RAČUNOVODSTVO I EKONOMSKA

NAUKA

MESTO RAČUNOVODSTVA U PREDUZEĆU

- Računovodstvo sa aspekta poslovanja - Računovodstvo sa aspekta

računovodstvene struke

2

Računovodstvo-ekonomijaEkonomija nije egzaktna nauka, a opet je više od umeća.Upoznavanje sa elementima finansijskog računovodstva i upravljačkog računovodstva, neće od nas napraviti stručnjake. Ali putovanje od hiljadu kilometara započinje sa prvih sto metara.Ekonomija je naučno proučavanje kako društva upotrebljavaju oskudna sredstva da bi proizvela korisne robe i raspodelila ih različitim ljudima.

3

Dobra su ograničena, a želje su bezgranične. Zato je bitno da ekonomija na najbolji način upotrebljava ograničena sredstva.To nas dovodi do pojma efikasnosti.Od NIS-a,Merkatora,Elektrovojvodinedo Vremeplova i kioska na kraju sledećeg ugla, svi upotrebljavaju razrađene sisteme za praćenje svog poslovanja, posebno troškova.

4

Profit = ukupni prihod – ukupni troškoviUkupna aktiva = ukupne obaveze + neto vrednostNeto vrednost = aktiva – obavezeOdluke imaju oportunitetne troškove jer izbor jedne stvari u svetu oskudnosti znači žrtvovanje neke druge. Oportunitetni trošak je vrednost žrtvovanog dobra ili usluge.Koliki je vaš oportunitetni trošak dolazak na studije inženjerskog menadžmenta?Ekonomski troškovi uključuju pored novčanih izdataka i one koji se pojavljuju zbog toga što se resursi mogu upotrebiti na alternativne načine.

5

MENADŽMENTProces razumevanja,oblikovanja i održavanja okruženja u kom će pojedinci, radeći u timu, efikasno ostvariti odabrane ciljeve.

FUNKCIJE:Planiranje.Organizovanje.Kadrovsko popunjavanje.VođenjeKontrolisanje.

6

Menadžerske veštine

Tehničke veštine (znanje i veštine u aktivnostima).Veština rada sa ljudima (stvaranje okruženja da su ljudi slobodni i sigurni).Veština poimanja, shvatanja (sposobnost viđenja velike globalne slike, prepoznavanje važnih elementa).Veština oblikovanja (rešavanje problema u korist organizaciji)

7

RAČUNOVODSTVO I EKONOMSKA NAUKASavremeno računovodstvo je čvrsto povezano sa privredom kojoj se kontinuirano prilagođava i iz koje je zapravo i proizašlo.Sistem dvojnog knjigovodstva javlja se već u 15.vekuali su njegova ozbiljnija primena i napredak započeli tek u 18. veku usled industrijske revolucije koja je podstakla nagli razvoj industrije i povećanje proizvodnje.To je pred preduzeća postavilo zahtev za evidentiranjem kretanja imovine, obaveza i kapitala, troškova i prihoda kako bi se moglo doći do zaključaka o ekonomskom životu preduzeća i društva u celini.Da bi se uspešno mogli koristiti podaci iz računovodstva preduzeća, moraju se, osim ekonomske teorije, poznavati i načela i metode računovodstva. Iz te zajedničke međuzavisnosti razvile su se ekonomska i računovodstvena teorija i praksa.

8

RAČUNOVODSTVO I EKONOMSKA NAUKA

Poslednjih godina je interakcija između ekonomske nauke i računovodstva sve veća.U računovodstvo se tako uvodi računovodstveno planiranje, nadzor i analiza te se usvajaju nove kategorije poput graničnih prihoda, graničnih troškova i sl.S druge strane analiza računovodstvenih informacija često služi proveravanju teoretskih postavki i usklađivanju odnosa teorije i prakse. Važnu ulogu u ekonomskoj nauci ima i bilansnipristup privrednim procesima (osim bilansapreduzeća postoji i bilans države).

9

MESTO RAČUNOVODSTVA U PREDUZEĆU

Preduzeće: složen, dinamičan i stohastičan sistem koji se sastoji od izvođačkog, informacionog i upravljačkog podsistema.

10

MESTO RAČUNOVODSTVA U PREDUZEĆU

Sistem funkcionisanja preduzeća

PREDUZEĆE

IZVOĐAČKI PODSISTEM

INFORMACIONIPODSISTEM

UPRAVLJAČKI PODSISTEM

Osnovne poslovnefunkcije

Računovodstveni

Neračunovodstveni

Planiranje

Organizovanje

Kadrovskopopunjavanje

Rukovođenje

Kontrola

11

Podela računovodstva sa aspekta poslovanja

Prema tome obuhvata li svu imovinu i procese preduzeća ili samo jedan njihov deo, ili pak pojedine delove preduzeća sa aspekta poslovanja, razlikujemo:- finansijsko računovodstvo,- računovodstvo troškova i- upravljačko računovodstvo.U okviru svakog od ovih delova računovodstva obavljaju se sasvim određeni zadaci u obimu i na način kojim se pokriva ukupno poslovanje preduzeća.

12

Finansijsko računovodstvo

Sistemom računa obuhvata svu imovinu, obaveze (dugove) i kapital preduzeća, finansijske rezultate celokupnog poslovnog procesa i finansijskeodnose s drugim preduzećima.Obuhvata: knjigovodstvo, računovodstveno planiranje, nadzor i analizu imovine, obaveza, kapitala i rezultata poslovanja.Rezultat su sintetizovani podaci iskazani u finansijskim izveštajima, i to: - bilansu stanja,- računu dobiti i gubitka (izveštaj o dobiti),- izveštaju o novčanom toku,- izveštaju o promeni vlasničke glavnice i- beleškama uz finansijske izveštaje.

13

Finansijsko računovodstvo

BILANS: sistematski pregled stanja imovine, obaveza (dugova) i kapitala u određenom trenutku. Najznačajniji je finansijski izveštaj.

Aktiva Bilans Pasiva

Imovina Obaveze (dugovi) i

Kapital (glavnica)

14

Finansijsko računovodstvo

RAČUN DOBITI I GUBITKA: finansijski izveštaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i rezultat poslovanja.

Račun dobiti i gubitka

Rashodi

Pozitivni finansijskirezultat

Prihodi

Negativni finansijskirezultat

15

Finansijsko računovodstvo

IZVEŠTAJ O NOVČANOM TOKU: finansijski izveštajkoji prikazuje kretanje novčanih sredstava tj. njihovo povećanje u obliku priliva i njihovo smanjenje u obliku odliva.

Izveštaj o novčanom toku

Priliv (naplata) novca

Odliv (isplata)novca

16

Finansijsko računovodstvo

IZVEŠTAJ O PROMENI VLASNIČKE GLAVNICE: pokazuje promene na svim pozicijama kapitala u okviru određenog vremenskog razdoblja.Razlikujemo:

- uloženi kapital i- zarađeni kapital.

17

Računovodstvo troškovaObuhvata formiranje informacija o elementima koji učestvuju u poslovnom procesu već od trenutka kada su na raspolaganju, iako se još ne troše; zatim o troškovima ugrađenim u učinke poslovnog procesa i finansijskom rezultatu pojedinih organizacionih jedinica.Analitički obrađuje, klasifikuje, evidentira i raspoređuje troškove, zbraja troškove te izveštava o tekućim i planiranim troškovima i njihovim relativnim odnosima.Obuhvata troškove po vrstama, mestima, nosiocima troškova, po elementima strukture cene i prema reagovanju na stepen korišćenjakapaciteta.Ono mora osigurati informacije po centrima odgovornosti i to po: troškovnim, prihodnim, profitnim i investicionim centrima.Služi računovodstvenom nadzoru i analizi.

18

Upravljačko računovodstvo

Savremeni oblik računovodstva usmeren na poslovno odlučivanje i upravljanje.Njegov zadatak sastoji se u obradi i prezentaciji računovodstvenih informacija na način i u obliku prikladnom da pomogne menadžerima u donošenju poslovnih odluka (operativnih i strateških).Uključuje planiranje, kontrolu i analizu računovodstvenih informacija.Predstavlja kombinaciju delova finansijskogračunovodstva i računovodstva troškova.

19

Uporedni prikaz obeležja finansijskog, upravljačkog i računovodstva troškova

Predlog plana, izveštaj o troškovima, izv. o ekonomskom položaju

Izveštaj o tokovima pojedinih poslovnih aktivnosti

Bilans, račun dobiti i gubitka, izveštaj o novčanom toku i izveštaj o promenamaglavnice

Oblik izveštaja

Za bilo koji period po potrebi

Godišnje, kvartalno, mesečno, nedeljno ili dnevno

Godišnje, kvartalno, mesečno

Vremensko izveštavanje

Planski podaci, podaci prethodnih perioda, finansijskoračunovodstvo

Detaljnim praćenjem troškova pojedinih poslovnih aktivnosti i njihovo sučeljavanje sa učincima

Ažurnim beleženjemsvih nastalih poslovnih promena u glavnu knjigu i ostale račune

Metoda obezbeđenja podataka

Predlog plana, praćenje rezultata te kontrola poslovanja, predlogodluka

Kontrola efikasnosti upravljanja pojedinim delovima proizvodnje i aktivnostima

Prikupljanje, beleženje, klasifikacija, interpretacija podataka o poslovnim promenama, Sastavljanje fin. izveštaja

Namena

Ekonomskom teorijom, Računovodstvenim standardima

Internim pravilnikom o računovodstvu

Računovodstvenim standardima, Zakonom o računovodstvu

Akti kojima je regulisano

Upravljačko računovodstvo

Računovodstvo troškova

Finansijskoračunovodstvo

Obeležje

20

Podela računovodstva sa aspekta računovodstvene profesije

S obzirom na složenost i vrstu zadataka koje obavlja računovodstvo se deli na :- knjigovodstvo,- računovodstveno planiranje,- računovodstveni nadzor, - računovodstvenu analizu i- računovodstveno informisanje.Prva dva dela odnose se na računovodstveno praćenje poslovanja, dok se druga dva dela bave računovodstvenim proučavanjem poslovanja.Računovodstveno informisanje rezultate prethodnih funkcija stavlja na raspolaganje zainteresovanim subjektima.

21

KnjigovodstvoPredstavlja posebnu vrstu skraćenog beleženjaveć nastalih poslovnih promena koje se mogu iskazati novčanim iznosima, a koje su ostavile trag u dokumentima.“zaokruženi i celoviti sistem na dokumentaciji zasnovanog evidentiranja već nastalih poslovnih promena koje se mogu izraziti vrednosno”.Najpouzdanija evidencija poslovanja – delatnost sakupljanja, uređivanja, početne obrade i prikazivanja podataka o poslovnim procesima i stanjima čiji su rezultat knjigovodstveni analitičko – sintetički i sumarni obračuni poput bilansa, računa dobiti i gubitka, obračuna troškova po mestima troškova, razne kalkulacije i sl.Računska osnova svih delova računovodstva kao celine.

22

Knjigovodstvo

Obeležja: - sistemska integrisanost- kvantitativni vrednosni izraz- skraćeni način beleženja nastalih poslovnih

promena- visok stepen pouzdanosti

Zadaci: - Evidentiranje stanja i kretanja imovine, dugova, kapitala

- Praćenje rashoda i prihoda- Obračun rezultata poslovanja i njegove

raspodele- Sastavljanje osnovnih finansijskih izveštaja:

bilans, račun dobiti i gubitka, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o

promenama glavnice, računovodstvene politike i beleške uz finansijske izveštaje

23

Računovodstveno planiranje

Predstavlja skupljanje, sređivanje, početno obrađivanje i prikazivanje podataka o budućem poslovanju.Rezultat računovodstvenog planiranja su razni predračuni koji prikazuju projektovana buduća stanja imovine, dugova i kapitala ili buduće prihode i rashode, odnosno rezultat poslovanja.Predračuni su izveštaji koji sadrže informacije o očekivanim poslovnim promenama u budućnosti, izraženim vrednosno.

24

Računovodstveni nadzor

Posebna je vrsta proučavanja i ocenjivanja samog toka obrade knjigovodstvenih podataka i njihovih iskaza, odnosno dokumenata, kao i tekuća kontrola poslovanja u svim delovimaračunovodstva.Predmet nadzora je kontrola ulazne dokumentacije, računska kontrola izvršenih knjiženja i obračuna, izlaznih računovodstvenih dokumenata, izveštaja i sl.Rezultat računovodstvenog nadzora su tačnijiračunovodstveni izveštaji, veća usklađenost poslovanja sa propisima i ostalim aktima i sl.

25

Računovodstvena analiza

Proučava podatke iz računovodstvenih obračuna i predračuna, ocenjuje, odnosno utvrđuje bonitet, otkriva uzroke odstupanja ostvarenog od planiranog i daje predloge za poboljšanje poslovnih procesa i stanja.Rezultat računovodstvene analize jesu potpuniji računovodstveni izveštaji koji povezuju predračune s obračunima i tumače razlike između njih.

26

Računovodstveno informisanje

Stavlja korisnicima informacija na raspolaganje računovodstvene informacije sadržane u obračunima i predračunima.Korisnici računovodstvenih informacija:- interni (unutrašnji) i- eksterni (spoljni) korisnici.Interni korisnici su menadžeri različitih nivoa.Eksterni korisnici su: deoničari, dobavljači, kupci, država.

27

EkonomijaPopis ekonomskih problema, u svetu, bilo kojoj državi, a posebno u našoj bio bi veoma dugačak.Činjenica je da proučavanje ekonomije, ekonomike i primenjenih disciplina povećava bruto domaći proizvod, ali i one mnogo važnije stvari od proizvodnje roba. Povećava slobodu razmene, slobodu kritike,slobodu duha i slobodu da se ide putem sopstvenih snova.

1

RAČUNOVODSTVO JEZIK POSLOVANJAPrvenstvena svrha uvodnog dela je da istraži

prirodu računovodstvene informacije i okolinu u kojoj je nastala. Mi naglašavamo proces finansijskog izveštavanja, uključujući i ulogu koju igraju finansijski izveštaji, opšteprihvaćena računov. načela, nezavisne revizije i profesionalno mišljenje. Prikazan je i raspravljan osnovni finansijski izveštaj —bilans. Objašnjavamo prirodu imovine, obaveza i vlasničkog kapitala, te zašto se bilans uvek "uravnotežuje".

2

Nakon proučavanja ovog poglavlja trebalo bi da ste u mogućnosti da postignete sledeće ciljeve učenja:

1. Definisati šta je računovodstvo, finansijsko izveštavanje i finansijskiizveštaji.

2. Objasniti frazu "opšteprihvaćena računovodstvena načela".3. Opisati i sastaviti bilans; definisati imovinu, obaveze i vlasnički kapital.4. Opisati računovodstvena načela uključena kod procene imovine.5. Naznačiti efekte različitih transakcija na računovodstvenu ravnotežu i

bilans.6. Upotrebiti bilans u proceni kratkoročne solventnosti neke poslovne

organizacije.7. Objasniti koncept odgovarajućeg objavljivanja.8. Identifikovati faktore koji pridonose pouzdanosti finansijskog izveštaja.9. Identifikovati nekoliko područja u kojima računovođe moraju da primene

profesionalno mišljenje.

3

ŠTA JE RAČUNOVODSTVO?

• Neki ljudi misle o računovodstvu kao vrlo stručnom području koje koriste i razumeju samo profesionalne računovođe. Zapravo, skoro svako svakodnevno koristi "računovodstvo" u nekoj formi. Računovodstvo je umetnost interpretacije, merenja beleženja ipovezivanja rezultata ekonomskih aktivnosti. Kad god plaćate svoj telefonski račun, uravnotežujete stanje na svom tekućem računu, sastavljate obrazac za povraćaj poreza na vaš prihod, ili upravljate vašim preduzećem ili međunarodnom korporacijom, vi radite sa računovodstvenim pojmovima i informacijama.

4

• Računovodstvo je oduvek zvano jezikom poslovanja. Izrazi kao što su imovina, obaveza, neto dobit, novčani tok i zarada po akciji, samo su neki primeri tehničkih računovodstvenih izraza široko korišćenih u poslovnom svetu. Svaki investitor, menadžer i donosioc poslovne odluke treba da jasno razume računovodstvene izraze i pojmove ako želi da učestvuje i uspešno komunicira u poslovnoj zajednici.

5

• Upotreba računovodstvene informacije nije ograničena na poslovni svet. Mi živimo u doba odgovornosti. Svaki pojedinac mora odgovarati za svoj prihod i mora ispuniti obrazac za plaćanje i povraćaj poreza na svoj prihod. Često mora dostaviti lične računovodstvene informacije da bi dobio kredit, kreditnu karticu ili univerzitetsku stipendiju. Svi, od vlade, države, gradova, do škola koriste računovodstvene informacije kao osnovu za kontrolu svojih sredstava i merenje svoga uspeha. Računovodstvo je jednako važno za uspešno delovanje vlade, socijalni program ili crkvu, kao što je i za preduzeće.

• Studije računovodstva ili finansija ne bi trebalo da budu ograničene samo na studente kojima je to glavni predmet. Svako ko je uključen u ekonomsku aktivnost — što znači svako — imaće koristi od razumevanja prirode, značenja i ograničenja računovodstvene informacije.

6

Svrha računovodstva• Osnovna svrha računovodstva je da pruži

donosiocima odluka informacije korisne za poslovno odlučivanje koje se odnose na pronalaženje i upotrebu retkih ekonomskih sredstava kao što su novac, zemljište i radna snaga. Način na koji mi pronalazimo i upotrebljavamo ekonomska sredstva određuje izgled svetskih ekonomija. Odluke o pronalaženju sredstava određuju cene, plate, robu i usluge koje proizvodimo, opravdanost naših nabavki hrane, kvaliteta naših sistema transporta, kao i koje će zemlje prosperirati ili pretrpeti ekonomski pad.

• Naši su prvenstveni ciljevi u ovom uvodnom delu da se razvije vaše razumevanje računovodstvene informacije i vaših mogućnosti da efikasno koristite tu informaciju u poslovnom odlučivanju.

7

• Finansijsko računovodstvo odnosi se na informacije koje opisuju finansijska sredstva, obaveze i aktivnosti ekonomskog subjekta (organizacije ili pojedinca). Računovođe koriste izraz finansijski položaj kako bi opisali financijska sredstva subjekta i obaveze u jednom vremenskom trenutku, a izraz rezultati poslovanja kako bi opisali njegovu finansijskuaktivnost tokom godine.

• Informacija finansijskog računovodstva prvenstveno je dizajnirana da pomogne investitorima i poveriocima u odlučivanju gde da plasiraju svoja retka investiciona sredstva.Takve su odluke važne za društvo, jer one određuju koje će kompanije i grane delatnosti primiti finansijska sredstva potrebna za rast, a koje neće.

8

• Ipak i mnogi drugi donosioci odluka takođe koriste računovodstvene informacije. Menadžeri i zaposleni u nekoj kompaniji stalno trebaju takve informacije zbog vođenja i kontrole dnevnog poslovanja. Na primer, oni treba da znaju količinu novca na bankarskim računima perduzeća, tipove i količine robe u magacinu i količinu novca koja se duguje pojedinim poveriocima. Informacije finansijskogračunovodstva takođe se koriste i kod povraćaja poreza na dobit. Zapravo, informacije finansijskogračunovodstva koriste se za tako mnogo različitih svrha da se često i zovu računovodstvene informacije opšte svrhe.

9

Upravljačko računovodstvo• Upravljačko računovodstvo uključuje pripremu (objašnjenje) i

interpretaciju računovodstvene informacije čija je svrha pomoćmenadžeru. Menadžeri koriste tu informaciju u određivanju kompanijinih opštih ciljeva, u ocenjivanju uspeha odelenja i pojedinaca, u odlučivanju da li uvesti nove proizvodne linije i u donošenju skoro svih tipova menadžerskih odluka.

• Dobar deo "upravljačkih računovodstvenih" informacija je finansijske prirode, ali je organizovan na takav način da se direktno odnosi na najbližu odluku. Ipak, upravljačka računovodstvena informacija često uključuje ocene "nefi-nansijskih" faktora, kao što su politička razmatranja, mogući efekti različitih akcija na okolinu, kompanijin imidž u javnosti i efikasnost radnika.

10

• Ogroman računarski kapacitet čuvanja podataka omogućuje velikim kompanijama uspostavljanje i održavanje integrisanogsistema za informisanje menadžmenta, koji snabdeva donosioce odluka finansijskim i nefinansijskim informacijama. Finansijskainformacija je ipak najveći deo svakog sistema za informisanje menadžmenta. Razlog je jednostavan: prema definiciji svaka ekonomska odluka uključuje finansijskarazmatranja.

11

Poresko računovodstvo • Pripremanje povraćaja poreza na dobit specijalno

je područje unutar računovodstva. Poreska davanja su velikim delom zasnovana na informacijama finansijskog računovodstva. Međutim, informacije su često korigovane ili reorganizovane da odgovaraju zahtevima izveštavanja poreza na dobit.

• Najizazovniji aspekt računovodstva za poreze nije priprema povraćaja poreza na dobit nego planiranje poreza, što znači unapred sprečavanje "poreskih efekata" poslovnih transakcija i njihovo struktuiranjena takav način da minimalizuju teret poreza na dobit.

12

Naglasak ovog teksta• U ovom tekstu počinjemo da uvodimo osnovne

pojmove finansijskog računovodstva. Ta rasprava će naglasiti i proces finansijskogizveštavanja za investitore i poverioce i korist finansijskih informacija za menadžment i zaposlene u nekoj organizaciji. U sledećimpoglavljima, naš je naglasak na upravljačkom računovodstvu i upotrebi računovodstvenih informacija kod specifičnih tipova upravljačkih odluka.

13

POSTUPAK FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA• Sve računovodstvene informacije, nastale u okviru preduzeća,

dostupne su menadžerima. Ipak, mnogo kompanijinihinformacija iz finansijskog računovodstva koriste se od donosioca odluka izvan organizacije. Ti donosioci odluka izvan organizacije uključuju investitore, finansijske analitičare, savetnike za ulaganje, poverioce, radničke sindikate, vladine agencije i javnost. Svaka od tih grupa ili pribavlja novac preduzeću ili ima neki drugi interes za njegovo finansijskozdravlje. Na primer sindikatu je potrebna informacija o kompanijinoj snazi i profitabilnosti pre pregovora za novi ugovor o radu.

• Pružanje finansijskih informacija opšte namene osobama izvan preduzeća, naziva se finansijsko izveštavanje. U SAD i većini drugih industrijskih zemalja, velika su preduzeća u "javnom vlasništvu" obavezna prema zakonu da dosta svojih računovodstvenih informacija ustupe javnosti, tj. da budu dostupne svakome. Te su države takođe donele zakone koji uređuju da su tako dobijene javne informacije dovoljno kompletne i pouzdane.

14

Finansijski izveštaji• Glavna svrha pružanja finansijskih informacija

opšte namene licima izvan preduzeća jeste skup računovodstvenih izveštaja koji se zovu finansijski izveštaji. Osobe koje primaju te informacije smatraju se korisnicima finansijskihizveštaja.

• Skup finansijskih izveštaja čine četiri povezana izveštaja koja sumiraju finansijska sredstva, obaveze, profitabilnost i novčane transakcije nekog preduzeća. Kompletan skup finansijskih izveštaja uključuje:

15

1. bilans stanja,(bilans) koji prikazuje finansijski položaj preduzeća na određeni datum, sredstva koja poseduje, dugove (obaveze) i vlasnički kapital.

2. Bilans uspeha (račun dobiti i gubitka), koji označuje profitabilnost preduzeća tokom prošle godine (ili drugo vremensko razdoblje).

3. izveštaj o vlasničkom kapitalu, koji objašnjava određene promene u iznosu vlasničkog kapitala preduzeća (u preduzećima organizovanim kao korporacije, izveštaj o vlasničkom kapitalu zamenjen je izveštajem o zadržanoj dobiti).

4. izveštaj o novčanim tokovima, koji sumira novčane prilive i novčane odlive preduzeća tokom istovremenskog razdoblja, kao i u računu dobitka i gubitka.

Osim toga, kompletan skup finansijskih izveštajauključuje i nekoliko stranica beležaka, koje sadrže dodatne informacije za koje računovođe smatraju da su korisne u interpretaciji finansijskih izveštaja.

16

• Osnovna je svrha finansijskih izveštaja da pomogne korisnicima u ocenjivanju finansijskog položaja, profitabilnosti i budućeg prosperiteta nekog preduzeća. U SAD-u, godišnji (i tromesečni) finansijski izveštaji svih korporacija koje su u javnom vlasništvu, jesu javna informacija. U odlučivanju gdeinvestirati sredstva, investitori i poverioci često upoređuju finansijske izveštaje mnogih različitih kompanija. Da bi takva komparacija bila verodostojna, finansijski izveštaji tih različitih kompanija moraju biti uporedivi, tj. oni moraju predstavljati sličnu informaciju u sličnom obliku. Da bi se ostvario taj cilj, finansijski se izveštajipripremaju u skladu sa skupom "utemeljenih pravila" koja se zovu Opšteprihvaćena računovodstvena načela (engl.= GAAP — Generally AcceptedAccounting Principles).

17

Funkcije računovodstvenog sistema• Većina preduzeća ima računovodstveni sistem

za pripremu finansijskih izveštaja, povraćaja poreza na dobit, izveštaja za menadžere, računa klijentima i ostale tipove računovodstvenih informacija. Računovodstveni sistem sastoji se od osoblja, postupaka, uređaja i zapisa koje koristi neki subjekt u pripremanju računovodstvene informacije i u prenošenju te informacije donosiocima odluka.

• Računovodstveni se sistemi često koriste računarima i ostalim elektronskim uređajima kao i rukom ispisanim formularima i zapisima. Zapravo, računovodstveni sistem bilo koje velike poslovne organizacije uključuje sve te delove.

18

• U svakom računovodstvenom sistemu jedino se evidentiraju (zapisuju) računovodstveni događaji. Nakon toga, se zapisani podaci klasifikuju unutar sistema da bi se akumulisalepodsume za različite vrste ekonomskih događaja. Na kraju, informacija je sumirana u računovodstvenim izveštajima koji su dizajnirani da zadovolje potrebe za informacijama različitih donosioca odluka, kao što su investitori, menadžeri i vladine agencije.

19

Interna kontrola• Odluke koje donosi menadžment velikim se

delom zasnivaju na informacijama dobijenim od računovodstvenog sistema. Zbog toga menadžment treba da obezbedi tačnost i pouzdanost svih računovodstvenih informacija. To osiguranje pribavlja kompanijin sistem interne kontrole (ili struktura interne kontrole). Jednostavan primer postupka interne kontrole jeste upotreba serijskih brojeva na izdatimčekovima. Računovodstvo neprekinutog niza serijskih brojeva predstavlja osiguranje da je svaki izdati ček, zapisan u računovodstvenim evidencijama.

20

• Sistem interne kontrole uključuje sve merekoje preduzima organizacija sa ciljem: sprečavanja grešaka, suvišnih troškova i prevara; obezbeđenja pouzdanosti računovodstvenih podataka; saglasnosti sa politikama menadžmenta i ocene ostvarenja politika u svim delovima preduzeća. Ukratko, sistem interne kontrole uključuje sve mereoblikovane da uvere menadžment da celaorganizacija radi prema planu.

21

Revizija finansijskih izveštaja• Revizija je ispitivanje kompanijinih finansijskih izveštaja,

usmerena na ocenu "objektivnosti" tih izveštaja. Računovođe i revizori koriste izraz objektivan da opišu finansijske izveštajekoji su pouzdani i potpuni, i u skladu s opšteprihvaćenimračunovodstvenim načelima i ne upućuju u pogrešnom smeru(ne zavaravaju).

• Kao deo revizije, ovlašćene javne računovođe ispituju kvalitetkompanijinog sistema interne kontrole, broje ili utvrđuju kompanijinu imovinu i skupljaju podatke i unutar preduzeća i iz eksternih izvora. Na osnovi tako pažljivog ispitivanja , firma ovlašćenih javnih računovođa izražava svoje profesionalno mišljenje.

22

Godišnji izveštaji• Kao deo procesa finansijskog izveštavanja, velike

poslovne organizacije pripremaju godišnji izveštajza investitore i zainteresovane korisnike. Uz te godišnje izveštaje prilažu se i revidirani finansijskiizveštaji za nekoliko prošlih godina. Ti komparativni finansijski izveštaji omogućuju da korisnici prepoznaju trendove u rezultatu kompanije i finansijskom položaju. Godišnji izveštaji takođeuključuju i revizorske izveštaje komparativnih finansijskih izveštaja i rasprave vrha menadžmenta o kompanijinom finansijskom položaju, profitabilnosti i budućim perspektivama. Osim toga, oni sadrže dosta nefinansijskih informacija o kompanijinim ciljevima, proizvodima i poslovanju.

23

Razlika između računovodstva i knjigovodstva

• Osobe sa skromnim znanjem računovodstva mogu da pogreše u razumevanju razlike između računovodstva i knjigovodstva. Knjigovodstvo se odnosi na dnevne operacije računovodstvenog sistema, tj. na zapisivanje i klasifikovanje rutinskih transakcija. Knjigovodstvo je veština koju pojedinac može da stekne tokom nekoliko nedelja ili meseci. Većina knjigovodstvenih funkcija može biti izvedena najefikasnije upotrebom računara.

24

• Profesionalni računovođa mora imati mnogo veći raspon znanja i veština nego knjigovođa. Na primer, računovođe treba da razumeju zahteve za finansijskoizveštavanje, propise o porezu na dobit i propisane zahteve koji utiču na specifične grane. Oni bi trebali da budu u stanju da dizajniraju računovodstvene sisteme i sisteme interne kontrole, interpretiraju i zapisuju složene transakcije i pomognu menadžerima u interpretaciji svih vrsta računovodstvenih informacija. Računovođe moraju da budu u mogućnosti da daju profesionalno mišljenje — u pogledu rešenja problema koji nemaju "službena" rešenja.

• Računovodstvo je više od veštine to je profesija. Da neko postane profesionalni računovođa, potrebno je formalno obrazovanje, iskustvo i predanost stalnom upotpunjenju i proširenju znanja.

25

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI: START U IZUČAVANJU UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA

• Priprema finansijskih izveštaja nije prvi korak u računovodstvenom procesu, ali je logična tačka gdepočinju studije računovodstva. Finansijski izveštajidaju menadžmentu i zainteresovanim spoljnimosobama kratku sliku profitabilnosti i finansijskogpoložaja poslovne organizacije. Ti izveštaji, kraći od jedne stranice, sumiraju hiljade, ili čak milione transakcija zapisanih tokom godine u kompanijinomračunovodstvenom sistemu. Dakle, finansijski izveštajisu krajnji proizvod računovodstvenog procesa. Student koji jasno razume prirodu i sadržaj tih izveštaja više će ceniti ciljeve prethodnih koraka zapisivanja i klasifikovanja poslovnih transakcija.

26

• Tri, najšire korišćena finansijska izveštaja su bilans, račun dobiti i gubitka i izveštaj o novčanim tokovima. U ovom uvodnom poglavlju, istražićemo prirodu bilansa ili izveštaja finansijskog stanja, kao što se često zove. Kad se jednom upoznamo s oblikom i uređenjem bilansa i sa značenjem tehničkih pojmova kao što su imovina, obaveze i vlasnički kapital, biće lako čitati i razumeti izveštaj o finansijskom stanju preduzeća kao što je arhitekti da čita šemu ponuđene zgrade (prodiskutovaćemo Račun dobiti i gubitka, i Izveštaj o novčanim tokovima).

27

Bilans• Svrha bilansa je da prikaže finansijsko stanje

datog poslovnog subjekta na određeni dan. Svako preduzeće priprema bilans na kraju godine, a većina kompanija jedan na kraju svakog meseca. Bilans se sastoji od popisa imovine, obaveza i vlasničkog kapitala nekog preduzeća. Datum bilansa je važan, jer se finansijski položaj preduzeća može brzo promeniti. Bilans je najkorisniji, ako je relativno nov.

28

Načelo poslovnog subjekta• Opšteprihvaćena računovodstvena načela zahtevaju da

skup finansijskih izveštaja opisuje poslovne događaje određenog poslovnog subjekta. Taj se koncept naziva načelo subjekta.

• Poslovni subjekt je ekonomska jedinica koja se bavi prepoznatljivim poslovnim aktivnostima. U svrhe računovodstva, poslovni se subjekt smatra odvojenim odprivatnih poslova svoga vlasnika. Na primer, Mediteran je preduzeće koje radi kao putnička agencija. Njen vlasnik Bil Gejts može da ima lični tekući račun u banci, kuću, auto,par aviona i čak drugo preduzeće, kao što je na primer stočna farma ili kompanija za izradu računarskih softvera. Te stvari se ne podrazumevaju kaoaktivnosti putničke agencije i ne bi trebale da se pojavljuju u izveštajima „Mediterana“.

29

Imovina• Imovina predstavlja ekonomska sredstva koja su

vlasništvo preduzeća i od kojih se očekuju buduće ekonomske koristi. Imovina može imati potpuno fizički oblik, kao na primer zgrade, mašine i zalihe robe. Međutim, jedan deo imovine ne postoji u fizičkom ili materijalnom obliku, nego u obliku vrednosnih pravnih zahteva ili prava; primeri za to su iznosi koje kupci treba da plate, ulaganje u državne obveznice i prava na patente.

• Jedan od najosnovnijih, i u isto vremenajkontraverznijih problema u računovodstvu, je određivanje novčane vrednosti za različitu imovinu nekog preduzeća. Trenutno, opšteprihvaćenaračunovodstvena načela traže da se vrednovanje imovine radije izražava u vrednostima troškova nabavke, nego u procenjenim vrednostima na tržištu.

30

Obaveze• Obaveze su dugovanja. Sva uspešna

preduzeća imaju obaveze; čak i najveće i najuspešnije kompanije nalaze da je povoljno kupovati robu i zalihe radije na kredit nego novčano plaćati kod svake kupovine. Obaveza koja proizlazi iz kupovine robe ili usluga na kredit zove se račun obaveze prema dobavljačima, a osoba ili kompanija kojoj se duguje taj račun obaveze, zove se poverilac.

31

• Uspešno preduzeće smatra da je poželjno posuđivati novac kao način nadoknade sredstava koja je uložio vlasnik i tako se omogućava da se preduzeće brže razvija. Posuđena sredstva mogu, na primer, biti iskorišćena za kupovinu robe koja može da se proda uz profit kompanijinim kupcima. Posuđeni bi se novac isto tako mogao iskoristiti za kupovinu novih i efikasnijih mašina koje bi omogućile da kompanija više proizvede uz niže troškove. Kad preduzeće iz bilo kog razloga posuđuje novac, stvorene su obaveze i onaj koji posuđuje novac postaje poverilacpreduzeću. Kad je novac posuđen, oblik obaveza je obično obaveza po hartiji od vrednosti, što je pismeno obećanje da će se platiti određena novčana suma, plus kamata, u određenom budućem vremenu.

32

• Obaveza prema dobavljaču, nasuprot obavezi po hartiji od vrednosti, ne uključuje izdavanje formalnog pisanog obećanja poveriocu i ne traži plaćanje kamate. Kad preduzeće ima i obaveze po vrednosnimpapirima i obaveze prema dobavljačima, te se dvevrste obaveza prikazuju odvojeno u bilansu, sa obično prvo navedenim obavezama po hartiji od vrednosti. Brojka koja pokazuje ukupnu obavezu takođe bi trebala da se ubaci, kao što je prikazano na slici bilansa.

• Poverioci polažu pravo na imovinu preduzeća, obično ne na neku određenu imovinu, nego na imovinu uopšte. Zahtevi poverioca su obaveze kod preduzećai imaju prioritet pred zahtevima vlasnika. Poveriociimaju pravo da budu potpuno isplaćeni čak i kad bi ta isplata iscrpila imovinu preduzeća i ne bi ostavila ništa za vlasnika.

33

Vlasnički kapital• Vlasnički kapital u preduzeću predstavlja

sredstva koja uloži jedan vlasnik (ili nekoliko vlasnika). Kapital vlasnika je preostalo potraživanje, zato što potraživanja poverilaca pravno dolaze prva. Ako ste vlasnik nekog preduzeća, vi imate pravo na to što ostane nakon što su potraživanja poverioca potpuno zadovoljena. Tako je vlasnički kapital jednak ukupnoj imovini manje obveze. Na primer, ako koristimo podatke iz prikazane bilansa Mediteran Travel Agency

34

• Mediteran ima ukupnu imovinu od 300.000• a ukupna se obaveza penje do 80,000• vlasnički kapital mora biti jednak 220.000

35

Povećanja vlasničkog kapitala• Vlasnički kapital preduzeća dolazi iz dva

izvora:1. ulaganja vlasnika2. zarada iz profitabilnog poslovanja preduzeća• Jedino se prvi od ova dva izvora razmatra u

ovom poglavlju. Drugi izvor, povećanje vlasničkog kapitala kroz zarade preduzeća, biće naknadno prikazani.

36

Smanjenja vlasničkog kapitala

• do smanjenja vlasničkog kapitala preduzećadolazi na dva načina:

1. povlačenjem novca ili druge imovine od strane vlasnika

2. gubicima iz neprofitabilnih poslovanja preduzeća

37

Računovodstvena ravnoteža• Osnovna karakteristika svakog bilansa je da su

ukupni novčani iznosi imovine jednaki ukupnoj obavezi i vlasničkom kapitalu. Kao što je već rečeno, jednakost ta dva iznosa razlog je da se taj finansijskiizveštaj zove bilans. Ali zašto je ukupna imovina uvekjednaka ukupnoj obavezi i vlasničkom kapitalu? Odgovor može biti jednostavan. Novčani ukupni iznosi na dve strane bilansa uvek su jednaki zato što su te dve strane zapravo, dva pogleda na istu imovinu.

• Popis imovine pokazuje koja sredstva preduzećeposeduje; popis obaveza i vlasničkog kapitala govori nam ko je snabdeo preduzeće tim sredstvima i koliko ga je svaka grupa snabdela. Sve što preduzećeposeduje, nabavili su poverilac ili vlasnik. Zato su ukupna potraživanja poverioca i potraživanja vlasnika, jednaka ukupnoj imovini preduzeća.

38

• Jednakost imovine sa jedne strane i potraživanja poverioca i vlasnika sa druge, izražena je u jednačini:

• Imovina = Obaveze + Vlasnički kapital 300,000$ = 80,000$ + 220,000$

• Navedeni iznosi iz gornje jednačine uzeti su iz bilansa preduzeća Mediteran. Bilans je jednostavno detaljan izveštaj ove jednačine. Da naglasimo ostatak kapitala vlasnika u odnosu na potraživanja poverioca, često je korisno promeniti uslove jednačine, kao što sledi:

• Imovina — Obaveze = Vlasnički kapital 300,000$ — 80,000$ = 220,000$

39

SPOLJNI KORISNICI FINANSIJSKIH IZVŠTAJA• Većina "spoljnih"donosioca odluka koristi finansijske izveštaje

za donošenje odluka o investicijama, tj. za selekciju onih kompanija u koje će investirati sredstva ili kojima će odobriti kredit. Zbog toga su finansijski izveštaji prvenstveno oblikovani da odgovaraju potrebama poverioca i investitora. Dva važna faktora za poverioce i investitore jesu solventnost i profitabilnost poduzeća.

• Poverioci su zainteresovani za solventnost — mogućnost preduzeća da plaća svoje dugove u roku dospeća. Za poslovne organizacije kaže se da su solventne kad su u stanju da plate svoje dugove na vreme. Nasuprot tome, insolventna je ona kompanija koja nije u mogućnosti da ispuni svoje obaveze. Solventnost je kritična za sam opstanak bilo kog preduzeća —preduzeće koje postane nesolventno njegovi poverioci mogu oterati u bankrot. Jednom u bankrotu, sudovi mogu nateratipreduzeće da stane sa svojim poslovima, proda svoju imovinu (u svrhu plaćanja svojih poverioca), te da prestane postojati.

40

PRIMER:• Tokom osamdesetih godina poslovne aktivnosti

Donalda Trumpa bile su vrlo profitabilne i povećavale su Trumpovu neto vrednost za nekoliko milijardi dolara. Ipak u aprilu 1990. milijarder je postao insolventan; nije imao dosta novca da plati odgovarajuću dogovorenu kamatu svojim poveriocima. Nakon nekoliko dana dugih pregovora s brojnim bankama, Trump je uspeo da posudi dovoljno gotovine da bi njegovi poslovi opet postali solventni ili barem privremeno postali solventni. Da nije dogovorio te kredite od "jedanaest sati", Trumpovi poverioci mogli su da deo njegovog finansijskog carstva oteraju u bankrot.

41

Potreba za odgovarajućim objavljivanjem• Koncept odgovarajućeg objavljivanja važno je

opšteprihvaćeno računovodstveno načelo. Odgovarajuće objavljivanje znači da su korisnici finansijskih izveštaja informisani o svim činjenicama koje su potrebne za odgovarajuću interpretaciju izveštaja. Odgovarajuće objavljivanje može biti učinjeno ili u samim finansijskim izveštajima ili u beleškama koje idu uz izveštaje.

• Od događaja koji zahtevaju objavljivanje značajni su finansijski događaji koji su se pojavili nakon datuma bilansa, ali pre nego što su finansijski izveštaji izdati licima iz okruženja.

42

PRIMER:• Ako posmatramo Bilans Mediteran Travel Agency od 31.

decembra 2005. Pretpostavimo da je 4. januara 2006. zgrada koja je vlasništvo Mediterana, potpuno uništena u požaru. Pošto je zgrada postojala na kraju 2005. godine, ona je ispravno uključena u datum bilansa od 31. decembra 2005. godine. Međutim, korisnici ovog bilansa treba da su informisanida ta zgrada više ne postoji. Uništenje zgrade trebalo bi da bude objavljeno u beleškama koje prate finansijske izveštaje, kao što je npr. sledeće:

• Beleška 7: Događaji koji su se pojavili nakon datuma bilansa• 4.januar 2006., zgrada prikazana u bilansu u vrednosti

od 900,000$ uništena je u požaru. Kompanija nije osigurana od takvih vrsta gubitaka. Finansijski efekti ovog gubitka biće vidljivi u kompanijinim Finansijskimizveštajima za 2006. godinu.

43

Zainteresovanost menadžmenta za finansijske izveštaje

• Menadžment poslovne organizacije vitalno je zainteresovan za finansijski položaj preduzeća i njegovu profitabilnost. Zbog toga se menadžment brine da dobije što češće i što brže finansijskeizveštaje, tako da može da preduzme akcije kako bi popravio područja sa slabim rezultatima. Većina velikih organizacija obezbeđuju da menadžeri dobiju finansijske izveštaje najmanje jednom mesečno.

