Plavetnilo mora je bilo predivno, zaslepljujuce… Talasi su se odbijali o cvrsto drvo jedrenjaka… A Pirat je stajao na pramcu, zagledan u daljinu… Sunce je przilo horizont, ogledajuci se u nemirnim vodama… A onda je Pirat podrignuo, pljuno najgoru slajmaru u vodu, i otisao u potpaljublje.Da se isere ko covek.

PIRATI SA PARIGUZA

-PROKLETSTVO USTAJALOG BUREKA-

Glava Prva  -Masni Kovceg--

Na brodu je vladao muk…Iznenada, iz potpaljublja se zacu primarni urlik, zvuk krajnje bespomocnosti i neprikrivenog besa…‘AAAARGGHH !!! Ko je potrosio sav toalet papir ?!!!? ’‘Gde je Miksi ? Alo bre mali od palube dolaz vamo !’-prodra se kormilar ‘Nosi kapetanu am… Cek… cek… evo ga neki casopis… Bravo… Drz ovo nosi mu da brise dupe…’ I Miksi zustro I ponizno otrca da obavi svoju duznost dostavljanja guz-papira.‘Ajde ne bulaznite vas dvojca nego pravac 11 sati’ prodra se Pirat ‘mozda ima neke gole device na tom ostrvu… Ili neki toalet’ Pirat zamisljeno pogladi bradu’papir…’… ‘Da kapetane. 11 sati kapetane.’rece Aca, jedan od najboljih kormilara Pariguznog Mora, gundjajuci sebi u bradu’Nabicu mu kormilo u usta ako jos jednom pomesa 11 i 1…’ Ostrvo je bilo… Pa, malo. Jadno malo. Bilo je dovoljno par minuta izvidjanja, da zakljuce kako na njemu nema ni devica, ni toalet papira. I tako, posada je odlucila da se ulogori na plazi, kukajuci jer im bese nestalajalo ruma… Napravili su kamp i odlucili da prenoce… Odjednom se izdvojise tri prilike iz ove hrabre gomile gusara, razbojnika, ljudi kaljenih od celika i povecih kolicina alkohola…Bejahu to Repija, Letva I Boki… I oni su imali bocu ruma. ‘Ajde bre… Bez od ovih budala sve ce nam poopiju…’ Par minuta kasnije, bili su na sasvim drugom kraju plaze, euforicni zbog osecaja da ih u bliskoj buducnosti ceka ta divna, slatkasta tecnost. ‘Aaaaa !!!’prodra se Letva iznenada‘Aaaa ! Aaaaaa !!!! Dodjavola ! Sta bre… ?’

‘Konju jedan sta je sad ?’ drao se Repija, glasom promuklim od ispijanja ruma, pevanja piratskih pesama o rumu, dranja na ljude da mu donesu rum i posle ispijanja povecih kolicina ruma, muklog rezanja na svakog ko bi se priblizio njegovim bocama ruma. ‘Naleteo sam na neki budjavi bre… kovceg ?’ pizdeci od bola procedi Letva…Bio je to obican, drveni kovceg, sa velikim ugraviranim ‘N’…I otvorise ga, zacudjeno ga gledajuci.Unutra je bilo samo parce bureka. Ustajalog bureka.I Letva ga dovati i pojede.Cudni zvuci dopirase iz njegovog stomaka, kao sa nekog drugog sveta…I odose oni od sada praznog kovcega, ne primecujuci da se masni papir od bureka spontano zapalio… u dimu ispisujuci reci ‘Ko je pojeo ovaj burek…

Gadno je najebo’

To medjutim, Letva nije znao, dok se sledece jutro mirno ukrcavao na brod… A posada se spremala da poslusa Piratova naredjenja i krene prema Port’O’Govancetu*. Drugim recima, napijali su se i dalje ko stoke i lenjo razvlacili po koje jedro…

*** I putovase hrabra posada slavnog jedrenjaka, Zutog Kamicka, najbrzeg broda koji je plovio nikad cistim vodama Guznog Zaliva… Uz put svratise do Shonetauna, gde su brod snabdeli rumom, i sto je jos vaznije, toalet papirom… ‘Kaapetaneee… Kooopnoooo !!!’ drao se Boki sa vrha jarbola, malo pripitim glasom.‘Majmune, naravno da ima kopna. U sugavom smo zalivu ! Eh, ruma mi… Okruzen sam idiotima’ Pirat tuzan krenu prema strani broda…Zasto je on, slavni kapetan, bio prinudjen da radi sa ovim… Imbecilima ? Gde su stara,dobra vremena, kada je rum tekao u potocima, kada je mogao da preskoci konopac i po pet, pa cak i i sest puta, kada su gole device bile prisutne na svakom pustom ostrvu…

Razmisljanja o nepostojecoj slavnoj proslosti, naglo mu prekinu cudno zuborenje vode… Pogleda na povrsinu vode i primeti… Nesto. ‘Kapetane ! Kapetane ! Sta je to ?’uzvikivali su potreseni pirati, jer je brod vetj pocinjao da se trese… Pirat mudro rece :‘Ammm… Nesto’.Brod je podrhtavao. Mnogo. Ali bas.Par boca ruma palo je i razbilo se, terajuci gosn. Ivketa, slavnog kartografa, a jos i slavnijeg alkoholicara, da zamalo zaplace od tuge za prosutim alkoholom… I onda… Ona. Izroni iz vode.Divovsko stvorenje, visoko desetinama metara, prekriveno kosom crnom kao notj, pokriveno algama, velikih, krupnih, prodirucih ociju…

* Port’O’Govance -Steciste pirata, mesto poznato po razvratu, tucama, ubistvima, I po brutalnoj piratskoj igri, poznatoj pod imenom ‘Preskakanje Konopca’. Igra je bila toliko nasilna, da su pirati koji se greskom spotaknu, mogli da se ozbiljno ogrebu… Prim.aut.* Repija je bio ocajan u ovog igri.

Ona je bila… Morska sirena. Ona je bila Boginja Mora.Zvali su je Prokleta Pizda.*Zvala se Jelena.

*Ime je dobila zbog obicaja da potapa brodove cija boja joj se ne bi svidela(sto objasnjava cudnu pojavu gusarskih plovila roze boje…), bacajuci na njih ogromne kolicine drveca i zemlje. Ona je to tu gomilu zemlje i biljaka zvala Tajna Univerzuma. Pirati su to zvali bedak.

Ivke zacudjen, pogleda ogromnu priliku, i rece : ‘ O, nestani, morska nemani ! ‘ Ona ga dobrocudno pogleda, sa svojim enormnim ocima I tiho rece: ‘Predajte mi osobu znanu kao Letva, i netju potopiti vas mizerni brod’ Letva cu buku, izvuce se iz coska u kom je obitavao do tad, pogleda je I rece:’Au. Auuuu. ‘Esam sad ugasio a ?’ Prokleta Pizda ga pogleda I rece ‘Da’‘Nisam smeo da se ispisam sinotj u more, zbog toga ?’“U more !? Ne, nije zbog toga… Pojeo si Ustajali Burek. Podji sa mnom’ I ona podize svoju ogromnu rucerdu, zgrabi ga i odvuce u dubine mora… Pirat samo pogleda u uzburkanu vodu, pogleda lica prestrasenih gusara, i rece ‘E jebiga’. I Pirat pomirisa vazduh, i pogleda prema Miksiju :’Esi se ti to usro ?!’ I Miksi postidjeno klimnu glavom.I Pirat rece :’Eee jebigaaa’.

