merenja

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja Veba broj 1

Instrumenti i pribor1. Zadatak Upoznati se sa mogunostima korienja i karakteristikama navedenih mernih instrumenata i pribora. Odrediti konstante instrumenata za date opsege i skale kao i odrediti potreban ugao skretanja odnosno broj podeoka za date merene vrednosti. 2. Instrumenti i pribor radni pult razvodna tabla ispravlja baterija monofazni autotransformator trofazni autotransformator promenljivi otpornik dekadna kutija otpora dekadna kutija induktivnosti dekadna kutija kapaciteta kondenzatori kalemovi sijalice grejai asinhroni motori motori jednosmerne struje transformatori voltmetar ampermetar vatmetar univerzalni instrument osciloskop makete za pojedine laboratorijske vebe provodnici za povezivanje 3. Rezultati merenjavoltmetar D V max pod K V/pod pod Xm V

ampermetar

D A

max pod

K A/pod

pod

Xm A

1

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Obrada rezultata: Konstanta instrumenta se dobija iz izraza:

Veza izmeu vrednosti merene veliine i potrebnog ugla skretanja instrumenta data je izrazom:

5. Uputstvo za rad: Paljivo proitati tekstove zadataka iz take 6 i na osnovu izraza datih u taki 4 izvriti potrebna izraunavanja i rezultate upisati u tabelu iz take 3. Napomena: Pri izvoenju laboratorijske vebe dosledno potujte uputstva profesora i pravila bezbednosti na radu.

6. Zadaci: 1) Prilikom merenja struje korien je ampermetar iji je opseg 60A, a maksimalan broj podeoka na skali 120 pod. Na kom podeoku se zaustavila kazaljka ako je merena vrednost struje 40A?

2) Prilikom merenja napona korien je voltmetar iji je opseg 60V, a maksimalan broj podeoka na skali 30 pod. Kolika je merena vrednost napona ukoliko se kazaljka zaustavila na 20-om podeoku?

7. Domai zadatak: 1) Prilikom merenja struje korien je ampermetar iji je opseg 30 A, a maksimalan broj podeoka na skali 30 pod. Kolika je merena vrednost struje ako se kazaljka zaustavila na 25-om podeoku? 2) Prilikom merenja napona korien je voltmetar iji je opseg 150V, a maksimalan broj podeoka na skali 150 pod. Na kom podeoku se zaustavila kazaljka ako je merena vrednost napona 120V?

Veba broj 2 2


Merenje jednosmernih naponaUVOD Merenje napona u elektrinim kolima se izvodi pomou instrumenta koji se zove voltmetar. Na slici 2.1 prikazana je emetska oznaka voltmetra koji slui za merenje jednosmernog napona, a na slikama 2.2a i 2.2b nain njegovog prikljuivanja u kolo.

Slika 2.1: ematska oznaka voltmetra za merenje jednosmernog napona Jedan kraj voltmetra je oznaen sa + a drugi sa -. Pozitivan kraj voltmetra se prikljuuje na taku koja je na viem potencijalu, a negativni kraj na taku nieg potencijala.

Slika 2.2 Prikljuivanje voltmetra a) na generator; b) na prijemnik Zakljuak: o voltmetar se u kolo vezuje paralelno. Prikljuivanjem voltmetra na deo elektrinog kola utiemo na otpornost tog dela, a samim tim menjamo napon izmeu prikljuenih taaka, to dovodi do greke. Da bi ta greka bila to manja voltmetar treba da ima veoma veliku unutranju otpornost. Odnosno idealni voltmetar treba da ima RV= Napomena: Treba voditi rauna da se ne prekorai najvia vrednost napona za koju je instrument predvien.

3

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 1. Zadatak: Prema tabeli iz take 4 izmeriti napon jednosmernog izvora napajanja i na osnovu izraza iz take 5 izraunati apsolutnu i relativnu greku merenja. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetar provodnici za povezivanje 3. ema veze:

4. Rezultati merenja:Ut V 2 4 voltmetar 6 8 10 12 14 16 D V max pod K V/pod pod Um V U V %

4

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 5. Obrada rezultata: Apsolutna greka se dobija iz izraza:

Relativna greka se dobija iz izraza: | | ( )

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona jednosmernog izvora napajanja, instrumentom izvriti potrebna merenja i rezultate upisati u tabelu iz take 4 Na osnovu izraza iz take 5 izvriti potrebna izraunavanja i rezultate upisati u tabelu iz take 4.

Napomena: Pri izvoenju laboratorijske vebe dosledno potovati uputstva profesora i pravila bezbednosti na radu.

5


Merenje jednosmernih strujaUVOD Merenje struje u elektrinom kolu se izvodi pomou instrumenta koji se zove ampermetar. Na slici 3.1 prikazana je ematska oznaka ampermetra koji slui za merenje jednosmerne struje, a na slici 3.2 nain njegovog ukljuivanja u kolo. Jedan kraj ampermetra je oznaen sa +, a drugi sa -.

Slika 3.1: ematska oznaka ampermetra za merenje jednosmerne struje Znakom + obeleava se na instrumentu prikljuak koji treba da bude na viem potencijalu, da bi skretanje kazaljke bilo u predvienom smeru. Kroz ampermetar struja tee od kraja oznaenog sa + ka kraju oznaenom sa -.

Slika 3.2: Prikljuivanje ampermetra Zakljuak: o ampermetar se u kolo vezuje redno. Prikljuivanje ampermetra u granu kroz koju elimo izmeriti struju menjamo prethodnu otpornost grane, a samim tim i jainu struje, to dovodi do greke. Da bi ta greka bila to manja ampermetar treba da ima to manju unutranju otpornost. Odnosno idealni ampermetar treba da ima RA=0. Napomena: Treba voditi rauna da se ne prekorai najvia vrednost struje za koju je instrument predvien. 6

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 1. Zadatak: Prema tabeli iz take 4 podesiti napon jednosmernog izvora napajanja, izmeriti struju kroz potroa i na osnovu izraza iz take 5 izraunati apsolutnu i relativnu greku merenja. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetar ampermetar otpori raznih vrednosti, 100 i 1000 sijalica 12V / 2W provodnici za povezivanje 3. ema veze:

4. Rezultati merenja:potroa R=100 U(V) D(mA) (pod) K(mA/pod) Im(mA) D(mA) (pod) K(mA/pod) Im(mA) D(mA) (pod) K(mA/pod) Im(mA) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

sijalica 24V, 4 W

R=1000

7

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 5. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona potroaa, menjajui vrednost napona jednosmernog izvora napajanja, instrumentom izvriti potrebna merenja i rezultate upisati u tabelu iz take 4


