Organska bata

Naslov originala: Encyclopedia of Organic Gardening, by Polina Pirs

Izdava: Imhotep, BanjalukaPrevod: Marko Branitampa: LeonDistribucija: BiH: 065-415-765, Srbija: 064-089-6937, Hrvatska: 095-899-3564

Makedonija: 070-218-374

Polina Pirs

ORGANSKABATA

Velika enciklopedijaorganskog batovanstva

4

Sadraj- Organsko batovantstvo: uvod . . . . . . . . . . . . . . . . 7- Organsko po projektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

OSNOVE- Zemljite i briga o njemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32- Voda i zalivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60- Korov i njegovo suzbijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71- Zdravlje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82- Gajenje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

DOBAR IZGLED- Okvir za batu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125- Drvenaste biljke i penjaice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144- Batensko cvee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160- Travnjaci i njihova nega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176- Batovanstvo za ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . 189- Batovanstvo u saksijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202- Batovanstvo u staklenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

GAJITE SAMI- Gajenje voa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234- Gajenje zainskog i lekovitog bilja . . . . . . . . . . . . . 284- Gajenje povra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

KATALOG BILJAKA- Povre i salatne biljke, od A do . . . . . . . . . . . . . . 341- Problemi s biljkama, od A do . . . . . . . . . . . . . . . 397- Gajenje povra na naim prostorima . . . . . . . . . . . . 440- Organski vodi za batovane . . . . . . . . . . . . . . . . . 442- Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453

- Kolorne slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456

6

Prosto reeno, organsko batovanstvo jestil batovanstva koji vodi rauna o za titiprirodne sredine i oveka. Metode ovogba tovanstva moe da primenjuje svako, sciljem da se stvori i odri bata gotovosva kog oblika, veliine i stila, na bilo kommestu, od centra grada do seoske idile.

Organsko batovanstvo prua vam prili-ku da stvorite batu kakvu elite, uz saz-nanje da doprinosite zatiti ire okoline ukojoj svi moramo da ivimo.

Od hrane do cveaOrganski pokret nastao je, u stvari, sre-

dinom 20. veka, kad su napredni, viziona-rski pojedinci Lorens Hils i Iv Balfur poelida dovode u pitanje pravac kojim je kre-nula proizvodnja hrane, a tu su i poeci or -ganskog batovanstva. Oni su naroito bilizainteresovani za zdravu proizvodnju hra -ne i upravo je u oblasti proizvodnje hraneorgansko gajenje ostvarilo najvei napre-dak. Meutim, organski metodi nisu samoza vonjake i povrtnjake. Oni mogu da seprimene na sve oblasti batovanstva, odtrav njaka do cvetnih leja i saksija na pro-zorima. Danas raste interesovanje za or -gan sko odravanje javnih parkova, sport-skih terena, igralita, pa ak i parking pro-stora.

Budunost je organskaU protekloj deceniji zabeleen je feno -

me nalan porast interesovanja za sve to jeorgansko. Organski pokret - koji su dugoinili energini, posveeni, aktivni, ali re la -tivno malobrojni entuzijasti - zaista je saz -reo. Organska hrana je u irokoj ponudi u

velikim lancima samoposluga, ali i u speci-jalizovanim prodavnicama irom sve ta.Vlade mnogih drava podravaju or gan skuzemljoradnju i istraivanja u toj ob lasti, asve vie ljudi se okree organskim metodi-ma u batovanstvu. Svaki put kad se dogo-di neki incident koji ugroava bezbednostkorienja hrane ili kad opasnost od pri-mene novog pesticida izae na videlo, svevie ljudi poinje da jede i gaji organskuhranu.

RazvOj ORganSkOg POkRetaIako su mineralna ubriva stvorena pre

150 godina, ona nisu bila iroko prihvae-na sve do sredine 40-ih godina prolog ve -ka, neposredno posle Drugog svetskog ra -ta. Zemljoradnici su dugo bili nepoverljivipre ma mineralnom ubrivu, uvereni da je -dino stajnjak daje duu zemlji. Savre me -ni pesticidi, od kojih su mnogi razvijeni kaonervni otrovi tokom ratnih godina, imajuslinu kratku istoriju. Pre 1950. godine,broj hemikalija koje su zemljoradnici kori-stili u borbi protiv tetoina bio je iznena-ujue ogranien. Uprkos tome, bilo bi po -g reno misliti da je zemljoradnja na prela-zu iz 19. u 20. vek bila ista kao i organskogajenje koje se praktikuje danas. Osnovese mo da nisu mnogo promenile, ali savre-mene, usavrene tehnike, oprema i obiljevarijeteta biljaka koje koriste dananji or -ganski proizvoai zapanjili bi njihove vik-torijanske pretke.

Pioniri organskog gajenjaGodine posle Drugog svetskog rata bile

su obeleene ogromnim podsticajima ne -

Uvod

Organsko batovanstvoOrganski metodi omoguuju vam da stvorite batu

kakvu elite; metodi su praktini i jednostavni

kih drava da se povea poljoprivrednapro izvodnja. Veina zemljoradnika priklju-ila se primeni hemikalija koju su favorizo-vale dravne subvencije i drugi oblici pod-sticaja. Kao posledica toga, potpomognutiusavravanjima tehnika proizvodnje, pri-nosi bi ljaka su dramatino porasli. Poka za -lo se da je nova politika bila neosporno us -pena, a ipak, jo na samom poetku, uose izvestan broj glasova protesta.

Njihova osnovna briga bila je da e za -mena prirodnog ubriva mineralnim ugro-ziti zdravlje zemljita. Osiromaeno zem -lji te, ob razlagali su oni, proizvee nez -dra ve biljke koje e ugroziti zdravlje ljudi iivotinja, umesto da mu doprinesu.

Iv Balfur, jedan od glavnih zagovornikaove teorije, osnovala je 1945. godine Aso -cijaciju za zemljite s ciljem da naglaavaivotnu povezanost zdravlja zemljita, bi -lja ka, ivotinja i oveka. To je oz nailo po -etak Organskog pokreta u Velikoj Bri ta -niji.

Bilo je potrebno imati veliku hrabrost iot voreno se suprotstaviti savetima vlade itadanjeg naunog i istraivakog establi -menta i onovremenoj vladajuoj doktrini.U naelu, zemljoradnici su bili ti koji su pri-meivali propadanje zemljita ili tete pro -uzrokovane upo trebom pesticida, pa su seoni i okupljali u prvim godinama pokretaoko pobornika organskog gajenja.

I u batama tog vremena, elja da sebude moderan ubedila je mnoge ljudeda preu na instant ubriva i udotvor-ne preparate kao to je DDT. Meutim, itu se pojavila manjina koja se vrsto us -protivila - meu njima i Lorens Hils, koji jebio jedan od osnivaa britanske Asocijacijeza zemljite. On je 1958. godine osnovaoorganizaciju za organsko batovanstvo,naz vavi je Istraivaka asocijacija HenriDabldej. Ona je danas poznatija pod skra-enicom H.D.R.A. (Henry Doubleday Re se -arch Association), a naziv je dobila po ek -spe rimentalnom hortikulturisti iji rad i fi -lozofiju je Hils veoma cenio.

Pokret narastaU godinama koje su sledile, interesova-

nje za organske principe poraslo je i uSAD. Derom Rodejl je 1942. godine pok -renuo asopis Organska zemljoradnja iba tovanstvo, jedan od prvih koji je pro-movisao metode organskog gajenja. Je -dan deo amerikih zemljoradnika usvojioje organsku praksu, a mnogi batovanipos tali su svesni mogunosti koje ona pru -a. Tokom 60-ih godina prolog veka, nas -ta la je ira reakcija na upotrebu pesticida,podstaknuta otkriima Rejel Karson, izne-tim u njenoj upeatljivoj knjizi Tiho prole-e, u kojoj je istakla tetne posledice ovihhemikalija po ivotnu sredinu. Taj processe ubrzao zato to je u javnosti tokom 70-ih i 80-ih godina poveana svest o proble-mima zatite ivotne sredine. U to vremepoela je da se prodaje organska hrana,iako samo u malim, specijalizovanim pro -dav nicama. Tokom poslednje decenije 20.ve ka, niz incidenata vezanih za industrijskiproizvedenu hranu, ukljuujui pojavu bo -les ti ludih krava i genetski modifikovanehra ne (vidi str. 296), doveo je do ek splo -zije u potranji organski proizve dene hra -ne. Danas, u novom milenijumu, perspek-tiva organske pro izvodnje ne moe bitisjaj nija. Neki ak predviaju da e, po sa -da njoj stopi rasta, organska zemljoradnjau sledeih 25 godina zameniti klasinu.

Dakle, ko je danas taj ko e dakae ta je organsko?Ako hrana treba da ponese oznaku or -

ganska, potroa mora da bude siguranda je ona zaista organski odgajena. Da bise odralo poverenje potroaa, u mnogimzemljama zabranjena je prodaja hrane kaoorganske ukoliko ne nosi registrovanu oz -naku kojom se potvruje da je odgajenapo odobrenim organskim standardima. Tistandardi - koji su praktina primena osno-vnih organskih naela - pokrivaju sve as -pek te gajenja, skladitenja i prerade hra -

ORGANSKA BATA8

ne, ukljuujui obradu zem ljita, brigu oivotinjama i suzbijanje tetoina i korova.

U trenutku kad je ova knjiga pisana, nisupostojali zakonski standardi kojima se ure-uje odravanje javnih zelenih povrina -parkova, bata, terena za golf, parkiralitaitd. - meutim, postoje izgledi da e takvistandardi biti usvojeni u budunosti zamnoge od njih. Organski batovani znajuda je savreno mogue ureivati celu ba -tu - ukljuujui ruinjake, travnjake, bu-nje i cvetne leje - bez ko rienja mineral-nih ubriva i prskanja. Pa zato isto nae-lo ne bi bilo primenjeno na javne bate iparkove, kolska dvorita i slino? U nekimzemljama, kao to su Nemaka, Danska ivajcarska, takve inicijative ve su pokre-nute. U Velikoj Britaniji H.D.R.A. saraujesa predstavnicima hortikulturne industrijena nacrtu organskih standarda za javneze lene povrine.

Batovani iz svih zemalja imaju mogu-nost da rade po Organskom vodiu za ba -tovane H.D.R.A. (vidi str. 442), koji je na -pi san na osnovu standarda za komercijal-nu proizvodnju. Podaci izneti u ovoj knjizizasnovani su na tom vodiu. Batovanstvo,bez obzira na kom nivou, oigledno imamnoge aspekte. Tu su travnjaci i poploa-ni delovi, koji se ne tiu zemljoradnika. Vo -di H.D.R.A. pok riva i neka od ovih podru-ja koja se ne odnose na proizvodnju hra -ne, a razmatra se i uvoenje drugih obla-sti.

Proizvodi za organsko batovanstvoProizvodi za bate - ubriva, zemlja za

sak sije i pesticidi, na primer, jedan su odaspekata batovanstva za koji bi bilo ve -oma korisno da se usvoje zakonski prizna-ti standardi. Trenutno je mogue da biloko ji proizvod bude oznaen kao organskiukoliko je ivog po rekla (to je renikadefinicija rei organ ski). To znai da ubri-vo iz industrijskih kokoinjaca, na primer,moe da se prodaje kao organsko, iakoono nije prihvatljivo za upotrebu u organ-skoj bati.

Ipak, sve je vie proizvoda za batu kojisu oznaeni prihvaenim simbolom za or -ganske proizvode ili imaju deklaraciju dasu pogodni za upotrebu u organskoj bati.Vodi H.D.R.A. i odgovarajua pog lavlja uovoj knjizi pomoi e vam da postavitepra va pitanja proizvoaima ako takvogsim bola ili deklaracije nema.

Spektar organskih - i takozvanih organ-skih - proizvoda za bate sve je iri. Za vieinformacija o njima, videti stranu 13.

ta DOBijate ORganSkOm PROizvODnjOm?

Organska proizvodnja prua mnogo, ka -ko vaoj porodici, tako i iroj ivotnoj sre-dini.

zdrava ishranaOrganski proizvodi nikad ne mogu biti

garantovano bez ikak vih pesticida - nasvet je suvie zagaen da bi bilo ko mogaoto da tvrdi - ali oni se gaje bez oslanjanjana arsenal pesticida koji se koristi u klasi-nom gajenju. Na Zapadu je registrovanoma lo sluajeva trovanja pesticidima, ali mizapravo nemamo pojma o kumulativnim,hroninim dejstvima koktela niskih kon -cen tracija pesticida koje smo svi uneli uorganizam konzumiranjem konvencionalnoproizvedene hrane. Riziku su naroito izlo-ene bebe i mala deca, zbog male telesneteine. Pesticidi su pronaeni ak i u maj -i nom mleku.

