marta bjeletic - iskovrnuti glagoli

7/22/2019 Marta Bjeletic - Iskovrnuti Glagoli

1/489

Marta Bjeleti}

ISKO

VRNUTI GLAGOLITipovi ekspresivnih preverbalnih formanata

(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)


2/489

SERBIAN LANGUAGE INSTITUTE OF SASAMonographs 2

Marta Bjeleti}

VERBS WITH A TWISTTypes of expressive preverbal formatives

(in Serbian and Croatian language material)

BELGRADE2006


3/489

INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANUMonografije 2

Marta Bjeleti}

ISKO

VRNUTI GLAGOLI

Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu)

BEOGRAD2006


4/489

ISBN 86-82873-10-9

Urednik serije:

prof. dr Aleksandar Loma,dopisni ~lan SANU

Recenzenti:prof. dr Aleksandar Lomadr Jasna Vlaji}-Popovi}, vi{i nau~ni saradnik

Tira`: 500

Izdavawe ove kwige finansijski je pomoglo Ministarstvo nauke iza{tite ìvotne sredine Republike Srbije

Izdaje: Institut za srpski jezik SANUKompjuterska priprema: Davor Pal~i}

Likovno re{ewe korica: Leposava Kneèvi}

[tampa: îgoja {tampa, Beograd

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

811.163.4373.611

BJELETI], Marta

Iskovrnuti glagoli : tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata(na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu) / Marta Bjeleti}. Beograd : Institut za srpski jezik SANU, 2006 (Beograd : îgoja {tampa). 490 str. ; 24 cm. (Monografije / Institut za srpski jezik SANU ; 2)

Na spor. nasl. str. : Verbs with a twist : types of expressive preverbalformatives (in Serbian and Croatian language material). Tira` 500. Bele{ka o autoru: str. 490. Napomene i bibliografske reference

uz tekst. Bibliografija: str. 395416. Summary: Verbs with a twist: types of expressive preverbal formatives (in Serbian and Croatianlanguage material). Registar.

ISBN 86-82873-10-9

a) Srpskohrvatski jezik Etimologija b) Srpskohrvatski jezik Tvorba Glagoli Prefiksi v) Slovenski jezici

COBISS.SR-ID 131160844


5/489

SADR@AJ

Sadr`aj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Uvod

I) O predmetu rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

II) Lingvisti~ki okvir teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13III) Op{ti istorijat teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15IV) Ciqevi rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19V) O koncepciji rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Pojedina~ni ekspresivni prefiksi

1) kV- (ko-, ka-, ku-, k-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252) ~V- (~e-, ~a-, ~o-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 603) gV- (ga-, go-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 694) xV- (ha-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

5) {V- ({a-, {e-, {i-, {o-, {u-) . . . . . . . . . . . . . . . . . 756) pa- (pa-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 847) bV- (ba-, be-, bo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 908) mV- (ma-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1009) (-)tV-; (-)stV- ((-)to-, (-)ta-, (-)te-, (-)tu-; (-)sto-, (-)stu-, (-){to-; }a-) 101

10) lV- (la-, le-, lo-) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11411) a-, ja- . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

Osnove

1) bazati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

2) beqiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1283) besiti, -vesiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1324) be~iti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1375) brkati, brcati, br~iti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1436) brqati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1497) -vedati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1558) verati / -veriti, voriti, virati, -vrati . . . . . . . . . . . 1599) viqati, viqiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

10) vinuti, vijati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17611) ?-viwati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179


6/489

12) vitlati, vitliti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18113) vrg(ati) / vrz(a)ti, vr(ij)eg- / vr(ij)ez- . . . . . . . . . . . . 18514) vrdati, vrwati, vrcati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

15) vrkati, vr~ati, vr~iti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20716) vrqati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21817) vrteti, vrtati, vrnuti, vratiti . . . . . . . . . . . . . . . 23718) -keriti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24419) ke~iti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25220) -kle~iti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25721) -le~iti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25922) mez(g)ati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26223) mra~iti (se) / mr~iti (se) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26624) mrditi se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

25) -mreti, -mriti, -meriti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27726) mr{titi se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28127) -muwati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28228) muriti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29129) musiti se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29630) mutiti, -muditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29831) periti, piriti, puriti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30832) pe~iti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32633) -prdati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33034) -prkati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33735) prqati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339

36) pr{kati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34437) prcati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34638) pr~iti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35239) trgati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35640) tr~iti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35941) ?turati, ?tulati, ?tuqati, ?trqati . . . . . . . . . . . . . 364

Zakqu~ak

I) Ekspresivni prefiksi u dijahronoj perspektivi . . . . . . . 377II) Ekspresivni prefiksi na sinhronoj ravni . . . . . . . . . . 382

1) Ekspresivni prefiksi kao sistem . . . . . . . . . . . . 3822) Semantika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3873) Status ekspresivnih prefiksa u tvorbenom sistemu jezika . 391

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417Summary . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421Registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 430O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490

6 Marta Bjeleti}: ISKO

VRNUTI GLAGOLI


7/489

PREDGOVOR

Ova monografija predstavqa dopuwenu i tehni~ki dora|enuverziju doktorske disertacije Tipovi ekspresivnih preverbalnihformanata u srpskohrvatskom jeziku koja je odbrawena na Filolo-

{kom fakultetu u Beogradu, 12. maja 2001. godine, pred komisijom usastavu: prof. dr Darinka Gortan-Premk (mentor), prof. dr RadojicaJovi}evi}, prof. dr Dragana Mr{evi}-Radovi} i prof. dr Aleksan-dar Loma.

Iako je tekst monografije znatno obimniji od teksta diserta-cije, van korica kwige ostalo je jo{ relevantne leksi~ke gra|e koja}e, kad sazri za analizu, biti obra|ena i prezentirana u posebnimradovima. Ta gra|a dodatno svedo~i da je pojava kojom se ova kwigabavi i te kako prisutna u na{em jeziku i da zaslu`uje ozbiqnu lin-gvisti~ku interpretaciju.

U toku nastajawa kwige svojim uvek dragocenim sugestijama idobronamernim primedbama neizmerno me je zadu`io AleksandarLoma, kolega i prijateq.

Posebnu zahvalnost dugujem Davoru Pal~i}u, ne samo na visokoprofesionalnoj pripremi teksta za {tampu, ve} i na nesebi~noj po-mo}i oko izrade registra.

Mojim kolegama iz Etimolo{kog odseka Instituta za srpski je-zik SANU zahvaqujem se na razumevawu i podr{ci.

Beograd, marta 2006.

Autor


8/489


9/489

UVOD


10/489


11/489

UVOD

I) O predmetu rada

Predmet ovog rada jeste jedna specifi~na tvorbena kategorija,

nepoznata nauci o sinhronoj tvorbi re~i. Tom kategorijom bavi seprevashodno etimologija. Radi se o tvorbenim elementima koji su posvojoj su{tini prefiksi, ali se kao takvi ne prepoznaju u strukturire~i. Sa aspekta sinhrone tvorbe lekseme koje ih sadrè imaju ne-prozirnu, nera{~lawivu strukturu. Do izdvajawa ovih prefiksa do-lazi se iskqu~ivo na dijahrono-komparativnom planu.