Glava Druga-Morski Vetrovi-

‘Rum, rum, rum, rum, rum do jutra, Rum, rum, rum, rum, za mamurno sutra !’ – pevala je hrabra posada Zutog Kamicka… Bejase nedelju dana od kada je

Prokleta Pizda zgrabila Letvu, I odvela ga u dubine mora… Na brodu su se vetj osecale posledicenjegovog odsustva… Nije bilo praznih flasa od ruma pobacanih svuda po palubi, brod je odjedanput manje zaudarao, bilo je dovoljno toalet papira, a i misevi su se misteriozno namnozili… ‘Sta mislis sta mu je uradila ?’raspravljao je Boki sa Repijom…‘Pa… To je ipak Prokleta Pizda… Nadajmo se da mu nije pokazala Tajnu Univerzuma…’

***Nekih stotinak milja juznije, i par stotina metara dublje, Letva je posmatrao detelinu. I to ne obicnu detelinu. ‘Zasto francuskinje ?’ – pitala ga je Prokleta Pizda. ‘Duga prica’rece Letva, dok je cesao nepreglednu prasumu masti i prljavstine, koju je on nazivao kosa. ‘Slusao sam… razne price… Samo cu ti retji da je to moj… najvetji strah’. Detelina je sijala roze bojom. Letva je pogleda. I pojede. Desetak sekundi kasnije, nalazio se na WC solji, proklinjuci sudbinu, ustajali burek, detelinu, i samu cinjenicu da je spomenuo Prokletoj Pizdi da ima opstipaciju.

*** ‘Ali ljudi’drao se Repija’Ja vam kazem, ‘moooramo spasiti Letvu’.‘Koj ce nam on…’rece Miksi ‘ sad bar imamo ruma’‘I toalet papira’ dodade Boki zadovoljno se tapkajuci po stomaku ’Ne treba nam… Ja mislim da nikada nije ni trebalo unajmljivati profesionalnog klosara…’ ‘Ali… Ja mislim da ga nikada nismo ni unajmili… Samo se… Pojavio…’rece Ivke i dodade’ Slazem se sa Repijom… Mislim… da… koliko god mi je ovo tesko da srocim… mi moramo spasiti… Letvu…’ Celim brodom odjeknu muk. Nije to bio onaj klasicni muk, iliti prosto odsustvo zvuka. Ovo je bio muk usporenog snimka, tokom kojeg ide muzika I nista drugo se ne cuje… Muk prekide tihi zvuk smrada.‘MIIIIKSIIIII !!!’prodra se Pirat. ‘Kaapeetaane ! Curiii voooda. Tonemo !!!’Miksi bese razvalio ceo jedan nivo jedrenjaka.‘Sta s ti jeo majke ti ?’drao se Pirat.‘Pasulj s luk kapetane. Izvinite Kapetane.Netje se ponoviti Kapetane’. Piratu su suzile oci.

‘Abandon ship !!!’prodra se Pirat.‘A ?’ zbunjeno odgovori posada.‘A… Ovaj… Izvinite, zaneo sam se. Napustaj brod ! Svi u camce !’A ta banda sastavljena od najjacih ljudi od Port Resnika pa sve do malog seoceta Bez’A’Nije, haoticno polete prema camcima, kao kupci u supermarketu na snizenju. Pirat je odbijao da napusti Zuti Kamicak. ‘Kapetane… Pozurite, brod tone !’drao se Boki.‘Ostavi ga’ mirno rece Ivke, uhvativsi Bokija za rame’Kapetan uvek ostaje sa brodom. Tako je bilo, tako ce I biti.’Pirat je imao odlucan i hrabar izraz lica, dok su mu zraci Sunca przili lice izrezbareno oziljcima… Doduse, neki clanovi posade bi se mogli zakleti da je njihov kapetan imao izraz lica kao Letva kada ugleda debele masne goticarke. I tako, gomila raspalih camaca se otisnula u nepoznato, dok je Zuti Kamicak polako tonuo, sa sobom noseci u smrt jednu od najvecih legendi Pariguznog Mora…

Glava Tretja -Obracun Kod Zikine Glave-

‘Nestaje nam ruma i toalet papira...’obratjao se Boki posadi… Proslo je par minuta od potapanja Zutog Kamicka, dok su mornari odlucivali kako da unakaze Miksija… ‘A da ga teramo da kopa nos i jede sline…’glasno je razmisljao Repija…‘Jao ! Imam ideju ! A da ga teramo da kopa nos i jede sline ?’prodra se Aca… ‘Pa to sam ja sad rekao !’ I pocese da se prepiru ko je dosao do genijalne ideje o slinama. Svadju izmedju ove dvojce maloumnika prekinu Ivke, rekavsi im da Miksi vetj ionako kopa nos I jede sline, tako da mu to kao kazna I ne bi tesko palo…Tenzija se vec osecala na camcima, sirila se k’o smrad Markovih* nogu ulicama Port’o’Govanceta.Par minuta i samara kasnije, na horizontu se pojavi hrid koja je izgledala kao krezavi matori cica. Zikina Glava, bilo je ime te uklete stene.A pored… Crni brod. Sa crnim jedrima. I crnim jarbolom. Ne, na njemu nisu bili crnci.Posadu su sacinjavali…‘Emoooosiiii !!!’prodra se Boki iz petnih zila.Emosi… Vetjina ih je radila za Zapadno-Pariguznu Trgovacku Kompaniju.… Brod je bio crn. Ali sad su se vec videle i roze lobanje oslikane po jedrima… Na vrhu jarbola, vijorila se zastava…‘O moj Boze. To je… Roze Sablja.’tiho i uplaseno rece Ivke.’Ugasili smo.’ Hrabri mornari su ga zacudjeno pogledali.‘Ali.. to su emosi…’‘Nisu to obicni emosi…’rece Ivke ozbiljnim glasom’To su skrimosi… Posada je odabrana prema jacini glasnih zica… Njihova kuknjava I vristanje izaziva pucanje bubnih opni, unustrasnjih organa, cega sve ne… Slusao sam strasne price, ljudi koji su videli taj brod sada su gluvi ili mrtvi.’

‘Beeezteee !!!’prodra se Boki, i panika zahvati grupicu camaca… Ljudi su iz sve snage veslali, pokusavajuci da pobegnu od tog ukletog gej broda… Medjutim…

*Marko - Legenda svih klosara najpoznatijeg piratskog grada. Zahvaljujuci smradu njegovih nogu, odbijeni su i najzesci napadi imperijalnih armija… Manje je poznato da je upravo Marko bio rekorder u igri preskakanja konopca.

