www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

PRAVILNIK

O OPTIM PRAVILIMA ZA PARCELACIJU, REGULACIJU I IZGRADNJU

("Sl. glasnik RS", br. 22/2015)

I UVODNE ODREDBE

lan 1

Ovim pravilnikom propisuju se opta pravila i uslovi za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.

II OPTA PRAVILA ZA PARCELACIJU

Pojam

lan 2

Opta pravila za parcelaciju su elementi za odreivanje veliine, oblika i povrine graevinske parcele

koja se formira.

Oblik i povrina graevinske parcele

lan 3

Graevinska parcela po pravilu ima oblik pravougaonika ili trapeza.

Graevinska parcela ima oblik i povrinu, koji omoguavaju izgradnju objekta u skladu sa optim pravilima

za parcelaciju.

Formiranje graevinske parcele

lan 4

Graevinska parcela se formira deobom ili spajanjem celih ili delova katastarskih parcela, odnosno

parcelacijom ili preparcelacijom do minimuma propisanog ovim pravilnikom.

Ispravka granica susednih parcela

lan 5

Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao

i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoroni zakupac na osnovu ranijih propisa,

vri se na osnovu elaborata geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela.

Ispravka granica iz stava 1. ovog lana vri se ako su ispunjeni uslovi za primenu optih pravila za

parcelaciju.

Opta pravila za parcelaciju za pojedinane zone

lan 6

Opta pravila za parcelaciju odreuju se za: (1) zone kua za odmor; (2) seoske zone; (3) zone retkih

naselja i porodine gradnje; (4) opte stambene zone, meovite zone, gradske stambene zone i centralne

gradske zone u naseljima srednjih i veih gustina; (5) periferne poslovne, privredne i industrijske zone i (6)

ostale zone.

1. Opta pravila za parcelaciju u zoni kua za odmor

lan 7

Najmanja povrina graevinske parcele za izgradnju pojedinanih slobodnostojeih objekata za odmor i

povremeno stanovanje je 500,00 m2.

2. Opta pravila za parcelaciju u seoskoj zoni

lan 8

Najmanja povrina graevinske parcele za izgradnju u naselju je 400,00 m2, a najmanja irina te parcele u

naseljima za sve vrste izgradnje iznosi 12,00 m.

Na graevinskoj parceli ija je povrina manja od najmanje povrine utvrene u stavu 1. ovog lana,

odnosno ne manja od 150,00 m2, moe se utvrditi izgradnja stambenog objekta spratnosti P+1, sa dva

stana, indeksa izgraenosti do 0,8.

3. Opta pravila za parcelaciju u zoni retkih naselja i porodine gradnje

lan 9

Najmanja povrina graevinske parcele za izgradnju slobodnostojeeg objekta je 300,00 m2, dvojnog

objekta je 400,00 m2 (dve po 200,00 m2), objekata u neprekinutom nizu, atrijumskih i poluatrijumskih

objekata 200,00 m2, kao i objekata u prekinutom nizu - 200,00 m2.

Najmanja irina graevinske parcele za izgradnju slobodnostojeeg objekta je 10,00 m, dvojnih objekata

16,00 (dva po 8,00 m) i objekata u neprekinutom nizu 5,00 m.

4. Opta pravila za parcelaciju u optoj stambenoj zoni, u meovitoj zoni, gradskoj stambenoj

zoni i centralnoj gradskoj zoni u naseljima srednjih i veih gustina

lan 10

Najmanja irina graevinske parcele za viespratne stambene i poslovne objekte u neprekinutom nizu je

12,0 m, a za slobodnostojee vieporodine stambene, poslovne i druge objekte kompatibilnih namena je

16,0 m.

Najmanja povrina graevinske parcele za novu izgradnju za objekte iz stava 1. ovog lana je 600 m2.

5. Opta pravila za parcelaciju u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni

lan 11

Najmanja irina graevinske parcele za privredne, poslovne, proizvodne i industrijske objekte je 16,0 m, a

najmanja povrina nove parcele za novu izgradnju je 800 m2.

6. Opta pravila za parcelaciju za objekte u ostalim zonama

lan 12

Za ostale pojedinane zone parcele se definiu u skladu sa posebnom namenom, odnosno u skladu sa

infrastrukturnim objektima.

III OPTA PRAVILA ZA REGULACIJU

Pojam

lan 13

Opta pravila za regulaciju obuhvataju planske elemente za odreivanje regulacione i graevinske linije,

poloaj objekta na parceli i druga pravila regulacije.

Sistem elemenata regulacije zasniva se na urbanistikim mreama linija (regulaciona linija, graevinska

linija i osovinska linija javne saobraajne povrine).

Regulacione linije

lan 14

Regulaciona linija utvruje se u odnosu na osovinsku liniju (osovinu javnog puta) ili na graninu liniju (kej,

trasa pruge, bolnica i sl.) i obeleava za sve postojee i planirane javne saobraajne povrina.