8


Merenje otpornosti ommetromUVOD Elektrina otpornost Elektrina otpornost jednog provodnika predstavlja suprotstavljanje provodnika usmerenom kretanju elektrona kroz njega. Otpornost provodnika zavisi od njegovih dimenzija ( povrine poprenog preseka S i duine l ) kao i od materijala od kog je nainjen provodnik, tanije od specifine elektrine otpornosti . Ova zavisnost je data izrazom: Elektrina otpornost R je upravo srazmerna duini provodnika l, a obrnuto srazmerna povrini poprenog preseka provodnika S. Otpornost provodnika se menja sa promenom temperature. Ova zavisnost promene je data izrazom: [ ( )] gde su: o Rt: nepoznata otpornost provodnika na temperaturi t o R0: poznata otpornost provodnika na temperaturi t0 o 0: temperaturni koeficijent otpornosti o t: via temperatura provodnika o t0: nia temperatura provodnika Podaci za pojedine materijale date su u tabeli 4.1.Fizike karakteristike provodnih materijala Temperatura Temperaturni koeficijent promene otpora Specifina masa Specifina provodnost na 20 C Specifina otpornost na 20 C Oznaka Jedinica C Bakar ECuF20 235 0.00425 Aluminijum EAlF7 225 0.00444 Aldrej EAlMgSi0.5 278 0.00359

T

1 T

1 C Kg dm3 S m mm 2 mm 2 m

8.9 58 0.01724

2.7 35.7 0.02081

2.7 30.5 0.03278

20

20

1

20

Tabela 4.1: Karakteristike materijala za izradu provodnika

9

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja Otpornici Elementi konstruisani tako da u elektrino kolo unesu odreenu otpornost, koja je velika u odnosu na otpornost veza i kontakata, nazivaju se otpornicima. Oni se u elektrinim emama najee oznaavaju na sledei nain:

Slika 4.1: ematski prikaz otpornika stalne otpornosti Otpornici ija se otpornost moe po volji menjati nazivaju se potenciometrima ili reostatima, a na emama se obeleavaju na sledei nain:

Slika 4.2: ematski prikaz promenljivih otpornika Pored otpornika stalne i promenljive otpornosti postoje i nelinearni otpornici (slika 4.3 ). Vrste nelinearnih otpornika su: o NTC otpornici: termistori sa negativnim temperaturnim koeficijentom o PTC otpornici: termistori sa pozitivnim temperaturnim koeficijentom o VDR otpornici: varistori ija se otpornost menja sa promenom napona o LDR otpornici: fotootpornici ija se otpornost menja pod uticajem svetlosti o Magnetootpornici: otpornici ija otpornost zavisi od jaine magnetnog polja o Tenzootpornici: otpornici ija se otpornost menja usled mehanikog zagrevanja.

Slika 4.3: ematski prikaz nelinearnih otpornika a) NTC, b) PTC, c) VDR, d) LDR Prema konstrukciji otpornici mogu biti: o slojni: sastoje se od otpornog sloja nanetog na izolacionu ( esto keramiku ) podlogu. Otporni sloj se pravi od ugljena, metalnih legura, oksida metala i sl. o od mase ( kompozicioni ): izrauju se od smese otpornih materijala i vezivnog sredstva. Otporni materijala je smea ugljena i peska ili ugljena i ai. o iani: dobijaju se namotavanjem ice ( od legura metala: hromonikla, manganina... ) na izolacionu podlogu.

10

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja Oznaavanje nazivne vrednosti otpora i tolerancije moe se izvesti alfanumerikim oznakama ( kombinacijom brojeva i slova ), ili pomou obojenih prstenova. Ukoliko se vrednost otpora oznaava brojem onda se umesto koristi slovo E a umesto k samo k odnosno M samo M. Ove oznake se koriste i umesto decimalnih zareza, npr: 2k7=2.7k; 3E3=3.3; M1=100k. Ukoliko se vrednost otpora oznaava pomou obojenih prstenova onda se na otpornicima moe nai sistem sa 4, 5 ili 6 prstenova odreenih boja ( slika 4.4 ), a njihovo znaenje kod sistema sa 4 prstena je: o prvi prsten: prva cifra o drugi prsten: druga cifra o trei prsten: broj nula ( faktor mnoenja ) o etvrti prsten: tolerancija ( dozvoljeno odstupanje od vrednosti )

Slika 4.4: Oznaavanje vrednosti otpora pomou prstenova

11

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 1. Zadatak: a) Prema tabeli 1 iz take 4 izvriti merenje otpornosti i na osnovu izraza iz take 5 izraunati apsolutnu i relativnu greku merenja, b) Prema tabeli 2 iz take 4 izvriti merenje otpornosti nelinearnih otpornika i izvesti zakljuke. 2. Instrumenti i pribor: radni pult dekadna kutija otpora LDR, NTC, PTC otpori univerzalni merni instrument 3. ema veze:

4. Rezultati merenja: a)Rt 30 ommetar 450 7130 12640 25890 56910 Rm R %

Tabela 1 b) tip otpornika LDR tip otpornika NTC PTC otpornost R() otpornost R() R() Tabela 2 12 pri sobnoj temperaturi zagrejan rukom zagrejan lemilicom u zatamnjenom stanju pri dnevnoj svetlosti osvetljen sijalicom

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 5. Obrada rezultata: Apsolutna greka se dobija iz izraza: Relativna greka se dobija iz izraza: | | ( )

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg ommetra mora biti tako izabran da odgovara vrednosti otpora dekadne kutije ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost otpornosti dekadne kutije otpora, instrumentom izvriti potrebna merenja i rezultate upisati u tabelu iz take 4. Na osnovu izraza iz take 5 izvriti potrebna izraunavanja i rezultate upisati u tabelu iz take 4.

Napomena: Pri izvoenju laboratorijske vebe dosledno potovati uputstva profesora i pravila bezbednosti na radu. Opisati zavisnost otpornosti LDR-a od osvetljenosti .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... Opisati zavisnost otpornosti NTC-a .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... Opisati zavisnost otpornosti PTC-a .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... ..........................................................................................................................................

