GOLDEN CROSS RUDNIK, NOVI ZELAND: DOBIJANJE I RECIKLIRANJE CIJANIDA U CYANISORB PROCESURudnik zlata i srebra Golden Cross je sa proizvodnjom zapoeo u januaru 1992. Godine. Rudnik se nalazi na Severnom Ostrvu na Novom Zelandu. Teren je strm i nepristupaan, sa godinjom koliinom padavina od 3000 mm. Nakon proizvodnje 20.5 tona zlata i 52 tone srebra izmeu 1991. i 1998. Rudnik je postao prvi rudnik na Novom Zelandu koji je uspeno uao u fazu planiranog zatvaranja i finalne rehabilitacije. Rehabilitacija je okonana 2001. godine. Procedure za rukovanje cijanidom koje se koriste u Golden Mine rudniku su deo uspene integracije EMS (Environmental Management System) sistema. Kljuna komponenta rukovanja cijanidom je proces iskopavanja CYANISORB.

Izgled jame iz vazduha

IMPLEMENTACIJA PROCESA ISKOPAVANJA CIJANIDARizik od gubitka irenja je morao biti minimiziran u rudniku Golden Cross, jer se rudnik nalazi u blizini ribnjaka. Nakon istraivanja velikog broja mogunosti, odabran je i implementovan CYANISORB proces 1991. godine. Nakon njegove primene pH vrednost cijanida je pala na 7.5. Preraeni cijanid (poznat kao HCN) se ponovo koristio u procesu dobijanja zlata.

TEHNOLOGIJA ISKOPAVANJA CIJANIDAPomou CYANICORB procesa cijanid se dobija direktno iz jalovine koja ostaje nakon prerade zlata i vraa se ponovo u proces u kome se ponovo koristi u kolima za natapanje. Smanjenje cijanida u jalovini smanjilo je trokove rada, jer je dizajniranje jame za jalovinu jednostavnije i regulativa za izbacivanje vode i zatvaranje tetnih materija je manje restriktivna. Pored toga, uklanjanje cijanida iz jalovine znailo je i manju koliinu cijanida koji ulazi u podzemne vode i na taj nain je smanjen rizik po ivi svet koji ivi u okolini jame. Voda koja je izbacivana je sada bila u skladu sa standardima Novog Zelanda.

RAZVOJ PROCESACYANISORB tehnologija je razvijena kao odgovor na jako stroge zahteve koji su postavljeni pre otvaranja rudnika Golden Cross. Poto se rudnik nalazi blizu ribnjaka sa pastrmkama,1

cijanid je morao biti uklonjen iz jalovine pre njenog izbacivanja, a ne naknadno. Recikliranje cijanida je bilo prihvatljivije u odnosu na unitavanje jer je jeftinije i bolje za okruenje. Zapoet je program razvoja koji je kulminirao izgradnjom prve CYANISORB fabrike. U skorije vreme, fabrike sa ovom vrstom tehnologije razvijene su u SAD-i, Brazilu i Argentini.

OPIS PROCESACYANISORB proces zasniva se na najjednostavnijem aspektu cijanida i hemiji metala cijanida. Ne koristi razmenu jona ili apsorpcionu tehnologiju. Proces obuhvata: pH vrednost jalovine se podeava na neutralnu vrednost (oko 7.5) Jalovina se dovodi u kontakt sa velikim koliinama turbulentnog vazduha u zatvorenoj kuli HCN se razdvaja ili se prevodi u gasovito stanje, a zatim se rastvara u absorberu pomou jakog kaustinog rastvora Vazduh se reciklira i alje u kulu dok se absorbovani rastvor reciklira i alje ka kolima za kvaenje pH jalovine se podeava na eljenu vrednost za normalno odlaganje Reagens koji se koristi je sumporna kiselina, ili ugljenina kiselina, kaustini rastvor i kre Dijagram toka prikazuje jedan ciklus procesa.

Uopteni prikaz CYANISORB procesa

CYANISORB PROCES SASTOJI SE IZ ETIRI OPERACIJE Konverzije cijanida i metal-cijanida kompleksa u HCN Izbacivanja HCN-a iz jalovine u nabijenim tornjevima Dobijanja HCN gasa iz alkalnih rastvora, i Podeavanja pH vrednosti dobijene jalovine.