***

‘A zar ni do Port’o’Govanceta ?’ tuznim glasom i psecim okicama pitao je Letva Prokletu Pizdu…’Samo na par casica ruma ?’‘Idiote’iznervira se Prokleta Pizda’Koliko puta treba da ti kazem ! Ne smes da napustas zamak… Ako te On uhvati, umreces’‘Ali… Da li Nesa zna da sam ja pojeo burek ?’‘Ne mozemo biti sigurni… Za sada, bezbedan si ovde’Sve u svemu, Letvi i nije bilo toliko lose… Prokleta Pizda ga je tovila neverovatnim kolicinama karbonara, sladoleda i necim sto je ona zvala Voda… Bila je to tecnost nepoznata Letvi… Terala ga je da se kupa svaki dan, i da se ceslja. Drugim recima, pocinjala je da mu ide na nerve… Nedostajao mu je smrad, nedostajao mu je rum, nedostajalo mu je uzbudjenje bitke, pogotovo kada podrigne na neprijatlja. Reakcija doticnog je bila budjenje sledeceg dana, sa delimicnom amnezijom…

***‘Moj budjavi sir.’rece Repija tiho.Ova prosta recenica zbuni razbijenu bivsu posadu Zutog Kamicka, nateravsi je da se zaustavi, cudeci se, iako pod

pretnjom skoro sigurne smrti, ili u najboljem slucaju, potpune gluvotje.‘Sta ?’pogledase ga svi.Opijen svojom idejom, on ustade i pope se na par sanduka u uglu camca. ‘Ljudi ! Pirati ! Godinama sam plovio sa vama ovim uzburkanim vodama. Vi ste gomila hrabrih, malkice smrdljivih ljudi. Znam da niste pickice’Miksi se u tom trenutku nezgodno nakaslja.‘Sada, vreme je borbe. Znate i sami da ne mozemo pobeci emosima. U ovom trenutku, ja vam kazem, podignite svoje sablje u vis ! Neka ovo bude cas kada nase kubure pucaju kao jedna ! A sada, nabijte ovaj moj sir u usi !’Ovaj omaleni govor ostavi ljude u kompletnom cudjenju, uglavnom zbog onog dela o siru.Par trenutaka kasnije, ljudi su skapirali o cemu je rec, pocevsi da se grabe za parcice budjave mocarele, koja je godinama trulila u dzepu doticnog prekaljenog pirata… Skupina camaca je krenula u susret Roze Sablji. Sir u njihovim usima stitio ih je od vrisaka. Bili su besni, bili su smrdljivi, bili su malkice pijani. Bili su pravi primer pirata Pariguznog Mora.Banda zeljna krvi se ubrzano priblizavala brodu, dok su neki vetj bacali konopce sa kukama i poceli da se ukrcavaju… Uskoro, na palubi se povede krvava borba izmedju Skrimosa i vetjinom alkoholisanih probisveta… Krv je sikljala svuda oko Ivketa koji se svojski trudio da ne bude proboden, upucan, ili ne daj boze ogreban. Ivketu matematika nije bila jaca strana, ali je pretpostavljao da je ubio negde oko pet i po emosa. Jedan se jos teturao, zanemarujuci ociglednu cinjenicu da je bio obezglavljen.Ugledavsi Miksija koji trci svuda sa sabljom, sutirajuci ljude na zemlji i vristeci svaki put kada ga neko uhvati za nogu, par emosa se pregrupisa i krene na Miksija, koji se oduzme i u pokusaju da pobegne pukne glavom u jarbol. Nasavsi se na zemlji on je posmatrao dva tipa sa cudnim siskama kako mu se priblizaovaju.Poslednje sto je Miksi video pre nego sto je sve postalo crno je bio emos koji zamahuje sabljom. On za trenutak pogleda gore ocekujuci finalni udarac i ugleda… Sanduk ?’Sranje’uspe da izusti ovaj reciti covek. Par metara odatle, I desetinama sekundi ranije, mogla se videti cudna, mrtva pijana prilika. Boki, urlajuci ‘Za

Rum!’,‘Smrde mi gatje !’ i ‘Necu se perem !’, obilato je koristio prazne boce ruma, da staklom napuni depresivne umove oko njega… Na kraju izvadi sablju, mlatarajuci izbezumljeno… Slucajno precese konopac, koji je drzao sanduk par metara vise… Sanduk pade. Situacija je isla lose po skupinu pirata… Emosa je bilo previse, I pola ljudi je bilo ozbiljno povredjeno… U tom trenutku, Repiji ispade zilet iz dzepa. Kao da je samo vreme stalo. Svet se zaledi, i desetine ociju, prekrivenih crnim siskama, se okrenu prema svetlucavom parcetu ostrog metala. U vazduhu se mogla namirisati depresija. Emosi, svi kao jedan, ludacki pohrlise prema ziletu, oko koga se povede krvava borba… Pirati su stajali sa strane, malo zbunjeni, da bi se kasnije valjali od smeha po krvavim daskama… Na kraju, iz gomile leseva pobednicki izadje izubijani emos. Imao je ludacki pogled u ocima, i zilet u ruci. Presece sebi vene, i crche. Pobeda je bila konacna.

Glava Cetvrta-Poslednji Emos-

‘Naredjenja Kapetane’rece Boki, okupan krvlju i delicima stakla. Posada je posle poduze svadje proglasila Repiju za kapetana, imajuci u vidu ideju za sir, a narocito pokolj emosa uzrokovan, kako je on objasnio, njegovim namernim bacanjem zileta. Sada je vecina bila mrtva pijana i pevala je ’Repija Krvavi , smrde mu gace, da kolje emose on sa’ ce. Kapetan Repija, gace mu smrde, kad emosi ga vide od straha prde.’ ‘Naredjenja ?’zbunjeno rece Repija, jos malo u soku…’Paa… Ofarbajte jedra skroz u crno ?’I pirati pocese pisati po jedrima, skidajuci roze boju… Ovo je takodje znacilo i nepodnosljiv smrad, ali i nevidjeno olaksanje besikama ove hrabre druzine…Boki je ogladneo. Dok su se ostali olaksavali po jedrima, on je trazio hranu u obliznjim buricima. Otvorio je prvo bure. ‘Pih’rece’Jabuke…Nejestivo.’ Doseta do sledeceg bureta, otvori ga I promrmlja’Pih, sakriveni emos… neejestivo’. Zatvori bure, krenu dalje I tada ga pogodi misao kao boca ruma u kafanskoj tuci. Dohvati pravu bocu ruma, otvori bure i rece’Pa pa’. Zacu se zvuk lomljenja flase o neciju glavu. Boki dotrca do Kapetana I uzbudjeno mu rece ’Gospodine, morate nesto da vidite’.Emosu je ime bilo Ninkovic. Bejase se pridruzio posadi Roze Sablje pre par dana. Pre toga je bio profesionalni klosar u Port’o’Govancetu… Medjutim, izgubio je dozvolu, pao u tesku depresiju i postao emos. I, na pocetku bitke se sakrio u jedno od buradi... Posada se okupila… Pocinjalo je da biva zanimljivo. ‘Neka hoda po dasci’ naredi Repija ‘Ajkule su gladne’.Ninkovic pade na kolena i placnim glasom rece’Milost !’U tom trenutku oglasi se Ivke’Stanite Kapetane, on je emos, jel tako?’Repija pogleda depresivnu facu i siske’Paa… Moooglo bi se tako reci, da’‘Pa, opste je poznato da emosi znaju gde obitava Prokleta Pizda, jel tako ?’‘Jeste ?’zacudjeno rece Repija.‘Nije’ rece Ninkovic sada vec smiren. ‘Sta ?’ Iznervirano odgovori Ivke.‘Pa nemam pojma gde se nalazi Prokleta Pizda… To je znao samo kapetan Sablje ‘ rece emos I pokaza na iskasapljenu lesinu u uglu broda…

