milos crnjanski - seobe

Download milos crnjanski - seobe

Post on 06-Aug-2015

477 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>Vidosav Stevanovi REFUZ MRTVAK</p> <p>Vidosav Stevanovi</p> <p>VREFUZ MRTVAK</p> <p>Kragujevac, 2008.</p> <p>PLOD REVA TVOJEGO</p> <p>P</p> <p>utevi behu postali neprohodni. Ve nedeljama kia je u neprovidnim vodenim zavesama visila izmeu niskog neba i razmekale zemlje. Uz huku, tresak i lomljavu nabujale vode behu odnele brvna na potocima i klimavu drvenu upriju na Lepenici. Kroz poplavljene vrbake i topoljake promicale su naduvene leine pasa, pernate ivine i krupnije stoke. Krovovi na udericama ispod crkve proputali su vodu kao reeta, a tale pletare polako su utanjale u pihtijasto tle. I svuda po selu plinuli su duboki glib i itko blato. Bio je pozni novembar 1945. Oko podneva povremeno su se videli obrisi mokrih i zgurenih brda iznad druma i eleznike pruge, i moglo se uti zagueno brektanje voza koji je puzao poljem. Nekoliko puta dnevno prugom su kloparali pretovareni teretnjaci sa iskrpljenim i zaralim lokomotivama, koje su crn i gust dim od loeg uglja duvale pravo u potamnelo nebo, u zbijene mase oblaka. Oko pola est ujutro kroz mrkli mrak protandrkao bi lokal sa radnicima iz fabrika u Kragujevcu, a oko dva posle podne aavi putniki voz usplahireno bi pitao</p> <p>6</p> <p>Vidosav Stevanovi</p> <p>pred signalima i estim stanicama. U selu se vreme raunalo prema vozovima. Jo zarana, oko pet sati posle podne, praen ratrkanim mukanjem goveda, mrak bi se prevalio preko kua na dva naspramna breuljka i zgomilao se u tesnoj dolini podno crkve i optine. Neto kasnije, ganjana promuklim pseim laveom, utrnula bi ukasta svetla u svim prozorima kao da se zatvaraju mnogobrojne mrenaste oi. U selu bee nestaica soli, eera, zejtina, cica i petroleja naroito petroleja. Bila je no u poznom novembru 1945. Oni koji su leali budni, starci i bolesnici i porodilje, uli su samo sanjivo disanje ukuana, romoravo i neumorno pljutanje kie po krovu, buni klokot vode u tesnim jarugama povie sela, fijuk vetra u kronjama drvea i u odaku, noni razgovor nebesa i zemlje. A moda su izotrenim sluhom hvatali, u stvari vie nasluivali, jedva ujno pribliavanje ponoi, laki nestvarni korak boletina i smrti, u trenutku kada se no raspoluuje, kao satruli plod, na ono to je ve mrtvo i ono to tek umire. Tek, verovatno je bilo i budnih, dok su ostali tonuli u blaenu nesvest kao u mlaku miriljivu vodu. Najdublje su ipak spavali mrtvaci na groblju. I tada je Vojina Kukuviju, starog seljaka koji je hrkao u irokom drvenom krevetu uz kripu dasaka i, umirljivo utanje slame u slamarici, probudilo neije usplahireno dozivanje. Bila je to zagrcnuta i nerazumljiva vika, promuklo zapomaganje, gotovo kuknjava i vriska, neto slino tualjci, iskidano</p> <p>Refuz mrtvak</p> <p>7</p> <p>besnim laveom pasa ispod ambara. Napolju je pljutala kia i oba Vojinova psa, rundave i zle uvarkue na tekim i elinim lancima, oajno su zaurlavali kroz pomrinu kao da je neki tuin ve sasvim blizu, moda na putu pred kapijom, moda ak i u samom dvoritu. Za trenutak bi umukli kao da hvataju dah, da odmah potom zaurlaju jo oajnije i benje, trzajui zveketavim lancima. Pridiui se sa tvrdog uzglavlja, bunovan i oteale glave, sav onemoao i slab, Vojin je prvo pomislio da su to svakako lopovi, pljakai, vojni begunci, zlikovci i zloinitelji. Pomislio je da je nesrea, eto, sada posle rata, preko ranjave zemlje, dola i na njegov prag, do sada netaknut, da trai naplatu, njegovu imovinu, njegovu glavu, da ga opljaka i pretvori u strv koja e se raspadati kao kokoiji drob na bunjitu. Pomislio je da je, najzad, dolo vreme plaanja i podmirivanja ljudskih dugova u krvi i mesu, koje sleduje svakom ivom nesreniku kad-tad, ranije ili kasnije, lake ili bolnije, i zaudio se uzgred to ni najmanje nije uplaen. I ve se maio puke pored kreveta, karabinke donete iz prvog rata i uvek podmazane i pune, otkoio je i ubacio metak u cev, maltene radosno oslukujui kljocanje zatvaraa, steui glatko drvo kundaka, kada mu je namah sinulo neko iznenadno unutranje prosvetljenje, neko svetlo i sigurno znanje: nikoji zlikovci ne viu niti uzbunjuju ljude ako neko zlo spremaju, a uvek spremaju, ve se privlae u muku i grobnoj tiini, puze na trbuhu kao zmije, vrebaju kao izgladneli kurjaci, napadaju utke i podmuklo.