Predmet na{eg istraìvawa definisan je (pod)naslovom Tipo-vi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskomjezi~kom materijalu). Ovakva formulacija odabrana je iz slede}ihrazloga:

1) U literaturi se pomenuti elementi ozna~avaju razli~itimnazivima: ekspresivni prefiksi, arhai~ni prefiksi1, prefor-

1 [arifulin pod pojmom arhai~an prefiks podrazumeva dva tipa morfema.Prvi tip su morfeme koje: a) na genetskom planu poti~u od lokacijskih prefiksa; b)na tvorbenom planu su neproduktivne, a obrazovawa koja ih sadrè su ograni~ena,unikatna; v) na morfemskom planu su potpuno neizdvojive; g) na funkcionalnomplanu su desemantizovane, funkcionalno nulte. Drugi tip su morfeme koje: a) na ge-netskom planu poti~u od ekspresivnih prefiksa; b) na tvorbenom planu su nepro-duktivne, ali obrazovawa koja ih sadrè su prili~no rasprostrawena i ~uvaju re-liktnu regularnost; v) na morfemskom planu su delimi~no izdvojive, zbog postoja-

wa relativno velike grupe derivata na kojima se moè primeniti operacija izdvaja-wa i identifikacije; g) na funkcionalnom planu delimi~no ~uvaju svoje funkcije uvidu reliktne, a u nekim slu~ajevima i transparentne ekspresivnosti ([arifullin1982:910; {ire [arifullin 1988). Napomiwemo da [arifulin pod lokacijskimprefiksima (wegov termin je lokalne refiks, ali mi smo ga preveli sa lo-kacijski jer pridev lokalni u srpskom jeziku ima sasvim druga~iju konotaciju)podrazumeva prefikse koji ukazuju na prostorno-vremensku korelaciju predmeta ilipojave ozna~ene korenom re~i. Tu ubraja prefikse sa razli~itim aspekatskim zna~e-wima, npr. raz-, po- itd. Ekspresivni prefiksi, po [arifulinu, ukazuju na emocio-nalno-ekspresivnu pragmatiku jezi~kog znaka, na konotacije razli~ite vrste, kojenisu neposredno povezane sa designativnim planom jezika. Arhai~nost ove dve vrste


12/489

manti, tvorbeni elementi, tvorbene komponente, unifiksi2. U(pod)naslovu rada za wihovo definisawe koristimo neutralan ter-

min formanti, bliè ga odre|uju}i atributima preverbalni iekspresivni. Za taj naziv odlu~ili smo se zbog toga {to terminprefiks asocira poznatu, priznatu i u strukturi re~i lako uo~qi-vu tvorbenu kategoriju, {to sa elementima koje mi prou~avamo nijeslu~aj.3

2) Atributom preverbalni defini{e se (a ujedno i o g r a n i -~ a v a) predmet na{eg prou~avawa. Iako su formanti ovog tipa u slo-venskim jezicima karakteristi~ni i za imenice, preliminarna is-traìvawa pokazala su da je u srpsko-hrvatskom jeziku ekspresivnaprefiksacija naro~ito ìva kod glagola4. Imenice su daleko mawe

podlo`ne ovom tvorbenom procesu (osim, naravno, deverbalnih ime-nica izvedenih od ekspresivno prefigiranih glagola). Glagoli kojisadrè ekspresivne prefikse (za razliku od imenica) grade razu|ensistem me|usobno povezanih tvorevina i samim tim name}u se kaoprivla~nija, perspektivnija i zna~ajnija tema. To je razlog {to smose u istraìvawu koncentrisali pre svega na glagolski korpus(ukqu~uju}i i deverbale).

3) Atribut ekspresivni ovde se upotrebqava u slede}em smi-slu: analizirani formanti poseduju takav tip tvorbenog zna~ewa da

re~i izvedene pomo}u wih postaju markirane (naj~e{}e uz negativnumodifikaciju osnovnog zna~ewa) i ulaze u krug ekspresivne leksike.

4) Za praslovenski jezik dosada je pretpostavqeno postojawe sle-de}ih arhai~nih, ekspresivnih, retkih imenskih i glagolskih pre-fiksa: *a-, *j-, *pa-, *pra-, *so-, *o-, *la-, *kV-, *~V-, *{V-, *xV-, *gV-,*tV-, *bV-, *mV- (V = vokal). Svaki od navedenih prefiksa registro-van je (sa mawe ili vi{e potvrda) i u srpsko-hrvatskom jeziku. Ciqovog rada nije, me|utim, da prati sudbinu celokupnog sistema arha-


VRNUTI GLAGOLI

prefiksa predstavqa wihovu etimolo{ku karakteristiku (op. cit. 9798). Prefiksi

koji su predmet na{eg rada po svojim osobinama pripadaju drugom tipu (prema [a-rifulinovoj klasifikaciji) arhai~nih morfema ekspresivnim prefiksima.

2 Termin je uvela Zemska (Zemska 1969), primewuju}i ga i na prefiksalneunifikse (npr. ra-, kur-, ba-), sa ~ime se ne slaù [anski i [arifulin (up. [ari-fullin 1988:9596).

3 U samom radu pak naj~e{}e koristimo termin prefiksi (jer sa etimolo-{kog aspekta oni to zapravo i jesu), zatim formanti i elementi.

4 Indikativno je da to isto vaì i za s u f i k s a c i j u glagola u s.-h. jeziku.Sufiksacija glagola je veoma rasprostrawena i ìva kategorija, tako da se, prak-ti~no, svi sufiksirani glagoli i ne mogu nabrojati (Grickat 19551956:45).


13/489

i~ne prefiksacije (sastavqenog, u su{tini, od genetski raznorodnihelemenata) u srpsko-hrvatskom jeziku. Nas prevashodno interesuju ti-

povi prefiksa koji su karakteristi~ni za analizirani korpus.5) U (pod)naslovu rada pomiwu se srpski i hrvatski jezi~ki ma-

terijal. U tekstu se, me|utim, dosledno koristi termin srpsko-hrvat-ski (i kao skra}enica s.-h.)5. Oba odre|ewa (srpski i hrvatski / srp-sko-hrvatski) stoje u skladu sa prezentiranim i analiziranim materi-jalom, budu}i da je leksi~ka gra|a za ovaj rad prikupqana kako iz {to-kavskih, tako i iz kajkavskih i ~akavskih dijalekatskih izvora.

Pojava o kojoj je re~ prou~ava se, dakle, na materijalu j e d n o g(istorijski posmatrano) slovenskog jezika. Opravdawe za ovakav pri-stup problemu, kao i wegovu afirmaciju, nalazimo u stavu Truba~o-

va, koji smatra perspektivnim prou~avawe slovenske tvorbe u celi-ni (ili wenih fragmenata) kroz prizmu tvorbe jednog od slovenskihjezika (Truba~ev 1971a:67).

Svakako da se analizirana tvorbena kategorija ne moè posma-trati izvan slovenskog konteksta. To nas, me|utim, ne obavezuje da uokviru ovog istraìvawa podjednako detaqno prou~imo ekspresivneprefikse i u ostalim slovenskim jezicima6. Potreba da se s.-h. lek-seme koje sadrè ove prefikse sagledaju u okruèwu svojih sloven-skih ekvivalenata ostvaruje se upu}ivawem na primere obra|ene uetimolo{koj literaturi ili u etimolo{kim re~nicima. Na taj na-

~in i etimolo{ka re{ewa koja predlaèmo u radu dobijaju potrebankredibilitet.