Gajenjem sopstvenog, organskog voa,povra i zainskih bi ljaka, biete sigurni daje hrana koju jedete vi i vaa porodicamak simalno zdrava i svea. Moi ete i dauivate u znatno irem spektru namirnicanego kad ih kupujete u prodavnicama. Po -red toga, istraivanja pokazuju i da organ-ski proizvedena hra na ima veu hranljivuvrednost u pogledu kljunih sastojaka kaoto je vitamin C.

Tragovi pesticida, meutim, ne nalaze sesamo u hrani. Se eno cvee, esto uveze-no iz zemalja u kojima upotreba pesticida

UVOD 9

nije strogo kontrolisana, ponekad je prska-no supstancama ko je su u drugim zemlja-ma zabranjene - zato ima smisla da samigajite cvee.

zdrava bataPrimenom organskog batovanstva moi

ete potpuno da izbegnete korienje pes -ticida. Vi, vaa deca, i ivotinjski svet kojiposeuje vau batu, moi ete bezbednoda uivate u njoj.

zdrav ivotinjski svetivotinje su neizbeno rtve - kako u

bro ju, tako i spektru vrsta - ubrzane deg -radacije ivotne sredine. Alarmantna je i -njenica da su nekad uobiajene vrste pti -ca, kao to je plava ptica danas, malobroj-nije nego pre 50 godina. Bezbrojne manjepoznate vrste opstaju s neizvesnom sudbi-nom.

Nije nikakvo iznenaenje da ivotinjskisvet napreduje na organskim farmama i ubatama, a injenica da sve vie zemljo -rad nika i batovana odbacuje upotrebuhe mikalija budi nadu da e se trend stal-nog smanjivanja ivotinjskog sveta obrnu-ti. Na une studije pokazuju da na organ-skim farmama postoji vea brojnost i raz-novrsnost divljih ivotinja nego na veinikonvencionalnih farmi. Uprkos relativnoma loj povrini bata u odnosu na farme,one su ipak znaajne. Organska bata, makoliko skromne povrine, moe da privueobilje raznovrsnih ivotinja. U stvari, jednood veih zadovoljstava koje prua organ-ska pro izvodnja jeste uivanje u pticama,leptirima i drugim malim stvo renjima kojadele batu s vama. Razliitost stvara rav -no teu, pa su tetoine manji problem ta -mo gde buja ivotinjski svet.

zdrava ivotna sredinaZagaenje ivotne sredine sve ei je

faktor savremenog ivota. Deponije smeai postrojenja za njegovo spaljivanje, kojasu izgraena da bismo se oslobodili venonarastajuih brda smea, nisu ba prijatno

okruenje. Organsko batovanstvo podsti-e viekratno korienje i recikliranje sve -ga to se esto baca ili spaljuje i time po -mae smanjivanje brda smea.

Gotovo da je nemogue proceniti tetukoju su metodi intenzivne poljoprivredena neli ivotnoj sredini u proteklih pola ve -ka. U velikoj meri uniteni su dragoceniele menti pejzaa kao to su ive ograde,livade pokrivene poljskim cveem i mova-re. Pre terana upotreba mineralnih ubrivazagadila je jezera i reke, u mnogim slua-jevima guei ih gotovo potpuno podstica-njem nenormalnog rasta algi i vodenog ko -rova. Pesticidi su svuda u ivotnoj sredini:na kopnu, u moru, ak i na Severnom iJu nom polu, gde se nagomilavaju u teli-ma ivotinja kao to su foke, pingvini ipolarni medvedi.

Organska zemljoradnja i batovanstvo,koji se ne oslanjaju na aditive, izazivajuve oma mala zagaenja. Oni uvaju i pos -peuju elemente pejzaa koji su stanitadivljih ivotinja, to je od kljunog znaajaza suzbijanje tetoina. Nije nikakvo udoto nauna istraivanja iznova ocenjuju or -gansko gajenje kao najodriviji metod kojipostoji.

zdrav depNeuoljivi trokovi konvencionalne zem-

ljoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Bri ta -niji, godinji troak preiavanja pijaevo de da bi se sadraj pesticida sveo naprihvatljiv nivo, kree se oko 170 milionadolara. Uklanjanje nitrata kota dodatna22 miliona. Ti trokovi jo su vei u SAD,naravno, a plaaju ih po troai, direktno izsvog depa.

Metodi organskog batovanstva moguda smanje cenu koju ljudi plaaju. Prav -ljenje komposta i komposta od lia, naprimer, moe da eliminie potrebu za ku -povinom dodataka za obogaivanje zemljei mineralnih ubriva, a znaajne sumenov ca mogu se utedeti proizvodnjomsopstvenih organskih proizvoda.

ORGANSKA BATA10

zdrava budunostPomisao da nau planetu nismo nasledi-

li od predaka, nego smo je pozajmili odpo tomaka, obavezuje sve nas. Organskime todi pomau nam da ostvarimo tu filo-zofiju u praksi.

irom sveta, sve su vei pritisci da seintenzivira proizvodnja hrane, to povea-va zavisnost od primene hemijskih aditiva,a sve se vie smanjuje spektar biljnih vrstai njihovih sorti koje mogu da reaguju na teaditive. Poslednja manifestacija tog tren-da, ona koja najvie zabrinjava, jeste ge -netska modifikacija, koja predstavlja anti-tezu organskog gajenja. Takav razvoj pori-e lo kalno znanje, tradicionalnu strunost,odrivost, raznovrsnost i ravnomernu ras -po reenost moi i kontrole. Predstavniciin dus trijske proizvodnje hrane mogu daka u da je njihov nain jedini koji moe danahrani ceo svet, ali mnogi se nee sloitis tim. Organski pokret nudi zdrav, odriv,al ternativni pogled na bu dunost.

Prednosti i koristiOrganski metodi mogu da se primene na

celu batu, ne samo na jestive biljke; su -tinu ini ishrana zemljita. Recikliranje do -prinosi smanjenju nepotrebnog otpada, amogu da se iskoriste i prirodni ciklusi: akogajite biljke koje privlae divlje ivotinje,one e zauzvrat, pomoi u suzbijanju te-toina.

ta je ORganSkO BatOvanStvO?

Organsko batovanstvo nije samo zame-na hemikalija, kao to su mineralna ubri-va i pesticidi, prirodnim preparatima, kakose esto pojednostavljeno opisuje. Ono jemnogo vie od toga, u teoriji, ali i u praksi.

Osnovna naelaKonvencionalna ubriva uglavnom su

rastvorljiva (njihovi sas tojci direktno sudos tupni biljkama). S druge strane, organ-ski metodi oslanjaju se na iva bia nasta-

njena u zemlji koja bi trebalo da hranljivesastojke uine dostupnim biljkama.

Iako deluje neverovatno, u samo jednojkaiici plodne zemlje moe da bude viebakterija i gljivica nego to ima ljudi napla neti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi go -lim okom, razlau kom post, prirodno ub -rivo i druge organske materije koje se do -da ju zemlji da bi se obezbedilo stalnosnabdevanje biljaka hranljivim sastojcimakoje one apsorbuju. Njihove aktivnosti po -mau i da se pobolja struktura zemljita.Zemljite koje se obogauje na ovakav na -in po pravilu daje zdravije biljke, koje susposobnije da se odupru napadima teto-ina i bolesti ili imaju mnogo vee izglededa se oporave od njih.

Prirodno suzbijanje tetoinaSva bia, bez obzira na veliinu, snose ri -

zik od napada tetoina i bolesti. One sudeo velikog lanca ishrane. Po reima Do -natana Svifta, buva ima manje buve kojese njom hrane, a i te imaju jo manje buvekoje ih grizu, i tako se nastavlja do u bes -konanost.

Dakle, bubamare se hrane biljnim vai-ma, crvendai jedu larve biljnih moljaca, aabe prodiru pueve. To je prirodni put.Kao organski batovan, moete da iskori-stite tu situaciju tako to ete privui bes -platne suzbijae tetoina - prijatelje sva-kog batovana. Postoje i druge strategijeor ganskog gajenja - prepreke i zamke,sor te biljaka otporne na tetoine i bolesti,sadnja biljaka koje su prirodni saveznici iplodored. To je samo nekoliko tehnika ko -je, same ili u kombinaciji, pruaju realnualternativu korienju pesticida.

Suzbijanje korovaKorov moe da bude vredan izvor sasto-

jaka za kompost ili hrana za divlje ivoti-nje, ali moe i da ugui biljke, oduzme imhranu i vodu i pokvari izgled staza i bate.Trenutno ne postoje organska sredstva zaprskanje korova, ali postoji mnotvo efika-snih alternativa, kako za raskrivanje zem-

UVOD 11

ljita pod korovom, ta ko i za suzbijanjenje govog rasta. Potrebno je da samo oda-berete neku od njih koja odgovara vaimuslovima. U opcije se ubrajaju okopavanjemotikom, prekrivanje slamom i ubrivom,kultivisanje, runo upanje i uklanjanje ko -rova vatrom.

konzervacija i ouvanje ivotnesredineUsvajanjem holistikog pristupa korie-

nju ogranienih re sursa i minimalizova-njem uticaja na ivotnu sredinu, organskogajenje daje znaajan doprinos stvaranjuodrive budunosti za sav ivot na Zemlji.To podrazumeva recikliranje i ponovno ko -ri enje umesto odbacivanja, spaljivanja ilikupovine novog; pru anje stanita tamogde divlje ivotinje mogu da se nasele iizbegavanje korienja neobnovljivih re -sur sa. Takoe, ono ukljuuje odabir mate-rijala koji mogu da se nabave u bliziniumesto da se transportuju izdaleka.

Dobrobit ljudi i ivotinjaDobrobit ivotinja je vaan element or -

ganske zemljoradnje. U organskoj filozofijinema mesta za industrijsko gajenje, kaoto su farme sa intenzivnim uzgojem kravaili baterijski kokoinjci. Kao logian nasta-vak, organsko batovanstvo ne koristi nus -proizvode intenzivne zemljoradnje - kaoto je ivotinjsko ubrivo. Ovo batovan-stvo vodi brigu i o ljudima - standardi pro-meta organske hrane sve vie se usklau-ju s politikom fer trgovine, da bi se omo-guio bolji ivot zaposlenima u poljoprivre-di, naroito u zemljama u razvoju.

Batovanstvo bez ivotinjskihproizvodaKorienje ivotinjskog ubriva pred -

stav lja integralni deo veine sistema or -gan ske zemljoradnje, ali sasvim je mogu-e gajiti batu bez korienja bilo kakvihproizvoda ivotinjskog porekla. Batenskikompost, zelenino ubrivo, kompost odlia i ubriva na biljnoj osnovi materije su

za organsko batovanstvo bez sastojakaivotinjskog porekla.

U organskom batovanstvu treba da:- gajite organski celu batu - jestive i uk -

rasne biljke, travnjake i staze;- uinite batu privlanom za divlje ivo-

tinje, ime ete ih podstai da suzbijajute toine;

- razlikujete tetoine od njihovih nepri-jatelja;

- koristite prednosti vae bate, oslanja-jui se na njene po seb ne karakteristike;

- tretirate negu zemljita kao prioritet;- pravite batenski kompost i kompost

od lia;- viekratno koristite i reciklirate sve to

moete, kako biste smanjili upotrebu ne -ob novljivih resursa i probleme sa odlaga-njem smea, kao to su deponije;

- koristite organski odgajeno seme;- razmotrite uticaj na ivotnu sredinu

kad birate materijale za krupne linije pej-zaa, postavljanje ograda, poboljanjekva liteta zemljita i drugo;

- sakupljate kinicu i smanjite potrebu zazalivanjem poboljanjem kvaliteta zemlji-ta i gajenjem odgovarajuih biljaka;

- uvek birate prvo lokalne resurse;- koristite tradicionalne metode kad god

je mogue;- primenjujete najnovija nauna dosti-

gnua ukoliko su or gan ski prihvatljiva;- prestanete da koristite mineralna ub -

riva.- prestanete da spaljujete smee;- suzbijate korov bez herbicida;- izbegavate upotrebu pesticida i drveta

tretiranog zatitom;- kaete ne genetski modifikovanim

sor tama;- shvatite vrednost genetske raznovr-

snosti.

ORGANSKA BATA12

OUvanje StaRinSkOg POvRa

Raznovrsnost je kamen temeljac organ-skog gajenja, a sloboda izbora je neto tosvi batovani cene, naroito kad je u pita-nju izbor biljaka. Organizacije za ouvanjesemena pomau da se i jedno i drugo odriu biljnom carstvu.

nae batovansko nasleeSvake jeseni, starinski batovani ubira-

ju seme koje e produiti ivot jednommalom delu istorije za jo jednu godinu.Seme koje skupljaju pripada starinskimbilj kama - sortama koje su gajene u 18,19. i poetkom 20. veka.