Rastojanje izmeu regulacionih linija (irina pojasa regulacije) utvruje se u zavisnosti od funkcije i ranga

saobraajnice, odnosno infrastrukture, kao horizontalna, nadzemna i podzemna regulacija.

Lokacijski uslovi izdaju se ako graevinska parcela ima izlaz na javnu saobraajnu povrinu, u skladu sa

rangom i pravilima za najmanju dozvoljenu irinu pojasa regulacije po vrstama ulica:

1) sabirne ulice - 10,00 m;

2) stambene ulice - 8,00 m;

3) saobraajnice u seoskim naseljima - 7,00 m;

4) kolski prolazi - 5,00 m;

5) privatni prolaze - 2,50 m.

Javne saobraajne povrine

lan 15

Regulaciona linija i osovina saobraajnice javnog puta su osnovni elementi za utvrivanje saobraajne

mree.

Regulaciona linija i osovina novih saobraajnica utvruju se u odnosu na postojeu regulaciju i

parcelaciju, postojee trase saobraajnica i funkcionalnost saobraajne mree.

Nivelacija saobraajnica i drugih javnih povrina odreuje se proraunom padova i poprenih i podunih

profila pojasa regulacije.

Utvrene analitike koordinate (kote nivelete) karakteristinih taaka u planu nivelacije predstavljaju osnov

za utvrivanje niveleta regulacionih linija, kao i osnov za postavljanje ulaza u objekat i ureenje ostalog

prostora van pojasa regulacije.

Minimalni stepen opremljenosti infrastrukturom

lan 16

Naseljska (primarna i sekundarna) mrea infrastrukture (vodovod, kanalizacija, TT mrea, gasna mrea,

daljinsko grejanje i drugo) postavlja se u pojasu regulacije, u skladu s potrebama i pravilima nadlenog

javnog odnosno javno komunalnog preduzea.

Lokacijski uslovi izdaju se ako graevinska parcela u zoni kua za odmor, seoskoj zoni i zoni retkih

naselja i porodine gradnje, u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni ima izlaz na javnu

saobraajnu povrinu, u skladu sa rangom i pravilima za najmanju dozvoljenu irinu pojasa regulacije, u

kojoj je izgraena ili je planirana minimalno vodovodna i elektroenergetska mrea.

Lokacijski uslovi izdaju se ako graevinska parcela u optoj stambenoj zoni u naseljima srednjih gustina

sa dva ili vie tipova stambene izgradnje, u meovitoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie

tipova nestambene gradnje, u gradskoj stambenoj i optoj zoni veih gustina i centralnoj gradskoj i

poslovnoj zoni, ima izlaz na javnu saobraajnu povrinu, u skladu sa rangom i pravilima za najmanju

dozvoljenu irinu pojasa regulacije, u kojoj je izgraena ili je planirana minimalno vodovodna,

kanalizaciona i elektroenergetska mrea.

Graevinske linije

lan 17

Graevinska linija se poklapa sa regulacionom linijom na graevinskoj parceli ili se nalazi na rastojanju

koje je za pojedinane zone propisano ovim pravilnikom.

Graevinski objekat postavlja se prednjom fasadom na graevinsku liniju, odnosno unutar prostora

oivienog graevinskom linijom.

lan 18

Podzemna graevinska linija ne moe da pree granice graevinske parcele.

Podzemna graevinska linija za ostale podzemne objekte (delovi objekata, sklonita, garae i sl.) moe se

utvrditi i u pojasu izmeu regulacione i graevinske linije, kao i u unutranjem dvoritu izvan gabarita

objekta, ako to ne predstavlja smetnju u funkcionisanju objekta ili infrastrukturne i saobraajne mree.

IV OPTA PRAVILA ZA IZGRADNJU

Pojam

lan 19

Optim pravilima za izgradnju ureuju se vrste i kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u

pojedinanim zonama, odnosno klasa i namena objekata ija izgradnja je zabranjena u tim zonama,

poloaj objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele, udaljenost objekta,

visina ili spratnost objekta, uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli, postavljanje

ograde, uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje i garairanje vozila i dr, a

iskazuju se sistemom urbanistikih pravila i pokazatelja (indeks izgraenosti ili indeks zauzetosti) i odnose

se na pojedinane graevinske parcele, kao i drugi uslovi arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije,

zavrne obrade, kolorita i drugo.

Vrste i kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinanim zonama

lan 20

U zoni kua za odmor, seoskoj zoni i zoni retkih naselja i porodine gradnje, u perifernoj poslovnoj,

privrednoj i industrijskoj zoni u okviru svake graevinske parcele, a u okviru dozvoljenog procenta

izgraenosti parcele, mogu se graditi drugi objekti, kao i pratei i pomoni objekti koji su u funkciji

korienja glavnog objekta, ija namena ne ugroava glavni objekat i susedne parcele.

U optoj stambenoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie tipova stambene izgradnje, u

meovitoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie tipova nestambene gradnje, u gradskoj

stambenoj i optoj zoni veih gustina i centralnoj gradskoj i poslovnoj zoni, u okviru dozvoljenog procenta

izgraenosti parcele, dozvoljava se na graevinskoj parceli kompatibilna namena, u okviru objekta.