II) Lingvisti~ki okvir teme

Ovaj rad se svojom tematikom neposredno uklapa u {iru celinu oblast slovenske t v o r b e (preciznije re~eno, istorijske tvorbeslovenskih jezika). Ta nau~na disciplina aktuelna je i danas, kada se

UVOD 13

5 Podse}amo da je u vreme, kada je ovaj rad zapo~et, zvani~an naziv jezika jo{

uvek bio srpskohrvatski jezik. Osim toga, osnovni metodolo{ki postupak prime-wen u ovom radu jeste etimolo{ka analiza sakupqene gra|e. Etimologija, kao dija-hronijska disciplina, prinu|ena je da zanemari savremene podele jezika na srpski ihrvatski, zasnovane na unekoliko razli~itim standardnim realizacijama i na raz-li~itim nacionalnim ose}awima. Uostalom, precizno razvrstavawe leksi~kog ma-terijala i ina~e nije izvodqivo, ne samo zato {to se iste re~i obi~no javqaju i na

jednoj i na drugoj strani, nego i zbog nemogu}nosti da se odre|eni dijalekatski ti-povi u datim vremenima nesporno veù za jedno ili drugo etni~ko ime (OS IX).

6 Takav zahvat skoro da i nije ostvarqiv, ne samo zbog enormne koli~ine gra-|e koju bi trebalo sakupiti, ve} i zbog ograni~enog broja slovenskih leksikograf-skih (u prvom redu dijalekatskih) izvora kojima raspolaèmo.


14/489

~ini da raspolaèmo mawe-vi{e kompletnim inventarom slovenskihtvorbenih morfema. I dok su sufiksi uglavnom detaqno prou~eni

(up., npr., Sawski 1974, id. 1976, id. 1979; Vaillant IV), u sferi pre-fiksa jo{ uvek ima nedovoqno istraènih pojava. To se pre svega od-nosi na ~isto imensku prefiksaciju, jer su preverbi (tj. normalniglagolski prefiksi), kao i imenski prefiksi koji su u vezi sa wima(npr. po- : pa-) relativno dobro prou~eni (up. Truba~ev1972a:1720). U nauci je posledwih decenija vr{ena mawe ili vi{esistematska inventarizacija retkih tipova slovenskih imenskihprefiksa (o tome niè), ali taj posao mo`da jo{ uvek nije okon~an.U ovom kontekstu treba posmatrati i predmet na{eg prou~avawa,ekspresivne preverbe, koji po svojim karakteristikama stoje najbli-

è arhai~nim imenskim prefiksima.S obzirom na specifi~nost analiziranog leksi~kog materijala,

ovaj rad se ti~e i e k s p r e s i v n e l e k s i k e, konkretno ekspre-sivne derivacije7. To je zna~ajno s aspekta izrade etimolo{kogre~nika za ~ije potrebe je rad i pisan. Etimolo{ki re~nik srpskogjezika je re~nik modernog usmerewa, u kojem se poklawa potrebna pa-`wa i ekspresivnoj leksici (v. OS XVII)8. Stoga je jedan od zadatakarada izrada metodolo{kog pristupa re{avawu problema ove vrste.Osnovni preduslov za to jeste pra}ewe odre|ene pojave na velikom

korpusu i sistematski9

.Rad zadire i u oblast s e m a n t i k e, i to dvojako. S jedne stra-

ne, semantika se koristi kao pomo}no sredstvo, filter kroz koji sedolazi do etimolo{kog re{ewa (ponekad ve} samo zna~ewe presu|ujeda li leksema, pod uslovom da zadovoqava formalnu stranu, pripadarazmatranoj grupi). S druge strane, u radu se prati i semanti~kiaspekt analiziranog materijala i utvr|uju se zna~ewa karakteri-sti~na za ekspresivno prefigirane glagole. Iznose se zapaàwa i osemantici samih prefiksa.


VRNUTI GLAGOLI

7 O ekspresivnoj derivaciji, posebno ukazuju}i na ekspresivnu derivacijuglagola u srpsko-hrvatskom za razliku od ostalih slovenskih jezika (u kojima je de-

rivacija glagola marginalna), pi{e Stankjevi~ 1964:123127, ne pomiwu}i, ipak,ekspresivnu prefiksaciju.

8 U starijim etimolo{kim re~nicima tretirawe ekspresivne leksike vi{eje zavisilo od li~nih afiniteta autora (npr. Machek), a mawe je imalo principijel-no re{en pristup, {to se javqa tek u modernijim re~nicima (SBM, v. Uvod; SEK,v. Bori{ev programski ~lanak, Borys 1991a).

9 Pored ovog, perspektivan pristup prou~avawu leksike jeste weno razmatra-we u okviru tematskih grupa, up. Melni~uk 1969.


15/489

Tako dolazimo do osnovne, centralne discipline u ~ijim okvi-rima je i ponikao ovaj rad, a to je e t i m o l o g i j a. Ova nauka je

tokom svog razvoja pro{la kroz nekoliko faza. Prvu fazu karakteri-{e orijentacija iskqu~ivo na spoqa{wu formalnu sli~nost upore-|ivanih re~i, drugu orijentacija na fonetiku i striktno uvaàva-we tzv. fonetskih zakona, tre}u orijentacija na infrastrukturu,koja objediwava razne jezi~ke nivoe: morfonologiju (prozodija, apo-fonija, glasovne alternacije) i tvorbu (tvorbeni tipovi), ~ime se sakorenske etimologije pre{lo na etimologiju konkretnih leksema,~etvrtu orijentacija na semantiku (tzv. semanti~ke univerzali-je, semanti~ke motivacije) (up. Toporov 1994:126). I mada je naosnovu pojedinih istraìvawa projektovana ve} i predstoje}a,

trans-semanti~ka faza (op. cit. 127131), ipak je ostalo jo{ mnogobazi~nih, konkretnih problema koji nisu dobili adekvatno re{ewe.U etimologiji je, zapravo, do sada re{eno samo ono {to je bilo ne-sporno, evidentno, pouzdano. Savremenoj etimologiji ostale su u na-sle|e drugostepene (zapostavqane ili izbegavane) teme, oblasti ukojima treba ra~unati sa mnogo ve}im brojem relevantnih parameta-ra i gde se sve ne moè objasniti strogim, brugmanovskim fonetskimzakonima. Jednoj od tih drugostepenih tema posve}en je i ovaj rad.

III) Op{ti istorijat teme10

U svojoj Uporednoj gramatici slovenskih jezika11 Miklo{i~prvi u slovenskoj lingvistici skre}e pa`wu na prefikse ko-, ka-12.Miklo{i~evo zapaàwe otkrilo je novi istraìva~ki prostor kojise sporo, ali konstantno popuwava ve} preko sto dvadeset godina. Ra-dovi koji se bave ovom problematikom nikada nisu bili u ìì na-u~nih interesovawa. Nastajali su sporadi~no, u raznim sredinama,iz pera pojedinaca. Tek u novije vreme pojavio se {iri krug autorakoji sistemati~nije prilaze re{avawu problema ove vrste (to se, presvega, odnosi na rusku etimolo{ku {kolu).

