nova ekonomija radoslav gacinovic

7/16/2019 NOVA EKONOMIJA Radoslav Gacinovic

http://slidepdf.com/reader/full/nova-ekonomija-radoslav-gacinovic 1/58

S

P R O F E S O R D R R A D O S L A V G A ] I N O V I ]

NOVA EKONOMIJAUkoliko je demokratsko

dru{tvo eti~ki,ekonomski i

organizaciono ja~e i

stabilnije, utoliko se

ono ose}a odgovornije

za za{titu dru{tva i,

upravo u toj meri,

smawuje se i mogu}nost

uspeha teroristi~kih

akcija i drugih vrsta

nasiqa – kaè autor

nedavno objavqene

kwige “Antiterorizam”

Sa dr Radoslavom Ga}inovi}em, redovnim profesorom i{efom katedre za bezbednost na Akademiji za diplomatiju ibezbednost u Beogradu, autorom vi{e zapaènih dela o feno-menu terorizma, ~ija je kwiga “Antiterorizam” upravo pred-

stavqena stru~noj i {iroj javnosti, razgovarali smo u vremekada se na svetskoj pozornici odigravaju va`ni procesi, ~ijeposledice, u globalizovanom svetu, mogu uticati i na sudbinu na-{eg naroda.

Moè li se, u na{e vreme, uop{te do}i do jednozna~ne de-finicije pojma terorizma? Koji su, naro~ito sada, ele-menti “u igri”, osim onih koji govore o upotrebi nasiqa,wegovom politi~kom karakteru i nameri da se terorizmomizazove strah i uàs?

– Vrlo te{ko, jer velike sile jo{ uvek primewuju dvostrukestandarde u prepoznavawu i definisawu savremenog terorizma.One doga|aje iste sadrìne tuma~e razli~ito, zavisno od trenut-nih politi~kih interesa, {to je i najve}i problem za otpo~iwa-we definitivne, sveobuhvatne me|unarodne antiteroristi~ke ak-tivnosti, kako bi se terorizam u 21. veku drào makar pod kon-

trolom. Danas postoji veliki broj definicija terorizma – admi-nistrativnih i akademskih. Odlika onih administrativnih jesteda su rezultat trenutnih interesa vlade – reìma. To su, dakle,definicije po nare|ewu. Svako ko poseduje politi~ku mo} da de-fini{e “legitimitet”, ima i mo} da defini{e terorizam. Naprimer, u Americi postoje razli~ite definicije terorizma u Ste-jt departmentu, Ef-Bi-Aju, timu potpredsednika SAD, Ministar-stvu odbrane, Obave{tajnoj agenciji ministarstva odbrane,CIA… Administrativne definicije, iako sa nedostacima, jedi-no postoje u praksi. Wihov nedostatak je u reflektovawu ideolo-gizovanih politi~kih stavova dràvnog ili nekog drugog rukovod-stva za svaku konkretnu situaciju, pa su te definicije mawe gene-ralne i realne.

1. februar 2007.

Akademske definicije su plod nau~noistra iva~kog radamnogih istraìva~a i profesora sa svetskih univerziteta. Onepotvr|uju da su naj~e{}i elementi definicije terorizma nasiqekao metod, gra|ani i vlada kao mete, izazivawe straha i iznu|iva-we politi~kih ili socijalnih promena kao ciqevi, a veliki broj`rtava, ~emu danas teè teroristi, ukazuje na spektakularnost kaodefinicioni element terorizma.

Zadatak je nauke ne samo da utvrdi postojawe terorizma kaodru{tvenog i politi~kog fenomena i da ga analizira ve} i da is-pita i utvrdi pod kojim uslovima svako dru{tvo moè da traì iz-laz iz situacija u kojima se razvija terorizam. Savremenom dru-{tvu potrebna je nova nauka koja }e pro{iriti spoznaju i utvrditikakav je uticaj terorizma i nasiqa na budu}nost dru{tva. Nau~na

I N

T E R V

J U



teorija o suzbijawu terorizma neophodna je ne samo da razjasni

akciju ve} i da omogu}i da se uo~e na~ini kako da se qudsko dru-{tvo i politi~ki sistemi oslobode pragmatizma i empirizma koji,nekada, mogu biti i izvori nasiqa. Akademske definicije terori-zma najupe~atqivije govore o su{tini terorizma kao po{asti sa-vremene civilizacije.