Na povrini osnovne pretene namene zemljita u zoni kua za odmor, seoskoj zoni i zoni retkih naselja i

porodine gradnje, u optoj stambenoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie tipova stambene

izgradnje, u meovitoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie tipova nestambene gradnje, u

urbanoj stambenoj i optoj zoni veih gustina i centralnoj gradskoj i poslovnoj zoni dozvoljena je izgradnja

kompatibilnih namena, i to:

1) poslovanje;

2) trgovina;

3) ugostiteljstvo;

4) zanatstvo i usluge;

5) zdravstvo;

6) deija zatita;

7) obrazovanje;

8) kultura;

9) verski objekti.

Na povrini osnovne pretene namene zemljita, u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni,

dozvoljena je izgradnja kompatibilnih namena:

1) poslovanje;

2) trgovina;

3) ugostiteljstvo;

4) zanatstvo i usluge;

5) benzinske stanice.

Kompatibilne namene u okviru zone, mogu biti i 100% zastupljene na pojedinanoj graevinskoj parceli u

okviru zone i na njih se primenjuju pravila za izgradnju definisana za pretenu namenu zemljita u zoni.

lan 21

Van formiranih seoskih naselja i centara, na graevinskim parcelama koje imaju pristup na javnu

saobraajnu povrinu mogu se graditi objekti u skladu s ovim pravilima i to industrijski objekti koji su u

funkciji poljoprivrede, poslovni, servisno - radni objekti, verski objekti, kao i usluni (turizam, trgovina i

ugostiteljstvo, benzinske stanice i sl.) i infrastrukturni objekti (kao i bazne stanice mobilne telefonije,

kablovska i optika mrea i sl.).

Na poljoprivrednom zemljitu se mogu graditi stambeni objekti za poljoprivredno domainstvo; ekonomski

objekti (za smetaj stoke, proizvodni objekti, objekti za preradu poljoprivrednih proizvoda, proizvodni i

servisno-radni objekti u funkciji poljoprivrede (hladnjae, magacini, prehrambeni proizvodni pogoni i sl.);

objekti za skladitenje poljoprivrednih proizvoda, kao i garae za poljoprivrednu mehanizaciju, maine i

vozila); pomoni objekti koji su u funkciji poljoprivrede (garae, koevi, ambari, ostave, nastrenice i sl.);

infrastrukturni objekti, uz saglasnost nadlenog ministarstva.

Na umskom zemljitu se mogu graditi objekti za turistiko-rekreativne svrhe; pratei objekti (ank-barovi,

nastrenice, odmorita, prostorije za opremu i sl.); i parterno ureenje (odmorita, staze i sl.). Objekti se

ne mogu graditi od betona, ve se preporuuje upotreba prirodnih materijala (drvo, kamen, indra) i

tradicionalnih formi, uz saglasnost nadlenog ministarstva.

Uz vode i vodozahvatne povrine mogu se graditi objekti za turistiko-rekreativne svrhe; pratei objekti

(ank-barovi, prostorije za presvlaenje i sl.); drvene sojenice i nastrenice; i parterno ureenje (sportski

tereni, oprema, mobilijar, plae i sl.), uz saglasnost nadlenog ministarstva.

Klasa i namena objekata ija izgradnja je zabranjena u pojedinanim zonama

lan 22

Objekti ija izgradnja je zabranjena u pojedinanim zonama su objekti:

1) za koje se radi ili za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu, a za koje se u

propisanoj proceduri ne obezbedi saglasnost nadlenog organa za poslove zatite ivotne sredine na

Studiju procene uticaja na ivotnu sredinu;

2) na postojeoj i planiranoj javnoj povrini, na povrinama ue zone sanitarne zatite vodoizvorita ili na

objektima ili koridorima postojee infrastrukture;

3) u zatitnom pojasu javnih puteva van naselja, a koji se utvruje u skladu sa Zakonom o javnim

putevima i iznosi za dravne puteve prvog reda 20 m, za dravne puteve drugog reda 10 m, odnosno za

optinske puteve 5 m sa obe strane puta;

4) u zatitnoj zoni elektroenergetskog pojasa, koji se utvruje se u skladu sa Pravilnikom o tehnikim

normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV

("Slubeni list SFRJ", broj 65/88 i "Slubeni list SRJ", broj 18/92) objekata i iznosi za nadzemni vod 10 kV

- 6 m, za nadzemni vod 35 kV - 15 m, za nadzemni vod 110 kV - 15 m i za nadzemni vod 220 kV - 15 m;

5) u zatitnoj zoni vodotokova, u skladu sa zakonom i propisima kojim se ureuje upravljanje vodama,

odnosno u plavnim zonama;

6) na geoloki nestabilnim terenima, ija nestabilnost je dokazana u skladu sa zakonom kojim se ureuju

geoloka i inenjersko - geoloka istraivanja, u inenjersko-geolokim studijama, elaboratima i drugom

dokumentacijom.