2

Dva konverziona tornja rade u paru sa kiselinom koja se dodaje u prvi toranj. Konverziona sekcija obezbeuje dovoljno vremena da se metal-cijanidni kompleksi izdvoje u metalne katjone i slobodan cijanid. Vreme zadravanja u svakom od tornjeva je oko 15 minuta sa ciljanom pH vrednou izmeu 6.0 i 8.0. pH vrednost se kontrolie korienjem nekoliko pH sondi koje se nalaze u drugom tanku i kontrolera koji podeavaju dotok kiseline u prvi tank. Gusta suspenzija koja se dobija iz drugog konverzionog tanka upumpava se u toranj za dobijanje HCN-a. Vazduh sa HCN-om ulazi u toranj za dobijanje HCN-a gde se HCN dobija u vidu natrijum-hidroksida. Svazduh koji izlazi iz tornja se reciklira nazad u ulazni ventil tornja za dobijanje HCN-a, ime se zatvara krug. Jedan neutralizacioni tank se koristi za podeavanje pH vrednosti dudpenzije na oko 10.5 (uz pomo krea). Vreme zadravanja u neutralizacionim tanku nije od kritinog znaaja, ali je obino oko 30 minuta. Konverzioni tankovi, neutralizacioni tankovi, toranj za dobijanje HCN-a i toranj za cijanid predstavljaju zatvoreno kolo sa negativnim pritiskom koji se koristi kako bi se spreio gubitak HCN gasa.

PERFORMANSE SISTEMAGolden Cross postrojenje radi sa prosenom koliinom dobijenog cijanida od 80-90%.

CYANISORB procesor u rudniku Golden Cross

PODACI O KAPITALU I TROKOVIMATokom svog radnog veka, proces CYANISORB je zaradio dovoljno kapitala kako bi se pokrili trokovi njegovog rada. Stavrna ekonomska vrednost ove tehnologije se najbolje ogleda u utedi ragenasa u odnosu na konvencionalni proces detoksikacije. Generalno, period otplate je izmeu 1.5 i 2.5 godine. Takoe, ekoloki benefiti su plus.

METALURKI BENEFITIBenefiti kada je metalurgija u pitanju ukljuuju: Smanjenje kupovine, transporta i rukovanja natrijum-cijanidom (NaCN), Dobijanje veih koliina NaCn i poboljano dobijanje zlata bez NaCN gubitaka u jalovini3

Instalacija CYANISORB-a u rudniku Golden Cross

TRETMAN JALOVINE/EKONOMSKI BENEFITIOdnose se na: Smanjenje osetljivosti na varijacije u ceni NaCN, Smajnjenje cene detoksifikacije Cena detoksifikacije jalovine se pomou recikliranja cijanida smanjuje na nulu.

Ekonomski benefiti Odnose se na: Ponovno korienje reagenasa Nema nus-produkata CN oksidacije, npr., OCN, SCN, NH 3 Metali se taloe u jalovinu u vidu nerastvorljivih hidroksida ili karbonata Krajnja kontrola pH vrednosti moe da ubrza prirodno raspadanje u jalovinskoj jami Nema nagrizanja jame od strane zaostalog cijanida Nivo WAD cijanida u jalovini se smanjuje sa 150 ppm na 20-30 ppm ime se smanjuje rizik po okruenje Smanjenja je potronja cijanida Smanjen je rizik od izlivanja cijanisa Zahtevi za dizajniranje jalovinske jame nisu strogi.

SIGURNOST TOKOM CYANISORB PROCESAKreiranje sigurnog radnog okruenja je prioritet tokom dizajniranja, konstrukcije i rada bilo kog CYANISORB postrojenja:

4

Sem dela u kome se dobija gusti rastvor jalovine, proses funksionie u vidu zatvorenog kola. Negativni pritisak spreava curenje cijanida. Svi tankovi su vazduno nepropusni. Pomoni sistem postrojenja minimizira uticaj nestanka napajanja na komponente procesa; postoji mogunost potpunog gaenja sistema ukoliko doe do kvara. Deo postrojenja u kome se nalazi HCN je realtivno malo.

HENTY GOLD LIMITED RUKOVANJE CIJANIDOM U JAKO OSETLJIVOM OKRUENJURukovanje cijanidom u Henty Gold Mine u Tasmaniji uslovljeno je visokom stopom padavina (godinje 3.6 m) i ogranienom svetlou (proseno 4.8 sati dnevno). Ovi uslovi usporavaju prirodno raspadanje cijanida u odnosu na bilo koji drugi rudnik u Tasmaniji. Cijanid je potrebno paljivo kontrolisati, jer je ovaj rudnik visoko kotiran na svetskoj rang listi i nalazi se u vrlo osetljivom okruenju. Henty Gold Mine je prvi rudnik zlata u Tasmaniji krajem debetnaestog veka. Kako bi se ostvarilo najbolje rukovanje cijanidom, Henty Gold Mine je primenio: Iskustvo drugih australijskih rudnika Relevantne internacionalne i nacionalne studije i industrijske standarde Ciljeve koje je mogue ostvariti Dokazane tehnologije Reenja tipina za dati rudnik, i Regulativu predloenu od strane vlasti.