Mislim da jo{ nije realno o~ekivati da neka od akademskihdefinicija bude op{teprihva}ena u OUN, upravo zbog presudnoguticaja velikih sila. Problem je zaista u tome {to jo{ ne postojiop{teprihva}ena definicija terorizma u svetu, pa su zbog togapravovremeno prepoznavawe tepo{asti i borba protiv we ote-àni i neizvesni.

Danas teroristi, za razli-ku od pro{lih vremena, prime-wuju savremenije metode, stra-tegiju i taktiku delovawa. Tako-

|e, oni mogu upotrebiti sredstvakoja do sad nisu upotrebqavali,na primer, neke vrste nuklearnog, hemij-skog ili biolo{kog oru`ja, {to je velikapretwa bezbednosti qudi na planeti. Ne-kada su teroristi ubijali jednog ~oveka dabi zastra{ili ve}inu, a danas oni nasto-je da ubiju i zastra{e {to vi{e qudi.

Prilikom definisawa tog fenomenatreba uzeti u obzir Conditio sine qua nondefinicije terorizma koja bi omogu}ilame|unarodnu saradwu kao objektivizacijupojma, tj. prema kome je uzrok onaj uslovbez kojeg posledica ne bi nastupila.

Bez obzira na to {to jo{ ne postoji op{teprihva}ena defi-

nicija terorizma u OUN, svaka dràva, pa i na{a, u svom krivi~-nom zakonodavstvu mora definisati i inkriminisati krivi~na de-la terorizma.

Ipak, za mene je najprihvatqivija definicija da je “Terorizamorganizovana primena nasiqa ili pretwa nasiqem od strane poli-ti~ki motivisanih izvr{ilaca koji su odlu~ni da kroz strah, zebwu,defetizam i paniku name}u svoju voqu organima vlasti i gra|anima”.

Koliko je politi~ki karakter teroristi~kih akcija danas re-lativizovan? Da li je mogu}e da se i u naizgled slepim aktima nasiqa prona|e trag politi~ke ideje koju nasilnici slede?

– Osnovni pokazateq da je neka akcija teroristi~ka jeste “po-liti~ki motivisana namera” ( Animus terrorandi ). Ali, pre nego {todam direktan odgovor na pitawe, moramo da razjasnimo vrlo bit-ne ~iwenice. Ako izvr{ilac nasilne aktivnosti nije politi~ki mo-tivisan, onda to nije teroristi~ka aktivnost. Zato je potrebno ob-

jasniti da se terorizam bitno razlikuje od naizgled sli~nih aktiv-nosti, poput gerile, kriminalnog dela, diverzantske akcije, tero-ra, i sli~no. Za razliku od teroriste, gerilci nose iste uniformei formacijsko naoruàwe; javno se pojavquju – nikada se ne skri-vaju; javno saop{tavaju ciqeve svoje borbe; imaju sistem subordi-nacije u komandovawu, odre|eni znak raspoznavawa, amblem kojise moè uo~iti sa rastojawa i moraju se pridràvati odredabame|unarodnog ratnog prava. A teror predstavqa nasiqe dràve iwenih institucija nad svojim gra|anima. Kriminalac kao i tero-rista, koristi nasiqe kao sredstvo za postizawe sopstvenog ciqa.Me|utim, za razliku od teroriste, nasilni ~in obi~nog kriminal-ca nije sra~unat na izazivawe posledica, naro~ito ne psiholo-

{kih, izvan samog ~ina. Zato je najzna~ajnija razlika izme|u tero-riste i kriminalca u tome {to ovaj drugi nije zainteresovan zauticaj na javno mwewe i {to wegova aktivnost nema politi~ki ka-rakter. Kriminalac, jednostavno, eli da uzme, na primer, novac ipobegne, i da, pri tome, bude {to mawe zapaèn.