Poloaj objekta na parceli

lan 23

Objekti mogu biti postavljeni na graevinskoj parceli:

1) u neprekinutom nizu - objekat na parceli dodiruje obe bone linije graevinske parcele;

2) u prekinutom nizu - objekat dodiruje samo jednu bonu liniju graevinske parcele;

3) kao slobodnostojei - objekat ne dodiruje ni jednu liniju graevinske parcele;

4) kao poluatrijumski - objekat dodiruje tri linije graevinske parcele, i

5) kao atrijumski - objekat dodiruje sve etiri linije graevinske parcele.

Udaljenost novog objekta od drugog objekta na graevinskoj parceli, utvruje se primenom pravila o

udaljenosti novog objekta od granice susedne parcele.

Visina objekta

lan 24

Visina novog objekta na graevinskoj parceli, utvruje se primenom pravila o visinskoj regulaciji, odnosno

dozvoljenom visinom objekata propisanom ovim pravilnikom.

Visina objekta je rastojanje od nulte kote objekta do kote venca (najvie take fasadnog platna) i odreuje

se u odnosu na fasadu objekta postavljenoj prema ulici, odnosno pristupnoj javnoj saobraajnoj povrini.

Nulta kota je taka preseka linije terena i vertikalne ose objekta.

Za odreivanje udaljenja od susednog objekta ili bone granice parcele, referentna je visina fasade

okrenute prema susedu, odnosno bonoj granici parcele.

Svi objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije, ako ne postoje smetnje geotehnike i

hidrotehnike prirode.

lan 25

Relativna visina objekta je ona koja se odreuje prema drugim objektima ili irini regulacije.

Relativna visina je:

1) na relativno ravnom terenu, na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobraajnice i na strmom

terenu sa nagibom prema ulici (navie), jednaka je visini objekta;

2) na strmom terenu sa nagibom od ulice (nanie), kad je nulta kota nia od kote javnog ili pristupnog puta

- rastojanje od kote nivelete puta na sredini fronta parcele do kote venca;

3) visina venca novog objekta sa vencem usklauje se po pravilu sa vencem susednog objekta;

4) visina nazidka potkrovne etae nije ograniena, ograniava se samo visina venca objekta.

lan 26

Kota prizemlja objekata odreuje se u odnosu na kotu nivelete javnog ili pristupnog puta, odnosno prema

nultoj koti objekta, i to:

1) kota prizemlja novih objekata na ravnom terenu ne moe biti nia od kote nivelete javnog ili pristupnog

puta;

2) kota prizemlja moe biti via od nulte kote najvie spratne visine od nulte kote;

3) za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (nanie), kada je nulta kota nia od kote nivelete

javnog puta, kota prizemlja moe biti nia od nulte kote najvie spratne visine;

4) za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, kota prizemlja utvruje

se lokacijskim uslovima i primenom odgovarajuih taaka ovog lana.

Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli

lan 27

Lokacijskim uslovima na istoj graevinskoj parceli moe se utvrditi izgradnja i drugih objekata iste ili

kompatibilne namene prema odreenim uslovima za zonu u kojoj se nalazi graevinska parcela.

Na istoj graevinskoj parceli mogu se graditi i pomoni objekti, odnosno objekti koji su u funkciji glavnog

objekta, a grade se na istoj parceli na kojoj je sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene

(garae, ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu, letnja kuhinja, poljski klozet i sl.).

Graevinski elementi objekata

lan 28

Graevinski elementi na nivou prizemlja mogu prei graevinsku, odnosno regulacionu liniju (raunajui

od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:

1) izlozi lokala - 0,30 m, po celoj visini, kada najmanja irina trotoara iznosi 3,00 m, a ispod te irine

trotoara nije dozvoljena izgradnja ispada izloga lokala u prizemlju;

2) izlozi lokala - 0,90 m po celoj visini u peakim zonama;

3) transparentne bravarske konzolne nadstrenice u zoni prizemne etae - 2,00 m na celoj irini objekta

sa visinom iznad 3,00 m;

4) platnene nadstrenice sa masivnom bravarskom konstrukcijom - 1,00 m od spoljne ivice trotoara na

visini iznad 3,00 m, a u peakim zonama prema konkretnim uslovima lokacije;

5) konzolne reklame - 1,20 m na visini iznad 3,00 m.

lan 29

Ispadi na objektu (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrenice sa i bez stubova, nadstrenice i sl.) ne

mogu prelaziti graevinsku liniju vie od 1,60 m, odnosno regulacionu liniju vie od 1,20 m i to na delu

objekta viem od 3,00 m.

Ispadi na objektu ne smeju se graditi na rastojanju manjem od 1,50 m od bone granice parcele preteno

severne orijentacije, odnosno, 2,50 m od bone granice parcele preteno june orijentacije.

lan 30

Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta, ako je graevinska linija najmanje

3,00 m uvuena u odnosu na regulacionu liniju i ako savlauju visinu do 0,90 m.