‘Kako ne znas, pustite me sacu ga zakoljem !!!’ prodra se Ivke i uhvati se za sablju‘Stani, nnnnnemoj !’ moleclivo je kukao Ninkovic ’Mmmmozda vam ipak mogu pomoci. Ppppre jedno mesec dana, dok sam jos imao klosarsku profesionalnu dozvolu, pio sam redovno u krcmi “Kod Bode” i primetio da svakog petka uvece u krcmu dolazi tttttamna figura u kaputu. Jedne veceri sam nacuo razgovor izmedju njega i vlasnika krcme, siguran sam da sam u jednom trenutku cuo da pominju Prokletu Pizdu. Taj tip u kaputu je pominjao i nekakve koordinate…’ Ninkovic zavrsi i pogleda Kapetana uplakanim ocima.Repija nemilosrdno dohvati sablju i zamahnu prema Ninkovicu. Nesto pade na palubu.

***

‘Kikiriki kikiriki, nesto leti, mama ti je pralja, keks.’odrecitova Prokleta Pizda.‘I ?? Kako ti se cini ?’Letva je gledao onom vrstom pogleda, I sa izrazom lica, koji se moze uporediti jedino sa onim kada odrasle osobe ugledaju male, debele decake, umazane cokoladom. Cinilo se da je Prokleta Pizda imala totalno pogresnu predstavu o modernoj poeziji. Letva, iako mu je izgledalo primamljivo, ipak odluci da je ne nervira.‘Ma super ti je pesmica Ae daj one karbonare ?’

***

’Zasto siske?!’Rece emos premrevsi od straha. Par pramenova kose je lezalo na daskama… Repija se samo pogladi po bradi I rece’Vodite ga u potpalulje, stavite ga u okove i neka ljusti krompir.

Glava Peta-Port’o’Govance-

Govorili su da je Biser svih Gradova Pariguznog Mora… Opsteprihvatjeno misljenje je bilo da je Port’O’Govance jednostavno nalik preraslom piratskom brodu… Pogresno je misliti da ovaj grad nije imao svoju upravu… Naprotiv, Port’O’Govancetom je vladao Veliki Vojvoda Shone, pravedan vladar, koji je imao nezgodnu naviku da svoje protivnike tera da igraju igru preskakanja konopca. Iznad bazena sa ajkulama. Njegove uske ulice koje su se sekle pod pravim uglom mirisale su… pa, smrdele na rum, urinalne tecnosti, i razne druge mirise nepojmive ljudskom nosu… Taj miris je imao neku vrstu posebnog smeka, i svaki pirat se u Port’O’Govancetu osetjao kao kod svoje kutje… Gradom je dominirala prevelika Shonetova Palata, remek delo arhitekture… Arhitektu su nasli tako sto je Shone, naravno, narucio njegovu otmicu… Na istoku grada, mogle su se videti destilerije ruma…’Raj’kako je to mesto nazivao Letva…Sve u svemu, grad je bio velika, smrdljiva rupa.Uprvo tu su se nasli pirati sa Crne Sablje*, broda koji najvise u celoj luci zaudarao na urin.

Repija podize flasu tek otvorenog ruma I nazdravi’Za zene!’Deo posade je proteklih par sati proveo banceci u krcmi ‘Kod Bode’.Galama, zvuk harmonike i piratskih pesama nadjacavali su bedne pokusaje svake vrste razgovoraMiksi je obeznanjen lezao na stolu… ‘A popio je samo jednu casicu’prodra se Boki i uze jos jedan poveci gutljaj… necega. ‘Argghh… Kapetane, kako cemo prepoznati tu misterio…?’pitao je Ivke Repiju… Recenicu mu na pola prekide ulazak doticne misteriozne prilike…Gomila neobrijanih, pijanih pirata se okrenu prema pridoslici.Nastade tisina koju je prekidala jedino grmljavina u pozadini. Poce padati kisa.

*Kapetan je insistirao da promene ime broda, razlozi su bili ocigledni.

U dugom crnom kaputu, sa povezom preko oka, opasan posrebrenom sabljom i kapuljacom preko lica, pridoslica doseta do sanka, tiho se pozdravi sa Bodom, promrmljavsi’Uobicajeno…’Na sta mu Boda naspe povecu kolicinu zuckaste tecnosti u nesto sto se zvalo ‘Kri-gla’… Prekinuta galama se nastavi isto kao sto je i prestala…Ivke se odlucnim i teturavim hodom dokotrlja do tajanstvene osobe’Arghhh’promrmlja taj gusar koji je uvek bio dobar na recima I zatim se strposta na daske natopljene dugogodisnjim talozenjem ruma I urina pijanih posetilaca…Repija ugleda ovaj prizor I odluci da preuzme stvar u svoje ruke. Doseta do sanka pritom odgurnuvsi Ivketa

nogom u stranu I sigurnim glasom rece’Moje ime je Repija. Kapetan sam Crne Sablje. Mogu li te ponuditi flasom ruma.*’Cudna prilika ga pogleda ispod oka, zaustivsi nesto da kaze, ali ipak zacuta.

*Znak pitanja je odsutan zato sto Repija nikada ne postavlja pitanja.Nikad.

‘Izem ti burek’promrmlja Repija za sebe.‘Burek?’zacu se duboki glas do njega.‘Ovaj…’zbunjeno izusti Repija’Ustajali burek…’Kapetan Crne Sablje oseti priguseno bockanje u predelu bubrega… Prilika bese izvadila noz, neprimetno ga pribivsi uz njegova ledja.‘Sta ti znas o Ustajalom Bureku ?’cu se besan, promukao glas.‘Paa… Znam samo da je zzzbog tog paaarceta, prestani me bosti kad pricam ! E, tako. Znam samo da je clan posade mog bivseg broda otet jer ga je pojeo.‘Pojeo ?iznenadjeno rece glas’Nemoguce ! Pojavio se Izabr… Ovaj… Divim se mocnom stomaku tog coveka… Taj burek je decenijama star…’‘Kapetane Repija, izvinjavam se na neprijatnostima’rece glas povukavsi noz’Ime mi je Pedja. A sada, ispricacu ti pricu o Prokletstvu Ustajalog Bureka. Podji sa mnom’ I odvede ga u ostavu za metle.‘Tako… Ovde mozemo na miru da pricamo. U tom trenutku u ostavu ulete Aca sa par prsatih bludnica, ugleda ih I rece’U, ovde je zauzeto. Dame, idemo na drugo mesto. Da li ste ikada culi za Crnu Sablju?’Pedja poce ozbiljnim glasom.