Vrlo je va`no uo~iti i razliku izme|u teroriste i diverzan-ta. Diverzant je borac, pripadnik regularne armije sa wenom uni-formom i amblemom. Diverzantska aktivnost je, za razliku od te-roristi~ke, legalna, legitimna i priznata u me|unarodnom ratnom

pravu kao deo borbenih dejstava regularne vojske svake dràve.Postoji i razlika izme|u terorizma i politi~kog ubistva. Poli-ti~ko ubistvo obi~no nema “autora”. Izvr{ilac se ne ogla{ava,jer je posao zavr{en time {to je ubijena neka va`na li~nost, a te-rorista se posle izvr{enog ubistva ogla{ava i obave{tava jav-nost da je po~inio ubistvo. Da konkretno odgovorim na pitawe: te-roristi svaku svoju aktivnost izvode planski, a ne slepo; ona jeplod unutra{wih motiva koji su komplementarni sa politi~kimopredeqewima organizacije kojoj pripadaju.

Danas postoje intrizi~no motivisaniteroristi, to jest oni sa unutra{wim mo-tivima koji su najsna`niji, jer traju dok seciqevi wihove organizacije ne ostvareili dok se wihovi koreni, tj. koreni tero-risti~ke organizacije ne uni{te, a to jevrlo neizvesno, pa ~ak i nemogu}e. Tero-

rizam je ranije bio stvar èqeza delovawem, a danas je tostvar mogu}nosti da se ta èqaza delovawem ostvari.

Primera radi navodim sle-de}e podatke: u periodu od1973. do 2003. godine u svetu jeizvedeno 11.650 me|unarodnihteroristi~kih napada. Samo uAlìru je, u posledwoj decenijidvadesetog veka, ubijeno vi{e od75.000 qudi. U proteklih 15 go-dina teroristi su u svetu oteli275 aviona u civilnom saobra-

}aju, pri ~emu je poginulo 948 qudi, dok su 7.479 lica teroristi

dràli kao taoce. Procewuje se da se trenutno na podru~ju Evropenalazi oko 30.600 terorista, pripadnika islamisti~kih terori-sti~kih organizacija.

Da li je i verski motivisani terorizam poduprt politi~-kom platformom i koliko? Svet se danas pita i koliko su islamisti~ki teroristi ozbiqni u svojoj nameri stvarawa svetskog kalifata?

– Pod religijskim terorizmom podrazumeva se ona vrsta nasi-qa koje pokre}e verski inspirisan motiv. U religijskom terorizmuposebna pa`wa obra}a se na stvarawe kulta mrtvih, koji se izdiùna pijedestal sveca, {to je najizraènije kod islamisti~kog terori-zma. Religiozni teroristi propagiraju maksimu “umreti za ideju”.Ponosni su na u~iwenu radwu, motivisani sna`nim verskim moti-vom da “nevernicima” zadaju smrtonosni udarac. Ve}ina religio-znih terorista komunicira sa javno{}u {okantno{}u svojih akcija;

wihov altruizam je, kako kaù, toliko jak da smrt ~ekaju kao trenutaknovog ro|ewa. Islamisti~ki teroristi, izme|u ostalog, aktivnostivladaju}ih elita tuma~e kao udar na muslimansku civilizaciju. Ver-ski teroristi nude svoj ìvot za ideju, za koju su odlu~ni da nasumiceubiju veliki broj nedu`nih qudi. Za wih je nasiqe prvenstveno aktsvete tajne ili boìja du`nost koju vr{e tokom nasilne aktivnosti.

Religijski terorizam se najintenzivnije iskazuje u verskoj ne-trpeqivosti, iskqu~ivosti i agresivnosti, prvenstveno u islam-skom fundamntalizmu koji deluje ne samo kao verski ve} i kao po-liti~ki pokret za ostvarivawe wihovih globalnih ciqeva: pretva-rawe gra|anskih u islamske dràve; ujediwewe islama i islam-skih dràva i radikalnom verskom i politi~kom (dràvnom) {ire-

9

TERORIZMA

“Za mene je najprihvatqivija definicija da je tero-rizam organizovana primena nasiqa ili pretwa nasiqem od strane politi~ki motivisanih izvr{i-laca koji su odlu~ni da kroz strah, zebwu, defeti-zam i paniku name}u svoju voqu organima vlasti i

gra|anima.”