Da ih ti posveeni batovani ne uvaju usvojim dvoritima, mnoge od starovre -men skih biljaka danas ne bi postojale. Onenisu pogodne za industrijsku proizvodnjujer ne mogu da se ubiru mehanikim pu -tem ili transportuju na vee razdaljine dopijaca. Meutim, esto su idealne za kunebatovane, ije po trebe i navike ostaju ne -promenjene generacijama.

Mnoge starinske biljke imaju bolji ukus ilisu meke od njihovih hibridnih zamena, amnoge imaju dui period berbe. Ako sego dinama proizvode na jednom mestu,mo gu da se prilagode kli mi i zemljitu teoblasti i po rodnosti prestignu savremenesor te. Druge vrste su manje rodne od da -nanjih hibrida, ali imaju veu otpornostna bolesti i insekte.

Ukus istorijeStarinske biljke predstavljaju tananu ve -

zu s prolou. Kao kvalitetni stari name-taj i drevni porcelan, batenske biljke ra -nijih generacija pribliavaju nas onima kojisu ih proizvodili pre nas. Neki starinski va -rijeteti imaju fascinantnu istoriju. Za kuku-ruz anasazi, pronaen u jednoj peini uJuti, smatra se da je star vie od 800 godi-na, a za pasulj divlja guska Monstolerpri a se da je izvaen iz voljke guske kojaje ulovljena 1864. godine u okrugu So mer -

set u Pensilvaniji. Ovakvi varijeteti veomasu traeni meu kolekcionarima semena,koji ga uvaju zbog istorijskih vrednosti,ba kao to arhivi uvaju stare dokumentei knjige.

genetska raznovrsnostJo znaajniji razlog za gajenje starih

sorti jeste taj to starinske biljke predstav-ljaju ogroman rezervoar raznovrsnih ge -net skih karakteristika - koji e biti zauvekizgubljen ako se dopusti da ove biljke izu-mru. ak i sorte koje danas izgledaju infe-riorno mogu da nose gene koji e se u bu -dunosti pokazati nezamenjivim.

Amerika savezna vlada vodi Nacionalnulaboratoriju za skla ditenje semena u FortKolinsu u Koloradu, ali zadatak uvanja se -mena je toliko vaan da vlada ne moe daga izvri sama. Batovani starinskih biljakasvesni su znaaja odravanja genet skeraz novrsnosti i hitnosti tog zadatka.

Da biste poeli s gajenjem starinskih bi -ljaka, naruite seme iz specijalizovanih us -ta nova koje neguju stare sorte. Takoe,mo ete da kontaktirate neprofitne organi-zacije koje sarauju s po jedincima na ou-vanju starinskih biljaka. Jedna od najpoz-natijih je Berza uvara semena (za vie in -formacija vidi Izvori, str. 453). Jo je dannain da pronaete starinske biljke jesteda itate pisma italaca u batovanskima sopisima, ili internet forume za razmenusemena - mnogi uesnici nude seme proiz-vedeno u kunim uslovima, uz plaenupo tarinu.

PRelazak na ORganSkU PROizvODnjU

Kao to e ova knjiga pokazati, prelazakna organsko nije samo pitanje promenevrste sredstava za prskanje ili ubriva (ia -ko ete to verovatno uraditi). On podrazu-meva promenu pristupa negovanju bate,tre tiranje bate kao zaokruenog entitetau kom se podstiu prirodni sistemi, kako biim se omoguilo da napreduju. To znai da

UVOD 13

14

PRODavniCa za

Biljkei seme

Saksije ipodlogeza proiz-vodnju

Plodnostzemljita

Pravljenjekomposta

Suzbijanjekorova

Suzbijanjetetoina

StavkaSeme i rasad

Sadnice

Lukovice

Krtole

Cvee, bunje, voe i grmovi

Zainske biljkeSaksije i druge posudeVree za gajenjePodloge za gajenje

Preparati za zadravanje vlage

Preparati za obogaivanje zemljita

Seme za zelenino ubrivo

ubrivo

Teno ubrivo

Kontejneri za kompostAktivatori kompostaKontejneri za kompost s glistamaRastresita smesa od slame i ubrivaMembrane za prekrivanje zemljitaGorionici za uklanjanje korovaPesticidiPrepreke i zamke

Bioloka kontrolaStanita za divlje ivotinje

Organski izborOrganski gajeno povre i seme zainskih bilja-ka, rasad luka i luko vice belog luka; takoe,seme nekih vrsta cveaOrganski proizveden rasad povra; neke vrstepoljskog cveaOrganski proizvedene lukoviceOrganski dobijeno seme krompira; odabranesorte, otporne na tetoine i bolesti, tamo gdeje mogueOgranien spektar i ponuda organski proizvede-nih biljaka dostupni su u specijalizovanim uzga-jalitimaDostupan je irok spektarBioloki razgradljiv presovani papir i kartonDostupne su napunjene organskim podlogamaDostupno je organsko seme, zemlja za saksije idruge svrheProizvodi na bazi morske traveKompostirano ubrivo ivotinjskog porekla i bilj-ni ot pad; irok spektar materijala, razliite jai-ne ubrenjaOrganski proizvedeno je jo uvek nedostupno uiroj prodajiirok spektar proizvoda biljnog, ivotinjskog imineralnog porekla; neki od njih su iz organskihizvoraSpektar proizvoda biljnog, ivotinjskog i mineral-nog porekla; neki od njih su iz organskih izvoraDrvo ili reciklirana plastikaBakterijski i biljniDrvo, reciklirana plastika, presovani papirBioloki razgradljiva smesa, ponekad organ-skog poreklaBioloki razgradljiva i sintetika smesaGasniSvi koji su dozvoljeni za upotrebu u organskojbatiSirovi prekrivai, zamke za pueve, masnetrake itd.Dobra ponuda, ali uglavnom putem naruivanjaKuice za ptice, mreokrilce i druge prirodneneprijatelje tetoina

15

ORganSke BatenapomenaPotraite priznati simbol za organskeproizvode. Najnovija dostignua;spektar je jo uvek ogranien, ali sebrzo iri.

Potraite priznati simbol za org. proiz.

Dostupan je relativno irok spektar.Potra ite priznati simbol za organskeproizvode.

Potraite priznati simbol za organskeproiz.Potraite priznati simbol za org. proiz.Koristite plastine saksije vie puta.

Kupujte proizvode koji su odobrenikao organ. Ne kupujte one koji potiuiz sistema intenzivne zemljoradnje.

Kupujte proizvode koji su odobrenikao organ. Ne koristite ivinsko ubri-vo iz sistema intenzivnog gajenja.Za biljke u saksijama, korpama, ku -puj te proiz. koji su odobreni kao org.Proverite da li je drvo tretirano zatit-nim sredstvima.

Kupujte proiz. koji su odobreni kaoorganski.

Koji proizvodi su prihvatljivi vidi na str.101

Druge mogunostiAko ne moete da nabavite organ-sko se me, koristite seme koje nijetretirano hemikalijama (videti str.319) ili uvajte sopstveno. Ne uzi-majte genetski modif. sorte.Gajite sami.

Ako ne moete da nabavite organ-sko se me, koristite konvencionalnoili gajite minijaturne biljke, pa uvajtesopstvene krtole.

Gajite sopstvene, iz semena i odseaka.

Pravite sopstvene saksije od papira;reciklirajte kune posude.Gajite u zemlji ili velikim saksijama.Pravite sopstvene, koristei org. sas.Pravite sopstvene, od recikliranogbatenskog otpada, kompostiranogubriva, jesenjeg lia itd.Kupite konvencionalno proizvedenoili uvajte sopstveno.Koristite druge naine obogaivanjazemljita.

Pravite sopstveno, od gaveza ililia koprive.Pravite sopstvene ili jednostavnoprekrivajte gomile.

Pravite sopstvene ili prepravite plas -tine kante za smee.Koristite iseckane orezane graniceili koru drveta.

Koristite reciklirani karton i novine.

Improvizujte od kunog materijala.

Pravite sopstvene.

Stavka

Seme i rasad

Sadnice

Lukovice

Krtole

Cvee, bunje, voe igrmovi

Zainske biljkeSaksije i druge posu-deVree za gajenjePodloge za gajenje

Preparati za obogai-vanje zemljita

Seme za zeleninoubrivo

ubrivo

Teno ubrivo

Kontejneri za kompost

Aktivatori komposta

Kontejneri za komposts glistama

Rastresita smesa odslame i ubrivaMembrane za prekri-vanje zemljitaPesticidiPrepreke i zamkeStanita za divlje ivotinje

Ogranien spektar iz malog broja izvora.Po traite priznati simbol za organ. proiz. Ni -kad ne kupujte lukovice izvaene iz divljine.

Koristite pokoenu travu ili lie gaveza.

ete poeti da razvijate dugorone strate-gije odravanja plodnosti zemljita i suzbi-janja tetoina i bolesti.

kako da poneteNajbolji nain da preete na organsko

ga jenje jeste kao kad uite da plivate -jed nostavno skoite u vodu. Ponite da ko -ristite organske metode i odbacite upotre-bu hemikalija odjednom i u svim delovimabate. Ova knjiga je puna praktinih save-ta koji e vani pomoi u procesu prelaska,bez obzira da li poinjete od praznog pro-stora, raskrujete povrinu pod korovom ilitransformiete postojeu batu.

Poglavlje Zemljite i briga o njemu po -moi e vam da upoznate zemljite u vaojbati i nauite kako da ga iskoristite nanaj bolji nain. Poglavlje Korov i njegovosuz bijanje daje savete za raskrivanje za -korovljenih povrina i suzbijanje rasta ko -ro va. Spreavanje je najdelotvornija stra-tegija suzbijanja tetoina i bolesti. Pog -lav lja Zdravlje biljaka i Batovanstvo za i -votinjski svet puna su preporuka i saveta.Organski metodi ne prestaju na oboduba te - oni se primenjuju i na travnjacima(videti poglavlje Travnjaci i njihova nega).Takoe, vano je da razmiljate organskiu odnosu na krupne linije pejzaa (videtiOk vir za batu) i proizvodnju u stakleniku(Ba tovanstvo u staklenicima).

Vodi za organske batovane H.D.R.A.(str. 442) nabraja tehnike i materijale kojisu pogodni za upotrebu u organskoj bati.Oni su podeljeni u tri kategorije: najbolje upraksi, prihvatljivo i kvalifikovano kao prih-vatljivo. Kad poinjete, verovatno ete ug -lav nom primenjivati tehnike iz druge i tre -e kategorije, napredujui ka najboljem upraksi dok se i vi i vaa bata prilagoava-te organskim metodima.

koliko je vremena potrebno?Od komercijalnih proizvoaa koji prela-

ze na organske me tode oekuje se da pro -u kroz period tranzicije, koji obino tra -je dve godine. Za to vreme, oni tretiraju

zem lju organski, ali njihovi proizvodi nemo gu da se prodaju kao organski. U zavis -nosti kako ste je prethodno tretirali, vaojbati e moda biti potreban period tranzi-cije dok se prilagoava promenama - amo da e vam sve uspevati od samog po -etka!

Obnovite problematine deloveU vaoj bati moda postoje delovi koje,

iz bilo kog razloga, ne moete efikasno datretirate na organski nain. est primer jesuzbijanje korova na stazama, prilaznimpu tevima i poploanim delovima. Uz malorazmiljanja, trebalo bi da bude mogueda ponovo projektujete te delove kako bis -te uinili da organsko gajenje postaneprak tinija opcija.

Odbacite neeljene pesticideAko vam je batenska upa puna pesti-

cida i herbicida koji nisu pogodni za organ-sku batu, bacite ih, ali na bezbedan na -in. Potraite savet od lokalnih vlasti kakoda to uradite.

Promenite nain kupovineProizvodi za organsko batovanstvo dos -

tupni su u nekim robnim kuama za bato-vanstvo. U specijalizovanim katalozimaobi no moe da se nae iri spektar proiz-voda koji se naruuju putem pote. U ide -alnom svetu, sve to koristite u organskojbati bilo bi odgajeno ili proizvedeno naor ganski nain. Na alost, to jo uvek nijemogue; iako ponuda raste, povremenoe te morati da koristite konvencionalnopro izvedeno seme, na primer, ili ubrivood ivotinja koje nisu gajene organski. Ta -mo gde je mogue, dati su predlozi za al -ternativne mogunosti. Da biste bili u skla-du sa organskim naelima odrivosti, uveknas tojte da ponovo koristite i reciklirateotpadne materije iz sopstvene bate i oko-line, umesto da takve materije donosite sastrane.