Prou~avawe ekspresivnih prefiksa odvija(lo) se na vi{e para-lelnih nivoa.

UVOD 15

10 Za detaqan hronolo{ki pregled istraìvawa posve}enih ovoj temi, odMiklo{i~a do 80-ih godina XX veka, up. Moskov 1981:4555.

11 F. Miklosich, Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen III, Wien18751883. Up. i Miklosich 152153.

12 Iako kao wihovu paralelu navodi stind. ku-, on ne dovodi ove elemente ume|usobnu etimolo{ku vezu. O stind. ku- up. Schulze 1895:243244; Schmidt 1984;Schmidt 1987.


16/489

1) Prvi nivo predstavqaju radovi specijalno posve}eni ovojtemi. U wima se naj~e{}e razmatraju pojedina~ni prefiksi (ili gru-

pe prefiksa) na materijalu jednog ili vi{e slovenskih jezika, up.Matzenauer 1881; Malinowski 1889; Vasmer 1912; Debeljak 1954; Mo-skov 1962, 1965; Schutz 1965; Knobloch 1969; [anski 1972; Varbot1975a; Moskov 1978; Nikon~uk 1979; [arifullin 1979, 1979a; Mo-skov 1980; Petleva 1980; [arifullin 1982a; Petleva 1986; [ari-fullin 1988; Petleva 1996, 2002, 2003. Ovamo, naravno, spadaju i ra-dovi posve}eni imenskim prefiksima, up. Musi} 1931; Celin1954, 1959; Careva 1971; Truba~ev 1971, 1972; Borys 1973, 1975; Ne-mec 1979; Cvetko-Ore{nik 1985; Moskov 1991, 1997 itd.13

Pored pomenutih radova koji se prefiksima bave uglavnom par-

cijalno, ima i onih u kojima je ostvaren kompleksniji zahvat u raz-matranu problematiku. Takav je rad Moskova, posve}en prefiksimakao sistemu posmatranom na dijahronom i sinhronom planu. Istra-`ivawem je obuhva}ena grupa prefiksa tipa ko-, go-, ~e-, {a- (Moskov1981). Drugi takav rad je [arifulinov, koji za predmet ima arha-i~ne tipove prefiksacije u ruskom jeziku ([arifullin 1982). Ovdetreba pomenuti i rad Kope~nog, svojevrsnu sistematizaciju doskora-{wih prou~avawa ove teme (Kope~ny 1983).

2) Drugi nivo predstavqaju radovi koji nisu strogo koncentri-sani na problem prefiksa, ali u kojima se prefiksi na ovaj ili onaj

na~in pomiwu. Naj~e{}e se radi o etimologijama pojedina~nih lek-sema, u ~ijoj se strukturi izdvajaju ekspresivni prefiksi. Ovakviradovi su, naravno, daleko brojniji od onih prvih, up. npr.: Varbot1965, 1972, 1973, 1979, 1985; Gor~eva 1979, 1981, 1982, 1986, 1989,1992; @akova 1975; Kala{nikov 1994; Kurkina 1974, 1975, 1976,1978, 1978a, 1980, 1981, 1981a, 1982, 1982b, 1985, 1988, 1992, 1992a;Merkulova 1972, 1976, 1979, 1985; Mokienko 1972; Moskov 1962a;Petleva 1976, 1977, 1979, 1983, 1985, 1989, 1989a, 1994, 1994a;Tolso 1969; Truba~ev 1960, 1972a; [irev 1935; [ulga~ 1995,1997, 1999, 2002, 2003, 2004; Schuman 1909 itd.

U na{oj nauci (pod wom ovde podrazumevamo celokupnu srp-sko-hrvatsku lingvistiku), ovom temom bavili su se, pored Skoka,jo{ samo Budimir i Filipovi}, ali skoro sasvim marginalno. Budi-mir govori o guturalnom prefiksu ka-, ku-, izdvajaju}i ga u ko{uta,kovitlac, kome{ati (Budimir 1951:229; Budimir 1960:19), dok Fi-lipovi} razmatra ovu pojavu na onomasti~kom materijalu: Kavarna,Kamixor, Kabun itd. Po wemu, prefiks ka- ima deminutivnu funkci-


VRNUTI GLAGOLI

13 Radovi se navode hronolo{kim redom.


17/489

ju i sre}e se na nekada{woj tra~koj ili ilirskoj teritoriji, {to bigovorilo o wegovom predslovenskom ili predindoevropskom pore-

klu (Filipovi} 1968). Up. i Gluhak 1999:15 o prefiksima ~a- / ~e- / ~-.U posledwe vreme ova tematika razmatra se u na{im radovima: Bjele-ti} 1993, 1994, 1994a, 1999, 2000, 2002, 2003, 2003a, 2004, 2005, 2006,2006b.

3) Tre}i nivo predstavqa tretman ekspresivnih prefiksa u eti-molo{koj leksikografiji. Polaze}i od tog tretmana kao kriterija,re~nici se dele u dve osnovne grupe14: a) re~nici u kojima se ne pri-znaju ekspresivni prefiksi; b) re~nici u kojima se priznaju ekspre-sivni prefiksi (bez obzira na to kako se tuma~e i da li se uop{te tu-

ma~e). Na~elni stav prema ekspresivnim prefiksima kao pojavi u ve-likoj meri odre|uje metodolo{ki pristup etimologizaciji razmatra-nog sloja leksike, a samim tim i kona~no etimolo{ko re{ewe.

Principijelno neslagawe sa ovom pojavom vodi ka usmeravawupa`we na sufiksalni deo re~i (npr. u SP-u), ili na kontaminaciju(npr. u BER-u). Kontaminacija je, ~ak, u BER-u progla{ena jednim odprincipa etimolo{kog postupka kod onih re~i kod kojih se na osno-vu fonetskih zakona ne moè do}i do zadovoqavaju}eg re{ewa (up.Georgiev 1978). U istom programskom ~lanku Georgiev izri~ito od-bacuje postojawe nekakvog pretpostavqenog prefiksa k- koji se ja-

vqao u najraznovrsnijim oblicima kao k-, ka-, ko-, ki-, g-, ga-, go-, ~a-,~e-, ~i-, ~o-, ~u-, {a-, {e-, {i-, {o-, {u-, è-, à-, ù-, ska-, sko-,sku-, {ka-, {ko-, {ku-, ha-, ho- i dr., tvrde}i da praslovenski pre-fiks *k- ne postoji i da se svi slu~ajevi u kojima se traì taj fan-tomski prefiks mogu objasniti kao kontaminacije, re|e kao haplo-logije ili sloène re~i (op. cit. 199)15.

UVOD 17

14 Ovde ne pravimo distinkciju izme|u re~nika pojedina~nih slovenskih je-zika i re~nika praslovenskog jezika, ve} ih analiziramo zajedno. Iako bi bilo zani-mqivo i zna~ajno ustanoviti odnos autora prema prefiksima kao psl. pojavi, nema

dovoqno materijala za pore|ewe dva praslovenska re~nika, zbog disproporcije u ko-li~ini obra|ene gra|e SS je stigao do slova O (*ob`niviny), a SP tek do slovaG (*gyà). Za sada se moè konstatovati da se re~nici slaù oko postojawa imenskogprefiksa *a-, ali ne i oko *~e-, *ga- (SP ih ne pomiwe).

