OPŠTA KLINIČKA DIJAGNOSTIKA

DA BI SE DOŠLO DO DIJAGNOZE NEKOG OBOLJENJA, POTREBNO JE NAJPRE PREGLEDATI OBOLELU ŽIVOTINJU.KLINIČKA DIJAGNOSTIKA IZUČAVA REDOSLED I RAZLIČITE METODE PREGLEDA ŽIVOTINJE.USPEH KLINIČKOG PREGLEDA, KAO I SIGURNOST VETERINARA, POMOĆNIKA I ŽIVOTINJE ZAVISI OD POSTUPKA SA ŽIVOTINJOM.

PRILAZ I FIKSIRANJE GOVEDA

GOVEDIMA SE NIKAD NE PRILAZI SA PREDNJE STRANE, VEĆ IZ TZV. MRTVOG UGLA SA STRANE. PRI PREGLEDU GLAVE I PREDNJEG DELA TELA, ŽIVOTINJA SE MOŽE SMIRITI UZ POMOĆ POMOĆNIKA TAKO ŠTO ON UHVATI ŽIVOTINJU JEDNOM RUKOM ZA NOZDRVE, A DRUGOM PRIDRŽAVA VRH ROGA SA ONE STRANE SA KOJE SE NALAZI PREGLEDAČ. ŽIVOTINJA SE MOŽE FIKSIRATI I DRŽANJEM ZA ROGOVE A POMOĆNIK STOJI UZ VRAT SA STRANE NA KOJOJ SE NALAZI PREGLEDAČ. ZA FIKSIRANJE SE MOŽE KORISTITI KONOPAC OKO ROGOVA ILI STAVLJANJEM BRUNDE U NOZDRVE.

- 2 -

PRI PREGLEDU ZADNJEG DELA TELA, VODI SE RAČUNA O UDARCIMA ZADNJIH NOGU. ZADNJA NOGA SE MOŽE FIKSIRATI POMOĆU REPA KOJI SE UVIJE U PREDELU SKOČNOG ZGLOBA ČIJI KRAJ DRŽI POMOĆNIK. TAKOĐE ZADNJA NOGA SE MOŽE FIKSIRATI I KONOPCEM KOJI SE VEŽE IZNAD SKOČNOG ZGLOBA I POVLAČI UNAZAD. ŽIVOTINJA SE TADA OSLANJA NA JEDNU NOGU DOK JE DRUGA PODIGNUTA I POVUČENA U NAZAD.

GOVEDA KOJA LEŽE NATERAJU SE DA USTANU LAGANIM SAVIJANJEM REPA, UDARCIMA RUKE PO UŠIMA , BIČEM PO LEĐIMA ILI ELEKTRIČNIM GONIČEM.

PRILAZ I FIKSIRANJE OVACA, KOZA

OVCE I KOZE SU MIRNE ŽIVOTINJE KOJE SE LAKO POSTAVLJAJU U ŽELJENI POLOŽAJ. POMOĆNIK MOŽE DA OPKORAČI ŽIVOTINJU I DA JOJ PODIGNE GLAVU JEDNOM RUKOM, A DRUGOM SNAŽNO STISNE UHO.

- 3 -PRILAZ I FIKSIRANJE SVINJA

SVINJMA TREBA OPREZNO PRIĆI. NAJBOLJE BI BILO, DATI IM MALO HRANE, A ZATIM IM PRIĆI OD POZADI ILI SA STRANE, POČEŠATI IH PO LEĐIMA , KORENU REPA, TRBUHU ILI IZA UŠIJU. TEK NAKON OVAKVOG PRISTUPA MOŽE SE PRISTUPITI PREGLEDU. AKO SU SVINJE NEMIRNE ILI ZLOĆUDNE TREBA IH UHVATITI VELIKIM KLJEŠTIMA IZA POTILJKA, A ZATIM IM POSTAVITI U USTA IZA OČNJAKA SPECIJALNU OMČU I ZATEZATI SNAŽNO NAPRED.

PRILAZ I FIKSIRANJE KONJA

U NAJVEĆEM BROJU SLUČAJEVA ZA JEDNOSTAVAN PREGLED DOVOLJNO JE SAMO STAVITI ULAR. AKO JE KONJ PLAŠLJIV ILI NEMIRAN MOŽE SE KORISTITI ULAR SA ŽVALOM KOJI OBEZBEĐUJE BOLJU KONTROLU NAD KONJEM.

KONJ SE MOŽE SMIRITI I TAPŠANJEM PO VRATU UZ NEKOLIKO MIRNIH REČI. AKO SE KONJ NE SMIRI PREPORUČUJE SE STAVLJANJE “LULE” NA GORNJU USNU ILI UHO.

- 4 -

PRIMENOM I UVRTANJEM LULE STVARA SE BOL KOJI ODVRAĆA KONJU PAŽNJU OD PREGLEDA. NOSNA LULA JE DRVENI ŠTAPIĆ DUŽINE 30 – 40cm, SA ZAMKOM NA JEDNOM KRAJU. ZAMKA JE OD DEBELOG MEKOG KANAPA KOJI SLUŽI ZA UVRTANJE. KONJI SE MOGU FIKSIRATI I PODIZANJEM PREDNJE ILI ZADNJE NOGE SA STRANE GDE SE NALAZI PREGLEDAČ.

- 5 –

NEMIRNI KONJI SE MOGU PREGLEDATI I U BOKSU ILI SE PRIMENJUJE MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA

ŽDREBAD NA SISI PREGLEDAJU SE U PRISUSTVU KOBILE PRI ČEMU SE ŽDREBE DRŽI ZA GRUDI I SAPI. U SLUČAJU DA ŽIVOTINJA LEŽI, PODIŽEMO JE, A AKO NIJE U MOGUĆNOSTI, ONDA OSTAJE U LEŽEĆEM POLOŽAJU, A PRI PREGLEDU STOJIMO PORED GLAVE ILI PORED LEĐA ŽIVOTINJE.

PRILAZ I FIKSIRANJE PAS I MAČAKA

PSE, AKO SU MIRNI DRŽE NJIHOVI VLASNICI. PAS SE POSTAVLJA NA STO I DRŽI SE ZA VRAT. ZLOĆUDNI PSI TOKOM PREGLEDA TREBA DA IMAJU BRNJICU ILI IM SE USTA ZAVEŽU TRAKOM.MAČKE SE PREGLEDAJU NA STOLU, PRI ČEMU IM GLAVU I PREDNJE NOGE DRŽI POMOĆNIK ILI VLASNIK.

PRILAZ I FIKSIRANJE ŽIVINE

PTICE SE PREGLEDAJU NA STOLU. DA BISMO IZBEGLI UDARAC KLJUNOM, TREBA IM DRŽATI GLAVU, A ISTO TAKO I KRILA I NOGE.

- 6 -

OSNOVNE METODE KLINIČKOG PREGLEDA

SVI METODI KLINIČKOG PREGLEDA SE DELE NA :1. OSNOVNE ( OPŠTE )2. SPECIJALNE

U OPŠTE METODE SPADAJU :1. ADSPEKCIJA ( POSMATRANJE ŽIVOTINJE )2. PALPACIJA ( PIPANJE )3. PERKUSIJA ( KUCANJE )4. AUSKULTACIJA ( SLUŠANJE )5. TERMOMETRIRANJE ( MERENJE TELESNE TEMPERATURE )

ZOVU SE OPŠTE METODE JER SE KORISTE U SVAKOJ PRILICI PRI ISPITIVANJU BOLESNE ŽIVOTINJE, BEZ OBZIRA NA KARAKTER BOLESTI

ADSPEKCIJA – SASTOJI SE U OPŠTEM POSMATRANJU CELOKUPNE ŽIVOTINJE ILI NJENOG POJEDINAČNOG DELA. PREGLED SE OBAVLJA GOLIM OKOM.

PALPACIJA – IZVODI SE VRHOVIMA PRSTIJU, A PO NEKAD I CELOM RUKOM, PRI ČEMU SE ČULOM OPIPA ODREĐUJE TEMPERATURA, ČVRSTOĆA, OSETLJIVOST, VELIČINA, OBLIK I POKRETLJIVOST IZMENJENOG MESTA.

