pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje

На основу члана 10. став 4. и члана 11. став 4. Закона о органској

производњи и органским производима („Службени гласник РС”, број 62/06),

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси

ПРАВИЛНИК

О МЕТОДАМА ОРГАНСКЕ БИЉНЕ ПРОИЗВОДЊЕ И О САКУПЉАЊУ

ДИВЉИХ БИЉНИХ И ЖИВОТИЊСКИХ ВРСТА ИЗ ПРИРОДНИХ

СТАНИШТА МЕТОДОМ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником прописују се методе органске биљне

производње (у даљем тексту: методе органске производње) којима се утврђују:

избор врста и сорти биља, плодоред, обрада земљишта, средства и начин ђубрења,

систем одржавања плодности земљишта и начин сузбијања биљних болести,

штеточина и корова, као и сакупљање дивљих биљних и животињских врста из

природних станишта методом органске производње.

Члан 2.

Производна јединица на којој се примењују методе органске

производње мора бити удаљена од могућих извора загађења и са садржајем

штетних материја испод прописаних максимално дозвољених количина.

Производна јединица, у смислу овог правилника, обухвата

катастарске парцеле на којима се примењују методе органске производње.

Вода која се користи у органској производњи мора одговарати првој

и другој категорији у складу са прописима о категоризацији вода.

Ако правно лице које издаје сертификат, односно ресертификат за

органске производе (у даљем тексту: овлашћена организација) посумња да је у

току производње дошло до загађења, извршиће узорковање и анализу земљишта,

воде, односно биљног материјала у лабораторији која је акредитована према

стандарду SRPS/ISO 17025:2006.

Члан 3.

Пре заснивања органске производње, произвођач овлашћеној

организацији даје следеће податке: основ коришћења пољопривредног земљишта

(власнички лист, лист непокретности, уговор о закупу и друго), скицу газдинства,

број катастарске парцеле, план производње, потврду о извршеној анализи

земљишта и воде, као и планиране мере за спречавање контаминације воде и

земљишта.

Члан 4.

Ако произвођач истовремено примењује конвенционалну

производњу и методе органске производње, мора обезбедити:

1) просторно разграничење између земљишних парцела са

конвенционалном производњом и земљишних парцела са органском

2

производњом, односно живи појас или другу физичку препреку којом се

обезбеђује разграничење, уз сагласност овлашћене организације;

2) одвојено вођење евиденција за обе врсте производње.

II. МЕТОДЕ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

1. Избор врста и сорти

Члан 5.

У органској производњи користе се врсте и сорте биља које су

прилагођене локалним агроеколошким условима.

Предност приликом избора сорти биља имају домаће аутохтоне

сорте биља и сорте толерантне на проузроковаче болести и штеточине.

Члан 6.


производњу и методе органске производње, може:

1) гајити сорте биља које се јасно разликују од сорти које се гаје на

земљишним парцелама са конвенционалном производњом;

2) убирати, односно вршити жетву биљних врста, односно сорти (у

даљем тексту: убирање, односно жетва), у терминима различитим од термина

убирања и жетве на земљишним парцелама конвенционалне производње, о чему

обавештава овлашћену организацију најмање 48 сати пре почетка убирања,

односно жетве.

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана могу се гајити исте сорте

вишегодишњих биљака, по прибављеној сагласности овлашћене организације, ако

је планом производње предвиђено укључивање земљишних парцела са

конвенционалном производњом у органску производњу, при чему период

конверзије на последњој парцели мора почети најкасније за пет година од

утврђивања плана производње.

Члан 7.

Семе, расад и садни материјал који се употребљава за органску

производњу мора да има сертификат, односно ресертификат.

Изузетно од става 1. овог члана, ако сертификовано семе, расад и

садни материјал није доступан произвођачу, министарство надлежно за послове

пољопривреде (у даљем тексту: Министарство) одобрава употребу сортног

семена, расада и садног материјала из конвенционалне производње, ако није

хемијски третирано.

Производња семена, расада и садног материјала методама органске

производње пријављује се Министарству и овлашћеној организацији.

Члан 8.

Семе, расад и садни материјал не сме бити третиран материјама

хемијско-синтетичког порекла и не сме водити порекло од генетски

модификованих биљака.