***

Letva je sedeo posmatrajuci casicu ruma, uze je I priblizi ustima brzinom Miksijevog bezanja od kuchitja. Tecnost stade na pedalj od njegovih usta i prosu se na zemlju.

‘Koliko puta moram da ti kazem da ne mozes piti rum dok je prokletstvo na tebi?’upita Prokleta Pizda.‘Moram da pokusam ! Apstri…apist… Ne pijem vec nedeljama !!!’iznervirano rece Letva.Nakon jos nekoliko neuspesnih pokusaja da pije rum, ovaj tvrdoglavi covek zaplaka.

***

‘Burek. Sve pocinje od Bureka. I sa njim se i zavrsava…Kapetane Repija, prica koju cete cuti je prica o izdaji, prica o ljubavi, prica o ratu... Prica o Ustajalom Bureku. Sve je pocelo… Davno… Zaista davno. Plovio je Pariguznim Morem. Medjutim, njegov problem je bio sto mu je sve zensko, ili, kad bolje razmislim, sve sto hoda, padalo za oko… Medjutim, devojke su ga odbijale… Jednog dana… Eh, tog prokletog dana. Ugledao je crnokosu sirenu na jednoj hridi… Verujem da znate koja je to hrid, imali ste prilike da prodjete skorije pored nje… Zikin…’i Repija ga prekide upola recenice’Kako znate ! Nemoguce !’‘Nebitno kako znam. Video je morsku sirenu… I smrtno se zaljubio. Jedini problem, je sto je to bila Prokleta Pizda, u jednom od svojih oblika…A svi znamo kakva je ona’‘I, posto mu je rekla ‘Smrdis na burek ! Ae pali !’, on se uvredio. Smrtno se uvredio… Iz besa je sebi izvadio jetru. Sopstvenom rukom… Hocu reci kukom… Kleknuo je na kolena I zakleo se na osvetu I na rat, protiv svih koju su se ikada ogresili o njega. I mracnim znanjima, razneo je sopstvenu dusu na komade. Dusu je stavio u…’ Repija zavrsi recenucu umesto njega ‘U tepsiju punu Bureka. Proklete mi Pizde ! Znam tu pricu, otac mi je pricao kada sam bio mali… Pa… to je samo prastara legenda… To je bilo jos pre vremena mog dede ! Da li je moguce ! Ti sve vreme govoris o kapetanu Ukletog Burekdzije, brodu koji je sejao strah Pariguznim Morem…’‘Da. Govorim o Nesi’

I dodade mracnim glasom:‘O mom bratu’.

***

‘Eee… Velika !’obracao se Letva Prokletoj Pizdi, na sta se ona okrenu od ogromnog lonca punog karbonara’E ! Ae mi daj ono… Ono bre… VO-DU… To…’ Prokleta Pizda mu doda casu, mrmljajuci nesto poput’Imbecil…’‘E, al pazi, ti shvatas da ce moji da dodju po mene ? Kad-tad ?’‘Hahhaha… Da da… Samo se ti nadaj.’‘Ali…’ Letva se seti svih onih dana, suncanih, kada nije bio zarobljen u ovom prokletom zamku, kada ga ovo cupavo stvorenje nije svaki dan smaralo o ljubicicama i teralo ga da slusa Kubure I Ruze, setjao se lepih dana… Kada rum nije bezao od njega. Letva je znao da je ona Boginja… Jednostavno nije verovao u bozanstva… Njegova teorija je bila da je svet nastao od kapljice Ruma, igrom slucaja… Da, bitje da je tako, uveravao je sebe… Misle oni na mene, razmisljao je… Spasice me, i oteti od ovog maloumnog idiota… Pitao se zasto je stalno mrmljala da ce mu pokazati Tajnu Univerzuma ako nastavi da je nervira.’Kladim se da bas sad planiraju kako da me spasu…’ samouvereno je mrmljao Letva…

***

Posada Crne Sablje je pevala, drala se, I bila u onom stanju svesti zbog kojeg je Letva dobio svoj nadimak… Pijani Miksi je pokusavao da pomogne Ivketu da ustane. Pridigao ga je malo od zemlje, da bi ga onda slucajno ispustio i poleteo u suprotnom pravcu. Nazalost po Miksija, na putu ka suprotnoj strani mu se ispreci ogroman, celavi pirat*.E sad, svi znamo kako pocinju kafanske tuce. Grmalj se okrenu, pogleda dole Miksija, zaurla i zamahnu rucerdom, na sta mali od palube gotovo instiktivno pade u nesvest.Promasivsi Miksija, celavi nokautira Ivketa koji tek bese ustao. To vide Boki i zgrabi praznu flasu ruma razbivsi je skin… to jest, nesrecnom piratu po sred cela. TO videse prijatelji

nesretnog coveka i tuca se rasiri brze nego sto se Miksi napija. Cela krcma zapade u potpuni haos. Ljudi su se drali, ili u Miksijevom slucaju vristali.Stolice i flase ruma letese naokolo prosipajuci ostatke tecnosti po masi. *U multiuniverzumu je poznato da ovaj tip ljudi ima preku narav… U nekim univerzumima, skupljali bi se u coporima, dernjajuci se ‘Zeig Heil’, pritom gazeci svojim crnim cizmama, ali ne zemlju.

***

Boda se pope na sank u pokusaju da zaustavi tucu, mrmljajuci nesto u stilu’Covek ovde ne moze ni da rola na miru’, zatim podize kuburu u vazduh I opali, sto je rezultovalo padanjem povecih komada krova na njegovu glavu. Boda pade, pravo na Ivketa koji se tek bese osvestio…‘Kakva je ovo buka’rece Repija,brzo otvori vrata I jos brze ih zatvori kada stolica prolete tik pored njegove glave. ‘Straza moze doci svakog trenutka.Nacicemo se na ovim koordinatama za nedelju dana’rece Pedja, tutnuvsi Repiji mali izguzvani papiric u ruke I uzurbano izadje napolje.‘Stani!’ Repija podje za njim i otvori vrata, ali Pedja vec bese nestao. Tako se ovaj kapetan nadje sam u sred haosa koji je besneo.U trenutku kada je obliznja grupica huligana krenula ka Repiji u krcmu ulete desetak strazara predvodjenih sefom garde koji se prodra’Jaarghhh !!! Svi na pod, jer Proklete mi P..Pppp.Pizde, izbusicu vas sve k’o reseto.’ Bio je to glas koji su svi slusali bez pogovora. Glas koji je ulivao strah u kosti. Bio je to Frosti. Najozloglaseniji covek Port’o’Govanceta, savrsen za obavljanje duznosti zavodjenja reda I mira u Sonetovom gradu.