13

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja Veba br 5

Odreivanje promene otpora sa promenom temperature sijalice1. Zadatak: Prema tabeli iz take 4 izvriti podeavanje napona i merenje struje sijalice, izraunati njenu otpornost a potom nacrtati karakteristiku Rs=f( Us ). 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima izvor jednosmernog napona 12V ( ili promenljivi izvor jednosmernog napona ) voltmetar ampermetar potenciometar 1k sijalica 12V / 2W provodnici za povezivanje 3. ema veze:

14

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: Us (V) Is (A) Rs () 2 3 4 5 6 7 8 9 10

5. Obrada rezultata: Otpornost se dobija iz izraza:

Na grafiku nacrtati zavisnost Rs=f(Us)

15

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona potroaa potenciometrom ili menjajui vrednost napona jednosmernog izvora napajanja i instrumentima izvriti potrebna merenja. Na grafiku nacrtati zavisnost otpornosti sijalice od napona na njoj


16


Snimanje karakteristike VDR-a1. Zadatak: Prema tabeli iz take 4 izvriti podeavanje napona i merenje struje VDR-a, izraunati njegovu otpornost a potom nacrtati karakteristiku RVDR=f( UVDR ). 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona od 0 do 250 V voltmetar ampermetar otpornik 1k VDR provodnici za povezivanje 3. eme veza:

17

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: UVDR (V) IVDR(mA) RVDR () -200 -150 -100 -50 0 50 100 150 200

5. Obrada rezultata: Otpornost se dobija iz izraza:

Na grafiku nacrtati zavisnost R=f(UVDR)

18

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona potroaa menjajui vrednost napona jednosmernog izvora napajanja i instrumentima izvriti potrebna merenja. Na grafiku nacrtati zavisnost otpornosti VDR-a od napona na njemu


19


Snimanje karakteristike LDR-a1. Zadatak: Prema tabeli iz take 4 izvriti snimanje zavisnosti napona na LDR-u i otporniku R od jaine svetlosti a potom nacrtati karakteristike ULDR=f(Us) i UR=f(Us). 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima izvori jednosmernog napona 12V i 5V ( ili promenljivi izvori jednosmernog napona ) voltmetri potenciometar 1k sijalica 12V / 2W LDR otpornik 1 k provodnici za povezivanje 3. ema veze:

20

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: Us (V) ULDR(V) UR (V) 1 2 3 4 5 6 8 10 12

5. Obrada rezultata: Na grafiku nacrtati zavisnosti ULDR=f(Us) i UR=f(Us)

21

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona sijalice menjajui vrednost napona jednosmernog izvora napajanja i instrumentima izvriti potrebna merenja. Na grafiku nacrtati zavisnost napona LDR-a i napona na otporniku od napona na sijalici


22


Snimanje karakteristike fotodiode1. Zadatak: Prema tabeli iz take 4 izvriti snimanje zavisnosti napona i struje otpornika R od jaine svetlosti a potom nacrtati karakteristike IR=f(Us) i UR=f(Us). 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima izvor jednosmernog napona 12V ( ili promenljivi izvori jednosmernog napona ) izvor naizmeninog napona voltmetar ampermetar potenciometar 1k sijalica 12V / 2W fotodioda otpornik 1 k provodnici za povezivanje 3. ema veze:

23

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: Us (V) UR(V) IR(mA) 1 2 3 4 5 6 8 10 12

5. Obrada rezultata: Na grafiku nacrtati zavisnosti UR=f(Us) i IR=f(Us)

24

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona sijalice menjajui vrednost napona jednosmernog izvora napajanja i instrumentima izvriti potrebna merenja. Na grafiku nacrtati zavisnost napona i struje otporniku od napona na sijalici.


25


Provera Omovog zakonaUVOD Nemaki fiziar Georg Simon Om je 1826. godine, izvodei eksperimente, utvrdio zavisnost izmeu struje koja protie kroz otpornik, napona na njemu i njegove otpornosti. Ovaj zakon glasi: Jaina elektrine struje u provodniku upravo je srazmerna naponu na njegovim krajevima, a obrnuto srazmerna njegovom elektrinom otporu.

Slika 5.1: Otpornik sa naznaenim naponom i strujom kroz njega Ova zakonitost matematiki se zapisuje na sledei nain: , osnovni oblik Omovog zakona, iz ega proizilazi da je U izrazu koji predstavlja Omov zakon veliine I i U su apsolutne vrednosti struje u provodniku i napona na njegovim krajevima. Pri tome se podrazumeva da struja ima smer od kraja provodnika na viem potencijalu ka kraju na niem potencijalu ( slika 5.1 ). Iz osnovnog oblika Omovog zakona mogu se izraziti napon i otpornost:

26

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 1. Zadatak: Proveriti zavisnost jaine struje od napona I=f(U) za razliite otpornosti potroaa: 1) sa linearnim otpornikom ( konstantni otpor ) vrednosti 100 2) sa linearnim otpornikom ( konstantni otpor ) vrednosti 1000 3) sa nelinearnim otporom sijalica 12V, 2W 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetar ampermetar otpori raznih vrednosti, 100 i 1000 sijalica 12V / 2W provodnici za povezivanje 3. eme veza:

4. Rezultati merenja:potroa R1( ) R2( ) sijalica 100 1000 U( V ) I( mA ) I( mA ) I(A ) 0 1 2 4 6 8 10 12

27

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 5. Obrada rezultata: Na grafiku nacrtati zavisnost jaine struje I od visine napona U za sva tri potroaa

Opisati zavisnost struje od napona pri konstantnoj otpornosti potroaa .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... Opisati zavisnost struje od napona u sluaju sijalice .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... ..........................................................................................................................................

28

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona potroaa menjajui vrednost napona jednosmernog izvora napajanja i instrumentima izvriti potrebna merenja Na grafiku nacrtati zavisnost jaine struje I od visine napona U za sve tri vrednossti optereenja.


29


Provera I Kirhofovog zakonaUVOD Gustav Robert Kirhof je nemaki fiziar koji je definisao pravila reavanja sloenih elektrinih kola ( Kirhofova pravila ). Prvo Kirhofovo pravilo odnosno prvi Kirhofov zakon je zakon koji se definie za jedan vor ( mesto gde se u elektrinom kolu spajaju tri ili vie provodnika ) u sloenom elektrinom kolu. Kroz neke od tih provodnika struja dolazi u vor, a kroz neke odlazi iz njega ( slika 6.1 )

Slika 6.1: Primer prvog Kirhofovog pravila Za primer sa slike 6.1 moemo da zapiemo: Prvi Kirhofov zakon glasi: Zbir svih struja koje ulaze u vor jednak je zbiru svih struja koje iz njega izlaze. Ovaj zakon se moe napisati u jo jednom obliku: Algebarski zbir svih struja koje se stiu u jednom voru jednak je nuli. Matematiki ovaj oblik se moe napisati izrazom: gde su: o k: broj provodnika sa strujom o i: indeks koji uzima sve vrednosti od 1 do k o : grko slovo koje je oznaka za sumu ( zbir ) pri emu se prema dogovoru uzima da je struja koja ulazi u vor negativna a struja koja iz njega izlazi pozitivna. Za primer sa slike 6.1 moemo zapisati:

30

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 1. Zadatak: Za datu emu u taki 3 napisati jednainu po I Kirhofovom zakonu za vor B. Izvriti merenja struja pomou ampermetara i proveriti I Kirhofov zakon unoenjem vredenosti u napisanu jednainu. 2. Instrumenti i pribor odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetar ampermetri otpori raznih vrednosti, 100 i 1000 ili maketa za proveru I Kirhofovog zakona provodnici za povezivanje 3. ema veze:

31

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja:U( V ) I1(mA) I2(mA) I3m(mA) I3t(mA) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

5. Obrada rezultata: Na osnovu jednaine za I Kirhofov zakon izraunati vrednost struje I3t, vrednosti upisati u tabelu iz take 4 i uporediti je sa izmerenom vrednou (I3m). .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... Izvriti poreenje kolinika dva otpornika i kolinika struja koje protiu kroz iste otpornike i rezultate upisati u tabelu iz take 4 i izvesti zakljuke: .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona jednosmernog izvora napajanja i instrumentima izvriti potrebna merenja Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke


32


Provera II Kirhofovog zakonaUVOD Drugi Kirhofov zakon se odnosi na konture sloenog kola i povezuje sve elektromotorne sile i napone na otpornostima jedne konture. Drugi Kirhofov zakon glasi: Algebarski zbir svih elektromotornih sila u jednoj konturi jednak je algebarskom zbiru napona na svim otpornicima. ( )

Drugi Kirhofov zakon se moe iskazati i na sledei nain: Algebarski zbir elektromotornih sila, umanjem za algebarski zbir napona na otpornicima u jednoj konturi, jednak je nuli. ( )

U sloenom kolu na slici 7.1 potrebno je izabrati referentne smerove struja i smer obilaenja kontura. Obilaenje konture poinje u proizvoljnoj taki konture, a zavrava se u toj istoj taki. Prilikom formiranja zbirova u jednainama, elektromotorne sile i naponi iji se referentni smerovi poklapaju sa smerom obilaske konture, uzimaju se sa pozitivnim znakom, a negativni su ukoliko im je smer suprotan.

Slika 7.1: Primer drugog Kirhofovog pravila

33

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja Prva kontura ( S1 ) sadri generator E1 i otpornike R1 i R3. Jednaina po Drugom Kirhofovom zakonu: Druga kontura ( S2 ) sadri generator E2 i otpornike R2 i R3. Jednaina po Drugom Kirhofovom zakonu: Trea kontura ( S3 ) sadri generatore E1 i E2 i otpornike R1 i R2. Jednaina po Drugom Kirhofovom zakonu:

34

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 1. Zadatak: Na datoj emi u taki 3 uoiti konturu i za nju napisati jednainu po II Kirhofovom zakonu. Izvriti merenje datih napona pomou voltmetara i proveriti II Kirhofov zakon unoenjem vrednosti u napisanu jednainu. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetri ampermetar otpori raznih vrednosti, 100 i 1000 ili maketa za proveru II Kirhofovog zakona provodnici za povezivanje 3. ema veze:

35

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja:

I( mA ) U1(V) U2(V) U3m(V) U3t(V)

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

5. Obrada rezultata: Na osnovu jednaine za II Kirhofov zakon izraunati vrednost napona U3t, vrednosti upisati u tabelu iz take 4 i uporediti je sa izmerenom vrednou (U3m). .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... Izvriti poreenje kolinika dva otpornika i kolinika padova napona na istim otpornicima i rezultate upisati u tabelu iz take 4 i izvesti zakljuke: .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... .......................................................................................................................................... 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 menjanjem vrednosti napona jednosmernog izvora napajanja podeavati struju u kolu i instrumentima izvriti potrebna merenja Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke


36


Regulacija struje pomou promenljivog otpora1. Zadatak: Utvrditi promenu struje pri promeni otpornosti reostata i grafiki prikazati zavisnost I=f ( ). 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetar ampermetar promenljivi otpornik otpornik provodnici za povezivanje 3. ema veze:

37

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja:U V 5 5 5 5 5 5 5 5 r/R 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 I mA

5. Obrada rezultata: Na grafiku nacrtati zavisnost I=f ( )

38

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Podesiti napon promenljivog izvora jednosmernog napona na 2 V a zatim prema tabeli iz take 3 menjati otpornost promenljivog otpornika. Instrumentima izvriti potrebna merenja i upisati rezultate u tabelu iz take 3. Na grafiku nacrtati zavisnost I=f ( )


39


Regulacija napona pomou promenljivog otpornika1. Zadatak: Utvrditi zavisnost izlaznog napona promenljivog otpornika od poloaja njegovog klizaa uz nepromenljivi napon napajanja i na grafiku nacrtati zavisnost U=f ( ). 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetri promenljivi otpornik provodnici za povezivanje 3. ema veze:

40

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja:U1 V 5 5 5 5 5 5 5 5 r/R 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 U2 V

5. Obrada rezultata: Na grafiku nacrtati zavisnost U=f ( )

41

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora ) Podesiti napon promenljivog izvora jednosmernog napona na 10 V a zatim prema tabeli iz take 3 menjati otpornost promenljivog otpornika. Instrumentima izvriti potrebna merenja i upisati rezultate u tabelu iz take 3. Na grafiku nacrtati zavisnost U=f ( )


42


Provera tanosti voltmetra unimerom1. Zadatak: Proveriti tanost voltmetra univerzalnim mernim instrumentom za date prijemnike. Odrediti apsolutnu i relativnu greku merenja i nacrtati dijagram =f( Ut ). 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetar UNIMER otpornik: 1000 promenljivi otpornik ( ukoliko je izvor jednosmernog napona konstantne vrednosti ) provodnici za povezivanje 3. ema veze:

43

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja:potroa R=1000 I ( mA ) Um ( V ) Ut ( V )U ( V )

2

4

6

8

10

12

(%)

5. Obrada rezultata: Apsolutna greka se dobija iz izraza:

Relativna greka se dobija iz izraza: | | ( ) Na grafiku nacrtati zavisnost =f ( )

44

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora ) Prema tabeli iz take 4 podeavati vrednost struje, menjui vrednost napona jednosmernog izvora napajanja. Instrumentima izvriti potrebna merenja ( usvojiti da analaogni merni instrument pokazuje merenu vrednost a UNIMER tanu vrednost merene veliine ). Na osnovu izraza iz take 5 izvriti potrebna izraunavanja i rezultate upisati u tabelu iz take 4. Na grafiku nacrtati zavisnost =f(Ut) za sve vrednossti optereenja.