ORGANSKA BATA16

Bilo da obnavljate postojeu batu ili po -injete da oblikujete novu od nule, isplati-e vam se da razmiljate organski od sa -mog poetka. Da bi organska bata bilaus pena, morate da se oslanjate u istojme ri na paljivo planiranje i konkretan radu bati. Kako god da ste projektovali ba -tu, moete da je pretvorite u organsku -bilo da imate nekoliko jutara zemlje na se -lu ili maju ni plac u gradu.

Naite neko udobno mesto, sedite, opu-stite se i posvetite vre me kovanju planova.Razgovarajte o vaim idejama sa ostalimakoji e koristiti batu. Uvek imajte u viduodravanje i budite realni kad odluujeteko liko vremena elite da provedete ra deiu bati. To je trenutak kada u plan trebada ugradite oblike odravanja koji iziskujuto manje napora. Planirajte reenja i izbe-gavajte potencijalne probleme.

Uz pomo mape postojee bate, zao -trene olovke i gumice, moete postepenoda razradite odgovarajui glavni plan ba -te, u koji ete uneti sve elemente koji suvam potrebni. Napravite vie kopija osnov-

nog plana ili koristite paus-papir kako bistemogli da isprobavate sve mogue opcije.

Kad se suoite s generalnom preprav-kom bate, razradite kom pletan plan prenego to bilo ta ponete da radite. Zatimodredite prioritete zadataka. Ako nedosta-tak vremena, hrabrosti ili finansija znai daneete moi da obradite celu batu u jed-noj sezoni, planirajte faze tokom nekolikogodina i zavravajte jedan po jedan deo.To je bolje za va elan nego da godinamaimate poluzavrenu batu, u kojoj eteose ati malo zadovoljstva, a mno go ne is -punjenih oekivanja.

Procena mestaKad planirate novu batu, isplati se da

odvojite vreme da se upoznate s mestomgde e ona biti.

- Dobro pogledajte zemljite i postoje-u vegetaciju, traei kljune pokazateljeplodnosti zemljita i stanja u kom se nala-zi - da li je isuvie vlano ili zbijeno, na pri-mer. (Za vie informacija o proceni zemlji-ta videti poglavlje Zemljite i briga o nje -mu, str. 32)

Organsko po projektu

Stvorite i odravajte organsku batu bez obzira na oblik, veliinu i projekat

Stvaranje bate kakvu elite- Obiite druge bate da biste videli njihov projekat, strukturu i materijale koji su upo-trebljeni u oblikovanju, kao i to ta vam se kod njih dopada a ta ne.- Odluite se za stil bate koji biste eleli.- Napravite spisak svih elemenata koji su potrebni bati.- Fotografiite bate i sakupljajte fotografije iz batovanskih asopisa da biste stvoriliarhivu ideja.- Obeleite poloaje rubova, poploanih delova i staza ba tenskim crevima, peskom ilikanapom i naviknite se na njih pre nego to ponete da kopate.- Postarajte se da delovi koje ste predvideli za sedenje budu dovoljno prostrani za vasto i stolice.

- Posmatrajte poloaj sunca tokomda na, imajui u vidu da zimsko sunce mo -da nee prelaziti preko vrhova drvea ilizgrada. Otkrijte mesta koja se zagrevaju iona na kojima e se verovatno hvatatimraz: nie delove na kojima se mraz zadr-ava jer zimsko sunce ne moe da dopredo njih i otopi ga. Utvrdite najei pravacvetra da biste ustanovili gde bi zakloni odvetra bili od pomoi. Neki delovi bate mo -gu da budu hladni i izloeni, dok drugi tre -ba da budu zaklonjeni, sa sasvim drugai-jom mi kroklimom. Oznaite sve te delove,kao i pravac severa, na va em planu.

- imajte u vidu odnos vae bate soko linom. Da li postoje zgrade ili objektiko ji kvare vidik i koje bi trebalo zakloniti iliodvui panju s njih? Da li postoji drveeili zgrade koje bi mogle da pojaaju prija-tan utisak o vaoj bati? Moete da odre-dite sredinju taku pozajmivi neku linijuokolnog pejzaa, stvarajui iluziju da jeba ta vea nego to jeste.

- Procenite postojeu vegetacijukao potencijal za privlaenje divljih ivoti-nja.

- Obratite panju na kablove i cevi izabeleite gde se nalaze. Ako e vam bilokada biti potreban pristup do njih, izbega-vajte na tom mestu postavljanje tvrdih po -vrina ili saenje velikog drvea i bunja.

Kad poinjete s postojeom batom,mo da e vam biti teko da je zamislite ubilo kom pogledu drugaije nego to tre-nutno izgleda. Uvek se isplati da uivate ubati koja ostavlja utisak kao nova, godinudana pre nego to odluite da napravitevelike promene. Moda ete otkriti da suse bunovi koji su vam bili do sad ni rascve-tali u neoekivanom sjaju, da su goli delo-vi bate eksplodirali od prolenih lukovica,a da nezgodno posaeno dr vee, u stvari,prua ba pravu koliinu hladovine. Neustruavajte se da razmotrite uklanjanjepostojeih elemenata da biste uveli nove,jo bolje. Ako vam se neka biljka ne svidi,

ORGANSKA BATA18

ik gRaDSka BataElegantan izgled koji moe da se odrava

bez mnogo truda, za osobe koje ele da ima -ju mesto gde mogu da se opuste i ugostepri jatelje (slika na narednoj strani).

1. Podloga i nametaj od crvenog kedra zapoploani deo bate; drvo treba da bude izobnovljivih uma.

2. Saksija sa visokim cveem - potraitene ku zanimljivu biljku umesto serijski proiz-vedenih umet nikih dela.

3. Drvena garnitura za sedenje za goste.4. iroke drvene stepenice s niskim pot -

por nim zidom od drveta koje je sa svakestra ne otporno na truljenje.

5. Lokalne vrste bunova koji ne zahtevajupu no odravanja, za privlaenje i pruanjesklo nita divljim ivotinjama.

6. Staze od lomljenog kriljca (nusproizvodu kamenolomima) poloenog preko materija-la za suzbijanje korova.

7. upovi od terakote otporne na mraz(ob novljiv materijal).

8. Ukrasno drvo koje cveta u prolee zaprivlaenje divljih ivotinja, naroito ptica -sa veznika u suzbijanju tetoina.

9. Fontana na solarni pogon u plitkom for-malnom bazenu - sredinja taka bate; pti -ce privlai u batu voda da se u njoj kupajui piju je, a stvara i stanite za druge ivotinje.

10. Drvena klupa zaklonjena formalno pot-kresanom ivicom.

11. Zasad hosti (bokviastih ljiljana) i pap -rati, koji podnose suvu senku ispod drvea.

12. Deo za reciklau, s kontejnerima zakom post i kompost od lia, zaklonjen pot -kre sanom ivicom, koja istovremeno pru amesto za ptija gnezda.

13. Deo za odlaganje dodatnog baten-skog nametaja i odse enih grana dok se neiznajmi seckalica za njih.

ORGANSKO PO PROJEKTU 19

ORGANSKA BATA20

ili se ona ne pokae dobro zbog starosti ilibolesti, izvadite je.

Pre nego to oblikujete trajne staze, uo -ite kuda vi i vaa po rodica prolazite. Pro -tivno je ljudskoj prirodi da se ide duimpu tem ako postoji krai. Da biste ostvarilieljene pravce, moda ete morati damenjate poloaj planiranih staza ili da one-moguite kretanje preicama.

O emU tReBa Da vODiteRaUna kaD PlaniRate

Batu treba smatrati produetkom kue,koji e vam pruiti prostor za rad i zabavuna otvorenom. Dok se funkcionalnom i uk -rasnom aspektu kue posveuje velikapa nja, bata se esto zapostavlja, a unjen izgled i opremanje potrebno je uloitiisto toliko truda. Sastavite spisak detaljakoje biste eleli, ukljuujui elemente kojemorate da imate - osnovne stvari kao tosu trik za ve ili gomila komposta. Ne za -boravite da na spisak stavite ono to je

neophodno za organsko gajenje (videti str.21). Kad ponete planiranje, videete ko -liko stvari moete da smestite u prostorkoji vam je na raspolaganju.

Prostor za ivotKao to treba da lepo izgleda, bata tre -

ba da bude i praktina. Napravite odvojenspisak funkcionalnih elemenata i dajte imprioritet. Svee zainsko bilje najbolje jepostaviti blizu kuhinjskih vrata (ukoliko jeto mesto osunano), kao i deo za sedenjeako elite da jedete napolju. S druge stra-ne, deo za oputanje, sa udobnim stolica-ma i malim stolom, gde moete da uivateu mirnom ruku ili veernjem piu treba dabude dalje od kue, da biste uivali u pog -ledu na nju preko bate. Stolice moete daogradite miriljavim cveem. Mirno i zak -lo njeno mesto omoguie vam popodnev -no spavanje, dok e u suprotnom kraju, naotvorenom delu, deca moi da se bezbed -no igraju.

ORGANSKO PO PROJEKTU 21

vOnjak U PReDgRaUIzgled bate esto se zasniva na postoje-

im li nijama. Ova bata planirana je za ljudeko ji ele da proizvedu malo povra i bati da -ju utisak vonjaka, stavljajui naglasak nane koliko predivnih starih stabala jabuka (sl i -ka na prethodnoj strani).

klju za uspean vonjak u predgrau1. Poljsko cvee ispod stabala jabuka pri-

vui e insekte koji oprauju; vodite raunada kad ko site travu ne otetite koru drvea.

2. Pokoene staze vode do senice; ako po -sejete kratku ili visoku travu, stvoriete sta-nite za irok spektar ivotinja, od drozdova(kratka tra va) do vodozemaca (visoka trava).

3. Postolje na drvenom krovu senice stva-ra do datno stanite za ivotinje.

4. Povre gajeno u okviru cvetnih leja; uk -rasno cvee kamuflira povre i ini ga ma -nje izloenim tetoinama.

5. Postojee vrste bunova pruaju stani -te div ljim ivotinjama.

6. upa sa postoljem na krovu i bure u ko -je e te sakupljati kinicu.

7. Kruno drveno sedite oko drveta.8. Cvee za vaze proizvedeno izmeu po -

vr a da bi privlailo korisne insekte.9. Lukovi iznad staza od ljunka (neravne

po vr ine pomau u suzbijanju korova) pridr-avaju povre koje se penje, kao i ukrasnepenjaice.

10. Organski odgajen travnjak.11. Podloga od crvenog kedra s pergolom.12. Jezerce (u nekadanjoj kutiji za pesak)

od ki nice s krova, s odvodom do bate.13. Klupa na poploanoj terasi; malter iz -

meu spojeva ploa spreava rast korova.14. Niska ivica odvaja terasu od ostatka

bate.15. Urna/vaza stvara sredinju taku.

ORGANSKA BATA22

Ako su vam deca mala, planirajte deo zaigru tako da vam bude na oku iz kue, dabiste mogli da pazite na njih.

Delovi za proizvodnjuNita nije tako ukusno kao domae od -

ga jeno povre i voe. Ako imate dovoljnoprostora, moete da odvojite povrtnjak.Ako ne, povre, voe i zainske biljke mo -gu da se uklope u delove sa cveem. Akoimate manjak prostora, a proizvodnja hra -ne vam je prioritetna, razmi slite kako bistemogli da napravite deo bate za povreko ji bi izgledao dobro ak i duboko u zimu.Jednosta van nain da to postignete jesteda napravite formalno oiviene leje. Na tajnain imaete definisane granice koje ebati davati uredan izgled tokom cele godi-ne.

Voe koje moe da raste uz zidove ililukove daje visinu bati. Iako raa slabijeod slobodno rastueg, ovo voe zauzimama nje prostora i moe da prui ukrasni

zak lon. Da biste pojaali ukras ni, ivopisniefekat bate, oiviite leje zainskim biljka-ma ili jednogodinjim cveem, koje e bitii korisno, jer privlai insekte koji su priro-dni neprijatelji tetoina. (Vidi Gajenje vo -a, str. 234 i Gajenje povra, str. 295)

kompost i drugi vidovi organskogrecikliranjaProstor gde ete reciklirati zeleni baten-

ski otpad - korov, uvenule biljke, jesenjelie, otpatke iz kuhinje itd. - od kljunogje znaaja u svakoj organskoj bati. U ve -ini sluajeva, to znai jednu ili vie gomi-la komposta. Oduprite se iskuenju dakom post smestite na neko nepristupanomesto koje vam nije na putu, u zadnjemdelu dvorita. Kontejneri za kompost izra-uju se u raznim oblicima i veliinama, ka -ko bi odgovarali svim uslovima, zato nemapotrebe da ih sakrivate. Praktinije je daumesto jednog stalnog mesta za kompostimate nekoliko njih, rasporeenih po dvo-

ORGANSKO PO PROJEKTU 23

tRaDiCiOnalna Bata U zaDnjemDvORitU

Ovo je praktina porodina bata za gaje-nje ma log broja jestivih i ukrasnih biljaka, su -enje ve a i obezbeivanje privatnog pro s -tora za de cu (slika na prethodnoj strani).