PERKUSIJA – JE METODA KOJOM SE VEŠTAČKI IZAZIVAJU ZVUCI NA POJEDINIM DELOVIMA TELA ( GRUDNI KOŠ, CREVA, SINUSI ). VRŠI SE UZ POMOĆ INSTRUMENTA ( PLEZIMETAR I ČEKIĆ ), KADA SE ZOVE INSTRUMENTALNA, ILI UDARCEM SREDNJEG PRSTA LEVE ILI DESNE RUKE O ISTI TAKAV PRST DRUGE RUKE KOJI JE PRILJUBLJEN NA MESTU GDE SE VRŠI PERKUSIJA, KADA SE NAZIVA DIGITALNA PERKUSIJA

AUSKULTACIJA – JE METOD PREGLEDA ZA OTKRIVANJE NORMALNIH ILI PATOLOŠKIH ZVUČNIH POJAVA KAO ŠTO SU DISANJE, CREVNA PERISTALTIKA, SRČANI RAD. IZVODI SE POMOĆU SLUŠALICA ILI STAVLJANJEM UHA NA ONAJ DEO TELA KOJI TREBA SLUŠATI

- 7 -

TERMOMETRIRANJE – VRŠI SE UZ POMOĆ TZV. MAKSIMALNOG TERMOMETRA SA CELZIJUSOVIM PODEOCIMA OD 35 DO 43C.

SPECIJALNE METODE – OBUHVATAJU HEMIJSKE ANALIZE, BIOLOŠKE, MIKROSKOPSKE,RENDGENOLOŠKE, ULTRAZVUČNE PREGLEDE.

- 8 -

REDOSLED KLINIČKOG PREGLEDA

1. PREDHODNO UPOZNAVANJE SA BOLESNOM ŽIVOTINJOM : A. ANAMNEZA B. NACIONAL

ANAMNEZA – POD OVIM SE PODRAZUMEVA UZIMANJE PODATAKA O STANJU BOLESNE ŽIVOTINJE, KOJE SE PRIBAVLJA ISPITIVANJEM VLASNIKA ILI ČUVARA ŽIVOTINJE. PITANJA TREBA SE ODNOSE NA SAM TOK BOLESTI ( KADA SE ŽIVOTINJA RAZBOLELA, DA LI SE JOŠ NEKA ŽIVOTINJA U OKRUŽENJU RAZBOLELA, KAKVI SU USLOVI ISHRANE, NEGE, DRŽANJA, DA LI JE VEĆ BOLOVALA OD ISTE ILI SLIČNE BOLESTI I SL ).TAKOĐE MORA SE PITATI DA LI JE NEKO PRE NAS LEČIO ŽIVOTINJU, DA LI JE VAKCINISANA I KADA. POTREBNO JE DOBITI PODATKE DA LI ŽIVOTINJA IMA PROBLEMA SA DISANJEM, URINIRANJEM, DEFECIRANJEM, DA LI NORMALNO PIJE VODU I JEDE, DA LI POVRAĆA, AKO JE ŽENKA DA LI SE SKORO PORODILA I SL.

NACIONAL – U NJEGA SPADAJU OPIS I PODACI O POREKLU ŽIVOTINJE – VRSTA, RASA, POL, STAROST, BOJA, OSOBENI ZNACI, VISINA, TEŽINA, NAMENA I IME ŽIVOTINJE.

2. ISPITIVANJE ŽIVOTINJE : A. OPŠTE ISPITIVANJE :

HABITUS ( ISPITIVANJE OPŠTEG STANJA ŽIVOTINJE ) TRIJAS

B. SPECIJALNO ISPITIVANJE : PREGLED KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA PREGLED LIMFNIH ČVOROVA I LIMFNIH SUDOVA ISPITIVANJE ORGANA ZA DISANJE PREGLED SLUZNICA ISPITIVANJE ORGANA ZA KRVOTOK ISPITIVANJE ORGANA ZA VARENJE ISPITIVANJE ORGANA ZA MOKRENJE ISPITIVANJE NERVNOG SISTEMA

C. SPECIJALNE DIJAGNOSTIČKE METODE : ALERGIJSKE PROBE SEROLOŠKI PREGLED PREGLED MLEKA I SPERME DIJAGNOSTIČKE VAKCINACIJE

A. OPŠTE ISPITIVANJE

HABITUS – PREDSTAVLJA OPŠTE STANJE BOLESNE ŽIVOTINJE U TRENUTKU PREGLEDA. OBRAĆA SE PAŽNJA NA TELESNU GRAĐU, STANJE UHRANJENOSTI, POLOŽAJ TELA U PROSTORU I KONSTITUCIJU.

- 9 -

TELESNA GRAĐA – OCENJUJE SE POSMATRANJEM ŽIVOTINJE NA OSNOVU STEPENA RAZVOJA KOSTIJU I MIŠIĆA. MOŽE BITI DOBRA I LOŠA ( ŽIVOTINJE SU MANJE OTPORNE I SKLONE SU RAZLIČITIM OBOLJENJIMA )

STANJE UHRANJENOSTI – ODREĐUJE SE POSMATRANJEM, PIPANJEM I MERENJEM. RAZLIKUJU SE DOBRA, SREDNJA I LOŠA UHRANJENOST.

POLOŽAJ TELA U PROSTORU – MOŽE BITI DOBROVOLJAN I PRINUDAN. POD DOBROVOLJNIM POLOŽAJEM PODRAZUMEVA SE SVAKI POLOŽAJ KOJI ŽIVOTINJA ZAUZIMA SVOJOM VOLJOM, BILO DA LEŽI, DA SE VALJA ILI DA STOJI. PRINUDAN ( PRISILAN ) POLOŽAJ JE ONAJ KOJI JE NASTAO KAO POSLEDICA BOLESTI I KOJI ONA PO SVOJ VOLJI NE MOŽE DA PROMENI. U OVA STANJA SE UBRAJAJU :

A. PRISILNO LEŽANJE – KOD POROĐAJNE PAREZE, PROMENA NA PAPCIMA, PRELOMA KOSTIJU...

- 10 -

B. PRISILNO STAJANJE – JAVLJA SE PRETEŽNO KOD KONJA, A KARAKTERISTIČNO JE ZA TETANUS, UPALU POREBRICE, NEKA MOŽDANA OBOLJENJA.

C. PRINUDNE KRETNJE – NASTAJU NAJČEŠĆE KAO POSLEDICA OBOLJENJA CNS-a KAO NA PR. BESCILJNO LUTANJE, KRETANJE U KRUG, KRETANJE NAPRED-NAZAD I OKRETANJE TELA OKO UZDUŽNE OSE.

TRIJAS – SASTOJI SE IZ MERENJA TELESNE TEMPERATURE, ODREĐIVANJA BROJA PULSA I DISANJA. KOD PREŽIVARA SE JOŠ PRATI I BROJ KONTRAKCIJA BURAGA.

MERENJE TELESNE TEMPERATURE - JE JEDNA OD NAJVAŽNIJIH METODA PREGLEDA BEZ KOJE SE NE MOŽE POSTAVITI PRAVILNA DIJAGNOZA. TEMPERATURA ŽIVOTINJE SE MERI U REKTUMU - SAMO IZUZETNO U VAGINI. ZA MERENJE SE KORISTI TZV. MAKSIMALNI TERMOMETAR SA CELZIJUSOVIM PODEOCIMA OD 35 DO 43C. PRE UPOTREBE TERMOMETAR SE STRESE ( DA DOĐE NA POČETNI PODELJAK ), NAMAŽE ULJEM ILI VAZELINOM I TEK TADA OPREZNO UTISKUJE U ČMAR. TOKOM MERENJA U TRAJANJU OD 5min. DRŽI SE RUKOM DA NE BI ISPAO IZ REKTUMA. NAKON TOGA SE IZVADI, PROČITA REZULTAT, STRESE, OPERE POD HLADNOM VODOM I DEZINFIKUJE.