Izuzetno, otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta, ako je graevinska linija

na rastojanju manjem od 3,00 m od regulacione linije, kada je irina trotoara preko 3,00 m.

Stepenice iz stava 1. ovog lana koje savlauju visinu preko 0,90 m, iznad povrine terena, ulaze u

gabarit objekta.

Stepenice iz stava 1. ovog lana koje se postavljaju na boni ili zadnji deo objekta ne mogu ometati prolaz

i druge funkcije dvorita.

lan 31

Graevinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etae, kada se graevinska i regulaciona linija ne

poklapaju, mogu prei graevinsku liniju i mogu biti postavljeni na regulacionu liniju.

Graevinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etae, kada se graevinska i regulaciona linija

poklapaju, mogu prei graevinsku, odnosno regulacionu liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta

do horizontalne projekcije ispada), ako time nisu ugroene trase i vodovi infrastrukture, i to:

1) stope temelja i podrumski zidovi - 0,15 m do dubine od 2,60 m ispod povrine trotoara, a ispod te

dubine - 0,50 m;

2) ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara - 1,00 m.

Stope temelja ne mogu prelaziti granicu susedne parcele, osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika

parcele.

Uslovi i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostoru za parkiranje i garairanje vozila

lan 32

Svaka novoformirana graevinska parcela mora imati pristup na javnu saobraajnu povrinu.

irina privatnog prolaza za parcele koje nemaju direktan pristup javnoj saobraajnoj povrini ne moe biti

manja od 2,50 m. Objekti u privrednim i industrijskim zonama moraju obezbediti protivpoarni put oko

objekata, koji ne moe biti ui od 3,5 m, za jednosmernu komunikaciju, odnosno 6 m za dvosmerno

kretanje vozila.

lan 33

Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe, vlasnici porodinih i stambenih objekata svih vrsta po pravilu

obezbeuju prostor na sopstvenoj graevinskoj parceli, izvan javne saobraajne povrine, i to - jedno

parking ili garano mesto na jedan stan.

Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe, vlasnici ostalih objekata obezbeuju prostor na sopstvenoj

graevinskoj parceli, izvan javne saobraajne povrine.

U sluaju iz stava 2. ovog lana, broj potrebnih parking mesta se odreuje na osnovu namene i vrste

delatnosti, i to po jedno parking ili garano mesto (u daljem tekstu: PM), na sledei nain:

1) banka, zdravstvena, poslovna, obrazovna ili administrativna ustanova - jedno PM na 70 m2 korisnog

prostora;

2) pota - jedno PM na 150 m2 korisnog prostora;

3) trgovina na malo - jedno PM na 100 m2 korisnog prostora;

4) ugostiteljski objekat - jedno PM na koristan prostor za osam stolica;

5) hotelijerska ustanova - jedno PM na koristan prostor za 10 kreveta;

6) pozorite ili bioskop - jedno PM na koristan prostor za 30 gledalaca;

7) sportska hala - jedno PM na koristan prostor za 40 gledalaca;

8) proizvodni, magacinski i industrijski objekat - jedno PM na 200 m2 korisnog prostora.

Garae objekata planiraju se podzemno u gabaritu, izvan gabarita objekta ili nadzemno, na graevinskoj

parceli.

Povrine garaa objekata koje se planiraju nadzemno na graevinskoj parceli uraunavaju se pri

utvrivanju indeksa izgraenosti, odnosno indeksa zauzetosti graevinske parcele, a podzemne garae

se ne uraunavaju u indekse.

Odvodnjavanje i nivelacija

lan 34

Povrinske vode se odvode sa parcele slobodnim padom prema rigolama, odnosno prema ulici (kod

regulisane kanalizacije, odnosno jarkovima) sa najmanjim padom od 1,5%.

Povrinske vode sa jedne graevinske parcele ne mogu se usmeravati prema drugoj parceli.

Povrinske i druge otpadne vode iz ekonomskog dvorita u seoskim naseljima odvode se regulisano do

ubrine jame kada se ekonomsko dvorite nalazi uz javni put.

Arhitektonsko oblikovanje, materijalizacija, zavrne obrade, kolorit i drugo

lan 35

Spoljni izgled objekta, oblik krova, primenjeni materijali, boje i drugi elementi utvruju se idejnim

arhitektonskim projektom.

Spoljni izgled objekta u urbanistikoj celini posebnih kulturnih vrednosti, usklauje se sa konzervatorskim

uslovima.

Opta pravila za izgradnju za pojedinane zone

1. Indeks izgraenosti ili indeks zauzetosti

lan 36

Najvei dozvoljeni indeks izgraenosti po zonama izgradnje je za:

1) zona kua za odmor - 0,3;

2) seoska zona - 0,8;

3) zona retkih naselja i porodine gradnje - 1,2;

4) opta stambena zona u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie tipova stambene izgradnje - 1,6;

5) meovite zone u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie tipova nestambene gradnje - 2,0;

6) gradske stambene i opte zone veih gustina - 2.8;

7) centralne gradske i poslovne zone - 3,5;

8) periferne poslovne, privredne i industrijske zone - 1,5;

9) ostale pojedinane zone i posebni objekti, objekti infrastrukture i drugo - u skladu sa vrstom objekta.