• Međutim, posebno su zainteresovani za godišnje finansijske izveštaje, jer su to izveštaji koje najviše koriste donosioci odluka izvan preduzeća. Na primer, ako poverioci vide bilans na kraju godine kao "jak", biće više spremni da daju kredit preduzeću nego ako je finansijski položaj kompanije slab.

44

• Jak bilans je onaj koji pokazuje relativno malo dugovanje i velike sume likvidnih sredstava u odnosu na obaveze koje dospevaju u bliskoj budućnosti. Menadžment može preduzeti i preduzima korake da napravi bilans na kraju godine da izgleda što je moguće jači.

• Na primer, novčane kupovine sredstava mogu da se odgode tako da će znatne sume novca biti dostupne na dan zaključenja bilansa. Obaveze koje dospevaju u bliskoj budućnosti mogu da se plate ili da se zamenedugoročnijim obavezama.

45

KOMPETENCIJA, ČESTITOST I PROFESIONALNO MIŠLJENJE

• Priprema računovodstvenih izveštaja nije mehanički zadatak koji može izvesti mašina, ili čak dobro istrenirano činovničko osoblje. Zajednička je karakteristika svih priznatih profesija kao što su medicina, pravo, inženjerstvo, arhitektura i računovodstvo — potreba da svaki radnik u tim profesijama rešava mnoge probleme vlastitim profesionalnim mišljenjem. Problemi sa kojima se u praksi susreće neka profesija često su složeni i pod određenim uslovima jedinstveni.

• Zbog toga ne postoji priznati skup pravila koji daje odgovore na svaku situaciju kod pripreme finansijskihizveštaja velikih poslovnih organizacija. Kompanije, računovođe i njeni nezavisni revizori moraju da obave mnoge "provere".

46

Na primer:• Šta se smatra"odgovarajućim" objavljivanjem?• U kom bi se trenutku preduzeće koje je u finansijskim

teškoćama, trebalo da prestane da smatra uspešnim?

• Koje su vrste istraživačkih postupaka potrebne da uvere revizora da su kompanijini finansijski izveštaji"dobri"?

• Koji napori menadžmenta predstavljaju legalno"ulepšavanje izloga", a koji predstavljaju neodgovarajuće akcije koje bi učinile te finansijskeizveštaje usmerene u pogrešnom smeru?

47

• Na žalost, odluke profesionalnog mišljenja uvek uključuju rizik greške. Neke "greške u mišljenju" rezultat su neopreznosti ili neiskustva donosioca odluka. Ipak, druge nastaju jednostavno zato što se budući događaji ne odvijaju kao što je predviđeno.

• Ako se želi da javnost ima poverenje u mišljenje profesionalnih računovođa, oni najpre moraju pokazati da imaju karakteristike nadležnosti i čestitosti.

48

Čestitost i etika • Čestitost znači poštenje i strogo etičko ponašanje —čineći "pravu stvar". Za profesionalnog računovođu čestitost je jednako važna kao i kompetencija. Međutim, mnogo ju je teže testirati ili sprovoditi.

• Jedan koncept koji se nalazi u svim profesionalnim kodeksima etike za računovođe jeste da računovođe nikada svesno ne smeju da budu povezani sa pogrešnim računovodstvenim informacijama.Zapravo, profesionalni računovođa treba radije da se povuče sa svoje funkcije, nego da bude uvučen u pripremu ili distribuciju pogrešnih informacija.

49

CILJEVI UČENJA1. Definišite računovodstvo, finansijskoizveštavanje i finansijskeizveštaje.

• Računovodstvo je umetnost interpretacije, merenja i saopštavanja rezultata ekonomskih aktivnosti. Finansijsko izveštavanje znači snabdevanjefinansijskim informacijama opšte svrhe o preduzećudonosioce odluka izvan njega. Ta informacija obično je u obliku finansijskih izveštaja koji su skup od četiri međusobno povezana računovodstvena izveštajakoji opisuju finansijski položaj organizacije i rezultate njenog poslovanja za prethodnu godinu (ili drugo vremensko razdoblje).

50

2. Objasnite frazu "opšteprihvaćenaračunovodstvena načela". Opšteprihvaćena računovodstvena načela su koncepti, standardi i "osnovna pravila" koji se koriste u izradi finansijskih izveštaja.

3. Opišite i izradite bilans; definišite imovinu, obaveze i vlasnički kapital.

• Bilans je finansijski izveštaj koji pokazuje finansijskipoložaj (definisano u terminima imovine, obaveza i vlasničkog kapitala) poslovnog subjekta na određeni dan. Međutim, bilans ne prikazuje koliko preduzećetrenutno vredi.

• Imovina predstavlja ekonomska sredstva preduzeća, obaveze su dugovi ili finansijske obaveze preduzećai vlasnički kapital je ostatak potraživanja vlasnika prema sredstvima preduzeća.

51

4. Opišite računovodstvena načela koja su uključena u procenu imovine Većina se imovine procenjuje u skladu sa troškovnim načelom. To opšteprihvaćeno računovodstveno načelo govori da procena imovine u bilansu treba da se bazira na trošku prethodnog perioda, a ne na trenutnoj tržišnoj vrednosti. Ostala tri računovodstvena načela koja podržavaju procenu imovine na osnovu troška nabavke jesu pretpostavka neograničenosti vremena poslovanja, načelo objektivnosti i pretpostavka stabilnog novca.

5. Označite efekte različitih transakcija na računovodstvenu ravnotežu i bilansTransakcija koja povećava ukupnu imovinu mora takođepovećavati ili ukupne obaveze ili vlasnički kapital. Slično tome transakcija koja smanjuje ukupnu imovinu mora smanjivati ili ukupne obaveze ili vlasnički kapital. Neke transakcije povećavaju jednu imovinu dok smanjuju drugu; takve transakcije ne menjaju ukupni iznos imovine, obaveza ili vlasničkog kapitala.

52

6. Koristite bilans u proceni kratkoročne solventnosti kompanije

• Jedan korak u proceni kratkoročne solventnosti (sposobnost plaćanja dugova) preduzeća jeste komparacija iznosa likvidne imovine sa iznosima obaveza koje dospevaju u bližoj budućnosti.

7. Objasnite koncept primerenogobjavljivanja

• Primereno objavljivanje znači da finansijskiizveštaji treba da uključe bilo koje finansijskečinjenice potrebne korisnicima da vrše pravilnu interpretaciju izveštaja.

53

8. Identifikujte faktore koji doprinose pouzdanosti finansijskih izveštaja

• Faktori koji pridonose pouzdanosti finansijskih izveštajauključuju načelo objektivnosti, koncept primerenogobjavljivanja, sistem interne kontrole, revizije ovlašćenih javnih računovođa, poštovanje standarda, zakona o računovodstvu , zakona o hartijama od vrednosti i stručnih mišljenja, ovlašćenost i čestitost profesionalnih računovođa.

9. Identifikujte nekoliko područja u kojima računovođe daju profesionalno mišljenjeRačunovođe se moraju osloniti na svoje profesionalno

mišljenje kako bi razrešili mnoga pitanja koja se pojavljuju u računovodstvenoj praksi.

• Primeri uključuju: šta predstavlja "odgovarajuće" objavljivanje? Kako bi trebalo da se evidentira transakcija kad se čini da se ne mogu primeniti "službena" računovodstvena načela? U kom trenutku preduzeće koje je u finansijskimteškoćama treba da prestane da se smatra da je uspešnopreduzeće?

54

1

Uvod u upravljačko računovodstvo

računovodstveno praćenje proizvodnih delatnosti

2

• Nakon studiranja ovog poglavlja trebali bi da budete u mogućnosti da postignete ove ciljeve učenja:

• Razlikovati područja upravljačkog i finansijskogračunovodstva.

• Opisati tri osnovne vrste troškova proizvodnje.• Razlikovati troškove proizvoda i troškove perioda i

objasniti kako se troškovi proizvoda ukrštaju sa prihodom

• Objasniti kako troškovi proizvodnje "teku" kroz beskonačnu evidenciju zaliha.

• Razlikovati direktne i indirektne troškove proizvodnje.• Objasniti svrhu stopa rasporeda opštih troškova i

važnost zasnovanosti ovih stopa na značajnim "nosiocima troškova."

• Pripremiti izveštaj o troškovima proizvodnje gotovih proizvoda.

3

• Upravljačko računovodstvo

(ili računovodstvo za potrebe upravljanja) obuhvata pripremu i upotrebu računovodstvenih informacija koje su oblikovane tako da pomognu menadžerima u planiranju i kontroli poslovanja preduzeća i u donošenju odluka. Ukratko informacije upravljačkog računovodstva oblikovane su tako da zadovolje potrebe unutrašnjih korisnika, a ne onih donosioca odluka koji su izvan poslovnog subjekta.

4

• Budući da izveštaje upravljačkog računovodstva koristi samo menadžment, njihov sadržaj nije vođen opšteprihvaćenimračunovodstvenim načelima ili poreskim zakonima. Umesto toga, izveštaji upravljačkog računovodstva treba da sadrže sve one informacije koje najbolje zadovoljavaju potrebe donosioca odluka. Najveći je izazov za upravljačke računovođe da menadžerima pribavljaju informacije koje su najvažnije za određenu poslovnu odluku.

5

• FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO• Svrha• Pribavljanje korisnih informacija brojnim donosiocima odluka o

finansijskom položaju i poslovnim rezultatima poslovnog subjekta.

• Vrste izveštaja• Finansijski izveštaji, poreske prijave i posebni izveštaji kao što

su molbe za kredite i izveštaji regulatornim agencijama.• Standardi prezentacije• U finansijskim izveštajima, opšteprihvaćena računovodstvena

načela. U poreskim prijavama, odredbe poreskog zakona.• Subjekt izveštavanja• Obično je to kompanija posmatrana u celini.• Vremenski periodi koji se pokrivaju• Obično godina, tromesečje, ili mesec. Većina se izveštaja

koncentriše na završene periode. Naglasak se stavlja na tekući (poslednji) period, pri čemu se prethodni periodi često upoređuju sa tekućim.

6

• UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO• Svrha• Pribavljanje informacija menadžerima koje se koriste u

planiranju i kontroli poslovnih aktivnosti i za donošenje menadžerskih odluka.

• Vrste izveštaja• Mnogo različitih vrsta izveštaja zavisno o prirodi poslovanja i o

specifičnim informacionim potrebama menadžmenta.• Standardi prezentacije• Nema posebnih pravila; sve informacije koje su najvažnije za

menadžere.• Subjekt izveštavanja• Obično deo preduzeća, kao što je odelenje, proizvodna linija ili

vrsta aktivnosti.• Vremenski periodi koji se pokrivaju• Bilo koji period: godina, tromesečje, mesec, nedelja, dan, čak i

radna smena. Neki su izveštaji istorijske prirode; drugi se koncentrišu na procene rezultata koji se očekuju u budućim periodima.

7

•Korisnici informacija finansijskogračunovodstva

• Eksterni korisnici kao i menadžeri. Ovi spoljni korisnici finansijskih izveštaja obuhvataju akcionare, kreditore, moguće investitore, poreska i regulativna tela i ostalu javnost. Poreske prijave obično se šalju poreskim vlastima.

•Korisnici informacija upravljačkog računovodstva

• Menadžment (različiti izveštaji za različite menadžere). Izveštaji upravljačkog računovodstva obično se ne dele spoljnim korisnicima.

8

• Korisno je znati da finansijsko i upravljačko računovodstvo nisu dve potpuno odvojene discipline. Informacije finansijskogračunovodstva opsežno se koriste kod mnogih menadžerskih odluka. Na primer, menadžeri dnevno kod mnogih poslovnih odluka koriste informacije o prihodu od prodaje, rashodima i porezima. Međutim, menadžeri osim toga traže dopunske informacije, kao što su prihodi i rashodi po odelenjima ili po proizvodnoj liniji. Prema tome, mnoge su informacije upravljačkog računovodstva zapravo preuređene informacije finansijskogračunovodstva, kako bi odgovarale određenoj upravljačkoj svrsi.

9

Jedno područje u kom se upravljačko i finansijskoračunovodstvo preklapaju jeste računovodstvo proizvodnih delatnosti. Trgovinska kompanija

kupuje svoje zalihe u stanju koje je spremno za prodaju. Zbog toga je trošak ove trgovinske robe

jednostavno jednak kupovnoj ceni. Proizvođačka kompanija, sa druge strane,

proizvodi proizvode koje prodaje. U ovom se slučaju trošak proizvoda (robe) sastoji od raznih

troškova proizvodnje, uključujući trošak sirovina koje se koriste u procesu proizvodnje,

nadnice koje zarađuju radnici u fabrici i sve ostale troškove poslovanja fabrike.

10

U proizvodnoj kompaniji, troškovi proizvodnje su od vitalne važnosti za upravljačke i finansijske računovođe. Upravljačke računovođe moraju da pravovremeno pribavljaju menadžerima pouzdane informacije o troškovima proizvodnje za donošenje odluka kao što su:

• Po kojoj ceni moramo da prodajemo naše proizvode da bismo zaradili odgovarajući profit?

• Da li možemo da proizvedemo određenu vrstu proizvoda uz troškove koji će nam omogućiti da ga prodamo po konkurentnoj ceni?

• Da li bi bilo jeftinije za nas kad bismo kupili određene delovekoje koristimo u proizvodnji ili kad bismo proizveli ove delove u našem pogonu?

• Da li bi trebali da instaliramo visoko automatizovanu proizvodnu liniju? Finansijskim računovođama trebaju informacije o troškovima proizvodnje kako bi utvrdili troškove proizvodnje zaliha i troškove prodatih proizvoda kompanije.

11

Vrste troškova proizvodnje• Tipična proizvodna kompanija kupuje sirovine i

materijal i koristeći mašine i rad zaposlenih u tvornici pretvara ovaj materijal u gotove proizvode. Troškovi proizvodnje mogu se podeliti u tri šire kategorije:

• Direktni materijal — troškovi materijala i delova koji se koriste u proizvodnji gotovih proizvoda.

• Direktni troškovi rada — nadnice i ostali troškovi plata zaposlenih koji ručno ili pomoću alata rade u preradi proizvoda.

• Opšti troškovi proizvodnje — "sveoubuhvatna" grupa koja uključuje sve troškove proizvodnje osim troškova direktnog materijala i direktnog rada. Primeriobuhvataju amortizaciju mašina, plate predradnika, troškove fabričke infrastrukture i troškove održavanja opreme.

12

Troškovi proizvoda i troškovi perioda• Troškovi proizvodnje nisu rashodi perioda, to su

troškovi stvaranja zaliha. Zbog toga se troškovi proizvodnje često nazivaju troškovi zaliha ili troškovi proizvoda.

• Izrazi troškovi proizvoda i troškovi perioda pomažu nam kod objašnjavanja razlike između troškova proizvodnje i rashoda. Troškovi proizvoda su troškovi kupovine ili proizvodnje zaliha. Prema tome, sve dok se roba ne proda, troškovi proizvoda predstavljaju zalihe, što je imovina.

• Troškovi proizvodnje su troškovi proizvodnje zaliha, što je imovina. Zbog toga se ovi izdaci nazivaju troškovi, a ne rashodi. Nedospeli su troškovi imovina; dospeli su troškovi rashodi.

13

• Kad se roba proda, troškovi proizvoda se odbijaju od prihoda kao troškovi prodatihproizvoda. Troškovi koji se povezuju s vremenskim periodima, a ne sa kupovinom ili proizvodnjom zaliha nazivaju se troškovi perioda. Za troškove perioda direktno se terete računi rashoda zbog pretpostavke da su koristi ostvarene u istom razdoblju u kom su nastali troškovi. Troškovi perioda su svi rashodi prodaje, opšti i administrativni rashodi, rashodi kamata i rashodi poreza — ukratko, sve stavke koje se u izveštaju dobiti klasifikuju kao "rashodi."

14

• Razmotrimo dva troška koji, površno posmatrajući izgledaju dosta slično: amortizaciju skladišta direktnog materijala i amortizaciju skladišta gotovih proizvoda. Amortizacija skladišta direktnog materijala je trošak proizvoda, zbog toga što je ovaj trošak vezan uz proces proizvodnje. Međutim, jednom kad je proces proizvodnje dovršen i kad je roba raspoloživa za prodaju, troškovi skladištenja se posmatraju kao rashodi prodaje. Prema tome, amortizacija skladišta gotovih proizvoda je trošak perioda.

15

• Troškovi proizvoda i načelo sučeljavanja Razlika između troškova proizvoda i troškova perioda može se objasniti načelom sučeljavanja — idejom da bi se prihodi trebali sučeljavati sa troškovima koji su nastali prilikom generisanja tih prihoda. Radi ilustracije razmotrite građevinsko preduzeće koje je 2004. godine počelo graditi 10 kuća. Tokom godine preduzeće je potrošilo 100,000$ na svaku kuću (ukupno milion $) za direktni materijal, nadnice građevinskim radnicima i opšte troškove. Na kraju 2004. godine svih 10 kuća je dovršeno, međutim ni jedna još nije bila prodata. Koliko bi od ovih troškova izgradnje od milion $ preduzeće trebalo da prizna kao rashode u 2004?

• Odgovor je ni jedan deo. Ovi troškovi nisu povezani s prihodima koje je preduzeće zaradilo u 2004., međutim povezani su sa prihodima koje će preduzećezaraditi kad se kuće prodaju.

16

• Zbog toga bi na kraju 2004., troškovi proizvoda od milion $ trebali da se pojave u bilansu preduzeća kao zaliha. Prilikom prodaje svake kuće, od prihoda će se odbiti troškovi prodatih proizvoda od 10,000$. Na ovaj će način izveštaji o dobiti preduzeća u budućim razdobljima ispravno odražavati prihode i troškove svake prodaje.

17

Zalihe proizvođačkog preduzeća• U prethodnom primeru kuće su bile dovršene na kraju

2004., tako da su se zalihe našeg preduzeća sastojale samo od dovršenih dobara. Proizvodne kompanije, međutim, obično imaju tri vrste zaliha.

1. Zalihe materijala — zalihe direktnog materijala raspoloživog za upotrebu u procesu proizvodnje.

2.Proizvodnja u toku — delimično dovršeni proizvodi na kojima su proizvodne aktivnosti počele, međutim, još nisu dovršene.

3.Zalihe gotovih proizvoda — gotovi proizvodi raspoloživi za prodaju kupcima.

18

•Osnova za procenu ove tri vrste zaliha njihov je trošak i u bilansu se klasifikuju kao tekuća imovina (obrtna sredstva). Trošak zaliha materijala zasniva se na kupovnim cenama; vrednost proizvodnje u toku i zaliha gotovih proizvoda zasniva se na troškovima proizvodnje tih jedinica.

19

Zalihe materijala• Račun zalihe materijala koristi se za evidenciju

kupovine direktnog materijala i upotrebe ovog materijala u procesu proizvodnje. Direktni materijal je sirovi materijal i delovi proizvoda koji sačinjavaju gotov proizvod, i čiji se utrošak lako i direktno može pratiti po količini proizvedenih proizvoda. Na primer, direktni materijal koji koristi proizvođač automobila uključuje čelične ploče, staklo, plastiku, gume, prenosne mehanizme i akumulatore. Dovršeni automobili, sastavljeni od ovih delova gotovi su proizvodi proizvođača automobila.

• Izrazi direktni materijal i gotovi proizvodi definišu se sa gledišta svake proizvodne kompanije. Na primer, kompanija Ford Motors gume smatra direktnim materijalom; kompanija Goodyear međutim, gume posmatra kao gotov proizvod.

20

• Neki materijali koji se koriste u procesu proizvodnje ne mogu se lako pratiti po proizvedenim proizvodima. Primeri su ulje za podmazivanje, materijali za zavarivanje, lepiloi materijali koji se koriste za održavanje fabrike. Ove se stavke nazivaju indirektni materijali i smatraju se delom opštihtroškova proizvodnje.

21

Direktni rad• Račun direktni rad koristi se za evidenciju

troškova plata direktnim radnicima te za prenos ovih troškova direktnog rada na robu koja se proizvodi. Direktni radnici su oni zaposleni koji neposredno rade u proizvodnji robe, ručno ili pomoću alata. To su, na primer, operateri na mašinama, radnici na pokretnoj traci, farbari.

22

• Mnogi zaposleni u proizvodnom pogonu ne rade direktno sa robom koja je u procesu proizvodnje. Primeri ovih indirektnih radnika su predradnici, kontrolori radnog vremena, radnici za održavanje i obezbeđenje pogona. Troškovi indirektnog rada smatraju se delom opštih troškova proizvodnje i ne uključuju se u troškove direktnog rada.

23

Opšti troškovi proizvodnje

• Račun opštih troškova proizvodnje koristi se za evidenciju svih troškova koji se klasifikuju kao "opšti" i za raspoređivanje ovih troškova na proizvode u proizvodnji. Opšti troškovi proizvodnje šira su kategorija troškova proizvodnje koja predstavlja sve troškove proizvodnje osim direktnog materijala i direktnog rada.

24

• Primeri troškova proizvodnje koji se klasifikuju kao opšti obuhvataju:1. Indirektni materijal u upotrebi

• a Fabrički inventar koji nije sastavni deo gotovih proizvoda, kao što je ulje za podmazivanje i delovi koji se koriste za održavanje i popravku opreme.

• b Materijal koji je sastavni deo gotovih proizvoda, međutim, mogao bi se rasporediti na proizvode samo uz veliki napor i troškove. Primeri uključuju lepak, materijal za zavarivanje i spajalice.2. Indirektni troškovi radaa Plate predradnika

• b Plate radnika održavanja, osiguranja i zdravstvene zaštite3. Troškovi korišćenja pogona

• a Najamnina ili amortizacija zgrada• b Osiguranje zgrada; imovinski porezi na zemljište i zgrade• c Održavanje i popravke na zgradama• d Infrastruktura — prirodni gas, toplotna energija, električna energija, • voda , telefon, čistoća i dr.

4. Troškovi postrojenja i opreme• a Najamnina ili amortizacija pogona• b Osiguranje i imovinski porezi na postrojenja• c Održavanje i popravke pogona

5. Troškovi usklađivanja sa državnim i lokalnim zakonimaa Zadovoljenje zahteva za sigurnošću na radu

• b Odlaganje opasnih otpadnih materijala• c Kontrola fabričkih izduvnih gasova (zadovoljenje standarda o zagađivanju

vazduha).

25

Direktni i indirektni troškovi proizvodnje

• Troškovi direktnog materijala i direktnog rada mogu se lako pratiti i direktno rasporediti po pojedinim jedinicama proizvoda. Razmotrite, na primer, kompaniju koja proizvodi mnogo vrsta visokokvalitetnog nameštaja. Vrlo je lako utvrditi troškove drveta i troškove direktnog rada koji ulaze u izradu određenog kuhinjskog stola. Zbog tog razloga, računovođe ove stavke nazivaju direktnim troškovima proizvodnje.

26

• Opšti su troškovi, međutim, indirektni. Razmotrite, na primer, vrste troškova koje proizvođač nameštaja klasifikuje kao opšte. Ovi troškovi obuhvataju imovinske poreze na fabriku, amortizaciju alata i opreme, plate predradnika i popravke opreme. Koji bi se iznos od ovih indirektnih troškova trebao pripisati kuhinjskom stolu?

27

• Nema lakog odgovora na ovo pitanje. Prema definiciji, indirektni se troškovi ne mogu lako i direktno pratiti po pojedinim jedinicama proizvoda. Ovi se troškovi često vežu uz proizvodne aktivnosti posmatrane u celini, a ne uz pojedine jedinice proizvoda. Međutim, mi ne možemo zanemariti indirektne troškove proizvodnje. U mnogim kompanijama, opšti troškovi su daleko najveći od tri osnovne kategorije troškova proizvodnje. Zbog toga proizvodne kompanije moraju razviti metodu alokacije odgovarajućeg dela ukupnih opštihtroškova proizvodnje na svaki dovršeni proizvod. Alokacija opštih troškova na proizvodnju postiže se putem stopa rasporeda opštih troškova.

28

Stope rasporeda opštih troškova• Stopa rasporeda opštih troškova je sredstvo

koje se koristi za pripisivanje odgovarajućih iznosa opštih troškova proizvodnje pojedinim jedinicama dovršenih proizvoda. Stopom se iskazuje očekivani odnos između opštihtroškova proizvodnje i neke baze aktivnosti koji se direktno može pratiti po dovršenim proizvodima. Opšti troškovi proizvodnje se zatim pripisuju proizvodima proporcionalno sa ovom bazom aktivnosti.

29

• Stopa rasporeda opštih troškova utvrđuje se na početku računovodstvenog perioda, na osnovu procenjenih iznosa.

• Formula je:

Procenjeni opšti troškoviStopa rasporeda opštih troškova =-------------------------------------------------------

Procenjene jedinice baze aktivnosti

30

Šta "nosi" opšte troškove?

• Da bi upotreba stope rasporeda opštihtroškova dala pouzdane rezultate, baza aktivnosti mora biti značajan "nosioc" opštih troškova. Nosioc troškova je ona baza aktivnosti koja je uzročni činiocnastanka opštih troškova.

31

• U prošlosti troškovi direktnog rada (ili direktni radni sati) često su se posmatrali kao primarni nosioc opštih troškova. Proizvodi koji zahtevajuviše direktnog rada, često zahtevaju više indirektnog rada (nadgledanje), veće trošenje mašina (održavanje i amortizacija) i veću upotrebu fabričkog inventara i električne energije. Zbog toga mnoge proizvodne kompanije primenjuju praksu alociranja svih opštih troškova na proizvodnju, proporcionalno sa troškovima direktnog rada (ili radnim satima).

32

• S obzirom da su fabrike postale sve automatizovanije, direktni rad postaje sve manji uzročni činioc za mnoge opštetroškove. Danas, mnoge proizvodne kompanije primenjuju baze aktivnosti kao što su mašinski sati, sati rada računara ili broj sastavnih delova s obzirom da rezultiraju realističnijom alokacijom opštihtroškova.

33

• Osnovno je pravilo da bi se svakom proizvedenom proizvodu trebali pripisati opštitroškovi koji su generisani proizvodnjom tog proizvoda. Ako baza aktivnosti koja se koristi za raspored opštih troškova nije primarni

nosioc troška, relativni troškovi proizvodnje različitih proizvoda mogu biti značajno narušeni. Ovo, nadalje, može dovesti do pogrešnih odluka menadžmenta.

34

Proizvodnja u toku• Kad materijal uđe u proces proizvodnje i kad počnu

proizvodne aktivnosti, za povezane troškove proizvodnje zadužuje se račun proizvodnja u toku. Tok troškova proizvodnje kroz ovaj račun u skladu je sa idejom da su troškovi proizvodnje troškovi proizvoda, a ne troškovi perioda.

• Kad su pojedine jedinice dovršene, troškovi njihove proizvodnje prenose se sa računa proizvodnja u toku na račun zalihe gotovih proizvoda. Prema tome, stanje na računu proizvodnja u toku predstavlja samo troškove proizvodnje koji su povezani sa jedinicama čija je proizvodnja još "u toku."

35

Mnoge proizvodne kompanije pripremaju izveštaj o troškovima proizvodnje gotovih proizvoda kako bi menadžerima obezbedile pregled troškova vezanim uz proizvodne aktivnosti tokom perioda.

Izveštaj o troškovima proizvodnje gotovih proizvoda.• Za godinu koja je završila 31. decembra 2005.• Proizvodnja u toku, početak godine 30,000$• Troškovi proizvodnje koji se raspoređuju po proizvodima:• Utrošeni direktni materijal 150,000$• Direktni rad 300,000• Opšti troškovi proizvodnje 360,000• Ukupni troškovi proizvodnje 810,000• Ukupni troškovi čitave proizvodnje u toku u godini 840,000$• Manje: Zalihe gotovih proizvoda, kraj godine (40,000)• Troškovi proizvodnje gotovih proizvoda 800,000$

36

• Izveštaj o troškovima proizvodnje gotovih proizvoda nije formalni finansijski izveštaj. Njegova svrha je da prvenstveno pomogne menadžerima u razumevanju i oceni svih troškova proizvodnje kompanijinih proizvoda. Primera radi, poređenje, ovih izveštaja sa izveštajima prethodnog perioda, menadžeri mogu da utvrde da li direktni rad ili opštitroškovi proizvodnje rastu ili padaju kao procenat od ukupnih troškova proizvodnje. Izveštaj je takođe od pomoći pri dobijanjuinformacija o jediničnim troškovima.

Svrha izveštaja

37

• Ako kompanija proizvodi samo jedan proizvod, jedinični trošak proizvedenog proizvoda jednak je troškovima proizvodnje gotovih proizvoda podeljenim sa brojem proizvedenih jedinica. Na primer, kada bi kompanija proizvela 10,000 gotovih proizvoda tokom 2005., prosečni jedinični trošak bio bi 80$ (800,000$/ 10,000 jedinica). Poznavanje jediničnih troškova proizvodnje korisno je menadžerima za određivanje prodajnih cena, ocenu efikasnosti i ekonomičnosti proizvodnih aktivnosti i za odlučivanje o tome da li treba kompanija da posveti više ili manje svojih resursa za proizvodnju tog proizvoda.

38

CILJEVI UČENJA1. Razlikovati područja upravljačkog i finansijskogračunovodstva.

• Upravljačko računovodstvo obuhvata pripremu i upotrebu računovodstvenih informacija koje su oblikovane tako da pomažu menadžmentu u planiranju i kontroli poslovnih aktivnosti i u donošenju raznih menadžerskih odluka. Informacije upravljačkog računovodstva mogu se prilagoditi za donošenje specifičnih odluka.

• Nasuprot tome, finansijsko računovodstvo daje informacije "opštesvrhe" koje opisuju finansijski položaj i poslovne rezultate organizacije. Informacije finansijskog računovodstva pripremaju se u skladu sa priznatim standardima i oblikovane su tako da prvenstveno pomažu investitorima i kreditorima kod donošenja odluka o alokaciji resursa.2. Opisati tri osnovne vrste troškova proizvodnje.

• Direktni materijal u upotrebi sastoji se od delova i materijala koji će postati delovi gotovih proizvoda.

• Troškovi direktnog rada sastoje se od plata fabričkim radnicima koji direktno rade na proizvodnji proizvoda.

• Opšti troškovi proizvodnje obuhvataju sve troškove proizvodnje osim troškova materijala u upotrebi i direktnog rada. Primeri opštihtroškova proizvodnje su amortizacija pogona i usluge osiguranja pogona.

39

3. Razlikovati troškove proizvoda i troškove perioda i objasniti kakose troškovi proizvoda sučeljavaju sa prihodom.

• Troškovi proizvoda su troškovi stvaranja zaliha. Oni se tretiraju kao imovina sve dok se proizvodi ne prodaju, kad se troškovi proizvoda odbijaju od prihoda kao troškovi prodatih proizvoda. Dakle, roba koja je proizvedena ove godine, i nije se prodala sve do sledeće godine, odbija se od prihoda sledeće godine.

• Za troškove perioda terete se rashodi u računovodstvenom periodu u kom su nastali. Troškovi perioda nisu povezani sa proizvodnjom robe; zbog toga se oni odbijaju od prihoda pod pretpostavkom da će se koristi dobijene od izdataka ostvariti u istom razdoblju u kom su troškovi nastali. Troškovi perioda obuhvataju opšte i administrativne troškove, troškove prodaje i troškove poreza.

40

4.Objasniti kako troškovi proizvodnje "teku" kroz beskonačnu evidenciju zaliha.

• Troškovi proizvodnje najpre se evidentiraju na kontrolnim računima kao što su zalihe materijala, direktni rad i opšti troškovi proizvodnje. Kad se ovi troškovi pridruže robi u proizvodnji, prenose se sa računa troškova proizvodnje na račun proizvodnje u toku. Kad se jedinice dovrše, njihov se trošak prenosi sa računa proizvodnje u toku na zalihe gotovih proizvoda. Zatim se, u trenutku prodaje jedinica, njihov trošak prenosi sa zaliha gotovih proizvoda na račun troškova prodatih proizvoda.

41

5. Razlikovati direktne i indirektne troškove proizvodnje.

• Direktni troškovi proizvodnje (direktni materijal i direktni rad) mogu se identifikovati sa pojedinim proizvodima. Indirektni troškovi proizvodnje su mnogi elementi opštih troškova proizvodnje koji se odnose na poslovanje fabrike u celini i ne mogu se pratiti po pojedinim proizvodima.6. Objasniti svrhu stopa rasporeda opštih troškova i važnost zasnovanostiovih stopa na značajnim "nosiocima troškova."

• Stopa rasporeda opštih troškova sredstvo je koje se koristi za pripisivanje odgovarajućih iznosa opštih troškova na pojedine jedinice outputa (proizvedenih proizvoda). Opšti trošak je indirektni trošak koji se ne može direktno povezati sa pojedinim outputom. Međutim, stopom rasporeda opštih troškova iskazuje se odnos između opštih troškova i neke baze aktivnosti koja se može direktno pratiti po pojedinim jedinicama. Baza aktivnosti trebala bi da bude glavni nosioc (uzročni faktor) opštihtroškova; ako baza aktivnosti nije nosioc troška, relativni troškovi proizvodnje različitih proizvoda mogu biti značajno narušeni.

42

7. Pripremiti izveštaj o troškovima proizvodnje gotovih proizvoda.

• Ovim se izveštajem sumira tok troškova proizvodnje kroz račun proizvodnje u toku. Njegova svrha je da pomaže menadžmentu u razumevanju i oceni troškova proizvodnje koji su nastali u periodu.

• Pripremu izveštaja počinjemo prikazom proizvodnje u toku na početku godine. Ovom iznosu dodajemo utrošeni materijal, troškove direktnog rada i opštetroškove nastale u periodu. Kombinacija ove četiri stavke pokazuje ukupne troškove čitave proizvodnje u toku u razdoblju. Poslednji korak je odbijanje troška proizvodnje koja je još uvjek u toku na kraju perioda. Ovo nam daje troškove proizvodnje gotovih proizvoda tokom perioda.

INSTRUMENTI HARMONIZACIJE RAČUNOVODSTVA

MEĐUNARODNA TRANSPARENTNOST

GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNA TRANSPARENTNOST

OPŠTA USKLAĐENOST FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA JE ZAHTEV HARMONIZACIJE U USLOVIMA GLOBALIZACIJE.RAČUNOVODSTVENA FUNKCIJA MORA DA OSIGURA DA RAČUNOVODSTVENE. INFORMACIJE BUDU DOSLEDNE,POUZDANE I TRANSPARENTNE PREKO GRANICA DRŽAVA.INSTRUMENTI HARMONIZACIJE SU ZAKONSKA REGULATIVA, PROFESIONALNA REGULATIVA I INTERNA REGULATIVA.

Zakon o računovodstvu

Zakonska regulativa obuhvata važna pitanja finansijskog izveštavanja.Naša zakonska regulativa.

Profesionalna regulativa

Međunarodni računovodstveni standardiKodeks etike za profesionalne računovođeMeđunarodni standardi revizijeMeđunarodni standardi interne revizijeNacionalni standard za osposobljavanje računovođaNacionalni standard za računovodstveni softver

Profesionalna regulativa

Poštovanjem opšteprihvaćenih računovodstvenih načela ili principa vrši se realizacija ciljeva finansijkog izveštavanja.

Računovodstvena načelaPolazna računovodstvena načelaNačela o računovodstvenom iskazivanju ekonomskih kategorijaNačela o knjigovodstvuNačela o računovodstvenom planiranjuNačela o računovodstvenom nadzoruNačela o računovodstvenoj analiziNačela o računovodstvenom informisanjuNačela o organizovanju računovodstvene službe

Osnovni računovodstveni principi

Konvencije,pravila i postupci neophodni da označe prihvatljivu računovodstvenu praksu u određenom vremenu.

Osnovni računovodstveni principi

1.Princip dvojnog iskazivanja i beleženja2.Princip novčanog merila3.Princip kontinuitetaPrincip računovodstvenog entitetaPrincip korelacije (uzročnosti) prihoda i rashodaPrincip realizacijePrincip opreznosti (konzervativizma)Princip konzistentnosti (doslednosti)Princip istorijskog troška

Principi urednog knjigovodstva

1. Princip ažurnosti2. Princip potpunosti obuhvatanja3. Princip hronološkog reda4. Princip objektivnosti i proverljivosti5. Princip jasnosti6. Princip ekonomičnosti

Računovodstveni standardi

Računovodstveni standardi pretpostavljaju koncepte koji se koriste za pretvaranje računovodstvenih evidencija u pouzdane i unificirane računovodstvene izveštaje.Računovodstveni standardi se oslanjaju na računovodstvena načela, oni su njihova detaljna razrada.Međunarodni računovodstveni standardi

Etički kodeks za profesionalne računovođe

Sadrži osnovne etičke koncepte, osnovne principe profesionalnog ponašanja, preporučena pravila ispravnog postupanja, zabrane, tumačenja pravila, definicije relevantnih pojmova.

Interna regulativa

Predstavlja konkretizaciju zakonske i profesionalne regulative.Ona pokriva specifična pitanja za konkretne okolnosti svakog poslovnog subjekta.Interna revizija, interna kontrola, hodogram računovodstvene dokumentacije,analitički kontni plan, računovodstvene politike,organizacija popisa sredstava i izvora sredstava.

1

INSTRUMENTI FINANSIJSKOG

IZVEŠTAVANJA O STANJU I USPEHU PREDUZEĆA

Finansijski izveštajiGodišnji računi

2Menadžeri određenih hijerarhijskih nivoa

Primarno – interni korisniciPrimarno – spoljni korisniciKorisnik izveštaja

Predlog plana, izveštaj o troškovima, izv. o ekonomskom položaju

Izveštaj o tokovima pojedinih poslovnih aktivnosti

Bilans, račun dobiti i gubitka, izveštaj o novčanom toku i izveštaj o promenamaglavnice

Oblik izveštaja

Za bilo koji period po potrebi

Godišnje, kvartalno, mesečno, nedeljno ili dnevno

Godišnje, kvartalno, mesečnoVremensko izveštavanje

Planski podaci, podaci prethodnih perioda, finansijsko računovodstvo

Detaljnim praćenjem troškova pojedinih poslovnih aktivnosti i njihovo sučeljavanje sa učincima

Ažurnim beleženjem svih nastalih poslovnih promena u glavnu knjigu i ostale račune

Metoda obezbeđenjapodataka

Predlog plana, praćenje rezultata te kontrola poslovanja, predlogodluka

Kontrola efikasnosti upravljanja pojedinim delovima proizvodnje i aktivnostima

Prikupljanje, beleženje, klasifikacija, interpretacija podataka o poslovnim promenama, Sastavljanje fin. izveštaja

Namena

Ekonomskom teorijom, Računovodstvenim standardima

Internim pravilnikom o računovodstvu

Računovodstvenim standardima, Zakonom o računovodstvu

Akti kojima je regulisano

Upravljačko računovodstvo

Računovodstvo troškovaFinansijsko računovodstvoObeležje

3

GODIŠNJI I POLUGODIŠNJI RAČUN U NAŠIM USLOVIMA DANAS

Sadrži sledeće računovodstvene izveštaje:Bilans stanjaBilans uspehaAneks – dodatni računovodstveni izveštajBilans tokova gotovine (velika i srednja preduzeća)

4

BILANS - Bilans stanja

Definicija: Dvostrani vrednosni račun sredstava po nameni i izvora sredstava, sa odlikom ravnoteže.Aktiva = PasivaImovina + Gubitak = Kapital + Obaveze

5

6

RASPORED POZICIJA U BILANSU STANJA

NAČELA:

Likvidnost pozicijaPravno svojstvo pozicijaKružni tok pozicija

7

GLAVNA KNJIGARačunovodstveni sistem uključuje posebnu evidenciju za svaku stavku koja se pojavljuje u bilansu. Na primer, posebna je evidencija za stavku novčana sredstva koja pokazuje sva povećanja i smanjenja novca koji rezultiraju iz mnogih transakcija priliva i izdataka novca. Slična se evidencija čuva za svaku drugu imovinu,za svaku obavezu i vlasnički kapital. Oblik evidencija koji se koristi za evidenciju povećanja i smanjenja kod jedne stavke bilansa naziva se račun ili ponekad račun glavne knjige. Svi se ti odvojeni računi obično drže u registratoru, a cela se grupa tih računa naziva glavna knjiga.

8

KONTO - RAČUNU svom najjednostavnijem obliku račun ima jedino tri elementa: 1) naziv – naslov, koji se sastoji od imena određene imovine, obaveze ili vlasničkog kapitala;2) leve strane, koja se zove dugovna(debit) strana i3) desne strane koja se zove potražna (credit) strana. Taj oblik računa zove se T račun zbog svoje sličnosti slovu T.

9

Evidentiranje dugovanja na računu zove se zadužiti po računu;

Evidentiranje potraživanja na računu zove se potraživati po računu.

10

Studenti koji počinju kurs upravljačkog računovodstva često imaju pogrešne predpostavke o značenju izraza dugovno i potražno. Na primer, za neke ljude koji su neupućeni u računovodstvo, reč credit(potraživanje) može mnogo bolje da zvuči nego reč debit (duguje). Takva značenja nemaju vrednosti u području računovodstva. Računovođe koriste reč dugovanje (debit) kao značenje stavke na levoj strani računa potraživanje (credit) kao značenje stavke na desnoj strani računa. Otuda proizlazi da debit(duguje) i credit (potražuje) jednostavno znače levo i desno bez ikakvih skrivenih ili dubljih značenja.

11

Svaka dugovna i potražna stavka na računu novca predstavlja novčani priliv ili novčano plaćanje (izdatak). Iznos novca kojeg je preduzeće vlasnik, na određeni dan, jednak je saldu računa na taj dan.Određenje salda T računa. Saldo računa glavne knjige je dinarska razlika između ukupnih dugovanja i ukupnih potraživanja na računu. Ako ukupno dugovanje prelazi ukupno potraživanje, račun ima dugovni saldo; ako ukupno potraživanje prelazi ukupno dugovanje, račun ima potražni saldo.

12

Analiza Pravilo Povećana je imovina novca.Povećanja se imovine evidentiraju dugovanjima. Duguje: novac Vlasnički kapital je povećan.Povećanja se vlasničkog kapitala evidentiraju potraživanjima.Potražuje: kapital

13

"Normalni" saldo računa.Oblik računa kojim se iskazuje saldo računa glavne knjige pokazuje posebno da li je saldo dugovni ili potražni. Međutim, to ne predstavlja teškoću zato što znamo da računi imovine normalno imaju dugovna salda, a obaveze prema dobavljačima i vlasničkog kapitala normalno imaju potražna salda.

14

kontni plan je popis naziva računa i brojeva računa koja koristi preduzeće.