Dijagram proseca u Henty Mine-u

5

TRANSPORT, LOKACIJI

SKLADITENJE

I

UPOTREBA

CIJANIDA

NA

Henty Gold Mine dobija iz procesa reagense u ogromnim koliinama, uvek kada je mogue minimizirati rukovanje i pakovanje. Svo rukovanje i pakovanje reagenasa se odvija unutar granica rudnika. Ovo se odnosi i na trake za istovar. Ove trake su povezane sa dva creva, tako da, ukoliko doe do izlivanja, sav izliveni materijal odmah bude ispran. Cijanid se dobija u vidu vrstog natrijum cijanida (NaCN) u kontejnerima teine do jedne tone. Kentejneri se istovaraju sa traka i postavljaju se skladite koje je uvek pod kljuem. Cijanid se premeta iz kontejnera u tank za miksovanje zapremine 10 m 3 koji je potpuno zatvoren, a prazne iskoriene kutije i dakovi se vraaju snabdevau radi ponovnog korienja ili uklanjanja.

ODABIR PROCESA ZA DETOKSIFIKACIJU CIJANIDAPotreba za detoksifikacijom cijanida navdedena je u stidiji izvodljivosti koja je sprovedena pre otvaranja rudnika. Uslovi za licenciranje, koje je izdala tasmanijska Vlada 1999. godine, navode da e se ovim procesom smanjiti zaostali CN pre izbacivanja rastvora iz kola za detoksifikaciju. Usled toga, u kolo za detoksifikaciju ukljuen je i INCO SO 2 /Vazduh proces. Pre ulaska u INCo proces, gusta suspenzija se jo vie zginjava i voda koja preliva, a koja sadri vei deo zaostalog cijanida se vraa u kolo procesom dodavanja vode.

Svi reagensi za obradu zlata (kao to je natrijum bisulfid) se nalaze u pokrivenoj oblasti. Cijanid se dobavljau vraa kao deo ugovora. U procesu sa nad ostacima cijanida vri detoksifikacija pomou natrijum bisulfida i vazduha, pre izbacivanja u jame. Izbacivanje se vri kada je nivo WAD-a (Weak Acid Dissociable) ispod 2 mg/L. WAD CN se smanjuje dalje (prirodnim putem) i kada je ispod nivoa od 0.05 mg/L on se isputa u okolinu.6

Test potvrde je pokazao da, dok je detoksifikacija efikasna, ipak nije bilo mogue postii vrlo nisko nivoe WAD CN. I pored vee dodate koliine oksidanta, vee u odnosu na sluaj koji je ispitan u studiji, zaostali WAD CN nivoi se nisu mogli smanjiti na nivoe koji su ranije dobijani. Natrijum hiperhlorid je manje efikasan u odnosu n a natrijum hipohlorit za potpuno uklanjanje WAD CN. Upotreba komercijalno gradiranog natrijum hipohlorida dovela je do poveanja nivoa natrijuma i hlora u jalovini. Samim tim, nakon opsenih testiranja, kalcijum hipohlorit je prihvaen kao najjefikasnije sredstvo detoksifikacije. Godine 1997., sprovedeno je dalje testiranje procesa detoksifikacije kako bi se istrailo delovanje novog INCO SO 2 /Vazduh procesa detoksifikacije, koji je dao dobre rezultate u nekim drugim rudnicima, kao to je Martha Mine na Novom Zelandu. Nakon testiranja zakljueno je da je, u odnosu na prosec sa kalcijum hipohloritom, INCO proces bio bolji prilikom unitavanja cijanida, uz mnogo manje reagenasa, sa smanjenim trokovima, i uz mnogo bolju detoksifikaciju cijanida u kontinualnom procesu. INCO SO 2 /Vazduh proces je uveden u Henty rudniku u novembru 1997. godine i ve 5 godina funksionie bez ikakvih problema.

PROCES DETOKSIFIKACIJENa osnovu laboratorijskih rezultata i potencijalnih varijacija u rezultatima, predloeno je da limit za srednje uklanjanje WAD CN bude 1.0 mg/L. Stvarne dostignute vrednosti od poetka primene ovog procesa dostiu 0.48mg/L, to je granica koja ne predstvalja opasnost po oveka i okruenje. Prirodno raspadanje i preiavanje vode dalje smanjuju nivoe WAD CN. Internacionalna istraivanja zagaenja cijanidom su pokazala da koncentracije WAD CN koje su manje od 50mg/L ne tete pricama. Ovo je barem za red veliine vie od WAD CN nivoa koji postoje u Henty Mine jalovini.