Najvei dozvoljeni indeks zauzetosti po zonama izgradnje je za:

1) zona kua za odmor - 25%;

2) seoska zona - 30%;

3) zona retkih naselja i porodine gradnje - 40%;

4) opta stambena zona u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie tipova stambene izgradnje - 50%;

5) meovite zone u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie tipova nestambene gradnje - 50%;

6) gradske stambene i opte zone veih gustina - 50%;

7) centralne gradske i poslovne zone - 60%;

8) periferne poslovne, privredne i industrijske zone - 60%;

9) ostale posebne zone i posebni objekti, objekti infrastrukture i drugo - u skladu sa vrstom objekta.

2. Ograivanje po pojedinanim zonama

lan 37

Graevinske parcele mogu se ograivati zidanom ogradom do visine od 0,90 m (raunajui od kote

trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m.

Graevinske parcele ija je kota nivelete via od 0,90 m od susedne, mogu se ograivati transparentnom

ogradom do visine od 1,40 m koja se moe postavljati na podzid iju visinu odreuje nadleni optinski

organ.

Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije

budu na graevinskoj parceli koja se ograuje.

Zidana neprozirna ograda izmeu graevinskih parcela podie se do visine 1,40 m uz saglasnost suseda,

tako da stubovi ograde budu na zemljitu vlasnika ograde.

Susedne graevinske parcele mogu se ograivati ivom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice

graevinske parcele ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m, koja se postavlja prema

katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljitu vlasnika ograde.

Vrata i kapije na ulinoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije.

U naseljima se graevinske parcele za izgradnju poslovnih i drugih nestambenih objekata po pravilu ne

ograuju.

U zonama vieporodine i viespratne izgradnje, graevinske parcele se po pravilu ne ograuju.

Graevinske parcele za objekte od javnog interesa se ne ograuju, osim ako za to ne postoji potreba iz

bezbednosniih razloga.

Graevinske parcele na kojima se nalaze objekti koji predstavljaju neposrednu opasnost po ivot ljudi, kao

i graevinske parcele specijalne namene, ograuju se na nain koji odredi nadleni organ.

Graevinske parcele na kojima se nalaze industrijski objekti i ostali radni i poslovni objekti industrijskih

zona (skladita, radionice i sl.) mogu se ograivati zidanom ogradom visine do 2,20 m.

3. Opta pravila za izgradnju u zoni kua za odmor

lan 38

Najvea dozvoljena spratnost objekta u zoni kua za odmor je najvie do dve nadzemne etae.

lan 39

Minimalno rastojanje regulacione linije od graevinske linije za novi objekat je 5 m.

4. Opta pravila za izgradnju za seoske zone

lan 40

Najvea dozvoljena spratnost objekata svih vrsta u seoskoj zoni je najvie do tri nadzemne etae.

lan 41

Rastojanje regulacione linije od graevinske linije u seoskoj zoni je 5,0 m.

U seoskoj zoni rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu pozicije veine izgraenih objekata

(preko 50%).

Za seoske stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza,

rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se lokacijskim uslovima.

lan 42

Rastojanje slobodnostojeeg objekta na delu bonog dvorita i linije susedne graevinske parcele je 2,50

m, a dvojnih i objekata u prekinutom nizu 4,00 m.

Za izgraene stambene objekte ije je rastojanje do granice graevinske parcele manje od 4,0 m ne mogu

se na susednim stranama predviati otvori stambenih prostorija.

lan 43

Meusobna udaljenost novih spratnih seoskih objekata je 6,00 m, a prizemnih slobodnostojeih 5,00 m.

Za izgraene seoske objekte koji su meusobno udaljeni manje od 3,00 m ne mogu se na susednim

stranama predviati otvori stambenih prostorija.

Meusobna udaljenost seoskih objekata koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog

prolaza, utvruje se lokacijskim uslovima prema vrsti izgradnje.

lan 44

Ekonomski objekti su objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale za gajenje goveda, objekti

za gajenje ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunia, ukrasne ivine i ptica);

pratei objekti za gajenje domaih ivotinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog

stajnjaka, objekti za skladitenje osoke); objekti za skladitenje stone hrane (senici, magacini za

skladitenje koncentrovane stone hrane, betonirane silo jame i silo trenevi); objekti za skladitenje

poljoprivrednih proizvoda (ambari, koevi) i drugi slini objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za

maine i vozila, punice, suionice, magacini hrane i sl.).

Meusobna rastojanja ekonomskih objekata iz ovog lana zavise od organizacije ekonomskog dvorita, s

tim da se prljavi objekti mogu postavljati samo niz dominantni vetar u odnosu na iste objekte.

lan 45

Pozicija ekonomskih objekata u odnosu na graevinsku liniju utvruje se lokacijskim uslovima i primenom

najmanjih dozvoljenih rastojanja za objekte propisanih ovim pravilnikom.