3

Члан 9.

За сваку производну јединицу произвођач, по упутству овлашћене

организације, евидентира податке о сетви и семену, односно садњи, расаду и

садном материјалу, и то: биљној врсти, пореклу семена, односно садница, расада

и количини семена, броју садница, расада и категорији семена, односно подлоге.

2. Плодоред

Члан 10.

Одговарајући плодоред и плодосмена су обавезне мере органске

производње, којима се обезбеђује: одржавање плодности земљишта, смањење

закоровљености и бројног стања штеточина и узрочника болести биљака,

смањење испирања ђубрива, одржавање популација корисних животињских врста

и микробиолошке активности земљишта.

Члан 11.

За вишегодишње засаде разноликост се може обезбедити

затрављивањем земљишта између редова воћки, гајењем међуусева и одржавањем

грмља као природног екосистема.

Смеше за затрављивање треба да буду што сличније природним

травњацима у околини и обогаћене легуминозама.

Члан12.


организације, евидентира податке о примењеном плодореду и обради земљишта.

3. Обрада земљишта

Члан 13.

Обрада земљишта у органској производњи мора да омогући

одржавање и побољшање плодности земљишта.

Члан 14.

Обрада земљишта врши се на начин којим се:

1) минимизирају губици горњих слојева земљишта;

2) спречава ерозија, збијање и други видови деградације земљишта.

Члан 15.

Пољопривредна механизација и опрема (машине за обраду

земљишта, сетву, ђубрење и сл.) која се користи у конвенционалној производњи

и у органској производњи, мора бити пре употребе очишћена и дезинфикована.

4. Средства и начин ђубрења

Члан16.

У органској производњи користе се ђубрива органског порекла,

природна минерална и микробиолошка ђубрива, оплемењивачи земљишта и

биљни препарати (у даљем тексту: средства за исхрану биља и оплемељивачи

земљишта).

4

У органској производњи дозвољена је примена средстава за исхрану

биља и оплемењивача земљишта датих у Прилогу број 1. - Списак дозвољених

средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта у органској производњи (у

даљем тексту: Прилог 1.), који је одштампан уз овај правилник и чини његов

саставни део.

Поред средстава датих у Прилогу 1. у органској производњи могу се

користити и средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта, у складу са

посебним прописом.

Члан 17.

Укупна количина дозвољеног стајског ђубрива која се користи у

органској производњи не сме прећи количину од 170 килограма азота по хектару

површине годишње.

Члан 18.

У органској производњи не могу се користити:

1) средстава за исхрану биља и оплемењивачи земљишта који

садрже људске екскременте;

2) средстава за исхрану биља и оплемењивачи земљишта који

садрже остатке генетски модификованих биљака или генетски модификоване

микроорганизаме;

3) стајско ђубриво од генетски модификованих животиња;

4) остале материје које нису дате у Прилогу 1. овог правилника,

односно нису утврђене у складу са чланом 16. став 3. овог правилника.

Члан 19.

У поступку складиштења стајњака и осоке потребно је водити

рачуна о заштити земљишта и воде од загађења.

Члан 20.

У органској производњи дозвољена је употреба ђубрива органског

порекла које потиче са газдинства које контролише овлашћена организација.

Члан 21.

За активирање компоста могу се користити:

1) микробиолошки активатори који не садрже генетски

модификоване организме;

2) биодинамички препарати;

3) биљни препарати (чајеви, екстракти).

Члан 22.

Природна минерална ђубрива могу се додавати само у природном

облику, а ради повећања растворљивости, као млевена и мешана са водом.

Члан 23.


организације, евидентира податке о површини катастарске парцеле, врсти,

количини и датуму примене средства за исхрану биља и оплемењивача земљишта.

5

5. Систем одржавања плодности

Члан 24.

У циљу одржавања и повећања плодности и биолошке активности

земљишта у органској производњи, потребно је:

1) гајити легуминозе, усеве за зеленишно ђубрење и биљке са

дубоким кореном у одговарајућем вишегодишњем плодореду;

2) заоравати органске материје, компостиране или некомпостиране

са производних јединица.

Члан 25.