- 11 -

FIZIOLOŠKA TEMPERATURA KOD :

* KONJA - 37,5 – 38,5C * GOVEDA – 37,5 – 39,5C * OVACA I KOZA – 38 – 40C* SVINJA – 38 – 40C * PASA – 37,5 – 39C * MAČAKA – 38 – 39,5C* KUNIĆA – 38,5 – 39,5 * PERADI – 40 – 42C

TEMPERATURA ISPOD NORMALNE VREDNOSTI ZOVE SE SUBNORMALNA ILI HIPOTERMIJA, A ONA PREKO NORMALE JE POVIŠENA ILI HIPERTERMIJA. PRILIKOM PREGLEDA ŽIVOTINJE MOŽE SE USTANOVITI GROZNIČAVO STANJE – GROZNICA. ONA PREDSTAVLJA ZNAK BOLESTI ( SIMPTOM ), KOJI NASTAJE KAO POSLEDICA RESORPCIJE BAKTERIJSKIH TOKSINA, PRODUKATA RASPADANJA BELANČEVINA I DRUGIH OTROVA KOJI SE STVARAJU U TOKU BOLESTI. U GROZNICI DOLAZI DO PROMENE TEMPERATURE U POJEDINIM DANIMA :

STALNA GROZNICA ( FEBRIS CONTINUA ) – DNEVNE PROMENE U TEMPERATURI SU MANJE OD 1C

KOLEBLJIVA ( FEBRIS REMITTENS ) – DNEVNE PROMENE DO 2C POVRATNA ( FEBRIS RECURRENS ) – AKO IZMEĐU PERIODA SA POVIŠENOM

TEMPERATUROM IMA RAZMAKA BEZ POVIŠENJA TEMPERATURE.

PULS, BILO ( PULSUS ) – TOKOM SVAKE SISTOLE KOMORE, U AORTU SE UBACI ODREĐENA KOLIČINA KRVI. POD PRITISKOM NADOŠLE KRVI, ZIDOVI ARTERIJA SE ŠIRE, A POTOM, ZAHVALJUJUĆI NJIHOVOJ ELASTIČNOSTI, ONI SE SKUPLJAJU. OVO ŠIRENJE I SKUPLJANJE ARTERIJSKIH ZIDOVA OSEĆAJU SE POD PRSTOM U OBLIKU UDARA, KOJI JE DOBIO NAZIV ARTERIJSKI PULS ILI BILO.ZA OREĐIVANJE PULSA DOMAĆIH ŽIVOTINJA MOŽE SE KORISTITI BILO KOJA PERIFERNA ARTERIJA KOJA SE MOŽE PRITISNUTI NA ČVRSTU PODLOGU – KOST. KOD RAZLIČITIH ŽIVOTINJA PULS SE PALPIRA NA RAZLIČITIM MESTIMA :

KOD KONJA – PULS SE PALPIRA NA DONJOVILIČNOJ ARTERIJI ( A. MAXILLARIS EXTERNA ) U VISINI INCISURE VASORUM.

- 12 -

KOD GOVEDA – NA MESTU GDE A. MAXILLARIS EXTERNA PRELAZI U A. FACIALIS, DUŽ PREDNJEG RUBA MM. MASSETER, SA SPOLJAŠNJE STRANE, IZNAD INCISURE VASORUM. TAKOĐE MOŽE SE KORISTITI BUTNA ARTERIJA ( A. FEMORALIS ) KOJA PROLAZI PO SREDINI UNTRAŠNJE POVRŠINE BUTA ILI SREDNJA REPNA ARTERIJA ( A. COCCIGEI ), KOJA SE PALPIRA NA DONJOJ STRANI REPA.

KOD MALIH PREŽIVARA, SVINJA, PASA I MAČAKA – PULS SE PALPIRA NA BUTNOJ ARTERIJI.

PRILIKOM PREGLEDA PULSA OBRAĆA SE PAŽNJA NA FREKVENCU ( BROJ OTKUCAJA U JEDNM MINUTU ), RITAM I KVALITET.

FREKVENCA PULSA :* KONJ – 28 – 44 * GOVEDA – 40 – 80 * SVINJA – 60 – 80 * OVACA I KOZA – 70 – 80 * PAS – 60 – 120 * MAČKA – 100 – 140 * KUNIĆ – 110 – 140 * PERAD – 160 – 200

PO BROJU OTKUCAJA U JEDNOM MINUTU, PULS MOŽE BITI NORMALAN ( KREĆE SE U FIZIOLOŠKIM GRANICAMA ), UČESTALI KOJI SE JAVLJA PRI UBRZANOM RADU SRCA ( TAHIKARDIJA ) I REDAK KOJI SE JAVLJA PRI USPORENOM RADU SRCA ( BRADIKARDIJA )

- 13 -

DISANJE – BROJ UDISAJA I IZDISAJA ( FREKVENCA ) U TOKU JEDNOG MINUTA SE ODREĐUJE BROJANJEM POKRETA GRUDNOG KOŠA ILI STAVLJANJEM RUKE NA NOZDRVE ( KONJI, GOVEDA ) I BROJANJEM IZDISAJNOG VAZDUHA. PRI TOME SE MOŽE RAZLIKOVATI NORMALNO DISANJE ( EUPNOA ), UBRZANO DISANJE ( TAHIPNOA ILI POLYPNOA ) I USPORENO DISANJE ( OLIGOPNOA ILI BRADIPNOA )

FREKVENCA DISANJA : * KONJ – 8 – 16 * GOVEDA – 10 – 30 * OVCA – 12 – 20 * SVINJA – 10 – 20 * PAS – 10 – 30 * MAČKA – 20 – 30 * KUNIĆ – 50 – 60 * PERAD – 15 – 30

KONTRAKCIJE BURAGA – POKRETI ILI MOTORIKA BURAGA SE ISPITUJE POSMATRANJEM ( ADSPEKCIJOM ), PIPANJEM ( PALPACIJOM ) I SLUŠANJEM ( AUSKULTACIJOM ). BROJ KONTRAKCIJA BURAGA KOD PREŽIVARA SE ISPITUJE U TOKU 5min.

KONTRAKCIJE BURAGA :* GOVEDA – 7 – 14 * OVCE – 6 – 16 * KOZE – 7 – 14

- 14 -

B. SPECIJALNO ISPITIVANJE

PREGLED KOŽE I POTKOŽNOG VEZIVNOG TKIVA – KOŽA SE PREGLEDA ADSPEKCIJOM, PALPACIJOM, A PO POTREBI MIKROSKOPIRANJEM I BIOPSIJOM. PRI PREGLEDU SE NAJPRE ODREDI STANJE DLAČNOG POKRIVAČA, A ZATIM SE PRELAZI NA ISPITIVANJE TEMPERATURE, VLAŽNOSTI, ELASTIČNOSTI, MIRISA I BOJE KOŽE.

PREGLED LIMFNIH ČVOROVA – KAO DIJAGNOSTIČKE METODE ZA DIJAGNOSTIKOVANJE PROMENA NA LIMFNIM ČVOROVIMA KORISTE SE ADSPEKCIJA, PALPACIJA I PROBNA PUNKCIJA. TOKOM ISPITIVANJA TREBA OBRATITI PAŽNJU NA VELIČINU, OBLIK, KONZISTENCIJU, TEMPERIRANOST, POKRETLJIVOST, BOLNOST, GRAĐU I SRASTLOST SA OKOLINOM.

PREGLED SLUZNICA – PREGLEDAJU SE SVE VIDLJIVE SLUZNICE – OČIJU, NOSA, USTA I VAGINE. OBRAĆA SE PAŽNJA NA PROMENU BOJE ( NORMALNA JE SVETLO RUŽIČASTE BOJE ), POJAVU OTOKA I OZLEDA.

- 15 -

PREGLED ORGANA ZA DISANJE – OBAVLJA SE SLEDEĆIM REDOSLEDOM : DISAJNI POKRETI – VODI SE RAČUNA O FREKVENCI DISANJA,TIPU DISANJA

( NORMALNO – KOSTO-ABDOMINALNO, PATOLOŠKO – PRETEŽNO KOSTALNO ILI PRETEŽNO ABDOMINALNO ), RITMU - UDISAJ, IZDISAJ, PAUZA, SNAZI DISAJNIH POKRETA ( SVAKO DISANJE, KADA DOLAZI DO JAČIH DISAJNIH POKRETA, DO POVEĆANJA FREKVENCE I OTEŽANOG DISANJA NAZIVA SE DISPNOJA ) I O SIMETRIČNOSTI DISANJA ( OBOSTRANO POMERANJE GRUDNOG KOŠA )

ISPITIVANJE GORNJIH DISAJNIH PUTEVA – OBRAĆA SE PAŽNJA NA NOSNI ISCEDAK, NOSNU SLUZNICU, SINUSE, GRKLJAN I TRAHEJU I NA KAŠALJ

PERKUSIJA GRUDNOG KOŠA – PERKUSIJOM SE NAZIVA METODA KOJOM SE VEŠTAČKI IZAZIVAJU ZVUCI NA POJEDINIM DELOVIMA TELA. PERKUSIJA GRUDNOG KOŠA KOD ZDRAVIH ŽIVOTINJA DAJE DUG, SNAŽAN I NIZAK ZVUK KOJI SE ZOVE ATIMPANIČAN ILI JASNI PLUĆNI ZVUK. AKO SU ALVEOLE ISPUNJENE VAZDUHOM VIŠE NEGO ŠTO JE NORMALNO, NASTAJE ZVUK SLIČAN ONOM KAD SE UDARA PO METALNOJ KUTIJI. AKO SU ALVEOLE ISPUNJENE EKSUDATOM DOBIJA SE KRATAK, MUKAO ZVUK ( KAO KAD SE PERKUSIRA VRAT ILI SAPI ). AKO SU JAKO NATEGNUTI ZIDOVI ALVEOLA, ŽELUCA ILI CREVA I AKO SU PREKOMERNO NAPUNJENI VAZDUHOM, DOBIJA SE TIMPANIČAN ZVUK.

