposlenje na drugom mestu, inostrana konkurencija ima koristi od potroaa i drutva u celini. Uvoz e razbiti mo monopola postojeih firmi, ime se sniavaju cene proizvoda i pruaju potroaima veu raznovrsnost robe. Inostrana konkurencija tera domae proizvoae da budu efikasniji i da poboljaju kvalitet proizvoda, a to se ve desilo u nekoliko amerikih industrija, ukljuujui metalsku i auto industriju. Veina amerikih firmi moe i sasvim uspeno se takmii na globalnom tritu. ta sa amerikim firmama koje se ne mogu uspeno takmiiti na otvorenom tritu? Nesrena realnost je da oni moraju da prodaju objekte za proizvodnju, smanje svoje operacije, i pokuaju da razviju nove proizvode. Ako ostanu neprofitabilni uprkos njihovim naporima, oni e morati da prestanu sa radom. Konstantni ekonomski gubitci znae da se ogranieni resursi ne koriste efikasno. Prebacivanje tih resursa na alternativne, profitabilne korisnike e poveati ukupnu ameriku proizvodnju. To e biti daleko manji izdatak za Sjedinjene Drave da obezbede obuku i, ukoliko je neophodno, prue pomo otputenim radnicima nego da pokuaju da zatite te poslove od strane konkurencije.

ZakljuakSAD ima najveu i tehnoloki najrazvijeniju privredu u svetu. U ovoj trinoorijentisanoj ekonomiji, fizika lica i firme donose veinu odluka, dok federalna i vlade saveznih drava kupuju potrebnu robu i usluge mahom u privatnom sektoru.Amerike firme poseduju veu fleksibilnost nego one u zapadnoj Evropi i Japanu, kada se radi o odlukama o proirenju kapitala, otputanju tehnolokog vika i razvoju novih proizvoida. U isto vreme, suoavaju se sa veim preprekama da stupe na trita svojih rivala, nego to strane firme iskuse pri dolasku na ameriko trite. Amerike firme prednjae u tehnolokom napretku, naroito u kompjuterskoj tehnologiji, kao i u razvoju medicinske, vojne, aero i kosmonautike opreme. Veliki skok cena nafte u 2005. i 2006. je zapretio poveanjem inflacije i nezaposlenosti, ali ipak je ekonomija nastavila da

raste krajem 2006. godine. Dugoroni problemi ukljuuju neadekvatno investiranje u ekonomsku infrastrukturu, ubrzani rast medicinskih i penzionih trokova populacije koja stari, veliki trgovinski i budetski deficiti, kao i stagniranje porodinog dohodka kod onih sa niim standardom ivljenja. Robni trgovinski deficit dostigao je rekordnih 750 milijardi dolara u 2006. Bescarinski izvoz odnosi se na najvei broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, sa izuetkom veine tekstilnih proizvoda, odee i obue, satova, runog putnog pribora, radnih rukavica, kone odee, elika i proizvoda, stakla i proizvoda i proizvoda elektronike. Pored toga, na otpremnim dokumentima uz robu treba da stoji oznaka A, koja znai da i roba i zemlja njenog porekla imaju preferencijalni status. Najznaajniji proizvodi u izvozu SAD su: kapitalna dobra (avioni, kompjuteri, oprema za telekomunikacije, tranzistori, sa udelom od skoro 50% u ukupnom robnom izvozu, zatim sledepreraeni industrijski proizvodi (pre svega organski hemijski proizvodi i drugi preraeni proizvodi), roba iroke potronje (automobili, delovi motornih vozila, medicinski i farmaceutski proizvodi i dr.), i na kraju poljoprivrednoprehrambeni proizvodi (soja, kukuruz, voe i dr.). Najvanija trita za amerike robe su: Kanada (23% ukupnog izvoza, Meksiko (14%), Japan (7%), Velika Britanija (4%), Kina (4%), itd. Najvaniji proizvodi uvoza SAD su: industrijske sirovine i repromaterijali (sa udelom od oko 33% u ukupnom uvozu, od ega samo sirova nafta ini 8-9% ukupnog uvoza), roba iroke potronje (automobili, delovi motornih vozila, odea, lekovi, i medicinski proizvodi, nametaj, igrake, i dr.) sa udelom od takoe skoro 33% ukupnog uvoza, slede kapitalna dobra (kompjuteri, oprema za telekomunikacije, kancelarisjke maine, elektroenergetske maine i dr.) sa udelom od oko 30%, dok na poljoprivrednoprehrambene proizvode otpada oko 5% ukupnog uvoza. SAD najvie uvoze iz sledeih zemalja: Kanada (oko 17% ukupnog uvoza), Kina (oko 14%), Meksiko (10%), Japan (9%), Nemaka (5%), itd. Privredna saradnja SAD i Srbije ne moe se oceniti zadovoljavajuom, jer daleko zaostaje za realnim mogunostima dveju strana, odnosno za proizvodno-izvoznim potencijalima privrede Srbije i apsorpcionom moi velikog amerikog trita. Slabi rezultati robne razmene u periodu posle 2000.godine rezultat su jo uvek zadranog tzv. spoljnjeg zida sankcija SAD u odnosu na SRJ i SCG, sve do decembra 2003. godine, kada nam je priznat NTR status (ranije MFN status najpovlaenije nacije), ime je naa roba u izvozu na ameriko trite formalno najzad izjednaena po visini carine sa ostalim zemljama. Pravi formalni doprinos poveanju robne razmene i pre svega naeg izvoza doao je 1.jula 2005. godine, sa dobijanjem GSP sistema carinskih preferencijala za izvoz nekih 4.650 proizvoda.5

Literatura1. McConnell, Campbell R. Macroeconomics : principles, problems, and policies / Campbell R. McConnell, Stanley L. Brue. 17th ed.5

http://ino.komora.net/Tr%C5%BEi%C5%A1ta/Amerika/tabid/1861/language/sr-Latn-CS/Default.aspx

2. Prof. dr urica Acin: Meunarodni ekonomski odnosi, Pigmalion, Novi Sad 2007 3. http://sr.wikipedia.org/sr-el/ %D0%A1%D0%90%D0%94#.D0.9F.D1.80.D0.B8.D0.B2.D1.80.D0.B5.D0.B4. D0.B0 4. http://ino.komora.net/Tr%C5%BEi%C5%A1ta/Amerika/tabid/1861/language/srLatn-CS/Default.aspx