Glava Sesta-Pobegulja-

Repija je zurio u zardjlale resetke… Slan, ustajali vazuh uvlacio mu se u misli, podsecajuci ga na talase, na more… Zajedno sa velikim delom posade Crne Sablje, bio je uhapsen I strpan u smrdljivu tamnicu… Nalazila se u podrumu velelepne Sonetove Palate, koji je doslovno shvatio izreku da neprijatelje treba drzati bliizu sebe… U tamnici su se pored Repije nalazile jos tri osobe… Reki, ulicni dobosar i sitni lopov, zatim Mita, zvani Malisa, odrpana prilika za koju je Repija pretpostavljao da je iskusni moreplovac, sudeci po tom esto je doticni jako smrdeo na ribu… Dvojac je sedeo u uglu tamnice, gundjajuci…Sumnjicavo su posmatrali Repiju… Na drugom kraju tamnice, uza zid, bila je pribijena sitnija prilika, u braon ogrtacu… Repija pretpostavi da je to kakav neduzni, bezopasni mladic, pa sede pored njega. Posle par minuta, snuzdeni Repija promrmlja

‘Kako sam usamljen…’ Zenski glas do njega rece :’Imbecilu’. Repija se odmaknu, i malo bolje zagleda osobu do sebe… Bila je to devojka, rumena… Malo je zaudarala na rum… Pre nego sto je uspeo da izusti bilo sta, zacu se besan glas u hodniku.‘Ovo je vec treci put da to radi ! Izludjuje me !Vrata tamnice se naglo i bucno otvorise, i svetlost navrnu u tamnicu.Kao I Veliki Vojvoda Sone. Njegov skarletno-crveni mantil se vukao po podu, a zlatna kuka na desnoj ruci zlokobno je sijala... Usao je u pratnji Frostija I dvojce strazara. Videvsi ga, Reki I Malisa padose nicice na kolena. Repija medjutim ustade i rece’Ja sam kape…’ Frosti ga prekine u pola recenice, onesvestivsi ga balcakom svoje sablje. Kada se osvestio tajanstvena devojka bese netragom nestala…Repija promuklim glasom rece :’A zbog cega ste vas dvojca ovde ?’Reki mu snuzdeno odgovori:’Pili smo rum ispred Sonetove Palate… Uhapsili su nas pre par dana, I rekli da nemamo neke ‘dozvole za profesionalno klosaranje’.Repija ih odmeri’Vi mora da ste novi u gradu, a  ?’ Malisa ustade, i ponosito rece’Mi smo iz seoceta Bez’A’Nije’. Repija klimnu glavom, znajuci da je iz tog malog sela pokraj Tutanj Sitija, doslo mnogo hrabrih pirata… Zacuse se koraci u hodniku, i cudan, pripit glas, zatim zvuk lomljenja stakla, i potmulo tup…Vrata se otvorise, I udje prilika obasjana svetloscu baklje. Repija nije verovao svojim ocima. ‘Ti ?!’Ovo je jedini put da je Repija postavio pitanje. Jedini.‘Idiote’doda.

***

Mali, sivi, odrpani pacov je uzurbano trckarao mracnim podzemljem Tutanj Sitija. Zasao je za ugao, provukao se kroz par rupa i nasao se u maloj

neuglednoj, sporednoj ulicici, oci u oci sa smrdljivim nogama. Njihov vlasnik je prkosno molio za milost’Kucko, postedi me ! Smrdis, propala bludnice, milost ! Milost !’‘Reci mi, gde je !’ Rece niska osoba zenskog pola. Drzala je maramicu preko usta i nosa, ne da bi sakrila indentitet, nego jednostavno nije htela da pokupi neku od bolesti izazvanih smradom Markovih nogu. Drzala je Ostricu* tik ispod Markove brade. Pacov je lezao sklupcan u uglu prljave i vlazne ulice. Mrtav. Smrad nogu bese paralisao vetjinu grada. Ali ne i Ninu, koja je imala kijavicu.‘Appppciiiiha ! Ko te je poslao. Jel Nena ? ’procedi kroz nos vodja Imperijalnih snaga. ‘Pa ja doso malo u goste… A vi, kako ste ?’ rece ovaj hrabri klosar.‘Jao…’prodra se on, kada Nina pokusa da mu odsece glavu.‘Pazi bre malo s taj noz, ce povredis nekog’Iznenada, u ulicu dotrca par strazara. Nina ih vide i rece’Vodite ga u Jamu.’*Razlog zasto je sve u vezi sa Ostricom napisano velikim slovima lezi u cinjenici da je ovaj Mac bio najtuplje oruzije ikada. Poznati su mnogi slucajevi da zrtva udar(a)ca ovog Maca nije umirala od gubitka krvi, vec od trovanja iste slojevima Rdje.

***

Prilika je trijumfalno stajala na vratima, drzeci polomljenu bocu ruma u ruci. Prepun oziljaka, u odeci prljavijoj nego inace i sa crnom, pocepanom gusarskom kapom na glavi, stajao je dok mu je kosa prekrivala deo lica. Onesvesceni strazar je lezao na podu, dok ga je Miksi mucki sutirao mrmljajuci nesto u stilu ‘Ti ces mene u corku’. Strazar se promeskolji i Miksi prestraseno stade iza Ivketa. Repija je i dalje stajao u tamnici, zaledjen. ‘Ali… Ti… Ti si mrtav. Nemogutje. Ja… Kako ?’‘Francuskinje’ pobedonosno rece Letva.’Ispricacu ti kasnije… Sada je vreme za ono u cemu smo najbolji, stari prijatelju.’ Repija samo klimnu glavom ’Bez’mo’.

‘A ko su ova dva klosara’upita Ivke pokazavsi na Mitu I Rekija, znacajno se privativsi svoje zardjale sablje. ‘Vodi ih sa nama, nema vremena’ zurno rece Repija. Posada je nastavila hodnicima podzemlja Sonetove palate, da bi minutima kasnije slobodno hodala prljavim ulicama Tutanj Sitija.