“U periodu od 1973. do 2003. godine u svetu je izvedeno 11.650 me|unarodnih teroristi~kih napada.Samo u Alìru je, u posledwoj deceniji dvadesetog veka, ubijeno vi{e od 75.000 qudi. U proteklih 15 godina teroristi su u svetu oteli 275 aviona u ci-vilnom saobra}aju, pri ~emu je poginulo 948 qudi, dok su 7.479 lica teroristi dr ali kao taoce. Pro-cewuje se da je trenutno na podru~ju Evrope prisut-no oko 30.600 terorista, pripadnika islamisti~-kih teroristi~kih organizacija.”



Koje su, po Va{em mi-{qewu, o~ekivane “po-zornice“ teroristi~kih napada u budu}nosti? Ho}e li napadi biti usmereni pre svega na stvarawe op{te nesi-gurnosti gra|ana ili }e

udariti na najosetqivi-je ta~ke u sistemu funk-cionisawa dru{tva i dràve?

– Dvadeset prvi vek }e sigurno bitistole}e nasiqa i borbe protiv wega. Na-ravno, teroristima nije bitna sama metanapada koliko wegov politi~ki odjek u svetu.Dakle, pored ogromnog razarawa i qudskih`rtava, osnovni ciq }e im biti psiholo{kiudar na svetsko javno mwewe. Pojavom filozofije “tre}e pozicije”,a to je poku{aj ujediwewa starih kvazirevolucionarnih i novih ul-tradesnih terorista, koji smatraju da im je protivnik isti, tj. multi-nacionalne kompanije, vlade i sredstva javnog informisawa, moèdo}i do jo{ ve}ih problema za integralnu bezbednost uop{te.

Teroristi se za akciju, koja traje nekoliko minuta ili deseti-

nu minuta, spremaju godinama. Oni su uvek u prednosti u odnosu naorgane dràvne za{tite, jer oni se spremaju koliko im treba zaakciju, biraju metu napada, vreme i mesto teroristi~kog udara iskoro uvek postiù iznena|ewe za strukture bezbednosti dràve.Oni, dakle, ma{taju, razmi{qaju gotovo neprekidno o akciji, a dr-àvni organi samo za vreme radnog vremena... U budu}nosti }e te-roristi primewivati dosad oprobanu taktiku i strategiju napadai, naravno, na najosetqivije dràvne institucije, kako bi sa {tomawe napora i rizika po u~esnike u akciji izveli {to ve}a raza-rawa i qudske `rtve i time, na kraju, stvorili turbulentno staweu napadnutoj dràvi.

Dakle, meta teroristi~kog napada moè biti svako lice iobjekat. Lice koje teroristi planiraju da likvidiraju, pogotovu

ako jo{ imaju i podr{ku neke mo}ne sile u svetu, vrlo te{ko moèda se sa~uva. Setimo se teroristi~kih akcija na Alda Mora, Indi-ru i Raxiva Gandija, Jicaka Rabina, Anvara el Sadata, Ulofa Pal-mea, Kenedija....

Teroristi }e ubudu}e prvenstveno napadati tzv. “meke mete”,gde slu`be bezbednosti ne mogu efikasno i odmah stupiti u akciju.To se posebno odnosi na vazduhoplove u letu, vozove, metroe...

Sve je prisutniji samoubila~ki terorizam. Recimo, u perioduod 1980. do 2000. godine u svetu se dogodio 271 samoubila~ki te-

roristi~ki napad, a samo tokom 2003. izvedeno je vi{e od 50 raz-li~itih samoubila~kih napada, u kojima je ubijeno 650, a raweno~ak 2.500 qudi. Na primer, MI 5 – britanska BIA, pre pet godinaje pratila na svojoj teritorij 250 “sumwivih terorista”, a danasih ima najmawe 20 puta vi{e.