1. Prostor za sedenje koji ne zahteva mno -go odravanja, delom pokriven kedrovinom,delom poploan; malter izmeu plo a one -mo guava iz bijanje korova; drvena pergolapreko drvene pod loge prekrivena penjaica-ma stvara dobrodolu hladovinu, poto jeovaj deo bate okrenut jugu. U porodinimba tama vodite rauna da deca bu du zati-ena od jakog sunca, bilo da sede s va ma ilisu u svom delu bate za igru.

2. Deo sa zainskim biljem prua vanesas tojke za kuvanje i privlai korisne insekte.

3. trik za ve zaklonjen je reetkom odlet vica i voem koje raste uz njih.

4. Staza od lomljenog kriljca (industrij-skog nus proizvoda) poloenog preko materi -ja la za suz bijanje korova.

5. Movarna bata je najbolje reenje zadeo s problematinim odvodom vode.

6. Jezerce prua stanite ivoti njama kojesu prirodni neprijatelji tetoina, kao to suabe, a pticama vodu za pie i kupanje.

7. Povre i cvee za vaze kombinovano uuk ras nim rubovima.

8. Voe koje raste uz drvene reetke ras -pore ene oko bunova koji daju plodove.

9. Izdignute leje s povrem olakavaju bra -nje i odvod vode i smanjuju sabijanje zem ljezbog es tog gaenja.

10. Staklenik za umnoavanje i gajenjespe cijalizovanih biljaka, s buretom za skup -ljanje kinice za zalivanje povra.

11. upa za alat i opremu; bure s vodom.12. Deo za reciklau, izradu materijala za

obogaivanje zemljita - komposta i kompos -ta od lia - i odlaganje ivotinjskog u briva.

13. Zasad domaih vrsta otpornih na sen -ku, uglavnom bunova, kao stanita za ivo -ti nje.

14. Zaklonjen deo za igru starije dece.

ritu. Prostor na kom ete privremeno dr -a ti materijal za seckanje i kompostiranjemoe da ima velik znaaj. Kontejner zakom post s glistama, koji moete da kori-stite za recikliranje kuhinjskih otpadaka,naj bolje je smestiti na zaklonjenom mestublizu kuhinjskih vrata. Gomile komposta odlia obino mogu da se smeste izmeudrvea i bunova, jer im nije potrebna na -roita panja. U manjoj bati, opalo liesa kupljajte u crne plastine vree i skla-njajte ga izvan vidokruga dok se razlae.

Staklenici i zatitni sanduciAko elite da gajite jestive ili egzotine

biljke, ili da se bavite batovanstvom vansezone, staklenik je sjajan dodatak bati.Meutim, on zahteva redovno odravanje.(Za savete videti po glavlje Batovanstvo ustaklenicima, str. 215) Plastenici su ekono-miniji, ali manje lepog izgleda. Zatitnisanduci mogu da vam budu od koristi pri-likom gajenja nekih ranih biljaka ili za o -vrivanje mladih biljaka. Postavite sandukna osunano mes to, dalje od delova na ko -jima se zadrava mraz. Ako to nije mo gu -e, postavite na sims prozora okrenutogse veru manju kutiju s providnim zvonom,u kojoj e reznice i sadnice moi da puta-ju koren.

izbor biljakaU prirodnoj sredini biljke ne dobijaju ni -

kakvo mine ralno u brivo, nikad se ne titeslojem slame i ubriva i nikad ne zalivaju.Sve hranljive sastojke i vlagu dobijaju izokoline. Vlanost im obezbeuje kia, ahran ljive sastojke mikroorganizmi u zemlji-tu koji razlau biljne i ivotinjske ostatke.Biljke koje opstaju i napreduju prilagoenesu postojeoj sredini. Ako se njeni uslovipro mene, promenie se i obrasci ivota bi -ljaka. Uz pravilan iz bor biljaka za gajenje uvaoj bati, koje mogu da se smeste u pro-stor koji vam je na raspolaganju, shvatie-te da je batovanstvo lake i bez mnogoproblema. Smanjiete ulaganja u zaliva-nje, ubrenje, postavljanje pritki, suzbija-nje tetoina i bolesti i orezivanje.

Divlje ivotinjePostojee vrste divljih ivotinja su vai

prijatelji u bati. Osim to vam pravi dru-tvo, lokalna fauna ima i znaajniju funkci-ju. Stvorite odgovarujue uslove za nasta-njivanje ivotinja, a one e vam - od mi -kro ba do ptica - zauzvrat pomoi da batanapreduje, osloboena od tetoina i bo -les ti.

Gustii, obrubi sa bunovima, meoviteivice, mrtvo drvee, jezerca i nisko rasti-nje pruaju sklonite i stanite za ova kori-sna stvorenja. Saenjem drvea i bunovakoji daju plodove, kao to su imela, glog,viburnum, divlja jabuka i bunaste rue nesamo to ete doprineti da bata bude i -vopisna u jesen i zimu, nego ete obezbe-diti hranu za divlje ivotinje. Jed no go di -nje i viegodinje cvee privlai u batu in -sekte koji se hrane nektarom. Ne ke hi b -ridne vrste, naroito one s dvostrukim cve -tovima, sterilne su i nemaju privlanost zainsekte koji se hrane nektarom; ta koe,one ne daju seme, ime uskrauju hranupti cama i sisarima.

Voda je uvek dobrodola divljim ivoti-njama. Jezerce (videti Batovanstvo za i -vo tinjski svet, str. 189), smeteno u mir-nom kutku bate, moe da postane dommnogim korisnim ivotinjama. Pos ta vi te gabli zu bunova, drvea i visoke tra ve, dabiste obogatili raznovrsnost stani ta. Akoniste u mogunosti da napravite for malnojezerce, razmotrite druge forme vodenihpo vrina, kao to su mala fontana, sanduksa vodenom batom ili obina kada zaptice.

elementi Dizajnaak i kad vam formalan izgled bate nije

cilj, isplati se da projektujete solidnu struk-turu - kostur bate. Na taj nain ete obez-bediti atraktivan izgled i leti i zimi. Neke odnajuvenijih bata u Velikoj Britaniji, kaoto su Sisingharst i Hidkot, izrazito sustruk turisane i sastoje se od niza delova,osmiljenih po jednostavnim, ali strogo

ORGANSKA BATA24

ge ometrijskim obrascima. Tokom letnjihme seci, obilje cvea koje izbija izvan obo -da bata, ublaava njihove otre linije. Ka -da nastupi zima, iste, prave linije staza ii vica pruaju potpuno drugaiju, ali pod -jednako privlanu sliku.

Staze i delovi za sedenjePovrine s tvrdom podlogom - staze, te -

rase i poploani delovi - skupa su, ali i du -gotrajna investicija. Na izbor materijala ko -ji ete koristiti treba da utiu stil kue,cena, dostupnost materijala i uticaj njego-ve proizvodnje na ivotnu sredinu (za vieinformacija vidi Okvir za batu, str. 125).Izmeu ostalih mogunosti, to su ploe odmlevenog kamena, cigle s rupama, drvenedaske, ljunak i lomljeni kriljac.

zakloni i vetrobraniZaklon u bati stvara oseaj privatnosti i

vizuelne barijere, apsorbuje buku i zadra-va ivotinje u bati ili izvan nje. Ukrasnizakloni ine zasebne delove bate, koji jojdaju poseban izgled. Umesto da je celu sa -gledate odjednom, esto je mnogo lepeako su neki delovi bate preputeni mati imame vas jer se vide samo delimino.

Za zaklone koji obezbeuju privatnostpotrebni su vrsti ma terijali, a poeljno jei da se brzo postavljaju. Zid od cigle ili ka -mena brzo se podie i dugotrajan je, ali jeskup. On je atraktivna pozadina za sve bilj-ke, a idealan je za penjaice. Prua skloni-te i stvara mikroklimu u bati, ali nije naj-bolji izbor to se tie za k lona od vetra. Dr -vena ograda se brzo postavlja i pristupa-na je, ali se drvo esto tretira zatitom iima ogranien vek trajanja. i va ograda jepo mnogo emu privlano reenje. Iako ebiti po trebno nekoliko godina da naraste,ona je jeftina, dugovena ako se pravilnoodrava, dobro apsorbuje buku i zagae-nje, a ako se izabere odgovarajua, privla-i divlje ivotinje u batu. Ona je i najde-lotvorniji vetrobran.

Ako elite da zaklon funkcionie kao vet -robran, on treba da bude 50% propustanda bi bio efikasan. Pun zid ili ograda skre-u vetar nagore, to izaziva vrtloge s dru -ge strane. ivica, iva ograda (videti str.137) ili ograda od letvica usporie struja-nje vazduha dok prolazi kroz njih.

Zakloni ne moraju da budu neprozirni;zanimljivije je ako stvorite efekat mreastezavese, ime ete privui pogled pos ma -tra a na nju, a istovremeno mu omoguitida baci pogled i na batu iza zaklona.

ORGANSKO PO PROJEKTU 25

- Delovi za igru- Delovi za kompost**- Delovi za sedenje- Deo za ivotinjsko ubrivo*- Drvee- Gomile skupljenog granja- Gomile skupljenog lia**- bunovi i cvee- Izvori elektrine energije- Izvori hrane za ivotinje**- Jezerce ili ostale vodene povrine*- Kontejner za kompost s glistama- Navodnjavanje- Osvetljenje- Parking

- Povre- poret- Sakupljanje kinice**- Skladite za drva i ugalj- Staklenik- Stanita za ivotinje**- Staze- trik za ve- Voe- Zainske biljke- Zatitni sanduci- ivice i zakloni

** osnovni organski elementi * visoko na listi organskih

prioriteta

na koje elemente treba da obratite panju

ORGANSKA BATA26

naela projektovanja svake bate- Sredinja taka. Sredinje take

privlae pogled i vaan su element izgledabate. Koristite retko drvee ili skulptural-ne biljke.

- Razmera. Biljke i ostali elementi batemoraju da budu u sraz meri s njenom veli-inom. Izbegavajte preveliko drvee i bu -nje u malim batama; birajte malo ili sre-dnje. U veim batama koristite vrste kojese vie istiu.

- jedinstvo. Elementi bate, ukljuuju-i krupne detalje pejzaa i samu kuu,treba da budu u harmoniji.

- Ritam. Ponavljanje elemenata stvaraprijatan utisak. Po nav ljajte biljke u obodi-ma ili napravite emu po kojoj ete poplo-avati staze.

- kontrast. Kontrast u bojama, teksturii emi moete da postignete i s biljkama, is krupnim detaljima pejzaa.

materijali koji su bezbedni po ivo-tnu sredinuIzaberite materijale koji najmanje utiu

na ivotnu sredinu.- Reciklirani ili otpadni materijali: koristi-

te stare cigle i kamene ploe koje moeteda nabavite na otpadu. U nekim kameno-lomima mogu da se nabave nusproizvodi,na primer lomljeni kriljac, koji je idealanza posipanje staza. Plastika, kao to je po -listiren, moe da se reciklira u proizvodekoji oponaaju drvo i ne razlau se.

- Drvo - nastojte da koristite drvo iz pos -tojeih izvora, po mogustvu prirodno ot -por no umesto tretiranog zatitom (za vi edetalja videti Okvir za batu, str. 125).

ORGANSKO PO PROJEKTU 27

PORODina BataPorodica eli batu u kojoj e se zabavljati i

moi da razvija in teresovanje za ivotinjskisvet (slika na prethodnoj strani).

1. Gusti zasad u prednjem delu bate omo-guuje delotvorno suzbijanje korova.

2. Prilazni put od ljunka, lomljenog kame-na ili cigle, poloen na kompaktnu osnovupreko materi jala za suzbijanje korova; u sre-dini su biljke koje prekrivaju zemljite.

3. Kontejneri za reciklau papira, stakla ikon zervi.

4. Kante za gliste koje kompostu daju vre-dne hranljive sastojke.

5. Prostor za sedenje. Zainske biljke u de-povima zasada iz me u recikliranog kamenaili cigle; upovi za salatu i jestivo cvee.