На производној јединици на којој се примењују методе органске

производње не може се вршити спаљивање биљних остатака након жетве,

односно бербе усева.

6. Сузбијање штеточина, болести и корова

Члан 26.

Штетни организми за биље у органској производњи сузбијају се и

контролишу методама органске производње, и то:

1) избором одговарајућих биљних врста и сорти;

2) избором незараженог земљишта;

3) правилном исхраном биљака;

4) одговарајућим плодоредом;

5) превентивним методама (нпр. уништавање прелазних домаћина);

6) заштитом природних непријатеља штеточина одговарајућим

мерама, као што су: сетва заштитних појасева, привлачење предатора и слично;

7) мулчирањем;

8) кошењем и испашом;

9) применом физичких и биолошких метода (сузбијање штетних

организама).

Члан 27.

Ако се, после примене мера из члана 26. овог правилника, утврди

непосредна опасност за биље, дозвољена је употреба средстава датих у Прилогу

број 2 – Списак дозвољених средстава за заштиту биља у органској производњи (у

даљем тексту: Прилог 2.), који је одштампан уз овај правилник и чини његов

саставни део.

Поред средстава датих у Прилогу 2. у органској производњи могу се

користити и средства за заштиту биља, у складу са посебним прописом.

Члан 28.

Опрема за заштиту биља која се користи за примену средстава за

заштиту биља која нису дозвољена у складу са овим правилником, пре употребе у

органској производњи, мора бити очишћена и без остатка штетних материја.

6

Члан 29.

У органској производњи не могу се употребљавати регулатори

раста биља.

Члан 30.


производњу и методе органске производње, раздаљину на којој се могу

применити средства синтетичко - хемијског порекла одређује овлашћена

организација, у зависности од биљне врсте.

Члан 31.


организације, евидентира податке о предузетим мерама (времену примене и

средствима из члана 27. овог правилника) у циљу сузбијања корова, штеточина и

биљних болести.

7. Методе органске производње гљива

Члан 32.

Гљиве, као производ органске производње, могу се гајити у:

1) природним условима - пећинама, шумама, ливадама;

2) заштићеном простору - зиданим објектима, пластеницима и

тунелима.

Члан 33.

Конструкција за гајење гљива може бити направљена од: дрвета,

винила, пластике, стакла, фибергласа, бетона и алуминијума.

Члан 34.

Ако се обавља истовремено производња гљива применом метода

органске производње и производња гљива у конвенционалној производњи,

просторије морају бити физички одвојене, као засебне просторије.

У случају из става 1. овог члана, не могу се гајити исте врсте гљива.

Члан 35.

За производњу гљива могу се користити супстрати који су

састављени од следећих компоненти:

1) стајњака и животињских екскремената који потичу из органске

производње и који морају бити компостирани;

2) сламе произведене методама органске производње;

3) тресета који није хемијски третиран;

4) дрвета које није третирано хемијским производима пре сече;

5) дозвољених средстава за исхрану биља датих у Прилогу 1.;

6) воде и земљишта.

Члан 36.

Ако није могуће обезбедити укупну количину супстрата из органске

производње, уз сагласност овлашћене организације, за производњу гљива као

органских производа може се користити 25% супстрата, израчунато према

тежини производа пре компостирања, који чине материје које нису произведене

7

методама органске производње, а испуњавају услове из члана 35. тач. 3), 4), 5) и

6) овог правилника.

Члан 37.

У заштити од болести и штеточина, у производњи гљива дозвољена

је употреба средстава за заштиту биља датих у Прилогу 2.

Члан 38.

Супстрат и прекривач за гајење гљива могу се дезинфиковати само

термичким поступцима.

Члан 39.

У производњи гљива обавезна мера је стерилизација просторија,

алата и супстрата.

За дезинфекцију просторија за производњу гљива, могу се

користити:

1) водоник пероксид;

2) врућа и кључала вода;

3) алкохол;

4) ултравиолетни зраци.

За дезинфекцију просторија за производњу гљива, уз сагласност

овлашћене организације, могу се користити:

1) избељивачи;

2) хидратисани креч;

3) бакарни сулфат;

4) јод;

5) пепео (калијум или натријум хидроксид).