Radi postizawa sopstvenih ciqeva, teroristi~ka organiza-cija, kao po{iqalac teroristi~ke “poruke”, u sistemu socijalnogkomunicirawa sa drugim u~esnicima u komunikacijskoj mreì, upu-}uje sadràj kojim istomi{qenike i simpatizere ohrabruje, pozi-va i okupqa, a protivnike zastra{uje, razjediwuje, dezorganizuje...

Kakav profil treba da ima politi~ka kultura na{eg doba da bi se u wenom okriqu smawio rizik od pojave terori-zma unutar dru{tva i istovremeno oja~ao wegov kapacitet za odbranu od terorizma “uvezenog“ spoqa?

– Politi~ka kultura je deo one op{te, ali predstavqa i weno

samostalno podru~je. Politi~ke orijentacije, koje ~ine osnovnielement politi~ke kulture, sastoje se od saznajne, ose}ajne i vred-nosne komponente. Dakle, politi~ka kultura je oduvek uticala naprou~avawe politi~kih pojava, od Aristotela do Tokvila, Bexkotai Brajsa. Ali, najve}i doprinos tome dao je ameri~ki politikologG. Olmond analiziraju}i participativnu politi~ku kulturu, gde po-jedinci u~estvuju u politi~kom ivotu i procesima dono{ewa poli-

ti~kih odluka. Ovo je su{tinski va`no zaproblem o kome razgovaramo. Jer, da bi sesmawio rizik od pojave terorizma, odlu~u-ju}u ulogu imaju javno mwewe, kao zbir poje-dinaca koji u~estvuju u dono{ewu politi~-kih odluka, s jedne, i masovna samoorgani-zacija stanovni{tva za antiteroristi~kuaktivnost, s druge strane. Jer, ako javno

mwewe na globalnom nivou

shvati da je terorizam po{astcivilizacije i odlu~i da mu sesuprotstavi, postoje veliki iz-gledi da se savremeni terori-zam u svetu drì makar podkontrolom.Protiv svih vrsta nasiqa

dru{tvo se mora boriti sa-mim sistemom dràve i dru-

{tva, wegovom snagom, kvalitetom, vitalno{}u, demokrati~no{}ukoja se nalazi u wegovoj osnovi, pravnom dràvom i stalnim raz-vojem prava i sloboda gra|ana, te u~vr{}ivawem tih odnosa u svimoblastima dru{tvenog ìvota.

Ukoliko je demokratsko dru{tvo eti~ki, ekonomski i organi-zaciono ja~e i stabilnije, utoliko se ono ose}a odgovornijim za

proces za{tite dru{tva i u toj meri se smawuje mogu}nost uspehateroristi~kih aktivnosti i drugih vrsta nasiqa.

U najnovijoj kwizi naglasili ste da nosioci antiterori-sti~ke borbe moraju zadràti visok stepen profesionali-zma, te da on ne sme biti okrwen kriterijumom poslu{ni-{tva koji, ponekad, name}u politi~ke strukture. Kako zadr-àti profesionalizam?

– Prvo da kaèm da profesionalizam predstavqa tran-sformaciju jedne aktivnosti, koja se do tada obavqala slobodnoi neformalno, u stalnu i koja postaje osnovna ivotna aktivnostqudi koji je obavqaju. Profesionalac je, dakle, uz navedeno ivrhunski stru~wak, ~ovek koji se ne pla{i izazova. On je kreator

11

“@ivimo u vremenu koje neki nazivaju ’nova ekono-mija terorizma’, kada teroristi~ke organizacije {irom sveta, na razne na~ine, ’okre}u’ oko 1.500 milijardi dolara. To je, da pojasnimo, brojka koja je dva puta ve}a od bruto proizvoda Velike Britanije ili suma koja je, na primer, ~ak tri puta ve}a od ukup-ne gotovine dolara u prometu.”