Henty Mine plan vodovodnog sistema7

Praenje izbacivanja vode u rudniku pokazalo je: WAD CN koncentracije su za red veliine ispod dravnih ogranienja Poseena WAD CN koncentracija je 0.15 mg/L nakon izbacivanja iz postrojenja, nakon detoksifikacije, sa srednjom vrednou od 0.1 mg/L Prosene WAD CN koncentracije u jami jalovine su 0.012 mg/L, odnosno, jedna etvrtina vrednosti od 0.05 mg/L, to je ispod ogranienja koja su propisana za Henty rudnik Postignuta je koncentracija WAD CN od 0.0003 mg/L pre izbacivanja u jezero Plimsoll.

RUKOVANJE ZAOSTALIM KOLIINAMA I VODOMVoda za preiavanje se uva u Newton Dam (putenoj u rad 2001. godine), HDPE jami sa zatitom Pond A, i nezatienoj jami Pond B, koja se nalazi na oko 3.5 km juno od postrojenja, nasuprot Henty kanalu. Pond B je trenutno van funkcije i u procesu je rehabilitacije.

Newton Leach Residue skladite Pond A ima kapacitet od 10.000 m 3 , sa plastinom zatitom, i u jamu se ispumpava voda koja dolazi iz Newton Leach skladita. Voda koja se ispumpava u Pond A tee specijalnim vodom, i to nakon izvrenja svih provera vezanih za kvalitet vode, koje su propisane od strane tasmanijske Vlade. Jama je ograena kako bi se i ivotinjama spreio pristup. Svrha ove jame je dvostruka: Prikupljanje vode i uee u procesu taloenja Tetsiranje kvaliteta vode.

Takoe, u jezeru postoji nekoliko alarma na vie nivoa, kako bi se spreilo prelivanje. Kada se nivo u jezeru priblii kritinom nivou, oglaava se alarm u kontrolnoj sobi i sve pumpe8

koje upumpavaju vodu jezero se automatski zaustavljaju i blokiraju kako bi se speilo sluajno startovanje. Ukoliko nivo u jezeru pree preko najvieg dozvoljenog nivoa, oglaava se kritini alarm. Voda iz jezera (jame) se isputa u kanal iz koga se uzimaju uzorci radi utvrivanja kvaliteta vode. Sistem pumpi jame je dizajniran tako da se voda moe vratiti natrag ukoliko testiranje kvaliteta da loe rezultate. Propisani dozvoljeni nivoi cijanida u ispusnim vodama i samom rudniku moraju biti ispod nivoa koji su propisani od strane Vlade, kako ne bi negativno uticali na okolinu. Predviena vrednost CN nivoa za jezero Plimsoll (0.00005 mg/L) je 100 puta manja u odnosu na propise IAEQR (Interim Ambient Environmental Quality Requirements). Nakon rastvaranja unutar Henty kanala, CN nivo opada na prosenih 0.00003 mg/L ili 0.03 , to je za red veliine manje u odnosu na vrednost od 4 preporuenu od strane AZNECC/ARMCANZ radi zatite morskog sveta. Ova koncentracija se dobija na osnovu prosenog protoka u toku leta u kanalu. Zimi su koncentracije jo nie, kada je protok u kanalu vei. Henty trenutno uvodi novi HDPF (High Density Paste Fill) proces. Gui rastvori, cement i voda se meaju i koriste se popunjavanje. Ovaj proces, koji moe da reciklira skoro 50% rezidualnog rastvora ima mnoge prednosti, kao to su: Smanjenje povrine potrebne za uvanje jalovine Smanjenje dotoka podzemnih voda ime se smanjuje i potreba za tretiranjem vode, i Bolji orebody pristup.

DODATNA KONTROLA CIJANIDAOstali procesi za kontrolisanje i rukovanje cijanidom su: Odreivanje nivoa WAD cijanida u trajanju od 4 sata u podzemnom protoku, reaktorskom tanku i jalovini Dnevna inspekcija ostataka cijanida u jalovini i talonicama Izvetavanje o incidentima i procedure u hitnim situacijama Sistemi za snimanje podataka, procenu, interpretaciju i izvetavanje Obuke zaposlenih i svest o moguim problemima vezanim za cijanid, ukljuujui i sigurnost personala i uticaj na okruenje Sistematsko upravljanje podacima i dokumentacijom o mortalitetu ivotinja, i Ukljuivanje procedura za rukovanje cijanidom u Plan za upravljanje okolinom, koji se redovno obnavlja.