Meusobno rastojanje stambenog objekta i stone staje je 15,00 m.

ubrite i poljski klozet mogu biti udaljeni od stambenog objekta, bunara, odnosno ivog izvora vode

najmanje 20,00 m, i to samo na nioj koti.

lan 46

U sluaju da se ekonomski delovi susednih graevinskih parcela neposredno granie, rastojanje novih

ekonomskih objekata od granice parcele ne moe biti manje od 1,00 m.

U sluaju kada se ekonomski deo jedne parcele neposredno granii sa stambenim delom druge parcele,

rastojanje novih ekonomskih objekata utvruje se primenom odredaba lana 43. ovog pravilnika.

lan 47

Na parceli sa nagibom terena od javnog puta (nanie), u sluaju nove izgradnje, stambeno dvorite se

postavlja na najvioj koti uz javni put, najmanja irina pristupnog ekonomskog puta na parceli iznosi 3,00

m, a ekonomsko dvorite se postavlja iza stambenog dvorita (nanie).

Na parceli sa nagibom terena prema javnom putu (navie), u sluaju nove izgradnje, stambeno dvorite

se postavlja na najvioj koti, najmanja irina pristupnog stambenog puta je 2,50 m, a ekonomskog 3,00 m.

Ako su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog lana, ekonomsko dvorite moe biti uz javni put, a ekonomski

objekti na graevinskoj liniji. Rastojanje od graevinske do regulacione linije utvruje se primenom optih

pravila regulacije propisanih ovim pravilnikom uveanim za najmanje 3,00 m zelenog prostora.

lan 48

Graevinske parcela u seoskom naselju moe se pregraivati u funkcionalne celine (stambeni deo,

ekonomski deo, ekonomski pristup, stambeni pristup i okunica), s tim da visina unutranje ograde ne

moe biti vea od visine spoljne ograde.

5. Opta pravila za izgradnju u zoni retkih naselja i porodine gradnje

lan 49

Najvea dozvoljena spratnost objekata svih vrsta u zoni retkih naselja i porodine izgradnje je najvie do

etiri nadzemne etae.

lan 50

Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije za objekat je 3,0 m.

U zoni u kojoj postoje izgraeni objekti, rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu pozicije

veine izgraenih objekata (preko 50%).

Za objekat koji ima indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza rastojanje iz stava 1. ovog

lana utvruje se lokacijskim uslovima.

lan 51

Meusobna udaljenost novih objekata, osim poluatrijumskih objekata i objekata u neprekinutom nizu je

4,00 m, tako to se obezbeuje udaljenost novog objekta od granice susedne parcele

Najmanje dozvoljeno rastojanje novog objekta i linije susedne graevinske parcele, kojom se u skladu s

odredbom stava 1. ovog lana, obezbeuje meusobna udaljenost objekata, je za:

1) slobodnostojee objekte na delu bonog dvorita severne orijentacije - 1,50 m;

2) slobodnostojee objekte na delu bonog dvorita june orijentacije - 2,50 m;

3) dvojne objekte i objekte u prekinutom nizu na bonom delu dvorita - 4,00 m;

4) prvi ili poslednji objekat u neprekinutom nizu - 1,50 m.

lan 52

Za izgraene objekte ija meusobna udaljenost iznosi manje od 3,00 m, u sluaju rekonstrukcije ne

mogu se na susednim stranama predviati naspramni otvori stambenih prostorija.

Za zone izgraenih objekata ije je rastojanje do granice graevinske parcele razliito od vrednosti

utvrenih u stavu 1. ovog lana, mogu se novi objekti postavljati i na rastojanjima koja su ranijim pravilima

postavljena i to:

1) slobodnostojei objekti na delu bonog dvorita severne orijentacije - 1,00 m;

2) slobodnostojei objekti na delu bonog dvorita june orijentacije - 3,00 m.

Rastojanje novog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, do granice

graevinske parcele, utvruje se lokacijskim uslovima prema vrsti izgradnje u skladu s ovim pravilnikom.

6. Opta pravila za izgradnju za opte stambene i meovite zone u naseljima srednjih gustina

lan 53

Najvea dozvoljena spratnost objekata svih vrsta u stambenim zonama i naseljima srednjih gustina je do

pet nadzemnih etaa.

lan 54

Rastojanje izmeu regulacione i graevinske linije za objekte osim objekata u nizu je 3,0 m, osim kad se

lokacijski uslovi izdaju za regulisani deo ulice u kome se graevinska i regulaciona linija poklapaju.

U zoni izgraenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu pozicije veine

izgraenih objekata (preko 50%).

Za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojanje iz stava 1. ovog

lana utvruje se lokacijskim uslovima.

lan 55

Meusobna udaljenost slobodnostojeih viespratnica i objekata koji se grade u prekinutom nizu, iznosi

po pravilu najmanje polovinu visine vieg objekta, tako to se obezbeuje udaljenost novog objekta od

granice susedne graevinske parcele.