15

DNEVNIKU računovodstvenom sistemu, informacija o svakoj poslovnoj transakciji prvo se evidentira u računovodstvenoj evidenciji koja se zove dnevnik. Nakon što je transakcija evidentirana u dnevniku, dugovne i potražne promene kod pojedinih računa se unose u glavnu knjigu. Postoji - dnevnik -računovodstvena evidencija u koju se transakcije najpre evidentiraju, ponekad se zove i knjiga izvorne evidencije.Dnevnik je hronološka evidencija (dan-za-danom) poslovnih transakcija. Informacija evidentirana o svakoj transakciji uključuje datum transakcije, dugovne i potražne promene kod određenih računa glavne knjige i kratko objašnjenje transakcije. U odgovarajućim intervalima, dugovni i potražni iznosi evidentirani u dnevniku prebacuju se (prenose) na račune u glavnoj knjizi.

16

Zašto dnevnik?

Dnevnik daje sve informacije o transakciji na jednom mestu i isto tako omogućuje objašnjenje te transakcije. Dnevnik omogućuje hronološku evidenciju svih događaja u poslovanju. Upotreba dnevnika pomaže da se spreče greške.

17

PROBNI BILANSPre upotrebe salda računa za pripremu bilansa, poželjno je dokazati da je ukupni iznos računa s dugovnim saldima jednak zapravo ukupnom iznosu računa s potražnim saldima. Taj se dokaz jednakosti s dugovnim i potražnim saldima zove probni bilans. Probni bilans je lista od dva stupca s nazivima salda svih računa u redosledu u kom se pojavljuju u glavnoj knjizi.

18

RAČUNOVODSTVENI CIKLUSRedosled računovodstvenih postupaka koji se koriste za evidenciju, klasificiranje i sumiranje računovodstvenih informacija često se naziva računovodstveni ciklus:Evidentirajte transakciju u dnevnik Prenesite transakciju u račune glavne knjige Pripremite probni bilansPripremite finansijske izveštaje

19

RUČNI I RAČUNARSKI SISTEMIkoncepti i postupci koji su uključeni u poslovanje manuelnih sistema i sistema računovodstva baziranih na računarima u osnovi su isti.transakcija mora biti fizički unesena (evidentirana) u računovodstveni sistem. Kako računari ne znaju koje transakcije treba da budu evidentirane ili kako ih evidentirati na odgovarajući način, te dve funkcije moraju da rade knjigovodstveni radnici i u manuelnim i računarskim sistemima.podaci koji su uneseni u sistem baziran na računaru ne treba da bude u obliku stavke dnevnika. Podaci se obično unose u bazu podataka umesto u dnevnik.

20

Šta je baza podataka?

Baza podataka je skladište informacija pohranjenih u računarski sistem i njena svrha je da dozvoli da se informacije koje će biti korišćene za različite namene, unesu samo jednom u računar. Podaci se izvorno unose u bazu podataka. Kada zatrebamo podatke, računar pretražuje bazu podataka, odabire tražene podatke i pokazuje ih korisnicima.

21

Međutim, stavke dnevnika i T računi prikazuju efekte transakcija na finansijski položaj preduzeća, jasnije nego što to računovodstveni softwareprikazuje ili nego što to prikazuju specijalni dnevnici. Uprkos njihovoj ograničenoj upotrebi u računovodstvenoj praksi, stavke dnevnika i T računi ostaju najprihvatljivija metoda prikaza efekata poslovnih transakcija u izučavanju računovodstva i udžbenicima iz računovodstva.

22

Korisnost dnevnika i glavnih knjiga za menadžere

Menadžeri stalno koriste informacije koje se nalaze u računovodstvenim evidencijama. Na primer, da dobiju informaciju o nekoj određenoj poslovnoj transakciji, menadžeri mogu navesti stavku dnevnika u kojoj je transakcija evidentirana. Kako bi saznali tekući saldo kod tako kritičnih računa kao što je novac, računi potraživanja i računi obaveza, menadžeri gledaju u glavnu knjigu. Menadžeri ne treba da čekaju dok se finansijski izveštajiizdaju da bi dobili finansijsku informaciju o preduzeću. Oni tu informaciju mogu dobiti kad god je trebaju, često pomoću desktopračunara s "read only" pristupom u kompanijinračunovodstveni sistem.

23

CILJEVI UČENJA1. Opišite račun glavne knjige i glavnu knjiguRačun glavne knjige je sredstvo za evidentiranje povećanja ili smanjenja stavke finansijskog izveštaja, kao što je neka određena imovina, tip obaveze ili vlasničkog kapitala. Glavna knjiga je računovodstvena evidencija koja uključuje sve račune glavne knjige — tj. poseban račun za svaku stavku koja je uključena u finansijske izveštaje kompanije.2. Pravila dugovanja i potraživanja za račune bilancaPovećanja u računima imovine evidentiraju se dugovanjima, a smanjenja potraživanjima. Primetite da se pravila o dugovanju i potraživanju odnose na lokaciju računa u bilansu. Ako se račun pojavi na levoj strani bilansa (računi imovine) povećanja se računa evidentiraju na levoj strani stavki (dugovanja). Ako se račun pojavi na desnoj strani bilansa (obaveza prema dobavljačima i vlasničkog kapitala), povećanja se evidentiraju na desnoj strani stavki (potraživanja).

24

3. Objasnite sistem dvojnog knjigovodstva u računovodstvu. Sistem dvojnog knjigovodstva u računovodstvu uzima svoje ime iz činjenice da se svaka poslovna transakcija evidentira sa dva skupa knjiženja: 1) dugovnim knjiženjima u jedan ili nekoliko računa i 2) potražnim knjiženjima u jedan ili nekoliko računa. Kod evidentiranja bilo koje transakcije, ukupna dinarska suma dugovnih stavki mora biti jednaka ukupnoj dinarskoj sumi potražnih stavki.4. Objasnite svrhu dnevnika i njegov odnos prema glavnoj knjizi. Dnevnik ili knjiga originalnog knjiženja računovodstvena je evidencija u koju se poslovne transakcije evidentiraju hronološki. Stavka u dnevniku pokazuje koji su se računi glavne knjige povećali kao rezultat transakcije, a koji su se smanjili. Nakon što su se efekti transakcije evidentirali u dnevniku, promene se u pojedinim računima glavne knjige tada prenose u glavnu knjigu.

25

5. Pripremite stavke dnevnika kako biste evidentirali uobičajene poslovne transakcijeEfekti se poslovnih transakcija na imovinu, obaveze ili vlasnički kapital preduzeća evidentiraju u dnevniku. Svaka stavka dnevnika uključuje datum transakcije, nazive računa glavne knjige koji su obuhvaćeni, novčane sume, promene na tim računima i kratko objašnjenje transakcije.

6.Pripremite probni bilans i objasnite upotrebu i ograničenjaU probnom bilansu se posebni dugovni i potražni stupci koriste za navođenje salda pojedinih računa glavne knjige. Ta se dva stupca tada sumiraju da bi se dokazala jednakost dugovnih i potražnih salda. Taj proces daje sigurnost da je: 1) ukupan iznos dugovanja koja su prenesena u glavnu knjigu jednak ukupnom iznosu potraživanja i2) da su salda pojedinih računa glavne knjige tačno izračunata. Dok probni bilans dokazuje jednakost dugovnih i potražnih stavki u glavnoj knjizi, on ne otkriva takve greške kao što je propuštanje evidentiranja neke poslovne transakcije,neodgovarajuća analiza računa zahvaćena transakcijom ili prenos dugovnih i potražnih stavki na pogrešne račune.

26

7. Opišite osnovne korake računovodstvenog ciklusa i u manuelnom sistemu računovodstva i u sistemu računovodstva koji se bazira na računarimaU ovoj fazi našeg studiranja koraci u bilo kom računovodstvenom sistemu su: 1) evidentirajte transakciju u dnevnik. 2) prenesite informaciju u račune glavne knjige.3) pripremite probni bilans i4) pripremite finansijske izveštaje i objave koje su s njima u vezi. U manealnomračunovodstvenom sistemu sva četiri koraka izvode računovodstveni radnici. U sistemu baziranom na računaru, koraci 2.3 i 4. (osim objava) izvode se automatski pomoću računara.

27

BILANS USPEHA RAČUN DOBITKA I GUBITKA

Dobit je prirast vlasničkog kapitala u toku perioda.Gubitak je smanjenje vlasničkog kapitala u toku perioda.

28

Merenje poslovne dobitiNakon studiranja ovog poglavlja trebalo bi da postignete sledeće ciljeve učenja:Objasniti prirodu neto dobiti, prihoda i rashoda.Primeniti načela realizacije i uzročnosti kod evidentiranja prihoda i rashoda.Primeniti pravila o dugovanju i potraživanju kod evidentiranja prihoda i rashoda.Definisati i evidentirati troškove amortizacije.Opisati i pripremiti račun dobiti i gubitka i izveštaj o vlasničkom kapitalu. Objasnite kako se ti izveštajiodnose prema bilansu.Objasnite svrhe za koje služe zaključna knjiženja; pripremiti ta knjiženja.Objasniti redosled postupaka u računovodstvenom ciklusu.Razlikovati osnovu nastanka događaja od novčane osnove računovodstva.

29

ŠTA JE NETO DOBIT?

Povećanje vlasničkog kapitala koje je rezultat profitabilnog poslovanja preduzeća naziva se neto dobit. Suprotno od neto dobiti, smanjenje vlasničkog kapitala koje je rezultat neprofitabilnog poslovanja preduzeća naziva se neto gubitak.

30

Ako nameravate da osnujete vlastito preduzeće, učinite to radom i očekivanjem da će to preduzećeposlovati s profitom, te tako povećati vaš vlasnički kapital. Pojedinci koji ulože u deonički kapital velike korporacije, takođe očekuju da preduzeće zaradi profit koji će povećati vrednost njihovog ulaganja.

31

Neto dobit je proračun ukupnih efekata mnogih poslovnih transakcija na vlasnički kapital. Povećanje vlasničkog kapitala koje je rezultat profitabilnog poslovanja obično prati povećanje ukupne imovine premda ne i povećanje novca. U nekim slučajevima, međutim povećanje vlasničkog kapitala prati smanjenje ukupnih obaveza.

32

Račun dobiti i gubitkaRačun dobiti i gubitka finansijski je izveštaj od jedne strane koji sumira profitabilnost poslovnog subjekta kroz određeni vremenski period. U ovom se izveštaju neto dobit određuje poređenjem za neki vremenski period:1) prodajne cene prodate robe i usluga koje pruža preduzeće sa2) troškovima prodate robe i usluga preduzeća.

33

Tehnički računovodstveni pojmovi za te komponente neto dobiti jesu prihodi i rashodi, zato računovođe kažu da je neto dobit jednaka razlici prihoda i rashoda.

34

Dobit se mora odnositi na određen vremenski period. Bilans pokazuje finansijskipoložaj preduzeća na određeni dan. Račun dobiti i gubitka, nasuprot tome, prikazuje rezultate poslovanja tokom određenog vremenskog perioda.

35

Računovodstveni period od 12 meseci koji koristi subjekt, zove se fiskalna godina. Fiskalna godina koju koristi većina kompanija podudara se s kalendarskom godinom i završava se na dan 31. decembra. (počinje 01. januara)

36

PrihodiPrihodi su vrednosti prodatih roba i usluga koje su iskazane kroz računovodstveni period. Ostvarenje prihoda utiče na povećanje vlasničkog kapitala. Kad preduzeće izvrši uslugu ili proda robu svojim kupcima, obično prima novac ili otvara račun potraživanja svoga kupca. Priticanje novca i potraživanja od kupaca povećava ukupnu imovinu kompanije. Na drugoj se strani računovodstvene ravnoteže obaveza ne menja, ali se vlasnički kapital povećava zbog odgovara na povećanje ukupne imovine. Tako su prihodi bruto povećanje vlasničkog kapitala koje rezultira iz aktivnosti preduzeća.

37

Kada evidentirati prihode ?Naš odgovor prikazuje opšteprihvaćenoračunovodstveno načelo koje se zove načelo realizacije i ono kaže da preduzeće treba da evidentira prihode u vreme kad su usluge kupcima izvršene ili kad je prodata roba isporučena kupcima. Ukratko, prihod se evidentira onda kad je zarađen, bez obzira kad je primljen novac.

38

Rashodi

Rashodi su troškovi sadržani u prodatim proizvodima i uslugama.Rashodi se često zovu "troškovima poslovanja", tj. troškovima različitih aktivnosti potrebnih radi održavanja posla.

39

Kada evidentirati rashode?Načelo uzročnosti Postoji značajna veza između prihoda i rashoda. Rashodi nastaju zbog ostvarenja prihoda. Kod merenja neto dobiti za neko razdoblje, prihodi treba da budu sučeljeni sa svim rashodima koji su nastali kod proizvodnje tog prihoda. Taj koncept sučeljavanja rashoda s prihodima na osnovu "uzroka i posledice" zove se načelo uzročnosti.

40

Takođe, rashodi i novčani izdaci nisu isto. Novčani izdaci za rashode mogu da se dogode pre, posle ili u istom vremenskom periodu kad rashod pomaže da se ostvari prihod. Kod odlučivanja kada evidentirati rashod, kritično je pitanje " U kom će periodu taj rashod pomoći da se ostvari prihod?", a ne "Kada će se dogoditi novčani izdatak?"

41

Dugovna i potražna pravila za prihode i rashode

Mi smo naglasili da prihodi povećavaju vlasnički kapital i da rashodi smanjujuvlasnički kapital. Dugovna i potražna pravila za evidentiranje prihoda i rashodau računima glavne knjige prirodni su produžetak pravila za evidentiranje promena u vlasničkom kapitalu. Pravila izražena za evidentiranje povećanja i smanjenja u vlasničkom kapitalu su sledeća:

42

Povećanja se u vlasničkom kapitalu evidentiraju potraživanjima.Smanjenja se u vlasničkom kapitalu evidentiraju dugovanjima.

43

To se pravilo sada proširuje radi pokrivanja računa prihoda i rashoda:Prihodi povećavaju vlasnički kapital; zbog toga se prihodi evidentiraju potraživanjima.Rashodi smanjuju vlasnički kapital; zbog toga se rashodi evidentiraju dugovanjima.

44

Računi glavne knjige za prihode i rashode

Kod prosečnog se preduzeća za vremeračunovodstvenog perioda javlja mnogo transakcija prihoda i rashoda. Da bi se klasifikovale i sumirale te brojne transakcije vodi se poseban račun glavne knjige za svaki glavni tip prihoda i rashoda.

45

Kod evidentiranja transakcija prihoda mi dugujemo primljenu imovinu, a potražujemo neki račun prihoda. Kod evidentiranja transakcija rashoda, mi dugujemo račun rashoda, a potražujemo račun imovine novca ili obaveza prema dobavljačima ako plaćanje treba izvršiti kasnije.

46

47

48

KOREKTIVNA KNJIŽENJA : SLEDEĆI KORAK U RAČUNOVODSTVENOM CIKLUSU

Mnoge transakcije utiču na prihode i rashode u dva ili više računovodstvena perioda. Na primerpreduzeće može da kupi opremu koja će trajati mnogo godina, polisu osiguranja koja vredi 12 meseci, ili dovoljno kancelarijskih zaliha za nekoliko meseci. Svaka se od te imovine postepeno troši, tj. postaje rashod. Koliko računovođe doznačuju troškove te imovine rashodima tokom vremena od nekoliko računovodstvenih perioda? Odgovor je korektivna knjiženja. Korektivna knjiženja rade se na kraju svakog računovodstvenog razdoblja.

49

Uvodimo koncept ispravke na kraju perioda knjiženjem, radi evidencije rashoda amortizacije.To je najuobičajenije od svih korektivnih knjiženja, svako preduzeće koje je vlasnik zgrade ili opreme mora evidentirati rashode amortizacije na kraju svakog računovodstvenog perioda.

50

Rashodi amortizacije. Naša definicija rashoda da je to trošak sadržan u prodatim proizvodima i uslugama. Zgrade i oprema primeri su robe koja je kupljena unapred, ali koja je iskorišćenapostepeno tokom mnogih računovodstvenih perioda. Svake godine deo korisnosti te imovine ističe, a deonjenih ukupnih troškova treba da se prizna kao rashod amortizacije. Izraz amortizacija znači dodeljivanje troška dugotrajne imovine rashodima tokom njenog korisnog veka trajanja.

51

Izveštaj o vlasničkom kapitaluRačun dobiti i gubitka sumira povećanja i smanjenja u računu vlasničkog kapitala u nekom računovodstvenom razdoblju. Povećanja rezultiraju od zarade neto dobiti i od dodatnih vlasnikovih ulaganja, a smanjenja rezultiraju iz neto gubitaka i od vlasnikovog povlačenja sredstava.

52

Povezanost finansijskih izveštajaSkup finansijskih izveštaja možemo lakše da razumemoako shvatimo da su račun dobiti i gubitka, izveštaj o vlasničkom kapitalu i bilans međusobno povezani.

Bilans sastavljen na kraju prošlog perioda i onaj sastavljen na kraju tekućeg perioda prikazuju iznos vlasničkog kapitala na određene datume bilansa. Izveštaj o vlasničkom kapitalu sumira promene u vlasničkom kapitalu koje su se dogodile između dva datuma iz bilansa. Račun dobiti i gubitka daje detaljno objašnjenje o najvažnijoj promeni u vlasničkom kapitalu — o iznosu neto dobiti ili neto gubitka za određeni računovodstveni period. Tako račun dobiti i gubitka i izveštaj o vlasničkom kapitalu objašnjavaju promenu u iznosu vlasničkog kapitala prikazanog u bilansu nakon toga.

53

Račun vlasničkog kapitala i ostali računi bilansa zovu se stalni ili trajni računi zato što njihova stanja nastavljaju da postoje nakon tekućeg računovodstvenog perioda. Proces prebacivanja stanja privremenih računa na stalni račun vlasničkog kapitala zove se zaključivanje računa. Knjiženja u dnevniku učinjena u svrhe zatvaranja privremenih računa zovu se zaključna knjiženja. Uobičajena je praksa zaključiti račune samo jednom godišnje.

54

Zaključna knjiženja za račune prihoda

Prihodi imaju potražna stanja. Zatvaranje računa prihoda, dakle, znači prenos njegovog potražnog stanja na sumarni račun dobiti. Taj se prenospostiže pomoću knjiženja iz dnevnika koje duguje račun prihoda u iznosu jednakom njegovu potražnom stanju sučeljavajući potraživanje računa ukupne dobiti.

55

Zaključivanje knjiženja za račune rashoda

Računi rashoda imaju dugovna stanja. Zaključivanja računa rashoda znači prebacivanje njegovog dugovnog stanja na sumarni račun dobiti. Knjiženje se u dnevniku radi zaključivanja računa rashoda zbog toga sastoji od potraživanja računa rashoda u iznosu jednakom njegovom dugovnom stanju s poravnanjem dugovanja sumarnog računa dobiti.

56

REDOSLED POSTUPAKA U RAČUNOVODSTVENOM CIKLUSU

Proknjižite transakcije u dnevnik Prenesite transakcije u račune glavne knjige Sastavite probni bilansIzvršite korektivna knjiženja za kraj perioda Sastavite korektivni probni bilansSastavite finansijske izveštaje i odgovarajuće objave

57

Korist podataka o prihodima i rashodima za menadžere

Ukratko: informacija o prihodima i rashodima koju koriste menadžeri obično pokriva puno kraći vremenski period i detaljnija je nego informacija koju sadrži službeni račun dobiti i gubitka.Izveštaji o prihodima i rashodima koji se rade dnevno ili nedeljno za upotrebu menadžera jedini prikazuju izdvojene prihode i rashode, obično one stavke koje su pod direktnom kontrolom pojedinog menadžera.

58

CILJEVI UČENJA1. Objasnite prirodu neto dobiti, prihoda i rashoda

Neto dobit je povećanje vlasničkog kapitala koje rezultira iz profitabilnog poslovanja preduzeća za vreme računovodstvenog perioda. Neto dobit može da se definiše kao prihodi manje rashodi. Prihodi su cenaprodane robe i izvršenih usluga kupcima za vreme određenog razdoblja, a rashodi su troškovi sadržani u prodatim proizvodima i uslugama.

59

2. Primenite načelo realizacije i načelo uzročnosti kod evidentiranja prihoda i rashodaNačelo realizacije označava da prihodi treba da se evidentiraju u računovodstvenim evidencijama kad su zarađeni, tj. kad je roba prodata, a usluge izvršene kupcima. Načelo uzročnosti označava da rashodi treba da se sučele sa prihodima na osnovi uzroka i posledice. Tako rashodi treba da se evidentiraju u periodu u kom su odgovarajuća roba i usluge iskorišćene u procesu ostvarenje prihoda.

60

3. Primenite pravila dugovanja i potraživanja kod evidentiranja prihoda i rashodaPrihodi povećavaju vlasnički kapital, te se zbog toga oni evidentiraju na potražnoj strani računa Rashodi smanjuju vlasnički kapital, te se zbog toga oni evidentiraju na dugovnoj strani računa.4. Definišite i evidentirajte rashode za amortizacijuTermin amortizacija odnosi se na dodeljivanjetroška dugotrajne imovine (kao što je oprema ili zgrada) rashodima tokom korisnog vekatrajanja te imovine. Amortizacija se evidentira knjiženjem dugovanja računa rashoda za amortizaciju i potraživanjem računa imovine, akumulirana amortizacija.

61

5. Opišite i sastavite račun dobiti i gubitka i izveštaj o vlasničkom kapitalu. Objasnite kako se ti izveštaji odnose prema bilansu.Račun dobiti i gubitka prikazuje prihode i rashode preduzeća tokom određenog računovodstvenog perioda. Rashodi se sučeljavaju (odgovaraju) prihodima radi merenja neto dobiti za određeni period. Neto dobit se tada navodi u izveštaju o vlasničkom kapitalu kao dodatak početnom stanju vlasničkog kapitala. Vlasnikovo povlačenje sredstava prikazano je kao odbitak. Tako izveštaj o vlasničkom kapitalu prikazuje povećanja i smanjenja vlasničkog kapitala od jednog do drugog datuma bilansa.

62

6. Objasnite kojim svrhama služe zaključna knjiženja; sastavite ta knjiženja

Zaključna knjiženja imaju dve osnovne svrhe. Prva je da se vrate stanja povremenih računa vlasničkog kapitala (prihoda, rashoda i računa povlačenja sredstava) na nulu, tako da ti računi mogu da se koriste za merenje aktivnosti sledećegračunovodstvenog perioda. Druga je svrha zaključnih knjiženja ažurirati stanje računa vlasničkog kapitala. Potrebna su četiri zaključna knjiženja: 1) zaključivanje računa prihoda sa sumarnim računom dobiti, 2) zaključivanje računa rashoda sa sumarnimračunom dobiti, 3) zaključivanje stanja sumarnog računa dobiti (koji predstavlja neto dobit ili neto gubitak) s računom vlasničkog kapitala i 4) zaključivanje računa povlačenja sredstava s računom vlasničkog kapitala.

63

7. Opišite redosled postupaka u računovodstvenom ciklusu

Računovodstveni postupci u računovodstvenom ciklusu mogu biti objedinjeni na sledeći način:

1) žurnaliziranje transakcija, 2) prenos u račune glavne knjige, 3) sastavljanje probnog bilansa, 4) izrada ispravki na kraju perioda, 5) sastavljanje korektivnog probnog bilansa, 6) sastavljanje finansijskih izveštaja, 7) žurnaliziranje i prenos zaključnih knjiženja i8) sastavljanje probnog bilansa nakon

zaključenja.

64

8. Uočite razliku između računovodstva nastanka događaja i novčane osnove računovodstvaPod računovodstvom nastanka događaja, prihodi se priznaju kad su zarađeni, a rashodi u periodu u kom pridonose stvaranju prihoda. Pod računovodstvom na novčanoj osnovi, nasuprot tome, prihodi se priznaju kad je primljen novac, a rashodi se priznaju kad su izvršena novčana plaćanja. Računovodstvo nastanka događaja daje bolju sliku profitabilnosti nego što to daje računovodstvo na novčanoj osnovi, zato što računovodstvo nastanka događaja povezuje ostvarenje dobiti s vremenom zarade.

Računovodstveni sistem, sistem računovodstvenih kontrola, interna revizija, kontroling,

revizija finansijskih izveštaja

Računovodstveni sistemRačunovodstveni sistem se sastoji od zaposlenih, postupaka, tehničkih uređaja i evidencija koje koristi subjekt za stvaranje računovodstvene informacije i prenos informacije donosiocima odluka.Struktura i mogućnost računovodstvenih sistema veoma se razlikuju od organizacije do organizacije.Svrha: dostići potrebe organizacije za računovodstvenim informacijama na najefikasniji način

Potrebe za računovodstvenim informacijama

Vrste računovodstvenih informacija zavise od veličine organizacije, vlasništvu, filozofiji menadžmenta, delatnosti.Računovodstveni sistemi treba da budu troškovno efikasni – korist od informacije mora da pređe trošak njene pripreme.

Osnovne funkcije računovodstvenog sistema

Evidentira efekte poslovnih transakcijaKlasifikuje efekte sličnih transakcija na način koji dopušta izradu ukupnih iznosa za potrebe poslovnih aktivnosti i u svrhe izveštavanja spoljnih korisnika.Sumira i prenosi podatke koji se nalaze u sistemu na način koji je koristan donosiocima odluka.

Evidentiranje planiranih iznosa

Neka preduzeća unose u svoj računovodstveni sistem predviđanja unapred (planove) nivoa aktivnosti koje se očekuju u budućim periodima. S obzirom da su i stvarni rezultati evidentirani u sistemu, izveštaji se formiraju tako da pokazuju razlike predviđanja i stvarnih rezultata. Menadžeri mogu sagledati koji delovi i aktivnosti posluju iznad ili ispod očekivanja.

Unošenje podataka u računovodstveni sistem

Dve osnovne metode:Računi glavne knjigeRačunarske baze podatakaI u ručnim i računarskim računovodstvenim

sistemima efekti poslovnih transakcija klasifikuju se prema kontnom planu preduzeća. Kontni plan = broj i nazivi računa glavne knjige koje koristi preduzeće.

Oblikovanje glavne knjige

Osnovno pitanje je stepen detalja koji je potreban u kontnom planu.Stepen detalja zavisi od vrste informacija koje menadžment smatra odgovarajućim.Kontni plan prihoda i rashoda često se oblikuje sa nivoima menadžerske odgovornosti.Računi koji pokazuju detaljni sastav imovine, obaveza, prihoda, rashoda, stavljeni su u pomoćne knjige. Sintetički računi koji se na njih odnose javljaju se u glavnoj knjizi.

Sistemi baze podataka

Velika fleksibilnost kod klasifikacije u odnosu na detaljan plan glavne knjige.Baza se sastoji od neklasifikovanihpodataka, koji nisu grupisani u kategorije.Podatke prate klasifikacioni kodovi, svaki kod omogućuje da računar sortira podatke prema različitom kriterijumu.

Interna kontrola

Mere koje organizacija preduzima, da bi1.zaštitila sredstva od preteranog trošenja,prevare i neefiksne upotrebe.2.osigurala pouzdanost računovodstvenih podataka.3.obezbedila saglasnost sa politikama menadžmenta.4.ocenjivala rad radnika menadžera i delova organizacije.

Interna kontrola

Mere i postupci čija je namera da uvere menadžment da preduzeće radi u skladu sa njegovim planovima i politikama, jesu interne kontrole.Sistem interne kontrole, struktura interne kontrole, jesu interne kontrole koje su na snazi u celoj organizaciji.

Računovodstvene i administrativne kontrole

Računovodstvene kontrole su mere koje se direktno odnose na zaštitu sredstava ili na pouzdanost računovodstvene informacije.Administrativne kontrole su mere oblikovane radi povećanja poslovne efikasnosti, nemaju direktan uticaj na pouzdanost računovodstvenih evidencija.

Postizanje čvrste interne kontrole

Zasnovati jasna područja odgovornostiUtemeljiti rutinske postupke za obradu svake vrste transakcije ( ko će je odobriti,treba da bude odobrena, izvršena i evidentirana ).Raspodela dužnosti ( ni jedna osoba, ni jedno odeljenje ne vodi transakciju od početka do kraja). Odvojiti računovodstvenu funkciju od korišćenja

sredstava.

Mere interne kontrole

1. Interna revizija2. Finansijsko predviđanje3. Sposobno osoblje4. Rotacija zaposlenih5. Dokumenti obeleženi serijskim brojevima

Funkcija kontrole kao upravljačkefunkcije

sastoji se u merenju i usmeravanju rada preduzeća kako bi se obezbedilo ispunjavanje ciljeva preduzeća i planova sačinjenih u saglasnosti sa ciljevima. Kontrola predstavlja zadatak svakog menadžera, bez obzira na nivo upravljačkog ovlašćenja. Sistemi i tehnike kontrole pokazuju dosta zajedničkih elemenata, bez obzira o kontroli kog područja se radi. Osnov sistema kontrole obuhvata:Postavljanje pokazatelja.Merenje efekata tim pokazateljima.Otklanjanje odstupanja od pokazatelja i planova.

Pokazatelji

Pokazatelji predstavljaju izdvojene tačke ucelokupnom procesu planiranja gde sesprovodi merenje efektivnosti. Zahvaljujućipokazateljima menadžeri bez stalnognadziranja svakog koraka u nekomprocesu na vreme dobijaju signale oodvijanju pojedinih aktivnosti.

Revizija

Finansijske revizije su orijentisane na obezbeđivanju donosioca odluka izvan preduzeća uveravanjima da su finansijskiizveštaji preduzeća pouzdani. Interne i eksterne finansijske revizije imaju za zadatak da iskontrolišu postojanje i funkcionisanje samog sistema internih kontrola, a isto tako da obezbede uvid i verifikaciju samih finansijskih izveštaja.

RevizijaMoglo bi se uopšteno reći da je revizija nezavisno istraživanje neke tačno određene delatnosti. Opšta definicija mogla bi da odredi reviziju kao sistematski proces objektivnog pribavljanja i vrednovanja dokaza u odnosu na tvrdnje o ekonomskim događajima i procesima, da bi smo utvrdili stepen usklađenosti tih tvrdnji i uspostavljenih kriterijuma, i dostavljanje rezultata istraživanja zainteresovanim korisnicima.Definicija ističe da je revizija uvek sistematizovan, uređen proces.Da je objektivnost i procesa i osobe koja ga sprovodi bitan kvalitet.Da se radi o pogledu na ekonomske aktivnosti i događaje.Revizija pokazuje usklađenost navoda sa precizno uspostavljenim kriterijumima.Rezultati revizije se dostavljaju zainteresovanim stranama, usmeno, ili, češće u pisanoj formi.

Interna revizija Interna revizija je oblik nadzora nad računovodstvenim i administrativnim kontrolama, ali i nešto mnogo više, ona je posebna filozofija dodavanja vrednosti organizaciji svojom aktivnošću.Osnovne osobine interne revizije:Internu reviziju obavljaju osobe koje su zaposlene u organizaciji koja je predmet revizije;Ona je nezavisna funkcija ispitivanja i ocenjivanja, bez ikakvih ograničenja ili restrikcije u radu internih revizora;Sve aktivnosti preduzeća mogu da budu delokrug rada interne revizije;Ona je podrška, pomoć i instrument menadžmentu i organizaciji u celini, pa je zato savetodavna, stožerna, bazna, a ne linijska funkcija preduzeća.

Kontrolingpo ciljevima je blizak internoj reviziji. Kontroling je efikasan koncept upravljanja poslovnim rezultatom preduzeća, koji obuhvata koordinaciju i vezu planiranja i informisanja, te analizu i kontrolu ljudskih materijalnih, finansijskih i informacionih resursa radi ostvarenja ciljeva na efikasan način. Kontroling je poslovna filozofija, poseban stil upravljanja i računovodstveno-informaciona delatnost podešena za odlučivanje. Tako možemo reći da je donošenje odluka stvarno planiranje budućnosti, a planiranje budućnosti je donošenje odluka. Sprovođenje odluka u praksi daje nam povratnu vezu i omogućava da proverimo koja je odluka izvodljivija i kojoj treba dati prioritet. To bismo mogli nazvati procesom kontrolinga.

Ulazne informacije Računovodstveno procesuiranje

Izlazne informacije

Računovodstvene isprave

Računovodstvena načelaRačunovodstveni standardiRačunovodstvene politike Računovodstvene metodePropisi

Informacije namenjenjezainteresovanim korisnicima

FUNKCIONISANJE RAČUNOVODSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA

Finansijska revizijaFinansijski izveštaji podvrgnuti reviziji nisu jedina garancija za neekonomski izazvane kolebljivosti cena, ali mogu biti solidan mehanizam zaštite.Zajednički imenilac za napred izneto jeste da je osnovna svrha finansijske revizije snabdetidonosioce odluka izvan preduzeća mišljenjem stručnjaka o ispravnosti finansijskih izveštaja. Revizori koriste pojam "ispravan" kada opisuju finansijske izveštaje koji su potpuni, pouzdani, nepristrasni i predstavljeni u skladu sa međunarodnim računovodstvenim načelima.

Radna načela revizijeNačelo zakonitosti, koje polazi od shvatanja da se revizija u svom delovanju pridržava pozitivnih zakonskih propisa;Načelo nezavisnosti, koje pretpostavlja da revizija obavlja svoje obaveze bez bilo čijeg uticaja na njen rad;Načelo istinitosti, podrazumeva da mišljenje koje daje revizija o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja bude realno i pouzdano;Načelo jasnosti, bazira se na iskazima i mišljenjima koji su nedvosmisleno jasni, bez mogućnosti za različito shvatanjepojedinih konstatacija;Načelo savesnosti, predstavljeno je u ličnoj savesti revizora i organizaciji firme koja vrši reviziju, radi očuvanja autoriteta revizije;Načelo kontinuiteta, zasniva se na shvatanju da revizija permanentno prati poslovanje svog klijenta;Načelo dokumentovanosti, podrazumeva da revizija sve svoje ocene mora donositi na osnovu raspoložive dokumentacije o ostvarenim poslovnim promenama.

STRUKTURNI ELEMENTI RAČUNOVODSTVAPlaniranje, knjigovodstvo,kontrola,

analiza,informisanje

Računovodstveno planiranje

Računovodstveno planiranje je evidencija i obračun, koji omogućuje prikazivanje budućeg poslovanja organizacije –preduzeća.Za razliku od knjigovodstva koje prati i evidentira nastale poslovne promene u prošlosti planiranje je usmereno na budućnost.

Računovodstveno planiranje

Prognozira ostvarivanje poslovnih i finansijskih ciljeva preduzeća.Deli se na: strateško-globalno, taktičko-razrada globalnih ciljeva na grupe proizvoda, operativno.Po vrstama:planiranje bilansa stanja,bilansa uspeha,tokova gotovine,tokova obrtnog kapitala,planske kalkulacije,planovi troškova po mestima i nosiocima troškova.

Računovodstveno planiranje

Uglavnom se finansijski planovi donose za jednu poslovnu godinu. Deobom ovih planova dolazi se do tromesečnih, mesečnih planova,nedeljnih planova.

Knjigovodstvo

Knjigovodstvo je najstariji deo računovodstva, 4500 g. p.n.e, na ploče od gline.Prvo pisano delo o knjigovodstvu: italijanski sveštenik Luka Pačioli, knjiga matematike 1494. god.Venecija.Dubrovčanin,ekonomist, Benedikt Kotruljević,”O umeću trgovine”,1745, Malta,XIII poglavlje “O urednom vođenju poslovnih knjiga u trgovini.

Benko Kotrulić.

Knjigovodstvo

Knjigovodstvo se bavi snimanjem,prikupljanjem,obradom i evidentiranjem podataka o poslovnim događajima, prezentovanjempodataka,generisanjem informacija i čuvanjem dokumenata i podataka.

Knjigovodstvo

Sadržaj i predmet knjigovodstvenog praćenja čine svi poslovni događaji koji utiču na imovinu i rezultat organizacije-preduzeća i koji se mogu vrednosno iskazati.Forma u kojoj se vrši obuhvatanje poslovnih događaja je hronološko i sitematsko.

Knjigovodstvo

Cilj: beleženje dejstva poslovnih događaja na imovinu i rezultat poslovnog subjekta i informisanje o istom.Predmet: imovina i promene stanja imovine.Zadatak: snimanje,praćenje,izveštavanje o stanju i promenama imovine i poslovnog rezultata.

Knjigovodstveni sistemi

Prosto knjigovodstvoKameralno knjigovodstvoKonstantno knjigovodstvoDvojno knjigovodstvo

Dvojno knjigovodstvo

Dvojno knjigovodstvo je zaokruženi sistem evidentiranja svih nastalih ekonomskih promena poslovnog subjekta. Ono prati reprodukcioni ciklus, kretanje sredstava u pojedinim fazama obrta. Obuhvata kretanje svih sredstava i izvora sredstava, prihoda i rashoda.

KARAKTERISTIKE DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

SveobuhvatnostKontinuelnostSistematičnostPermanentnostObjektivnostDvostrano knjiženje poslovnih događaja

Računovodstvena kontrola

Računovodstvena kontrola treba da obezbedi:Zaštitu integriteta sredstavaObjektivno informisanje o finansijskom stanju i rezultatu poslovanja zainteresovanim korisnicimaObezbeđenje blagovremenih i pouzdanih računovodstvenih evidencija

Interna računovodstvena kontrola

Vrši se sa ciljem:Da se samo ovlašćenim licima dozvoli pristup sredstvima i računovodstvenim evidencijamaDa se obezbedi evidentiranje poslovnih događaja u skladu sa standardima i zakonskim propisimaDa se obezbede adekvatne računovodstvene isprave putem kojih se evidentiraju poslovni događaji

Računovodstvena kontrola

Osnovne računovodstvene kontrole sadrže kontrole valjanosti podataka, kontrole potpunosti obrade podataka i ponavljanje kontrolnih postupaka.

Interna kontrolaZabluda je očekivati da sistem internih kontrola može da pruži osnov za apsolutno pouzdavanje u njene rezultate. Interna kontrola služi ciljevima menadžmenta, ali se ovaj u nju može pouzdavati samo u meri koja je definisana kao »razumno uverenje« o ispunjavanju ciljeva. Ova predstava je od fundamentalnog značaja u očekivanju od internih kontrola. Razlog definisanja očekivanja na nivou »razumnog uverenja« počiva na činjenici da deluje niz ograničenja koja onemogućavaju da interne kontrole daju »apsolutno uverenje« o ispunjenju ciljeva koje definišu upravni odbor i menadžment. Ta ograničenja se označavaju kao »inherentna«, što znači da su deo prirode kontrole, da je prate i da su od nje neodvojivi, te da bi njihovo ignorisanjeznačilo tretiranje interne kontrole suprotno njenoj prirodi. Kao bitni momenti inherentnih ograničenja interne kontrole identifikuju se:

Ograničenja interne kontrole

Ograničenja zbog primene principa troškova/koristiPrekidi ili raspadi kontrolaUdruživanja radi ostvarivanja tajnih ciljeva i prikrivanjaMogućnost zaobilaženja ili preskakanja kontroleGreške u prosuđivanju

Računovodstvena analiza

Računovodstvena analiza se bavi posmatranjem, ispitivanjem, ocenjivanjem i formiranjem dijagnoze, formulisanjem predloga za poboljšanje poslovne aktivnosti.Ona predstavlja vezu između knjigovodstva i računovodstvenog planiranja i računovodstvenog informisanja

Računovodstvena analiza

Obavlja ispitivanje i ocenu rezultata poslovanja komparirajući stvarne sa planskim obračunima.Tehnike i metode:Horizontalna analizaVertikalna analizaAnaliza trendovaRacio analiza

Računovodstveno informisanjeRačunovodstveno informisanje je sistem koji se na specifičan način bavi prikupljanjem, sređivanjem,selekcijom,obradom,čuvanjem,dostavljanjem i komunikacijom računovodstvenih informacija. On je podsistem jedinstvenog informacionog sistema poslovnog subjekta i spona između sistema realnih tokova i upravljačkog sistema.

RAČUNOVODSTVO ODGOVORNOSTI

I BUDŽETIRANJE

Planiranje i kontrola►U funkciji dostizanja postavljenih ciljeva

organizacije, planiranje i kontrola su povezane upravljačke aktivnosti.

►Planiranje (postavljanje ciljeva i načini ostvarenja).

►Kontrola (nastoji da ostvarenje ciljeva bude na nivou planiranih veličina).

Računovodstvo-proces planiranja►Računovodstvena podrška procesu planiranja je

proces budžetiranja. Planovi dobiju formalno-kvantitativni izraz u vidu projektovanih računovodstvenih izveštaja.

►U okviru projektovanog bilansa uspeha planiraju se prinosne perspektive (profitne) organizacije,projektovani novčani tokovi su okvir za planiranje tekuće likvidnosti, projektovani bilans stanja i projekcija tokova kapitala osnova su za dugoročno planiranje likvidnosti i eventualnih rizika.

Planiranje- kontrola

►Analitičko planiranje podrazumeva pripremanje parcijalnih planova sa preciznim redosledom aktivnosti u različitim područjima odgovornosti.

►Poslovne aktivnosti po njihovim delovima,investicione aktivnosti,aktivnosti finansiranja.

►Parcijalni planovi su osnova za izgradnju master budžeta.

Računovodstvo odgovornosti► Smisao uloge upravljačkog računovodstva je da

pomogne menadžmentu da kvalitetnije obavlja svoje funkcije, kvalitetnije nego što bi ih obavljao da takve informacione podloge nije bilo.

► Računovodstvo odgovornosti uslovljeno je: Pojavom velikih,složenih organizacija;Proizvodnom diverzifikacijom i geografskom

disperzijom;Potrebom za kontinuiranim upravljanjem i praćenjem

ostvarenja delova preduzeća;Potrebom za prepoznavanjem aktivnosti koje imaju

prednosti,ili nedostatke.

Elementi računovodstva odgovornosti

►1. Definisanje odgovornosti u organizacionom i personalnom smislu.

►2. Postavljanje standarda kroz proces računovodstvenog planiranja.

►3. Merenje rezultata delova i menadžera.►4. Kontrola ostvarenih rezultata.►5. Postavljanje podsticajnih impulsa u

skladu sa ostvarenjem.

Kriterijum za formiranje centra odgovornosti

►Osnovni kriterijum je da ima svoje inpute (materijal, rad, usluge) i da “proizvodi”autpute (prozvode, usluge, poluproizvode).