45


Provera tanosti ampermetra unimerom1. Zadatak: Proveriti tanost ampermetra univerzalnim mernim instrumentom za date prijemnike. Odrediti apsolutnu i relativnu greku merenja i nacrtati dijagram =f( It ). 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetar ampermetar UNIMER otpornik: 1000 promenljivi otpornik ( ukoliko je izvor jednosmernog napona konstantne vrednosti ) provodnici za povezivanje 3. ema veze:

46

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja:potroa R=1000 U(V) Im ( mA ) It ( mA)I ( mA )

1

2

3

4

5

6

7

8

(%)

5. Obrada rezultata: Apsolutna greka se dobija iz izraza:

Relativna greka se dobija iz izraza: | | ( ) Na grafiku nacrtati zavisnost =f ( )

47

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona menjajui vrednost napona jednosmernog izvora napajanja ili korienjem promenljivog otpora. Instrumentima izvriti potrebna merenja ( usvojiti da analaogni merni instrument pokazuje merenu vrednost a UNIMER tanu vrednost merene veliine ). Na osnovu izraza iz take 5 izvriti potrebna izraunavanja i rezultate upisati u tabelu iz take 4. Na grafiku nacrtati zavisnost =f(It) za sve vrednossti optereenja.


48


Merenje otpora i snage UI metodom1. Zadatak: a) Odrediti otpornost i snagu koja se razvija na sijalici primenom voltmetra i ampermetra. b) Odrediti apsolutnu i relativnu greku prilikom merenja otpornosti datih otpornika 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetar ampermetar sijalica 12V, 2W halogena sijalica 12 V motor jednosmerne struje 12 V ( npr od ventilatora- cooler-a ) promenljivi otpornik ( ukoliko je izvor jednosmernog napona konstantne vrednosti ) provodnici za povezivanje 3. ema veze

49

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja

4. Rezultati merenja: a) potroa sijalica halogena sijalica DC motor b)potroa Rt( ) 1000 U( V ) I( mA ) 0 1 2 4 6 8 10 12

Ui (V) 12 12 12

Um (V)

Im(mA)

Rm()

Pm(W)

P(W)

Pt(W)

Rm( ) R( ) ( % )

5. Obrada rezultata: a) Otpornost se dobija iz izraza:

Snaga se dobija iz izraza: Apsolutna greka merenja se dobija izrazom:

gde je RV unutranja otpornost voltmetra. Tana vrednost snage se dobija iz izraza:

b) Apsolutna greka se dobija iz izraza: Relativna greka se dobija iz izraza: | | ( )

50


6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati. Voditi rauna da struja ne pree maksimalnu dozvoljenu struju vatmetra ) Prema tabeli iz take 4 podesiti napon izvora. Instrumentima izvriti potrebna merenja. Na osnovu izraza iz take 5 izvriti potrebna izraunavanja i rezultate upisati u tabelu iz take 4.


51


Veba broj 17

Merenje otpornosti Vitstonovim mostomUVOD Merenje otpornosti Vitstonovim mostom (slika 13.1 ) sastoji se u traenju ravnotee mosta kada je jedna grana mosta nepoznate otpornosti, a ostale grane su poznatih promenljivih otpornosti.

Slika 13.1: Vitstonov most Otpornici R1, R2, R3 i R4 vezani su tako da obrazuju zatvoreno kolo u obliku kvadrata. U dijagonali kvadrata, izmeu vorova A i C vezan je izvor konstantnog napona U. U drugoj dijagonali, izmeu vorova B i D, vezan je galvanometar. Ukoliko kroz galvanometar protie struja, most nije balansiran. Za merenje otpornosti je znaajan sluaj kada su otpornici R1, R2, R3 i R4 odabrani tako da je jaina struje kroz galvanometar jednaka nuli. Tada se za most kae da je balansiran, odnosno da je u ravnotei. Uslovi ravnotee: Na osnovu prvog Kirhofovog zakona, primenjenog na vorove B i D, mora biti: a. ; Da bi struja kroz galvanometar bila jednaka nuli, potencijali taaka B i D moraju biti jednaki. Poto je taka A zajednika za grane R1 i R2, proizlazi i da potencijalne razlike i moraju biti jednake: b. Prethodna jednaina se moe napisati pomou Omovog zakona: c. Kako je taka C zajednika za grane R3 i R4, vodei rauna o uslovu da su potencijali taaka B i D jednaki, mora biti: 52

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja d. Prethodna jednaina se moe napisati pomou Omovog zakona: e. Sobzirom na jednainu oznaenu sa ( a.) izraz pod ( e. ) se moe napisati: f. Ako jednainu ( c ) podelimo jednainom ( f ), moe se dobiti uslov ravnotee mosta u sledeem obliku:

Odnosno:

53

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 1. Zadatak: Prema tabeli iz take 4 izvriti merenje otpornosti i na osnovu izraza iz take 5 izraunati apsolutnu i relativnu greku merenja. 2. Instrumenti i pribor: radni pult dekadna kutija otpora Vitstonov most 3. ema veze:

4. Rezultati merenja:Rt 30 450 Vitstonov most 2870 7130 12640 25890 56910 98540 Rm R %

5. Obrada rezultata: Apsolutna greka se dobija iz izraza: Relativna greka se dobija iz izraza: | | ( )

54

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg Vitstonovog mosta mora biti tako izabran da odgovara vrednosti otpora dekadne kutije ) o Za vreme merenja taster drati sve vreme pritisnutim a pomou promenljivog otpornika traiti ravnoteu mosta. Ukoliko se kazaljka prilikom menjanja otpornosti promenljivog otpornika ne pomera, konstanta odnosno opseg nije dobro odabran. Promeniti konstantu pomou preklopnika i nastaviti po istom postupku. Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost otpornosti dekadne kutije otpora, instrumentom izvriti potrebna merenja i rezultate upisati u tabelu iz take 4. Na osnovu izraza iz take 5 izvriti potrebna izraunavanja i rezultate upisati u tabelu iz take 4.


55


Merenje otpora rednom poredbenom metodom1. Zadatak: Prema tabeli iz take 4 izvriti potrebna merenja za odreivanje otpornosti rednom poredbenom metodom i izraunati apsolutnu i relativnu greku merenja. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) dva voltmetra istih unutranjih otpornosti ampermetar otpornici 100. 1000 promenljivi otpornik ( ukoliko je izvor jednosmernog napona konstantne vrednosti ) provodnici za povezivanje 3. ema veze:

4. Rezultati merenja:Rp =100 Rxt=1k Up Ux Rxm( ) R( ) ( % ) I( mA ) 1 2 3 4 5 6

56

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 5. Obrada rezultata: Merena vrednost nepoznate opornosti se dobija izrazom:

Apsolutna greka se dobija iz izraza: Relativna greka se dobija iz izraza: | | ( )

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona jednosmernog izvora napajanja i instrumentima izvriti potrebna merenja Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke


57


Merenje otpora paralelnom poredbenom metodom1. Zadatak: Prema tabeli iz take 4 izvriti potrebna merenja za odreivanje otpornosti paralelnom poredbenom metodom i izraunati apsolutnu i relativnu greku merenja. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) dva ampermetra istih unutranjih otpornosti voltmetar otpornici 100. 1000 promenljivi otpornik ( ukoliko je izvor jednosmernog napona konstantne vrednosti ) provodnici za povezivanje 3. ema veze:

58

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja:Rp =100 Rxt=1k Ip ( mA ) Ix ( mA ) Rxm( ) R( ) ( % ) U(V ) 1 2 3 4 5 6

5. Obrada rezultata: Merena vrednost nepoznate opornosti se dobija izrazom:

Apsolutna greka se dobija iz izraza: Relativna greka se dobija iz izraza: | | ( )

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 menjati vrednost napona jednosmernog izvora napajanja i instrumentima izvriti potrebna merenja Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke


59


Merenje snage u kolu jednosmerne struje1. Zadatak: Izvriti merenje snage datih otpornika i odrediti apsolutnu i relativnu greku merenja. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) ampermetar voltmetar vatmetar otpornici 10, 22, 55, 120 promenljivi otpornik ( ukoliko je izvor jednosmernog napona konstantne vrednosti ) provodnici za povezivanje 3. ema veze:

4. Rezultati merenja:R() I(A) U(V) Pm ( W ) Pt ( W ) P( W ) ( % ) 10 1 22 1 55 0.5 120 0.25

60

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 5. Obrada rezultata: Merena vrednost nepoznate opornosti se dobija izrazom: Apsolutna greka se dobija iz izraza: Relativna greka se dobija iz izraza: | | ( )

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati, naponski merni opseg vatmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona u kolu) o Voditi rauna da vrednost struje ne bude vea od maksimalne struje vatmetra o Prema tabeli iz take 4 podesiti struju u kolu menjanjem vrednosti napona jednosmernog izvora napajanja i instrumentima izvriti potrebna merenja Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke


61


Merenje snage u kolu naizmenine struje1. Zadatak: Izvriti merenje napona, struje i aktivne snage datih prijemnika a potom izraunati njihovu reaktivnu i prividnu snagu kao i faktor snage. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima autotransformator 220V / 0-250 V, 50Hz ampermetar voltmetar vatmetar potroai: sijalica, monofazni transformator 220/24 V/V provodnici za povezivanje 3. ema veze:

4. Rezultati merenja: potroa sijalica transformator P(W) U(V) 220 220 I(A) S ( VA ) Q ( VAr) cos

5. Obrada rezultata: Prividna snaga se izraunava pomou izraza: Reaktivna snaga se izraunava pomou izraza: Faktor snage potroaa se dobija izrazom

62

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati, naponski merni opseg vatmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona u kolu) o Voditi rauna da vrednost struje ne bude vea od maksimalne struje vatmetra Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu autotransformatora i instrumentima izvriti potrebna merenja Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke pomou


63


Popravka faktora snage1. Zadatak: U kolu jednofazne struje izvriti popravku faktora snage datog prijemnika paralelnim vezivanjem kondenzatora date kapacitivnosti i izmeriti faktor snage pre i posle popravke. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima autotransformator 220V / 0-250 V, 50Hz ampermetar voltmetar vatmetar potroa: monofazni transformator 220/24 V/V kondenzatori: 2.5 F i 5 F provodnici za povezivanje 3. ema veze:

4. Rezultati merenja: C(F) 0 transformator 2.5 5 5. Obrada rezultata: Prividna snaga se izraunava pomou izraza: Reaktivna snaga se izraunava pomou izraza: Faktor snage potroaa ( cos ) i tg se dobijaju izrazima: potroa P(W) U(V) 220 220 220 I(A) S(VA) Q(VAr) cos tg

64

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu ( prvo bez kondenzatora a potom sa kondenzatorom od 2.5 F i kondenzatorom 5 F ). Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati, naponski merni opseg vatmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona u kolu ) o Voditi rauna da vrednost struje ne bude vea od maksimalne struje vatmetra Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou autotransformatora i instrumentima izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke


65


Merenje kapacitivnosti kondenzatora UI metodom1. Zadatak: Izvriti merenje kapacitivnosti kondenzatora UI metodom i izraunati apsolutnu i relativnu greku merenja. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima autotransformator 220V / 0-250 V, 50Hz ampermetar voltmetar kondenzator: 10 F, 15 F provodnici za povezivanje 3. ema veze:

4. Rezultati merenja: Ct (F) 10 15 U(V) 50 50 I(A) f(Hz) 50 50 Cm(F) C(F) (%)

5. Obrada rezultata: Kapacitivnost kondenzatora se dobija izrazom:

Apsolutna greka se dobija iz izraza: Relativna greka se dobija iz izraza: ( )

|

|

66

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu autotransformatora i instrumentima izvriti potrebna merenja Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke pomou


67


Merenje induktivnosti kalema UI metodom1. Zadatak: Izvriti merenje induktivnosti datih kalemova UI metodom. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) autotransformator 220V / 0-250 V, 50Hz ampermetar voltmetar kalemovi provodnici za povezivanje 3. ema veze:

4. Rezultati merenja: kalemovi K1 K2 K3 jednosmerna struja U-(V) I-(A) R() naizmenina struja U~(V) I~(A) Z() kalem XL() L(H)

68

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 5. Obrada rezultata: Aktivna otpornost kalema se dobija iz izraza:

Impedansa kalema se dobija iz izraza:

Reaktansa kalema se dobija iz izraza:

Induktivnost kalema se dobija iz izraza:

6. Uputstvo za rad: Prema prvoj elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou promenljivog izvora jednosmerne struje i instrumentima izvriti potrebna merenja. Prema drugoj elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou autotransformatora i instrumentima izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke. Napomena: Pri izvoenju laboratorijske vebe dosledno potovati uputstva profesora i pravila bezbednosti na radu.

69


Merenje snage metodom tri ampermetra1. Zadatak: Izvriti merenje aktivne snage i faktora snage prijemnika u jednofaznom sistemu metodom tri ampermetra. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima autotransformator 220V / 0-250 V, 50Hz ampermetri voltmetar otpornik 55 potroai: greja, otpornik 15, provodnici za povezivanje 3. ema veze:

70

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: potroa otpor 15 greja U (V) 150 150 Rn () 55 55 I1 (A) I2 (A) I3 (A) P (W) cos

5. Obrada rezultata: Aktivna snaga potroaa dobija se izrazom:

Faktor snage potroaa dobija se izrazom:

6. Uputstvo za rad: Prema prvoj elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, a merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u autotransformatora i izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke. kolu pomou


71


Merenje snage metodom tri voltmetra1. Zadatak: Izvriti merenje aktivne snage i faktora snage prijemnika u jednofaznom sistemu metodom tri voltmetra. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima autotransformator 220V / 0-250 V, 50Hz voltmetri otpornik 55 potroai: greja, otpornik 15, provodnici za povezivanje 3. ema veze:

72

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: potroa otpor 15 greja Rn () 55 55 U1 (V) 150 150 U2 (V) U3 (V) P (W) cos

5. Obrada rezultata: Aktivna snaga potroaa dobija se izrazom:

Faktor snage potroaa dobija se izrazom:

6. Uputstvo za rad: Prema prvoj elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora ) Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou autotransformatora i izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke. Napomena: Pri izvoenju laboratorijske vebe dosledno potovati uputstva profesora i pravila bezbednosti na radu.