UTICAJ NA OKRUENJE I BUDUI TRENDOVI KADA JE ZATITA OKOLINE U PITANJUKoliine cijanida koje se izbacuju iz Henty rudnika su za red veliine manji od dozvoljenih nivoa. WAD CN nivoi u rudniku zlata, jalovini, vodi u Henty Canal jami i jezeru Plimsoll su ispod dozvoljenih limita, tako da ne predstavljaju pretnju po ivi svet. Postignut je jako visok stepen zatite okruenja od cijanida. Mogue je da e u budunosti ovaj rudnik imati i nulte vikove za CN. Ipak, ukoliko do toga doe, potrebno je obratiti posebnu panju, jer su trenutne analitike tehnike za analizu nivoa cijanida na jako niskom nivou, naroito za slobodan CN. Budui zahtevi vezani za kvalitet vode u rudniku mogu biti bazirani na ambijentalnim zahtevima.9

RUDNIK KCGM FIMISTON, ZAPADNA AUSTRALIJA: RUKOVANJE VODOM U POSTROJENJU ZA TALOENJE U SUPERJAMIRudnik Fimiston nalazi se u Kalgoorlie-u u Zapadnoj Australiji, na oko 600 km od Perta. Fimistin Open Pit (otvorena jama) koja se jo naziva i Super Jama je najvei rudnik zlata u zemlji i protee se na 3.8 kilometara, irine je 1.35 km i duboka je 500 m. Godinja proizvodnja je oko 750.000 unci zlata to ga ini najveim centrom za proizvodnju zlata u Australiji. Taloenje se vri u TSF (Tailingd Storage Facilities) postrojenju koje se puni preko CIL (Carbon In Leach) kola i sadri jako nizak nivoa WAD cijanida. TSF Fimistin rudnika nalazi se na oko 450 ha i godinje primi 12.5 miliona tona taloga; odrava se koncentracija WAD cijanida manja od 50 ppm. Vie koncentracije postoje u manjem Gidji TSF-u (18 hektara, 0.35 miliona tona taloga), zbog postojanja bakra. U oba postrojenja koriste se razliite strategije, uz razliita fizika i operativna podeavanja, i razliite nivoe i tipove rizika po okruenje koji postoje.

Deo Fimiston II TSF-a. Jame se nalaze na 20-25 m, konstruisane su na osnovu upstream metode. KCGM je ispitao rad svojih TSF-a, kako bi dokazao da su u skladu sa internacionalnim zahtevima. Glavni rizici po okruenje su zagaenje podzemnih voda i direktan kontakt sa vodom, kao i korienje zagaene vode od strane ivog sveta. Fokus KCGM-a je bio razvijanje razumnog i pouzdanog rukovanja vodovodnim sistemom kojim e se ovi rizici smanjiti na razumni nivo. Kljune inicijative koje su preuzete kako bi se popravile performanse sistema za rukovanje vodom u kojoj se nalazi cijanid i kako bi se bolje razumeli korienje, koncentracije, lokacije i tokovi cijanida su: Rad sa metalurkim ekspertima iz CSIRO-a i konsultacije sa inenjerima kako bi se optimizovalo korienje CN i samim tim i nivoi CN u otpadnim vodama, kao i nakadno vraanje vode u ova postrojenja Nadgledanje koje podrazumeva realna merenja emisija u atmosferu i modelovanje kako bi se obezbedile informacije o optimizaciji upotrebe CN, i10

Upotreba dobijenih informacija za najbolju procenu gubitaka CN u okruenje, koja se zatim alje NPI-u (National Pollutant Inventory).

Visoki standardi za rukovanje cijanidom postignuti su zahvaljujui nepostojanju izbacivanja otpada u bilo koju vodenu povrinu. Takoe, TSF je konstruisan od strane prosefionalnih inenjera i konstruisan je u skladu sa australijskim standardima i DoIR (Department of Industry and Resources) odredbama za upravljanje TSF-om.

PARAMETRI ZA RUKOVANJEKljuni indikatori TSF-a vezani su za parametre podzemnih voda i kvalitet vode u rudniku. Parametri vode u rudniku su: pH 3 TDS 30.000 50.000 ppm WAD CN < 0.5 ppm Voda se nalazi na 4-6 m ispod povrine Parametri kvaliteta vode u TSF-u su: pH 9 TDS 120.000 ppm WAD CN < 50 ppm postrojenje Fimiston WAD CN >>50 ppm postrojenje Gidji Voda se nalazi na 4-6 m ispod povrine Ciljevi su da se izbegne bilo kakva promena karakteristika podzmenih voda u vidu poveane pH vrednosti, TDS-a i prisustva cijanida, kao i da se sprei uticaj na ivi svet ukoliko doe do curenja cijanida iz TSF-a. Vrednosti WAD cijanida u TSF-u Fimiston-a se odravaju ispod 50 ppm, uz primenu vidljivih barijera kako ivi svet ne bi doao u dodir sa TSF-om. Glavne strategije kojima se postie uspeno upravljanje vodom i kojima se spreava da cijanid utie na ivi svet i podzemne vode su: Robusne i dobro integrisane procedure za kontrolu i zatitu okoline Paljivo rukovanje oblastima u kojima se nalazi voda i nivoima unutar TSF-a Maksimalno recikliranje vode, i Postojanje kvalitetnih sistema za praenje i kontrolu.