AUSKULTACIJA GRUDNOG KOŠA – SVI ŠUMOVI KOJI SE ČUJU TOKOM AUSKULTACIJE MOGU SE PODELITI NA OSNOVNE I SPOREDNE.OSNOVNI ŠUMOVI SU :A. LARINGEALNI STENOZNI ŠUM - NASTAJE KADA UDAHNUTI VAZDUH

PROĐE KROZ LARINX. TO JE JAK, JASAN ZVUK ( KAO KADA SE IZGOVORI GLAS H ).

B. BRONHIJALNO DISANJE – NAKON PROLASKA VAZDUHA KROZ LARINX, ŠUM SE NEŠTO MENJA I AKO SE SLUŠA NA TRAHEJI, ZOVE SE TRAHEALNI ŠUM. PROLAZEĆI DALJE, OVAJ ŠUM SE ZBOG LUMENA DISAJNIH CEVI MENJA I AKO SE ČUJE U PREDELU BRONHIJA, RADI SE O BRONHIJALNOM DISANJU.

C. VEZIKULARNO DISANJE – ČUJE SE NA GRUDNOM KOŠU.KOD ZDRAVIH ŽIVOTINJA ONO SE ČUJE U OBLIKU MEKANOG ZVUKA KOJI PODSEĆA NA GLAS F. TAMO GDE SE ČUJE VEZIKULARNO ( ALVEOLARNO ) DISANJE VAZDUŠNI PUTEVI SU PROHODNI.

SPOREDNI ŠUMOVI DISANJA :A. RONHI – SU PATOLOŠKI ZNAK KOJI UKAZUJE NA NAKUPLJANJE SLUZI U

LUMENU RESPIRATORNE CEVI. MOGU BITI SUVI ( NASTAJU USLED SUŽENJA LUMENA BRONHUSA I ČUJU SE KAO MAČIJE PREDENJE, ZVIŽDANJE, ŠIŠTANJE ) I VLAŽNI ( NASTAJU USLED NAKUPLJANJA TEČNOG, POKRETLJIVOG EKSUDATA U LUMENU BRONHIJA , PODSEĆAJU NA ZVUKE KRETANJA TEČNOSTI U SUDU – KLUČANJA VODE ILI KLOKOTANJE )

B. KREPITACIJA – PATOLOŠKI PROCES U ALVEOLAMA ( NAJBOLJE SE ČUJE NA VRHU UDISAJA, A POSEĆA NA PUCKETANJE SOLI KADA SE ONA BACI U VATRU )

C. ŠUMOVI TRENJA PLEURE - ČUJU SE NA POVRŠINI GRUDNOG KOŠA PRI POMERANJU PLEURALNIH LISTOVA KOJI SU USLED TALOŽENJA FIBRINA

– 16 –

POSTALI HRAPAVI. KOD ZDRAVIH ŽIVOTINJA PLEURALNI LISTOVI SU POKRIVENI SLOJEM TEČNOSTI USLED ČEGA SE NJIHOVO KRETANJE NE ČUJE.

PREGLED ORGANA ZA KRVOTOK – OBAVLJA SE SLEDEĆIM REDOSLEDOM : PREGLED SRCA PREGLED PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA

PREGLED SRCA – DIJAGNOSTIČKE METODE SU ADSPEKCIJA, PALPACIJA, PERKUSIJA I AUSKULTACIJA. SRCE SE UVEK PREGLEDA U STOJEĆEM POLOŽAJU ŽIVOTINJE, A POTREBNO JE LEVU NOGU POVUĆI NAPRED.

A. SRČANI UDAR ( ICTUS CORDIS ) – PREDSTAVLJA RITMIČKE UDARE SRCA O ZID GRUDNOG KOŠA, USLED ČEGA DOLAZI DO NJEGOVOG NEZNATNOG IZBOČENJA

B. PERKUSIJA SRCA – IMA ZA CILJ DA ODREDI NJEGOVU VELIČINU I OBLIKC. AUSKULTACIJA SRCA – KOD AUSKULTACIJE SRCA ČUJU SE 2

NAIZMENIČNA RITMIČKA ZVUKA, KOJI SU DOBILI NAZIV SRČANI TONOVI. ONI NASTAJU KAO POSLEDICA SRČANE REVOLUCIJE – SISTOLE I DIJASTOLE. RAZLIKUJU SE DVA SRČANA TONA PRVI ILI SISTOLIČNI I DRUGI ILI DIJASTOLIČNI. PRVI SRČANI TON JE NIŽI, DUŽI I NEJASNO OGRANIČEN ( ČUJE SE KAO KAD BI SE IZGOVORILA REČ „TUUP“ ), DRUGI SRČANI TON JE KRAĆI, VIŠI I ODSČNIJI OD PRVOG, A SLIČAN JE KAO KAD SE IZGOVORI REČ „LUP“. SRČANI TONOVI SE SLUŠAJU UZ POMOĆ STETOSKOPA NA ONOM DELU GRUDNOG KOŠA GDE SE NAJBOLJE ČUJU, A TAKVA MESTA SE NAZIVAJU PUNCTA OPTIMA.. AUSKULTACIJOM SRCA MOGU SE ČUTI I SRČANI ŠUMOVI KOJI SE JASNO RAZLIKUJU OD SRČANIH TONOVA ( STRUGANJE, GREBANJE, PRASKANJE, BUĆKANJE ) A PREDSTAVLJAJU PATOLOŠKA STANJA NA SRCU.

PREGLED PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA – ODNOSI SE NA ISPITIVANJE PULSA I UZIMANJE KRVI ZA PREGLED.

UZIMANJE KRVI ZA PREGLED – AKO SU POTREBNE MALE KOLIČINE KRVI ZA MIKROSKOPSKI RAZMAZ UZIMA SE KRV IZ UŠNE VENE SA SPOLJAŠNJE ILI UNUTRAŠNJE STRANE. PRE UBODA KOŽA SE OŠIŠA I DEZINFIKUJE ALKOHOLOM. UBOD SE NAČINI STERILNOM IGLOM. PRVA KAP KRVI KOJA SE POJAVI NAKON UBODA, OBRIŠE SE VATOM, A UPOTREBLJAVA SE DRUGA I SLEDEĆE KAPI.

- 17 -

VEĆE KOLIČINE KRVI KOJE SE ŠALJU NA PREGLED UZIMAJU SE KOD VELIKIH ŽIVOTINJA I MALIH PREŽIVARA IZ JUGULARNE VENE, KOD SVINJA IZ UŠNE ILI V. CAVE CRANIALIS ILI KAPILARNOG SPLETA MEDIJALNOG OČNOG UGLA KOD PRASADI, KOD PASA I MAČAKA IZ RADIJALNE ILI FEMORALNE VENE A KOD PTICA IZ PODKRILNE VENE. PRE UZIMANJA KRVI, DLAKA SE OŠIŠA A MESTO DEZINFIKUJE. POTREBNO JE PRVO IZVRŠITI KOMPRESIJU IZABRANE VENE A TEK TADA RADITI PUNKCIJU STERILNOM IGLOM. NAKON VAĐENJA IGLE MESTO UBODA SE PREMAŽE TINKTUROM JODA ( OSIM KOD MAČAKA ZBOG ALERGIJE NA JODNE PREPARATE ).