% Glava Sedma -Letvina Prica-

Ili ‘Kako sam sturno od Boginje Idiota’

Crna Sablja je polako napustala luku najveceg grada najvecih klosara Pariguznog Mora. Letva je stajao na pramcu, zagledan u zalazece sunce… Izraz njegovog lica govorio je da razmislja o rumu. Posada je bila na palubi, i svi su zurno iscekivali da cuju Letvinu pricu. On, kao nezainteresovan, zapoce :‘Drzala me je u svom dvorcu… Mucila me je, terala me je da se kupam’na sta se Miksiju ote krik cistog uzasa’Bio sam primoran da jedem… Pa neke zaista fine stvari, zaista. Ali,bilo mi je kao u samom paklu. Pre nekog vremena, uspeo sam da je nagovorim da me pusti na povrsinu, tacnije na jedno pusto ostrvo. Barem sam mislio da je pusto.Francuskinje.’sada se celoj posadi ote prestravljeni vrisak ciste strave.‘Da, susreo sam se sa njima. Sirene-Francuskinje. Dlakave ko sam djavo. Ljubavni tepih preko grudi. Da momci, sve price koje ste culi… Su istina. Bilo ih je dve, po imenu Anja i Iva. Uzasne su, ostvarenje najgorih nocnih mora. Terale su me na… Nezamislive stvari.’ Ote mu se neprimetna suza u oku’‘Cuo sam price da one nateraju i najhrabrijeg pirata da im obrije ledja’ rece Aca. Letva se trznu.’Stvarno ? Pff… Dobro je sto sam im pobegao deset minuta posto sam ih video. Pod terale na nezamislive stvari podrazumevam da sam morao da slusam njihove emotivne probleme sve vreme, zale se na to kako niko ne voli dlakave sirene.’Miksi se ovde blago nakaslja’

Moje usi to nisu mogle da izdrze. Sretjom, u trenutku kada je jedna od njih, cini se Anja, cesljala svoje siske ispod miske,’Ivke poce da povraca preko ograde’ video sam teretnjak kako prolazi blizu ostrva, ugrabio priliku i zaplivao. I, deset dana kasnije… Zavrsio sam u Tutanj Sitiju, cuo da ste u gradu, provalio u Palatu, zatim vas oslobodio, i eto me ovde.’‘A Prokleta Pizda ? Zar te ne trazi ?’ sumnjicavo upita Ivke.‘Cini se da je izgubila interesovanje, nije me dirala dok sam putovao do ovde’rece Letva nezgodno bacajutji pogled na nemirne talase. Neko skliznu s konopca. Boki galantnim, pijanim korakom dotrca do Repije, pokaza kaziprstom na izlaz iz luke, i rece’Hik… Mali problem kapetane.‘ Na izlazu iz luke su stajala dva, to jest oba, Sonetova vojna razaraca. Sto sezdeset topova bilo je spremno da raznese Crnu Sablju u paramparcad. Frosti je u camcu doplovio do Crne Sablje, trazeci da sa njim podju Letva I Repija. ‘Brze P…P.Piiiii !...Pizde ! Vojvoda vas treba’ Rece Frosti mozda malo glasnije nego sto je trebalo. U ovom delu trebalo bi napomenuti da je Frosti imao govornu manu kad je rec o psovkama. Medjutim, ljudi koji bi tu cinjenicu pomenuli, uradili bi to jedini i poslednji put u zivotu. Minutima kasnije, Sunce je polako zalazilo za horizont. Letva i Repija su sanjivo gledali kako se uzarena kugla polako gasi u moru. Voleli su taj pogled vise od samog ruma… Dobro mozda ne bas od ruma, ali su ga opet voleli. Izgledali su kao dva pedera… Repija skrenu pogled sa horizonta Nalazili su se u Sonetovim privatnim odajama. Bili su sami.* Nije izgledalo onako kako su zamisljali. Repija je mislio da je to raskosna prostorija puna zlata, dragulja, sa blistavo crnim klavirom i gomilom kurtizana. Letva je, pak mislio da ce soba biti puna… pa, ruma. Umesto toga, nalazili su se u jadnoj, doduse velikoj sobi. Cinilo se da je pre izvesnog vremena sadrzala sve gorepomenute stvari. Ispucali zidovi, odlepljene tapete, polutruli namestaj i smedji ispucali klavir bez par dirki. U uglu su lezale prazne boce ruma. Letva se osecao kao

kod kutje. Najednom se zacu skripa trosnih vrata i u sobu udje Veliki Vojvoda Sone pracen Frostijem i licnom gardom.‘Gospodo, sedite’ rece Sone i pokaza na par starih stolica, naslonjenih na veliki, klimavi sto.

*Kako romanticno.(prim.aut.)

‘Doveo sam vas ovamo sa jednim razlogom. U stvari dva, ali nema veze. Prvo hocu nesto da vam priznam. Ja sam kriv za unistenje Zutog Kamicka. Specijalna vrsta baruta koja je bila u potpaljublju, potpomognuta gasom izvesne osobe, eksplodirala je i izazvala potonuce vaseg broda. Ja sam naredio da se taj barut tajno utovari na vas brod. Gospodo… Mesecima ranije, ja sam unajmio Pirata da za mene izvrsi misiju. Misiju u kojoj on nije uspeo. Misiju koju cu sada ponuditi vama. Buducnost sveta kakav znamo lezi u vasim rukama. Gusari. Bratjo po sablji. Vas zadatak je da nadjete sve delove Ustajalog Bureka. I da ih unistite.Vasha nagrada ce biti…’Repija zausti nesto da kaze, ali ga Letva prekinu’Koliko ruma ?’Shone se nakaslja, dohvati umrljano parce papira, I rascupanim guscijim perom slabim napisa nesto preterano retkim mastilom. Pruzi papir Letvi, on ga pogleda, procita* i padne u nesvest. Na papiru je pisalo ‘Vlasnistvo Nad Destilerijama’. *Ne bi se moglo reci da je Letva znao da cita. Sta vise, ne bi se moglo reci ni da je znao da natuca… Recimo, da je samo prepoznao par reci. I to uglavnom zato sto su bile na svakoj boci ruma koju je ikada popio.

*** Crna Sablja je lagano sekla tamne talase, a Ivke je dohvatio kofu vode i prosuo je… Na Letvu. Doticni je

otvorio ochi, i rekao’Gdeee… smooo… ?’ Zatim je nespretno ustao, i primetio da brod tek napusta luku. Prisao je Repiji sa namerom da ga upita o detaljima misije, kada se Boki prodra sa jarbola ‘Kaapeetaaneee !!! Koopno !!!’ Repija se udari dlanom po glavi.’Idiiioote ! Sta me strecas ?’ Boki promeni izjavu u ‘Ovaj… Kaapeetanee, brod na vidiku’ I zaista, na horizontu se pojavi imperijalni brod. Bitka je bila na pomolu. Repija pozva Miksija.’Donesi mi moju crvenu kosulju iz potpalublja !’ Miksi zbunjeno upita’Ali… Zasto kapetane ?’ Repija smrknuto odgovori ‘Moze se desiti da budem ranjen u bici… Ne zelim da smanjim moral posade, a krv se nece videti ako budem nosio crveno…’ Repija je par minuta kasnije nespretno navlacio svoju crvenu, malkice isprobadanu kosulju, dok su se ostali clanovi posade spremali za boj.Ivke je uzurbano sklanjao mape, i sakrivao zalihe… caja ?Boki je isao naokolo, zakrvavljenih ociju, sa dve polomljene boce ruma u rukama. Imao je izraz lica coveka kome su prekinuli popodnevnu dremku. Letva je ostrio… jetru povecim kolicinama ruma. Aca je upravo izvirio iz potpalublja, dok se iza njega cuo zenski kikot. Dohvatio je bocu ruma, a onda se setio da bi mogao da obuce… bilo sta. Neki donji vesh, za pocetak. Mita i Reki su, naslonjeni na ogradu, raspravljali o finim pojedinostima i prednostima zivota na kopnu. Duzi zivotni vek, na primer. Mita povrati preko ograde, a zatim na listu doda i nedostatak morske bolesti. U medjuvremenu, petnaestak piratskih brodova, ukljucujuci i dva Sonetova vojna razaraca, priticalo je u pomoc Crnoj Sablji. Repija pogleda prema neprijateljskom brodu. A zatim primeti da se na horizontu pojavilo josh… mnogo brodova. Mnogo. Al’ bash. Vilica mu pade skoro do palube, barem po njegovom subjektivnom misljenju. Oko stade da mu zmirka, a zatim mirno rece Miksiju ‘Miksi… Ovaj… Donesi mi moje braon pantalone’. Repija je poceo da oblaci pantalone upravo u trenutku kada mu prvo topovsko djule prolete pored glave. Ljudi