15 Iako je proklamovani etimolo{ki princip odmah nai{ao na kritiku (up.npr. Mladenov 1973), tek su se u posledwem tomu BER-a sporadi~no pojavila tuma~e-wa koja umesto kontaminacije ili nekog drugog obja{wewa uzimaju u obzir ekspre-sivne prefikse, up. BER 6:762 s.vv. skovilim, skovi~em, id. 763 s.vv. skovrdulk,skogorca, id. 777 s.v. skomraz. Ista principijelna zamerka stavqena je i autorimaESUM-a, zbog ~estog izno{ewa hipoteza o raznoraznim kontaminacijama (up. Orel1990:106), iako u ovom re~niku ekspresivni prefiksi nisu proskribovani.


18/489

Sli~ne kategori~ne tvrdwe nalazimo i u ESSJ: Etimolo{ko ku sloènice ne ulazi (id. 87); kao prefiks ovaj predlog ne posto-

ji...; ... k ne postoji kao prefiks... (id. 106). U prikazu ovogre~nika Truba~ov kritikuje stav Kope~nog, iskazuju}i istovremenosvoje poimawe razmatrane pojave: Kope~ni u su{tini ponavqa stavBenvenista (i delimi~no Vajana), koji je povukao isuvi{e pravoli-nijsku paralelu izme|u slovenskog k i iran. (sogd.) ku16. To u najma-wu ruku neta~no odslikava pravu situaciju u slovenskom, {to je uop{tim crtama bilo poznato ve} Miklo{i~u17. U to se moèmo uve-riti na slovenskim primerima koji se ne mogu objasniti a da se neprizna prefiksalno k()-: rus. konura, kaverza, ukr. koverai,rikmiii, kovznui, da uzmemo samo etimolo{ki najjasnije pri-

mere, a da ne govorimo o mnogo ve}em broju slu~ajeva, gde je prisu-stvo prefiksa k (ili wegovih varijanata) mnogo vi{e etimolo{kizatamweno, iako tako|e verovatno. Jasno je da je pred nama posebanprefiks, o~ito ekspresivan, mada ne i produktivan u savremenimslovenskim jezicima i dijalektima. Ne bi trebalo da izaziva sumwuni wegovo poreklo (koje obja{wava uzrok wegove ekspresivnosti) izzameni~ke osnove ko- (slov. k). Prefiksalna upotreba k (ka-, ko-itd.) neposredno poti~e od zameni~kog k- i zato Kope~ni nije u pra-vu kada izvodi k samo iz zameni~kog priloga *ku(de) (Truba~ev1976:175176).

Me|u re~nicima u kojima se priznaje postojawe ekspresivnihprefiksa moè se napraviti gradacija na osnovu nekoliko parameta-ra: a) koje prefikse priznaju; b) da li imaju jedinstveno obja{weweza wih; v) da li ih tretiraju sistematski ili sporadi~no.

[to se ti~e prvog parametra, najve}i broj re~nika dopu{ta mo-gu}nost postojawa prefiksa ko- (i wegovih varijanata): Miklosich,Berneker, Holub/Kope~ny, Machek, Fasmer, Skok, Sawski, ESJS,ESUM, SBM, SEK, Snoj, SS. Prefiksi ~e-, {e- priznaju se u: Ho-lub/Kope~ny, Machek, Fasmer, SBM, SEK18, Snoj, SS. Prefiksba- pomiwe se u: Bezlaj, SS. Prefiks to- priznaje se u: SBM,SS. SS je re~nik koji pretpostavqa postojawe ~itavog nizaprefiksa: pored pomenutih, tu su jo{ i *a-, *ga-, *la-, *mo-.


VRNUTI GLAGOLI

16 Up. O. N. Truba~ev, Zada~i imologi~eskih issledovani v oblasislavnskih zkov, Akualne roblem slavnovedeni, Moskva 1961, 208209.

17 V. nap. 12.

18 Za sada samo ~e- (i to samo u jednom slu~aju, v. daqe); re~i na slovo {- bi}eobra|ene u posledwem tomu.


19/489

U nekim re~nicima pojedinim prefiksima posve}ene su poseb-ne odrednice, ali se oni uglavnom tuma~e u sklopu leksema koje ih

sadr`e.U pogledu etimolo{kog tuma~ewa prefiksa vlada velika {aro-

likost. To se najboqe vidi na primeru prefiksa ko- koji, iako naj-{ire prihva}en, nema jedinstveno tuma~ewe. Zameni~ko poreklopripisuju mu Miklosich, Fasmer, autori SS, a predlo{ko Berne-ker, Sawski, Skok. Machekga dovodi u vezu sa lat. co-, lit. ka-, dok sesamo kao ekspresivan odre|uje u: Holub/Kope~ny, SEK, Snoj.

Za odnos (i stav) savremene etimolo{ke leksikografije premaprefiksima ovog tipa ilustrativan je primer ESUM i SBM. Uukrajinskom etimolo{kom re~niku u razli~itim odrednicama pre-

fiks ko- odre|uje se kao: ne sasvim jasna komponenta ka- (ko-) (s.vv.kaverza, kavid), komponenta ka- (s.vv. kaver, kavraii), kompo-nenta *ka- (*ko-) (s.v. kadib), komponenta zameni~kog porekla (s.v.kavoron), tvorbena komponenta ka-, ko- (s.vv. kal`a, kanudii,konozii, koirsnui), tvorbeni element ko- (koverai, kovo-ro, koilii). U beloruskom etimolo{kom re~niku prefiks ko- od-re|uje se kao: preformant (s.vv. kavern, kaverc, kavrac), za-meni~ki prefiks (s.v. kaver), prefiks (s.vv. kavraka, kahun-drca), prefiks (s.v. kaurhac).

Iz navedenih primera vidi se da u etimologiji zapravo jo{uvek nije izgra|en stav prema ovim prefiksima. Pribegava im se sa-mo u slu~ajevima kada je wihovo prisustvo krajwe evidentno (ali ito ne uvek), ili tek onda kad nema boqeg re{ewa, kao nu`nom zlu.

U pogledu na~ina tretirawa prefiksa posebno mesto me|ure~nicima zauzima SS. To je jedini re~nik u kojem se prefiksi do-sledno tretiraju kao sistemska pojava i u kojem se za svaki tip pre-fiksa nudi odre|eno tuma~ewe. Svi ostali re~nici, dopu{taju}i mo-gu}nost egzistirawa prefiksa, ne priznaju istovremeno i postojawesistema, re{avaju}i probleme te vrste ad hoc, razli~ito od slu~aja do

slu~aja. Sa metodolo{kog aspekta ta opcija nije prihvatqiva.

IV) Ciqevi rada

1) Osnovni ciq rada jeste da se {to potpunije i svestranijeopi{e razmatrana pojava u srpsko-hrvatskom jeziku. To podrazumevaslede}e: a) ustanovqavawe osnovnih tipova ekspresivnih prever-balnih formanata; b) utvr|ivawe zakonitosti wihovog funkcioni-sawa; v) fokusirawe leksi~ko-semanti~kih sfera u kojima se javqa-

UVOD 19


20/489

ju; g) odre|ivawe statusa ekspresivnih preverbalnih formanata utvorbenom sistemu srpsko-hrvatskog jezika.