PREGLED ORGANA ZA VARENJE – OBAVLJA SE SLEDEĆIM REDOSLEDOM : ISPITIVANJE UZIMANJA HRANE I VODE – OBRAĆA SE PAŽNJA NA NAČIN

UZIMANJA HRANE I VODE, APETIT, POREMEĆAJ ŽVAKANJA, POREMEĆAJ GUTANJA, PODRIGIVANJE, POVRAĆANJE

ISPITIVANJE USNE ŠUPLJINE, ŽDRELA I JEDNJAKA – ADSPEKCIJOM, PALPACIJOM, SONDIRANJEM

- 18 -

ISPITIVANJE ABDOMENA – ADSPEKCIJOM I PALPACIJOM. KOD PALPACIJE ABDOMENA KOD VELIKIH ŽIVOTINJA, STANE SE UZ GRUDNI KOŠ ŽIVOTINJE LICEM OKRENUTIM KA STRAŽNJEM KRAJU ŽIVOTINJE, PRI ČEMU SE JEDNA RUKA STAVI NA LEĐA ŽIVOTINJE, A DRUGOM PIPA ABDOMEN. TAKAV POLOŽAJ ČUVA OD UDARCA ZADNJIM NOGAMA.

ISPITIVANJE ABDOMINALNIH ORGANA ZA VARENJE – U OBZIR DOLAZI PREGLED ŽELUCA ( ADSPEKCIJA, PALPACIJA, SONDIRANJE ), PREGLED PREDŽELUDACA PREŽIVARA ( PREGLED BURAGA – U LEVOJ GLADNOJ JAMI PALPACIJA, AUSKULTACIJA, PERKUSIJA, SONDIRANJE ZA PREGLED SADRŽAJA BURAGA; PREGLED MREŽAVCA – PERKUSIJA, PROBE NA STRANA TELA; PREGLED LISTAVCA – DESNO OD 7 – 9 REBRA PERKUSIJA, PALPACIJA, AUSKULTACIJA; PREGLED SIRIŠTA U KSIFOIDNOJ REGIJI ADSPEKCIJA, PALPACIJA, AUSKULTACIJA I PERKUSIJA ), ISPITIVANJE CREVA( SPOLJAŠNJI PREGLED – AUSKULTACIJA, PERKUSIJA, UNUTRAŠNJI PREGLED – REKTALNO ).

- 19 -

REKTALNI PREGLED – PODRAZUMEVA POSTUPAK KOJIM SE UVLAČENJEM DESNE RUKE U AMPULU REKTUMA PALPIRA UNUTRAŠNJOST TRBUŠNE DUPLJE.

PREGLED IZMETA – ZA PREGLED SE UZIMA SVEŽA STOLICA. OBRAĆA SE PAŽNJA NA BOJU, MIRIS, KONZISTENCIJU I FORMIRANOST STOLICE PO TIPU ŽIVOTINJSKE VRSTE. PO POTREBI OVAJ PREGLED SE DOPUNJAVA BAKTERIOLOŠKIM, PARAZITOLOŠKIM I HEMIJSKIM PREGLEDOM.

PREGLED ORGANA ZA MOKRENJE – SASTOJI SE IZ PREGLEDA BUBREGA, PREGLEDA MOKRAĆNIH PUTEVA, POSMATRANJA AKTA MOKRENJA I PREGLEDA MOKRAĆE.

PREGLED BUBREGA – KOD KONJA I GOVEDA OSIM SPOLJAŠNJE PALPACIJE, PRIMENJUJE SE I UNUTRAŠNJA PALPACIJA PREKO REKTUMA.

PREGLED MOKRAĆNIH PUTEVA – PRAZNA MOKRAĆNA BEŠIKA LEŽI U KARLIČNOJ DUPLJI. REKTALNO, PUNA MOKRAĆNA BEŠIKA SE PIPA KAO KRUŠKOLIKO ČVRSTO TELO U VELIČINI PESNICE, SMEŠTENO NA DNU KARLICE. JAKO NAPUNJENA BEŠIKA ISPUNJAVA SKORO ČITAVU KARLIČNU DUPLJU I PIPA SE U OBLIKU VELIKOG, OKRUGLOG ILI OVALNOG ELASTIČNOG TELA.

URETER MUŠKIH ŽIVOTINJA – PREGLEDA SE SPOLJAŠNJOM PALPACIJOM ILI KATETEROM.

POSMATRANJE AKTA MOKRENJA – POREMEĆAJ MOKRENJA MANIFESTUJE SE RAZLIČITIM KLINIČKIM ZNACIMA. UČESTALO MOKRENJE SE ZOVE POLAKIZURIJA, SMANJENO IZLUČIVANJE MOKRAĆE SE NAZIVA OLIGURIJA. POTPUNI PRESTANAK LUČENJA MOKRAĆE NAZIVA SE ANURIJA, OTEŽANO MOKRENJE JE STRANGURIJA, A NEKONTROLISANO MOKRENJE INKONTINENCIJA URINE.

PREGLED MOKRAĆE – ZA UOBIČAJENI LABORATORIJSKI PREGLED POTREBNO JE 100ml MOKRAĆE. MOKRAĆA SE PREGLEDA UTVRĐENIM RASPOREDOM – PROCENJIVANJE OPŠTIH SVOJSTAVA I FIZIČKIH OSOBINA ( KOLIČINA IZLUČENE MOKRAĆE U TOKU 24h, BOJA MOKRAĆE, PROZIRNOST, KONZISTENCIJA, MIRIS, SPECIFIČNA TEŽINA I ph MOKRAĆE ), HEMIJSKO ISPITIVANJE ( PRISUSTVO PROTEINA, ŠEĆERA, KRVI ŽUČNIH

- 20 - PIGMENATA ), ISPITIVANJE SEDIMENTA ( MOŽE BITI ORGANSKI I NEORGANSKI )

PREGLED NERVNOG SISTEMA – SASTOJI SE IZ . PREGLEDA LOBANJE I KIČMENOG STUBA – OBAVLJA SE POMOĆU

ADSPEKCIJE, PALPACIJE I PERKUSIJE.A. POSMATRANJE LOBANJE ODNOSI SE NA OBLIK I OBIM, PRI ČEMU SE

OBRAĆA PAŽNJU NA SIMETRIJU. POTOM SE PRELAZI NA PALPACIJU I

PERKUSIJU. PERKUSIJA SE VRŠI JAGODICAMA PRSTIJU ILI UŠICOM PERKUSIONOG ČEKIĆA.

B. KIČMENI STUB – SE POSMATRA SA STRANE I OD POZADI, PRI ČEMU SE STOJI IZA ŽIVOTINJE. OBRAĆA SE PAŽNJA NA PROMENE OKO KIČMENOG STUBA. ONE MOGU BITI POSLEDICA TONIČNIH GRČEVA MIŠIĆA ILI ZBOG POREMEĆAJA VEZA PRŠLJENOVA – LORDOZE ( U VENTRALNOM PRAVCU ), SKOLIOZE ( USTRANU ) I KIFOZE ( U DORZALNOM PRAVCU )

POREMEĆAJI PSIHE ŽIVOTINJA – POREMEĆAJ PSIHE SE JAVLJA KOD MNOGIH BOLESTI A POSLEDICA JE MANJEG ILI VEĆEG OŠTEĆENJA MOZGA TOKSINIMA. MOŽE SE OPAZITI POTIŠTENOST – SOMNOLENCIJA PRI ČEMU ŽIVOTINJA POKAZUJE SMANJENO INTERESOVANJE ZA OKOLINU I SLABIJE REAGUJE NA NADRAŽAJE. ZA ISPITIVANJE PSIHIČKOG STANJA ŽIVOTINJE KORISTI SE ISPITIVANJE PUPILARNOG I KORNEALNOG REFLEKSA.