kazu da kada si blizu smrti, prolece ti zivot pred ocima… U njegovom slucaju, to je bila gvozdena lopta. More je bilo uzburkano. Jedna naspram druge, flota od stotinak brodova Imperije, opremljenih po najnovijoj modi.* Sa druge strane, flota od dvadesetak brodova u poluraspadnutom stanju, punih klosara i probisveta. Sone je stajao na pramcu svog komandnog broda. Nasmesio se, otkrivsi zlatne zube. Prodra se na neprijateljsku flotu, ludacki se smejuci, rekavsi ‘Jel to sve sto imas, kucko ? Ocekivao sam bolji izazov od rodjene sestre…’ Gledao je imperijalnu flotu, a onda je video njen brod I na vrhu, nabijenu na sam ostri vrh, neciju glavu. Dohvati durbin da bi video da je to…‘Marko** ? Ne… Neeee !!!’ Sone pade na kolena, zaplaka, a zatim besno ustade ‘Moj najverniji spijun je mrtav. Zelim osvetu. Paljba !!!’ Ovo je bio Sone koga ne biste hteli da upoznate. Pogotovo u mraku. Izgledao je strasnije i ludje od gomile ljudi sa srecnom sminkom*** koji su pobegli iz mentalne ustanove, uputivsi se ka najblizem parku. Flote su prisle jedna drugoj na duzinu jarbola. Miksi je drzao bakljicu, negde u potpaljublju, i primakao je fitilju topa. Par sekundi kasnije, udar tone celika u stomak ga odbaci do susednog topa. Cu se tiho ‘Ufff…’.

*Misli se na nove, vetje topove. Sa ekstra-novo-super-zajebanom-kul… roze bojom.**Doticni je posle mnogo, mnogo dana udaranja Nininom Rdjavom Sabljom, umro… Od sepse. *** U nekom drugom vremenu, klov-novi su zaista bezali iz mentalnih ustanova, i radili svasta maloj deci. Pokusavali su naravno, da ih nasmeju… Ali bi se samo susreli sa cvrstom detinjom odlukom da nisi smesan ako imas strasnu sminku i slinac u nosu.

Sonetovi vojni razaraci su sejali oganj i horor medju flotom Imperije. Njihova kombinovana motj od sto sezdeset topova bila je previse za prvi talas lakih brodova.

Dvadesetak brodova Ninine flote je polako tonulo, dok je par gusarskih plovila bilo tesko osteceno. Morem su odjekivali krici. Ajkule su bile… gladne. A tada do gusara dospe glavnina flote. Boki je sedeo na stolicici, pucajuci iz topa. Cinilo se da se ludo zabavlja. Repija naredi da se priblize najblizem brodu, i da ga napadnu starom metodom ‘Ce’ gi’ prabacimo kanap, ce’ se prebacimo, ce’ gi’ bi’emo.’*

*Doticna recenica je tako pogresna samo zato sto nenamerno sadrzi rech ‘emo’ u sebi.

Svi su bili na palubi, i videli iznenadjene crvene mundire preko puta. Repja naredi ‘Uuuuuuuuuukkrrrrcaaavvaaaanjeeee !!!!’ U letu, petnaestak gusara izvuce sablje, i sruci se na palubu V.B.** ‘Smeska’Rekiju se vrtelo u glavi, tako da je olaksao sebi dushu slucajnim povracanjem. Po dvojci vojnika. Doticni su, pre zbog instinkta nego higijene, momentalno skocili u vodu. Miksi je, prebacujuci se na brod, pogresno procenio udaljenost, skucavsi se u drvenu ogradu broda, da bi zatim skliznuo u tamnu vodu. Taman kada je pomislio da dan ne moze da mu bude gori, vide ajkulu kako ide prema njemu. Pet-sest metara iznad, Letva je konacno ispoljavao svoj bes, rodjen zbog vremena provedenog kod Proklete Pizde. Vitlao je sabljom, pomalo liceci na vetrenjacu, a pomalo na nekog ko u sustini ne zna sta radi.

** Repija je idiot koji konta da nasi dragi citaoci netje znati sta je ovo… Tako da… V.B iliti Vojni Brod.

Aca je u medjuvremenu mahao sabljom, dok je pokusavao da skine pantalone vojniku koga je momenat pre toga osakatio. Bio je i dalje samo u gatjama i

smatrao je da nije pristojno da se tako seta naokolo. Boki je koristio konopac obesen o jarbol da bi letao naokolo, zadajuci smrtne udarce svojom bocom ruma. Mita je povratio preko ograde, pravo u celjust nesrecne ajkule... Repija je bio sateran u cosak. U bezizlaznoj situaciji, setio se onoga u cemu je najbolji. Izvadi par zileta iz dzepa, i baci ih pred zbunjene vojnike. Posto im je odvukao paznju, reche ‘Arrrghh !’ i pomahnitalo pobeze. Videvsi da se situacija lose razvija, on naredi da se pirati povuku na Crnu Sablju. Vetjina gusarskih brodova je tonula, a jedan od razaraca je netragom nestao. Sone osmotri situaciju i uvidevsi poraz uze kormilo u svoje ruke. Frosti ga zacudjeno upita ‘Kapetane, povlacimo se ?’ na sta mu Sone uzurbano odgovori ’Neee… samo se vracmo na caj, idiote. Nazad u grad !’ Repija primeti da je situacija losa, i Crna Sablja ubrzano otplovi prema otvorenom moru, ostabljajuci Port’O’Govance na milost i nemilost floti Imperije. Topovska djulad su proletala za njima, i zabijala se u trulo drvo… Nijedan brod nije se dao u poteru. Imperija je svoje snage slala prema gradu pirata. Crna Sablja je sporo grabila talasima, ostecenog trupa, probusenih jedara i iskrivljenog jarbola. Dok je Sunce zalazilo, oni su polako isli prema horizontu. Pravo u oluju.

KRAJ