За дезинфекцију просторија за производњу гљива није дозвољена

употреба:

1) формалдехида;

2) синтетичких фумиганата и фунгицида;

3) метил бромида.

8. Посебне одредбе

Члан 40.

Вештачко светло не може бити једини извор светла током читавог

животног циклуса биљке, осим за гљиве.

Члан 41.

Хидропонски узгој биљака у органској биљној производњи није

дозвољен.

Члан 42.

Биолошки неактивни супстрат за гајење биљака у органској

производњи није дозвољен.

Члан 43.

8

За стерилизацију земљишта и супстрата у заштићеним просторима

дозвољене су физичке методе и стерилизација земљишта топлотом: парење и

соларизација.

Стерилизација земљишта на отвореном пољу није дозвољена.

Члан 44.

У органској производњи поврћа и јагода у време активне вегетације

не може се користити свежи стајњак и осока за прихрањивање.

III. САКУПЉАЊЕ ДИВЉИХ БИЉНИХ И ЖИВОТИЊСКИХ ВРСТА

МЕТОДОМ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Члан 45.

Дивљим биљним и животињским врстама као органским

производима (у даљем тексту: дивље врсте), у смислу овог правилника, сматрају

се биљне врсте и њихови делови, гљиве, као и животињске врсте, сакупљенe из

природних станишта.

Члан 46.

Сакупљање дивљих врста из природних станишта сматра се

методом органске производње, ако:

1) је успостављена заштитна зона поред путева или других извора

загађења, одређена од стране овлашћене организације, а ради заштите од

контаминације;

2) се сакупљање дивљих врста врши без употребе алатa и прибора

(чешљеви за бербу боровнице, пиле и сл.) који доводе до оштећења биљака и

гљива;

3) се сакупљање дивљих врста врши у складу са прописом којим се

уређује заштита ретких, проређених, ендемичких угрожених биљних и

животињских врста и незаштићених биљних врста;

4) се складиштење и превоз дивљих врста врши у складу са

посебним прописом о паковању, складиштењу и превозу органских производа.

Члан 47.

Дивље врсте контаминиране материјама или организмима, односно

производом који није дозвољен за употребу у органској производњи, не могу се

сматрати органским производом.

Члан 48.

Произвођач, односно организатор сакупљања овлашћеној

организацији доставља, за сваку биљну врсту, најраније 15 дана пре отпочињања

сакупљања дивљих врста, следеће податке:

1) народни и латински назив дивљих врста које планира да

сакупља, као и време отпочињања и завршетка периода сакупљања;

2) мапу места у коме се дивље врсте сакупљају размере 1:50 000 или

1:100 000, са јасно означеним границама подручја сакупљања;

3) локацијe откупних места;

4) локације потенцијалних извора загађења у подручју сакупљања;

9

5) локацију и потпуни опис складишта и других објеката који

служе за припрему и прераду сакупљених дивљих врста.

Лице из става 1. овог члана, овлашћеној организацији доставља

доказ да природна станишта нису третирана другим средствима три године пре

сакупљања, изузев оним средствима која су, у складу са овим правилником,

утврђена као дозвољена у органској производњи.

Члан 49.

Произвођач, по упутству овлашћене организације, за сваку дивљу

врсту у току сакупљања, евидентира податке о: народном и латинском називу

дивљих врста; површини и месту, односно називу области у којој се обавља

сакупљање, начину сакупљања, складиштења, прераде и продаје сакупљених

дивљих врста, датуму сакупљања, количинама сакупљених дивљих врста и

именима лица која су сакупила дивље врсте из природних станишта.

Члан 50.

Ако се произвођач истовремено бави сакупљањем дивљих врста

методама органске производње и сакупљањем дивљих врста из конвенционалне

производње мора да предузме одговарајуће мере да не дође до њиховог мешања

или замене, као и да обезбеди идентификацију свих производа.

III. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 51.

Даном ступања на снагу овог правилника престајe да важи

Правилник о методама органске биљне производње и о сакупљању шумских

плодова и лековитог биља као производа органске пољопривреде („Службени

лист СРЈ”, број 51/02).

Члан 52.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у

„Службеном гласнику Републике Србије”.