►Mogu se razlikovati sledeći centri odgovornosti:

-Centar standardnih troškova-Diskrecioni centar rashoda-Centar prihoda-Profitni centar-Investicioni centar

Dugoročno (strategijsko) i kratkoročno (operativno) računovodstveno planiranje

►Opšti ciljevi►Specifični ciljevi►Izbor strateške opcije►Implementiranje ciljeva i strategije u

profitne planove:Dugoročni budžet Kratkoročni budžet►Merenje performansi►Kontrola ostvarenja

Strategijsko-operativno

►Kratkoročni plan ili budžet (godina dana).►Dugoročni plan ili budžet (preko godine

dana).►Budžetiranje je proces u kom pripremljeni

planovi dobijaju svoj obavezujući formalno-kvantitativni izraz u formi projektovanih računovodstvenih izveštaja.

Budžet - karakteristike►Formalizovani, podesno struktuirani planovi

izraženi u kvantitativnim jedinicama mere.►Zasnivaju se na unapred definisanim

budžetskim celinama (područjima odgovornosti).

►Odnose se na određeni budući vremenski period.

►Za ishodište imaju raspoložive potencijale.►Razvijanje budžeta podrazumeva proceduru

i precizan kalendar odvijanja budžetskih aktivnosti.

Glavni (master) budžet

►Međusobno povezivanje formalizovanih parcijalnih planova vrši se u okviru master budžeta.

►Master budžet je krajnji cilj godišnjeg operativnog poslovnog plana.

Uloga budžeta u upravljačkoj kontroli► Planiranje (budžet stimuliše menadžment da

razmišlja unapred).► Koordiniranje (usklađuje brojne aktivnosti na

različitim organizacionim nivoima).► Komuniciranje (sredstvo za poslovno

komuniciranje između menadžera različitih delova preduzeća).

► Kontrola (kontrola ostvarenja područja odgovornosti).

► Alokacija resursa (usmeravanje na najbolje).► Eksterno finansiranje (novčani tokovi otkrivaju

potrebe za eksternim izvorima i njihovom ročnošću).

►Motivisanje (ostvarenje menadžera i zaposlenih).

IZRADA PLANA I STANDARDNI

TROŠKOVI

Izrada plana

Izrada pismenog plana obezbeđuje osnovu za menadžerske funkcije planiranja i kontrole.Priprema plana za proizvodno preduzeće.Koncept “dinamičkih” planova.Upotreba standardnih troškova

Ciljevi učenja

1. Korist koju organizacija ima iz formalnog procesa izrade plana.

2. Dve “filozofije” u određivanju planskih iznosa.

3. Elementi godišnjeg plana4. Dinamički plan i njegova upotreba.5. Standardni troškovi i kontrola troškova

poslovanja.

PLAN

Plan je razumljiv finansijski plan unapred pripremljen za ostvarivanje finansijskih i poslovnih ciljeva organizacije.Svi ekonomski subjekti su uključeni u neku vrstu planiranja. (Preduzeća,vladine agencije,udruženja,fakulteti,crkve,porodice,pojedinci).

Korist od planiranja

Planiranje=finansijska prognoza=plan budućih događaja.

Korist:1. Poboljšavaju se izgledi za upravljanje.2. Predviđaju se problemi.3. Koordinišu se aktivnosti.4. Ocenjuje se uspešnost poslovanja.

Određivanje planiranih iznoza

Dve filozofije:1. Behavioristički pristup (planirani iznosi su

na razumnim i ostvarivim nivoima, fer osnovice).

2. Total quality management pristup (dostići savršenstvo,eliminisati neefikasnost).

Period planiranja

Dug da se pokaže efekat menadžerskepolitike.Kratak da se procena može uraditi sa razumnom preciznošću.Znači: za različite vremenske periode različiti planovi.

Većina poslovnih i finansijskih planova pokrivaju period od godine dana.Plan kapitalnih izdataka trebao bi da se planira za pet, najduže deset godina.Godišnji plan se često deli na četiri tromesečna.Zaprvo tromesečje se prave i pojedinačni mesečni planovi, kada se približi kraj tromesečja ponovo se razmotri plan za sledeće tromesečje, korigovan za nove ek.uslove.Kontinuirano planiranje, novi mesec se dodaje na kraju plana kako se prethodni mesec približava kraju. Tako su uvek pokriveni 12 meseci.

Godišnji plan - elementiTipični za proizvodno preduzeće:

1. Operativni planovi-Plan prodaje-Plan proizvodnje-Plan troškova proizvodnje-Plan troškova poslovanja2. Plan kapitalnih izadataka3. Finansijski planovi-Plan novčanih tokova-Planski bilans

Godišnji planNeki elementi godišnjeg plana treba da su segmentirani prema mestima odgovornosti.

Npr.Planirani prihodi i rashodi segmentiraju se radi plana poslovanja svakog profitnog centra.Planirani tokovi novca se segmentiraju za troškovne i prihodne centre.Plan proizvodnje se može segmentirati po proizvodnim jedinicama,proizvodima i proizvodnim procesima.

Kako se radi godišnji plan

1. Izrada plana prodaje.2. Izrada plana proizvodnje,troškova

proizvodnje i troškova poslovanja.3. Izrada plana prihoda – dobiti.4. Izrada plana novčanih tokova, plan

gotovine.5. Izrada planskog bilansa.

Dinamički planDinamički plan se jednostavno prilagođava prikazivanju prihoda, troškova i novčanih tokova na različitim nivoima aktivnosti. Planski elementi se dnevno mogu menjati u skladu sa stvarnošću i automatski ažurirati u plan.Dinamičko planiranje je veza koncepta planiranja sa analizom prelomne tačke.Velika pomoć je prilagođen softver. Računar lako izrađuje proračune godišnjeg plana za bilo koji nivo poslovne aktivnosti.

Standardni troškovi

Upotrebljeni planirani iznosi u računovodstvu troškova nazivaju se standardni troškovi. Mogu se upotrebiti u sistemima obračuna troškova prema radnim nalozima i sistemima obračuna troškova za liniju proizvoda.Standardni trošak je trošak koji bi trebao da se pojavi u proizvodnji pod normalnim uslovima.Poređenje stvarnih sa standardnim troškovima upozorava menadžere na odstupanja.

Određivanje i revizija standarda

Standardni troškovi određuju se tokom procesa planiranja. Periodično se razmatraju i revidiraju u slučaju potrebe.Razlike troškova = stvarni-standardni. Razni menadžeri odgovorni su za različite razlike troškova.Računovodstvo evidentira na računima odstupanja, razlike troškova.

Pregled

1. Korist koju organizacija ima od plana.Razmišljanje unapred koordiniše aktivnosti

različitih delova preduzeća,podloga je za ocenjivanje uspešnosti delova i aktivnosti,upozorava menadžere na moguće probleme.Prisiljava menadžere da procenjuju buduće ekonomske uslove poslovanja.

2. Dve “filozofije” planiranih iznosaRealno moguće pod normalnim uslovima

poslovanja, fer i razumna osnova (behavioristički pristup).

Idealni (total quality management) pristup.3.Elementi godišnjeg plana

Grupa povezanih planova i predviđanja, koja sumira sve planirane aktivnosti poslovanja.Plan prodaje,plan proizvodnje,plan troškova proizvodnje,plan troškova poslovanja,novčani plan,plan kapitalnih izdataka,planirani finansijski izveštaji.

4. Dinamički plan i njegova upotrebaDinamički plan prikazuje planirane prihode,

rashode i profite za različite nivoe poslovne aktivnosti. Može se upotrebiti za ocenu efektivnosti delova i aktivnosti, na bilo kom stepenu aktivnosti koristeći odnos troška-obima-profita.5. Standardni troškovi i kontrola troškova poslovanja

Standardni troškovi su očekivani, planirani troškovi po jedinici. Razlike između standardnih i stvarnih troškova evidentiraju se u računovodstvu troškova kao razlike troškova. Time se svaki “višak troška” i druga odstupanja stavljaju na uvid menadžeru.

KNJIGOVODSTVO I INSTRUMENTI DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

INSTRUMENTI komponenteDVOJNOG KNJIGOVODSTVA

Početni inventarPočetni bilans stanjaDokumentacija (otvaranje knjiga,tekuća knjiženja,zaključna knjiženja)DnevnikGlavna knjiga (sintetički računi)Pomoćne knjige (analitički računi)Probni bilans (izvod prometa svih računa glavne knjige)Krajnji inventarZaključni listKrajnji Bilans stanja i Bilans uspeha

Inventarisanje

Usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem, vrši se popisom-inventarisanjem imovine, potraživanja,obaveza i kapitala.Opšti akt o popisu preduzeća utvrđuje način popisa, rokove popisa, popisne komisije, izveštaje o popisu.

Bilans stanja

Uporedni pregled sredstava i njihovih izvora u datom momentu.Dvostrani pregled imovine i kapitala,prikazuje način ulaganja kapitala iskazano u aktivi i pregled kapitala po svom poreklu iskazano u pasivi.Bilansna ravnoteža

Poslovni događaji

Predmet knjigovodstvenog obuhvatanja predstavljaju poslovni događaji koji uslovljavaju odgovarajuće promene stanja bilo koje pozicije, odnosno bilo kojeg elementa aktive i pasive.

Poslovni događaji

Svi poslovni događaji koji uzrokuju promene stanja jedne ili više pozicija u bilansu stanja mogu se svrstati u dve grupe:1.Koji ne utiču na finansijski rezultat (ekvivalentni poslovni događaji)2.Koji utiču na finansijski rezultat (neekvivalentni poslovni događaji)

Bilans uspeha

Račun dobiti i gubitkaSastavljen je iz uspešnih računa, na levoj strani rashoda i na desnoj prihoda.

Sukcesivni bilansi

Poslovne promene mogu se pratiti metodom sukcesivnih bilansa.Omogućuje da se posle svakog poslovnog događaja utvrdi stanje elemneta aktive i pasive, kao i nastali rashodi i prihodi.Metoda nije celishodna i koristi se samo u svrhu učenja i razumevanja instrumenata knjigovodstva.

Knjigovodstveni računi – metod praćenja promena stanja bilansnih pozicija

Suština metode dvostranih računa je da se za svaku poziciju aktive,pasive,rashoda i prihoda otvaraposeban dvostrani pregled.Na ovaj način bilansne pozicije postaju knjigovodstveni računi.Oni su kamen temeljac čitave knjigovodstvene građevine

Osnovna svojstva računa

Homogenim se smatra račun preko koga se evidentiraju poslovne promene koje se na njega odnose.Integralnim se smatra račun na kojem se evidentiraju sve poslovne promene koje se na njega odnose.

Podela knjigovodstvenih računa

Potencijalno mogući,simbolični i stvarno otvoreni računi.Računi čistog stanja, računi uspeha i mešoviti računi.Potpuni, nepotpuni i korektivni računi.Računi glavne knjige I stepena i računi glavne knjige II stepena.

DNEVNIK

Dnevnik je hronološka evidencija (dan za danom) poslovnih promena. Informacija evidentirana u dnevnik sadrži datum,dugovnui potražnu promenu kod računa glavne knjige i kratko objašnjenje poslovne transakcije.Pošto je dnevnik računovodstvena evidencija u koju se tansakcije prvo evidentiraju, ponekad se naziva i knjiga izvorne evidencije.Proces evidentiranja poslovnih transakcija u dnevniku zove se žurnaliziranje.

Dnevnik

Nakon što je poslovna promena evidentirana u dnevnik dugovne i potražne promene kod pojedinih računa prenose se u glavnu knjigu.Zašto i dnevnik i glavna knjiga?Jedinica organizacije za dnevnik je transakcija, jedinica organizacije za glavnu knjigu je račun.

Zašto koristiti dnevnik?

Sve informacije o poslovnoj promeni su na jednom mestu u dnevniku,i postoji objašnjenje transakcije.Omogućujue hronološku evidenciju svih događaja u poslovanju.Upotreba dnevnika je pomoć za sprečavanje grešaka.

Probni bilans

Pre korišćenja salda računa za pripremu bilansa treba dokazati da je ukupni iznos računa sa dugovnim saldima jednak ukupnom iznosu računa sa potražnim saldima. Taj dokaz jednakosti zove se probni bilans. To je lista sa dve kolone, dugovna salda su u koloni sa leve strane a potražna u koloni sa desne strane.

Probni bilans

Probni bilans dokazuje samo jedan aspekt glavne knjige, a to je jednakost dugovne i potražne strane.Izostavljene transakcije i pogewšnoevidentirane promene ne mogu se otkriti probnim bilansom.

Stavke dnevnika i T računi prikazuju efekte promena na finansijski položaj preduzeća jasnije nego računovodstveni software. Prvenstveni cilj je da se razvije sposobnost razumevanja i upotrebe računovodstvene informacije.

Računovodstveno obrazovanje, dnevnici, glavne knjige

Dnevnik, glavna knjiga i menadžeri

Menadžeri ne mogu i ne treba da čekaju finansijske izvštaje da bi dobili informaciju o finansijskom položaju preduzeća. Oni je uvek imaju pristupom u računovodstveni sistem. Koriste račune glavne knjige često sa PC i “readonly” postupkom.

RAČUNOVODSTVENA DOKUMENTACIJA

PojamZnačajVrste

Dijagram toka poslovne dokumentacije

Dokument

• Dokument je osnova za knjigovodstvenoobuhvatanje poslovnih događaja, iskazuje vreme i mesto događaja, kao i suštinu poslovnog događaja.

Dokument

• Dokument je pisana isprava koja predstavlja dokazno sredstvo o nastalom, izvršenom, poslovnom događaju i predstavlja osnovu za knjiženje i kontrolu sprovedenih knjiženja.

Dokument – strukturne komponente

Strukturne komponente koje dokument mora da sadrži:

• Naziv dokumenta• Naziv poslovnih subjekata koja su učestvovala u

izvršenju poslovnih događaja• Datum i mesto izdavanja• Sadržinu-suštinu poslovnog događaja• Količinu,cenu,iznos• Potpis ovlašćenih lica• Overa

Dokument

• Pored osnovne strukture-forme, dokument može da sadrži i druge elemente koji detaljnije objašnjavaju poslovni događaj ili bliže određuju poslovne subjekte (podaci o načinu i rokovima plaćanja, podaci o bonifikaciji, podaci o načinu isporuke robe, podaci o PIB, šifri delatnosti subjekta, itd.

Dokument

• Načela standardizacije, tipizacije i unifikacije treba izpoštovati kod oblika, sadržine i procedure izrade dokumentacije, s obzirom da se dokumenta koriste na svim poznatim prostorima Planete i u veoma velikom broju.

Vrste računovodstvene dokumentacije

U zavisnosti od prirode izvršenih poslovnih događaja računovodstveni dokumenti se mogu grupisati:

1.Interni i eksterni dokumenti2.Izvorni (originalni) i izvedeni dokumenti3.Osnovni i dopunski dokumenti4.Dokumenti sa stanovišta poslovnih

funkcija

Računovodstvena dokumentacija sa aspekta poslovnih funkcija

• Dokumentacija koja prati poslovne cikluse:

1. Nabavku2. Proizvodnju3. Prodaju4. Investiranje5. Plaćanje

Likvidiranje dokumentacije

• Kontrolu dokumenata, likvidiranje, saformalne, računske i suštinske strane vrši likvidator.

• Likvidiranje se vrši, uglavnom, za ulaznu dokumentaciju, a pre knjigovodstvenog obuhvatanja, radi provere tačnosti i ispravnosti.

Kontiranje i kniženje dokumenata

Sastoji se iz dva postupka:• 1. Analiza poslovnog događaja• 2. Utvrđivanje knjigovodstvenog stava• Knjigovodstveni stav (formula za

knjiženje), iskazuje međusobni odnos korespodentnih računa i vrednost-iznos.

Hodogram računovodstvenedokumentacije

• Hodogram računovodstvene dokumentacije predstavlja put kretanja dokumenta od početne do poslednje tačke (od ulaza ili kreiranja do knjigovodstvenog obuhvatanja i arhiviranja).

• Pri utvrđivanju podele rada i odgovornosti za svaki dokument treba da se zna ko formira ili prima i potpisuje dokument, ko je odgovoran za istinitost, zadržavanje dokumenta na pojedinim aktivnostima, najkraći put od izdavanja ili prijema do knjigovodstvenog obuhvatanja.

Dijagram tokova poslovne dokumentacije (snimanje)

• Da bi računovodstvo postalo nosioc i sastavni deo informacionog sistema preduzeća, koji je deo upravljačkog sistema, potrebno je snimiti i utvrditi tokove dokumentacije.

Odlaganje i čuvanje dokumentacije

• Odlaganje dokumenata vrši se hronološki, po vrstama poslovnih promena, po principu urednosti.

• Rokovi čuvanja regulišu se nacionalnim standardima i zakonskom legislativom.

Snimak ciklusa investiranja

POSLOVNE KNJIGE I METODE KNJIŽENJA

Poslovne knjige

Poslovne knjige su obrasci, povezani ili u slobodnim listovima, preneti na neki od elektronskih medija, u kojima se u toku obračunskog računovodstvenog perioda vrše hronološki i sistematično evidentiranje poslovnih transakcija.

Poslovne knjige

Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava.Otvaraju se početkom godine prema podacima iz početnog bilansa stanja.Na kraju godine (obračunskog perioda) treba da se zaključe.Razlikujemo: dnevnik, glavnu knjigu i pomoćne knjige.

Metode knjiženja u poslovnim knjigama

U toku istorijskog razvoja računovodstva i knjigovodstvene tehnike nastale su i razvijale su se metode sa ciljem da reše zahteve za preglednošću, podelom rada, grupisanja promena, iznalaženja grešaka, smanjenja rada, povećanja brzine, povećanja tačnosti.

METODE-ORGANIZACIONI OBLICI KNJIGOVODSTVA

StaroitalijanskoNovoitalijanskoNemačkoFrancuskoEngleskoAmerikanskokombinovani oblici bazirani na kopirnom metoduMašinski oblici i računarska tehnika

KONTNI OKVIR INSTRUMENT ORGANIZACIJE RAČUNOVODSTVA

Potreba za zajedničkim jedinstvenim sistemom pokazatelja uslovila je nastanak jednoobraznog knjigovodstva, a njegovo tehničko ustrojstvo uticalo je na potrebu za primenom kontnog plana.

Principi kontnog plana

Bilansni princip (glavna knjiga finansijskog i glavna knjiga pogonskog knjigovodstva,metod ukupnih troškova,sredstva se iskazuju po rastućoj likvidnosti,izvori po rastućoj dospelosti).Funkcionalni princip (bazira se na procesu poslovanja,metod prodatih učinaka,finansijsko i pogonsko ista glavna knjiga).

Kontni planKontni plan je utvrđena nomenklatura knjigovodstvenih računa prema kojoj preduzeća, organizacije, vode svoje knjigovodstvo. To je metod i instrument racionalne i svrsishodne sistematizacije računa koja omogućuje registrovanje poslovnih operacija.Propisan spisak računa za širi krug korisnika naziva se kontni okvir, a na osnovu njega sačinjen spisak računa za konkretnog korisnika naziva se kontni plan.

Bilansni kontni planKlasa O – Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovinaKlasa 1 – ZaliheKlasa 2 – Kratkoročna potraživanja, plasmani i

gotovinaKlasa 3 – KapitalKlasa 4 – Dugoročna rezervisanja i obavezeKlasa 5 – RashodiKlasa 6 – PrihodiKlasa 7 – Otvaranje i zaključak računa stanja i

uspehaKlasa 8 – Vanbilansna evidencijaKlasa 9 - Obračun troškova i učinaka

Greške u knjigovodstvuPouzdanoTačnoVerodostojnoPokazuje stvarno stanje i kretanje imovine i rezultata poslovanja organizacijeGreške su rezultat nepoštovanja računovodstvenih načela: dokumentovanost,metodska ujednačenost,urednost,bruto iskazivanje,preglednost,kontinuitet,objektivnost,zakonitost.

Vrste grešaka

Formalne greške (greške koje se javljaju u vidu narušavanja bilansne ravnoteže).Materijalne greške (teže se otkrivaju, otkrivaju se prilikom poređenja stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja sredstava i izvora sredstava).

Ispravljanje grešaka

Tehnička ispravkaStorniranjeDopunsko knjiženje

EVIDENTIRANJE POSLOVNIH PROMENA FINANSIJSKOG

POLOŽAJA

KONTO - RAČUNU svom najjednostavnijem obliku račun ima jedino tri elementa:

• 1) naziv – naslov, koji se sastoji od imena određene imovine, obaveze ili vlasničkog kapitala;

• 2) leve strane, koja se zove dugovna (debit) strana i

• 3) desne strane koja se zove potražna (credit) strana. Taj oblik računa zove se T račun zbog svoje sličnosti slovu T.

GLAVNA KNJIGA• Računovodstveni sistem uključuje posebnu

evidenciju za svaku stavku koja se pojavljuje u bilansu. Na primer, posebna je evidencija za stavku novčana sredstva koja pokazuje sva povećanja i smanjenja novca koji rezultiraju iz mnogih transakcija priliva i izdataka novca. Slična se evidencija čuva za svaku drugu imovinu,za svaku obavezu i vlasnički kapital. Oblik evidencija koji se koristi za evidenciju povećanja i smanjenja kod jedne stavke bilansa naziva se račun ili ponekad račun glavne knjige. Svi se ti odvojeni računi obično drže u registratoru, a cela se grupa tih računa naziva glavna knjiga.

Evidentiranje dugovanja na računu zove se zadužiti po računu;

Evidentiranje potraživanja na računu zove se potraživati po računu.

• Svaka dugovna i potražna stavka na računu novca predstavlja novčani priliv ili novčano plaćanje (izdatak). Iznos novca kojeg je preduzeće vlasnik, na određeni dan, jednak je saldu računa na taj dan.

• Određenje salda T računa. Saldo računa glavne knjige je dinarska razlika između ukupnih dugovanja i ukupnih potraživanja na računu. Ako ukupno dugovanje prelazi ukupno potraživanje, račun ima dugovni saldo; ako ukupno potraživanje prelazi ukupno dugovanje, račun ima potražni saldo.

• Analiza Pravilo Povećana je imovina novca.Povećanja se imovine evidentiraju dugovanjima. Duguje: novac Vlasnički kapital je povećan.Povećanja se vlasničkog kapitala evidentiraju potraživanjima.Potražuje: kapital

Kupovina zemljišta za novac

• Imovina zemljišta je povećana.Povećanja imovine se evidentiraju

dugovanjima.• Imovina novca je smanjena.Smanjenje imovine se evidentira

potraživanjima.

Probni bilans• Pre upotrebe računa glavne knjige,

odnosno salda računa glavne knjige, za pripremu bilansa poželjno je dokazati da je ukupni iznos računa sa dugovnim saldima jednak ukupnom iznosu računa sa potražnim saldima.

Taj dokaz jednakosti dugovnih i potražnihsalda zove se probni bilans.

Evidentiranja poslovnih promena

• Nabavka faktora procesaposlovanja

NABAVKA FAKTORA PROCESA

POSLOVANJA

Finansijska sredstva

• Finansijsko tržište:1. Tržište novca (promet novca i kratkoročnih

hartija od vrednosti).2. Tržište kapitala (promet dugoročnih hartija

od vrednosti).

Novčana sredstva

• Neophodno je imati usklađene tokove novčanih sredstava sa funkcijama nabavke, proizvodnje i prodaje.

• Novčani promet može da se vrši gotovinskim (nalog za uplatu i nalog za isplatu) i bezgotovinskim putem (nalog za prenos i nalog za naplatu).

Evidentiranje poslovnih događaja u vezi sa gotovinom

• Gotovina podrazumeva novac u blagajni kojim se vrši efektivno plaćanje.

• Zakon o platnom prometu.• Odluka o uslovima i načinu plaćanja u

gotovom novcu.• Zakon o pranju novca.

Blagajna

D(+) Blagajna P(-)

Prilivi Odlivi

Tekući račun

D (+) Poslovni račun P(-)

Prilivi novca Odlivi novca

Nabavka zaliha

• Materijal• Nedovršena proizvodnja• Gotovi proizvodi• Roba

Nabavka materijala

• Pod materijalom podrazumevamo predmete koji se utroše u jednom prozvodnom ciklusu ili u vremenskom periodu kraćim od godine dana.

• Obuhvata:Sirovine i osnovni materijal, pomoćni

materijal, gorivo i mazivo, ostali materijal, rezervni delovi, alat i sitan inventar, ambalaža i auto-gume.

Evidentiranje materijala

• D(+) Materijal P(-)

Početno stanje

NabavkaTrošenje

Evidentiranje trošenja materijala

• MRS 2 Zalihe• FIFO metod• Metod prosečnih ponderisanih cena-neto

varijanta• Metod prosečnih ponderisanih cena-bruto

varijanta

Roba• Robu čine proizvodi kupljeni sa namerom

da budu prodati.• Roba je osnovna vrsta zaliha kod

trgovinskih organizacija, koji su specijalizovani za kupovinu i prodaju proizvoda.

• Sa stanovišta kome se robe prodaje postoji prodaja na veliko i prodaja na malo.

Kalkulacija cene robe u prodavniciFakturna cena robe

+ Zavisni troškovi nabavke--------------------------------------

Nabavna cena+ Razlika u ceni--------------------------------------

Prodajna cena+ Porez na dodatnu vrednost--------------------------------------Prodajna cena sa PDV

NABAVKA FAKTORA PROCESA POSLOVANJA

Nabavka stalne imovine

Sredstva koja poslovni subjekt koristi u vremenskom intervalu dužem od godine dana, dugoročno vezana sredstva.Nematerijalna ulaganjaNekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstvaDugoročni finansijski plasmani

Nematerijalna sredstvaUlaganja u koncesijePatentiLicenceFranšizaSoftverDugoročni zakup objektaGudvil

Fizički ne postoje, mora se jasno identifikovati, mora da se kontroliše od poslovnog subjekta, buduća ekonomska korist, iznos ulaganja mora biti merljiv.

Koncesije, patenti, licence

Koncesija je pravo korišćenja nekog javnog dobra koje je poslovnom subjektu dodeljeno od strane države.Patent je pravo korišćenja određenog pronalaska.Licenca je dozvola za korišćenje patenta, koju istovremeno može da ima više lica.

Gudvil (Goodwill)Gudvil je razlika između iznosa koji je plaćen prilikom kupovine drugog poslovnog subjekta i njegove fer vrednosti.(Može da bude pozitivan i negativan)U neračunovodstvenom smislu goodwill se odnosi na koristi koje su izvedene na osnovu povoljne reputacije među kupcima.Goodwill za računovođe znači sadašnju vrednost budućih zarada koje su veće od uobičajenog povraćaja na neto imovinu, koje se mogu identifikovati.

Nekretnine,postrojenja,oprema,biološka sredstva

Fizička, materijalna sredstva, koja u proces poslovanja ulaze svojom celokupnom vrednošću, ali se ne utroše u potpunosti u jednom ciklusu, već vrednost prenose postepeno na proizvode i usluge.Analitika osnovnih sredstava.Knjiga inventara.

Nekretnine, postrojenja, opremaZemljište (poljoprivredno,građevinsko,za eksploataciju ruda).Građevinski objekti (fabričke hale, magacin, prodavnice, upravne zgrade).Potrojenja (proizvodne linije, rashladna postrojenja, transportne linije).Oprema (mašine, vouila, računari, telefoni, nameštaj).Investicione nekretnine (zemljište i objekti dati u zakup).Ostalo (biblioteka, slike, vajarska dela).

Kupovina nekretnina, postrojenja, opreme.Izgradnja građevinskog objekta.Izrada nekretnina, postrojenja, opreme u sopstvenoj režiji.

Dugoročni finansijski plasmani

Učešće u kapitalu drugih pravnih licaDugoročni kreditiHartije od vrednosti koje se drže do dospećaOstali dugoročni finansijski plasmani

Kadrovi

Radna snagaUpravljanje ljudskim resursimaPrijemKorišćenjeRazvijanjeStimulisanjeOtpuštanje

Računovodstvo troškova – merenje

poslovne dobiti

Troškovi

• Troškovi predstavljaju vrednosno izraženo trošenje ekonomskih dobara, proizvodnih činilaca u cilju proizvodnje i prodaje učinaka organizacije i ostvarivanja dobiti po tom osnovu.

Vrste troškova

Sa aspekta porekla:• Troškovi materijala• Troškovi zarada• Troškovi amortizacije• Troškovi proizvodnih usluga• Nematerijalni troškovi• Troškovi rezervisanja

Vrste troškova

Sa aspekta proizvodnje:• Troškovi izrade• Troškovi režije

Vrste troškova

Sa aspekta funkcije:• Troškovi istraživanja• Troškovi nabavke• Troškovi proizvodnje• Troškovi prodaje• Troškovi finansiranja• Troškovi upravljanja

Vrste troškova

Sa aspekta ekonomske sadržine:• Materijalni troškovi• Troškovi zarada• Ostali troškovi

Vrste troškova

Sa aspekta uračunavanja u cenu koštanja:

• Direktni ili pojedinačni troškovi• Indirektni ili opšti troškovi

Vrste troškova

Sa aspekta oblika u kom se troškovi unose u kalkulaciju cene koštanja:

• Elementarni (pojedinačni) troškovi• Kompleksni (složeni) troškovi

Vrste troškova

Sa aspekta reagovanja na promeneobima proizvodnje:• Fiksni troškovi• Varijabilni troškovi

Vrste troškova

Sa aspekta knjigovodstvenog obuhvatanja:

• Troškovi po vrstama• Troškovi po mestima• Troškovi po nosiocima

Vrste troškova

Sa aspekta zahteva za planiranjem:• Planirani troškovi• Stvarni troškovi

Vrste troškova

Sa aspekta računovodstvenogizveštavanja:• Ukupni troškovi• Prosečni troškovi• Marginalni troškovi

Rashodi

• Rashodi predstavljaju negativnu komponentu rezultata poslovanja organizacije.

• Dele se na redovne i vanredne.• Strukturu ukupnih rashoda čine: poslovni

rashodi, finansijski rashodi i ostali rashodi.

Jednokružni-Dvokružni sistem organizacije knjigovodstva

kontni okvir kontni okvirna funkcionalnom na bilansnomprincipu principu

Jednokružni računski sistemORGANIZACIONI MONIZAM(centralizovana organizacija)

Dvokružni računski sistemORGANIZACIONI DUALIZAM(decentralizovana organizacija

Organizacioni monizam

• Objedinjuje finansijsko i pogonsko knjigovodstvo u jednu celinu.

• Centralizovani način vođenja knjigovodstva podržava kontni okvir koji knjigovodstvene račune raščlanjava po funkcionalnom principu.

Organizacioni dualizam• Odvojeno se vodi evidencija za praćenje

poslovnih događaja iz oblasti finansijskog knjigovodstva i pogonskog knjigovodstva, tj. Obračuna troškova i učinaka.

• Decentralizovana organizacija knjigovodstvene evidencije zasniva se na kontnom okviru koji knjigovodstvene račune raščlanjava po bilansnom principu.

• Od 1997. god. obračunski sistem kod nas zasniva se na bilansnom sistemu sistematizacije knjigovodstvenih računa.

Računovodstveno obuhvatanje troškova pri obračunu po stvarnim

troškovima• Cilj – utvrđivanje cene koštanja

konačnih učinaka.• Obračun po stvarnim troškovima u

cenu koštanja uključuje stvarno nastale troškove.

Faze obračuna ukupnih troškova

Finansijsko knjigovodstvoKlasa 5

I faza obračun primarnih vrsta troškova

Pogonsko knjigovodstvoKlasa 9

II faza vezivanje primarnih vrstatroškova za račune mesta

i nosioce

III faza interni obračun izmeđumesta troškova

IV faza konačan obračunnosilaca troškova

I faza obračuna troškova

• Odgovara na pitanje šta se troši ?• Obuhvataju se u finansijskom

knjigovodstvu.• Novčani su izraz svih troškova određenog

vremenskog perioda, daju cenu koštanja ukupnog poslovanja organizacije.

• Primeri: troškovi stalne imovine, zaliha,zarada radnika.

Trošenje stalnih sredstava

• Stalna sredstva se u procesu reprodukcije postepeno troše.

• Usled angažovanja ne menja im se oblik i više godina opslužuju proces reprodukcije.

• Stalna sredstva postepeno prenose svoju vrednost na proizvode.

• Stalna sredstva se sukcesivno pretvaraju u obrtna sredstva

Amortizacija i otpis

• Amortizacija je novčani izraz trošenja stalnih sredstava.

• Amortizacija je trošak.• Otpisivanje sredstava je knjigovodstveno-

tehnički metod putem kojeg se usklađuje knjigovodstvena vrednost imovinskih delova sa stvarnim vrednostima.

Amortizacija

Način obračuna zavisi od:• Osnovice za obračun• Procenjenog korisnog veka trajanja stalnih

sredstava• Stope amortizacije• Stepena iskorišćenosti kapaciteta

sredstava• Odabrane metode otpisa

Obračun amortizacije

Metode:1. Vremenska2. FunkcionalnaVremenska amortizacija može da seobračunava kao:• Proporcionalna• Degresivna• Progresivna

Troškovi amortizacije

• Obuhvataju se na računu troškovi amortizacije , na osnovu godišnjeg predračuna amortizacije.

• Utvrđuje se mesečni otpis koji se svaki mesec ukalkulisava u trošak, uz istovremeno smanjenje vrednosti stalnih sredstava, indirektno primenom korektivnog konta.

Trošenje predmeta rada

D(+) Materijal P(-) D(+) Troškovi materijala P(-)

Saldo

Troškovi alata i inventara, ambalaže, auto guma i rezervnih delova

• U zavisnosti od njihovog trošenja razlikujemo tri načina njihovog otpisivanja:

Metode otpisa

100% otpis 50% otpis Kalkulativni otpis

Troškovi zarada• Troškovi zaposlenih sastoje se od

troškova zarada, naknada zarada i troškova poreza i doprinosa.

• Obračunate bruto zarade obuhvataju se na određenom kontu klase rashoda, predstavljaju kratkoročnu obavezu, koja se isplaćuje sa tekućeg računa.

Račun dobiti i gubitka

• Finansijski izveštaj, na jednoj strani, koji sumira profitabilnost organizacije u jednom vremenskom periodu.

• Kada merimo neto dobit koju je zaradilo preduzeće mi merimo njegove ekonomske performanse, njegov uspeh ili neuspeh.

(uvek u određenom vremenskom periodu)

Prihodi

• Prihod je vrednost prodate robe i usluga koji su iskazani za jedan računovodstveni period. To je ujedno i bruto povećanje vlasničkog kapitala koje je rezultat aktivnosti preduzeća.

• Prihod se evidentira kada je zarađen, bez obzira kada je primljen novac.

Bilans uspehaAlternativni nazivi:

• Izveštaj o zaradama, izveštaj o poslovanju, izveštaj o dobiti i gubitku, račun dobiti i gubitka.

• Sumirano:Račun dobiti i gubitka se koristi radi

sumiranja tekućih rezultata preduzeća, poređenjem ostvarenih prihoda, tokom određenog vremenskog perioda, sa rashodima koji su nastali radi stvaranja tih prihoda.

POSLOVNA AKTIVNOST I TROŠKOVI

Značaj troškova

Pojam troškovaGeneralno se kod troškova radi o sagledavanju utrošenih vrednosti u reprodukciji koji se utvrđuju kao proizvod utroška faktora proizvodnje i njihovih cena po jedinici utroška.

Troškovi su centralna kategorija upravljačkog računovodstva, kao i ukupne ekonomije preduzeća. Nasuprot njima stoje učinci preduzeća.

Troškovi i učinci su okosnica upravljačkog računovodstva, isto kao što su rashodi i prihodi središnji pojmovi u finansijskom računovodstvom odnosno.

PRIMER: Lista mogućih vrsta troškova

ZaradeTroškovi zakupaTroškovi energijeTroškovi putovanjaTroškovi reklameAmortizacijaOdržavanje, instalacijaTroškovi potrošnog materijalaZajednički troškovi upraveTroškovi osiguranjaOstali troškovi kamatePorezi

Materijalni troškoviSpoljnje usluge

DEFINICIJA TROŠKOVA:Troškovi predstavljaju vrednosno izraženo trošenje ekonomskih dobara, odnosno proizvodnih činilaca u cilju proizvodnje i prodaje učinaka preduzeća i ostvarivanja dobitka po tom osnovu.

Glavna obeležja:• U njihovoj osnovi mora da stoji količinski

izražena potrošnja ekonomskih dobara ili količinska komponenta troškova;

• Potrošnja ekonomskih dobara mora da bude u vezi s učincima, odnosno, učincima uslovljena;

• Utrošene količine dobara moraju biti vrednosno izražene, ili vrednovane po odgovarajućim cenama (cenovna komponenta troškova).

Količinska komponenta troškova• Pojam troškova obavezno sadrži količinsku

komponentu, odnosno količinski određenu potrošnju ekonomskih dobara, koju najčešće nazivamo utroškom. Troškovi su proizvod (umnožak) utroška i odgovarajućih cena

• Pod ekonomskim dobrima ovde se podrazumevaju dobra u širem smislu reči, (materijalna dobra, prava, usluge itd.). Iz tog razloga količinska komponenta odnosno utrošak nije jednako prepoznatljiv kod svih troškova.

• Za određena ekonomska dobra utrošci su sasvim prepoznatljivi i moguće ih je utvrditi i izraziti. Tuspadaju sve vrste materijala sa jednokratnompotrošnjom, čiji se utrošci izražavaju jedinicama mere;

Za težinu; (kilogram i iz njega izvedene jed. mere)Zapreminu; (kubni metar, litar)Dužinu; (metar), i površinu (metar kvadratni)

Za nabavljene delove utrošci se najčešće izražavaju u komadima. Očiglednost, izrazivost i laka utvrdivost količinske komponente troška prisutna je i kod; električne energije (kilovat sat), pare (kubni metar) kao i kod drugih energetskih fluida.

• Druga materijalna dobra, odnosno faktori poslovnog procesa ne troše se jednokratnom upotrebom, većkorišćenjem u nizu poslovnih perioda, zadržavajući pri tom svoju fizičku celovitost. Tu spadaju;zgrade, mašine, transportna sredstva, pogonski i

poslovni inventar, alat i slični činioci proizv.procesa.• Fizičko trošenje ovih dobara je nevidljivo. Njihov

poslovni smisao nije u fizičkom trošenju, nego u korišćenju usluga koje ova dobra u sebi nose.

• Troškovi ovih dobara imaju količinsku komponentu, koja se indirektno meri i izražava u jedinicama učinka koji se korišćenjem proizvode i prodaju (proizvedeni kg., pređeni km., sati korišćenja, itd)

• Kod funkcionalnog otpisa, utrošak tih dobara može biti srazmeram protoku vremena (mesec, godina i sl. vremenska jedinica, kada je u pitanju vremensko otpisivanje tih dobara).

• Proteklo vreme je, takođe, česta jedinica izražavanja i utroška nematerijalnih dobara.

• I kod materijalnih i nemater. dobara, koja se ne troše jednokratno, a vremenski se otpisuju, količinska komponenta se prevodi u procenat (stopu) otpisa, uz napomenu da se ne radi o osnovnoj nego o izvedenoj jedinici mere utroška sredstava o kojima je reč

• Količinska komponenta troškova rada se, takođe, utvrđuje i izražava indirektno. To se radi putem količine urađenih proizvoda, delova ili operacija, ili, putem vremena provedenog na radu. Slično je i sa troškovima usluga (usl. na proizvodu, transportne, usluge održavanja itd.)

• Posebno uočljiva je kol. komponenta troškova kapitala (finansiranja preduzeća). Ulogu količinske komponente, u ovom slučaju, imaju iznos kapitala (npr; korišćenih kredita) i vreme korišćenja kapitala. Stopa troškova kapitala (npr; kamatna stopa) ima, u ovom slućaju, ulogu cenovne komonente.

Specifični troškovi• Porezi, takse i doprinosi, su davanja koja su vezana

za postojanje i poslovanje preduzeća , uslovno, su nezavisni od poslovnog uspeha (dobitka) preduzeća i predstavljaju specifičnu grupu troškova.

• Propisana, ugovorena ili na drugi način određena osnovica obračuna, uključiv vremenski period na koji se odnosi, predstavlja količinsku komponentu ovog troška, a njegove stope cenovnu komponentu, ukoliko, tu ulogu nema utvrđeni fiksni iznos prema veličini preduzeća (ranija taksa na firmu).

• Ovi troškovi su posebno interesantni sa aspekta uslovljenosti troškova učincima, s obzirom na tešku uočljivost njihove veze.

Potrebno je naglasiti da je za utvrđivanje troškova, kao i za druge operacije sa njima (alokacija, kalkulacija, standardizovanje, kontrola i sl.), od velikog značaja razumevanje (prepoznavanje) i utvrđivanje količinske komponente utrošaka za sve vrste troškova.

Uslovljenost troškova učinkom• Ovde se radi o dvostrukom odnosu. Sa jedne

strane, troškovima se mogu smatrati samo oni vrednosno izraženi utrošci, koji su izazvani učinkom. Na drugoj strani, učinak proizilazi iz trošenja dobara u proizvodnom, ili ostalom poslovnom procesu preduzeća, pa se troškovi javljaju kao produkt.

• Razumevanje ove međuzavisnosti troškova i učinaka je ključno pitanje ne samo za pogonski obračun, nego i za ukupno upravljanje ekonomijom preduzeća.

Definisanje pojma učinak

,,Učinci su vrednosno izražene količine proizvoda proistekle iz proizvodnog procesa preduzeća,,

• Pod proizvodom se podrazumeva svaki rezultat proizvodnog procesa preduzeća, dok se pod proizvodnim procesom podrazumeva ukupni poslovni proces preduzeća:

NABAVITI – PROIZVESTI - PRODATI• Pod učincima se podrazumevaju; materijalni

proizvodi i usluge iz poslovnog procesa preduzeća.

Šta su učinci preduzeća ?• Učinci preduzeća su: prodati proizvodi i usluge,

završeni proizvodi u magacinu kao i nedovršena proizvodnja. Učincima se smatraju izgrađena ili proizvedena osnovna sredstva, njihovi delovi, proizvedeni alati, modeli, ambalaža isl.

• Svaki organizacioni deo preduzeća stvara određene učinke, po pravilu se misli na određene usluge koje oni daju drugim organizacionim delovima preduzeća.

• PRIMER: Učinci org. dela ALATNICA su usluge koje ona daje drugim delovima (održavanje i izrada alata).Ili nabavke za nosioce troškova ili druge org. delove preduzeća koje za njih radi org. deo NABAVKA.

Uslovljenost troškova učincima• Odnos uslovljenosti troškova učincima je presudan za

poimanje troškova. Jer, se uobičajeno kaže da se o troškovima radi samo onda kada su utrošci (utrošene količine proizvodnih faktora) učincima prouzrokovani.

