3. Izrada fitocenolokih snimaka i tabela

Fitocenologija je nauka o biljnim zajednicama.Ona prouava biljne zajednice kao prirodne celine i karakterie ih sa

svih stanovita biologije: upoznaje njihovu grau i floristiki sastav, njihovu ekologiju, geografsko rasprostranjenje, zakone postanka i razvoja, te prema njihovim zajednikim osobinama vri njihovo klasifikovanje u svoje sisteme klasifikacije.

Fitocenoza ili biljna zajednica je takva prirodna skupina u kojoj subiljke grupisane na odreen nain, ne sluajno ve zakonomerno, u toku dugotrajnog istorijskog procesa uzajamne borbe i prilagoavanja, kao i adaptacije na fiziko-hemijske uslove spoljanje sredine. Fitocenoza ne predstavlja taksonomski pojam,ve ima opte znaenje i moe da se primeni na biljne zajednice razliitog karaktera (na pr. umska fitocenoza, livada stepa itd.)

STRUKTURA FITOCENOZE zavisi od broja i rasporeda biljaka u njoj, a takoe i od uea ivotnih formi. Najvanija pojava u strukturi biocenoze je raspored organizama po spratovima, tako da se svaka ivotna zajednica odlikuje spratovnou.

DINAMIKA FITOCENOZE je izraz promena kroz koje svaki od lanova fitocenoze prolazi tokom godine, kao i postepenog smenjivanja jednih lanova drugim. Sve promene u fitocenozi imaju periodian karakter i predstavljaju se kroz odreenu sezonsku dinamiku.

Nasuprot vremenskim i prostornim promenama koje sutinski ne menjaju osnovne karakteristike date fitocenoze, postoje promene koje dovode do bitnih izmena. Rezultat tih promena je postepeno obrazovanje nove, sasvim druge zajednice. Proces smenjivanja jedne zajednice nekom drugom naziva se SUKCESIJA.

Sukcesija zapoinje na bioloki praznom prostoru (nastaje usled katastrofalnih dogaaja: poari, poplave, topljenje lednika, izlivanje lave, pomeranje peanih dina, snanog antropogenog dejstva) dolaskom prvih organizama koji su oznaeni kao PIONIRSKE VRSTE.

U poetku to nisu biocenoze u pravom smislu rei, ve njihovi zaeci, tj. INICIJALNI STUPANJ ivotne zajednice. Ubrzo, razmnoavanjem ve prisutnih biljaka i ivotinja i pridolaenjemnovih vrsta prvobitno naselje se sve vie uslonjava, kontakt izmeu organizama postaje blii, a meusobni uticaj vei. Prvoformirana biocenoza na primarno ili sekundarno ogolienom mestu se zove PIONIRSKA ZAJEDNICA.

Pionirske zajednice se uslonjavaju i brzo smenjuju jedna drugudo trenutka kada se obrazuje biocenoza koja najbolje odgovara uslovima date oblasti, pre svega klimatskim prilikama. Takav stadijum se naziva KLIMAKS, a zajednica KLIMATOGENA ZAJEDNICA.

ASOCIJACIJA je osnovna jedinica u klasifikaciji fitocenoza. To je biljna zajednica (fitocenoza) odreene sistematske vrednosti koja je floristiki jasno okarakterisana (ima odreeni floristiki sastav) i koja je dobila svoje nauno ime tj. publikovana u naunom asopisu (Quercetum frainetto-cerris (Rudski) Jov. 1956). Asocijacija ima konkretno znaenje na pr. uma hrasta sladuna i cera Quercetum frainetto- cerris, u kojoj sprat drveaizgrauju Quercus frainetto i Quercus cerris, sprat bunova Viburnum lantana, Pirus communis, Prunus spinosa, a sprat zeljastih biljaka Iris graminea, Lathyrus pannonicus i dr.

SASTOJINE su konkretni delovi asocijacija, odnosno biljnih zajednica, bez obzira gde se oni nalaze i da li su meusobno odvojeni. To su prirodne, jasno omeene vegetacijske jedinice, koje prekrivaju vee ili manje povrine. Sastojine su konkretne jedinice za istraivanja biljnih zajednica.