A. PUPILARNI REFLEKS – REFLEKS ZENICE – MOŽE BITI NORMALAN – OČUVAN, OSLABLJEN, IZGUBLJEN ILI POJAČAN. SVAKA PROMENA OVOG REFLEKSA, PRVENSTVENO U SUŽENJU, OZNAČAVA TEŽE PROMENE MOZGA VEZANE ZA PSIHU. ISPITIVANJE PUPILARNOG REFLEKSA SE IZVODI TAKO ŠTO SE RUČNOM SIJALICOM UBACI SVETLOST U OKO, NAKON ČEGA DOLAZI DO SUŽENJA ZENICE. REFLEKS NASTAJE ISTOVREMENO NA OBA OKA, OSIM KOD PTICA. KADA NADRAŽAJ SVETLOSTI PRESTANE, ZENICA SE VRAĆA U NORMALU – VIDNI POLOŽAJ. U PATOLOŠKIM STANJIMA SUŽENJE ZENICE - MIOSIS ZAPAŽA SE PRI POVEĆANJU INTRAKRANIJALNOG PRITISKA, CENUROZE, EHINOKOKOZE. PROŠIRENJE ZENICE – MIDRIASIS ZNAK JE POVEĆANE REFLEKSNE NADRAŽLJIVOSTI I JAKOG UZBUĐENJA. TAKOĐE, MOŽE BITI POSLEDICA POSTOJANJA TUMORA U MOZGU, ENCEFALITISA.

B. KORNEALNI REFLEKS – SASTOJI SE U IZNENADNOM DODIRU ROŽNJAČE JAGODICOM PRSTA ILI SLAMKOM, ŠTO ŽIVOTINJA NE TREBA DA VIDI. KAO REZULTAT TAKVOG DODIRA DO SPUŠTANJA KAPAKA. GUBITAK OVOG REFLEKSA UKAZUJE NA TEŠKE PSIHIČKE POREMEĆAJE ŽIVOTINJE, VEZANE ZA GUBITAK SVESTI. POTPUNI GUBITAK REFLEKSA JE PROGNOSTIČKI NEPOVOLJAN, JER JE TO JEDAN OD POSLEDNJIH REFLEKSA KOJI SE GUBI PRED SAMO UGINUĆE.

ISPITIVANJE SENZIBILITETA - IZVODI SE ISPITIVANJEM POVRŠINSKOG SENZIBILITETA ( OSETLJIVOSTI ) KOŽE I SLUZNICE, ISPITIVANJEM DUBOKOG SENZIBILITETA I ISPITIVANJEM SENZIBILITETA PERIFERNIH NERVNIH VLAKANA.

A. POVRŠINSKI SENZIBILITET KOŽE I SLUZNICE – ISPITUJE SE PUTEM TAKTILNE, BOLNE I TEMIČKE OSETLJIVOSTI :

* TAKTILNA OSETLJIVOST – SE IZVODI U MIRNOJ, ZASEBNOJ PROSTORIJI. ISPIZUJE SE LAGANIM DODIROM, STAKLENIM ŠTAPIĆEM, SLAMKOM, DLAKOM ILI PRTOM. POČINJE OD GLAVE KA REPU, PO TRBUHU, EKSTREMITETIMA, UZ I NIZ DLAKU.

- 21 –

* BOLNA OSETLJIVOST – SE ISPIUJE NA ISTI NAČIN KAO PREDHODNA ALI SE KORISTI IGLA KOJA SE LAGANO POVRŠNO ILI DUBOKO UDARA U KOŽU.

B. ISPITIVANJE DUBOKOG SENZIBILITETA SASTOJI SE U ISPITIVANJU DUBOKIH I DALEKIH ANATOMSKIH DELOVA – KOSTIJU, ZLOBOVA, TETIVA, LIGAMENATA. OBIČNO SE IZVODI NA TAJ NAČIN ŠTO SE ŽIVOTINJI PREKRSTE EKSTREMITETI, A ŽIVOTINJA ŽELI DA IH VRATI U FIZIOLOŠKI POLOŽAJ. MALE ŽIVOTINJE SE

OKREĆU NA LEĐA I POSTRANI POLOŽAJ I GLEDA SE KAKO ĆE SE ŽIVOTINJA ISPRAVITI. POREMEĆAJ DUBOKOG SENZIBILITETA ISPOLJAVA SE ILI ZAKASNELOM REAKCIJOM ILI JE U OPŠTE NEMA.

C. ISPITIVANJE PERIFERNIH NERVNIH VLAKANA – ISPITUJU SE POMOĆU PRITISKA KOJI SE VRŠI NA PERIFERNE NERVE, DOSTUPNE PALPACIJI. STEPEN OSETLJIVOSTI PROCENJUJE SE PREMA NAJMANJEM PRITISKU, KOJI JE POTREBAN DA IZAZOVE REAKCIJU NA BOL.

ISPITIVANJE MOTILITETA – MOTILITETOM SE NAZIVA SPOSOBNOST KRETANJA KOJA SE ZASNIVA NA FUNKCIJI NEUROMUSKULARNOG APARATA. U ISPITIVANJU MOTILITETA OBRAĆA SE PAŽNJA NA SPOSOBNOST VRŠENJA AKTIVNIH POKRETA, KOORDINACIJU POKRETA, GRČEVE I PRISILNE POKRETE.A. SPOSOBNOST VRŠENJA AKTIVNIH POKRETA – ODNOSI SE NA PROCENU

MIŠIĆNE SPOSOBNOSTI ZA AKTIVNE POKRETE POD UTICAJEM VOLJE. STANJE KADA MIŠIĆI KOJI SU PODVRGNUTI UTICAJU VOLJE NE MOGU VRŠITI SVOJU FUNKCIJU NAZIVA SE ODUZETOST MIŠIĆA. MOŽE BITI DELIMIČNA – PAREZA, ILI POTPUNA – PARALIZA.

B. KOORDINACIJOM KRETANJA – NAZIVA SE USKLAĐIVANJE FUNKCIJE POJEDINIH MIŠIĆA PRI IZVOĐENJU SLOŽENIH KRETNJI, I TO PREKO NERVNIH PUTEVA. PRI TOME SU MOGUĆI POREMEĆAJI – ATAKSIJA, ODNOSNO POREMEĆAJ KOORDINACIJE KRETANJA, KOJA MOŽE BITI STATIČKA ( U MIROVANJU ) I LOKOMOTORNA ( U POKRETU ). VERTILIGO ILI VRTOGLAVICA JE POSEBAN OBLIK ATAKTIČKIH ZNAKOVA, KOJI SE ISPOLJAVAJU LJULJANJEM, TETURANJEM ILI ZANOŠENJEM, PONEKAD SA PRISILNIM KRETANJEM U KRUG ILI OKO UZDUŽNE OSE.

C. GRČEVI – SU NEHOTIČNEKONTRAKCIJE ODREĐENE GRUPE MIŠIĆA ILI SVIH POPREČNO-PRUGASTIH MIŠIĆA A NASTAJU POD UTICAJEM PATOLOŠKOG NADRAŽAJA NEKIH PUTEVA MOTORNIH NERAVA ILI NJIHOVIH CENTARA. RAZLIKUJU SE TONIČNI I KLONIČNI GRČEVI. TONIČNI GRČEVI SU DUGOTRAJNE MIŠIĆNE KONTRAKCIJE BEZ ČESTIH PREKIDA. ONI OBIČNO ZAHVATAJU ODREĐENE GRUPE MIŠIĆA, KOJE KAO DA ZASTANU U KONTRAHOVANOM STANJU ( TETANUS ). KLONIČNI GRČEVI SE SASTOJE U PERIODIČNIM I NEVOLJNIM KONTRAKCIJAMA MIŠIĆA ILI GRUPE MIŠIĆA, KOJI BRZO PRESTANU. KLONIČNI GRČEVI, KOJI ZAHVATAJU SKORO SVE MIŠIĆE I KOD KOJIH DOLAZI DO DRHTANJA ČITAVOG TELA, ZOVU SE KONVULZIJE.

D. PRISILNE POKRETE – ŽIVOTINJA IZVODI PRISILNO, A USLED MOTORNE PRENADRAŽENOSTI CENTARA.

- 22 -

- 23 -

VAKCINE I SERUMI

VAKCINE SE KORISTE U CILJU PROFILAKSE DA BI SE STVORIO VEŠTAČKI AKTIVNI IMUNITET KOD VAKCINISANIH LJUDI I ŽIVOTINJA. SVE VAKCINE SE DELE NA VAKCINE DŽENER-PASTEROVOG TIPA I ANAVAKCINE.