“U budu}nosti }e teroristi primewivati dosad oprobanu taktiku i strategiju napada i, naravno, na najosetqivije dràvne institucije, kako bi sa {to mawe napora i rizika po u~esnike u akciji izveli {to ve}a razarawa i qudske `rtve i time, na kraju,stvorili turbulentno stawe u napadnutoj dràvi.”



URUÊNISERTIFIKATI ECDL

Trinaestorici slu{alaca 50. klase General{tabnog us-avr{avawa [kole nacionalne odbrane (G[U [NO), 18. januarauru~eni su sertifikati o zavr{enoj obuci u poznavawu rada nara~unaru prema standardu ECDL, koji vaì u Evropskoj uniji.

Kako je na po~etku sve~anosti istakao pukovnik AleksandarViloti}, zamenik na~elnika Uprave za telekomunikacije i in-formatiku General{taba VS, ukqu~ivawe takvog oblika nastaveu program usavr{avawa oficira na najvi{oj vojnoj {koli una{oj zemqi deo je nastojawa da se ostvari nov pristup u {kolo-vawu za najodgovornije du`nosti u Vojsci i Ministarstvuodbrane.

Sa ste~enim znawem visoki oficiri srpske vojske mo}i }eaktivno da se ukqu~e u sve oblike zajedni~kog rada sa pripadnici-ma stranih armija, u rad multinacionalnih komandi i da ostvareboqu komunikaciju u razdobqu koje je obeleèno razvojem infor-mati~kih tehnologija.

A. A

INTERVJU

1. februar 2007.

novih ideja, odan je poslu koji obavqa i nikada ne priznaje po-raz. Vrlo je te{ko stvoriti takvu li~nost za bezbednosne izazo-ve kojih je sve vi{e u svetu. Me|utim, u ovoj profesiji se mora

zadràti visok nivo profesionalizma. Da bi se to postiglo, uzostalo, mora se hitno zaustaviti po demokratiju opasan trend, ato je potiskivawe institucije profesionalizma pred naletom po-dani{tva, poslu{nosti i pripadnosti nekim politi~kim elitama.Ho}u da kaèm da profesionalizam i znawe moraju biti najve}avrednost dru{tva koje teì demokratskim integracijama i razvo-ju, nasuprot podani{tvu i poslu{nosti kao odlikama totalitar-nih reìma u kojima se, po potrebi, najve}e vrednosti dru{tvaokre}u “s nogu na glavu” i tako produàva agonija i neefikasnostinstitucija. Unutra{wa struktura vlasti svoje temeqe mora dagradi na demokratskom profesionalizmu, ~ija je odlika vrhunskoznawe i rodoqubqe a {to, naàlost, kod nas, jo{ uvek ne posto-ji dovoqno u praksi.

Vojska ima antiteroristi~ke jedinice. Kakav bi, po Va{emmi{qewu, trebalo da bude wihov sastav, broj? I u kojim

situacijama i na koji na~in bi ih trebalo koristiti? – Svaka ozbiqna vojna sila u svetu ima i sopstvene jedinice za

antiteroristi~ka dejstva. U Velikoj Britaniji to je SAS, u SAD DEL-TA, u Rusiji SPECNAZ, u Italiji GIS, Nema~koj KSK... U tom smislu isrpska vojska treba da ima svoje elitne antiteroristi~ke jedinice.Brojno stawe vojnih antiteroristi~kih jedinica, a koje se striktnobave specijalizovanim antiteroristi~kih aktivnostima, u raznimdràvama je razli~ito, zavisno od procene opasnosti od terorizmaali i wihove ekonomske mo}i. U srpskoj vojci to brojno stawe moraodgovarati stvarnim potrebama. Imaju}i u vidu okruèwe u kome seSrbija nalazi postoji zna~ajna potreba za postojawem vojnih anti-teroristi~kih jedinica u kojima moraju biti vrhunski profesional-ci, obu~eni, opremqeni i motivisani za izvr{ewe takvog zadatka posvaku cenu. Te jedinice, uvaàvaju}i geografski poloàj Srbije, tre-ba da budu i locirane u najosetqivijim regionima kako bi, u odre|e-