ISHODNA (PRVOBITNA) VEGETACIJA je rekonstruisana vegetacija koja je nekada postojala na datoj teritoriji.

POTENCIJALNA PRIRODNA VEGETACIJA je definisana od strane TUXEN-a (1956) kao vegetacijska struktura koja bi se uspostavila pod dananjim klimatskim i edafskim uslovima ako bi se kompletirali svi stupnjevi sukcesije i ako ne bi bilo uplitanja oveka.

REALNA (AKTUELNA, SAVREMENA) VEGETACIJA je ona koja sada raste; ona je prirodna, autohtona ili nastala delatnou oveka (umske i poljoprivredne kulture, livade).

ZONALNA (KLIMAZONALNA ) VEGETACIJA predstavlja tip potencijalne vegetacije (zajednica) koja ima iroko rasprostranjenje u vidu jasnih geografskih ili visinskih zona i koja je uslovljena pre svega optim klimatskim prilikama prostora. Opti klimatski uslovi karakteristini za datu oblast, mogu u znatnoj meri da veriraju ili da budu modifikovani u vezi sa lokalnim uticajima pa se u datoj oblasti pored tipine, zonalne vegetacije, mogu razviti i drugi tipovi vegetacije, odnosno intrazonalna, azonalna i ekstrazonalna vegetacija.

INTRAZONALNA VEGETACIJA nikada ne obrazuje svoju zonu, ve se javlja u okviru odreenih vegetacijskih zona (vegetacija zaslanjenih terena uvek ide u zonu stepe ili pustinje; sfagnumske tresave u zoni etinarskih uma).

AZONALNA VEGETACIJA kao i intrazonalna nema svoj vegetacijski pojas ali moe da se javi u okviru bilo koje vegetacijske zone ( na pr. livada)

EKSTRAZONALNA VEGETACIJA ima svoj pojas ali zbog specifinih lokalnih uslova moe da se razvije i izvan te zonalne oblasti. Takav tip vegetacije su dubrave koje u oblasti krupnolisnih listopadnih uma predstavljaju zonalni tip vegetacije a u stepskoj zoni se javljaju kao fragmenti, odnosno ekstrazonana vegetacija.

Terminologija

Sastojina (asocijacijski individuum)Biljni pokriva nekog kraja sastavljen je iz veeg ili manjeg broja

vegetacijskih jedinica koje se stalno javljaju u slinim ivotnim prilikama. Takve prirodne, jasno omeene vegetacijske jedinice, koje pokrivaju vee ili manje povrine nazivamo sastojinama.

Karakteristike sastojine:

Veliina sastojine Jednolinost sastojine Strane primese , meavine i prelazi

Metode terenskog istraivanja vegetacije

1. Izbor i ogranienje povrine za istraivanje Treba snimati po mogunosti celu sastojinu ili kod ume i

livade bar toliku povrinu da izvan nje nema novih vrsta, za umske zajednice 150 -400 m2 , za livade i kamenjare 30- 50 m2 , za vodenu i movarnu zajednicu 10-20 m2, za vegetaciju utrina, gaenih mesta 3-10 m2 )

2. Snimanje izabrane povrine vegetacije a) Opis povrine (naziv lokaliteta, datum, veliina

povrine, nadmorska visina, ekspozicija, nagib tla..)b) Analiza floristikog sastava

Osobine koje se analiziraju za potrebe izrade fitocenolokih snimaka i tabelaKvantitativne analitike osobine:1. Abundancija (broj individua) i gustina2. Dominacija i pokrovnost3. Zadrunost (socijalnost)4. Uestalost ili frekvencija

Kvalitativne analitike osobine:1. Spratovnost2. ivotna sposobnost (vitalnost)3. Periodinost ili ritmika

Sintetske osobine

Odreivanje abundancije i gustine

Prema Braun-Blanquetu upotrebljava se za procenjivanje brojnosti sledea lestvica:

5 = vrsta je vrlo brojno prisutna4 = vrsta je brojno prisutna3 = vrsta je slabo prisutna (manje brojna)2 = vrsta je retko prisutna1 = vrsta je vrlo retko prisutna

Gustina se odreuje tako to se prebroje sve jedinke jedne vrste i taj broj se podeli sa veliinom povrine na kojoj smo vrili prebrojavanje ili metodom transekta.