11

Mree i gasni topovi koji se koriste kako bi se ptice drale van TSF-a postrojenja Gidji

TSF SISTEM ZA ZATITU OKRUENJAEfikasno upravljanje i rad TSF-a, kao i ogranienja rizika po okruenje koji su povezani sa postojanjem cijanida, postiu se pomou: Uputstava za TSF Procenom rizika Elektronskim sistemom za dojavu kvarova Kvanititativnim procenama rizika Godinjim izvetajima Inspekcijama na svaka 3 sata, i Sprovoenjem novih istraivanja

Uputstva su razvijena u saradnji sa ekspertima iz oblasti industrije, i zasnivaju se na uputstvima dobijenim od strane regulativnih vlasti. Pritisak vode prati se pomou piezometara koji se nalaze u TSF-u, a detaljna analiza rada TSF-a se sprovodi na godinjem novou. Periodine procene rizika se smatraju kritinim kada je u pitanju rana identifikacija moguih slabosti sistema i starnih ili potencijalnih buduih kvarova ili loih performansi postojee insfrastrukture; kao takva, godinja procena obezbeuje osnovu za Kontinualna Unapreenja.

UPRAVLJANJE DECANT VODOM UNUTAR TSF-ANajvaniji deo upravljanja TSF-im je odravanje minimalnih nivoa kako bi se spreilo sluajno prelivanje. Manji nasip moe mnogo da utie na kapacitet jame, tako da se rutinske studije sprovode kako bi se dolo do dobrih informacija o potrebnim kapacitetima i zapreminama. Studije vezane za procenu zapremine se sprovode na godinjem nivou, dok se manje studije bave visinom nasipa i veliinom jame i sprovode se na svake dve nedelje.

12

Ukoliko voda u taloniku doe u kontakt sa podzemnim vodama, gvoe cijanid e se pojaviti zbog niske pH vrednosti.

Primer studije sprovedene kako bi se procenio rad TSF-a Detaljna godinja studija postignutih godinjih performansi se sprovodi jednom godinje, uz osvrt na ciljeve za sledeu godinu, koji se oznaavaju kao Maximum Operating Level. Glavni mehanizam za kontriolisanje veliine jame je upravljanje koliinama otpadnih voda koje se vraaju u postrojenje, tako da je opti cilja maksimizacija recikliranja vode bez veeg uticaja na efikasnost procesa flotacije: iskustvo je pokazalo da postoji ogranien uticaj na efikasnost flotacije od oko 30%. Poto je cilj odranje male jame (malog bazena), uz ogranienje proporcije reciklirane vode u procesu, obino je mogue odravati konstantnu veliinu bazena sa varijacijama od 10-15%.

Spigot sistem je dizajniran kako bi se kreirale putanje toka koje stvaraju strmije nasipe i smanjuju veliinu bazena.13

Idealna situacija bila bi kada bi bazen imao fiksnu veliinu i maksimiziranu dubinu kako bi se poboljala istoa vode i kako bi se to manje vtrstih materija i TDS-a unosilo u kolo flotacije. Kako bi se to potpomoglo dizajniran je spigot dizajn pomou koga se odrava minimalna veliina bazena, a dubina jezera se maksimizira. Na ovaj nain se stvaraju zidovi bazena koji sijaju kako bi se dimenzija bazena bolje odredila. Taloenje je bolje i nema depozita du prilaza. Dubina je poveana usled strmijih obala. Zatita i praenje podzemnih voda Sistem za zatitu podzemnih voda i praenje uticaja sastoji se od 65 sondi za praenje, 5.5 km rovova i 109 sondi za ekstrakciju podzemnih voda. Bores su povezane sa SCADA sistemom (Supervizory Control and Data Acquisition) sistemom putem radija, tako da se iz centralne kontrolne sobe prate vizuelne informacije, auto kontrole i snimaju se podaci. Sistem omoguava praenje brzine protoka u individualnim bores, slanje izvetaja o kvarovima, detekciju curenja, auto iskljuenje i daljinski stop/start. Sistem se takoe prati 24 sata tokom dana od strane zaposlenih na samoj lokaciji. Kako bi se smanjilo rizik od curenja du voda, vodovi se nalaze u specijalnim jamama. Merai protoka koriste se kako bi se merile razliite brzine protoka i kako bi se u kontrolnu sobu slala upozorenja o potencijalnim curenjima. Zakljuavanjem se spreava dalji rad bez primene odgovarajuih mera.

Koliina vode koja je iscurela je smanjena na minimum usled primene sistema sa daljinskim bores.