• PRIMER: Troškovi materijala, energije, plata izrade i sl. su nesumljivo učincima prouzrokovani troškovi, ali se može postaviti pitanje; da li porezi, takse i doprinosi vezani za postojanje i rad preduzeća uopšte predstavljaju troškove? Iz tog razloga je potrebno jasnije definisati odnos između troškova i učinaka:

• ,, Troškovi predstavljaju vrednosni izraz utrošaka svih dobara, bez kojih učinci ne bi mogli nastati,,

• Veza poreza, taksi i doprinosa kao i ostali slični troškovi, čija veza sa učincima nije neposredno vidljiva, potpadaju pod pojam troškova.

• Drugo je pitanje koji će troškovi biti obračunski vezani za konkretne učinke, a koji troškovi ili delovi troškova će biti tretirani kao rashodi preduzeća kao celine.

• PRIMER: Troškovi kamata se obično ne vezuju za pojedinačne učinke preduzeća, ali bez odgovarajućih izvora finansiranja i priparajućih kamata, stao bi poslovni proces i učinaka ne bi bilo, iz tog se razloga i ovde radi o trošku.

Cenovna komponenta troškova• Upravljanje utrošcima i proizvodima nezamislivo je

bez vrednosnog iskazivanja jednih i drugih, odnosno, njihovog prevođenja u troškove i učinke kao vrednosne pojmove.

• Posebno je potrebno naglasiti cenovnu komponentu, putem koje je moguće sučeljavanje troškova i učinaka putem obračuna posle faze prodaje i iskazivanja poslovnog uspeha (dobitak ili gubitak).

• Kao cenovna komponenta troškova najčešće se koristi efektivna nabavna cena. Iz razloga što zahtevima finansijskog knjig. odgovara vrednovanje nabavljenih činilaca i utrošaka po nabavnim vrednostima.

• Cenovnu komponentu učinaka predstavlja prodajna cena ako je reč o eksterno realiz. učincima, čijim se sučeljavanjem sa odgovar. troškovima dobija poslovni rezultat (dobitak ili gubitak).

• Učinci koji nisu eksterno realizovani zato što nisu završeni ili su namenjeni internim potrebama, vrednuju se po ceni koštanja koju čine troškovi zaračunati u učinku.

• U zavisnosti šta se želi kontrolisati, primenjuju se različite koncepcije cene koštanja.

Osnovne klasifikacije troškovaUkupni, prosečni i marginalni troškovi

Ukupni troškovi• Do sada smo, uglavnom, pominjali ukupne

troškove, kao i određene vrste tr. Međutim raščlanjivanje ukupnih troškova po vrstama ne znači napuštanje koncepta ukupnih troškova.

• Radi se o apsolutnim (ukupnim) iznosima odnosnih vrsta troškova koji su: proizvod utrošaka (količinske komponente) i cena ukupnih utrošenih elemenata. Koncept ukupnih tr. uvek se odnosi na određeni obračunski period.

• Iskazuju se u zvaničnom bilansu uspeha preduzeća.

• Prikupljanjem ukupnih troškova preduzeća bavi se finansijsko knjigov. na osnovu analitičkih knjigovodstava (materijalno, knjigovodstvo osnovnih sredstava itd.), na kontima klase 5-Rashodi, čiji se iznosi periodično (godišnje i polugodišnje) preuzimaju u bilans uspeha preduzeća.

• Na taj način klasi 5 daje se stvarni karakter klase rashoda, u krajnjoj liniji, zasnovanoj na plaćanjima.

• Potrebno je naglasiti da je finansijsko knjigovodstvo zakonskim propisima ograničeno, za razliku od pogonskog koje nije strogo zakonski definisano, već je moguće, u skladu sa sposobnostima zaposlenih organizovati pregledniji obračun i sagledavanje ukupnih troškova i na taj način obezbedi potpuniji (ekonomski, vrednosni) koncept ukupnih troškova

• Moguće je bez napuštanja koncepta ukupnih (apsolutnih iznosa), obezbediti i druge značajne informacije kao što su; troškovi pogona, mesta troškova isl.

• 5210 Plate pomoćnog osoblja• 5202 Ostali lični dohoci• 5203 Regres za godišnji odmor Vrsta troškova• 5210 Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • 5291 Ostali lični rashodi i naknade• Tr. zarada, naknade i ostali tr. Grupa troškova• 5310 Lizing voznog parka• 5312 Troškovi goriva Vrsta troškova• 5313 Porezi voznog parka• 5314 Ostali tr. voznog parka• Tr. transportnih usluga Grupa troškova• 5521 Troškovi osiguranja opreme• 5522 Troškovi osiguranja objekata Vrsta troškova• 5523 Ostali troškovi osiguranja• Troškovi premija osiguranja Grupa troškova

Prosečni troškovi• Možemo ih opisati kao vrednosti koje proizilaze iz

odnosa odgovarajućeg koncepta ukupnih troškova i obima aktivnosti za isti obračunski period izraženog podobnom jedinicom mere.

• Predstavljaju veoma značajno sredstvo komuniciranja između računovodstva i korisnika račun. informacija (menadžmenta preduzeća).

• Razlog njihovog postojanja može se opisati klasičnim zahtevima korisnika informacija koji žele da znaju cenu koštanja po jedinici proizvoda ili usluge, da bi na osnovu te informacije mogli donositi upravljačke odluke.

• DEFINICIJA: Prosečni troškovi su troškovi jedinice aktivnostii. Jednaki su za svaku od nulte do poslednje jedinice konkretne aktivnosti.

• Njihova nejednakost po periodima posledica je promena cena elemenata (činilaca) poslovnog procesa, ekonomičnosti njihovog trošenja, efikasnostirada i stepena zaposlenosti, odnosno stepena iskorišćenja kapaciteta (obima aktivnosti).

• Prosečne tr. po jedinici aktivnosti u računovodstvu, često, nazivamo cenom koštanja jedinice proizvoda ili usluge.

Razlikujemo prosečne troškove; • materijala izrade, prerade, proizvodnje

(proizvodna cena koštanja koja uklj. materijal izrade i tr. prerade).

• prosečne tr. proizvodnje, uprave i prodaje(puna, odnosno komercijalna cena koštanja).

• prosešne varijabilne, fiksne i sl.• Pomenute kategorije prosečnih tr. su veoma

značajni podaci, oni su van domašaja finans. knjigov., bez obzira što iz njega dobijaju podatke o početim i krajnjim zalihama, cenama itd. Informacije o prosečnim tr. mogu biti proizvod samo pogonskog obračuna.

• Pri njihovoj primeni i upotrebi mora se strogo voditi računa o faktorima koji određuju visinu prosečnih tr., posebno da su samo neki (varijabilni, proporcionalni) tr. srazmerni obimu aktivnosti. Dok su drugi (fiksni) nezavisni od tog obima (stepena iskorišćenja kapaciteta) a treći mešovitog karaktera.

• Drugu stranu prosečnih punih tr.(pros. tr. proizvodnje, uprave i prodaje, pune cene koštanja po jedinici), predstavlja prosečni neto rezultat kao razlika do nivoa prosečne prodajne cene. On proizilazi iz odnosa ukupnog neto rezultata i obima aktivnosti.

• Kao podatak on nosi u sebi sav značaj i ograničenja prosečnih vrednosti sa aspekta upravljanja.

Marginalni troškovi• To su tr. koji na određenom obimu aktivnosti

dodatno nastaju ili nestaju, dodavanjem ili oduzimanjem jedne jedinice aktivnosti. Pod jedinicom aktivnosi podrazumeva se jedinica proizvoda ili usluge.

• Često marginalnu (graničnu) jedinicu aktivnosti predstavlja dodatni (nedeljivi obim aktivnosti od više jedinica proizvoda ili usluga).

• Marginalni tr. jedinice proizvoda ili usluge tada su prosečni dodatni troškovi dodatnog nedeljivog sloja aktivnosti (npr; porudžbine).

Ponekad marg. jedinicu akt. može predstavljati samo skup dodatnih operacija ili samo jedna operacija na proizvodu. Kao što je slučaj sa povećanjem ili smanjenjem stepena finalizacije sopstvenih proizvoda.

• Ili, to može biti ukupna količina nekog proizvoda iz postojećeg asortimana (odluka o napuštanju nerentabilnog proizvoda), kao i novog proizvoda (uvođenje rentabilnog proizvoda u asortiman).

• Dugoročno marg. jedinicu može predstavljati i organiz. deo preduzeća, ali ipak, marg. vrednosti i marginalna analiza prevashodno su instrumenti operativnog (kratkoročnog ) upravljanja.

• Videli smo da prosečni troškovi važe za čitav obim aktivnosti. Marginalni troškovi se uvek računaju za određeni obim aktivnosti (stepen aktivnosti). Prosečni tr. ne mogu zameniti marg. troškove, jer smanjenje ili povećanje obima aktivnosti ne izaziva promene na svim tr.

• Na promene aktivnosti su imuni fiksni tr., menjaju se samo varijabilni (proporcijalni) tr.

• Marg. tr. se mogu izjednačiti s promenom ukupnih varijabilnih tr. koju donosi povećanje ili smanjenje obima aktivnosti za jednu jedinicu.

• Marginalni troškovi su ,u načelu, jednaki s prosečnim varijabilnim troškovima, što je od izuzetnog značaja za pogonski obračun.

• Razlog proučavanja problematike marginalnih troškova, nastao je, kao potreba menadžmenta da bi mogli da donose operativne odluke, one moraju biti bazirane na sagledavanju budućeg nivoa aktivnosti(stepena zaposlenosti).

• Predmet njihovih odluka za nastupajući period ,obično, nije akupna aktivnost od nultog do mogućeg stepena zaposlenosti, već samo promene tog obima.

• Može se reći da su za odluke, sa strane troškova, relevantne samo promene troškova koje odluka o obimu ili strukturi aktivnosti izaziva.

• Za mnoge aspekte odlučivanja su marginalni troškovi, a ne ukupni troškovi, jedino ispravna poslovna filozofija.

• U tesnoj vezi s marginalnim troškovima stoji marginalni prihod, odnosno prodajna cena dodatne ili dbačene jedinice proizvoda, usluge ili drugačije izraženog obima aktivnosti.

• Iz sučeljavanja marginalnih troškova i marg. prihoda proizilazi marginalni (kontribucioni) rezultat.

Šta je kontribuciona marža?-Deckungsbeitragsrechnung (na nemačkom),-Contribution margin (na engleskom)• Možemo je nazvati i doprinos pokriću troškova,

jer se kod izračunavanja, sem varijabilnih i fiksnih troškova u obzir uzima i ostvareni prihod

PRIMER:

Obračun kontribucione marže• Obračun kontr. marže koristi se na različite

načine. U najjednostavnijem primeru možemo krenuti od planiranog prometa, umaljiti ga za varijabilne i fiksne troškove, posle čega dobijamo vrednost planiranog dobitka.

PRIMER:

KRAJ POSLOVNOG CIKLUSA I

RAČUNOVODSTVO PROIZVODNJE

Ciljevi učenja

Svrha sistema računovodstva troškova.Sistem obračuna troškova prema radnom nalogu.Sistem obračuna troškova za liniju proizvoda.Ekvivalent gotovih jedinica proizvodnje.Aktivnosti koje dodaju vrednost organizaciji.Obračun troškova prema bazi aktivnosti.Just-in-time proizvodni sistemi.

Dodirne tačke upravljačkog i finansijskog knjigovodstva

U proizvodnoj delatnosti, odnosno računovodstvu proizvodnje preklapaju se upravljačko i finansijsko knjigovodstvo.Trgovinske organizacije kupuju svoje zalihe na tržištu, te je trošak trgovinske robe isti kao i cena po kojoj je kupljena roba. U proizvodnoj organizaciji trošak robe (proizvoda) sastoji se od raznih proizvodnih troškova. Tipična proizvodna organizacija kupuje sirovine i materijal, koristi mašine i svoje zaposlene da pretvore ovaj materijal u gotove proizvode.

Troškovi proizvodnje

Direktni materijal.Direktni troškovi rada.Opšti troškovi proizvodnje.

Troškovi proizvodnje nisu troškovi perioda, to su troškovi stvaranja zaliha.

Zalihe, proizvodnja zaliha – predstavlja imovinu. Ovi izdaci se nazivaju troškovi, a ne rashodi. Nedospeli troškovi su imovina, dospeli troškovi su rashodi.

Tok troškova proizvoda i troškova perioda

Zalihe proizvodnog preduzeća

Zalihe materijala.Proizvodnja u toku.Zalihe gotovih proizvoda.

Tok troškova proizvodnje teče sa fizičkim tokom roba kroz proces proizvodnje.

Računovodstveni tok

Troškovi prodatih proizvodaProizvedeni proizvodi klasifikuju se kao gotovi proizvodi kada je čitav proces proizvodnje završen.Troškovi marketinga, skladištenja,isporuke gotovih proizvoda se smatraju troškovima prodaje, a ne proizvodnje.Kada se gotovi proizvodi prodaju njihov trošak se prenosi sa računa zaliha gotovih proizvoda na račun troškovi prodatih proizvoda.

Sistem računovodstva troškovaSistem računovodstva troškova predstavlja tehniku, obrasce i računovodstvene evidencije koji se koriste za dobijanje pravovremenih informacija o troškovima proizvodnje pojedinih proizvoda i obavljanju pojedinih aktivnosti.Sistemi računovodstva troškova vezuju se pre svega za proizvodne delatnosti, ali se mogu primeniti na najširi spektar poslovnih situacija (banke, državne ustanove i agencije, bolnice, komunalne usluge, računovodstvene i konsultantske usluge i td.)

Računovodstvo troškova

Računovodstvo troškova ispunjava dva važna upravljačka cilja :

1. Utvrđuje jedinični trošak svakog proizvedenog proizvoda.

2. Snabdeva menadžment i upravu informacijama koje se koriste za kontrolu sadašnjih i planiranje budućih troškova i poslovnih aktivnosti.

Jedinica proizvoda, jedinični troškovi

Jedinični troškovi utvrđuju se kao odnos troškova proizvodnje i broja proizvedenih jedinica.Jedinica proizvoda je fizički proizvod, po mogućnosti individualan – automobil, zapušača za flaše, mobilni telefon. Neke delatnosti proizvedene jedinice iskazuju u tonama, litrama, barelima, itd.Jedinični troškovi su osnova za vrednovanje zaliha i merenje troškova prodatih proizvoda. Koriste se za formiranje prodajnih cena i ocenjivanje ekonomičnosti poslovanja.

Kontrola troškova

Kada sistem računovodstva daje pravovremenu informaciju o jediničnim troškovima, troškovi se mogu održavati na željenoj visini, i reagovati na eventualni njihov rast.

Vrste sistema računovodstva troškova

1. Sistem obračuna troškova prema radnom nalogu.( Proizvode se jedinstveni proizvodi, specijalne narudžbine, svaki “posao” je poseban). Građevinski objekti, brodovi, filmovi, štamparije, i td.

2. Sistem obračuna troškova za liniju proizvoda.(Proizvodi se niz gotovo identičnih proizvoda, serijski, u nekom dužem periodu). Rafinerije nafte, pivare, elektrane, proizvodi na pokretnim trakama.

Priroda proizvodnje određuje sistem obračuna troškova.Može i kombinovano.

Radni nalog

Troškovi proizvodnje akumulišu se za svaki posao posebno, na dokumentu Radnom nalogu, radi praćenja analitike troškova.Kada se posao završi, radni nalog se povlači iz analitičke evidencije proizvodnje u toku, troškovi se sabiraju i prenose na račun zaliha gotovih proizvoda.

Radni nalozi u uslužnim delatnostima

Mnoge uslužne delatnosti koriste radni nalog za akumulisanje troškova prilikom usluživanja pojedinačnog kupca.Pacijent u bolnici je radni nalog.Automobil u servisu je radni nalog.Održavanje i popravka lifta je radni nalog.

Linija proizvodaProizvodnja nekog proizvoda obično obuhvata nekoliko faza obrade. Svaka faza, svaki korak u proizvodnji posmatra se kao poseban proizvodni deo. Poseban račun proizvodnje u toku vodi se za svaki proizvodni deo. Na kraju obračunskog perioda jedinični troškovi obrade se utvrđuju delenjem troškova u odeljenju sa brojem jedinica koje su obrađene u tom periodu.Trošak gotove jedinice dobija se sabiranjem jediničnih troškova svake faze obrade u proizvodnji jedinice.

Ekvivalent gotovih jedinica proizvodnje

Ekvivalent gotovih jedinica je ključ za utvrđivanje jediničnih troškova.Kada su sve jedinice proizvoda u nekom odeljenju potpuno obrađene, jedinični troškovi se izračunaju delenjem troškova odeljenja sa brojem obrađenih jedinica.U većini slučajeva na početku i kraju računovodstvenog perioda neke jedinice nisu dovršene, pa se jedinični troškovi ne mogu dobiti delenjem, jer bi se i dovršenim i nedovršenim proizvodima pripisali isti jedinični troškovi.

EkvivalentAko dovršene i nedovršene jedinice proizvoda iskažemo ekvivalentom gotovih jedinica, tada se jedinični troškovi mogu dobiti delenjem ukupnih troškova sa ekvivalentom gotovih jedinica u proizvodnji.Ekvivalent gotovih jedinica je merilo obavljenog posla u datom računovodstvenom periodu.Proizvodnja dve jedinice od kojih je svaka dovršena 50%, zahteva istu količinu rada kao proizvodnja jedne gotove jedinice. 1000 jedinica dovršenih sa 25% ekvivalentno je 250 gotovih jedinica.

Utvrđivanje jediničnih troškova

1. Prikupljanje troškova sa kojima se tereti odeljenje.

2. Utvrditi jedinične troškove ( delenjesvake od tri kategorije troškova sa ekvivalentom gotovih jedinica u mesecu).

3. Raspored troškova sa kojima se tereti odeljenje na dovršene i nedovršene jedinice.

Aktivnosti koje dodaju vrednost i koje ne dodaju vrednost

Aktivnost je svaki postupak koji se ponavlja i sprovodi tokom redovnog poslovanja.Aktivnosti koje povećavaju vrednost proizvoda ili usluge za kupca predstavljaju one koje “dodaju vrednost”.Aktivnosti koje ne dodaju vrednost su postupci koji direktno ne povećavaju vrednost proizvoda ili usluge za kupca.Uštede na troškovima koje su ostvarene smanjenjem ili eliminacijom aktivnosti koje ne dodaju vrednost obično ne umanjuju zadovoljstvo kupaca.

Aktivnosti koje dodaju i ne dodaju vrednost

Aktivnosti koje dodaju vrednost:- Dizajn proizvoda- Pakovanje, ambalaža- Proizvodnja i sastavljanje- Isporuka- Usluge servisa i garancija posle prodaje- Davanje kredita, itd.

Aktivnosti koje dodaju i ne dodaju vrednost

Aktivnosti koje ne dodaju vrednost:- Skladištenje i upravljanje zalihama- Priprema pogona i prazan hod- Skladištenje proizvodnje u toku dok se čeka

dalja obrada- Proizvodnja viška gotovih proizvoda- Ponavljanje izrade škartnih proizvoda- Lom i otpis škartnih proizvoda, itd.

Da li neka aktivnost dodaje ili ne dodaje vrednost zavisi od konkretne situacije.Aktivnosti koje ne dodaju vrednost nisu neophodne.Troškovi koji su povezani sa aktivnostima koje ne dodaju vrednost treba da se svedu na najmanju moguću meru.Aktivnosti koje dodaju i koje ne dodaju vrednost odnose se na sve aspekte poslovanja, ne samo na proizvodne aktivnosti.

Obračun troškova prema bazi aktivnosti (ABC)

Obračun troškova prema bazi aktivnosti predstavlja tehniku alociranja opštih troškova na različite vrste proizvoda pomoću niza nosioca troškova. Postupci se mogu primeniti i na aktivnosti koje nisu vezane uz opšte troškove.Ova analiza prisiljava na pažljivo razmatranje faktora koji nose pojedine opšte troškove.Ova analiza može da pokaže kako se dolazi do smanjenja ovih troškova.Obračun troškova prema bazi aktivnosti daje tačniji rezultat od onog koji se postiže upotrebom jedinstvene stope za raspored opštih troškova.

Koraci kod alokacije opštih troškova pomoću ABC metode

1. Podeliti ukupne opšte troškove prema pojedinim aktivnostima i utvrditi nosioce troškova za svaku aktivnost.

2. Uraditi prognozu za sledeću godinu opštih troškova svake aktivnosti, nivoa aktivnosti nosioca troška, broja jedinica koji će se proizvoditi za svaki proizvod i procenat aktivnosti nosioca troška u odnosu na svaki proizvedeni proizvod

Koraci u ABC analizi

3. Alocirati svaki opšti trošak na linije proizvoda pomoću relativnih procenata aktivnosti nosioca troška.

4. Iskazati procenjene opšte troškove koji se odnose na svaki proizvod u jediničnim iznosima.

5. Rasporediti opšte troškove na jedinice proizvoda koristeći procenjene jedinične iznose.

Koristi od obračuna troškova na bazi aktivnosti

Menadžment i uprava postaju svesni niza faktora koji čine opšte troškove. Opšti troškovi se pripisuju jedinicama koje generišu ove troškove.

Realnija cena koštanja i mogućnost uticaja na smanjenje nepotrebnih opštih troškova.

Just-in-time proizvodni sistemi

Just-in-time je izraz koji označava nabavku faktora proizvodnje i proizvodnju proizvoda upravo koliko je potrebno kako bi se ispunilenarudžbe kupaca. Proizvodnja vučena potražnjom.Karakteristika je minimiziranje ili izbegavanje zaliha materijala, proizvodnje u toku i gotovih proizvoda.Novac vezan u zalihama. Troškovi skladištenja, kvarovi, zastara.

JITJust-in-time je ustvari filozofija eliminisanja aktivnosti koje ne dodaju vrednost i povećanja kvaliteta proizvoda, sa minimiziranjem troškova logistike u čitavom reprociklusu.Ako je materijal nabavljen i proizvodi proizvedene u “pravo vreme” proces proizvodnje mora da bude i efikasan i ekonomičan. Nema viška materijala, nema vraćanja škartnog materijala, niti popravke gotovog proizvoda. JIT doprinosi povećanju kvaliteta proizvoda.

JITProizvodnja bez škarta počinje sa kvalitetnim dobavljačima.Dizajn proizvoda pojednostavljuje proces proizvodnje, smanjuje rizik škarta i ima kritičnu ulogu.Potreba za stručnom radnom snagom. Koncept fleksibilne proizvodnje povećava moral, veštinu i produktivnost zaposlenih.Škart se prepoznaje i ispravlja odmah kad nastane, ne prelazi u sledeći ciklus obrade.Mašine u proizvodnom lancu su raspoređene za efikasan prirodni tok proizvodnje. Vreme čekanja se izbacuje.Održavanje opreme na preventivnoj osnovi.BSC na svim nivoima.

JIT sistemJIT sistem obično koristi obračun troškova prema bazi aktivnosti.Tempiranje je najvažniji element u JIT sistemu. Meri se vreme potrebno za svaki proizvodni proces, izbegavaju se uska grla.Pokazatelji efikasnosti sistema je vreme ciklusa, vreme koje protekne dok proizvod prođe kroz proces proizvodnje.

Vreme ciklusa u JIT-u

Četiri elementa:1. Vreme obrade.2. Vreme skladištenja i čekanja.3. Vreme transporta.4. Vreme provere.

Samo se tokom vremena obrade dodaje vrednost. Ostale elemente treba smanjiti na minimum.

Pokazatelj efikasnosti proizvodnje u JIT-u

Pokazatelj protoka:Pokazuje vreme provedeno u aktivnostima

koje dodaju vrednost, kao procenat od ukupnog vremena ciklusa.

Pokazatelj efikasnosti = vreme dodavanja vrednostivreme ciklusa

Koristi od JIT-a

1. Smanjenje jediničnih troškova, povećanjem ekonomičnosti i smanjenjem i eliminacijom aktivnosti koje ne dodaju vrednost.

2. Permanentno poboljšanje kvaliteta proizvoda.

3. Veći izazov i odgovornost za radnike.4. Smanjenje rizika da se proizvodi neće

prodati.

1

KALKULACIJA CENE KOŠTANJA

2

Osnove kalkulacije• Glavni cilj profitno orijentisanog preduzeća jeste

maksimiranje posl. rezultata u dugom roku, kroz održavanje sredstava, njihovo uvećanje i unapređenje.

• Nosilac rezultata, prihoda i troškova kojima se određuje nivo rezultata. jeste proizvod.

• Bez obzira, dali se prodajna cena, kao i njihovi jedinični prihodi utvrđuju na osnovu cena ostalih ponuđača ili do njih treba doći na bazi sagledavanja tr. po nosiocima.

3

Definicija kalkulacije• Kalkulacija predstavlja skup postupaka na

osnovu kojih se dolazi do tr. po jedinici proizv. u skladu sa odgovarajućim ciljevima kalkulacije, odnosno svrhama u koje se cena koštanja nosilaca tr. i rezultata koristi.

• Utvrđivanje troškova po jedinici proizvoda predstavlja knjigovodstvene i van knigov. postupke.

• Osnovni problem kalkulacije sastoji se u tome kako troškove po vrstama alocirati na nosioce troškova i rezultata konkretnog preduzeća.

4

Kalkulacija proizvoda:

5

• Na jednoj strani imamo stvarne tr. koji su obuhvaćeni u finansijskom knjigovodstvu, ili planirane troškove za nastupajući period.

• Sa druge strane imamo nosioce tr. i rezultata (proizvode; 1, 2, 3 itd.)

• Za njihovo povezivanje potrebno je, sa jedne strane definisati one tr. koje je moguće direkto vezati za proizvod, ostale troškove je potrebno alocirati na proizvode prema uslovnoj bazi (ključu)

6

Formalni izgled kalkulacije proizvoda

7

• Na osnovu formalnog izgleda kalkulacije, uočljivo je da primarni tr. obuhvaćeni za potrebe kalkulacije, moraju biti na odgovarajući način pregrupisani.

• To isto važi i za njihove predračunske i planirane (standardne) iznose, ukoliko se radi o predračunskoj ili planskoj kalkulaciji.

8

9

Ciljevi kalkulacijeKalkulacija, uglavnom služi:

- potrebama bilansiranja,- planiranja i kontrole tr.i rezultata,- formiranja prodajnih cena i- alternativnog poslovnog odlučivanja.

10

Vrste kalkulacija• Uobičajeno razlikujemo tri vrste kalkulacija:

1. Predkalkulacija,2. Naknadna kalkulacija i

3. Standardna (planska kalkulacija)• Međusobno se razlikuju u odnosu na ciljeve

kojima služe;- po vremenu sastavljanja,- po relevantnosti za jedan trenutak ili vrem. period,- po formalnoj strukturi i maretijalnoj sadržini.

11

Predkalkulacija• Pod predkalkulacijom, obično, podrazumevamo

skup postupaka na utvrđivanu cene koštanja jedinice proizvoda unapred, tj. pre prihvatanja porudžbine, odnosno otpočinjanja proizvodnje.

• Njena karakteristika je da se uglavnom odnosi na proizvode prema određenim zahtevima kupaca ili individualne porudžbine.

• PRIMER: Proizvodnja teških mašina, brodova, aviona, proizvodnju silosa, objekata visoke i niske gradnje, ali i proizvodnju nameštaja, manjih mašina i aparata i sl.

12

Naknadna kalkulacija• Kod ove kalkulacije podr. skup postupaka usmerenih

na utvrđivanje stvarne c. k. jedinice učinka nakon što je njegova proizvodnja obavljena. Može biti sastavljena kao;

a) Naknadna kalkulacija porudžbine čijim je prihvatanjem prethodila izrada predkalkulacije.

b) Nakn. kalkulacija za potrebe odlučivanja o prihvatanju porudžbine već proizvedenih i uskladištenih proizvoda.

c) Periodična nakn. kalk. učinaka iz proiz. programa preduzeća

13

Standardna kalkulacija• Standardna ili planska kalkulacija, obično,

podrazumeva skup obr. postupaka koji se preduzimaju sa ciljem da se za proizvode poslovne jedinice utvrdi c. k. po jedinici unapred za određeni obračunski period (godinu dana).

• Reč je o kalkulaciji koja se oslanja na obračun po standardnim (planskim) troškovima.

• U zavisnosti od nastupajućeg vremenskog intervala razlikujemo:- baznu standardnu (plansku) kalkulaciju i- tekuću kalkulaciju.

14

• Pošto je usmerena na ceo planski period i da predstavlja poznavanje svih elemenata kalk. unapred, primenjiva je u proizvodnji standardnih proizvoda za skladište.

• U proizvodnji po porudžbinama ona je teško primenljiva.

• Glavna njena karakteristika je da ona više odgovara uslovima masovne ili serijske proizvodnje standardnih proizvoda.

15

Primer obračuna uspeha po filijalama• Rukovodstvo pekare želi da sazna koliki dobitak ili

gubitak ostvaruje filijala Centar. Filijale su org. kao profitni centri. U primeru će biti prikazana prodaja samo dve vrste proizvoda: hleba i pereca. U filijali Centar je u preth. godini ukupno prodato 390.000 kom. hleba i 140.000 kom. pereca.

• U narednim tabelama dat je pregled svih troškova, počevši od osnovne kalkulacije pojedinahnih troškova materijala kao i obračun uspeha za po 1.000 kom. proizvoda. Na kraju u tabeli 6 dat je obračun dela stvarnih troškova koji se odnose na analizirani prof. centar kao i stvarni obračun uspeha profitnog centra.

16

Tabela 1. Kalkulacija pojedinačnih tr. materijala

17

Tabela 2. Kalkulacija ukupnih tr. proizvodnje

18

Tabela 3. Troškovi proizvoda hleb

19

Tabela 4. Troškovi proizvoda perece

20

Tabela 5. Obračun uspeha profitnog centra

21

Tabela 6.Obračun dela stavrnih tr. profitnog centra

22

1

PRIHOD I CENE

2

Ukupni poslovni prihod • Predmet ovog dela izlaganja će biti poslovni

prihodi koje preduzeće ostvaruje prodajom proizvoda ili usluga.

• Ukupni poslovni prihod predstavlja tržišnu vrednost prodatih proizvoda i usluga preduzeća.

• Slično ukupnim troškovima ukupni rihod ima količinsku i svoju cenovnu komponentu

3

Razlika između troškova i prihoda je ta što se kod prihoda radi o izlaznim količinama i cenama iz poslovnog procesa preduzeća.

• Iz sučeljavanja ulaznih i izlaznih vrednosti proističe ostvarenje efikasnosti poslovnog procesa te otuda zahtev za pažljivi obračun ukupnog prihoda.

• Nasuprot ukupnim posl. prihodima stoje ukupni poslovni rashodi, uspeh preduzeća se dobija kao razlika između prihoda i rashoda.

4

• O konceptu ukupnog prihoda radi se kada govorimo o ukupnom poslovnom prihodu pred., ali i kada je reč o poslovnim prihodima;

- po prodajnim teritorijama (strano, dom. trž.),- po kanalima prodaje (veleprodaja, malopr.),- po grupama proizvoda i sl.

• Obično je samo iskazivanje ukupnog poslovnog rezultata preduzeća eksterna izveštajna obaveza (zvanični bilans uspeha)

• Svi ostali aspekti obračuna prihoda, rashoda i rezultata su u domenu upravljačkog računov.

5

Primer: Brutto prihod (dve grupe proizv.)

6

Prosečni prihod• Prosečni prihod je cenovna komponenta

ukupnog prihoda, radi se o ostvarenoj ili planiranoj prosečnoj prodajnoj ceni nekog proizvoda ili usluge u toku perioda.

• Prosečni prihod je isti za svaku prodatu jedinicu za odnosni period.

• Kategoriju prosečnog prihoda, odnosno, pros. prodajne cene i informacije o tome možemo primenjivati na grupu proizvoda, samo ako se radi o srodnim proizvodima.

7

Marginalni prihod• Marginalni prihod možemo definisati kao iznos

povećanja ili smanjenja ukupnog prihoda po osnovu dodavanja ili oduzimanja jedinice proizvoda. Tako definisani prihod je prodajna cena marginalne jedinice proizvoda.

• O marginalnoj jedinici proizvoda uvek se govori polazeći od nekog dostignutog obima proizvodnje i prodaje.

• PRIMER: Ako je dostignut obim 10 jedinica, marg. jed. proizvoda jeste jedanaesta ili deseta jedinica već prema tome da li se radi o odluci dodavanja ili oduzimanja jedne jedinice proizvoda

8

9

Šema sagledavanja prihoda-rashoda

10

Grafički prikaz ponašanja prihoda• Ekonomska teorija nas uči o krivolinijskom

ponašanju ukupnog prihoda, što je dokazivo.

• Međutim, potrebama planiranja i kontrole u preduzeću više odgovara računov. učenje o pravolinijskom ponašanju ukupnog prihoda u odnosu na obim proizvodnje i prodaje.

11

Grafikon 1 Ukupan promet i gotovinski tok

12

Grafikon 2 Kretanje troškova i prihoda

13

Gr.3 Ekonomsko i računov. ponašanje prihoda

Ukupan prihod

Obim aktivnosti

Relevantni raspon obima proizvodnje

i prodajea

ab

b

14

• (Gr. 3) Kriva a – a pokazuje ponašanje ukupnog prihoda u odnosu na obim aktivnosti prema učenju ekonomske teorije (gr. 1 i 2).

• Zasniva se na pretpostavci da marginalni prihod odnosno prodajna cena dodajne jedinice prolazi kroz zonu rasta, zonu približne jednakosti i ulazi u zonu pada, pri vrlo visokom obimu aktivnosti.

• Računov. učenje polazi od predpostavke da u zoni relativnog raspona obima aktivnosti, tj. Izvan tog obima pred. obično ne posluje b – b.

• Računov. uvažava činjenicu da nije jedino cena činilac obima prodaje, već jedan od instrum. marketinga.

15

Grafikon 4 Računov. ponašanje prihoda

16

• (Gr. 4) polazi se od pretpostavke linearnog ponašanja ukupnog prihoda u zoni relativnog raspona obima proizvodnje i prodaje preduz.

• U toj zoni pros. i marg. prihod su približno isti.

• Potrebno je napomenuti, da se pretpostavka o jednakosti pros. i marginalnog prihoda, kao i, pravolinijskog ponašanja ukupnog prihoda u odnosu na obim aktivnosti, može bezbedno koristiti samo za zonu relativnog raspona obima aktivnosti preduzeća (Gr. 3).

17

Cene kao činilac prihoda• Prilikom razmatranja problematike prihoda,

prisutno je i pitanje cena. One ne mogu biti zaobiđene zbog činjenice da predstavljaju cenovnu komponentu prihoda.

• Pošto će o cenama kasnije biti detaljnije u delu koji se odnosi na vođenje politike cena. Ovde će biti, ukratko, o cenama kao činiocu prihoda.

• Primenom cena na količine dolazi se do ukupnog prihoda proizvoda. Ona nije samo množitelj u jednoj računskoj operaciji, već je od uticaja na prodatu količinu.

18

• Prodajna cena je ne samo obračunski element ukupnog prihoda, već njegov bitni činilac preko količinske komponente prihoda, koja je, pored ostalog zavisna i od cene.

• Uticaj cena na prodate količine različit je za različite tržišne strukture, koje se opisuju kao potpuna konkurencija, monopolistička ili oligopolistička (trž. je u stvarnoj vlasti nekoliko prodavaca).

• Na grafikonima 5 i 6 dat je prikaz elastične i neelastične tražnje na cene.

19

Grafikon 5 Elastična tražnje

20

Grafikon 5 Elastična tražnja:

• U slučaju proizvoda A, čija tražnja je značajno elastična na cene, za povećanje prodaje sa 10 na 30 jedinica, tj. njeno utrostručavanje (indeks 300, porast 200%), potrebno je smanjenje za 20 din. (sa 80 na 60 din.) ili svega 25%

21

Grafikon 6 Neelastična tražnja

22

Grafikon 6 Neelastična tražnja• U slučaju proizvoda B radi se o neelastičnoj

tražnji kod koje je karakteristično da kod utrostručavanja tražnje sada pretpostavlja smanjenje cene sa 25 dinara na 8,50 din., odnosno čak za 66%.

• Tu vrednost možemo očitati u grafikonu, a u cilju olakšanja one su označene isprekidanim linijama.

23

• Glavna pouka iz preth. okvira za odnose:cena-količina-ukupni prihod, tiče se nužnosti da svako preduz. u svojoj politici cena mora voditi računa o elastičn. tražnje.

• U vođenju politike cena treba voditi računa da cena mora obezbediti najpovolj. odnos:

Obim – prihod – troškovi – dobitak• Veoma je bitno uvažavati troškovni aspekt

problema, jer visoka prod. cena rezultuje manjim obimom prodaje i proizvodnje, što uzrokuje rast prosečnih tr. (cene koštanja) jedinice proizvoda odnosno usluge

24

Cena koštanja (interne usluge)• Kod razmatranja cena koštanja internih usluga

sakupljaju se podaci o internim ostvarenjima i obračunavaju po ceni koštanja tako što se ukupni tr. svih tr. mesta rasporede proporc. na pojedinačna troškovna mesta.

• Moguća su dva načina sagledavanja int. cena:1. CENA KOŠTANJA= UKUPNI TR. : UK. PRIHOD2. Ili, postoji usvojena obr. cena za svaku pojed.

izvršenu uslugu, pa je moguće ako su cene internih pružalaca usluga veće od eksternih, odlučimo se za jeftinije rešenje. (Tabele 1 i 2)

25

Tabela 1 Primer cena internih usluga

26

Tabela 2 Cena eksternog ponuđača usluga

27

Ukupni, prosečni i marginalni dobitakUkupni poslovni dobitak, kao razlika između posl. prihoda i rashoda, podseća nas da je glavni cilj preduzeća maksimalni dobitak na dugi rok. Maksimiranje periodičnog dobitka je put do tog cilja.

• Oba cilja postižu se upravljanjem prih. i tr.

• Koncept ukupnog dobitka se odnosi na celo preduzeće, ali o njemu je reč i kada govorimo grupe proizvoda ili nekog proizvoda, do čega se dolazi sučeljavanjem ukupnog prih. i tr.

28

Prosečni dobitak se odnosi na jedinicu prodatog proizvoda, predstavlja pozitivnu razliku između pros. prodajne cene i pros. tr. proizv.i prodaje (komercijalne cene) jed. proizvoda ili usluge.

• Do prosečnog dobitka se dolazi podelom ukupnog ostv. dobitka proizvoda – usluge s prodatom količinom.

• Reč je o vrednosti koja je ista za svaku jedinicu ostvarene prodaje (prosečna).

• Može koristiti za više proizvoda samo ako se radi o srodnim grupama.

29

Marginalni dobitak je dobitak poslednje jedinice proizvoda za koju povećavamo ili smanjujemo dostignuti obim aktivnosti.

• On je pozitivna razlika između rasta (pada) ukupnog prihoda i povećanja (smanjenja) ukupnih tr. po osnovu delovanja jedne jed. proizvoda datom obimu proizv. i prodaje.

30

Ponašanje prihoda i troškova• Ekonomska teorija govori o krivolinijskom

ponaš. dobitka odn. troškova i prihoda (Gr. 7).• Zona dobitka, između a i b, dvostrano je

omeđena. Pri nultom obimu akt. ukupni tr. su u celini sazdani od fiksnih tr. marg. tr. i marg. dobitak do tačke a služi pokriću fiksnih tr.

• Po podmirenju fiksnih tr. nastupa zona dobitka, čiji je najveći iznos određen tačkom optimalnog obima aktivnosti između tačaka c i d.

• Nakon toga ukupni dobitak počinje da opada jer marginalni troškovi prevazilaze marg. prihod.

31

Grafičkon 7 Prikaz prihoda i troškova

32

Grafikon 8 Računov. pristup ukupnom prihodu

• Računovodstveni pristup ukupnom, pros. i marg. rezultatu zasniva se na sledećem;

- preduzeće obično posluje unutar nekog relevantnog obima aktivnosti, odnosno, u normalnim prilikama, nikada sa ekstremno visokim obimom proizvodnje i prodaje

33

Grafikon 8 Računov. pristup ukupnom prihodu

34

Grafikon 9 Kontribucioni dobitak• Pod prethodnom pretpostavkom može se

uzeti sledeće;- da su jednaki prosečni i marginalni prihod

jedinice proizvoda, - kao i prosečni varijabilni (proporcionalni) i

marginalni trošak jedinice proizvoda, - da je zato ponašanje uk. prihoda i varijab.

tr. pravolinijsko, a mase kontribucionog (marginalnog) dobitka srazmerno obimu aktivnosti.

35

Grafikon 9 Kontribucioni dobitak

36

Gr. 10 Prelomna tačka rentab. (Break even point)

• Obzirom na prethodno (Gr. 8 i 9), i na činjenicu da su uk. fiksni tr. nepromenljivi, pravolinijsko je ponašanje i ukupnih tr. te otuda veći dobitak što je veći obim aktivn. preko nivoa prelomne tačkei utoliko veći gubitak što je manji obim aktivn. ispod nivoa prelomne tačke.

• Postoji samo jedna prelomla tačka (mrtva tačka rent.), koja je jednaka obimu prodaje pri kome su iz kontrib. dobitka pokriveni ukupni fiksni tr. odnosno gde se izjednač. ukupni prihod i tr. za taj obim.

37

Grafikon 10 Prelomna tačka rentabiliteta

38

1

ANALIZA PRELOMNE TAČKE

2

Značaj analize prelomne tačke• Maksimizacija poslovnog rezultata u dugom

roku jedan je od glavnih ciljeva svakog poslovnog subjekta.

• Poslovnom rezultatu se najčešće pripisuje centralno mesto u plansko-kontrolnim akcijama menadžmenta preduzeća.

• Osnovni elementi posl. rezultata su prihod, na jednoj strani, i rashodi na drugoj strani.

3

Upravljanje poslovnim rezultatom pretpostavlja;

- pažljivu cost-benefit analizu u postupku donošenja pojedinačnih odluka,

- pažljivo periodično planiranje i kontrolu.Analiza prelomne račke je komplementarna

sa gore navedenim, u smislu da predstavlja test prihvatljivosti neke pojedinačne odluke.Grafički prikaz prelomne tačke rentabiliteta je relativno popularan kod viših rukovodilaca preduzeća, iz razloga jednostavnosti upotrebe.

4

Pretpostavke;Analiza prelomne tačke podrazumeva poznavanje funkcije troškova i funkcije prihoda. I potrebnojenaglasiti, da obzirom na brojnost i isprepletanost njihovih činilaca, to nije lak zadatak.

• Ekonomska teorija se služi krivolinijskim ponašanjem troškova i prihoda u odnosu na obim aktivnosti (troškovi – obim – prihod –rezultat)Pretpostavka o pravolinijskom ponašanju

troškova i prihoda rešava problem jednostavnosti i ažurnosti analize, a dovoljno je pouzdana za kratkoročne projekcije rezultata.