73


Proirenje mernog opsega voltmetra1. Zadatak: Voltmetru iji je merni opseg Umax1=5 V a unutranja otpornost Rv potrebno je proiriti merni opseg na Umax2=50V pomou dodatog ( zatitnog ) otpornika iju otpornost Rd treba proraunati. Nakon toga izvriti merenje napona prema priloenoj tabeli i odrediti apsolutnu i relativnu greku merenja. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) voltmetri dekada otpora promenljivi otpornik 1k ( ukoliko je izvor jednosmernog napona konstantne vrednosti ) provodnici za povezivanje 3. ema veze:

74

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: a) Umax1 (V) 5 b) Ut (V) 10 20 30 40 5. Obrada rezultata: Vrednost otpora dodatog ( zatitnog ) otpornika se dobija iz izraza: ( Merena vrednost napona se dobija iz izraza:: ( ) ) Uv (V) Um (V) U (V) (%)

Umax2 (V) 50

Rv (k)

Rd (k)

Apsolutna greka merenja se dobija izrazom: Relativna greka merenja se dobija izrazom: | | ( )

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora ) Prema izrazu iz take 5 proraunati vrednost otpornosti dodatog otpora za proirenje mernog opsega voltmetra sa 5V na 50V ako je unutranja otpornost voltmetra RV i upisati je u tabelu pod a) u taki 4. Prema tabeli pod b) iz take 4 podesiti napon u kolu pomou promenljivog izvora jednosmernog napona ili promenljivog otpornika i izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke. Napomena: Pri izvoenju laboratorijske vebe dosledno potovati uputstva profesora i pravila bezbednosti na radu.

75


Proirenje mernog opsega ampermetra1. Zadatak: Ampermetru iji je merni opseg Imax1=0.5 A a unutranja otpornost RA potrebno je proiriti merni opseg na Imax2=5 A pomou dodatog otpornika ( anta ) iju otpornost Rd treba proraunati. Nakon toga izvriti merenje struje prema priloenoj tabeli i odrediti apsolutnu i relativnu greku merenja. 2. Instrumenti i pribor: odgovarajui radni pult sa raznim izvorima napajanja i zatitnim elementima promenljivi izvor jednosmernog napona ( ispravlja ) ampermetri dekada otpora promenljivi otpornik 1k ( ukoliko je izvor jednosmernog napona konstantne vrednosti ) provodnici za povezivanje 3. ema veze:

76

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: a) Imax1 (A) 0.5 b) It (A) 1 2 3 4 5. Obrada rezultata: Vrednost otpora dodatog otpornika ( anta ) se dobija iz izraza: Ia (A) Im (A) I (A) (%)

Imax2 (A) 5

RA (k)

Rd (k)

Merena vrednost struje se dobija iz izraza:: ( )

Apsolutna greka merenja se dobija izrazom: Relativna greka merenja se dobija izrazom: | | ( )

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg ampermetra mora biti tako izabran da odgovara visini struje- najbolje je postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema izrazu iz take 5 proraunati vrednost otpornosti dodatog otpora za proirenje mernog opsega ampermetra sa 0.5A na 5A ako je unutranja otpornost voltmetra RA i upisati je u tabelu pod a) u taki 4. Prema tabeli pod b) iz take 4 podesiti struju u kolu pomou promenljivog izvora jednosmernog napona ili promenljivog otpornika i izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke. Napomena: Pri izvoenju laboratorijske vebe dosledno potovati uputstva profesora i pravila bezbednosti na radu.

77


Ogledanje trofaznog sistema sa prijemnikom vezanim u zvezdu1. Zadatak: Izmeriti fazni i linijski napon za vezu prijemnika u zvezdu i za dobijene vrednosti utvrditi odnos linijskog i faznog napona. 2. Instrumenti i pribor: radni pult sa trofaznim izvoriom napajanja i zatitnim elementima trofazni regulacioni transformator sijalice 3 x 250 V, 100 W ampermetar voltmetri provodnici za povezivanje 3. ema veze:

78

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: I(A) 0.44 0.42 0.40 0.38 0.36 0.34 5. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg ampermetra mora biti tako izabran da odgovara visini struje- najbolje je postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 podesiti struju u kolu pomou autotransformatora i izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke. Napomena: Pri izvoenju laboratorijske vebe dosledno potovati uputstva profesora i pravila bezbednosti na radu. Ul (V ) Uf ( V )

79


Ogledanje trofaznog sistema sa prijemnikom vezanim u trougao1. Zadatak: Izmeriti vrednost fazne i linijske struje za vezu prijemnika u trougao i za dobijene vrednosti utvrditi odnos linijske i fazne struje. 2. Instrumenti i pribor: radni pult sa trofaznim izvoriom napajanja i zatitnim elementima trofazni regulacioni transformator sijalice 3 x 250 V, 100 W ampermetri voltmetar provodnici za povezivanje 3. ema veze:

80

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: U(V) 280 300 320 340 360 380 5. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor polariteta prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg ampermetra mora biti tako izabran da odgovara visini struje- najbolje je postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati ) Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou autotransformatora i izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke. Napomena: Pri izvoenju laboratorijske vebe dosledno potovati uputstva profesora i pravila bezbednosti na radu. Il (A ) If ( A )

81


Merenje aktivne snage u etvoroinom nesimetrino optereenom trofaznom sistemu metodom tri vatmetra1. Zadatak: Izmeriti aktivnu snagu koju u etvoroinom sistemu uzimaju iz mree dati prijemnici. 2. Instrumenti i pribor: radni pult sa trofaznim izvoriom napajanja i zatitnim elementima trofazni regulacioni transformator potroai: sijalica 250 V, 100 W, transformator 220V/ 24V, greja ampermetri vatmetri voltmetar provodnici za povezivanje 3. ema veze:

82

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: Uf V 220 I1 A I2 A I3 A P1 W P2 W P3 W P W S VA Q VAr cos /

5. Obrada rezultata: Aktivna snaga se dobija izrazom:

Prividna snaga se dobija izrazom: ( Reaktivna snaga se dobija izrazom: Faktor snage se dobija izrazom:

)