</p> <p>8</p> <p>Vidosav Stevanovi</p> <p>Najednom je bio uveren u to kao u ovekovu zlobu i naopaku e za krvlju drugoga oveka. Znao je da nikakva opasnost ne preti njemu, bezbednom u zakljuanoj kui, nego onome koji je malopre zapomagao kroz kiu i pomrinu, tom beskuniku koji je nasumce dozivao pomo sa gole vetrometine. Dvoumio se stoga, zbacujui sa sebe teke gubere, sedajui na ivicu kreveta, diui hripavo i smireno psujui sebi u bradu, da li da otvori vrata? da li da izie? da li da izvidi ko je i ta je? da li da svoje kostobolno telo izlae hladnoi i vlazi? I taman se odluivao da to nikako ne ini, jer mu se moda priinilo, prisnilo, jer je moda sada zbacio moru sa grudi, oterao prikaze, jer je pametno biti sebian i ravnoduan prema tuim patnjama, kada je ponovo uo isto ono dozivanje, kukanje, ta li, ovoga puta blie, otrije i jae, odreenije i neopozivije. Jasno se u tom zagrcnutom vikanju bez celih rei, izmeu nerazumljivih povika, mogla razabrati molba i oajanje i nekakva dirljiva nemo, detinja nejakost i naputenost. Bilo je to potpuno beznae, gorko i trpko kao otrov koji klizi niz grkljan, i Vojin Kukuvija, stari samoivi seljak bez poroda, oseti u sebi snaan poriv, mutan ali vrst, veliki koliko njegovo telo od tabana do kose, bolan kao rana po celoj povrini koe: da izie, izloi se bilo emu, uzme u zatitu toga u kii zalutalog nesrenika koji je dotumarao do njegovih vrata, moda bolestan, moda ranjen, moda gonjen nekom drugom i mnogo stranijom nevoljom, moda izdiui u bolu i muci. Bio se odluio, bez razmiljanja i strepnje. Sada je ostalo samo</p> <p>Refuz mrtvak</p> <p>9</p> <p>da izie i uini ono na to ga je nagonilo neko tugaljivo i boleivo drhtanje iznutra, neki treptaj samilosti i tuge koji mu je uznemirio grlo, uzburkao prsa, bolom prostrelio trbuh. Meutim, dok je pravio ona etiri koraka od kreveta do vrata, onako bos, u konopljanim gaama i koulji, drei puku kao nezgodnu cepanicu, rasejano mrmljajui Oena, osetio je da se u njemu pojavilo neto novo, neko mrsko i straljivo prezanje pred svim to mora da se desi, to posle nee moi da popravi, neka sumnja u opravdanost dobra i sauea, neko poniavajue uverenje da je sve uzaludno, blesavo, nepotrebno jer je kraj svima isti, jer sve umire, jer se nita ne pamti i ne nagrauje to je sve rovalo u njemu kao grupa slepih krtica i postajalo sve blie, sve zapovednije, sve nesnosnije. Sada se ve otvoreno plaio za sebe i oseao kao da mu je svaki deo tela go, izloen bolu, ranjiv kao oko van duplje, kao prosuti drob, a istovremeno se muklo plaio za onog drugog, nejakog, za njegovu golotinju i ranjivost, za njegovo uznemireno srce i uzdrhtala plua. Bilo je to neto udno, bolno i slatko. I dok je skidao ip i okretao klju u bravi, proaputao je za sebe: Zar bilo ta smrtno sme da misli na ita drugo sem na svoju smrtnost? Boe, daj da sve na dobro izie. Daj da ne bude nikakve tete i otimaine. Da ne bude jo umiranja i gadosti. Da ivi i zdravi osvanemo. I tako je zastao pred jo zatvorenim vratima i ponovo oslukivao. Dozivanje je opet bilo zamrlo i samo su psi zaurlavali kroz neprekidno pljutanje kie kao da se tamo napolju meaju istrajnost i bes, neu-</p> <p>10</p> <p>Vidosav Stevanovi</p> <p>moljivost i zloba, venost i pomama. I zamalo ga je pokolebala dosadna jednolikost svega to je bilo i to e biti pod nebom, kie i lavea, zloina i mrnje, nemoi i straha, starosti