5

Ponašanje troškova u odnosu na obim aktivnosti

6

Grafički prikaz prelomne tačke

7

Fiksni tr. x 100 501.291 x 100PT = -------------------- = -------------------=

996.602100 – % var. tr. 100 -49,7

MARŽA SIGURNOSTI

Pl. obim akt. – obim P.T. 1.645.782 – 996.602MS = --------------------------------= -----------------------------X100 =

39%Planirani obim aktivnosti 1.645.782

8

Grafikon 1

9

Efekti promena prodajnih cena

10

Fiksni tr. x 100 501.291 x 100PT = -------------------- = -------------------=

914.764100 – % var. tr. 100 -45,2

MARŽA SIGURNOSTI

Pl. obim akt. – obim P.T. 1.810.360 – 914.764MS = --------------------------------= -----------------------------X100 =

49%Planirani obim aktivnosti 1.810.360

11

Grafikon 2 (povećanje prod. cena)

12

Grafikon 3. Efekti promena varijabilnih tr. po jedinici

13

Efekti promena fiksnih troškova

14

Fiksni tr. x 100 426.097 x 100PT = -------------------- = -------------------=

847.111100 – % var. tr. 100 -49,7

MARŽA SIGURNOSTI

Pl. Ob.akt. – obim P.T. 1.645.782 – 847.111MS = ---------------------------= ------------------------------ X100 =

48,5%Plan. obim aktivnosti 1.645.782

15

Grafikon 4. Smanjenje fiksnih troškova

16

Efekti promena proizvodnje i prodaje

17

Fiksni tr. x 100 501.291 x 100PT = -------------------- = -------------------=

996.602100 – % var. tr. 100 -49,7

MARŽA SIGURNOSTI

Pl. Ob.akt. – obim P.T. 1.800.000 – 999.602MS = ---------------------------= ------------------------------ X100 =

45,0%Plan. obim aktivnosti 1.800.000

18

Grafikon 5. Povećanje obima aktivnosti

19

Efekti promene asortimana

59,17%55%64%% varijabilnih tr. (2 : 1)

5

40,83%45%36%% kontr. rezult. (3 : 1)4

490315360Kontr. dobitak po jed3

710385640Var. troškovi po jedinici

2

1.2007001.000Prodajna cena1

RB PROIZVODI A B C

PRELOMNA TAČKA RENTABILITETA

Tačka pokrića (može da daodgovore na sledeća pitanja)

Koji nivo prodaje mora da se ostvari da se pokriju svi rashodi?Koliko se jedinica proizvoda mora prodati da se zaradi željena dobit?Šta se događa sa našom profitabilnošću ako proširimo kapacitet?

Fiksni troškovi ili fiksni rashodiFiksni troškovi, rashodi su oni troškovi i rashodi koji se ne menjaju značajno sa promenama baze aktivnosti.Baza aktivnosti je jedinica mere koja služi za definisanje odabranog nosioca troška, ono što ima jak uticaj na iznos nastalih troškova.Baza aktivnosti može da bude jedinica ključnog inputa u proizvodnji (tone materijala, sati odrađenog dirktnog rada itd.)

Varijabilni troškovi –varijabilni rashodi

Varijabilni trošak je onaj koji raste ili pada u direktnoj proporciji sa promenama baze aktivnosti.

Poluvarijabilni troškovi –poluvarijabilni rashodi

Nazivaju se i mešani troškovi.Jedan njihov deo je fiksni, a jedan deo je varijabilan.Primer (trošak telefona – pretplata telefonske kompanije fiksna, utrošeni impulsi kod razgovora varijabilan).

Fiksni - Varijabilni

Varijabilni troškovi rastu i padaju sa promenama baze aktivnosti, pa su po jedinici proizvoda relativno konstantni.Fiksni troškovi se ne menjaju sa promenama baze aktivnosti, pa se fiksni troškovi smanjuju kako nivo aktivnosti raste.

Prihod – Varijabilni troškovi – Fiksni troškovi =

= Poslovna dobit

Trošak mislimo na troškove proizvodnje i poslovne rashode.Poslovna dobit mislimo na profit, a ne neto dobit.

Doprinos pokriću – ključna veza

Doprinos pokriću je iznos viška prihoda iznad varijabilnih troškova.Taj deo prihoda je na raspolaganju za pokriće fiksnih troškova kompanije, i nakon pokrića svih fiksnih troškova daje poslovnu dobit.

Stopa doprinosa pokriću

Često je korisno iskazati doprinos pokriću kao procenat od prihoda. To je stopa doprinosa pokriću.

Stopa doprinosa pokriću= Ukupni doprinos pokrićuUkupni prihod

Stopa doprinosa pokriću=Jedinični doprinos pokrićuJedinična prodajna cena

Odnosi (trošak-obim-profit)Obim prodaje =fiksni troškovi + ciljani profit

u jedinicama jedinični doprinos pokriću

Obim prodaje = Fiksni troškovi + ciljani profitu novčanom iznosu Stopa doprinosa pokriću

Marža sigurnosti = Stvarni obim prodaje – Obim prodaje kod tačke pokrića

Poslovna dobit = Marža sigurnosti x Stopa doprinosa pokriću

Promena poslovne dobiti = Promena obima prodaje x Stopa doprinosa pokriću

PREDUZEĆA

OCENA

BONITETA

Zašto revizija i ocena boniteta preduzeća?

Revizija kao funkcija nadzora nedovoljno je prisutna u našoj zemlji, operativna revizija je

gotovo nepoznata u našoj teoriji i praksi, interna revizija je uvedena u tek nekoliko

preduzeća, ocena boniteta preduzeća u širem smislu nije postupak poznat kod nas....

Zašto revizija i ocena boniteta preduzeća?

Kada se i radi ocena boniteta, uglavnom se

radi na osnovu finansijskih podataka iz

finansijskih izveštaja koji nisu podvrgnuti

reviziji, znači podataka koji možda

verno odslikavaju stanje preduzeća,

ali možda i ne.

Zašto revizija i ocena boniteta preduzeća?

Metodologija revizije internih kontrola i internih

računovodstvenih kontrola operativnom

revizijom daje mogućnost brze dijagnoze, kao i

pokušaje terapije kod organizacionih postupaka

svih poslovnih funkcija.

Moglo bi se uopšteno reći da je revizija nezavisno istraživanje neke tačno određene

delatnosti. Opšta definicija mogla bi da odredi reviziju kao

sistematski proces objektivnog pribavljanja i vrednovanja dokaza u odnosu na tvrdnje o

ekonomskim događajima i procesima, da bi smo utvrdili stepen usklađenosti tih tvrdnji i

uspostavljenih kriterijuma, i dostavljanje rezultata istraživanja zainteresovanim

korisnicima.

Definisanje revizije

Šta je to bonitet preduzeća ?Etimološki posmatrano pojam bonitet potiče od

latinske reči bonus, što znači dobar, valjan, vredan, kvalitetan.

Bonitet predstavlja kvalitativni i kvantitativni izraz poslovne sposobnosti preduzeća i

sigurnosti njegovog privređivanja.Bonitet preduzeća predstavlja sintetizovanuocenu o finansijskoj stabilnosti, likvidnosti i

solventnosti, strukturi kapitala, profitabilnosti, riziku ostvarenja finansijskog rezultata,

organizovanosti i rentabilnosti ...

Šta je to bonitet preduzeća ?

podrazumeva skup materijalnih i formalnihsvojstava privrednog subjekta koja ga činedobrim i sigurnim dužnikom, ali i njegovumaterijalnu sigurnost, solventnost, dobru

reputaciju u poslovnom svetu, dobru pozicijuna tržištu i sposobnost prilagođavanja

izmenjenim uslovima poslovanja.

Širi koncept poimanja boniteta preduzeća

Vrste revizije - finansijska revizija

Osnovna svrha finansijske revizije

jeste da snabde donosioce odluka izvan

preduzeća mišljenjem stručnjaka o

ispravnosti finansijskih izveštaja.

Ostale vrste revizije

Pored finansijske revizije u suštini postoje tri druge vrste revizije.

To su:

• Revizija usklađenosti• Interna revizija• Operativna revizija

Interni nadzor, interna revizija i operativna revizija

Interni nadzor u najširem smislu podrazumeva sve mere koje

preduzeće preduzima u svrhe:

zaštite sredstava od preteranog trošenja, neefikasne

upotrebe i prevara u upotrebi;

osiguranja pouzdanosti računovodstvenih podataka;

osiguranja saglasnosti sa politikom menadžmenta;

ocenjivanja rada menadžera i svih zaposlenih, kao i

pojedinih odelenja u okviru preduzeća.

Interni nadzor, interna revizija i operativna revizija

Operativna revizija je najšira vrsta revizije prema obimu i

predstavlja u stvari merenje boniteta preduzeća i davanje

preporuke za ostvarenje većeg boniteta u budućnosti.

Operativna revizija je sistematski organizovan pregled

aktivnosti preduzeća sa ciljem da se proceni uspešnost, da

se uoče mogućnosti za poboljšanja, da se razviju

preporuke za dalja poboljšanja.

OCENA NIVOA ORGANIZOVANOSTI POSLOVNIH FUNKCIJA

Proizvodna funkcija

Nabavna funkcija

Prodajna funkcija

Razvojna funkcija

Finansijska funkcija

Računovodstvena funkcija

Informatička funkcija

OCENA NIVOA INTEGRISANOSTI POSLOVNIH FUNKCIJA

Ocena nivoa integrisanosti poslovnih funkcijaanalizira organizacionu strukturu preduzeća, tok radnog procesa, rezultate rada menadžmenta, odnosno sveukupno ostvarenje ciljeva, efektivnost poslovnih postupaka i internu kontrolu.

Metodologija prve faze revizije i ocene finansijskihizveštaja Službe društvenog knjigovodstva

operativno je razradila ispitivanje funkcionisanjainternih računovodstvenih kontrola, a bavila se i

analizom integracije svih delova preduzeća, kroz analize tokova dokumentacije u preduzeću.

Prethodno ispitivanje poslovnih ciklusa

Suština ovog postupka sastoji se uprikupljanju informacija kako aktivnosti

treba da funkcionišu i kako kontrolnipostupci treba da deluju. Svrha ovakvog

prethodnog ispitivanja jesteidentifikovanje područja na kojima se

može javiti problem

Snimak poslovnog ciklusaSnimkom poslovnog ciklusa i šematskim prikazom istog, umnogome može da se pojednostavi slika poslovanja preduzeća, da se ubrza razumevanjefunkcionalnosti preduzeća u smislu davanja konačne ocene boniteta.

Prolaskom kroz poslovne transakcije dobija se radno znaje o efikasnosti postupka. Dobijaju se veoma vredne

informacije o organizacionim aktivnostima preduzeća, te o korisnosti propisanih postupaka, sposobnostima

uključenih zaposlenih, kao i nedostacima postupaka i prakse.

FINANSIJSKA ANALIZA

Finansijska analiza se bavi istraživanjem, kvantificiranjem i analitičkim interpretiranjemfunkcionalnih relacija koje postoje između bilansnihpozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljemda se omogući validna ocena finansijske pozicije i rentabiliteta poslovanja preduzeća.

Na ovaj način definisanafinansijska analiza upućuje na analizu poslovnihsredstava i izvora finansiranja ovih sredstava, i

na analizu poslovnog rezultata koji se dobijameđusobnim kompariranjem poslovnih prihoda i

poslovnih rashoda u nekom vremenskom roku

U kvantitativnom smislu pravila finansiranja određujustrukturu kapitala, odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala

(vertikalna pravila finansiranja), i relacije pojedinih delovauloženih sredstava posmatranih po roku vezanosti

/imobilizacije/ i pojedinih delova kapitala posmatranih poroku raspoloživosti (horizontalna pravila finansiranja).

Vertikalna pravila finansiranja teže da se kroz strukturukapitala obezbedi rentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elastičnost finansiranja.

Horizontalna pravila finansiranja teže da se kroz relacije pojedinih delova uloženih sredstava posmatranih po roku vezanosti i pojedinih delova kapitala posmatranih po roku raspoloživosti obezbedi održavanje likvidnosti.

Pravila finansiranja preduzeća

Tradicionalno shvatanje finansijskog položaja preduzeća može se nazvati i zlatnim pravilima

finansiranja.Ovo shvatanje fokusirano je na ispitivanje

sigurnosti i likvidnosti na bazi podataka iz bilansastanja.

Što je struktura sredstava više pomerena ka osnovnim-stalnim-trajnim sredstvima, struktura kapitala

mora više da bude pomerena prema sopstvenom kapitalu

Finansijski položaj

Izvori finansiranja po roku raspoloživosti i po visini u okviru svakog roka moraju odgovarati, moraju da budu

identični uloženim - vezanim sredstvima

Preduzeću, u savremenim uslovima poslovanja ne odgovara ni preterana likvidnost, a još manje nelikvidnost.

Preterana likvidnost imobiliše deo sredstava, a nedovoljna likvidnost ugrožava sigurnost i rentabilitet poslovanja.

Stoga mudro, optimalno finansiranje sastoji se u planiranju novčanih tokova, na kratak rok, a i dugoročno.

Dinamički pristup pored ispitivanja imovinskog položaja preduzeća na određeni dan uključuje i analizu tokova rentabiliteta

za obračunski period i analizu tokova novca i kapitala.

Finansijski položajSavremeno shvatanje finansijskog položaja

preduzeća pored sigurnosti i likvidnosti respektuje i ostvarene rezultate preduzeća, zarađivačku

sposobnost preduzeća.

Osnovne metode su metoda raščlanjavanja i metoda upoređivanja;

Specijalne metode koje se najčešće primenjuju su metoda standardizacije, metoda izolacije, metoda

korelacije, metoda odnosa vrednosti i kombinovanaindeksna metoda.

Metode analize

U privrednoj praksi uobičajena je sistematizacija

metoda ili postupaka analize poslovanja preduzeća

na osnovne i specijalne metode.

Pored korisnika informacija, kao kriterijumi za identifikovanje vrsta analize bilansa javljaju se: vreme posmatranja (statička i dinamička analiza), predmet analize bilansa ( analiza bilansa

stanja, bilansa uspeha, dopunskih finansijskih izveštaja), način pripremanja bilansa (u apsolutnim brojevima, relativnim brojevima

i u formi grafikona)Prema instrumentima odnosno postupcima analize bilansa

postoji: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomoću računa pokrića, racio analiza, analiza bilansa pomoću neto obrtnog

fonda, "Cash Flow" analiza i "Funds Flow" analiza

Vrste analizeSa aspekta korisnika informacija,

analize bilansa mogu biti interne i eksterne:

strukture poslovne imovine, sredstava preduzeća (kao odnosa

osnovnih prema obrtnim sredstvima preduzeća),

strukture kapitala (kao odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora

finansiranja poslovnih sredstava preduzeća) i

pokrića osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom (kao odnosa

sopstvenog kapitala tj. poslovnog i rezervnog fonda prema

osnovnim sredstvima preduzeća).

Metoda analize bilansa pomoću računa pokrićatangira samo bilans stanja.

Suština ove jednostavne metode sastoji se u utvrdjivanju sledećih relacija, izraženih u apsolutnim i

relativnim brojevima:

Primer racia rentabiliteta (poslovnih prihoda i rashoda):

za ekonomistu je adekvatno merilo uspešnosti poslovanja preduzeća relativan odnos periodičnog rezultata i angažovanih sredstava u realizaciji tog rezultata

Racio analiza bazira na određenim komponentama bilansa stanja i bilansa uspeha i sračunata je na identifikovanje i

ocenu finansijskog položaja (likvidnosti, sigurnosti i aktivnosti) i rentabiliteta poslovanja preduzeća.

Kao pokazatelji rentabiliteta poslovanja tržišnog orijentisanog privrednog subjekta pojavljuju se: stopa poslovnog dobitka,

stopa neto dobitka, stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva istopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

Stopa poslovnog dobitka se utvrdjuje na sledeći način:

Stopa poslovnog dobitka =Poslovni dobitak

Prihodi od realizacije proizvoda100X

Stopa neto dobitka se izračunava na sledeći način:

Stopa neto dobitka =Neto dobitak

Prihodi od realizacije proizvoda100X

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva = Neto dobitak

Prosečno sopstvena poslovna sredstva100X

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je relativan odnos neto dobitka i prosečnih sopstvenih poslovnih sredstava preduzećaangažovanih u posmatranom periodu (misli se na poslovna sredstva finansirana iz sopstvenih izvora finansiranja) ili proizvod stope neto

dobitka i koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava (koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava je količnik izmedju prihoda od

realizacije proizvoda i prosečnih sopstvenih poslovnih sredstava preduzeća angažovanih u posmatranom obračunskom periodu):

=

= Neto dobitakProsečno sopstvena poslovna sredstva

100X X Neto dobitakProsečno sopstvena poslovna sredstva

Kritična važnost novčanog toka iz poslovnih aktivnosti ogleda se, pre svega, u činjenici da na

duži rok preduzeće mora imati pozitivan novčani tok iz svojih poslovnih aktivnosti, ako želi opstati.

"Cash Flow" (keš flou) analiza

Ni kredititori, ni deoničari, ni investitori neće rado investirati u preduzeće koje nema dovoljno

novca iz poslovnih aktivnosti za promptno plaćanje dospelih obaveza, kamata i dividendi

Novčani tokovi neophodan su instrument samog preduzeća

za izradu finansijske strategije

"Cash Flow" (keš flou) analiza

Strategija novčanih sredstava direktno zavisi od likvidnosti i finansiranja, a indirektno zavisi od

rentabilnosti poslovanja

To znači, da se raspoloživim novčanim sredstvima prvo moraju obezbediti likvidnost, zatim ulaganja

(finansiranje), a tek potom ona utiču na povećanje ili smanjenje finansijskog rezultata u preduzeću

Revizija u našoj praksi

Težnja je da se regulativa računovodstva i revizije uskladi sa standardima i pravilima koje

donosi Međunarodna federacija računovođa(International Federation of Accountants -

IFAC).

Ova materija je danas uređena Zakonom o

računovodstvu i reviziji, donetim 2006. godine.

OCENA BONITETA PREDUZEĆA U NAŠOJ PRAKSI

Registar podataka o bonitetu pravnih lica vodi Narodna banka Jugoslavije.

Registar boniteta vodi se u Centru za bonitet - posebnom organizacionom delu Narodne banke Jugoslavije koji je osnovan kao vodeća provajderska kuća informacija o

bonitetu

Način utvrdjivanja, obelodanjivanja, iskazivanja i izračunavanja podataka o bonitetu pravnih lica i sadržina

izveštaja i mišljenja o bonitetu uredjeni su Metodologijom za utvrdjivanje podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica

Primenjivana metodologija za ocenu boniteta

Konkretne radne postupke koji se

primenjuju u procesu analize, ocene i davanja

mišljenja o bonitetu pojedinih privrednih

subjekata Služba društvenog knjigovodstva je

prvi put propisala posebnim metodološkim

uputstvom 1990. godine

U Uputstvu se navodi da se za potrebe davanja mišljenja o bonitetu preduzeća - potencijalnih izdavalaca

hartija od vrednosti koriste jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta stanja i poslovanja preduzeća.

Osnov za izračunavanje tih indikatora predstavljaju podaci iz zvaničnih finansijskih izveštaja.

1. pokazatelji finansijske stabilnosti,

2. pokazatelji likvidnosti,

3. pokazatelji poslovne uspešnosti i

4. ostali pokazatelji.

Jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta preduzeća se mogu klasifikovati u četiri grupe, i to:

Primer - pokazatelji finansijske stabilnosti

Pokazatelji finansijske stabilnosti su:

finansijska sigurnost,

stepen finansijske stabilnosti,

stepen samofinansiranja i

stepen pokrića stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja.

Primer - pokazatelji finansijske stabilnosti

Prvi pokazatelj finansijske stabilnosti, tj. finansijska sigurnost, se identifikuje kao sledeći odnos:

Analitička interpretacija ovog pokazatelja omogućujeutvrdjivanje učešća trajnog kapitala u ukupnim izvorima

poslovnih sredstava. Smatra se, naime, da je preduzeće finansijski stabilno kada u

ukupnim izvorima poslovnih sredstava trajni kapital učestvuje sa 50 i više procenata.

Finansijska sigurnost =Trajni kapital (AOP101)

Ukup. izv. posl. sredst. (AOP157)100X

Primer - pokazatelji finansijske stabilnosti

Stepen finansijske stabilnosti je osnovni pokazatelj dugoročne finansijske ravnoteže, a utvrdjuje se na

sledeći način:

Vrednost ovog pokazatelja iznad 1 označava finansijsku stabilnost preduzeća

Stepen finansijske stabilnosti

=Trajni kap.(AOP101)+Dugor. Rez.(AOP124)+Dugor.obav.(AOP127)

Stalna sredstva (AOP002)+Zalihe (AOP025)

100X

Primer - pokazatelji finansijske stabilnosti

Stepen samofinansiranja pokazuje koji je deo dugoročno vezanih sredstava finansiran iz sopstvenih izvora i

konstatuje se na bazi sledeće relacije:

Analogno prethodno prezentiranom indikatoru, poželjno je da vrednost ovog pokazatelja bude

jednaka ili veća od 1.

Stepen samofinansiranja =

Trajni kapital (AOP101)+Dugor. Rezerv. (AOP124)

Stalna sredstva (AOP002) + Zalihe (AOP025)100X

Primer - pokazatelji finansijske stabilnosti

Stepen pokrića stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja, poznat i pod nazivom stepen kreditne

sposobnosti, kvantifikuje se na sledeći način:

Smatra se da je preduzeće kreditno sposobno kada je vrednost ovog indikatora jednaka ili veća od 1.

Vrednost tog pokazatelja iznad 1 označava postojanje neto-obrtnog fonda (ili neto-obrtnih sredstava)

Stepen kreditne sposobnosti

=Stalna sredstva (AOP002)

100XTrajni kap.(AOP101)+Dugor. Rez.(AOP124)+Dugor.obav.(AOP127)

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Pokazatelji boniteta u SAD, odnosno u visoko razvijenim tržišnim privredama u jednom delu identični su pokazateljima prema nekadašnjoj

metodologiji Službe društvenog knjigovodstva.

Po pravilu koristi se veći broj pokazatelja nego u našoj praksi.

Prikaz nekih od tipičnih pokazatelja čija će primena biti i kod nas veoma prisutna

Zarade po redovnoj deonici

Pokazuje iznos zarade koja se odnosi

na svaku redovnu deonicu.

neto dobit - povlašćene dividenderedovne deonice u prometu

Prikaz nekih od tipičnih pokazatelja čija će primena biti i kod nas veoma prisutna

Odnos cene i zarada

Pokazuje da li je cena deonica u skladu

sa zaradama

tržišna cena po deonicizarade po deonici

Prikaz nekih od tipičnih pokazatelja čija će primena biti i kod nas veoma prisutna

Prinos od dividendi

Pokazuje kolika je stopa profitabilnosti

deoničara na osnovu tržišne cene deonice

dividende po deonicitržišna cena po deonici

Prikaz nekih od tipičnih pokazatelja čija će primena biti i kod nas veoma prisutna

Knjigovodstvena vrednost poredovnoj deonici

Pokazuje evidentiranu vrednost netoimovine po svakoj redovnoj deonici

glavnica redovnih deoničararedovne deonice u prometu

Prikaz nekih od tipičnih pokazatelja čija će primena biti i kod nas veoma prisutna

Odnos poslovnih rashoda

Pokazuje sposobnost menadžmentaza kontrolu rashoda

poslovni rashodineto prihod od prodaje

Prikaz nekih od tipičnih pokazatelja čija će primena biti i kod nas veoma prisutna

Profitabilnost imovine

Meri produktivnost imovine bez obzirana strukturu kapitala

poslovna dobitprosečna ukupna imovina

Prikaz nekih od tipičnih pokazatelja čija će primena biti i kod nas veoma prisutna

Profitabilnost glavnice redovnihdeoničara

Pokazuje potencijal glavnice za ostvarivanjem zarada.

neto dobit - povlašćene dividendeprosečna glavnica redovnih deoničara

Metodama operativne revizije prilagođene svakompreduzeću posebno, dobija se značajan faktor za

upravljanje preduzećem.

Širim konceptom ocene boniteta preduzeća koji

uključuje ocenu integrisanosti poslovnih funkcija

preduzeća, kulturu ponašanja, snimke poslovnih

ciklusa , pronalaženje i popravljanje slabih tačaka

u funkcionisanju internih kontrola, ostvaruje se i

revizija upravljanja kao program za ocenjivanje

rada menadžera

Na osnovu ocene boniteta, preduzeće preispituje

svoje osnovne ciljeve i glavne politike da bi

odlučilo gde želi da bude u narednom periodu

(godina, tri godine, pet godina).

Širi koncept ocene boniteta preduzeća obuhvatio bi

znači i procenu sveukupnog poslovanja u svetlu

ne samo sadašnjih ciljeva već i onih budućih

Preduzetnik, investitor, menadžerPreduzetnik je ekonomski subjekat nastao u uslovimasavremenog poslovanja koje nosi značajne rizike. Sposobnost pojedinca da svesno akceptira rizik, involvira ga u svoju odluku, a da pri tome domen njegove kreativnosti i želje za novim poduhvatima bude sve veći, jesu karakteristike koje odlikuju jednog uspešnogpreduzetnika.Investitor je pravno ili fizičko lice koje je legitimni vlasnik stečene imovine u novcu, devizama i kapitalu koju investira neposredno ili posredno na regulisanom i slobodnom finansijskom tržištu i pod tržišnim uslovima.Menadžer, profesionalni upravljač poslovnim procesima, može da stoji između investitora (vlasnika) i preduzetnika, a može da se javi i u ulozi preduzetnika. Menadžeri svih nivoa izvršavaju menadžerske funkcije. Menadžeri treba da izgrade okruženje u kom ljudi mogu da ostvare ciljeve organizacije sa najmanje utrošenim vremenom, sa najmanje novca i ličnog nezadovoljstva.

ORGANIZACIJA I MENADŽMENTStruktura organizacijePodela na organizacione jediniceOvlašćenja u organizacijiDelegiranje ovlašćenjaOrganizaciona struktura Glavni pravci organizovanjaMenadžerski posaoKadrovsko popunjavanjeLične crte menadžeraOcenjivanje menadžeraRazvoj organizacijeObrazovanje menadžeraPromene i konfliktiMotivacija u organizaciji

Kontrola za budućnost

Kontrola da bi bila uspešna, poželjno je da je usmerena ka budućnosti. Menadžer je zainteresovan za informaciju kada će nastati problem ako sada ne preduzme korake da ga spreči. Kontrola nakon "smrti" nije dovoljno upotrebljiva. Prevelika zavisnost od knjigovodstvenih podataka i od statističkih podataka usporava nadzor prema budućnosti.

Kontroling

Kontroling je po ciljevima blizak internoj operativnoj reviziji. Kontroling je efikasan koncept upravljanja poslovnim rezultatom preduzeća, koji obuhvata koordinaciju i vezu planiranja i informisanja, te analizu i kontrolu ljudskih materijalnih, finansijskih i informacionih resursa radi ostvarenja ciljeva na efikasan način. Kontroling je poslovna filozofija, poseban stil upravljanja i računovodstveno-informaciona delatnost podešena za odlučivanje.

Osam komponentiOkvira su međusobnozavisne

Okvir upravljanja preduzetnim rizicima

Interno okruženjePostavljanje ciljevaIdentifikacija događajaVrednovanje rizikaReakcija na rizikeKontrolne aktivnostiInformacija i komunikacijaNadzor

Interna kontrola

Jak sistem internih kontrola je osnova za efektivno upravljanje preduzetnim rizicima.

Potreba za reinžinjeringompreduzeća

PODRŽATI PROCES PROMENAFORMULISATI CILJEVE UVOĐENJA NOVOG POSLOVNOG SISTEMA

Osnovni ciljevi uvođenja novog poslovnog sistema

Jedinstvenost i jasna usmerenost svih poslovnih procesa u Preduzeću u skladu sa poslovnom politikom i njenom politikom kvaliteta.Poslovanje sa primenom principa 3E (Ekonomičnost, Efikasnost, Efektivnost).Poslovni, a ne samo računovodstveni sistem.Sistem strateškog upravljačkog računovodstva.Jasna i precizna prava i odgovornosti u sistemu.Praćenje realizacije planova i procesa.Izgradnja efikasnog sistema kontrolinga.Detaljno upravljanje prilivom i odlivom novčanih sredstava – analiza i planiranje.

Osnovni ciljevi uvođenja novog poslovnog sistema

Komunikacija bez „kontakta“ (informacije se mogu razmenjivati promenom određenog statusa dokumenta ili stavke dokumenta i slanjem maila sa obaveštenjem određenim korisnicima sistema).Sledljivost koja se obezbeđuje povezivanjem svih dokumenata i podataka. Povezivanje dokumenata i podataka vrši se hijerarhijski i veoma je bitno da se omogući povezivanje zavisnih dokumenata u jednu jedinstvenu celinu, kao i da se jasno vidi celokupno stanje po poslu.Povezivanje podataka u ERP rešenju sa eksternim dokumentima.Praćenje kapitalne dobiti i eventualnog gubitka.Praćenje poslovanja inženjeringa i proizvodnje.Podrška sistemu QMS-a (ISO 9001), koji se koristi u preduzeću. Vođenje svih zakonom propisanih odredbi, procedura, postupaka i drugih evidencija, koje se koriste na jednom mestu. Uvođenje principa 6E (pored Ekonomičnosti, Efikasnosti i Efektivnosti), uvodi se Pravednost-Equity, Zaštita okoline-Enviroment, Etika-Ethics).

Ostali “sporedni” ciljeviObezbeđenje kontinualnog obavljanja osnovnih delatnosti preduzeća.Povezivanje procesa u jednu celinu. Racionalno upravljanje zalihama materijala.Racionalno upravljanje finansijskim tokovima i ekonomsko - finansijskim poslovima.Sistem treba da omogući da se efikasnim izveštavanjem podržava sistem planiranja.Racionalno korišćenje resursa.Usklađenost sa zakonskom regulativom.Automatizacija generisanja glavnih izveštaja za srednji i top menadžment.Integrisanost, prilagodljivost, skalabilnost i proširivost.

Ocena boniteta preduzeća u širem smisluPermanentna ocena bonitetaDefinisanje rizika u poslovanjuOperativna revizijaReinžinjeringSamorevizijaKontroling

OCENA ISPLATIVOSTI ULAGANJA

Ocena isplativosti ulaganjaOdluke o kapitalnim ulaganjima donose se na osnovu pretpostavki i procene budućih poslovnih rezultata, koje često uključuju veliki stepen nesigurnosti. Veliki novčani iznosi se vezuju na duži rok. Dugoročno bonitet poslovanja je u velikoj meri uslovljen odlukama o kapitalnim izdacima. Kada se uđe u neki projekt vezan za dugoročna ulaganja u trajna sredstva teško ga je promeniti ili prekinuti.

Povraćaj investicije

Pristup povraćaja investicije, često nazivan ROI, bio je jezgro kontrolnog sistema Du Pont Company od 1919. godine. Veliki broj kompanija ga je primenio kao svoj ključni pokazatelj celokupnog izvršenja. Ovaj pokazatelj je stopa povraćaja koju preduzeće ili pogon može zaraditi od kapitala koji je investiran u njega.

Prednosti ROI pokazatelja

Jedna od najvažnijih prednosti upotrebe pokazatelja povraćaja uloženih sredstva za kontrolu opšte uspešnosti je da on usmerava pažnju menedžera na glavni cilj poslovanja - stvoriti najveću moguću dobit uz raspoloživi kapital. On meri efikasnost preduzeća kao celine i njegovih glavnih delova, njegovih proizvoda i na kraju njegovih planova. On odvlači pažnju od običnog povećanja obima prodaje ili veličine sredstava, pa čak i od nivoa troškova i usmerava pažnju na kombinaciju činilaca koji potstiču uspešan rad.

Prednosti ROI pokazateljaAko je menadžer dela preduzeća odgovoran za svoje izvršenje spram novčanih sredstava investiranih u deo pod njegovom upravom, onda ga to prisiljava da gleda na svoje poslovanje iz ugla posmatranja glavne uprave. Menadžeri često insistiraju na kapitalno intenzivnim investicijama za novu opremu ili zahtevaju niže cene da bi povećali prodaju ne uzimajući pritom u obzir moguće efekte njihovih zahteva na preduzeće kao celinu. Ako su menedžeri okrenuti svom učinku koji se primenjuje na poslovanje kao celinu, oni razviju dublji osećaj odgovornosti za svoj deo ili pogon, pa glavni menedžeri mogu lakše zahtevati odgovornost podređenih menadžera.

Koja stopa povraćaja?Sledeće pitanje je: šta predstavlja razuman povrat? Upoređenje stopa povraćaja nisu dovoljne, jer one ne govore glavnoj upravi kolika bi stopa povraćaja trebala biti. Možda je dobar pokazatelj bilo koja stopa, koja je jednaka onoj koju ima konkurencija, ili prelazi nivo konkurentskih preduzeća, s obzirom na to da su, najbolji skloni merenju ne prema apsolutnom nivou, već prema nivou konkurencije.

Stopa povraćajaJedna je od opasnosti prenaglašavanja važnosti stope povraćaja je da ona može dovesti do neželjene nefleksibilnosti prilikom investiranja kapitala za nove poduhvate. Mnoge kompanije koje koriste ovaj važan mererni alat, odredile su minimalne stope koje pogon, novi proizvodni program ili investicija moraju zadovoljiti pre nego što se odobri alokacija dodatnog kapitala. Uglavnom kompanije upotrebljavaju fleksibilniju minimalnu stopu povraćaja, zahtevajući veću stopu kad su rizici veći i nižu stopu kad su rezultati obećavajući ili sigurniji, ili kad investicija dopunjava već ustaljeno poslovanje.

Tokovi gotovinePrilikom donošenja odluke o investiranju, u centru pažnje je priliv odnosno tokovi gotovine, a ne profit i dobit. Za postizanje dodatne dobiti, gotovina mora da se reinvestira, ali to još uvek nije garancija, da će se obračunata dobit povratiti u vidu gotovine. Može da se ostvari više, ali može i manje. Osnovni razlog što se vrši opredeljenje prilikom sistema vrednovanja cilja i izbora kriterijuma kod investitora za kategoriju tokova gotovine je neizvesnost ishoda.

Tokovi gotovineKada je predmet kontrole investiciono ulaganje, tada negativni tokovi gotovine ili izdaci za investicije predstavlaju sinonim za investicione troškove koje zahtevaju investicije.Pozitivni tokovi gotovine su sinonim za prihode koje pružaju investicije u svom veku. Oba toka predstavljau novčani tok investicije.Negativni tokovi gotovine koji se odnose na novu investiciju imaju karakter neto odliva, dok je neto priliv gotovine rezultat nove investicije.

Tokovi gotovine i reinvestiranjeKako negativni tokovi obuhvataju sve izdatke uključujući i one koji su vezani za vremensko angažovanje sredstava, potrebno je posebno naglasiti da kod planiranja ne možemo da pođemo samo od nominalne vrednosti projekta. Nije svejedno koliko će trajati period gradnje i koliki će biti period angažovanja sredstava. Na sredstva iz kredita se obračunava i plaća kamata, ali je isto toliko značajno uključiti i vremenski faktor prilikom angažovanja sopstvenih sredstava. Nije svejedno koliki je interval vremena protekao od momenta odliva sredstava do momenta aktiviranja investicije, tj do momenta početka priliva gotovine u preduzeće. Pri tome je jedan od osnovnih razloga, da se kod investiranja planira i kontroliše priliv gotovine, je mogućnost reinvestiranja.

Ocena isplativosti ulaganjaUlaganja u trajna materijalna sredstva moraju da ostvare zadovoljavajući prinos u odnosu na uložena sredstva.Postoje tehnike za ocenu investicionih predloga.Tri najčešće korišćene tehnike su:

1. Vreme povraćaja2. Prinos na prosečno ulaganje3. Analiza diskontovanih novčanih tokova

Ocena isplativosti ulaganjaAkcionarsko društvo “Čeličana” razmatra nekoliko varijanti za nabavku opreme za proizvodnju novog oplemenjenog čelika.Oprema posle sprovedenog tendera za nabavku staje 450.000 €, vek trajanja se procenjuje na 10 godina sa procenom ostatka vrednosti od 50.000 €.Proizvodnja i prodaja novog proizvoda povećaće neto dobit za 50.000 € godišnje

Procenjeni prihodi od prodaje 400.000 €Procenjeni rashodi:

Amortizacija nove opreme(450.000 – 50.000) : 10 40.000 €Ostali troškovi proizvodnje 220.000 €Dodatni opšti troškovi 60.000 €

Svega rashodi: 320.000 €Dobit pre poreza 80.000 €Porez 30.000 €

Neto dobit 50.000 €

Godišnji neto novčani tok je višak novčanih priliva, nad novčanim odlivom.Pretpostavljamo da su svi prihodi naplaćeni, da su svi troškovi (osim amortizacije) plaćeni.“Čeličana” a.d. očekuje neto novčani tok od 90.000 €. Iz prodaje novog proizvoda.

400.000 – 220.000 – 60.000 – 30.000.Godišnji neto novčani tok veći je od neto dobiti za

40.000 €, odnosno za iznos obračunate amortizacije.

Vreme povraćajaVreme povraćaja se definiše kao vremenski rok, period, koji je potrebno da protekne da bi se nadoknadio ukupni trošak ulaganja iz neto godišnjeg novčanog toka.

iznos ulaganja = 450.000 = 5 godinaprocenjeni godišnji 90.000 novčani tok

Vreme povraćaja

Kratko vreme povraćaja smatra se poželjnim, s obzirom da što pre nadoknadimo sumu ulaganja, možemo sredstva koristiti za druge potrebe.Kraće vreme smanjuje rizik od promena ekonomskih uslova.Vek trajanja opreme mora da bude duži od vremena povraćaja.

Prinos na prosečno ulaganje ROIPrinos na ulaganje (ROI) je prosečna neto dobit iz ulaganja, izražena u procentu od prosečno uloženog iznosa.“Čeličana” a.d. ulaže 450.000 €, svake godine. amortizacija smanjuje knjigovodstvenu vrednost imovine za 40.000 €. Godišnji neto novčani tok je veći od neto dobiti za ovaj iznos (amortizacije), trošak amortizacije posmatramo kao obezbeđenje za naknadu iznosa koji je prethodno uložen. Tako uloženi iznos u opremu predstavljen je sadašnjom vrednošću imovine.

Prinos na prosečno ulaganjeKada se upotrebljava proporcionalna amortizacija, ostatak vrednosti imovine smanjuje se ujednačeno tokom veka trajanja imovine. Tako je prosečna knjigovodstvena vrednost jednaka aritmetičkoj sredini troška nabavke imovine i njenog ostatka vrednosti.

Prosečno ulaganje = originalni trošak + ostatak vrednosti2

(450.000 + 50.000) : 2 = 250.000 €

Prinos na prosečno ulaganjeZa prosečno ulaganje možemo izračunati očekivanu stopu prinosa:

Prosečno procenjena neto dobit = 50.000 € = 20%prosečno ulaganje 250.000 €

Menadžment treba da preferira ulaganje sa najmanjim rizikom, najvećom stopom prinosa i najbržim vremenom povraćaja.

Diskontovanje novčanih tokovaNedostatak metode prinosa na prosečno ulaganje je zanemarivanje dinamike budućih novčanih tokova.Metoda koja uzima u obzir ritam novčanih tokova naziva se diskontovanje budućih novčanih tokova.Sadašnja vrednost budućeg novčanog toka je iznos koji investitor plaća danas za pravo da primi budući iznos.

Diskontovanje novčanih tokovaTačan iznos sadašnje vrednosti zavisi od

1. Iznosa budućih izdataka.2. Perioda u kom se ostvaruje budući iznos.3. Zahtevanoj stopi prinosa od investitora.Diskontovanje je određivanje sadašnje vrednosti

novčanih tokova.Primena sadašnje vrednosti računa se upotrebom tablica sadašnje vrednosti. Prikazuje sadašnju vrednost ukupnog iznosa isplata 1€ koji će biti primljeni za n godina uz određenu diskontnu stopu.

Diskontovanje novčanih tokova

Diskontna stopa je zahtevana stopa prinosa od strane investitora. Sadašnja vrednost budućih novčanih tokova je maksimalni iznos koji investitor mora platiti uz očekivanje da će ostvariti zahtevanu stopu prinosa. Zato se ulaganje smatra povoljno kada su njegovi troškovi manji od sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova.

E:\scan0002.jpg

E:\scan0002.jpg

Diskontovanje novčanih tokovaAko “Čeličana” a.d. želi 15% godišnju stopu prirasta na ulaganje u novu opremu. Za ulaganje od 450.000 € očekuje se da će stvoriti neto novčane tokove od 90.000 € za 10 godina.Tablica 2 određuje da je sadašnja vrednost 1€koji se prima tokom 10 godina diskontovana po stopi od 15% 5,019. Zato je sadašnja vrednost 90.000 € koji se primaju narednih 10 godina 90.000 x 5,019 = 415.710 €

Diskontovanje novčanih tokova

Akcionarsko društvo očekuje i 50.000 €ostatka vrednosti opreme nakon 10 godina.Tablica 1, sadašnja vrednost 1€ koji dospeva nakon 10 godina diskontovanog po 15% godišnje iznosi 0,247. Tako da sadašnja vrednost 50.000 € koji će biti primljeni nakon 10 godina je 50.000 x 0,247 = 12.350 €.

Diskontovanje novčanih tokovaAnaliza:

Sadašnja vrednost očekivanih Novčanih tokova (90.000 x 5,019) 451.710 €Sadašnja vrednost prihoda Od prodaje opreme (50.000 x 0,247) 12.350 €Ukupna sadašnja vrednost budućihNovčanih tokova 464.060 €Iznos koji se ulaže 450.000 €Neto sadašnja vrednost ulaganja 14.060 €

Neto sadašnja vrednost predloga za investiranje je razlika između ukupne sadašnje vrednosti neto novčanih tokova i troška same investicije.S obzirom da je diskontna stopa obično minimalno što investitor zahteva od ulaganja, predlozi sa pozitivnom neto sadašnjom vrednošću se smatraju prihvatljivim.

Zamena stare opremeČesto pitanje:

Kupiti novu i efikasniju opremu ili nastaviti proizvodnju sa starom opremom?

Preduzeće “Gradić” suočava se sa rastućom konkurencijom u proizvodnji tipskih reflektora za osvetljenje javnih površina. Smatraju da konkurencija sa novom opremom proizvodi isti proizvod i može da ga prodaje po nižoj ceni.

Da li kupiti novu opremu za 120.000 €Ili nastaviti proizvodnju sa starom?