Udaljenost se moe smanjiti na etvrtinu, ako objekti na naspramnim bonim fasadama ne sadre

naspramne otvore na prostorijama za stanovanje (kao i ateljeima i poslovnim prostorijama).

Udaljenost planiranih od okolnih objekata, osim objekata u nizu, po pravilu je 5,0 m. a minimum 4,00 m,

ako jedan od zidova objekta sadri otvore za dnevno osvetljenje.

Za izgraene objekte koji su meusobno udaljeni manje od 4,00 m ne mogu se na susednim stranama

predviati naspramni otvori stambenih prostorija.

Viespratni slobodnostojei objekat ne moe zaklanjati direktno osunanje drugom objektu vie od

polovine trajanja direktnog osunanja.

Pri izgradnji objekata koji se grade u neprekinutom nizu, na novom objektu se ostavlja svetlarnik iste

veliine i simetrian svetlarniku postojeeg objekta.

lan 56

Najmanje dozvoljeno rastojanje objekta i linije susedne graevinske parcele, kojom se obezbeuje

meusobna udaljenost objekata, je 2,5 m.

Za izgraene objekte ije je rastojanje do granice graevinske parcele manje od vrednosti utvrenih u

stavu 1. ovog lana ne mogu se na susednim stranama predviati naspramni otvori stambenih prostorija.

Rastojanje objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, od granice

graevinske parcele utvruje se lokacijskim uslovima prema vrsti izgradnje propisanom ovim pravilnikom.

7. Opta pravila za izgradnju za gradske stambene i opte zone veih gustina

lan 57

Spratnost objekata svih vrsta u gradskim stambenim i optim zonama veih gustina je do sedam

nadzemnih etaa.

lan 58

Rastojanje izmeu regulacione i graevinske linije za nove objekte osim objekata u nizu je 3,0 m, osim

kad se lokacijskim uslovima izdaje za regulisani deo ulice u kome se graevinska i regulaciona linija

poklapaju.

U zoni izgraenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu pozicije veine

izgraenih objekata (preko 50%).

lan 59

Meusobna udaljenost novih i okolnih objekata, osim objekata u nizu, je 5,0 m, tako to se obezbeuje

udaljenost novog objekta od granice susedne parcele.

Za izgraene objekte koji su meusobno udaljeni manje od 4,00 m ne mogu se na susednim stranama

predviati naspramni otvori.

lan 60

Najmanje dozvoljeno rastojanje novog objekta i linije susedne graevinske parcele, kojom se obezbeuje

meusobna udaljenost objekata, je 2,5 m.

Za izgraene objekte ije je rastojanje do granice graevinske parcele manje od 2,5 m ne mogu se na

susednim stranama predviati naspramni otvori.

8. Opta pravila za izgradnju za centralne gradske i poslovne zone

lan 61

Spratnost objekata svih vrsta u zoni rekonstrukcije i obnove i centralnoj urbanoj zoni, kao i u poslovnoj

zoni i ostalim izgraenim podrujima utvruje se lokacijskim uslovima, u skladu sa okolnom postojeom

gradnjom.

lan 62

Graevinska i regulaciona linija se po pravilu poklapaju osim kad se lokacijskim uslovima izdaje za

neregulisani deo ulice u kome je rastojanje izmeu regulacione i graevinske linije za objekte osim

objekata u nizu 3,0 m.

U zoni izgraenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu pozicije veine

izgraenih objekata (preko 50%).

lan 63

Objekti koje se po pravilu grade u zonama rekonstrukcije i obnove i centralnim urbanim i poslovnim

zonama su objekti u nizu.

Meusobna udaljenost novih slobodnostojeih i okolnih objekata, osim objekata u nizu, je 5,0 m, tako to

se poloajem novog objekta obezbeuje navedena udaljenost od postojeeg objekta.

Za izgraene slobodnostojee objekte koji su meusobno udaljeni manje od 5,00 m ne mogu se na

susednim stranama predviati naspramni otvori.

lan 64

Najmanje dozvoljeno rastojanje novog slobodnostojeeg objekta i linije susedne graevinske parcele,

kojom se obezbeuje meusobna udaljenost objekata, je 2,5 m.

Za izgraene slobodnostojee objekte ije je rastojanje do granice graevinske parcele manje od 2,5 m ne

mogu se na susednim stranama predviati naspramni otvori.

9. Opta pravila za izgradnju u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni

lan 65

Spratnost objekata svih vrsta u neizgraenoj perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni van naselja

se utvruje lokacijskim uslovima, a u skladu s tehnolokim zahtevima.

Objekti i pratei objekti u posebnim podrujima, na umskom zemljitu i uz vode i vodozahvatne povrine

(ank-barovi, odmorita, prostorije za opremu i sl.) mogu biti spratnosti najvie jedna nadzemna etaa, a

najvee dozvoljene visine sojenica i nadstrenica su 7,0 m.

V ZAVRNE ODREDBE

lan 66

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o optim pravilima za parcelaciju,

regulaciju i izgradnju ("Slubeni glasnik RS", broj 50/11).

lan 67

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike

Srbije".