i samoe, smrti i raanja, nadasve raanja, izlinog i oajnikog raanja za grozote, rugobe, pad i trule. Ali nije ga samo ravnodunost pokolebala. ta radi, ovee, pobogu? seknu ga s lea sipljiv enski glas kao pitanje iz provaljenog meha. To je, valjda i ona istom vikom probuena, sa svoga kreveta u drugom kraju sobe uplaeno prohripala Vojinova ena Jaglika. S rukom na kvaki, oslonjen na puku kao na tap, teke glave i oputenih ramena, najednom umoran do sri u kostima, uzrujan kao uhvaeni u prestupu, prepadnut, okrivljen, Vojin je mogao da zamisli, gotovo da je vidi kroz mrak gust kao blato: prljavu, sitnu, ostarelu, zgrenu pod nekolikim guberima, zimogriljivu, masne i raskutrane kose pod crnom povezaom stegnutom oko glave, izraenih i sparuenih ruku koje tumaruju po vazduhu kao paukovi. Bila je tu i bila je njegova ena etrdesetak dugih i praznih godina, sauesnica u mrtvom ivotu oveka bez poroda, nerotkinja, jalovica kao ovca odreena za klanje, pakosna i mualjiva rugoba koja je rintala u polju i u kui, sebina bogomoljka koja je bolovala od svih enskih bolesti, ilava samrtnica koja se ludaki bojala smrti to joj se ve uvukla u telo kao crv u plod. On je bio ovek, ona je bila ena, i zato su se mrzeli. I zato to su se mrzeli proveli su ceo ivot zajedno, u istoj kui, u istoj sobi, esto u istom kre-</p> <p>Refuz mrtvak</p> <p>11</p> <p>vetu mu i ena u istoj pomamnoj stravi od samoe i sauea, od pratanja i nenosti. Ne otvaraj, pobogu! Napae te zlikovci. Zaklae te. Zaklae me. Jesi li se zdrnuo pod starost, pobogu i zaboga? zabrzala je, guei se sipnjom koja je jo u poetku rata oborila i privezala za krevet nejaka i otporna usamljenica koju su muile bolesti, poude, strahovi, jalovost, ohlaeni ugarak koji lei u pepelu studi, kost kosti. Bila je jo iva i branila se. ut, babetino! odreza joj Vojin, grubo kao to se obrecivao na bandoglavu stoku, i oseti se odmorniji, jai, istiji gotovo mladi koji e sad na uiniti podvig, dobro delo, maltene spasitelj koji e rtvom iskupiti svoju i tuu nemo. I naglo, u inat njoj i sebi, otvori vrata. Spolja ga zapljusnue vlana pomrina i vlana hladnoa, koje se smesta ulie u onu iz sobe, vlano umorenje kie, koje se izjednai s Jaglikinim hripanjem. Svuda bee no, u njemu i van njega, nevidelica opasna i blagotvorna kao ludilo, i on umalo da bee zaboravio ta ga je to diglo iz sna bez snova i zavitlalo u javu bez oblika, ta ga je to iailo iz zgloba obinih postupaka i skrilo kao suv brestov prut. I tako je stajao na vratima, izloen hladnom jesenjem vetru i kosim kapima kie koju je nebo neumorno izlivalo na zgrenu zemlju kao u danima i noima potopa, i oslukivao prema putu kao to je doskora oslukivao svaije vojske koje su prolazile selom izgladnele i dronjave, osione i krvolone vojske sa svakojakim znakovima na kapama, ljudi</p> <p>12</p> <p>Vidosav Stevanovi</p> <p>koji su napustili zemlju i rad i grbasanje nad letinom i prigrlili puke i svako zlo, svaku nesreu, svaku pokoru. Ali dok su psi ispod ambara pomamno zavijali, trzajui i zvekeui lancima, ostrvljeno zaurlavali kao da njue smrad zveri koja se unja i privlai, Vojinu bi jasno da je neki tuin u dvoritu, tu negde, blizu, moda kod kapije, moda ispod samog praga, moda na dohvatu ruke nepoznat ovek u ijem se prisustvu ipak nije oseala nikakva pretnja, nikakva bliska opasnost. Isprekidana psea jarost, pridavljena lancima, jasno je kazivala da je neko tu. Ko je tamo? viknu Vojin grubo i osorno, nasumce kao da naslepake gaa kamenom, s uenjem oslukujui svoj promukao glas kao da se odbio od brda i vratio potpuno izmenjen i unakaen gotovo jecav glas oveka koji cepti od straha i s mukom protiskuje rei kroz grlo. elja da pomogne onom koji je dozivao, onom koji se njemu predavao na milost i nemilost, malopre tako jaka i zapovednika, tako zarazna i neopoziva, bee ga sasvim prola, iilela kao bol u pokvarenom