U umama se ee upotrebljava gustina kao parametar jer se drvee moe tano izbrojati dok se za travnate povrine ee koristi procena abundancije.

Disperzija (rasejanost)- raspored pojedinanih jedinki biljnih vrsta na datoj povrini.

Dominantnost i pokrovnost

Po Braun-Blanquetu za prikazivanje pokrovnosti se koristi sledea lestvica:

5 = individuumi biljne vrste pokrivaju 75-100% povrine4 = individuumi biljne vrste pokrivaju 50- 75% povrine3 = individuumi biljne vrste pokrivaju 25-50% povrine2 = individuumi biljne vrste pokrivaju 10-25 % povrine1 = individuumi biljne vrste pokrivaju 10 % povrine

Dominantnost se odreuje za svaki sprat posebno ako je u pitanju umska biljna zajednica

Kombinovana procena broja individuuma i pokrovnosti

U praksi se obino koristi kombinovana procena abundancije i pokrovnosti:

+ znai: vrsta je vrlo retka, a pokrovnost joj je neznatna1 znai: vrsta je prilino obilna, ali joj je pokrovnost mala2 znai: vrsta je vrlo obilna ili pokriva barem 10% povrine koja se

snima3 znai: vrsta pokriva 25-50% povrine, bez obzira na broj individuuma4 znai: vrsta pokriva 50-75% povrine, bez obzira na broj individuuma5 znai: vrsta pokriva vie od 75 % povrine

Socijalnost i frekventnost Po Braun-Blanquetu stupanj socijalnosti se ocenjuje na sledei nain:1 znai: biljka raste pojedinano2 znai: biljka raste u busenima3 znai: biljka raste u obliku malih jastuia ili malenih hrpa4 znai: biljka raste u velikim hrpama ili skupinama5 znai: biljka raste u velikim gomilama Frekvencija ili uestalost se odreuje tako to se snimi veliki broj malih

povrina (25, 50, 100) u okviru sastojine i najveu frekvenciju ima ona biljna vrsta koja se javlja u najveem broju tih povrina.

najvea uestalost se oznaava rimskim brojem V Manje uestalosti se oznaavaju brojevima IV, III, II i I to znai da smo

dotine vrste nali u 60 do 80, 40 do 60, 20 do 40 odnosno samo 1 do 20 postotaka malih istraenih povrina.

Odreivanje frekvencije zahteva mnogo vremena i truda a upotrebljivost dobijenih rezultata je mala pa se frekvencija ne koristi uvek.

Obrasci za fitocenoloke snimke

Obrazac za fitocenoloki snimak umskesastojine

Treba da sadri:- Lokalitet

- Veliinu snimljene povrine- Nadmorsku visinu- Ekspoziciju- Nagib- Geoloku podlogu- Pedoloke karakteristike- Datum snimka- Fenoloki aspekt- Bioloki aspekt- Pokrovnost po spratovima- Podaci o samoj umi- Floristiki sastav po spratovima- Brojana procena

Obrasci za fitocenoloke snimke

Obrazac za fitocenoloki snimak

livadske sastojine treba da sadri:- lokalitet- veliina snimljene povrine- nadmorska visina- ekspozicija- nagib- geoloka podloga- pedoloke karakteristike- datum snimka- fenoloki aspekt- bioloki aspekt

Analitika fitocenoloka tabela

Pri analitikoj obradi vri se odreivanje floristikog sastava, strukture ili grae fitocenoze, ekolokih uslova i to putem fitocenolokih snimaka koji se uzimaju u odabranim sastojinama najtipinijim za odreenu fitocenozu.

Zadatak vebe: Na osnovu datih fitocenolokih snimaka napraviti analitiku fitocenoloku tabelu.

3. Izrada fitocenolokih snimaka i tabelaTerminologijaMetode terenskog istraivanja vegetacijeOsobine koje se analiziraju za potrebe izrade fitocenolokih snimaka i tabelaOdreivanje abundancije i gustineDominantnost i pokrovnostKombinovana procena broja individuuma i pokrovnostiSocijalnost i frekventnostObrasci za fitocenoloke snimkeObrasci za fitocenoloke snimkeAnalitika fitocenoloka tabela