Rad nema za ciq utvr|ivawe krajweg porekla ovih prefiksa, du-bqeg od op{teslovenske ravni. Ukazivawem na wihovo evidentnoprisustvo u srpsko-hrvatskom jeziku èlimo da dokaèmo da je u pi-tawu tvorbena kategorija na koju se mora ra~unati pri etimolo{kimistraìvawima.

2) Budu}i da je rad pisan u okviru projekta Etimolo{ki re~niksrpskog jezika, wegov drugi ciq jeste da se na nivou osnovne ili ko-na~ne etimolo{ke obrade analizira ~itav niz leksema koje }e kao od-rednice u}i u etimolo{ki re~nik. Ostvarewe ovog ciqa u potpuno-sti je uslovqeno realizacijom prvog ciqa, jer se razmatrana tvorbe-na kategorija moè prou~avati samo sistematski, na velikom korpu-su relevantnih leksema.

3) Tre}i ciq jeste primena dobijenih rezultata u praksi izra-de etimolo{kog re~nika. Verujemo da }e apsolvirani tvorbeni mo-del i uspostavqeni sistem wegovih realizacija omogu}iti lak{uetimologizaciju svake nove lekseme koja im po svojim karakteristi-kama pripada, kao i da }e prikupqeni materijal doprineti boqoj or-ganizaciji gra|e u re~niku, naro~ito pri formirawu etimolo{kihgnezda.

V) O koncepciji rada

Koncepcija rada proistekla je iz prethodno sprovedene tvorbe-ne analize prikupqene gra|e, ukqu~uju}i i preliminarnu etimolo-{ku analizu.

U prvoj fazi lekseme su klasifikovane prema tipu prefiksakoji sadrè (ko-, ~e-, {a-, to- itd.). Tako su formirani korpusi poje-dina~nih prefiksa.

Tom prilikom ustanovqeno je da mnoge potvrde, iako sadrèrazli~ite prefikse, imaju zajedni~ku osnovu. Tako se do{lo na idejuda se izvr{i dopunska klasifikacija materijala prema osnovama.Pojam osnova ovde se ne koristi u smislu tvorbeno-morfolo{kekategorije, ve} se pod wim podrazumeva glagol na koji se dodaju eks-presivni prefiksi (npr. bazati, vrqati, mr{titi itd.), bez obzi-

ra na to da li se dati glagol javqa kao samostalan, ili samo u kombi-naciji sa obi~nim (npr. za-le~iti), odn. ekspresivnim prefiksi-ma (npr. ka-vrgati).


VRNUTI GLAGOLI


21/489

Nakon grupisawa oblika sa razli~itim prefiksima oko zajed-ni~kih osnova, korpusi pojedina~nih prefiksa bitno su se smawili.

To je bio znak da je u~iwen dobar metodolo{ki potez kojim se do{lodo perspektivnog metodolo{kog postupka u prou~avawu ovog materi-jala. Sistem ekspresivno prefigiranih oblika formirao se, prak-ti~no, sam od sebe.

Prednost ovakvog pristupa, izme|u ostalog, sastoji se u mo-gu}nosti istovremenog izvr{avawa nekoliko paralelnih operacija:1) inventarisawe glagola koji su podlo`ni ekspresivnom prefigi-rawu; 2) inventarisawe ekspresivnih prefiksa koji se javqaju uz od-re|ene glagole; 3) registrovawe postoje}ih alternacija prefiksa is-pred iste osnove; 4) formirawe leksi~kih gnezda; 5) uo~avawe zako-

nitosti semanti~kog odnosa osnove i prefigiranih oblika; 6) uspo-stavqawe sistema prefiksa i sistema oblika koji ih sadrè.

Nakon prve i druge faze klasifikacije dobijene su dve grupeleksema: prva, u kojoj su ekspresivno prefigirani oblici grupisaniprema prefiksu koji sadrè; i druga, u kojoj su ekspresivno prefi-girani oblici grupisani oko zajedni~kih osnova.

Ovako koncipirane, ove dve grupe leksema predstavqaju cen-tralna poglavqa rada.

Pojedina~ni prefiksi izlaù se slede}im redosledom: pre-fiksi koji sadrè gutural (kV-, ~V-, gV-, xV-, {V-), prefiksi koji sa-drè labijal (pa-, bV-, mV-), prefiksi koji sadrè dental (tV-), pre-fiksi koji sadrè likvidu (lV-) i prefiksi bez suglasnika (a-, ja-).

Poglavqa o pojedina~nim prefiksima koncipirana su tako dasadrè: 1) pregled literature o konkretnom prefiksu; 2) prezentira-ni materijal, pri ~emu se prvo navode oblici koji su ve} razmatrani uliteraturi, a zatim oblici koji do sada nisu analizirani u literatu-ri19 (te dve celine, me|utim, nisu jasno razgrani~ene, ve} slede nepo-sredno jedna posle druge). Tako|e, oblici nisu pore|ani azbu~nim re-dom (kao osnove), ve} uglavnom prema frekventnosti upotrebe.

Na~in izlagawa materijala je slede}i: prvo se navode oblici saprefiksima (jednoslo`nim ili dvoslo`nim), zatim ishodi{ni gla-gol. Nakon toga sledi etimolo{ki komentar. Kod oblika koji su ve}razmatrani u literaturi taj komentar se svodi na citirawe rele-vantnih radova, a ukoliko re~ do sada nije bila predmet etimolo{keanalize predlaèmo svoje tuma~ewe.

UVOD 21

19 U opticaju su bili i drugi mogu}i kriteriji klasifikovawa gra|e, npr. ve-rovatno}a tuma~ewa, arealna distribucija, kwièvno / dijalekatsko itd., ali smo nakraju gra|u ipak rasporedili prema kriteriju: analizirano / neanalizirano (novo).


22/489

Osnove se uglavnom navode azbu~nim redom, s tim {to su u

okviru svakog poglavqa koje sadrì nekoliko varijanata (apofon-

skih, aspekatskih, fonetskih i sl.) jedne osnove, te varijante izlo-ène redosledom koji se za svaki konkretan slu~aj pokazao najlo-

gi~nijim.

Poglavqa o osnovama koncipirana su tako da se u wima izdvaja-

ju tri celine: 1) prezentirani materijal (prvo se navode oblici sa

prefiksima, zatim ishodi{ni glagol20; oblici sa prefiksima izla-

ù su uglavnom azbu~nim redom, po~ev od prefiksa ba- pa nadaqe21);

2) etimolo{ko tuma~ewe osnove i oblika sa prefiksima22; 3) komen-

tar o semantici.

Tehni~ke napomene

U poglavqima o osnovama strelicom () je obeleèn ishodi-

{ni glagol. U oba poglavqa i o pojedina~nim prefiksima i o

osnovama znakom pitawa (?) ispred re~i signalizira se da data re~

mo`da odn. verovatno ne pripada razmatranom tvorbenom tipu.