6. Jezerce koje privlai divlje ivotinje, pre-kriveno sigurnos nom metalnom reetkomdok su deca mala.

7. Mozaik od kamenih ploa koji je napravi-la cela porodica, pos tavljen na stazu.

8. Stoi za ptice koji treba da ih privue dase gnezde u bati.

9. poret i klupa na delu poploa nom reci-kliranim kamenom ili ciglom.

10. Skrivena bata s klupama; zasaenapa p ratima koje uivaju u senci.

11. Plitki potoi, za trke modela amaca,po vezuje rezervoar i fontanu sa ljunkovitimdnom.

12. Livadica za poljsko cvee s visokom tra-vom, u okviru trav njaka, koja privlai korisneinsekte i druge ivotinje.

13. Jarak s lavandom odvaja prostor zade ju igru od trav njaka; deo za igru posut jedrvenim opiljcima i ograen drvenom ogra-dom od gredica.

14. Tunel od granja vrbe, s podlogom posu-tom debelim slojem drvenih opiljaka koji suz-bijaju korov, za deju jazbinu.

15. Zasad niskog lokalnog drvea i bunjakoji privlae divlje ivotinje.

16. Kontejneri za kompost/lie.17. Balvani koji slue kao sklonite za bube

i abe (odline bor ce protiv tetoina).

ORGANSKA BATA28

ORGANSKO PO PROJEKTU 29

Ra

jSk

a B

a

ta S

jeS

tiv

im B

iljk

am

aO

vaj p

lan

poka

zuje

vis

okop

rodu

ktiv

an p

lac

za b

ato

va-

ne k

oji

ele

da g

aje

pose

bne

biljk

e ka

o i u

obi

ajen

o vo

ei p

ovr

e.1.

Raz

novr

sne

jest

ive

biljk

e, u

klju

uju

i l

eni

ke,

dudi

-nj

e, d

ivlje

jago

de,

japa

nske

mal

ine,

kup

ine

i sun

cokr

et.

2. L

ivad

a po

d bi

ljkam

a s

jest

ivim

list

ovim

a ka

o t

o su

kise

ljak,

mas

laa

k i

sala

tna

dinj

ica;

kra

tko

pot k

resa

niob

odi

kont

roli

u nj

ihov

o i

renj

e i

obez

beu

ju l

aki

pri-

stup

.3.

Izd

ignu

te le

je z

a sa

latu

i je

stiv

o cv

ee.

4. D

eo p

oplo

an

reci

klira

nim

drv

etom

.5.

Sta

klen

ik n

apaj

an s

olar

nom

ene

rgijo

m o

bezb

euj

epr

irodn

u to

plot

u za

ne

ne b

iljke

i m

esto

za

kadu

s t

op -

lom

vod

om.

6. N

uni

k za

kom

post

.7.

Kon

tejn

eri z

a ko

mpo

st s

glis

tam

a, p

ored

skl

adi

ta z

adr

va i

povr

e.

8. B

urad

za

uva

nje

vode

sa

svih

kro

vova

.9.

Sta

ze o

d re

cikl

irane

i lo

mlje

ne c

igle

; d

epov

i za

za -

sade

za

insk

og b

ilja.

10.

Lava

nda,

tim

ijan,

ber

gam

ot i

orig

ano

koji

priv

lae

koris

ne in

sekt

e.11

. i

vica

od

divl

jih r

ua

( Ros

a eg

lant

eria

i K.

ru go

sa)

ko je

daj

u je

stiv

e pl

odov

e za

ljud

e i

ivot

inje

.12

. Ko

koi

njac

; sm

ete

n po

red

vo n

jaka

, sl

ui u

mes

todv

ori

ta z

a i

vinu

.13

. M

eko

voe

; br

eskv

a ko

ja s

e pe

nje

uz o

sun

an z

id.

14.

Seno

vit

deo;

sm

esa

od o

palo

g li

a i

kont

ejne

ri za

kom

post

, ba

lvan

i za

pro

izvo

dnju

pe

urak

a, b

rlja

n za

pti

ja g

nezd

a15

. Le

je z

a po

vre

pro

jekt

ovan

e za

rot

aciju

na

etir

igo

dine

(vi

deti

str.

303?

?).

16.

Stak

leni

k i

sand

uci

za z

atit

u;

upa

za a

lat;

deo

posu

t m

leve

nom

kor

om o

d dr

veta

.17

. Je

zerc

e, s

bla

gim

pril

azni

m n

agib

om z

a i

votin

je;

vo di

u m

ova

rnu

bat

u.18

. G

avez

za

prav

ljenj

e te

nog

ub

riva.

19.

Deo

pop

loa

n od

sec

ima

balv

ana

post

avlje

nim

uok

vir

od s

itno

lom

ljene

cig

le i

izb

razd

anim

da

povr

ina

ne b

i bila

kliz

ava.

20.

Tra

vnja

k.

ORGANSKA BATA30

gRaDSka BataBata na maloj padini projektovana za od -

mor i kao prirodno osveenje u urbanom ok -ru enju (slika gore).

1. Poploani deo sa stolom i stolicama zaobedovanje napolju, izraen iskljuivo od pri -rodnih materijala - reciklirane cigle ok ru ujupodlogu od lomljenog crepa.

2. Jezerce privlai divlje ivotinje kao tosu ptice, insekti i vo dozemci koji su prirodnineprijatelji tetoina; blagi nagib sa stranena kojoj su cvetne leje omoguuje ivotinja-ma laki pristup.

3. Potporni zid, neophodan posle stvaranjanagiba, konstruisan od tekih, uspravno pos -tav ljenih recikliranih drvenih greda.

4. Staze od lomljenog kriljca (nusproizvodkamenoloma) oivi ene ciglom, sa depovimaza biljke koje prekrivaju zemlji te, kao kon-trast tamnim tonovima kriljca.

5. Mali cvetni travnjak s prolenim lukovi-cama, belim radama i detelinom, koji pove-ava raznovrsnost divljih ivotinja, a ne izi-skuje mnogo koenja i odravanja.

6. Zasad bunova koji ne zahtevaju mnogoodravanja, a za nimljivi su cele godine. Ta ko -e, obezbeuju hranu i sklonite za ptice idru ge ivotinje.

7. Bure za skupljanje kinice s kunog kro -va za biljke u saksijama i za jezerce.

8. Kontejner za kompost.9. Kontejneri za reciklau papira, stakla i

kon zervi.10. Sto za ptice privlai vrste koje tamane

te toine.11. Kontejner za kompost s glistama za re -

ci klau kunog sme a.12. up od terakote (sredinja taka ba -

te) moe da se koristi za proizvodnju zain-skog bilja ili salate.

OSnOvekljUne ORganSke teHnike za zelenU BatU

Za organskog batovana zemljite jenajvaniji aspekt bate. Stvaranje i odra-vanje plodnog, zdravog zemljita pred -stav ljaju prioritet. Mnogo toga moe da seuini na popravljanju kvaliteta slabog zem-ljita, ali pre nego to zaponete radove,va no je da saznate to vie o tipu, tekstu -ri i strukturi zemljita vae ba te. Teksturai tip zavise od lokacije i geolokih karakte -ristika ob lasti. Struktura je odreena pret-hodnom proizvodnjom - nainom na koji jezemljite bilo, ako je uopte bilo, odrava-no u prolosti. I tekstura i struktura utiuna hemijski sastav zemljita - bilo da jevie kiselo ili vie bazno. Od toga zavisikoliina ivog sveta u njemu i koje biljke etu bolje uspevati.

ta je zemljite?Zemljite se esto uzima zdravo za goto-

vo. Iako izgleda beivotno, ono je zaokru-ena podzemna ivotna sredina u kojoj vr -vi. Ono izdrava biljke snabdevajui ihhran ljivim sastojcima i vo dom. Kao ivotnasredina, zemljite je biljkama vano istoko liko i ivotna sredina iznad zemljita.

Upoznavanje karakteristika zemljita uba ti pomoi e vam da ga iskoristite nanaj bolji nain i da ga efikasno odravate.Tip i istorijat prethodne proizvodnje utica-e na izbor biljaka, na to kako i kada (i dali) treba da ih gajite, na koliinu rada,kapacitet hranljivih sastojaka i vode, brzi-nu isuivanja i brzinu zagrevanja zemljitau prolee.

Upoznajte zemljiteTokom rada u bati postepeno ete

upoz nati zemljite dok ga obraujete, se -

je te, sadite, plevite korov i primetiete ko -je biljke uspevaju, a koje ne. Ako, meu-tim, poinjete u novoj bati, od mah obra-tite posebnu panju na zemljite. Uzmitega u aku da biste osetili teksturu (videtistr. 34); iskopajte rupu i pogledajte profilzemljita da biste saznali vie o strukturi ilipoaljite uzorak na analizu (videti str. 37)da biste dobili podatke o pH i eventualnomdisbalansu hranljivih sastojaka.

Struktura zemljitaPlodnost zemljita nije samo pitanje koli-

ine hranljivih sastojaka koje ono sadri -to je zbir svih karakteristika koje su neop-hodne za rast biljaka. Struktura zemljita -odnosno nain na koji je sastavljeno - imaistu vanost. Na primer, masno zemlji tepu no gline moe da bude bogato hranlji-vim sastojcima, ali da na njemu slabo us -pe vaju biljke jer je puno vode i suvie te -ko da bi korenje raslo na odgovarajui na -in. Jednostavnim poboljanjem strukture- poveanjem koliine vazduha u zemljituputem dodavanja kabastih organskih ma -te rija - moe da se stvori drastina razlika.Posno, peskovito zemljite moe da bu desiromano hranljivim sastojcima, ali jedno-stavnim obogaivanjem sredstvima kaoto je kompost od lia, koji poveava ka -pacitet zemljita da zadri hranljive sastoj-ke i vodu, moe da se postigne znatno po -boljanje.

Za razliku od tipa zemljita, strukturazem ljita je neto to batovan moe daizmeni. Ovo poglavlje opisuje kako daupoz nate i poboljate strukturu zemljita i,to je jednako vano, kako da izbegneteda ga upropastite.

zemljite i briga o njemu

Zemljite je iva sredina koja na biljke utie isto koliko i sredina iznad njega

ta je u zemljitu?Otprilike polovinu zapremine zemljita

ine mineralne estice od erodiranih stena,organske materije i ivi organizmi; drugupolovinu ine voda i vazduh. Zajedno, ovisastojci formiraju materiju koja moe efi-kasno da podrava rast biljaka. Hranljivisastojci za biljke nastaju od mineralnihes tica i proizvoda raspadanja organskihma terija. Hemijski sastav zemljita od re -u je i pH vrednost, odnosno kiselost. Odnje zavisi izbor biljaka koje moete da pro -izvodite i dostupnost nekih hranljivih sas -to jaka.

tipovi zemljitaStorinama godina stene erodiraju sve do

nivoa estica, koje su osnovni sastojak go -tovo svih vrsta zemljita. Veliina i hemij-ski sastav estica zavise od stena od kojihpotiu i odreuju tip zemljita u vaoj ba -ti. Postoje tri tipa estica erodiranih stenakoje ine zemljite: pesak, mulj i glina.

Koliina razliitih estica odreuje tip ze -m ljita, odnosno nje gov naziv, kao i karak-teristike i nain odravanja. Veina ti povaje meavina sve tri vrste estica. Ako su upriblino jednakoj razmeri, zemljite se na -ziva ilovaa. Ako je jedna vrsta estica do -minantna, tada se zemljite naziva pesko-vitim, muljevitim ili glinom i ima karakte -

ris tike tih estica. Nije uvek lako ta no od -rediti koji tip zemljita imate, na roito uba ti u koju su nanoeni razliiti ti povi ze -m ljita. Ipak, ako uzmete uzorak vla nogzemljita u aku, protrljate ga iz me u prs -tiju i napravite kobasicu, moi e te dastek nete utisak koje estice su do mi nan -tne (videti kolonu Izgled i oseaj u tabelina sledeoj strane). Uzmite punu a ku ze -m ljita i dodajte mu vodu. Mesite ga u a -ci dok ne postane ravnomerno vlano i po -vadite kamenie i grudvice.

- glina. Zemljite s dominantnim esti -ca ma gline uglavnom je gusto, lepljivo iteko se obrauje. Siune estice gline sezbijaju i ostavljaju malo prostora za vaz-duh.

- Peskovito zemljite. Na drugomkra ju skale, zemljite s visokim sadrajempeska uglavnom je suvo. Relativno irokprostor izmeu estica prevelik je da bi za -drao vodu, zato se ona brzo povlai iz ze -m ljita, odnosei sa sobom hranljive sa s -tojke.

- muljevito zemljite. Po karakteristi-kama je izmeu gline i peskovitog.