UTICAJ NA OKRUENJEStrategije koje su primenjene na sistem upravljanja vodom u Fimiston rudniku dale su sledee rezultate: Poveane koliline CN Smanjenje CN koncentracije u talogu Manje curenja Nii rizik od uticaja podzemnih voda na vegetaciju Smanjen rizik od prelivanja TSF-a, i Smanjenje trokova napajanja, odravanja i nabavke reagenasa.14

Moemo da zakljuimo da je praksa upravljanja vodom u Fimiston rudniku omoguila veliki broj unapreenja kada je u pitanju kvalitetno upravljanje obradom cijanida, kao i velka smanjenja rizika po okruenje.

KIDSTON GOLD MINE, KVINSLEND: SIGURNOSNI ASPEKTI REKONSTRUKCIJE POSTROJENJA ZA PRERADU CIJANIDA U VELIKOM RUDNIKUKidston Gold Mine nalazi se u severnom Kvinslendu na oko 280 km jugoistono od Kairnsa. Dobijanje zlata iz dve otvorene jame zapoelo je 1984. godine, a rudnik je sa radom prestao u julu 2001. godine kada je izlivena poslednja poluga zlata. Iz rudnika je dobijeno oko 3.5 miliona unci zlata. Rudnik je bio jedan od najveih rudnika u Australiji, koji je davao 7.500 tona rude dnevno. Nakon razliitih unapreenja, ova koliina je porasla na 24.000 tona dnevno. Kako bi se zlato uspeno dobilo iz izvaene rude, godinje je korieno 2.800 tona cijanida. Planovi za rekonstrukciju postrojenja kreirani su nekoliko godina pre nego to je rudnik prestao sa radom. Kljuna stavka priliko zatvaranja je da se sve aktivnosti sprovedu na siguran nain, i da se pre zatvaranja preradi maksimalna koliina zlata.

IENJE KOLA ZA PRERADUPrvi proces koji je bilo potrebno sprovesti bilo je sastavljanje kompletne liste poslova koje je potrebno obaviti kako bi se kola za preradu oistila. Ovo obino da se, za poetak, odreuju sve opasnosti koje svaki posao sa sobom nosi, i fizike i hemijske, a da se zatim izvri uzimanje uzoraka kako bi se istraio stepen hemijske zagaenosti. Posebna panja je bila primenjena u oblastima u kojima su koriene opasne hemikalije. Proces se odnosio i na radne i zahteve odravanja. Ovaj spisak dat je u vidu Microsoft project fajla, pomou koga je bilo mogue napraviti odgovarajui raspored rada i potrebnih resursa. Rezultati su pokazali da e biti potrebna sedam dana da se kola za mrvljenje oiste, dok e ostatak postrojenja biti ooen za pet nedelja. Vei deo poslova bie obavljen nakon SAG (Semi Autogenous Grinding) zatvaranja. Oblasti koje su obraene sa specijalnom panjom su svi zatvoreni prostori, tankovi sa cijanidom, i CIL tankovi. Poetni poslovi odnosili su se na odreivanje odgovarajueg naina za dekontaminaciju postrojenja i cevovoda. Nakon dekontaminacije, svaka komponenta je temeljno isprana i testirana na ostatke cijanida, kako bi se ispitalo koliko je dekontaminacija bila uspena. Nivo cijanida u SAG-u je, na primer, uvek odravan ispod 150 ppm tokom poslednje dve nedelje rada; tokom poslednje nedelje rada, voda je iskoriena u liniji za injektiranje cijanida tako da je kolo isprano pre dekontaminacije. Sve oblasti u kojima je korien cijanid testirane su na rezidualni HCN pre poetka rada u toj oblasti. Takoe, sprovedeni su radovi na izvlaenju zaostalog zlata, tako da je pre samog zatvaranja rudnika iz cevovoda dobijeno jo 238.000 grama zlata.

SIGURNOSNE PROCEDURESigurnosne procedure su primenjene kao deo zatvaranja i bile su sline procedurama koje su primenjivane tokom rada rudnika. Pre svega, sprovoena su detaljna planiranja rada u trajanju od tri sata, tokom kojih su detaljno razraivane procedure za smanjenje rizika. JSA (Job Safety Analyses) analize su sprovedene za svaki od opasnih poslova, uz odreivanje15

odgovarajuih kontrolnih procedura. Supervizor za Kidston oblast bio je odgovoran za sav posao u toj oblasti i za raspored rada. Odravani su i dnevni sastanci, kako bi zaposleni i izvoai bili upoznati sa svim aktivnostima koje e biti preduzete u datoj oblasti. Svi poslovi bili su vremenski ogranieni na samo jednu smenu.