Zamena stare opreme

Pretpostavke su da nova i stara oprema imaju korisni vek upotrebe 5 godina, nijedna nema preostalu vrednost. Nova oprema doneće uštede u direktnom radu, direktnom materijalu i opštim troškovima proizvodnje. “Gradić” smatra da će i obim prodaje ostati isti, odnosno da odluka treba da se zasniva na mogućnosti za sniženje troškova, odnosno cene koštanja.

Zamena stare opremeStara oprema ima knjigovodstvenu vrednost 100.000 €, a može se prodati za 20.000 € ako je izbacimo iz proizvodnje.Gubitak od 80.000 € može da nas odvrati od zamene opreme.Ali trošak stare opreme je potonuli trošak, nije relevantan za odluku.Kada bi prodali staru opremu, knjigovodstvena vrednost bi se evidentirala na rashodima. Ako je zadržimo, amortizacija se takođe evidentira na rashodima.

Zamena stare opremeZnači trošak stare opreme ne može se izbeći.Čak šta više, ako je izbacimo i jednokratno teretimo rashode za neotpisanu vrednost, smanjićemo osnovicu za oporezivanje rezultata poslovanja.Odluka: Treba odrediti sadašnju vrednost inkrementalnih neto novčanih tokova koji su rezultat zamene stare opreme. Sadašnju vrednost uporedićemo sa troškom nove opreme da bi odredili da li novo ulaganje daje zahtevanu stopu prinosa.

Zamena stare opremeDa bi se izračunao inkrementalni godišnji neto novčani tok zamene stare opreme, menadžment razmatra godišnje uštede gotovine u troškovima proizvodnje i razliku u godišnjem porezu na dobit.Pretpostavka:

Godišnja ušteda u varijabilnim troškovima 34.000 €. Godišnja amortizacija 120.000 : 5 = 24.000 €, godišnja amortizacija stare opreme je 20.000 € (100.000 : 5). Nabavka nove opreme povećaće oporezivu dobit za 30.000 € (smanjenje troškova 34.000 – 4.000 dodatna amortizacija). Ako je poreska stopa 40% imamo 12.000 € povećan izdatak za godišnji porez na dobit.

Zamena stare opremeInkrementalni godišnji neto novčani tok zbog posedovanja nove opreme iznosiće 22.000 €

(34.000 uštede – 12.000 poreskih izdataka)Pretpostavimo da “Gradić” zahteva 12% prinosa na ulaganja u materijalnu imovinu -trajna sredstva.Tablice nam kažu da 22.000 € koji se primaju tokom 5 godina diskontovanih po stopi od 12% imaju sadašnju vrednost od 79.310 €. (22.000 x 3,605).

E:\scan0002.jpg

Zamena stare opremeOsim ove sadašnje vrednosti godišnjih neto novčanih tokova moramo uzeti u obzir i prihod od prodaje stare opreme i uštede kod poreza zbog prodaje stare opreme.Prihod od prodaje stare opreme 20.000 €.Uštede na porezu 80.000 x 40% = 32.000 €

Diskontujemo za jednu godinu 32.000 x 0.893 =28.576 €.

E:\scan0002.jpg

Zamena stare opremeSadašnja vrednost inkrementalnog godišnjegnovčanog toka (22.000 x 3,605) 79.310 €Sadašnja vrednost prihoda od prodajestare opreme 20.000 €Sadašnja vrednost uštede na porezuzbog prodaje stare opreme (32.000 x 0.893) 28.576 €Ukupna sadašnja vrednost 127.886 €Iznos za investiranje 120.000 €Neto sadašnja vrednost 7.886 €

Zamena stare opreme

“Gradić” treba da zameni staru opremu novom.Ukupna sadašnja vrednost budućih novčanih tokova zbog nabavke nove opreme veća je od ulaganja.

PregledRelevantne finansijske informacije za određenu poslovnu odluku.

Samo ona informacija koja se menja kako se menjaju postupci, smatra se relevantnom za odluku.Upotreba inkrementalne analize za ocenu različitih postupaka.

Tehnika upoređivanja jedne šeme sa drugom, upoređivanjem razlika koje se očekuju da će nastati u prihodima i troškovima.

Relevantnost oportunitetnih troškova, potonulih troškova, potencijalnih novčanih izdataka, kod donošenja poslovnih odluka.

Oportunitetni trošak je korist koja je mogla da se ostvari preduzimanjem alternativnog postupka. Potonuli troškovi su već nastali kao rezultat akcija iz prošlosti. Potencijalni novčani izdaci nastaće u budućnosti pa su relevantni ako se menjaju pri različitim alternativama.

Učinak ukidanja proizvodne linije na poslovnu dobit.Uz gubitak doprinosa pokriću troškova zbog ukidanja

proizvodne linije, moraju se se uzeti u obzir i prihodi od prodaje ostalih proizvoda, oportunitetni troškovi i moguće smanjenje fiksnih troškova.Ispitati odluku

Postati svestan nefinansijskih razmatranja i kreativnog traženja boljih rešenja. I finansijske i nefinansijskeinformacije mogu da budu relevantne za poslovnu odluku.Pravna i etička pitanja. Ako organizacija ne izabere najbolje rešenje, javlja se oportunitetnitrošak. On se ne knjiži, ali utiče na uspeh ili neuspeh.

Ocena isplativosti ulaganjaVreme povraćaja (Vreme potrebno da se

nadoknadi trošak ulaganja iz rezultirajućih neto novčanih tokova).

Prinos na prosečno ulaganje (Prosečna procenjena neto dobit iz ulaganja, kao procenat prosečnog ulaganja). Zanemaruje vremensku vrednost novca.

Diskontovanje budućih novčanih tokova (Neto sadašnja vrednost investitorovih predloga).Uzima u obzir vek trajanja ulaganja i buduće novčane tokove.

FINANSIJSKA ANALIZA

FINANSIJSKA ANALIZA

Glavni cilj je prikazati kako investitori biraju računovodstvene informacije relevantne za donošenje odluka.

Nakon studiranja ove teme trebalo bi da smo u stanju bližeg poznavanja

Neto dobiti kompanije u odnosu na prihod od prodaje, imovinu i deoničarsku glavnicu.Izvora finansijskih informacija o preduzeću.Dinarskih i procentnih promena, trenda u procentima, komponenti u procentima i pokazatelja.“Kvaliteta" zarada, imovine i radnog (obrtnog) kapitala preduzeća - kompanije.Analize finansijskih izveštaja sa stanovišta redovnih akcionara, kreditora i ostalih.Izračunavanja pokazatelja koji se koriste u analizi finansijskih izveštaja i objasnjenja značenja svakog.

Informacije iz finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji služe preduzeću kao kontrolna ploča s mernim instrumentima. Oni izveštavaju o radu menadžera, potvrđuju njihove uspehe i neuspehe i upozoravaju na probleme. Tumačenje informacija koje daje složena kontrolna ploča zahteva poznavanje instrumenata i njihova prilagođavanje kako bi se razumeli dobijeni podaci.

Finansijski pokazatelji

Potrebno je razumeti unutrašnja zbivanja u računovodstvenom sistemu i značenje različitih finansijskih pokazatelja kako bi interpretirali podatke koji se pojavljuju u finansijskim izveštajima. Čitaocu s računovodstvenim znanjem, skup finansijskihizveštaja veoma mnogo govori o poslovanju preduzeća.

Finansijsko poslovanje preduzeća može biti interesantno raznim grupama interesenata kao što su: menadžment, kreditori, investitori, potencijalni poslovni partneri, političari, predstavnici sindikata i vladine agencije. Svaka od ovih grupa ima svoje potrebe, i s obzirom na njih daju akcenat na određene aspekte finansijske slike kompanije.

Kakvo je vaše mišljenje o veličini korporacijskih profita?

Kao student koji je završio (ili gotovo završio) program upravljačkog računovodstva, imate puno bolje razumevanje profita preduzeća od ljudi koji nisu nikada učili računovodstvo. Visina zarada velikih korporacija kontraverzno je pitanje, omiljena tema mnogih političkih govora, koktel partija i mnogih sedeljki.

Mnoge informacije koje se dobiju iz ovakvih izvora više su emotivne nego racionalne, više su plod mašte nego činjenica. Ispitivanja javnog mnenjapokazuju da ljudi vjeruju da prosečnaproizvodna kompanija ima dobit nakon poreza u visini od 30% od prihoda od prodaje, dok činjenice posljednjih godina govore da ta dobit iznosi oko 5% od prihoda od prodaje.

General Motors je u svom godišnjem izveštaju pre nekoliko godina iskazao neto dobit od 321. miliona $. Ova dobit može da se smatra visokom, međutim to je samo 0,5% prihoda od prodaje GM-a. Prema tome u svakom dolaru prihoda, samo je - centa dobiti za GM. Na automobilu od 10,000$, dobit je 50$. Zapravo, zarada od 321. miliona dolara godišnje nije neki rezultat za korporaciju veličine General Motorsa. Ipak, ubrzo nakon toga, GM je objavio nove informacije o prihodu od prodaje i zaradama. Neto dobit je bila 4.5 milijardi dolara što je predstavljalo oko 5 centi na na svaki dolar prihoda od prodaje. Na automobilu od 10,000$ dobit je bila 550$.

Dublje znanje računovodstva ne daje vam mogućnost da kažete kolike bi korporacijske zarade trebale da budu , međutim, računovodstveno znanje omogućuje vam čitanje revidiranih finansijskih izveštaja koji govore kolike jesu korporacijske zarade. Osim toga, svesni ste da su informacije iz objavljenih finansijskih izveštaja korporacija revidirale revizorske firme.

Ne ostvaruju sve vodeće korporacije dobit svake godine. U periodu od deset godina, od 1981. do 1990., svake godine PanAmerican Airways iskazivala je neto gubitak. Krajem 1991., Pan Am-američka "najbolja" vazdušna kompanija — prestala je s poslovanjem. Za mnoge američke korporacije 1991. bila je loša godina. Svaki od "Velike trojke" američkih proizvođača automobila iskazao je velike gubitke. Čak je i IBM imao neto gubitak — prvi u osamdesetogodišnjoj istoriji kompanije.

Naftne su kompanije kritikovane zbog takozvanih viškova profita, pa pogledajmo stoga profite Exxona, najveće svetske naftne kompanije. Nedavni godišnji izveštaj Exxona (reviziju obavila Price Waterhouse) prikazuje da su profiti iznosili nešto više od 3.5 milijarde $. Na prvi pogled ova brojka izgleda ogromna — međutim pogledajmo dalje. Ukupan prihod Exxonaiznosio je više od 95 milijardi $, pa prema tome neto dobit iznosi manje od 4% od prihoda. Sa druge strane, porezi na dobit, trošarine, ostali porezi koštali suExxon" više od 27 milijardi $, ili oko 7%- profita kompanije. Prema tome porezi imaju mnogo veći udeou galonu nafte nego što ima dobit naftne kompanije.

Finansijska analiza

Postoji mnogo načina procene adekvatnosti dobiti preduzeća i korporacija. Bez sumnje, zarade bi trebalo upoređivati sa ukupnom imovinom, investiranim kapitalom kao i sa prihodom od prodaje. U ovom delurazmotrićemo brojne načine procene profita i solventnosti preduzeća i korporacija.

Mnogi finansijski analitičari proučavaju finansijski položaj i buduće izglede javnih korporacija i prodaju svoje analize, zaključke, te preporuke o ulaganjima. Na primer, detaljne finansijske analize većine velikih korporacije nedeljno objavljuju Moody's Investors Service, Standard & Poor's i The Value Line Investment Survey. Svako se može pretplatiti na savetodavne usluge o ulaganju.Bankari i glavni kreditori često dobijaju detaljne informacije od zajmoprimaca kao uslov za davanje zajma. Dobavljači i ostali trgovinski kreditori mogu od agencija za kreditni rejting dobiti finansijske informacije o gotovo svakom preduzeću. Centri za bonitet predstavljaju dragocen izvor informacija o finansijskompoložaju preduzeća.

Komparativni finansijski izveštaj

Značajne promene finansijskih podataka lako se mogu videti kad su iznosi iz finansijskihizveštaja za dve ili više godina prikazani jedni pored drugih u stupcima. Takav se izveštajnaziva komparativni finansijski izveštaj.Vrednosti iz najbliže godine obično se nalaze u levoj koloni. Bilans i izveštaj o dobiti često se pripremaju u obliku komparativnih izveštaja.

Sredstva analizeNekoliko iznosa dobijenih iz finansijskihizveštaja vrlo su značajni. Značajan je njihov odnos sa ostalim iznosima i smer njihovih promena. Analiza je uglavnom postupak postavljanja značajnih odnosa i identifikovanjapromena i trendova. Četiri široko korišćeneanalitičke tehnike su:(1) dinarske i postotne promene,(2) trend u postocima,(3) komponente u postocima i (4) pokazatelji.

Dinarski iznos promene razlika je između iznosa godine koja se upoređuje i bazne godine. Postotna se promena izračunava delenjem iznosa promene između godina sa iznosom bazne godine.

Procena postotnih promena prihoda od prodaje i zarada. Izračunavanje postotnih promena prihoda od prodaje, bruto dobiti i neto dobiti od jedne do druge godine, daje uvid u stopu rasta preduzeća i kompanije. Ako ekonomske aktivnosti rastu, povećanje prihoda od prodaje i zarada trebalo bi da bude veće od stope inflacije.

Kod određivanja dinarske ili postotne promene tromesečnog prihoda od prodaje ili zarada, obično se upoređuju rezultati tekućeg tromesečja sa rezultatima istog tromesečja prethodne godine. Korišćenje istog tromesečjaprethodne godine kao baznog perioda sprečava narušavanje postupka analize zbog sezonskih fluktuacija poslovnih aktivnosti.

Postotne promene zavaravaju kad je baza mala

Postotne promene mogu stvoriti pogrešan utisak kad je dinarski iznos koji se koristi kao baza neuobičajeno mali. Povremeno na televiziji možemo čuti kako su se profiti kompanije povećali za vrlo veliki procent, kao što je 900%. Početni je utisak stvoren ovom izjavom da su sada profiti kompanije izuzetno veliki. Međutim, pretpostavimo na primer da je kompanija prve godine imala neto dobit od 100,000din.; u drugoj je godini neto dobit pala na 10,000din.; i u trećoj se godini neto dobit vratila na nivo od 100,000din. U ovoj trećoj godini neto dobit se povećala za 90,000 din., što predstavlja povećanje od 900% u odnosu na prethodnu godinu. Nije potrebno reći da se ovo povećanje od 900% u trećoj godini sučeljava sa smanjenjem dobiti od 90% u drugoj godini.

Trend u procentimaPromene stavki finansijskih izveštaja od bazne do sledećih godina često se nazivaju trend u procentima kako bi se pokazao iznos i smerpromena. Dva koraka su neophodna za izračunavanje trenda u procentima. Najpre se bira bazna godina i svakoj stavki iz finanijskihizveštaja pridružuje se ponder od 100%. U drugom se koraku svaka stavka iz finansijskihizveštaja sledećih godina izražava kao postotak iznosa iz bazne godine. Ovaj se postupak izračunavanja sastoji od deljenja stavke kao što je Prihod od prodaje u godini nakon bazne godine, s Prihodom od prodaje iz bazne godine.

Komponente u postocimaKomponente u procentima pokazuju relativnu veličinu svake stavke. Na primer, svaka stavka iz bilansa može se izraziti kao procenat od ukupne imovine. To daje brzi uvid u relativnu važnost tekuće i netekuće imovine, kao i uvid u relativnu važnost tekućih kreditora, dugoročnih kreditora i akcionara. Izračunavanjem komponenti u procentima za nekoliko sukcesivnih bilansa, možemo da uočimo koje stavke postaju značajnije, a koje postaju manje značajne.

Opšti izveštaj o dobiti

Druga primena komponenti u procentima je iskazivanje svih stavki iz izveštaja o dobiti kao postotaka od neto prihoda od prodaje. Takav se izveštaj naziva opštiizveštaj o dobiti.

Pokazatelji

Pokazatelj je jednostavan matematički iskaz odnosa između dvestavke. Svaki se procenat može posmatrati kao pokazatelj — odnosno jedan broj izražen kao postotak drugog.

Pokazatelji se mogu opisati na nekoliko načina. Razmotrimo radi ilustracije tekući odnos, kojim se izražava odnos između tekuće imovine i tekućih obaveza. Ako tekuća imovina iznosi 100,000din, a tekuće obaveze 50,000din, možemo reći da je tekući odnos 2 prema 1 (piše se 2 : 1) ili da tekuća imovina iznosi 200% od tekućih obaveza. Jedan i drugi način izražavanja korektno opisuju odnos —što znači da je tekuća imovina dvostruko veća od tekućih obaveza. Da bi pokazatelj bio koristan, dva iznosa koja se upoređuju moraju biti logički povezana. Naša interpretacija pokazatelja često zahteva proveru podataka na kojima se zasniva pokazatelj.

Standardi poređenja

Kod korišćenja dinarskih i postotnih promena, trenda u procentima, komponenti u procentima i pokazatelja, finansijski su analitičari stalno u potrazi za određenim standardima poređenjaprema kojima bi mogli proceniti da li je pokazatelj do kojeg su došli povoljan ili nepovoljan. Dva takva standarda su:(1) uspešnost poslovanja kompanije u prošlosti i(2) uspešnost poslovanja drugih kompanija u istoj grani delatnosti.

Uspešnost poslovanja kompanije u prošlosti

Upoređujući analitičke podatke za tekući period sa sličnim rezultatima iz prethodnih godina dobijamo određenu osnovu za ocenu da li se usloviposlovanja poboljšavaju ili pogoršavaju. Ovo poređenje podataka tokom vremenskog perioda ponekad se naziva horizontalna ili trend analiza, čime se izražava, zamisao posmatranja podataka za nekoliko uzastopnih perioda. Ovo se razlikuje od vertikalne ili statičke analize, koja se odnosi na posmatranje finansijskih informacija u samo jednom računovodstvenom periodu.

Osim što određuje da li se situacija poboljšava ili postaje lošija, horizontalna analiza pomaže u proceniuspešnosti budućeg poslovanja.Budući da se situacija može okrenuti u svakom trenutku, projektovanje prošlih trendova u budućnost uvek je na neki način rizično.Slabost horizontalne analize je u tome što poređenjesa prošlim rezultatima ne daje nikakvu osnovu za procenu u apsolutnim veličinama. Činjenica da je neto dobit ove godine iznosila 3% od prihoda od prodaje, a prošle godine 2%, pokazuje poboljšanje, međutim ako postoji dokaz da je neto dobit trebala iznositi 7% od prihoda od prodaje, onda su rezultati iz obe godine nepovoljni.

Standardi grane delatnostiOgraničenja horizontalne anlize mogu se u određenoj meri savladati iznalaženjem odgovarajućeg "merila" koje će meritiuspešnost poslovanja pojedinog preduzeća ili kompanije. Merila koja najčešće koristi većina analitičara jesu uspešnost poslovanja uporedivihkompanija i prosečna uspešnostposlovanja nekoliko preduzeća ili kompanija u istoj grani delatnosti.

Kada upoređujemo kompaniju s njenim konkurentima ili sa prosekom grane delatnosti, naši će zaključci biti dobri samo ako je kompanije moguće upoređivati. Budući da se posljednjih godina formirao veliki broj diverzifikovanih kompanija, teško je definisatipojam grana delatnosti, i kompanije koje se grubo mogu svrstati u istu granu, teško se mogu upoređivati. Na primer, jedna se kompanija može baviti samo marketingom naftnih proizvoda; druga može biti kompletan proizvođač i distributer, od bušotina do benzinskih pumpi, a za jednu i drugu se kaže da su u naftnoj industriji.

Kvalitet dobitiProfiti su pokretačka snaga poslovnih aktivnosti. Ni jedan subjekt ne može dugoročno opstati niti postići ostale ciljeve ako nije profitabilan. Međutim, kontinuirani će gubici iscrpiti imovinu iz preduzeća, smanjiti vlasničku glavnicu i ostaviti kompaniju u milosti kreditora. U proceni buduće uspešnostiposlovanja kompanije, zainteresovani smo ne samo za ukupni iznos zarada, već i za odnos zarada i prihoda od prodaje, ukupne imovine i vlasničke glavnice. Osim toga, moramo posmatrati i stabilnost i izvore zarada. Fluktuirajuće zarade tokom perioda do nekoliko godina manje su poželjne od stalnog nivoa zarada. Profiti koji se povećavaju, poželjniji su od jednoličnih profita.

Analiza prihoda od prodaje i zarada po glavnim proizvodnim linijama korisna je za procenu buduće uspešnosti kompanije. Finansijske izveštaje javnih kompanija prate dopunske beleške koje pokazuju prihode od prodaje i dobit, po proizvodnim linijama i geografskom području. Ove beleške pomažu finansijskim analitičarima u prognoziranju učinaka koje izaziva promena potražnje za pojedinim proizvodima kompanije.

Kvalitet imovine i relativni iznos dugaIako zadovoljavajući nivo zarada može biti dobar pokazatelj dugoročne sposobnosti kompanije za plaćanje dugova i dividendi, moramo takođeposmatrati sastav imovine, njeno stanje i likvidnost, odnos između tekuće imovine i tekućih obaveza i ukupan iznos duga. Kompanija može biti profitabilna, pa opet ne može da plaća svoje obaveze na vreme; prihodi i zarade mogu biti zadovoljavajući, međutim postrojenja i oprema mogu biti pokvareni zbog loše politike održavanja; skupim patentima može isteći vreme upotrebe; mogu se pojaviti značajni gubici zbog sporog obrta zaliha i nenaplativih potraživanja. Kompanije sa velikim dugovima često su ranjive na povećanja kamatnih stopa, a čak i na privremena smanjenja novčanih priliva.

Analiza za potrebe redovnih deoničara

Redovni deoničari i potencijalni ulagači u redovne deonice, najpre žele znati kolike su zarade kompanije. Oni ulažu u deonice pa su od njihovog posebnog interesa zarade po deonici i dividende po deoniciZarade po deonici. Zarade po deonici izračunavaju se deljenjem dobiti koja se primenjuje na redovne deonice sa ponderisanim prosečnim brojem redovnih deonica u prometu tokom godine. Sav iznos koji je potreban za isplatu povlašćenihdividendi mora se oduzeti od neto dobiti, da bi se odredila dobit koja se primenjuje na redovne deonice,

Odnos cene i zarada

Veza između tržišne cene redovne deonice i zarada po deonici toliko je poznata da se iskazuje kao odnos koji se naziva odnos cene i zarada (ili p/e odnos). P/e odnos se određuje deljenjem tržišne cene po deonici s godišnjim zaradama po deonici.

Prinos od dividendiZa neke deoničare dividende su od primarne važnosti, dok su za druge sekundarni činioc. Drugim rečima, neki deoničari prvenstveno investiraju da bi imali redovan prihod od dividendi, dok drugi ulažu u deonice nadajući se da će ostvariti kapitalne dobitke porastom tržišnih cena. Ako je korporacija profitabilna i zadržava svoje zarade za širenje poslovanja, novim će se aktivnostima ostvariti rast neto dobiti i na taj način uticati da svaka deonica više vredi.

Knjigovodstvena vrednost

Knjigovodstvena vrednost pokazuje neto imovinu predstavljenu svakom pojedinom akcijom. Ovaj je podatak često koristan kod procene razumne cene deonicakompanije, posebno kod malih korporacija čijim se deonicama ne trguje u javnosti. Međutim, ako je verovatnoća ostvarenja zarada kompanije u budućnosti vrlo visoka ili vrlo niska, tržišna cena njenih deonicamože se značajno razlikovati od njihove knjigovodstvene vrednosti.

Odnos poslovnih rashoda

Menadžment ima veću kontrolu nad poslovnim rashodima nego nad prihodom. Odnos poslovnih rashoda često se koristi kao mera sposobnosti menadžmenta da kontroliše poslovne rashode.

Profitabilnost ulaganja (ROI)Profitabilnost ulaganja (Return on Investment) pokazatelj je koji govori o sposobnosti menadžmcnta da efikasno koristi raspoložive resurse. Bez obzira na veličinu organizacije, kapital je oskudni resurs i mora se koristiti efikasno. Kod ocene rada menadžera, racionalno je postaviti pitanje: Koju ste stopu profitabilnosti ostvarili na resursima koji su pod vašom kontrolom? Koncept profitabilnosti ulaganja može se primeniti na brojne situacije: na primer, ocena radne jedinice, celogpreduzeća, proizvodne linije ili pojedinog ulaganja. Velik broj raznih pokazatelja razvio se iz ROI koncepta, i svaki odgovara pojedinoj situaciji. Mi ćemo razmotriti profitabilnost imovine i profitabilnost glavnice redovnih deoničara kao primere koncepta profitabilnosti ulaganja.

Profitabilnost imovineVažno merilo sposobnosti menadžmenta da ostvari povrat na sredstva pribavljena iz svih izvora, stopa je profitabilnosti ukupne imovine.Dobit koja se koristi u izračunavanju ovog pokazatelja je poslovna dobit, budući da troškovi kamata i poreza nisu povezani s efikasnim korištenjem resursa. Poslovna se dobit ostvaruje tokom cele godine, pa bi trebala da se stavi u odnos sa prosečnimulaganjem u imovinu tokom godine.

Profitabilnost glavnice redovnih deoničara

S obzirom da su kamate i dividende koje se plaćaju kreditorima i povlašćenim deoničarima fiksne, kompanija će ostvariti veću ili manju profitabilnost glavnice redovnih deoničara nego što je profitabilnost ukupne imovine.

PolugaIzraz poluga znači da se koristi posuđeni novac za vođenje poslovanja. Ako se posuđenim kapitalom ostvari stopa koja je veća od troška pozajmice, tada će se neto dobit i profitabilnost glavnice redovnih deoničara povećati. Drugim rečima, ako možete posuditi novac uz stopu od 12% i koristiti ga tako da ostvarite profitabilnost od 20%, imaćete koristi od toga. Ipak, poluga može delovati kao "mač sa dve oštrice"; učinci mogu biti povoljni ili nepovoljni za vlasnike redovnih deonica.

Ako profitabilnost ukupne imovine padne ispod prosečne kamatne stope na posuđeni kapital, poluga će smanjiti neto dobit i profitabilnost glavnice redovnih deoničara. U ovoj situaciji logično bi bilo otplatiti kredite koji su dobijeni uz visoke kamatne stope. Međutim, većina kompanija nema dovoljno novca za brzo vraćanje dugoročnih dugova. U tom slučaju investitori ostaju "zaključani" radi nepovoljnih učinaka poluge.

Prilikom odlučivanja o tome koliko je poluga prikladna, redovni deoničari bi trebali da razmotre stabilnost stope profitabilnosti imovine kompanije kao i odnos ove stope i troška posuđenog kapitala. Ako se preduzeće toliko zaduži da ne može da izvrši plaćanja kamata i glavnice, kreditori mogu prisiliti preduzeće na likvidaciju ili reorganizaciju.

Odnos glavniceOdnos glavnice. Jedan od pokazatelja upotrebe poluge koji koriste preduzeća je odnos glavnice. Ovaj odnos pokazuje koliki su deo imovine finansirali deoničari za razliku od kreditora. Izračunava se deljenjem ukupne deoničarskeglavnice sa ukupnom imovinom. Nizak odnos glavnice ukazuje na ekstenzivno korišćenje poluge, što znači da su u velikoj mjeri imovinu finansiralikreditori. Visok odnos glavnice, sa druge strane, ukazuje na činjenicu da preduzeće koristi polugu u manjoj meri.

Analiza za potrebe dugoročnih kreditora

Vlasnici obveznica i ostali dugoročni kreditori prvenstveno su zainteresovani za tri činioca: (1) stopu profitabilnosti svog ulaganja, (2) sposobnost preduzeća da plaća kamate i (3) sposobnost preduzeća da isplati glavnicu kad obaveza dospe.

Stepen zaduženosti

Dugoročni kreditori su zainteresovani za postotak ukupne imovine koja je finansiranazaduživanjem, za razliku od postotka koji su finansirali deoničari. Postotak ukupne imovine koji je finansiran zaduživanjem meri se stepenom zaduženosti. Ovaj se pokazatelj izračunava deljenjem ukupnih obaveza sa ukupnom imovinom.

Sa gledišta kreditora, što je stepen zaduženosti manji (ili odnos glavnice veći), to bolje, jer to znači da su većinu sredstava deoničari uložili u preduzeće čime je stvoren veći stepen zaštite od kreditora.

Analiza za potrebe povlašćenihdeoničara

Povlašćeni deoničari su zainteresovani za prinos od svog ulaganja. Prinos se izračunava deljenjem dividendi po deonicisa tržišnom cenom po deonici.Primarna mera sigurnosti ulaganja u povlašćene deonice sposobnost je preduzeća da isplaćuje povlašćenedividende. Najbolja mera ove sposobnosti je odnos neto dobiti i iznosa godišnjih povlašćenih dividendi:

Analiza za potrebe kratkoročnih kreditora

Bankari i ostali kratkoročni kreditori dele interese vlasnika akcija i obveznica vezane uz profitabilnost i dugoročnu stabilnost preduzeća. Njihov je primarni interes međutim, tekuće stanje preduzeća —njegova sposobnost da generiše dovoljna sredstva (radni kapital) za tekuće poslovanje i za promptno plaćanje tekućih dugova. Prema tome, analiza finansijskih izveštaja koju sprovode bankari dok razmatraju molbe za kratkoročne kredite ili koju sprovode dobavljači kad ocenjuju kreditni status kupca, koncentriše se na stanje radnog kapitala budućeg dužnika.

Radni kapital

Iznos radnog kapitala jednak je višku tekuće imovine iznad tekućih obaveza. Prema tome radni kapital obuhvata novac, skoro novac i novčane supstitute (pretplaćanja), nakon što su plaćene sve tekuće obaveze.

Kvalitet radnog kapitala

U oceni sposobnosti za plaćanje dugova preduzeća, kratkoročni kreditori trebalo bi da razmotre kvalitet radnog kapitala kao i njegov ukupan iznos. Glavni činioci koji utiču na kvalitet radnog kapitala su: (1) priroda tekuće imovine i (2) vreme potrebno da se ova imovina pretvori u novac.

koeficijent obrta potraživanja od kupaca pokazuje koliko se brzo potraživanja od kupaca pretvaraju u novac. Koeficijent obrta potraživanja od kupaca određuje se deljenjem neto prihoda od prodaje s prosečnim stanjem na računu potraživanja od kupaca.

Koeficijent obrta potraživanja od kupaca

Koeficijent obrta zaliha

Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko puta godišnje kompanija može prodati količinu proizvoda koja je jednaka prosečnom stanju zaliha. Mehanički, ovaj se koeficijent određuje deljenjem godišnjih troškova prodatih proizvoda s prosečnimstanjem zaliha tokom godine.

Neiskorišćene kreditne linije

S gledišta kratkoročnog kreditora, neiskorišćene kreditne linije preduzećapredstavljaju "sredstvo," likvidno gotovo kao novac. Neiskorišćena kreditna linija znači da se banka složila da isplati kompaniji bilo koji iznos zajma do dogovorene granice. Dokle god je ova kreditna linija dostupna, kreditori znaju da preduzeće može brzo posuditi novac za bilo koju svrhu, uključujući i plaćanja obaveza prema kreditorima.

Pojam analizaPojam analiza potiče od grčke reči analysis koja znači raščlanjavanje, rastavljanje, rasklapanje nekog složenog objekta na njegove konstitutivne elemente. Ovaj pojam se koristi u nauci u istom smislu, označava dekomponovanje celine na sastavne delove radi upoznavanje strukture ili sastava. Nakon raščlanjavanja celine, u nauci je uobičajeno detaljno istraživanje radi identifikacije odnosa između konstitutivnih elemenata celine. Znači da šire tumačenje pojma analiza upućuje na dva postupka: postupka raščlanjavanja - kvalitativni aspekt analize i postupka komparacije ili upoređivanja konstitutivnih elemenata analiziranog objekta - kvantitativni aspekt analize.

Finansijska analizaFinansijska analiza se bavi istraživanjem, kvantificiranjem i analitičkim interpretiranjemfunkcionalnih relacija koje postoje između bilansnihpozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljemda se omogući validna ocena finansijske pozicije i rentabiliteta poslovanja preduzeća. Na ovaj načindefinisana finansijska analiza upućuje na analizuposlovnih sredstava i izvora finansiranja ovihsredstava, i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija međusobnim kompariranjem poslovnihprihoda i poslovnih rashoda u nekom vremenskomroku.

Pretpostavke za finansijsku analizuPretpostavka finansijskoj analizi preduzeća, te na njenoj osnovi davana mišljenja o bonitetu preduzećapodrazumevaju i formalno - ispravno generisanjebilansnih podataka i korektno i tačno grupisanjebilansnih pozicija. Ocena nivoa organizovanostiračunovodstvene funkcije može, kao faza koja prethodi, da pruži sliku o verodostojnosti podataka koji su predmet analize. Isto tako izvršena revizija finansijskih izveštaja predstavljala bi dodatna uveravanja u verodostojnost podataka koji predstavljaju finansijsku sliku preduzeća. Formalna i materijalna ispravnost dokumentacije i bilansa, kao nosilaca izvora podataka za analizu poslovanja preduzeća i davanja ocene boniteta preduzeća, jesu pretpostavka za početak rada na oceni boniteta.

Tradicionalno shvatanje finansijskogpoložaja preduzeća

Vertikalna pravila finansiranja teže da se kroz strukturu kapitala obezbedirentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elastičnost finansiranja. Horizontalna pravila finansiranja teže da se kroz relacije pojedinih delova uloženih sredstava posmatranih po roku vezanosti i pojedinih delova kapitala posmatranih po roku raspoloživosti obezbedi održavanje likvidnosti.

Vertikalna pravila finansiranja

Vertikalna pravila finansiranja odnose se na:odnos između sopstvenog i tuđeg kapitala,odnos rezervi prema nominalnom kapitalu iodnos između dugoročnog i kratkoročnog kapitala.

Horizontalna pravila finansiranjaHorizontalna pravila finansiranja, mogu se, u užem smislu, nazvati zlatnim pravilima finansiranja. Zlatno bankarskopravilo finansiranja, koje prethodi zlatnim bilansnimpravilima, glasi da kredit koji neka banka može dati moraodgovarati kreditu koji banka uživa i to ne samo po iznosunego i po kvalitetu (rokovima dospeća). Znači zlatnabilansna pravila govore da izvori finansiranja po rokuraspoloživosti i po visini u okviru svakog roka morajuodgovarati, moraju da budu identični uloženim - vezanimsredstvima. Polazeći od ideja na kojima počivaju i zahteva u vidu kojih se izražavaju, razlikujemo bilansno pravilo u užem smislu i bilansno pravilo u širem smislu. Bilansnopravilo u užem smislu zahteva da se fiksna trajna aktivafinansira sopstvenim kapitalom ili sopstvenim kapitalomuvećanim za dugoročne kredite, a obrtna imovina da se finansira kratkoročnim kapitalom.

Horizontalna pravila finansiranjaBilansno pravilo u širem smisluiznosi zahtev da se trajna - osnovna sredstva i jedan deo obrtnih sredstava trajno vezanih za poslovanje preduzeća finansiraju stalnim kapitalom. Pored mnogobrojnih i različitih mišljenja koji je to deoobrtnih, odnosno trajnih obrtnih sredstava u pitanju, pod trajnim obrtnim sredstvima treba smatrati minimalne, gvozdene zalihe, to jest one zalihe materijala, i sitnog inventara, pa i poluproizvoda, čiji nivo ne sme pasti ispod minimuma, jer bi se u slučaju njihovog pada smanjio ili prekinuo proces proizvodnje.

Savremeno shvatanjefinansijskog položaja preduzećaNasuprot tradicionalnom shvatanjufinansijskog položaja preduzeća, fokusiranog na ispitivanje sigurnosti i likvidnosti na bazi podataka iz bilansastanja, savremenije shvatanje finansijskogpoložaja respektuje i ostvarene rezultateposlovanja, odnosno zarađivačkusposobnost preduzeća. Svi se i u teoriji i praksi slažu da je najvažniji ciljfinansijskog poslovanja stalno traženjefinansijske ravnoteže.

Analiza i ocena boniteta na osnovu finansijskih izveštaja

U literaturi, a i u privrednoj praksi uobičajena je sistematizacija metoda ili postupaka analize poslovanja preduzećana osnovne i specijalne metode. Osnovne metode su metoda raščlanjavanja i metoda upoređivanja, a specijalne metode koje se najčešće primenjuju su metoda standardizacije, metoda izolacije, metoda korelacije, metoda odnosa vrednosti i kombinovana indeksna metoda.

Vrste analiza bilansa

Govoreći o ciljevima analize bilansa upravo smo istakli i jednu od klasifikacija analize bilansa. Naime, polazeći od korisnika podataka analize bilansa razlikujemo internu i eksternu analizu bilansa.

Vrste analiza bilansa

Pored korisnika informacija, kao kriterijumi za identifikovanje vrsta analize bilansa javljaju se: vreme posmatranja, predmet analize bilansa, način pripremanja bilansa i instrumenti odnosno postupci analize bilansa.

Vrste analiza bilansaPolazeći od vremena posmatranja postoji statička i dinamička analiza bilansa. Statičkom analizom (analizom stanja) se ispituje bilans stanja na odredjeni dan (strukura i odnosi sredstava i izvora finansiranja sredstava) i bilans uspeha za jednu poslovnu godinu (struktura i odnos rashoda i prihoda). Dinamičkom analizom (analizom razvoja) se ispituje i identifikuje trend razvoja finansijskog položaja i rentabiliteta poslovanja preduzeća na bazi komparacije bilansa stanja i bilansa uspeha većeg broja sukcesivnih obračunskih perioda .

Vrste analize bilansaPrema predmetu ili objektu analize bilansa diferencira se analiza bilansa stanja (utvrdjivanje finansijskog položaja, statusa, strukture, situacije), od analize bilansa uspeha (poslovnog rezultata, tj. rashoda i prihoda). Za analizu i kompletnu ocenu poslovanja preduzeća uobičajeno je da se istovremeno sprovede i analiza bilansa stanja i analiza bilansa uspeha, kao i dopunskih finansijskih izveštaja.

Vrste analize bilansa

Imajući u vidu kriterijum pripremanja bilansa za analizu, razlikuju se analiza bilansa stanja i bilansa uspeha izraženih u apsolutnim brojevima, relativnim brojevima i u formi grafikona. Prikazivanje bilansa stanja i bilansa uspeha za potrebe analize može biti na izložene načine alternativno i simultano, što zavisi od potreba izabranih instrumenata ili postupaka analize bilansa.

Vrste analize bilansa

Prema instrumentima odnosno postupcima analize bilansa postoji: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomoću računa pokrića, racio analiza, analiza bilansa pomoću neto obrtnog fonda, "Cash Flow" analiza i "Funds Flow" analiza.

Instrumenti i postupci analize bilansa

Sledeći su instrumenti i postupci analize bilansa: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomoću računa pokrića, racio analiza, analiza bilansa pomoću neto obrtnog fonda, "Cash Flow" (keš flou) analiza i "Funds Flow" (fands flou) analiza.

Vizuelna analiza bilansa

Postupak vizuelne analize bilansa se sastoji u posmatranju bilansa stanja i bilansa uspeha (izraženih u apsolutnim i relativnim brojevima a posebno u vidu grafikona) i donošenju opštih ocena ili konstatacija o stepenu likvidnosti preduzeća, rentabilitetu poslovanja preduzeća i td.

Analiza bilansa pomoću računa pokrića

Suština ove jednostavne metode sastoji se u utvrdjivanju sledećih relacija, izraženih u apsolutnim i relativnim brojevima: strukture poslovne imovine, sredstava preduzeća (kao odnosa osnovnih prema obrtnim sredstvima preduzeća), strukture kapitala (kao odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja poslovnih sredstava preduzeća) i pokrića osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom (kao odnosa sopstvenog kapitala tj. poslovnog i rezervnog fonda prema osnovnim sredstvima preduzeća).

Racio analiza

Racio analiza bazira na određenim komponentama bilansa stanja i bilansa uspeha i sračunata je na identifikovanje i ocenu finansijskog položaja (likvidnosti, sigurnosti i aktivnosti) i rentabilitetaposlovanja preduzeća. Imajući u vidu ciljeve racio analize razlikujemo sledeće vrste racio analize: likvidnosti, sigurnosti, upravljanja i rentabiliteta.

Racia likvidnosti

Racia likvidnosti se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i koriste se kao inicijalni pokazatelji sposobnosti preduzeća da likvidira svoje obaveze o roku dospelosti. Prema tome, racia likvidnosti su usmerena na utvrdjivanje i ocenu finansijskog položaja preduzeća na kratak rok. Razlikuju se tri raciaili testa likvidnosti preduzeća, i to: opšti raciolikvidnosti, racio reducirane likvidnosti i racionovčane likvidnosti.

Opšti racio likvidnosti

obaveze eKratkoročrsredstvaObrtna ilikvidnost racio Opšti =

Opšti racio likvidnosti

Može se reći da opšti racio likvidnosti manji od 1 pokazuje nezadovoljavajućulikvidnost (kratkoročni kapital je korišćen za finansiranje osnovnih sredstava), opšti racio likvidnosti jednak 1 predstavlja donju granicu, tj. realizaciju zahteva bilansnog pravila u užem smislu i opšti raciolikvidnosti jednak 2 predstavlja standardnu relaciju, tj. ostvaruje zahteve pravila finansiranja "2:1".

Racio reducirane likvidnosti

obaveze eKratkoro črzaliha bezsredstva Obrtna ilikvidnost reducirane Racio =

Racio reducirane likvidnostiRacio reducirane likvidnosti predstavlja rigoroznijizahtev u pogledu ocene likvidnosti preduzeća i nastao je kao aplikacija pravila finansiranja "1:1", koje traži da osnovna sredstva i zalihe budu finansirani dugoročnim izvorima finansiranja, a potraživanja, hartije od vrednosti i gotovina kratkoročnim izvorima finansiranja.kada je reč o oceni finansijskog položaja preduzeća na kratak rok na bazi racio reducirane likvidnosti, po pravilu stoji konstatacija da iznos ovog racia iznad 1 pokazuje povoljnu i često poželjnu finansijsku strukturu preduzeća.