noj kriznoj situaciji, mogle efikasno i brzo da reaguju.Po mojoj proceni antiteroristi~ke jedinice moraju da broje

najmawe tri odreda bataqonske formacije profesionalnih bo-raca, razli~itih specijalnosti, iz svih vidova i rodova Vojske, au ~iji sastav treba da u|u i ronioci, i padobranci, i snajperi-sti, i majstori borila~kih ve{tina... I mada je policija, svuda usvetu, nosilac borbe protiv terorizma na teritoriji svoje drà-ve, vojska mora tako|e da ima vrlo efikasne jedinice za protiv-teroristi~ka dejstva. One bi se, dakle, angaòvale u borbi pro-tiv terorizma ali samo u tala~kim situacijama, u slu~ajevima dateroristi upotrebe NHB oru`je, odnosno onda kada terorizampreraste u vi{i novo nasiqa tj. gerilu ili masovni ustanak. Sva-kako, te vojne jedinice treba upotrebiti i onda kada policija ni-je u stawu da spre~i daqe narastawe nasiqa i, podrazumeva se,onda kada su prinu|ene da za{tite sopstvene qude, objekte i sred-

stava.Vojne antiteroristi~ke jedinice se mogu angaòvati u mirov-nim misijama van teritorije na{e zemqe, ali samo po zahtevu OUN.One moraju biti osposobqene za sve specijalizovane zadatke, pa iza eventualno spre~avawe masovne pobune. Uz to, u sastavu vojnihprotivteroristi~kih jedinica mora postojati vrlo stru~an i obu~enpregovara~ki tim koji moè mnoge tala~ke situacije re{iti bez oru-àne akcije. Jer, dosada{wa praksa je potvrdila da se prilikomosloba|awa talaca, upotrebom sile, prose~no spa{ava oko 25 po-sto, a u situacijama kada se pregovara sa otmi~arima radi osloba-|awa talaca, spa{ava se vi{e od 50 posto talaca.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

12

KOMANDANTSKO IZVI\AWE SLU[ALACA

GENERAL[TABNOG USAVR[AVAWA

MODELI ZADATAKASlu{aoci 50. klase General{tabnog usavr{avawa [kole

nacionalne odbrane realizuju vi{e oblika usavr{avawa, me|ukojima su i sadràji poput komandantskog izvi|awa, komandant-skog putovawa, nastavnih poseta i studijskih putovawa. Oni su od23. do 25. januara izveli komandantsko izvi|awe u zoni odgovor-nosti Kopnenih snaga, gde su uz pomo} jedinica Vojske Srbije i in-stitucija dràvne uprave na terenu prakti~no proverili zamislii re{ewa, koja su doneta u kabinetima, ve`baonicama i simula-cionim centrima.

– Ciq je da utvrdimo – kaè zamenik na~elnika [NO pukov-nik Vladisav Obrenovi} – da li su re{ewa dobra, koliko su onablizu optimalnim re{ewima i koliko je stepen dostignutih sazna-wa i upore|ivawa na terenu u korelaciji sa onim {to je ura|enou u~ionici. Novina je da zadatke re{avamo u skladu sa standardi-ma i procedurama vojnobezbednosnih integracija kojima teìmo.

Ova aktivnost je, po re~ima nastavnika u katedri Operatikepukovnika dr Vojislava \or|evi}a, veoma va`na zato {to se slu-

{aoci oprobavaju u raznim ulogama i re{avaju razli~ite proble-me u modelima operativnih zadataka i u okviru tri misije VojskeSrbije.

Tokom komandantskog izvi|awa slu{aoci G[U [NO obi{lisu Komandu Kopnenih snaga, 78. motorizovanu brigadu, 63. pado-branski bataqon, objekat “Cepotina”, bazu Dobrosin, Centar zausavr{avawe kadrova ABHO u Kru{evcu i druge komande i jedini-ce Kopnenih i Operativnih snaga.

Z. M.

nova ekonomija radoslav gacinovic

Documents