Napomiwemo da su definicije zna~ewa analiziranih leksema

(kao i kvalifikatori wihove ekspresivne vrednosti) preuzete iz iz-vora bez ispravqawa, ili uz minimalna skra}ivawa (tako se, npr., u

definicijama preuzetim iz RSA izostavqa redni broj i slovo pod

kojim je navedeno dato zna~ewe). Intervenisali smo samo u onim slu-

~ajevima kada, po na{em mi{qewu, definicija zna~ewa ne odgovara

navedenom primeru upotrebe lekseme u govoru (komentari ovakve vr-

ste daju se u napomenama).


VRNUTI GLAGOLI

20 Razmatrani glagoli prezentiraju se vrlo ekstenzivno, sa svim zabeleènimpotvrdama, tako|e i u kombinaciji sa normalnim prefiksima. Takav na~in pre-zentacije ima za ciq da pokaè frekventnost i areal razmatranih oblika, a tako|e isva mogu}a zna~ewa rezervisana za razmatranu leksiku. Osim toga, wegov je ciq i dapokaè do koje mere su ovi glagoli ukoreweni u leksi~ki sistem. Pored razvijenihleksi~kih porodica, postoje i primeri koji su usamqeni, ~ak na nivou hapaksa.Oni, s jedne strane, mogu imati vrednost relikta (u slu~aju starih obrazovawa), a sdruge vrednost potvrde (ako imaju ekvivalente u drugim (ne)slovenskim jezici-ma). Ovaj drugi kvalitet po pravilu implicira onaj prvi.

21 Taj redosled nije uvek po{tovan, {to zavisi od potreba konkretnog slu~aja.

22 U slu~ajevima gde je mogu}e i druga~ije tuma~ewe, ono se iznosi, uz litera-turu (ako takva postoji), ili samo kao na{a pretpostavka.


23/489

POJEDINA^NI EKSPRESIVNIPREFIKSI


24/489


25/489

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV-

1) Prefiks kV-(s.-h. ko-, ka-, ku-)

Kao {to je ve} u Uvodu napomenuto, od svih tvorbenih elemena-ta analiziranih u ovom radu, najpriznatiji, a samim tim i najvi{eobra|ivan u literaturi jeste prefiks ko-. Ovom prefiksu posve-}en je niz radova.

Macenauer izdvaja prefikse ko-, ka- u preko ~etrdeset sloven-skih leksema (Matzenauer 1881).

Malinovski, polaze}i od Miklo{i~a i ponavqaju}i neke Ma-cenauerove primere, navodi tridesetak oblika sa prefiksom ko-(Malinowski 1889).

Debeqak dopuwava Miklo{i~eve primere potvrdama iz raznihslovenskih jezika, daju}i i kratak pregled mi{qewa o poreklu pre-fiksa ka-, ko-. U tridesetak sln. i s.-h. re~i (ukqu~uju}i toponime)autor razdvaja prefikse sa vokalom (ka-, ko-, ga-) od prefiksa bez vo-kala (k-, g-), i pokazuje wihovo alternirawe (knaditi : gnaditi : naditi).Ukazuje tako|e i na pojavu s pred prefiksom (s-ko-), kao i na prefik-

salni spoj sko-, {ko- (Debeljak 1954)23.[ic konstatuje da u slovenskim jezicima kao tvorbeni elemen-

ti postoje prefiksi k-, ka-, ko- sa palatalnom varijantom ~e- (dijal.~o-). On smatra da ovaj prefiksalni tip slu`i prevashodno za tvorbunomina i nominalnih obrazovawa od glagolskih korenova, ali ukazu-je i na {irok krug glagola sa ovim prefiksima. Autor zapa`a da po-stoji velika razlika me|u pojedina~nim slovenskim jezicima u kori-{}ewu ovog tvorbenog sredstva u sferi glagola (Schutz 1965).

Analiziraju}i prefiks ko- i wegove alomorfe (~e-, ~i-, ka-, ~a-,~u-) na materijalu ruskog jezika, [anski zakqu~uje da su oni u funk-

cionalnom pogledu prefiksi a ne morfeme posebnog tipa. Tako|ekonstatuje da su ovi prefiksi vrlo frekventni u dijalektima ([an-ski 1972)24.

U etimolo{kim re~nicima prefiks ko- razli~ito se tuma~i.

23 Up. i Kurkina 1992:188190, gde su analizirani primeri sa prefiksom ko-u slovena~kom.

24 O prefiksu ko-, ka-, ku- na materijalu rus. dijalekata v. Nikon~uk 1979,Andreeva-Vasina 1985.


26/489

Miklo{i~ smatra da su neke re~i sklone da vezuju inicijalnislog sa zamenicom k. Od ove zamenice on izvodi prefiks ko- i wego-

ve varijante ka-, k-, ku-, ga-, ha-, haj-, zastupqene u nizu re~i koje na-vodi (da pomenemo samo s.-h. primere: naknada, kovr~ica, kovrtaw,kovrta~, nakostrije{iti itd.) (Miklosich 152153 s.v. ku).

Berneker tvrdi da se ovaj prefiks javqa u nekoliko mawe ilivi{e pouzdanih slu~ajeva, kao predlog u glagolskim i imenskimobrazovawima. On ovamo ubraja i prefiks ka-, koji se odnosi premako- kao pa- prema po-, pra- prema pro- (Berneker 531532 s.v. ko-).

Holub i Kope~ni konstatuju da prefiks ko- ima ekspresivan ka-rakter, da ima varijante sko-, {ko-, cho- i palatalizovane dublete ~e-,{e- (Holub/Kope~ny 174 s.v. ko-).

Mahek smatra da je ovaj prefiks identi~an lat. co-, lit. ka- isrodan got. ga-, nem. ge-, te da postoji i sonorizovana varijanta go-(Machek 263 s.v. ko-).

Fasmer ne daje prefikse kao nosioce odrednice, ali ih izdvajau nekoliko re~i, i to samo u onim slu~ajevima kad je posvedo~en iodgovaraju}i oblik bez prefiksa (up. Fasmer II s.vv. kabluk, kaverza,kavza, kadolb, ka~uris, koverzen, koverka, kovoro, koleduha,kubria, kuverda, kuvere, kuvrka, kuleei, kune-`is itd.). On uglavnom prihvata stavove Miklo{i~a, Malinov-

skog, Macenauera, Bernekera; u dva slu~aja dovodi prefiks ka- u vezusa zamenicom ko, za ko- smatra da je zameni~kog porekla, a ukazuje ina alternacije ka- / ko-, {a- / ka-, {i- / ko-.

Skok smatra da je u pitawu redak prefiks, paralelan sa op{te-slovenskim i psl. predlogom k, ka, koji se javqa ispred nekih glago-la kretawa i nekih imenica (Skok II 116 s.v. ko-2). Skok izdvaja ovajprefiks i u drugim re~ima, a ne samo u onima koje navodi u pomenu-toj odrednici.25

Slavski tuma~i element ka-, ko- kao redak (naj~e{}e pejorati-

van) prefiks, srodan sa predlogom *k i partikulama -ka, -ko, -k(Sawski II 1617 s.v. kadub).

U ka{upskom etimolo{kom re~niku izdvajaju se prefiksi ka-(SEK III 14 s.v. kaeb), ko- (id. 67, 68 s.vv. komuec sa, koperlec sa), aposebno se isti~e arhai~an pejorativni prefiks ku- (< ie. *ku-), kojise u vidu relikta o~uvao u nizu ka{upskih leksema (id. s.vv. ku~epa,kudjabe, kuad, kusrat, kunocec, kuzep).