Број: 110-00-00074/2009-09

У Београду, 9. јуна 2009. године

МИНИСТАР

др Саша Драгин

10

4427009.0030.82.Doc/1

Прилог број 1.

СПИСАК ДОЗВОЉЕНИХ СРЕДСТАВА ЗА ИСХРАНУ БИЉА И

ОПЛЕМЕЊИВАЧА ЗЕМЉИШТА У ОРГАНСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

Назив

Опис, захтеви у погледу састава,

услови употребе

Мешавина производа или

производи који садрже само

материје које су наведене у

овом прилогу

Стајско ђубриво

Производ који садржи мешавину животињских

екскремената и биљног материјала (простирка

за животиње)

Забрањено порекло из интензивне, односно

индустријске производње

Осушено стајско ђубриво и

дехидрирано живинско

ђубриво

Забрањени елементи индустријске

пољопривреде



Компостирани животињски

екскременти, укључујући

живинско ђурбриво и

компостирано стајско

ђубриво

Забрањени елементи индустријске

пољопривреде



Течни животињски

екскременти

Употреба након контролисане ферментације

и/или одговарајућег разблаживања



Компостирани или

ферментисани отпаци са

газдинства

Производ добијен од издвојеног кућног отпада

које је подвргнуто компостирању или

анаеробној ферментацији у производњи биогаса

Само биљни и животињски отпад са газдинства

Само уколико се производи у затвореним и

контролисаним системима сакупљања уз

контролу овлашћене организације

Максималне концентрације у mg/kg суве

материје: кадмијум 0,7; бакар 70; никл 25; олово

45; цинк 200; жива 0,4; хром (укупни): 70, хром

(VI): 0

Тресет Употреба ограничена на хортикултуру

(тржишно баштованство, цвећарство, гајење

дрвећа, расадници)

Остаци након гајења печурки Почетни супстрат може да садржи само

производе дозвољене овим правилником

Остаци угинулих црва

(вермикомпост) и инсеката

Гуано

Компостирана или

ферментисана смеса биљних

материја

Производ добијен из мешавине биљних

материја које су компостиране или подвргнуте

анаеробној ферментацији за производњу

биогаса

2

Производи или нус-производи

животињског порекла:

Крвно брашно

Брашно од копита

Брашно од рогова

Коштано брашно или

дежелатонизовано коштано

брашно

Рибље брашно

Месно брашно

Брашно од перја, длаке и

„chiquette“

Вуна

Крзно

Длака

Млечни производи

Максимална концентрација у mg/kg суве

материје хрома (VI): 0

Производи и нус-производи

биљног порекла за ђубрење

Примери: уљано семе, брашни колачи, љуска

кокоса, сладни отпад

Морске алге и производи од

морских алги

Ако су директно добијени:

(1) физичком прерадом укључујући

дехидратацију, замрзавање и млевење

(2) екстракцијом са водом или воденим

киселинама и/или базним растворима

(3) ферментацијом

Струготина и дрвени отпаци Дрво које није хемијски третирано након сечења

Компостирана кора дрвета Дрво које није хемијски третирано након сечења

Дрвени пепео Од дрвета које није хемијски третирано након

сечења

Млевене фосфатне стене Садржај кадмијума мањи или једнак 90 mg/kg

P2O5

Алуминијум калцијум фосфат Садржај кадмијума мањи или једнак 90 mg/kg

P2O5

Употреба лимитирана за алкална земљишта (Ph

> 7,5)

Троска, шљака

Сирове калијумове соли или

каинит

Клијум сулфат, са могућим

садржајем магнезијумових

соли

Производ добијен из сирових калијумових соли

физичком екстракцијом који такође, по

могућности, садржи магнезијумове соли

Џибра или екстракти из џибре Амонијачна џибра је искљуена

Калцијум карбонат (креда,

лапор, млевени кречњак,

бретонски амелиорант

(фостафна креда)

Само природног порекла

Магнезијум и калцијум

карбонат

Само природног порекла

Нпр. магнезијумска креда, млевени магнезијум,

кречњак

3

Магнезијум сулфат Само природног порекла

Раствор калцијум хлорида Фолијарни третман стабла јабуке, након

утврђивања дефицита калцијума

Калцијум сулфат (гипс) Само природног порекла

Индустријски креч из

производа индустрије шећера

Нус-производ у производњи шећера од шећерне

трске

Индустријски креч из

производа вакумске соли

Нус-производ у производњи вакумске соли из

сланице која се може наћи у планинама

Елементарни сумпор

Елементи у траговима Неоргански микронутријенти

Натријум хлорид Искључиво камена со

Напомена: Употребу средстава на газдинству контролише овлашћена организација.