- tresetno zemljite. Nastaje u vla-nim, kiselim sredinama koje spreavajupo t puno razlaganje organskih materija,ko jima je bogato. Moe da bude veoma ki -selo i neplodno, ali i plodno i produktivno.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 33

Dobra struktura- Korenje prodire duboko.- Slatkast miris zemlje.- Voda se ne zadrava dugo u rupamaposle kie.- Zemlja se relativno lako kopa.- Nema tvrde table - kompaktnog sloja -na povrini.- Ima puno kanala koje su prokopale glis -te.- Gornji slojevi se drobe i mrve i kad suvlani i kad su suvi.

loa struktura- Korenje je plitko.- Miris je neprijatan.- Voda se zadrava u rupama ili na povr-ini (ili neposredno ispod nje) ili se oce-uje odmah.- Zemljite je lepljivo ili u tvrdim grudva-ma ili veoma suvo.- Ima veoma malo glista.- Gornji sloj je kompaktan.- Povrinski sloj nestaje kad je vlaan, akad se isui pretvara se u koru.

POkazatelji StRUktURe zemljita

- Slano zemljite. Uglavnom je alkalnopo sastavu i neplod no. Nastaje u suvoj kli -mi.

vazduh i vodaVazduh i voda su od ivotnog znaaja za

ivotinje koje ive u zemlji, kao i za dobarrast korenja i biljaka. Oni se nalaze u pros -toru, porama, meu esticama zemlje. Ve -e pore izmeu estica peskovitog zemlji-ta sadre vazduh, ali obino su prevelikeda bi zadravale vodu. Pore srednje velii-ne sadre vodu koju korenje upija. Za

zem ljite koje ima dobru razmeru obe veli-ine pora moe da se kae da dobro odvo-di vodu, a zadrava vlagu. U zemljitu pu -nom vode, ona potiskuje vazduh iz velikihpora, ime oteava ivot biljkama i ivoti-njama.

ivot zemljitaZemlja vrvi od razliitih ivih vrsta - od

mi kroskopskih bakterija i gljivica do vidlji-vih bia kao to su gliste, bube, puevi ilarve insekata. Mnoga od ovih stvorenjaod govorna su za recikliranje organskih

ORGANSKA BATA34

tipovi zemljitaSvi tipovi zemljita, osim tresetnog, nastaju od stena. Raz liita veliina estica, iakose nama one sve ine minijaturnim, igra kljunu ulogu u teksturama zemljita. Kadabi se estica gline uveala do veliine zrna peska, po istoj razmeri bi zrno peska biloveliko kao ovek.

koji tip zemljita imate?

Tip zemljita

Tresetno zemljitei zemljite bogatoor ganskim materi-jama

Glina

Peskovito zemljite

Muljevito zemljite

Slano zemljite

Izgled i oseaj

Crno ili veoma tamno, sune -ras to; ne zadrava oblik, nemoe da se uvalja u kuglicu

Lepljivo, teko; dobro zadra-va oblik u grudvi; moe da seuvalja u kobasicu: to je veisadraj gline, to je kobasicatanja

Deluje zrnasto, isputa kri-pav zvuk kad se protrljaizmeu prstiju; laki pesak nezadrava oblik i ne moe dase uvalja u loptu, peskovitailovaa je kompaktnija

Sapunasto, deluje kao svilapod prstima; isputa piskavzvuk kad se protrlja i ostajena prstima

Nalazi se uglavnom u sunimoblastima; ima visok pH

Prednosti

Lako se obrau-je, dobra podlo-ga za seme

Moe da budebo gata hranljivimsastojcima ivodom

Brzo se zagrevai lako obrauje

Relativno dobrozadrava vodu iima prilino vi soksadraj hran ljivihsastojaka

Nema

Mane

Leti moe da bude veomasuvo, a zimi veoma vlano;pogodno je jedino za biljkekojima odgovara kiselozemljite

Korenju je esto teko daprodre do hranljivih sastoja-ka i vode

Obino ima nizak sadrajhranljivih sastojaka; voda sepovlai vrlo brzo, esto ispi-rajui hranljive sastojke

Lako se zbija, tako da ga jeteko obraivati

Visok sadraj soli kodimno gim biljkama; dodava-nje gipsa moe da pomogne

ma terija koje razlau tako da hranljivi sas -tojci postanu dostupni biljkama. Njiho veak tivnosti utiu i na strukturu zemljita.

Neki organizmi koji ive u zemlji moguda budu tetoine ili uzronici bolesti - aliveina nije tetna, ak je i korisna. Kao i uivotnoj sredini iznad zemljita, to je za -jednica organizama raznovrsnija i aktivni-ja, manje je verovatno da e neka vrsta dase otme kontroli. Problemi e se ree poja-viti u zemljitu dobre strukture, bogatomor ganskim materijama, koje podstie raz-novrsnu i aktivnu mikrofloru i faunu.

Gliste su najupadljivije i najpoznatije i -vo tinje koje ive u zem lji. Kad se zemljiteobrauje, mogu da budu iskopane na po -vr inu. One pomau u preradi organskihmaterija tako to ih odvlae u dublje sloje-ve pre nego to ih pojedu. Tuneli koje ko -paju slue za provetravanje zemljita i boljiodvod vode; njihov izmet je izvor hranljivihsastojaka, a pomau i u formiranju grudvi-ca zemlje.

korisni mikroorganizmiU zemlji ive mnogi mikroskopski orga -

niz mi. Uprkos siu nosti, oni vre funkcijeod ivotnog znaaja za zdravlje zemljita.U njih se ubrajaju bakterije koje se hraneazo tom iz vazduha i korisne mikorizne glji-ve.

Bakterije koje vezuju azot imaju simbiot-ski odnos s biljkama i ive u kvricama nakorenju. Mikorizne gljive ive zakaene za

korenje. One su u harmoniji s biljkom, po -ma ui joj da apsorbuje vodu i hranljivesa s tojke; zauzvrat, biljka hrani gljive. Po vr -ina gljiva je mnogo vea nego povrinako rena, tako da one efikasno proiruju po -d ruje preko koga se biljka hrani. Mi ko riz -ne gljive su krhke i veoma osetljive na fun-gicide. Vie im od govara zemljite koje sene obrauje esto, a naroito dobro us pe -vaju u batama bez obrade, kao i u ba -ta ma s velikim udelom organskog zemlji -ta.

Organske materijeIzraz organske materije koristi se za

opis mrtvih ili raspadajuih ostataka ivihbia (biljaka i ivotinja) i ubriva. One sukljuni deo zemljita koji obezbeuje hra -nu za iva bia koja postoje u, i na njemu,posebno za biljke kojima su glavni izvorazota. Bez organskih materija zemlja bi bi -la samo sterilna praina od stena. Orga niz -mi koji ive u zemlji i prirodna oksidacijastalno razlau organske materije. One seobnavljaju u prirodnom ciklusu ivota ismr ti. Konaan proizvod razlaganja organ-skih materija je humus. On je dragocenire zervoar vode i hranljivih sastojaka, apomae i formiranje stabilnih grudvicazem lje. Ukratko, organske materije:

- hrane iva bia u zemlji;- podstiu raznovrsnost flore i faune u

zemlji;

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 35

neki vidljivi stanovnici podzemljaGliste, puevi, stonoge i grinje, umski crvi, tvrdokrilci i njihove larve... Veina organiza -ma koji ive u zemlji nevidljivi su golim okom. U siune oblike ivota ubrajaju se valj-kasti crvi i gljive koje ih love i jedu.

grudvice zemljeRazne vrste mineralnih estica, zajedno sa organskim materijama, formiraju zemljanegrudvice velike po nekoliko milimetara u preniku. Mrea pora izmeu njih, koja zadr-ava vodu i vazduh, ini prostor u kom raste korenje i borave ivotinje i mikroorganiz-mi. Kad zemljite ima dobru strukturu, grudvice se ne raspadaju lako i mogu da izdrekiu i obraivanje. Kad je struktura loa, one se brzo raspadaju. Najoigledniji primer jetvrda kora ili pokorica, koja nas taje na povrini kad se zemljite slabog kvaliteta isui.

- poboljavaju fiziku strukturu zemlji -ta;

- snabdevaju biljke hranom;- apsorbuju vodu;- zadravaju hranljive sastojke za biljke;- amortizuju zemljite od promena pH

vrednosti.

Hranljivi sastojci za biljkeBiljke se hranom snabdevaju od razlaga-

nja mineralnih estica i organskih materi-ja. Zemlja sadri irok spektar hranljivihsas tojaka koji su potrebni, u veim ili ma -njim koliinima (ma kro elementi i mikroele-menti, tj. elementi u tragovima), biljkamaza zdrav rast. Veina hranljivih sastojakane ophodnih za rast biljaka potie od osno-vnih mineralnih estica koje ine okosnicuzemljita. Oni se nalaze i u organskim ma -terijama. Azot pos toji samo u ivom (iliras padajuem) tkivu, pa su njegov glavniizvor kabaste organske materije.

U veini tipova zemljita moe da se na -e potpun spektar hranljivih sastojaka zabiljke. Zavisno od vrste biljaka koju gajite,

moda ete morati da u zemljitu povea-te nivo azota, fosfora, kalijuma i magnezi-juma - hranljivih sastojaka koje biljke kori-ste u najveim koliinama. I drugi minera-li povremeno mogu nedosta jati, to za po -s ledicu ima niz simptoma (videti str. 86).

Meutim, ti simptomi nisu uvek posledi-ca nedostatka nekog hranljivog sastojka uzemlji. I viak nekog od njih - uzrokovando davanjem previe ubriva, na primer -moe da izmeni hemijski sastav zemljita iuini druge sastojke nedostupnim biljka-ma. Loa struktura, nedostatak vode i nes -ta bilna pH vrednost takoe mogu da spre-e da biljke dobijaju hranljive sastojke kojisu im neophodni. Neki od njih, ukljuujuiazot, lako se ispiraju iz zemljita.

U naelu, nema potrebe da se brinetezbog preciznih nivoa hranljivih sastojaka uzemlji. Primenom organskih metoda brigeo zemljitu obezbediete biljkama dobru,uravnoteenu ishranu. Meutim, u novojba ti, ili tamo gde biljke ne uspevaju beznekog oiglednog razloga, bie od koristida date zemljite na analizu, kako biste ot -

ORGANSKA BATA36

HemijSki SimBOliHranljivi sastojci za biljke obino se oznaavaju hemijskim simbolima - koji se sastoje odjednog ili dva slova - naroito u oblasti mineralnih ubriva, u kojoj je NPK (azot-fosfor-kalijum) srazmera najistaknutiji aspekt obeleavanja proizvoda. Meutim, i za organskebatovane korisno je da naue ove konvencionalne skraenice.makroelementiAzot (N), Fosfor (P), Kalijum (K), Magnezijum (Mg), Kalcijum (Ca), Sumpor (S).mikroelementi, elementi u tragovimaGvoe (Fe), Mangan (Mn), Bakar (Cu), Cink (Zn), Bor (B), Mo lib den (Mb).Simboli se pojavljuju i zajedno da bi oznaili hemijska jedinjenja - po pravilu su to uobi-ajeniji oblici u kojima hranljivi sastojci mogu da se primenjuju. Na primer, kameni fos-fat se pie kao P2O5, potaa kao K2O, a kre ili kalcijum karbonat kao CaCO3.

kakO HRanljivi SaStOjCi DelUjUMnogi hranljivi sastojci potrebni su za razne aspekte rasta biljaka. Od glavnih sastojaka,odnosno makroelemenata, azot podstie rast lia i izdanaka, dok je magnezijum va -an za stvaranje hlorofila, pigmenta od kog lie ima zelenu boju. Fosfor podstie rastkorenja; kalijum je od kljunog znaaja za cvetanje, formiranje plodova i uvrivanjerasta, poveanje otpornosti na tetoine, bolesti i mraz.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 37

Profili zemljitaDobar nain da nauite vie o strukturi zemljita

jeste da iskopate rupu i pogledate presek koji senaziva i profil zemljita. To zahteva prilino kopa-nja, ali ete dobiti mnogo podataka, to e vaspotedeti razoaranja u budunosti.

Iskopajte rupu koja je dimenzija najmanje 1m x1m i otprilike isto toliko duboka. Oistite jedan zid ru -pe i paljivo pogledajte. Najverovatnije ete videtidva, ponekad i tri, jasno izdvojena sloja.

- Gornji sloj bie najtamniji, posebno nekolikocen timetara pri vrhu, ako je zemljite prethodno do -bro odravano. U gornjem sloju, koji moe da budedubok od 5 do 60 cm, koncentrisana je veina or -gan skih materija i ivog sveta. Dubina i sastav zavi-se od geografskog poloaja i prethodne brige o ze -mljitu. Mogue je da otkrijete velike varijacije u raz-nim delovima vae bate.