Racio novčane likvidnosti

obaveze dospele ili Kratkor.Gotovina ilikvidnost nov. Racio =

Racio novčane likvidnosti predstavlja još strožiji test

Racia sigurnosti ili solventnostiRacia sigurnosti ili solventnosti se, takodje, dobijaju na osnovu podataka iz bilansa stanja, ali služe za identifikovanje i ocenu finansijskog položaja (strukture) preduzeća na dugi rok. U stručnoj literaturi i privrednoj praksi se razmatra i primenjuje više racia sigurnosti ili solventnosti. Između ostalih, a najvažniji, su raciostrukture izvora finansiranja (kapitala), racio učešća pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korišćenim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) ili racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokriću aktive i racio učešća pozajmljenih dugoročnih izvora finansiranja (pozamljenog dugoročnog kapitala), tj. dugoročnih kredita u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu).

Racio strukure izvora finansiranja (kapitala)

kapital) ni(pozajmljejafinansiran izvori iPozajmljen

kapital) (sopstvenijafinansiran izvori Sopstveni

(kapitala)ja finansiranizvora strukure Racio =

Racio učešća pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korišćenim

izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu)

100x sredstvaposlovna Ukupna

izvori iPozajmljen aktive pokr. kapitala) nog(pozajmljeja finansiran

izvoraihpozajmljendoprinosa Racio

=

Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti

Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha, a izražavaju se u formi koeficijenata ili broja dana zadržavanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku (zalihe, potraživanja od kupaca, obaveze prema dobavljačima i sl.). Ima više racia upravljanja ili pokazatelja aktivnosti, ali ćemo se zadržati na sledeća tri: racio obrta zaliha, racio regulisanja potraživanja od kupaca i racio regulisanja obaveza prema dobavljačima.

racia obrta zaliha

Koeficijent obrta zaliha se utvrdjuje na sledeći način:

Cena koštanja(ili troškovi)Koeficijent obrta zaliha = realizovanih proizvoda

----------------------------------Prosečan saldo zaliha

Prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću se identifikuje na sledeći način:

Prosečno vreme zadržavanja 365 danazaliha u preduzeću = ---------------------

Koeficijent obrta zaliha

Koeficijent obrta kupaca se utvrdjuje na sledeći način:

Prihodi od realizacije proizvodaKoeficijent obrta kupaca = ------------------------------------------

Prosečan saldo kupaca

Prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca

365Prosečno vreme naplate = ----------------------------------potraživanja od kupaca Koeficijent obrta kupaca

Koeficijent obrta dobavljača se utvrdjuje na sledeći način:

Cena koštanja(ili troškovi realizovanih

proizvoda (+ povećanje zaliha, Koeficijent smanjenje zaliha)

obrta dobavljača = ------------------------------------------Prosečan saldo dobavljača

Racia rentabiliteta, kao i racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti, koriste podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha s ciljem da identifikuju uspešnost poslovanja preduzeća, tj. utvrde njegovu zaradjivačkusposobnost u relevantnom vremenskom periodu.

U ekonomskoj literaturi rentabilitet se, po pravilu, ne shvata kao apsolutna veličina i ne meri samo visinom ostvarenog periodičnog (poslovnog) rezultata kao razlike ukupnih (odnosno poslovnih) prihoda i rashoda. Za ekonomistu adekvatno merilo uspešnosti poslovanja preduzeća je relativan odnos periodičnog rezultata i angažovanih sredstava u realizaciji tog rezultata. Otuda, kao pokazatelji rentabiliteta poslovanja tržišnog orijentisanog privrednog subjekta, pa i našeg preduzeća, pojavljuju se: stopa poslovnog dobitka, stopa neto dobitka, stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

Stopa poslovnog dobitka se utvrdjuje na sledeći način:

100x proizvoda erealizacij od Prihodi

dobitak Poslovni dobitka poslovnogStopa =

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva

== 100x sredstva poslovna Prosečros

dobitak Poslovni sredstva poslovna ukupna na prinosa Stopa

sredstvaposlovna Prosečrosproizvoda erealizacij od Prihodix 100x

proizvoda erealizacij od Prihodidobitak Poslovni =

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je relativan odnos neto dobitka i prosečnih sopstvenih poslovnih sredstava preduzeća angažovanih u posmatranom periodu (misli se na poslovna sredstva finansirana iz sopstvenih izvora finansiranja) ili proizvod stope neto dobitka i koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava (koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava je količnik izmedjuprihoda od realizacije proizvoda i prosečnih sopstvenih poslovnih sredstava preduzeća angažovanih u posmatranom obračunskom periodu).

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva

sredstvaposlovna sopstvena Prosečrosproizvoda erealizacij od Prihodix 100x

proizvoda erealizacij od Prihodidobitak Neto

x100sredstvaposlovna sopstvena Prosečros

dobitak Netosredstva poslovna sopstvena na prinosa Stopa

=

==

Analiza bilansa pomoću neto-obrtnog fonda

Neto-obrtni fond (NOF) ili neto-obrtna sredstva (NOS) predstavljaju deo obrtnih sredstava koji je finansiran dugoročnim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoročnim kreditima). Neto obrtni fond je jednak razlici izmedju dugoročnog kapitala i osnovnih sredstava. Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku izmedju obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza ili kredita.

Analiza bilansa pomoću neto-obrtnog fonda

kao opšti zahtev o visini neto obrtnog fonda može se izreći konstatacija prema kojoj stalno potrebna obrtna sredstva treba da budu finansirana dugoročnim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoročnim kreditima) - to je i zahtev bilansnog pravila u širem smislu, koje je uglavnom opšteprihvaćeno.

Neto obrtna sredstva

Pri praćenju dinamike ili razvoja neto obrtnih sredstava (NOS) ili neto obrtnog fonda (NOF) treba imati u vidu da do njihovog povećanja dolazi usled prodaje osnovnih sredstava, povećanja sopstvenog kapitala (iz poslovanja - akumulisani dobici, pokloni, dotacije i sl.) i povećanja dugoročnih kredita (dobijanje novih dugoročnih kredita ili konverzija kratkoročnih u dugoročne kredite), a do smanjenja zbog nabavke osnovnih sredstava, smanjenja sopstvenog kapitala (iz poslovanja - pokriće gubitka, preteranom raspodelom i sl.) i smanjenjem dugoročnih kredita.

"Cash Flow" (keš flou) analizaCash Flow shvaćen kao tok primanja i izdavanja ili kao stanje gotovine, koje proizilazi iz ovog kretanja je predmet planiranja u cilju održavanja finansijske ravnoteže, tj. likvidnosti i instrument kontrole izvršenja plana. „Prema tome, predviđanje cash flow-a predstavlja, ustvari, finansijsko planiranje, a analiza cash flow-a finansijsku kontrolu.“[1]

[1] Dr Jovan Ranković, Upravljanje finansijama preduzeća, Centar, Beograd, 1989, str.161.

Cash Flow

"Cash Flow" (keš flou) analiza polazi od podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha i koristi se za potrebe procene zaradjivačkesposobnosti i finansijske situacije preduzeća. U ovom slučaju etimologija reči potpuno ne upućuje na suštinu pojma koji označava. "Cash Flow" se može prevesti kao tok gotovine ili novčani tok, a shvata se i upotrebljava dvojako, i to kao bruto "CashFlow" (tok primanja i izdavanja novca) i kao neto "Cash Flow" (razlika primanja i izdavanja novca).

Neto "Cash Flow"

Neto "Cash Flow" je indikator obima raspoloživih novčanih sredstava za samofinansiranje ili za otplatu dospelih obaveza i identičan je zbiru poslovnog dobitka, rezervi i amortizacije ( često se naziva računovodstvenom neto gotovinom).

Svrha izveštaja o novčanom toku

Osnovna svrha izveštaja o novčanom toku jesu informacije o novčanim primicima i novčanim izdacima u toku nekog računovodstvenog perioda. Izveštaj ujedno daje informacije o kompletnim investicionim i finansijskim aktivnostima preduzeća.

Izveštaj o novčanim tokovimaNovčani tokovi iz poslovnih aktivnosti u €

Novac primljen od kupaca 900.000Primljene kamate i dividende 100.000

1.000.000Novčani izdaci dobavljači, zaposleni(800.000)Plaćene kamate,plaćeni porezi (90.000)

(890.000)Neto novčani tok iz poslovnih aktivnosti 110.000

Novčani tokovi iz aktivnosti investiranjaKupovina tržišnih hartija od vrednosti, akcija,

udela (100.000)Prilivi od prodaje hartija od vrednosti 70.000Dati krediti, fin.plasmani (40.000)Naplaćeni krediti, plasmani 20.000Kupovina opreme (500.000)Prodaja proizv.linije 300.000Neto novčani tok iz investicionih aktivnosti (250.000)

Novčani tokovi iz finansijskih aktivnostiPrilivi od kratkoročnih pozajmica 110.000Odlivi za kratkoročne pozajmice (120.000)Prilivi od emisije obveznica 70.000Prilivi od emisije akcija 230.000Plaćene dividende (120.000)

neto novčani tok iz finans.akt. 170.000

Neto poslovne aktivnosti 110.000Neto investicione aktivnosti (250.000)Neto finansijske aktivnosti 170.000

Neto povećanje novca 30.000

Gotovina na početku obr.perioda 50.000Gotovina na kraju obr.perioda 80.000

Cash FlowIzveštaj obezbeđuje informacije o investicionim i finansijskim aktivnostima preduzeća, te je veoma upotrebljiv za investitore i kreditore: u sagledavanju sposobnosti organizacije da ostvaruje pozitivne novčane tokove u budućnosti, u sagledavanju potencijala za izvršavanjem obaveza i isplatu dividendi, u predviđanju potrebe preduzeća za eksternim izvorima finansiranja.Iz izveštaja o novčanim tokovima moguće je sagledati razloge razlika iznosa neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. Isto tako, on obezbeđujesagledavanje novčanih i nenovčanih aspekata investicionih i finansijskih transakcija, kao i uzroke promene iznosa novca između početka i kraja jednog vremenskog perioda.

Novčani tokoviNovčani se tokovi u izveštaju grupišu u tri glavne kategorije: Poslovne aktivnosti, investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti.Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti uključuju:

1. novčane primitke (prilive): priliv od prodaje roba i usluga, primljene kamate i dividende, ostali primici iz poslovanja (na pr. primitak na osnovu rešenja sudskog spora);

2. novčane izdatke: izdaci za trgovinsku robu i usluge (uključujući plate zaposlenima), plaćanje kamata, plaćanje poreza, ostali izdaci vezani za poslovanje (npr.isplate na osnovu sudskog rešenja).Primici i isplate kamata svrstavaju se u poslovne aktivnosti.

Investicione aktivnosti

Investicione aktivnosti uključuju:novčane primitke - prilive: novčani primici od prodaje hartija od vrednosti ili postrojenja, od naplate glavnice kredita;novčane izdatke: izdaci za kupovinu hartijaod vrednosti ili postrojenja, iznosi dati zajmoprimcima;

Finansijske aktivnosti

Finansijske aktivnosti uključuju:novčane prilive: prilivi od kratkoročnih i dugoročnih pozajmica, novac primljen od vlasnika (npr.od emisije deonica);novčane izdatke: otplate posuđenih iznosa bez kamata,isplate vlasnicima, novčane dividende;

Kritična važnost novčanog toka

Kritična važnost novčanog toka iz poslovnih aktivnosti sastoji se, pre svega, u činjenici da na duži rok preduzeće mora imati pozitivan novčani tok iz svojih poslovnih aktivnosti, ako želi opstati (a osnovano je pre svega zato da opstane i ostvaruje profit, sve ostalo piše u misiji preduzeća).

Važnost novčanog tokaPreduzeće sa negativnim novčanim tokom iz poslovnih aktivnosti neće moći stalno prikupljati novac iz drugih izvora. Sposobnost preduzeća da pribavi novac finansijskimaktivnostima zavisi od njegovih sposobnosti da generiše novac iz svojih redovnih delatnosti. Ni kredititori, ni deoničari, ni investitori neće rado investirati u preduzećekoje nema dovoljno novca iz poslovnih aktivnosti za promptno plaćanje dospelihobaveza, kamata i dividendi.

Izrada izveštajaIzveštaj o novčanim tokovima obuhvata novčane transakcije u okviru nekog obračunskog perioda, a u računovodstvu se glavna knjiga vodi na obračunskoj osnovi. Kod pripreme izveštaja o novčanim tokovima se moraju pojedine stavke računovodstvenog izveštaja korigovati iz suštinskih razloga nastale poslovne promene. Na primer, evidentiranje troška amortizacije ne zahteva isplatu novca, a evidentira se u korist poslovnih rashoda, znači povećava rashode, a ne znači izdatak. Više je takvih stavki koji utiču na krajnju razliku između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. Ove stavke se mogu grupisati u nenovčane rashode, u vremenske razlike i neposlovne dobitke i gubitke.

Izrada izveštajaIzveštavanje o novčanom toku može se prikazati pomoću direktne i indirektne metode. Direktna metoda prikazuje pojedine novčane prilive i odlive koji su obuhvaćeni poslovnom aktivnošću preduzeća, a indirektna metoda počinje sa neto dobiti, sa različitim korekcijama, da bi se uskladila neto dobit sa neto novčanim tokom iz poslovnih aktivnosti.

Izrada izveštajaKod prodaje za novac, nema razlike između iznosa novca koji je primljen od kupaca i iznosa prihoda od prodaje. Kod prodaje na odloženo plaćanje, mora se uzeti u obzir iznos potraživanja od kupaca, ako se iznos potraživanja od kupaca na kraju perioda povećao u odnosu na stanje potraživanja na početku perioda znači da se prodaja na "kredit" povećala u odnosu na naplatu, te se ovo povećanje mora oduzeti od neto prihoda od prodaje. Obrnuti slučaj, slučaj smanjenja stanja potraživanja, mora se dodati prihodu od prodaje da bi odredili iznos primljenog novca.

Na razliku između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti utiču i mnogi drugi elementi. Kao što je rečeno trošak amortizacije smanjuje neto dobit, ali ne utiče na neto novčani tok. Korekcije koje se moraju napraviti na neto prihodima od prodaje troškovima prodatih proizvoda i rashodima predstavljaju kratkoročne vremenske razlike između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. Dobit i gubici koji nisu vezani za poslovnu aktivnost mogu da utiču značajno na razlike između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. To mogu da budu aktivnosti iz prodaje postrojenja, ulaganja u hartije od vrednosti i ostalih ulaganja, itd. Ove aktivnosti utiču na novčane tokove vezane za investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti, a ne na novčane tokove iz poslovnih aktivnosti.

"Funds Flow" (fands flou) analiza

"Funds Flow" (fands flou) analiza počiva na bilansima stanja dvaju ili više sukcesivnih obračunskih perioda. Inače, sam termin "Funds Flow" se može prevesti kao tok izvora sredstava (fondova) ili kao finansijski tok. "Funds Flow" analizom se identifikuju i prate neto-razlike (povećanje ili smanjenje) bilansnih pozicija ili segmenata dvaju ili više sukcesivnih bilansa stanja. Ova analiza se primenjuje za potrebe dinamičke analize bilansa (analiza razvoja) i neminovno se dopunjava analizom bilansa uspeha (rentabiliteta) i "Cash Flow" analizom.

OCENA BONITETA PREDUZEĆA U NAŠOJ PRAKSI

Registar podataka o bonitetu pravnih lica vodi Narodna banka Jugoslavije, saglasno odredbi 9. st.2. Zakona o platnom prometu ("Sl. list SRJ" br. 32/93 ... i 73/00), odnosno saglasno odredbi čl. 54. st.1. tačka 3) Zakona o platnom prometu ("Sl. list SRJ", br. 3/03) koji se primenjuje od 1. januara 2003. godineOdluka o načinu i uslovima vodjenja registra podataka o bonitetu pravnih lica i davanju podataka i mišljenja o bonitetu ("Sl. list SRJ", br. 29/02) (u daljem tekstu: Odluka), bliže uredjujeposlove vodjenja registra boniteta.

Način utvrdjivanja, obelodanjivanja, iskazivanja i izračunavanja podataka o bonitetu pravnih lica i sadržina izveštaja i mišljenja o bonitetu uredjeni su Metodologijom za utvrdjivanje podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica u SR Jugoslaviji ("Sl. list SRJ", br. 72/01). Metodologija, koja je sastavni deo Odluke, primenjuje se od 1. januara 2003. godine.Registar boniteta vodi se u Centru za bonitet -posebnom organizacionom delu Narodne banke Jugoslavije koji je osnovan kao vodeća provajderska kuća informacija o bonitetu. Registar boniteta obezbedjuje ekskluzivne informacije i omogućava predstavljanje privrednih subjekata na jedinstven način.

Registar boniteta obezbedjujeosnovne (izvorne i izvedene) podatke, pokazatelje i dokumenta:

statusne podatkeračunovodstvene izvorne i izvedene podatke i pokazatelje,mišljenje ovlašćenih revizora, izveštaj o izvršenoj kontroli poslovanja,podatke iz platnog prometa,podatke o hartijama od vrednosti

izveštaje o bonitetu:BON-1- potpun izveštaj o bonitetu,BON-1- sažeti izveštaj o bonitetu,BON-3- izveštaj o finansijskom položaju,BON-4- podaci o finansijskom položaju;

specijalne aranžmane (trenutna ponuda):BON-S- podaci o bonitetu poslovanja preduzeća u Republici Sloveniji,BON-NPP - dodatni izveštaj o bonitetu nosioca platnog prometa,BON JN - izveštaj o bonitetu za javne nabavke.

Podaci o bonitetu pravnih lica daju se na osnovu zahteva ovlašćenog lica korisnika podataka, s tim da se jednim zahtevom mogu tražiti podaci samo o jednom pravnom licu.

Dakle, informacija o bonitetu jeste vrsta usluge koju pruža Centar za bonitet i za koju naplaćuje odgovarajuću naknadu. Naknada se naplaćuje prema Tarifi naknada za davanje podataka i mišljenja o bonitetu pravnih lica, utvrdjenoj na osnovu odluke Guvernera Narodne banke.

Podaci o bonitetu, saglasno odredbi tačke 15. Odluke, čuvaju se u Registru boniteta na elektronskim medijumima za period od 10 godina (počev od 1994. godine), a raspoloživi su 24 časa dnevno.

Primenjivana metodologija za ocenu boniteta

Na pitanje koja se metodologija za ocenu boniteta primenjivala u našoj zemlji, odnosno koji su pokazatelji poslovanja primenjivani za davanje oceneboniteta kod nas, odgovor bi mogao u najgrubljim crtama da se pruži na sledeći način.Konkretne radne postupke koji se primenjuju u procesu analize, ocene i davanja mišljenja o bonitetu pojedinih privrednih subjekata Služba društvenog knjigovodstva je prvi put propisala posebnim metodološkim uputstvom 1990. ("Glasnik SDK" , br. 1/90). Nakon toga, nastavljen je intenzivan rad na njegovoj novelaciji, a rezultat toga bilo je novo metodološko uputstvu o jedinstvenom načinu rada SDK u vezi sa davanjem mišljenja o bonitetu izdavalaca dugoročnih hartija od vrednosti, koje je stupilo na snagu 27.7.1991 ("Glasnik SDK", br. 8/91).

U Uputstvu se navodi da se za potrebe davanja mišljenja o bonitetu preduzeća - potencijalnih izdavalaca hartija od vrednosti koriste jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta stanja i poslovanja preduzeća. Osnov za izračunavanje tih indikatora predstavljaju podaci iz zvaničnih finansijskih izveštaja. Inače, jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta preduzeća se mogu klasifikovati u četiri grupe, i to:pokazatelji finansijske stabilnosti,pokazatelji likvidnosti,pokazatelji poslovne uspešnosti iostali pokazatelji.

Pokazatelji finansijske stabilnosti

Pokazatelji finansijske stabilnosti su:(a) finansijska sigurnost, (b) stepen finansijske stabilnosti, (c) stepen samofinansiranja i (d) stepen pokrića stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja.

Prvi pokazatelj finansijske stabilnosti, tj. finansijska sigurnost se identifikuje kao

sledeći odnos

100x 157) (AOP osl.sred.Ukup.izv.p

101) (AOP kapital Trajni sigurnost a Finansijsk =

Analitička interpretacija ovog pokazatelja omogućuje utvrdjivanje učešća trajnog kapitala u ukupnim izvorima poslovnih sredstava. Smatra se, naime, da je preduzeće finansijski stabilno kada u ukupnim izvorima poslovnih sredstava trajni kapital učestvuje sa 50 i više procenata.

Stepen finansijske stabilnosti je osnovni pokazatelj dugoročne finansijske ravnoteže, a utvrdjuje

se na sledeći način:

025) (AOP Zalihe 002) (AOPsredstva Stalna 127) (AOPv. Dugor.oba 124) (AOP . Dugor.rez 101) (AOP kapital Trajniistabilnost efinansijsk

Stepen

+++

=

Vrednost ovog pokazatelja iznad 1 označava finansijsku stabilnost preduzeća.

Stepen samofinansiranja pokazuje koji je deo dugoročno vezanih sredstava finansiran iz sopstvenih izvora i konstatuje se na bazi

sledeće relacije:

025) (AOP Zalihe 002) (AOPsredstva Stalna 124) (AOP rezerv. Dugor. 101) (AOP kapital Trajni iranjasamofinans Stepen

++

=

Analogno prethodno prezentiranom indikatoru, poželjno je da vrednost ovog pokazatelja bude jednaka ili veća od 1.

Stepen pokrića stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja, poznat i pod nazivom stepen kreditne sposobnosti, kvantifikuje se

na sledeći način:

002) (AOPsredstva Stalna 127) (AOP 124) (AOP 101) (AOP

obaveze ja rezervisan kapitalugoročg D ročo Dugo Trajni

isposobnost kreditne Stepen

++

=

Smatra se da je preduzeće kreditno sposobno kada je vrednost ovog indikatora jednaka ili veća od 1. Vrednost tog pokazatelja iznad 1 označava postojanje neto-obrtnog fonda (ili neto-obrtnih sredstava).

Pokazatelji likvidnosti

Pokazatelji likvidnosti su: (a) trenutna likvidnost,(b) tekuća likvidnost, (c) opšta likvidnost, (d) dani vezivanja zaliha i (e) dani vezivanja ukupnih obrtnih

sredstava.

Trenutna likvidnost se izračunava stavljanjem u odnos hartija od vrednosti i novčanih sredstava, s

jedne strane, i kratkoročnih obaveza, sa druge strane, što se može prezentovati na sledeći način:

136) (AOP vezeeKratkorocn052) (AOPsredstva novcana i vrednostiod Hart. likvidnostTrenutna =

Identifikovanje pokazatelja tekuće likvidnosti podrazumeva dekomponovanje ukupne cirkulirajuće aktive na dve kategorije, i to: 1) novčana sredstva i relativno likvidna sredstva, kao što su potraživanja i hartije od vrednosti koje se u relativno kratkom roku mogu konvertovati u novac i 2) manje likvidna sredstva, kao što su zalihe. Stavljanjem u odnos prve kategorije obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama izračunava se pokazatelj tekuće likvidnosti, što se može predstaviti na sledeći način:

136) (AOP obaveze eKratkorocn025) (AOP Zalihe - 024) (AOPsredstva Obrtna likvidnostTekuca =

Opšta likvidnost se utvrdjuje stavljanjem u odnos obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama, što se može

ilustrovati na sledeći način:

136) (AOP obaveze eKratkorocn024) (AOPsredstva Obrtna likvidnostOpšta =

tradicionalno zastupan odnos od "2:1", prihvaćen i u našem zvaničnom metodološkom uputstvu za ocenu boniteta preduzeća, treba krajnje oprezno interpretirati i koristiti.

Dani vezivanja zaliha predstavljaju relevantan pokazatelj likvidnosti za ocenu boniteta preduzeća,

a utvrdjuju se na sledeći način:

261) (AOP prihodi Poslovnizaliha x vrednostdana 365 zaliha vezivanjaDani =

Analogno prethodnom indikatoru likvidnosti, pokazatelj dana vezivanja obrtnih sredstava se

konstatuje kao sledeći odnos:

276) (AOP prihod Ukupan024) (AOPsredstva obrtna x dana 365sredstava obrtnih vezivanjaDani =

Relevantni pokazatelji poslovne uspešnosti

Relevantni pokazatelji poslovne uspešnosti su:(a) dobit po radniku, (b) gubitak po radniku, (c) dobit za rasporedjivanje u odnosu na ukupnu aktivu i (d) neto-rentabilnost sopstvenog kapitala.

Ostali pokazatelji imaju za cilj dobijanje dopunskih informacija relevantnih za ocenu boniteta preduzeća. U ovoj grupi najvažniji pokazatelji su: pokazatelj tehničke opremljenosti rada radnika, stepen otpisanosti opreme i struktura aktive izražena uslovno relacijom stalnih sredstava prema ukupnim poslovnim sredstvima.

Osim prezentovanih jedinstvenih pokazatelja za ocenu boniteta stanja i poslovanja preduzeća, Služba za platni promet(institucija koja je delimično nasledila Službu društvenog knjigovodstva) je propisala i druge pokazatelje, koji se mogu sistematizovati u dve grupe, i to:1) pokazatelji strukture preduzeća i 2) pokazatelji poslovanja preduzeća.

Svi prezentovani indikatori se mogu identifikovati za jedan obračunski period (za potrebe statičke analize i ocene boniteta preduzeća) i/ili za veći broj sukcesivnih obračunskih perioda (za potrebe dinamičke analize i ocene boniteta preduzeća). Nesumnjivo, objektivna, tj. pouzdana ocena boniteta preduzeća podrazumeva upotrebu, odnosno analitičko interpretiranje serije relativnih pokazatelja za jedan duži vremenski period. Ocena i rangiranje boniteta konkretnog preduzeća bazira se na poredjenju identifikovanih pokazatelja sa: a) planiranim veličinama, b) pokazateljima iz prethodnih obračunskih perioda za isto preduzeće, c) pokazateljima za slična preduzeća i d) prosečnim pokazateljima grane, odgovarajuće grupacije .

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Zarade po redovnoj deonici

neto dobit - povlašćene dividenderedovne deonice u prometu

Pokazuje iznos zarade koje se odnose na svaku redovnu deonicu.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Odnos cene i zarada

tržišna cena po deonicizarade po deonici

Pokazuje da li je cena deonica u skladu sa zaradama.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Prinos od dividendi

dividende po deonicitržišna cena po deonici

Pokazuje kolika je stopa profitabilnosti deoničara na osnovu tržišne cenedeonice.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Knjigovodstvena vrednost po redovnoj deonici

glavnica redovnih deoničararedovne deonice u prometu

Pokazuje evidentiranu vrednost neto imovine po svakoj redovnoj deonici.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Odnos poslovnih rashoda

poslovni rashodineto prihod od prodaje

Pokazuje sposobnost menadžmenta za kontrolu rashoda.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Profitabilnost imovine

poslovna dobitprosečna ukupna imovina

Meri produktivnost imovine bez obzira na strukturu kapitala.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Profitabilnost glavnice redovnih deoničara

neto dobit - povlašćene dividendeprosečna glavnica redovnih deoničara

Pokazuje potencijal glavnice za ostvarivanjem zarada.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Odnos glavnice

ukupna deoničarska glavnicaukupna imovina

Pokazuje zaštitu od kreditora i stepen poluge koji se koristi.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Stepen zaduženosti

ukupne obavezeukupna imovina

Pokazuje koliki se procenat imovine finansira zaduživanjem i koliki je stepen poluge koji se koristi.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Odnos pokrića kamata

poslovna dobitgodišnji trošak kamata

Pokazuje koliko su puta pokrivene kamate, posebno za dugoročne obaveze.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Odnos pokrića povlašćenih dividendi

neto dobitgodišnje povlašćene dividende

Pokazuje adekvatnost tekućih zarada za pokriće dividendi na povlašćene deonice.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Radni ( obrtni ) kapital

tekuća imovina - tekuće obaveze

Meri sposobnost za plaćanje kratkoročnih dugova.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Koeficijent obrta zaliha

troškovi prodatih proizvoda prosečne zalihe

Pokazuje utrživost zaliha i razumnost držanja određenih zaliha.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Koeficijent obrta potraživanja od kupaca

neto prihod od prodajeprosečna potraživanja

Pokazuje veličinu naplate.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Tekući odnos

tekuća imovinatekuće obaveze

Meri sposobnost plaćanja kratkoročnih obaveza.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD

Brzi odnos

brza imovinatekuće obaveze

Meri kratkoročnu likvidnost preduzeća.

INKREMENTALNA ANALIZA I

RELEVANTNE INFORMACIJE

• Lat. Incrementum = rast, napredovanje, priraštaj, porast.

• Lat. Relevans = ispraviti, olakšati, ublažiti,osloboditi, bitan, značajan, važan, istaknut.

CILJ UČENJA

1. Kako identifikovati relevantnu finansijsku informaciju za određenu poslovnu odluku?

2. Kako da upotrebimo inkrementalnu analizu za ocenu alternativnih akcija?

3. Kako da odredimo efekat odluke o ukidanju proizvodne linije na poslovnu dobit?

4. Kako u razmatranje uključiti i nefinansijskeučinke i postati svestan u kreativnom traženju boljih mera za poslovanje?

Poslovna odluka i informacije• Sve poslovne odluke uključuju izbor između

brojnih alternativnih akcija.• Za neku poslovnu odluku mogu da budu

relevantne mnoge vrste informacija (finansijske i nefinansijske prirode).

• Posmatramo informacije finansijske prirode, relevantne za odluku (informacija koja se menja kako se menjaju planirani postupci).

• Prihodi,rashodi koji se ne menjaju promenom alternativnih postupaka nisu relevantni za odluku.

Ilustracija koncepta relevantne informacije

• Pretpostavka: Klanica “Tri praseta” zatvorena je na dva meseca rešenjem sanitarne inspekcije.

• Dok je klanica zatvorena nedeljni trošak iznosi 25.000 €. (amortizacija, plate radnika, kamate, porezi, doprinosi, energija za održavanje pogona).

• Kompanija za produkciju filmova “Neositi” ponudila je 20.000 € za nedelju dana zakupa klanice, radi snimanja novog hit filma o masovnim ubistvima u Americi.

• Procenjuje se da će klanici trebati 5.000 € za čišćenje pogona nakon nedeljnog boravka filmske ekipe.

Da li je profitabilno iznajmiti klanicu?

• Prihod 20.000 €• Rashodi:Nedeljni rashodi klanice 25.000 €Trošak čišćenja pogona 5.000 € 30.000 €• Dobit – gubitak (10.000 €)

Da li izdati klanicu?

• U izveštaju nisu sve informacije relevantne za donošenje odluke. Nedeljni rashodi klanice su 25.000 € i ako je iznajmimo i ako je ne iznajmimo.

• Relevantni činioci su rashodne i prihodne razlike između alternativnih postupaka (izdati ili ne). Ove se razlike zovu inkrementalni rashodi i prihodi.

Inkrementalna analiza kod klaniceodbacivanje prihvatanje inkrementalna

ponude ponude analiza

Prihod 0 € 20.000 € 20.000 €Rashodi:Nedeljni rashodi (25.000 €) (25.000 €) -Troškovi čišćenja 0 € (5.000 €) (5.000 €)Dobit - gubitak (25.000 €) (10.000 €) 15.000 €

Inkrementalna analiza

• Inkrementalna analiza pokazuije da prihvatanje ponude filmske kompanije daje rezultat inkrementalnog prihoda od 20.000 €, sa 5.000 € inkrementalnih rashoda.

• Klanica “Tri praseta” ostvariće korist smanjivanjem poslovnog gubitka za 15.000 €.

Prihvatanje posebnih ponuda

• Odluka o prihvatanju posla po posebnim uslovima.

• Proizvod preduzeća “Složna braća” su specijalni pluteni zapušači za žestoka pića. Preduzeće ima kapacitet od jednog miliona zapušača mesečno, ali proizvodi 500.000 zapušača, s obzirom na tražnju na tržištu.

Prihvatanje posebnih ponuda• “Složna braća” dobila su ponudu za

kupovinom 300.000 zapušača od ruske kompanije (koja će zapušače prodavati pod svojim imenom). Ovi zapušači prodavaće se u Sibiru i neće uticati na redovnu prodaju “Složne braće”. Ruski ponuđač nudi 0,50 €po zapušaču, odnosno 150.000 €. Zapušači se inače prodaju po 1€. Trošak proizvodnje mesečno iznosi 350.000 € ili 0,70 € po zapušaču.

Prihvatanje posebnih ponuda

• Troškovi proizvodnje - mesečnovarijabilni troškovi 0,30 €/k 150.000 €fiksni 200.000 €ukupni troškovi 350.000 €

Prosečni troškovi po zapušaču 0,70 €

Prihvatanje posebnih ponuda

• Na prvi pogled nije profitabilno prihvatanje ponude.

• Prodajna cena od 0,50 € po komadu duplo je niža od prodajne cene “Složne braće”.

• Prodajna cena je niža i od jediničnog troška proizvodnje zapušača od 0,70 €.

Inkrementalni prihodi i rashodi (mesečni) kada bi se prihvatila ponuda

nivo proizvodnjeuobičajeni sa spec.narudžbom inkrementalna

800.000 zap. analiza

Prihodi:Redovna prodaja 500.000 € 500.000 € 0 €Specijalna porudžb. 150.000 € 150.000 €

Rashodi:Varijabilni (0,30 €/k) (150.000 €) (240.000 €) (90.000 €)Fiksni mesečni (200.000 €) (200.000 €) 0 €

Bruto profit 150.000 € 210.000 € 60.000 €

Prihvatanje ponude• Analiza pokazuje da imamo inkrementalni

prihod od 150.000 € i inkrementalne rashode od 90.000 €, te nam se mesečni bruto profit povećava za 90.000 €.

• Menadžeri “Složne braće” na ovaj način imaju korisno sredstvo za ocenu kratkoročnih promena na prihode i rashode.Međutim uvek moramo da mislimo i o dugoročnijim posledicama neke odluke.

Posledice na duži rok

• Kako će reagovati redovni kupci zapušača “Složne braće” kada čuju da se zapušači prodaju i po 0,50 €, a oni plaćaju duplo više.

• Postoji mogućnost da ruski kupac proda kupcima “Složne braće” zapušače po ceni od 0,51 € do 0,99 €.

Proizvoditi ili kupiti ?

• Ako preduzeće može da kupi za 5 €, po jedinici deo čija proizvodnja košta preduzeće 6 € po jedinici , moglo bi se pretpostaviti da treba kupovati deo od eksternog dobavljača.

• Međutim veoma je bitno da sagledamo strukturu cene koštanja od 6 €.

Proizvoditi ili kupiti ?

• cena koštanja od 6 € za obim proizvodnje od 10.000 jedinica mesečno, izračunata je:

Direktni materijal 8.000 €Direktni rad 12.500 €Opšti varijabilni troškovi 10.000 €Opšti fiksni tr. mesečno 29.500 €Ukupni troškovi proizvodnje 60.000 €

Proizvoditi ili kupiti ?

• Analiza proizvodnje pokazuje da ako bi se prestalo sa sopstvenom proizvodnjom, može se eliminisati pored troškova direktnog materijala i direktnog rada još9.000 € opštih varijabilnih troškova i 2.500 € opštih fiksnih troškova. To su relevantni troškovi u proizvodnji 10.000 jedinica.

Proizvoditi ili kupiti ?• Troškovi proizvodnje Proizvoditi Kupiti Inkrementalna

za 10.000 jedinica deo deo analizaDirektni materijal 8.000 € 8.000 €Direktni rad 12.500 € 12.500 €Opšti varijabilni t. 10.000 € 1.000 € 9.000 €Opšti fiksni trošk. 29.500 € 27.000 € 2.500 €

Nabavna cena dela5 € po jedinici 50.000 € (50.000 €)Ukupni tr. nabavke 60.000 € 78.000 € (18.000 €)

Proizvoditi ili kupiti ?

• U datoj situaciji svi varijabilni troškovi nisu inkrementalni, a neki fiksni troškovi mogu da budu inkrementalni.

• Samo deo opštih varijabilnih troškova bi se eliminisao ako se kupuje deo (9.000 €), samo (2.500 €) opštih fiksnih troškova bi se eliminisao ako bi se deo kupovao.

Oportunitetni troškovi

• Oportunitetni trošak se definiše kao korist koja se mogla ostvariti preduzimanjem neke druge aktivnosti.

• Oni se ne vide u računovodstvenim evidencijama, ali se moraju imati u vidu kod poslovnih odluka.

Potencijalni i potonuli trošak

• Troškovi koji su relevantni za neku odluku su oni koji se menjaju kada se razmatraju različiti postupci. Potonuli troškovi nisu relevantni za neku odluku jer se oni ne mogu promeniti bez obzira na odluku.Potonuli troškovi su nastali prethodnim aktivnostima.

• Potencijalni troškovi još nisu nastali i mogu se menjati preduzimanjem različitih akcija.

Otpisati ili doraditi oštećene proizvode ?

Proizvodnja 1.000 računara vrednosti 200.000 €, izrađena je sa greškom.

Računari sa greškom mogu da se prodaju za 100.000 €.

Računari sa greškom mogu da se dorade implementacijom dodatne memorije uz dodatni trošak od 110.000 €.

Kada se ponovo sastave mogu da se prodaju na tržištu po redovnoj ceni od 250.000 €.

Otpisati ili doraditi• Bez obzira da li ćemo računare sa manom prodati ili

vratiti u proizvodnju 100.000 € je potonuli trošak.• Relevantna razmatranja su inkrementalni prihod i

inkrementalni trošak.• Reparacijom preduzeće će ostvariti više prihoda od

150.000 € nego ako računare proda sa greškom.• Inkrementalni trošak iznosi 110.000 € za dodatnu

memoriju.• Preduzeće će biti u povoljnijoj finansijskoj situaciji za

40.000 €.

Ukidanje neprofitne linije za proizvodnju ?

• Često je potrebno doneti odluku da li ukidanje jedne ili više proizvodnih linija povećava ukupnu profitabilnost preduzeća.

• Koncept inkrementalne analize i oportunitetnih troškova su stavljeni u prvi plan.

Ukidanje neprofitne linije za proizvodnju

• Pretpostavimo da d.o.o.”Složna braća”proizvodi pored specijalnih plutenih zapušača za žestoka pića i i zapušače za zatvaranje vinskih boca, kao i zapušače za penušava vina i šampanjce.

• Stanje konkurencije na tržištu uticalo je da preduzeće smanji prodajne cene zapušača za penušava vina do granice da ova proizvodna linija ima negativnu segmentnu maržu.

Ukidanje neprofitne linije• Mesečni izveštaj po proizvodnim linijama u €

ukupno zap.žest. šampanj vinskiPrihodi od prodaje 600.000 300.000 100.000 200.000Varijabilni troškovi 320.000 170.000 70.000 80.000Doprinos pokriću 280.000 130.000 30.000 120.000Fiksni troškovi koji se mogu 100.000 30.000 40.000 30.000vezati za proizvodnu linijuMarže po segmentu 180.000 100.000 (10.000) 90.000Opšti fiksni troškovi 80.000Dobit iz poslovanja 100.000

Ukidanje proizvodne linije• Da li treba ukinuti proizvodnju zapušača za

šampanjac i penušavce?• Ukidanje ove proizvodne linije treba da

eliminiše gubitak od 10.000 €.• Šta treba još imati u vidu ?Kako će ukidanje proizvodnje zapušača za

šampanjac uticati na prodaju druga dva artikla “Složne braće”?

Kako se alternativno može upotrebiti proizvodna linija za proizvodnju zatvarača za šampanjac i penušavce?

Ukidanje proizvodne linije• Ukidanjem proizvodnje zapušača za šampanjac

povećaće će prodaju specijalnih zapušača za šestoka pića koji se mogu koristiti za zatvaranje i penušavaca i šampanjskih vina za 5%.

• Ukidanjem proizvodnje zapušača za šampanjac, smanjiće se za 20% prodaja zapušača za vino s obzirom da su kupci i proizvođači vina, šampanjskih vina i penušavaca kupovali ove komplementarne proizvode kod istog dobavljača, te ovaj segment tržišta neće da se preorijentiše na skuplje zapušače za žestoka pića.

Ukidanje proizvodne linije• Inkrementalna analiza:Eliminacija negativne marže 10.000 €Dodatni doprinos 5%x130.000 6.500 €Povećanje poslovne dobiti 16.500 €Smanjenje doprinosa pokrića20%x120.000 (24.000 €)Smanjenje mesečne poslovne Dobiti ako se ukine proizvodnjaZapušača za šampanjac (7.500 €)

Ukidanje proizvodne linije

• Iako linija proizvodnje zapušača za šampanjce i penušavce ima negativnu segmentnu maržu, ukidanjem proizvodnje uzrokovalo bi smanjenje mesečne dobiti “Složne braće” za 7.500 €.

• Gubitak doprinosa pokriću iz prodaje vinskih zapušača je oportunitetni trošak ukidanje linije proizvodnje zapušača za šampanjce i penušavce.

Alternativna upotreba opreme• Pretpostavimo da će d.o.o. “Složna braća”

umesto napuštene proizvodnje zapušača za šampanjce i penušavce, upotrebiti napuštenu proizvodnju liniju za proizvodnju plutenihizolatora za antizvučne i antivibracione kabine u energetskim pogonima.

• Proizvodnja i prodaja novog proizvoda stvoriće pozitivnu segmentnu maržu od 50.000 €mesečno.

• Ostale dve proizvodne linije ne trpe uticaj od proizvodnje novog proizvoda.

Alternativna upotreba opreme• Inkrementalna analiza proizvodnje izolatora

umesto šampanj zapušača:Eliminacija negativne mesečne segmentne maržeproizvodnje šampanj zapušača 10.000 €Mesečna segmentna marža iz nove proizvodnelinije izolatora 50.000 €Dodatni doprinos pokrića iz prodaje zapušača zažestoka pića (130.000 x 5%) 6.500 €Povećanje poslovne dobiti 66.500 €Smanjenje poslovne dobiti (120.000 x 20%) (24.000 €)Povećanje poslovne dobiti ako ukinemo proizvodnjušampanj zapušača i pređemo na proizvodnju zvučnih i vibracionih izolatora 42.500 €

Alternativna upotreba opreme• Pri odlučivanju da li treba napustiti proizvodnu

liniju treba imati u vidu i druge činioce unutar preduzeća, a i okruženja.

-Izbeći otpuštanje radnika.-Proizvodna reputacija kompletnog asortimana

prozvoda (sve vrste zapušača).-Možda linija sa gubitkom,zbog cene ili

karakteristika kvaliteta,privlači kupce da kupuju i druge proizvode.

Inkrementalna analiza• Pažljivo razmatranje inkrementalne analize

daće nam signal za dodatne profitabilnijealternative.

• Ako “Složna braća” ukidanjem neprofitabilne linije smanjuju gubitak, ali gube na prodaji vinskih zapušača, možda bi mogli da pređu na alternativnu proizvodnju plutenih izolatora uz, dalju prodaju šampanj zapušača koje će kupovati eksterno od nekog dobavljača.