4427009.0030.82.Doc/2

Прилог број 2.

СПИСАК ДОЗВОЉЕНИХ СРЕДСТАВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА

У ОРГАНСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

1. Супстанце биљног или животињског порекла

Назив


начин коришћења

Азадирахтин екстракт из

Azadirachta indica (дрво ним)

Инсектицид

Пчелињи восак Агенс при поткресивању

Желатин Инсектицид

Хидролизовани протеини Атрактант, искључиво за

овлашћену употребу у комбинацији

за другим одговарајући

супстанцама са ове листе

Лецитин Фунгицид

Биљна уља (нпр. уље менте, бора,

кима)

Инсектицид, акарицид, фунгицид и

инхибитор клијања

Пиретрин екстрахован из

Chrysathemum cinerariaefolium


Квазија екстракована из Quassia

amara

Инсектицид, репелент

Ротенон, екстрахован из Derris spp.

I Lonchacarpus spp. и Terphrosia

spp.


2. Микроорганизми који се користе у биолошкој контроли штеточина и болести

Назив



Микроорганизми (бактерије,

вируси и гљивице)

2

3. Супстанце које производе микроорганизми

Назив



Спинозада Инсектицид

Искључиво уколико су предузете

мере ради смањења ризика за

кључне паразитоиде и смањења

ризика од развоја отпорности.

4. Супстанце које се користе у замкама и/или диспензерима

- замке и/или распршивачи морају спречити доспевање супстанци у

околину и спречити контакт супстанци са усевима

- замке морају да се сакупе након употребе и безбедно уклоне са

газдинства

Назив



Диамонијум фосфат Атракант, само у замкама

Феромони Атракант, средство за ометање

сексуалних нагона; само у замкама

и диспензерима

Пиретроиди (само делтаметрин или

ламбда цихалотрин)

Инсектицид,само у замкама са

специфичним атракантима; само

против Bactrocera oleae и Ceratitis

capitata корова

5. Препарати који се распршују између гајених биљака

Назив



Оловни фосфат (феро (III)

ортофосфат)

Мекушци

3

6. Остале супстанце за традиционалну употребу у органској производњи

Назив



Бакар у облику бакар хидроксида,

бакар оксихлорида, бакар сулфата,

бакар оксида, бакар октаноата

Фунгицид.

До 6 кг бакра по хектару годишње.

За вишегодишње усеве дозвољено

је одступање од претходног става

у текућој години под условом да

просечна количина која се стварно

користи током петогодишњег

периода, а обухвата и ту годину и

четири претходне године, не

премаши 6 кг

Етилен уклањање зелене боје (сазревање)

код банана, кивија и какија; Код

агрума искључиво као део

стратегије за заштиту воћа од штете

коју проузрокује воћна мува;

Калијумове соли масних киселина

(меки сапун)


Калијум алуминијум (алуминијум

сулфат) (Калинит)

Спречавање зрења банана

Кречни сумпор (калцијум

полисулфид)

Фунгицид, инсектицид, акарицид

Парафинска уља Инсектицид, акарицид

Минерална уља Инсектицид, фунгицид;

Искључиво за стабла воћа, винове

лозе, маслиновог стабла и тропских

усева (нпр. банана)

Калијум перманганат Фунгицид, бактерицид, само у

стаблу воћа, маслинама и виновој

лози.

Кварцни песак Репелент

Сумпор Фунгицид, акарицид, репелент

7. Остале супстанце

Назив



Калцијум хидроксид Фунгицид

Само за стабла воћа, укључујући и

саднице, ради сузбијања Nectria

galligena

Калијум бикарбонат Фунгицид

Напомена: Употребу средстава на газдинству контролише овлашћена организација.

4427009.0030.82.Doc/3

pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje

Documents