VAKCINE DŽENER-PASTEROVOG TIPA – SE PRIPREMAJU OD ŽIVIH MIKROORGANIZAMA ČIJA JE VIRULENCIJA OSLABLJENA DELOVANJEM FIZIČKIH ILI HEMIJSKIH SREDSTAVA, ILI PASAŽOM KROZ MANJE PRIJEMLJIV ORGANIZAM NEKE ŽIVOTINJE. TAKOĐE, ZA IZRADNU OVIH VAKCINA SE MOGU KORISTITI UBIJENI UZROČNICI ( TOPLOTOM ILI HEMIJSKIM SREDSTVIMA ) KOD KOJIH JE SAČUVANA ANTIGENSKA GRAĐA UZROČNIKA.

ANAVAKCINE – U NEKIM VAKCINAMA SE PORED MIKROORGANIZAMA NALAZE TOKSINI KOJI SU UNIŠTENI FORMALINOM, PA SE TAKVE VAKCINE NAZIVAJU ANAVAKCINE. POD DEJSTVOM FORMALINA TOKSIN PRELAZI U ANATOKSIN KOJI VIŠE NIJE OTROVAN ZA ORGANIZAM.

SERUMI SE KORISTE U BORBI PROTIV ZARAZNIH BOLESTI TAKO ŠTO SE VEŠTAČKIM PUTEM STVARA PASIVNI IMUNITET U ORGANIZMU. PRIPREMANJE SERUMA SE VRŠI IMUNIZOVANJEM KONJA ILI DRUGIH ŽIVOTINJA. POSLE IZDVAJANJA SERUMA IZ KRVI, ISPITUJE SE SERUM NA STERILNOST I TITAR ANTITELA. NAKON TOGA SE KONZERVIŠU KONZERVANSOM KOJI NE DOZVOLJAVA RAZVOJ MIKROORGANIZAMA. PROFILAKTIČKI SERUMI SE DAJU U PROFILAKTIČKE SVRHE, TERAPEUTSKI SERUMI DAJU SE TOKOM TERAPIJE I DIJAGNOSTIČKI SERUMI SLUŽE U DIJAGNOSTICI POJEDINIH MIKROORGANIZAMA.SERUMI MOGU BITI :

ANTITOKSIČNI SERUMI – KORISTE SE KOD OBOLJENJA KOJA NASTAJU DELOVANJEM TOKSINA ( TETANUS, BOTULIZAM )

ANTIBAKTERIJSKI SERUMI – SU PROFILAKTIČNI I TERAPEUTSKI SERUMI KOJI SE DAJU ZA TERAPIJU I PROFILAKSU BAKTERIJSKIH OBOLJENJA

ANTIVIRUSNI SERUMI – DAJU SE PROTIV ODREĐENIH VIRUSNIH OBOLJENJA SERUMI PROTIV ŽIVOTINJSKIH OTROVA – DAJU SE U TERAPIJI UJEDA ZMIJA,

PAUKOVA I SL.

- 24 -

SPECIFIČNOSTI DEZINFEKCIJE – PRIPREMA ZA DEZINFEKCIJU

POD OVIM POJMOM SE PODRAZUMEVA MEHANIČKO ČIŠĆENJE I SANITARNO PRANJE MESTA, POVRŠINA, I OBJEKATA KOJI SE ŽELE DEZINFIKOVATI. CILJ ČIŠĆENJA JESTE DA SE SA POVRŠINA KOJE TREBA DEZINFIKOVATI SKINE PRLJAVŠTINA A SA NJOM I DEO MIKROORGANIZAMA. PREDMETI I POVRŠINE MOGU BITI PREKRIVENI INFEKTIVNIM MATERIJALOM, NAROČITO ORGANSKOG POREKLA U KOME SE NALAZE MIKROORGANIZMI. PRIMENA BILO KAKVOG DEZINFEKCIONOG SREDSTVA NA TAKVOM OBJEKTU JE NEIZVESNA JER DEZINFICIJENS NE MOŽE DA PRODRE DO MIKROORGANIZMA.U ČIŠĆENJU PREDMETA NAMENJENIH DEZINFEKCIJI RAZLIKUJU SE 2 ETAPE – MEHANIČKO ČIŠĆENJE I SANITARNO PRANJE.

MEHANIČKO ČIŠĆENJE SPROVODI SE PRE SVAKE DEZINFEKCIJE OBJEKTA ZA SMEŠTAJ ŽIVOTINJA, ISPUSTA, RAZNIH PREDMETA, RADNIH POVRŠINA U INDUSTRIJI HRANE I SL. SASTOJI SE U TOME DA SE RAZNIM MEHANIČKIM SREDSTVIMA SA POVRŠINA SKUPLJAJU NA JEDNO MESTO OSTACI HRANE, PROSTIRKA, BALEGA, OSOKA, POVRŠINSKI SLOJEVI ZEMLJE I RAZNE DRUGE ORGANSKE MATERIJE KOJE SU MOGLE BITI INFICIRANE. SAKUPLJENA NEČISTOĆA SE MORA NEŠKODLJIVO UKLONITI PALJENJEM, ZAKOPAVANJEM ILI DEZINFEKCIONIM SREDSTVIMA KAKO NE BI POSTALA DALJI IZVOR ZARAZE.PRI ČIŠĆENJU SUVIH POVRŠINA POTREBNO IH JE PREDHODNO NAVLAŽITI VODOM ILI DEZINFICIJENSOM KOJI ĆE SE KASNIJE KORISTITI. OVO SE RADI DA SE KASNIJE NE BI DIZALA PRAŠINA U KOJOJ SU MIKROORGANIZMI KOJI MOGU INFICIRATI DRUGE POVRŠINE ILI OSOBLJE KOJE RADI. TAKOĐE, TREBA NAVLAŽITI I PRIBOR SA KOJIM SE RADI.

SANITARNO PRANJEPOD SANITARNIM PRANJEM PODRAZUMEVA SE ODVAJANJE JAČE ILI SLABIJE FIKSIRANIH ČESTICA PRLJAVŠTINE SA POVRŠINA NA KOJIMA SE NALAZE.TO ZNAČI, ŠTO JE MOGUĆE POTPUNIJE, RAZDVAJANJE DVEJU SUPSTANCI KOJE SU FIZIČKI PRIČVRŠĆENE JEDNA NA DRUGU. ONO SE SASTOJI U TOME DA SE SVE POVRŠINE KOJE SU MEHANIČKI OČIŠĆENE OPERU VRUĆOM VODOM U KOJU JE DODATO NEKO SREDSTVO ZA ČIŠĆENJE. NA TAJ NAČIN SKIDA SE PREOSTALA NEČISTOĆA A SA NJOM I MIKROORGANIZMI.SANITARNO PRANJE TREBA NAROČITO TEMELJNO SPROVESTI NA PODOVIMA, DONJIM DELOVIMA ZIDOVA I BOKSOVIMA U STAJAMA, RADNIM POVRŠINAMA I SL.

- 25 -

SANITARNO PRANJE KOD GRUBE DEZINFEKCIJE OBJEKATAOBAVLJA SE 1- 2% VRUĆIM RASTVOROM NaOH. KAD SU U PITANJU OSETLJIVE POVRŠINE KORISTE SE POSEBNA SREDSTVA – DETERDŽENTI.SPOSOBNOST UKLANJANJA NEČISTOĆA PREDSTAVLJA VAŽNO DELOVANJE SVAKOG RASTVORA ZA ČIŠĆENJE KOJI SE KORISTI ZA SANITARNO PRANJE. TO JE U STVARI SPOSOBNOST RASTVORA DA ODVOJI NEČISTOĆU OD POVRŠINE I ZADRŽAVAJUĆI JE U RASTVORU, SPREČI NJENO PONOVNO IZDVAJANJE I TALOŽENJE NA OPRANIM POVRŠINAMA. SREDSTVA ZA SANITARNO PRANJE SE MOGU PODELITI NA ALKALNA, KISELA I NEUTRALNA.

1. ALKALNA SREDSTVA ZA ČIŠĆENJEKORISTE SE , SKORO ISKLJUČIVO, U INDUSTRIJI MESA. OSTACI BELANČEVINA BUBRE POD DEJSTVOM LUŽINA I LAKŠE SE ODSTRANJUJU SA POVRŠINA.ŠTO JEVEĆA ALKALNOST SREDSTAVA ZA ČIŠĆENJE, TO JE BOLJI EFEKAT PRANJA, ALI I VEĆA OPASNOST OD KOROZIJE.