- Gornji sloj prelazi u donji tamo gde zemljitedobija vidljivo drugaiju boju. Duboko korenje prodi-re u donji sloj da bi u njemu nalo vodu; osim vode,ovaj sloj sadri veoma malo organskih materija. Sta -nje donjeg sloja utie na odvoenje vode (drenau)iz zemljita.

- U naroito plitkim zemljitima moda eteprona i i trei, stenoviti sloj.

Uzimanje uzorka zemljitaAko nameravate da poaljete zemljite na analizu

hranljivih sastojaka i pH vrednosti, vano je da uz -mete reprezentativni uzorak; u suprotnom, rezultatinee imati smisla. Za analizu je potrebna sa mo ma -la koliina, ali ona mora valjano da prezentuje hilja-de kilograma zemlje u vaoj bati.

Treba da:- uzmete zemlju s dubine od 15 cm;- uzmete odvojene uzorke s delova koji su bili ob -

raivani na razliite naine;- uzmete zemlju s najmanje 10 mesta iz razliitih

delova, odabranih nasumice. Stavite zemlju u istuplastinu kofu i dobro je izmeajte batenskom lopa-ticom ili nekom drugom alatkom. Iz te smese uzmitekonaan uzorak.

Ne treba da:- uzimate uzorke iz zemlje kojoj su nedavno

dodavani kre ili ubrivo, ili s mesta blizu gomila

komposta, kao i mesta na kojima se loila vatra ilionih pored ivica;

- uzimate samo jednu lopaticu zemlje;- dodirujete uzorke.

merenje pH vrednostiPostoji nekoliko naina merenja pH vrednosti.

- Mera. Kupite obian mera koji pokazuje pHvrednost gotovo neposredno poto se zabode uzem lju. On moda nije sasvim taan, ali brzo dajepribline podatke, a ima prednost da moete da oi-tavate vrednost s razliitih mesta u bati.

- Pribor za merenje. Najjednostavniji i najjeftinijipribori za merenje pH vrednosti koriste tenost kojamenja boju. Oni su malo komplikovaniji od meraa,ali daju prilino precizne rezultate. Uzimajte uzorkeiz razliitih delova bate.

- Analiza. Za potpuno tane rezultate, poaljiteuzorak u laboratoriju, po mogustvu neku koja pruausluge za organske batovane. Vano je da su uzo-rak ili uzorci reprezentativni za batu.

Biljke indikatoriPogledajte biljke koje ve rastu u bati i oko nje.

Te biljke indikatori mogu da vam kau mnogo ohemijskom sastavu zemljita. Meutim, imajte naumu da biljke koje uspevaju na ekstremnim tipovimazemljita uspevaju i na prosenim, zato dobro pog -ledajte obraivane, ali i divlje delove da biste steklibolji uvid. Jo jedna napomena: ako ste se uselili unovu kuu s batom koja je stvorena ni iz ega, nezaboravite da je uobiajena praksa graevinara dana nose gornji sloj (esto da bi prikrili mnogobrojnepropuste) i da on nije u skladu sa zemljitem na tomlokalitetu.

- Masna glina/vlano zemljite. Podbel, evar,rastavi.

- Tresetno/kiselo zemljite. Azaleje, rododen-droni, borovnica, planinski lovor; plave hortenzijezadravaju boju samo na kiselom zemljitu.

- Peskovito, suvo zemljite. Prkos, svilenica.

- Bazno zemljite. Kravlja trava, grbaica, udovi-ica, bukva, pavit.

Saznajte vie O vaem zemljitU

krili eventualne nedostatke ili neravnoteu.U idealnom sluaju, obratite se ustanoviko ja radi posebne analize za organsku pro -izvodnju; tako ete saznati pokazatelj po -tencijala zemljita, a ne samo hranljivihsas tojaka koje trenutno sadri.

Hemijski sastav zemljitaVana karakteristika zemljita je njegova

kiselost, koja se izraava pH vrednou.Ska la pH vrednosti poinje od 1, to ozna-ava ekstremnu kiselost, do 14, to pred-stavlja ekstremnu baznost supstance. Udob rom delu tipova zemljita raspon pHvrednosti kree se od 4 do 8, a veina bi -ljaka raste u sredinama u kojima je taj ras -pon od 5,5 do 7,5. Ukrasne biljke uglav-nom podnose iri spektar pH vrednosti,iako neke od njih, kao to su mnoge vrsterododendrona i vresova, rastu samo u ki -se lijim zemljitima, dok druge podnose ivi soku pH vrednost. Povru odgovara pHvred nost u rasponu od 6,5 do 7, vou od 6do 6,5 (za vie detalja, videti odgovaraju-a poglavlja). PH vrednost kontrolie nivokal cijuma u zemljitu. Kalcijum se ispira izzemljita, naroito ako dob ro odvodi vodu,ime ono postaje kiselije.

kakav znaaj ima pH vrednost?Vrednost pH odreuje dostupnost hran-

ljivih sastojaka biljkama. U veoma kiselomzemljitu hranljivi sastojci mogu da buduisprani ili da se iz zemlje rastvore u vodi donivoa kad postaju otrovni. Na drugom kra -ju skale, hranljivi sastojci mogu da buduza tvoreni u zemlji i nedostupni biljkama.Bilj ke koje mogu da rastu u zemlji sa ek -stremnim pH vrednostima prilagodile su setim uslovima.

Takoe, pH vrednost utie na raznovrs-nost i aktivnost ivog sveta u zemlji. Bo les -ti, poput krastavosti krompira, imaju teeposledice u baznom zemljitu. umski crvii injaci ei su u kiselom zemljitu, aliga gliste ne vole.

zato je potrebno da testirate pHvrednost?Testiranje pH vrednosti (tekst u tabeli na

sledeoj strani) pomoi e vam u izboruodgovarajuih biljaka. Uvek testirajte pHvred nost pre nego to zemlji dodate kre,na primer, u delu bate za povre. Pre te -rana koliina moe da zarobi neke hranlji-ve sastojke u zemljitu i uini ih nedostup-nim biljkama.

ORganSkO ODRavanje zemljita

Kako ete tretirati vae zemljite zavisiod njegovog tipa, prethodnog odravanja ionoga to raste - ili e rasti - na njemu.Ako, na primer, za siromano, ocedito ze -m ljite odaberete biljke koje vole suu,njima nee biti potrebno mnogo nege. Li -vadu s poljskim cveem, kojoj treba zem-ljite s niskim sadrajem hranljivih sastoja-ka, brzo e potisnuti druge vrste ako po-nete da je ubrite. S druge strane, zbijenaglina u bati novoizgraene kue zahteva-e znatan napor da bi bila obogaena.bunju koje raste na zemljitu s puno ilo-vae bie potrebno samo povremeno pre-krivanje smesom slame i ubriva, dok eza deo s povrem biti neophodno planira-nje programa odravanja da bi ono odra-lo svoje karakteristike.

Organski pristupOrganski pristup brizi o zemljitu je kom-

binacija dobre hortikulturalne prakse i ko -ri enja, kad je potrebno, kabastih or gan -skih materija kao to su kompost i ivotinj -sko ubrivo, uz dodatak organskih ubriva(prirodnih proizvoda ivotinjskog, biljnog imineralnog porekla). Organski dodaci es -to su reciklirane otpadne materije. Poredto ga to su dobre za zemlju, ovak vo kori-enje pomae da se izbegne zagaenjeko je bi izazvalo njihovo odlaganje na de -po nije i mesta za spaljivanje. Organskiba tovani, sledei primer koji im daje pri-

ORGANSKA BATA38

roda, recikliraju biljne i ivotinjske otpatke,hranei na taj nain zemljite, a ne direk-tno biljke. ivotinje koje ive u zemljituraz lau organske mate rije. U tom procesupoboljava se struktura zemljita, a hran-ljivi sas tojci postaju dostupni biljkama. Bi -o loki aktivno zemljite je zdra va sredinaza proizvodnju.

kabasti obogaivai zemljitaKabaste organske materije (videti str.

41), budui da su organskog porekla,sadre irok spektar osnovnih hranljivihsastojaka i mikroelemenata, za razliku odinstant mineralnih ubriva sa ogranie-

nim izborom brzo rastvorljivih hranljivihsastojaka - koji niim ne doprinose ivomsvetu ili strukturi zemljita. One mogu dase ukopavaju ili posipaju po zemlji u mea-vini sa slamom ili liem. Biljke koje sehrane organski, manje su privlane za te-toine i bolesti ijem suzbijanju pomaeor ganski kompost.

izbegavanje zbijanja zemljitaDo zbijanja dolazi kada se po zemljitu

es to hoda ili se obrauje u vlanim uslo-vima. To ete izbei tako to ete pravitistaze ili gajiti biljke u lejama koje su do -volj no uske da mogu da se obrauju sa

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 39

naela ORganSke BRige O zemljitU- Hranite zemljite. Kabaste organske materije obogauju ishranu ivog sveta u zem-ljitu. Zauzvrat, ivi svet poboljava njegovu struk turu i plodnost.- Hodajte paljivo. Zbijeno zemljite nema vazduha, korenje teko prodire u njega inije pogodna sredina za ivotinje koje ive u zemlji.- kopajte samo kad je neophodno. Kopanje ima svoju svrhu, ali moe da unitistrukturu zemljita.- Prekrivajte zemljite. Prekriva od biljaka ili smese organskih materija titi struktu-ru zemljita.-vodite rauna o koliini hranljivih sastojaka. Vie problema uzrokuje previenego premalo ubrenja. Neka vam pokazatelj bude to kako biljke reaguju.- Proverite pH vrednost pre nego to dodate kre. Previe krea moe da uinihranljive sastojke nedostupnim.

Rad sa stazeUske leje su idealno ree-nje za teka zemljita; izdi-zanje leja omoguuje doda-vanje dovoljne koliineorganskih materija, a obra-ivanjem sa staze izbegavase zbijanje zemljita zboghodanja po njemu.

sta za koje prolaze pored njih. I esto kori-enje motokultivatora moe da uzrokujestvaranje zbijenog sloja ili ploe ispodpo vrine zemljita.

kopanje i kultivisanjeKopajte samo kad je potrebno, ali ne

previe esto. Kopanje je neophodno da bise razbilo tvrdo i zbijeno zemljite, ali re -dov no kopanje ubrzava razlaganje organ -skih materija - koje su sutinska kompo-nenta dobrog zemljita. Ovaj vid obrade,ta koe, podstie rast korova. Svaki putkad prevrnete zemlju, na povrinu izbacu-jete novu koliinu semena korova koje eda proklija.

Kopajte samo kada su uslovi dobri, naro-ito ako je zemljite u bati jako. Ne bi tre-

balo da bude toliko vlano da se lepi zaaov, ni toliko suvo da morate da razbijateveliko grumenje.

Sasvim je mogue odravati batu bezredovnog obra ivanja. U poglavlju Gajenjepovra nai ete podatke o sistemu bato-vanstva bez obrade (videti str. 295).

Prekrivanje zemljitaRedovno prekrivanje zemljita organ-

skim materijama koje ga obogauju uini-e uda za strukturu njegovih najvanijih,gornjih slojeva - tako da e seme koje klijai voda lake prodirati u zemlju. Ovaj postu-pak pomoi e i odravanju vlage u zemlji-tu. Smese za prekrivanje izoluju zemljiteod naglih promena temperature i vlanos -ti. Zbog toga je vano da ne prekrivate

ORGANSKA BATA40

Rasporeivanje teineKad je zemljite vlano,radom s daske rasporedie-te telesnu teinu i zatititistrukturu zemlji ta, naroitona glinastim i muljevitimterenima.

OBRaDa zBOg RazBijanja zBijenOSti- Podelite deo koji treba da kopate napola, uzdu.- Iskopajte brazdu dubine jednog aova - ili koliko je dubok gornji sloj zemljita, ako jeplii od jednog aova.- Rastresite dno brazde grabuljama. Zabodite iljke vertikalno i polako vucite grabuljenapred-nazad.- Iskopajte sledeu brazdu i zemljom iz nje popunite prvu.- Nastavite do kraja parcele, zatim se okrenite i vratite u suprotnom smeru.- Popunite poslednju brazdu zemljom iz prve brazde.

suvo zemljite pre nego to se dobro nato-pi kiom. Saekajte da se ono zagreje prenego to prekrijete mlade biljke. (Ako gaprekrijete dok je hladno, ono e zadratinisku temperaturu, to e usporiti rast imla de biljke uiniti osetljivijim na napadetetoina.) Dodatna korist od prekrivanjajeste da suzbija