zubu, utopila se u vlazi i hladnoi kao kokoka u bari. Bio se potpuno razbudio, rasanio, osvestio, i sada je znao da je iza njega soba i Jaglika u krevetu, gore njegov krov i nisko nebo, pod stopalima hladni kamen njegovog praga, pred njim neprijateljski mrak i nona neizvesnost. I tako je jo stajao na vratima, jo s pukom u ruci, neodluan, spreman da svakog trenutka korakne nazad i okrene klju u bravi, oekivao odziv i odgo-</p> <p>Refuz mrtvak</p> <p>13</p> <p>vor, i uzgred besneo na Jagliku, koja ga izaziva svojim bljutavim strahom, brigom i nemoi, na sebe samoga to se budalasto izloio tuem nou, metku, batini, ko zna emu sve ne, pa ak i na molitvu koja ga niim nije zatitila, sem praznom verom da mu se nita ravo ne moe dogoditi jer sve ini za drugoga, sabrata hrianina. Zato drugima treba initi pre nego sebi, kad svako ima samo to malo ivota, tu mrvicu zadovoljstva i bola? Zato pomagati one od kojih je i sam Bog okrenuo glavu i na njih nahukao patnje kao opor besnih pasa? Zato jedan bednik kao to je on treba da srlja u opasnost i pogubu da bi spasavao nekog drugog bednika iz nesree u koju se ovaj sam uvalio? Zato oekivati nagradu, novac, potovanje sveta, mirnu savest, kad svakom sigurno sleduje kazna starost i umiranje u sramu i oajanju? Zato ljubiti blinje kad su gadni, smrdljivi, pokvareni, gnojavi od greha, ubazdeli od poroka, zlikovci, lopue, prodane due, kasapi? Ponovo je bio Vojin Kukuvija, stari samoivi seljak bez poroda, krtica koja se krije u jazbini, pu-gola koji strepi od tueg dodira kao od gube, i hteo je da se vrati svom krevetu, miru i toploti, snu bez snova koji e potrajati sve dok se beumno i bezbolno ne ulije u nita, ali nije eleo da Jaglika pomisli kako je popustio, urazumio se, pristao na njene rei, poklekao pred enskom kuknjavom kao muka strina. Ipak, bio je mukarac, smeten i zamren i podao i surov kao i svi drugi, i gotovo da je vie voleo nesreu nego sreu, vie uas nego lepotu, vie poraz nego pobedu. I zato je jo jae viknuo u vlanu pomrinu:</p> <p>14</p> <p>Vidosav Stevanovi</p> <p> Ko je tamo? Ima li nekoga? Doista, neko je bio tamo ispod praga. Najzad se oglasio ljudskim glasom i razumljivim reima, i time potvrdio da sve dosad, vika i Jaglikin cvile i umorenje kie, nije bilo samo teka nona mora koja se kao mlinski kamen navalila na grudi zaspaloga. Poto Vojin, otkako je priao vratima, za tih nekoliko punih i grozniavih trenutaka koji su izgledali dugi-predugi kao bolesniki asovi, nije vie uo dozivanje, nita sem kie i pasa, gotovo da se iznenadio, trgao, pomalo i uplaio i obradovao kada je prozebao i kretav glas mukarca doleteo ispod praga, nimalo sainjen od tame i nesna ve jasan i odreen, vrst kao puana cev u ruci prisna i bratska javka iz tamnog vilajeta blatnjave vodurine i propitalog gliba. Gotovo da se zaudio i uznemirio to je tako blizu, bezmalo pod rukom, i namah se smirio, opustio, oraspoloio, jer je po neem jadnom i sirotanskom to je zvualo i damaralo u tom glasu bio siguran, vie nego siguran, da taj nepoznati, lutalica, namernik, ta li, nikakvo zlo ne smilja niti ini, i da mu, samotnom i naputenom, pomo stvarno treba. I tada se ljuto zastideo svojih gadnih sumnji da je sve prevara, podilaenje, mamljenje, izdajstvo. Ima! ulo se ispod praga ono prozeblo i kretavo. Namernici smo. Sklonili smo se od kie. Ali, pre no to je namernik dorekao, iza Vojinovih lea Jaglika zacvile kao prignjavljeno tene i zagrcnu se suvim plaem. Leala je tamo u neprovetrenom i nepretresenom krevetu, koji je sam Vojin</p> <p>Refuz mrtvak</p> <p>15</p> <p>sklepao pre mnogo godina dok su se jo nadali prinovama i kui punoj dejeg plaa, i plakala runo kao prosjakinja na groblju, naviklo kao narikaa, tek reda radi, tek da ni ona, onemoala bolesnica, ne lei besposlena dok se okolo smuca neto nepoznato, udno i naopako, uverena istovremeno da Vo...</p>