2. KISELA SREDSTVA ZA ČIŠĆENJEKORISTE SE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI U SLUČAJEVIMA KADA TREBA SPREČITI TALOŽENJE KALCIJUM I MAGNEZIJUM KARBONATA. OVAJ TALOG OMETA ČIŠĆENJE A TIME I DEZINFEKCIJU. PO PRAVILU, KISELA SREDSTVA ZA ČIŠĆENJE DOVODE DO KOROZIJE PREDMETA, PA SE KOMBINUJU SA TZV. INHIBITORIMA KOJI SMANJUJU NEGATIVNI EFEKAT OVIH SREDSTAVA.

3. NEUTRALNA SREDSTVA ZA ČIŠĆENJE ( TENZIDI )NE REAGUJU U VODENOM RASTVORU ILI REAGUJU SASVIM SLABO KISELO ILI ALKALNO ZBOG ČEGA NEMAJU KOROZIVNO DEJSTVO. ZA ČIŠĆENJE SE KORISTE KATJONSKI I ANJONSKI TENZIDI KOJI IMAJU DOBRU MOĆ ČIŠĆENJA.RASTVOR ZA ČIŠĆENJE PRODIRE U SVE PORE, TE NA TAJ NAČIN BOLJE OBUHVATA PRLJAVŠTINU, BOLJE JE UKLANJA SA POVRŠINA I EMULGUJE MAST. IMAJU SPOSOBNOST STVARANJA PENE ŠTO JE NEPOŽELJNO U ZATVORENIM SISTEMIMA. NEKAD SE PENA KORISTI ZA STVARANJE PREKRIVAČA NA VERTIKALNIM POVRŠINAMA SVE DOK SE PRLJAVŠTINA POD DEJSTVOM RASTVORA NE OMEKŠA I POSTANE DOSTUPNA ZA ISPIRANJE.

- 26 -

PRIPREMA DEZINFICIJENSA ZA PRAKTIČNU PRIMENU

DEZINFICIJENSI SE, ZAVISNO OD NJIHOVE PRIRODE, MOGU KORISTITI U PRAKSI U ČVRSTOM STANJU ( HLORNI KREČ U PRAHU ZA DEZINFEKCIJU ZEMLJIŠTA ), GASOVITOM ( HLOR KAO GAS, FORMALDEHID ) ILI U VIDU RASTVORA.U KOLIKO SE DEZINFICIJENS KORISTI U PRAHU, ČITAVA PRIPREMA SE SASTOJI U TOME DA SE IZMERI POVRŠINA ZEMLJE KOJU TREBA DEZINFIKOVATI I POTREBNA KOLIČINA DEZINFICIJENSA U PRAHU, VODEĆI RAČUNA KOJA KOLIČINA DEZINFICIJENSA IDE NA 1m2 ZEMLJE.PRI DEZINFEKCIJI GASOVITIM SREDSTVIMA POTREBNO JE PREDHODNO IZMERITI ZAPREMINU PROSTORIJE KOJU TREBA DEZINFIKOVATI, JER SE NA OSNOVU TOGA ODREĐUJE POTREBNA KOLIČINA GASOVITOG DEZINFICIJENSA.NAJVEĆI BROJ DEZINFICIJENASA SE KORISTI U VIDU RASTVORA. PRAVE SE RAZLIČITE KONCENTRACIJE RASTVORA KOJE SE IZRAČUNAVAJU U PROCENTIMA ILI PROMILIMA. TU SE RADI O ODNOSU DEZINFICIJENSA I KOLIČINE SREDSTAVA U KOME SE VRŠI RASTVARANJE, A IZRAŽAVA SE PO TEŽINI ILI ZAPREMINI.

OSOBINE UZROČNIKA I SPECIFIČNOST DEZINFICIJENSA

PRI IZBORU DEZINFICIJENSA MORA SE PRE SVEGA IMATI U VIDU VRSTA UZROČNIKA. NA VIRUSE DOBRO DELUJU LUŽINE, NA SPORE HLORNI PREPARATI. NEKI MIKROORGANIZMI SU VRLO NEOTPORNI I GINU BRZO U SLOBODNOJ PRIRODI BEZ DEJSTVA DEZINFICIJENASA. DRUGI, POKAZUJU MANJU ILI VEĆU OTPORNOST. JAČA ILI SLABIJA OTPORNOST MIKROORGANIZAMA TRAŽI JAČI ILI SLABIJI DEZINFICIJENS ODNOSNO ONAJ NA KOJI JE UZROČNIK BOLESTI NAJOSETLJIVIJI.

DEZINFEKCIJA KOD ANTRAKSA NAJPOVOLJNIJI DEZINFICIJENS JE HLORNI KREČ KOJI SE KORISTI U RASTVORIMA SA 5 – 7% AKTIVNOG HLORA. ZA DEZINFEKCIJU ZEMLJANIH PODOVA KORISTI SE HLORNI KREČ U PRAHU ( 25kg NA 1m2 ). TEKSTILNI I DRUGI PREDMETI MOGU SE DEZINFIKOVATI POTAPANJEM U 5 – 10% RASTVOR FORMALINA.

DEZINFEKCIJA KOD BRUCELOZEOD DEZINFICIJENASA KORISTE SE RASTVOR HLORNOG KREČA SA 2 – 2,5% AKTIVNOG HLORA, 2 – 3% VRUĆI ( 70 – 80C ) NaOH, 2% RASTVOR FORMALINA. ĐUBRE SE DEZINFIKUJE BIOTERMIČKIM POSTUPKOM KOJI TRAJE 2 MESECA. PAŠNJACI SE ČISTE OD KOROVA, POKOSE I 2 – 3X PREORU U KRATKOM INTERVALU. TAKVI PAŠNJACI SE NE KORISTE 4 – 5 MESECI.

DEZINFEKCIJA KOD SALMONELOZE NAKON SAKUPLJANJA, FEKALIJE SE MEŠAJU SA RASTVOROM KREČA. ZA DEZINFEKCIJU POVRŠINA, KORISTI SE RASTVOR HLORNOG KREČA SA 5% AKTIVNOG HLORA, 2% FORMALIN, 10% RASTVOR KREOLINA I 4% VRUĆI RASTVOR NaOH.

DEZINFEKCIJA KOD LEPTOSPIROZEKORISTI SE RASTVOR HLORNOG KREČA SA 3 – 4% AKTIVNOG HLORA, 2 -3% VRUĆI RASTVOR NaOH, 5% RASTVOR KREOLINA ILI 2% RASTVOR FORMALINA.

DEZINFEKCIJA KOD TBC-a UZROČNIK TUBERKULOZE SPADA U IZUZETNO OTPORNE MIKROORGANIZME ZBOG ČEGA SE KORISTE TZV. KOMBINOVANI DEZINFICIJENSI. JEDAN OD

- 27 -

NAJDELOTVORNIJIH JE 5% KOMBINOVANI DEZINFICIJENS KOJI SE PRAVI OD JEDNOG DELA KREZOLA I JEDNOG DELA KAUSTIČNE SODE. TAKOĐE, DOBRE REZULTATE DAJE PRIMENA 10% RASTVORA FORMALINA. KOD ZAKLJUČNE DEZINFEKCIJE OBAVLJA SE DVOKRATNO TRETIRANJE SVIH POVRŠINA ODGOVARAJUĆIM DEZINFICIJENSOM U RAZMAKU OD 24h.

DEZINFEKCIJA KOD SLINAVKE I ŠAPANAJČEŠĆE SE KORISTI 2% RASTVOR NaOH ZAGREJAN NA 70 – 80C, U TOKU TEKUĆE DEZINFEKCIJE SVAKI TREĆI DAN. ISTI RASTVOR SE KORISTI I ZA ZAKLJUČNU DEZINFEKCIJU.

DEZINFEKCIJA KOD BESNILAZA DEZINFEKCIJU PROSTORIJA U KOJIMA SU SE NALAZILE BOLESNE ŽIVOTINJE PREPORUČUJE SE 10% RASTVOR NaOH ZAGREJAN NA 70 – 80C, RASTVOR HLORNOG KREČA SA 5% AKTIVNOG HLORA, 3% RASTVOR KREOLINA I 4% RASTVOR FORMALDEHIDA

DEZINFEKCIJA KOD AUJESKIJEVE BOLESTINAJČEŠĆE SE KORISTI 3% RASTVOR NaOH ZAGREJAN NA 70 – 80C I RASTVOR HLORNOG KREČA SA 3% AKTIVNOG HLORA.