REZULTATIienje rudnika trajalo je 5 dana due u odnosu na planiranih 5 nedelja. Do kanjenja je dolo usled pronaene vee koliine zlata. Rudnik je u potpunosti rastavljen 3 nedelje pre aukcije. Posao je zavren na siguran nain bez zabeleenih povreda.

Delimina dekonstrukcija rudnika

Uklanjanje mlinova

16

Dekonstrukcija tankova

Finalni izgled rudnika

MPI MINES LTD STAWELL GOLD MINE, VIKTORIJA: PRIMENA INTERNACIONALNOG KODA ZA CIJANID U RUDNIKU SREDNJE VELIINEU rudniku Stawell od velike je vanosti da nivo zatite od prolivanja cijanida i bilo kakav uticaj na ljudsko i zdravlje okruenja budu smanjeni na najnii nivo. Razlog tome je injenica da se rudnik nalazi tano iznad cevovoda grada, a infrastruktura rudnika sadri skladite cijanida i postrojenje za meanje, dok koridor za taloenje prolazi preko javnih poseda. Menadment SGM rudnika tei ka to boljoj komunikaciji sa zajednicom, kako bi ona bila to bolje obavetena kada je u pitanju sistem zatite od izlivanja cijanida, o sistemima zatite i kapacitetu rudnika da odgovori na bilo koju hitnu situaciju. SGM je, kao dokaz visokog stepena zatite, prihvatio i Interancionalni Kod za Rukovanje Cijanidom.

17

ZATO JE KOD BITAN SGM-UPrimena internacionalnog koda za rukovanje cijanidom demonstrirala je lokalnoj zajednici da SGM eli da primeni najbolje mogue sisteme kako bi okruenje zatitio od negativnog delovanja cijanida u Stawell rudniku, ukljuujui i negativne efekte na zaposlene, zajednicu i prirodno i poljoprivredno okruenje. Delovi koda koji su najvaniji za ovaj rudnik su: Nezavisna procena rada rudnika koju zahteva kod zadovoljie zahteve zajednice kada je dati sistem u pitanju i uverie zajednicu da su posveenost i performanse zadovoljavajue i na svetskom nivou Kod zahteva stalnu procenu sistema za rukovanje cijanidom; istraivanja sprovode nezavisni spoljni eksperti Kod je proaktivan, a ne reaktivan; odnosno, primenom koda, bilo koja slabost sistema bie identifikovana i Kompanija e biti ohrabrena da te slabosti popravi u odreenom periodu Kod obezbeuje strukturalne metode koje obezbeuju saglasnost sa svim zahtevima. Metode se zasnivaju na javnim informacijama i performanse i odgovori SGM-a su podloni javnom ispitivanju.

Postoji nekoliko problema koje e SGM morati da rei pre nego to uspe da zadovolji zahteve koda efikasno i efektivno. To su problemi koji, najverovatnije, pogaaju sve kompanije koje ele da usvoje kod, ali se pre svega odnose na srednja i mala preduzea, koja rade sa ogranienim sredstvima u odnosu na internacionalne rudnike: Papirologija u odnosu na praktino ispunjenje zahteva: veliki broj zahteva koda odnose se na administrativne mere, i veliki broj kompanija mora da izvri ove poslove tako da oni nemaju nikakav uticaj na radne aktivnosti i odravanje Prelazak na monitoring u realnom vremenu obino podrazumeva instalaciju skupe opreme: vrednost jednog takvog sistema mora biti usklaena sa realnim mogunostima zaposlenih i raspoloivim reursima, i uvek moraju biti date i odgovarajue alternative Nakon primene koda, odreeni broj zaposlenih morao bi da preuzme vie odgovornosti. Raspodela odgovornosti izmeu malog broja zaposlenih mora biti izvreno tako da svaki sukob interesa bude izbegnut U nekim sluajevima se zahtevi koje kod postavlja razlikuju od zahteva postavljenih od strane Vlade. Kompanija mora da odlui ta je za nju najbolje i da odabere zahteve koji se poklapaju sa zahtevima regulatornih tela.

Kod za rukovanje cijanidom je kod novijeg datuma i prvi je nternacionalni kod tog tipa. Jo uvek nije potpuno razvijen na primer, jo uvek nisu razvijeni svi administrativni sistemi podrke. Kompanije koje su prihvatile ovaj kod i same se nalaze u procesu uenja, jer se radi o novom terenu, a kriva uenja je najtea za male kompanije, kao to je SGM. Ostala pitanja koja je potrebno reiti su: Na koji nain se NATA analitiki zahtevi i ISO sertifikacija poklapaju sa kodom? Gde se spajaju individualna potreba i operativni fokus? Na koji nain se ciljevi kompanije mogu poklopiti sa zahtevima koda? Do kog stepena se kod poklapa sa dravnim zahtevima?

18