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati, naponski merni opseg vatmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona u kolu ) o Voditi rauna da vrednost struje ne bude vea od maksimalne struje vatmetra Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou autotransformatora i instrumentima izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke


83


Merenje reaktivne snage u etvoroinom nesimetrino optereenom trofaznom sistemu metodom tri vatmetra1. Zadatak: Izmeriti reaktivnu snagu u datom sistemu. 2. Instrumenti i pribor: radni pult sa trofaznim izvoriom napajanja i zatitnim elementima trofazni regulacioni transformator potroai: sijalica 250 V, 100 W, transformator 220V/ 24V, greja ampermetri vatmetri voltmetar provodnici za povezivanje 3. ema veze:

84

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: Uf V 220 I1 A I2 A I3 A P1 W P2 W P3 W Q VAr S VA PW

cos /

5. Obrada rezultata: Reaktivna snaga se dobija izrazom: ( )

Prividna snaga se dobija izrazom: ( Aktivna snaga se dobija izrazom: Faktor snage se dobija izrazom:

)

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati, naponski merni opseg vatmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona u kolu ) o Voditi rauna da vrednost struje ne bude vea od maksimalne struje vatmetra Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou autotransformatora i instrumentima izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke Uporediti rezultate sa vebom: Merenje aktivne snage u etvoroinom nesimetrino optereenom trofaznom sistemu metodom tri vatmetra


85


Merenje aktivne snage u troinom simetrino optereenom trofaznom sistemu metodom jednog vatmetra1. Zadatak: Izmeriti aktivnu snagu koju u troinom sistemu uzimaju iz mree dati prijemnici. 2. Instrumenti i pribor: radni pult sa trofaznim izvoriom napajanja i zatitnim elementima trofazni regulacioni transformator sijalice 250 V, 100 W ampermetar vatmetar voltmetar otpornik 10 k provodnici za povezivanje 3. ema veze:

86

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: U (V) 380 I (A) Pw (W) P (W) S (VA) cos

5. Obrada rezultata: Aktivna snaga se dobija izrazom:

Prividna snaga se dobija izrazom: Faktor snage se dobija izrazom:

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati, naponski merni opseg vatmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona u kolu ) o Voditi rauna da vrednost struje ne bude vea od maksimalne struje vatmetra Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou autotransformatora i instrumentima izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke


87


Merenje aktivne snage Aronovom spregom1. Zadatak: Izmeriti aktivnu snagu koju u troinom sistemu uzimaju iz mree dati prijemnici. 2. Instrumenti i pribor: radni pult sa trofaznim izvoriom napajanja i zatitnim elementima trofazni regulacioni transformator trofazni asinhroni motor ampermetri vatmetri voltmetar provodnici za povezivanje 3. ema veze:

88

Praktikum za laboratorijske vebe iz elektrinih merenja 4. Rezultati merenja: Ul V 380 I1 A I2 A I3 A S VA P1 W P2 W P W Q VAr cos /

5. Obrada rezultata: Prividnana snaga se dobija izrazom: Aktivna snaga se dobija izrazom: ( )

Reaktivna snaga se dobija izrazom: Faktor snage se dobija izrazom:

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati, naponski merni opseg vatmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona u kolu ) o Voditi rauna da vrednost struje ne bude vea od maksimalne struje vatmetra Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou autotransformatora i instrumentima izvriti potrebna merenja. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke o Ukoliko jedan od vatmetara ima negativan otklon ( otklon u levu stranu) , prevezati naponski kalem i izvriti ponovno merenje. o Kraj naponskog kalema vatmetra sa manjim otklonom vezati za poetak strujnog kalema drugog vatmetra i izvriti merenje. o Pri negativnom otklonu se u izrazu za aktivnu snagu uzima znak a pri pozitivnom oklonu znak +.


89


Merenje elektrine energije monofaznim indukcionim brojilom1. Zadatak: Izmeriti elektrinu energiju koju e za odreeno vreme potroiti dati prijemnici. 2. Instrumenti i pribor: radni pult sa trofaznim izvoriom napajanja i zatitnim elementima autotransformator sijalica ampermetar vatmetar voltmetar elektrino brojilo toperica, mera vremena provodnici za povezivanje

3. ema veze:

90


4. Rezultati merenja: U V 220 I A P W t h 0.1 Wt Wh kb obr/Wh n obr Wm Wh W Wh %

sijalica

5. Obrada rezultata: Tana vrednost utroene elektrine energije se dobija iz izraza: Merena vrednost utroene elektrine energije se dobija iz izraza:

Apsolutna greka merenja se dobija iz izrazoa: Relativna greka merenja se dobija iz izraza: | | ( )

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati, naponski merni opseg vatmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona u kolu ) o Voditi rauna da vrednost struje ne bude vea od maksimalne struje vatmetra Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou autotransformatora i instrumentima izvriti potrebna merenja. Broj obrtaja diska elektrinog brojila brojati ( meriti ) u trajanju od 0.1h. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke


91


Merenje elektrine energije trofaznim indukcionim brojilom1. Zadatak: Izmeriti elektrinu energiju koju e za odreeno vreme potroiti dati prijemnici. 2. Instrumenti i pribor: radni pult sa trofaznim izvoriom napajanja i zatitnim elementima trofazni regulacioni transformator sijalice ampermetar vatmetar voltmetar elektrino brojilo uklopni sat toperica, mera vremena provodnici za povezivanje

3. ema veze:

92


4. Rezultati merenja: U V 220 I A P W t h 0.1 Wt Wh kb obr/Wh n obr Wm Wh W Wh %

sijalica

5. Obrada rezultata: Tana vrednost utroene elektrine energije se dobija iz izraza: Merena vrednost utroene elektrine energije se dobija iz izraza:

Apsolutna greka merenja se dobija iz izrazoa: Relativna greka merenja se dobija iz izraza: | | ( )

6. Uputstvo za rad: Prema elektrinoj emi veze iz take 3 izvriti povezivanje elemenata u elektrinom kolu. Napomene: o Pri povezivanju mernih instrumenata paziti na pravilan izbor prikljunih spojki instrumenata. o Izabrati pravilne merne opsege ( merni opseg voltmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona izvora, merni opseg ampermetra je najbolje postaviti na najviu vrednost pa ga potom po potrebi smanjivati, naponski merni opseg vatmetra mora biti tako izabran da odgovara visini napona u kolu ) o Voditi rauna da vrednost struje ne bude vea od maksimalne struje vatmetra Izvriti proveru prebacivanja tarifa. Prema tabeli iz take 4 podesiti napon u kolu pomou autotransformatora i instrumentima izvriti potrebna merenja. Broj obrtaja diska elektrinog brojila brojati ( meriti ) u trajanju od 0.1h. Izvriti potrebna izraunavanja i izvesti zakljuke


93

merenja

Documents