VRNUTI GLAGOLI

25 Koje re~i su u pitawu vide}e se pri analizi izlo`enog materijala.


27/489

Bezlaj pretpostavqa postojawe prefiksa ko- samo u ko{uta (Bez-laj II 72)26, dok se o wegovom prisustvu u drugim leksemama ne izja-

{wava decidirano. Snoj pak tuma~i element ko- kao ekspresivniprefiks (Snoj s.vv. kobacati, kolebati).

O tretmanu prefiksa ko- u ESUM i SBM v. gore.

Na psl. nivou izdvaja se ~itav niz obrazovawa koja sadrè raz-matrani prefiks, sa svim wegovim varijantama, up. SS s.vv.:*ka(o)blok, *kader, *kadybati, *kadlba, *kadlb, *kalepa, *kam-diti, *kanura, *karuìna? / *karoìna?, *kaver, *kaveza, *kavorna /*kavorn, *kavrt / *kavrt / *kavrtja, *kavrza, *kazob / *kozob;*kobacati / *koba~iti, *kobeniti (se), *kodybati, *kodra, *kojariti (se),*kojasnoti (se)?, *kokluka / *koklu~ka, *kolebati (se), *kolebka, *ko-lupati, *kolybati (se), *kolysati / *kolyxati27, *komariti (se), *kome{ati?,*kometati?, *komigati, *komotati se?, *komuditi, *komudnj, *kom-

ziti (se) / *komziti (se)?, *komlà?, *konoziti, *konura, *koprica, *ko-repati, *korebati, *koristati / *koristiti, *korist, *koristn(j), *kor-djavj / *kordjava, *kotr~, *koulk, *koveriti?, *koverzslo, *ko-veji, *koveza, *kovirati, *kovitlati, *koverditi?, *kovort, *kovyriti /*kovyrati (se), *kovrkati, *kovrtati / *kovrteti, *kovrt, *kovrza,*kovrzati / *kovrziti, *kovrzn(j)/ *kovrzna , *kozvon(k),*kozyriti (se), *kozyr/, *koèg?, *nakovesiti se; *kodel, *kodr /*koder/ *kodra,28 *kodla / *kodlo, *kokrica, *kotoriti / *kotriti,*kotvor? / *kotvora?; *kudla, *kudlatj, *kumekati?, *kunega?,*kuneìti (se), *kurepati (se), *kuvrtati (se), *kuzob, *kdbovati?,*kmetiti, *knaditi.

U okviru iznetih mi{qewa o prefiksu ko- izdvajaju se dve teo-rije o wegovom poreklu: pronominalna i prepoziciona.

Za~etnik pronominalne teorije je Miklo{i~, a wen glavni za-govornik i predstavnik Truba~ov, koji ~itav sistem ekspresivnihprefiksa izvodi od elemenata zameni~kog porekla. Pristalice pro-

POJEDINA^NI EKSPRESIVNI PREFIKSI: 1) Prefiks kV- 27

26 Kao kuriozitet pomiwemo tuma~ewe glagola krputiti se kostre{iti se (oìvotiwi), nakrputiti se na{epuriti se, gizdavo se obu}i (o ènskoj osobi), u ~i-

joj se strukturi izdvaja ekspresivni prefiks kr- (Bezlaj III 139 s.v. putiti se), {toosporava Kurkina 1997:204205. Nama se ~ini da je ovde do{lo do alternacije * ko-

putiti se : krputiti se, up. s.-h. kolebati se : krlebam se, sa uobi~ajenom pojavom likvi-de r na mestu vokala.

27 Druga~ije Varbot 1989:57.

28 U re~niku su date i rekonstrukcije svih izvedenica od psl. *kodel i *ko-dr / *koder / *kodra, ali mi ih kao sekundarna obrazovawa ne navodimo. Podrazu-meva se da se i u tim oblicima izdvaja prefiks *ko-.


28/489

nominalne teorije su i Fasmer (delimi~no), [anski, a ova teorija jesvoj puni odraz na{la na stranicama SS.29

Prvim predstavnikom prepozicione teorije mo`e se smatratiBerneker, a wegovim sledbenicima Slavski i eventualno Skok, ma-da iz wegovog tuma~ewa nije jasno da li on pretpostavqa i zajed-ni~ko poreklo ovog prefiksa sa predlogom k, ka. Indikativna je ijedna Truba~ovqeva opaska, izneta u odrednici posve}enoj psl. pred-logu *k(n) (< ie. *ku / *kuom). On nagla{ava da ra{ireno mi{qewekako se predlog *k ne javqa kao prefiks (koje zastupaju Benvenist,Vajan, Kope~ni) elementarno opovrgavaju ne samo primeri kao *kna-diti, nego i oni kao *kodel, u kojima je prisutan pun oblik *ko < ie.*kom (SS 13:170171 s.v. *k(n)). Ovo kao da stoji u suprotnosti

sa stavovima samog Truba~ova o poreklu prefiksa ko-. Nedoumica se,me|utim, razre{ava ~iwenicom da Truba~ov i ovom predlogu-posle-logu tako|e pripisuje z a m e n i ~ k o poreklo (l.c.).

Ostali autori, iako priznaju postojawe prefiksa ko-, ne izja-{wavaju se konkretno o wegovom poreklu.

Detaqnu analizu literature o ekspresivnim prefiksima i po-menutih teorija o wihovom poreklu daje Moskov 1981:4555, 6367.

PRIMERI30

:

ko-beqati impf. s mukom se kretati, i}i, vaqati se Lika, klima-

ti se, klatiti se, pomerati se (RSA), naporno, s mukom i}i,`iveti i sl. Pro{}ewe (Vuji~i}), kotrqati (o kamewu) Pi-va (Gagovi} 2004), kobeqa 3. sg. jedva i}i, jedva sastavqatikraj s krajem Timok (Dini} 1988), kobeqati se micati telom,koprcati se, gmizati, fig. truditi se, mu~iti se (RSA), je-dva se kretati, v. kobrqati Uskoci (Stani}), izvla~iti seiz neprilike Ma~va (gra|a ERSJ), kobeqat (se) kretati (se),pokretati (se), izlaziti na kraj (s radom, poslovima, imovi-nom), izvla~iti se iz kakvih te{ko}a, snalaziti se, naporno


VRNUTI GLAGOLI

29

Varijantnost psl. *ko- / *k- odgovara indoiranskoj ka- / ku- (v. Zakqu~ak),te bi govorila u prilog zameni~kom poreklu razmatranih prefiksa.30 Ve}ina oblika navedenih u ovom poglavqu ve} je razmatrana u etimolo{koj

literaturi, mada ne uvek i jednozna~no protuma~ena. U takvim slu~ajevima ograni-~i}emo se na navo|ewe izvora u kojima se data leksema tuma~i, uz dodatni komentar,ako je to potrebno. Kad su u pitawu etimolo{ki re{ene re~i, doprinos na{eg radavidimo pre svega u evidentirawu svih potvrda datog ekspresivno prefigiranog ob-lika, ~ime se sti~e predstava o wegovom arealu, i svih wegovih izvedenica nor-malnim prefiksima, ~ime se pokazuje frekventnost wegove upotrebe. Primeri kojido sada nisu razmatrani u literaturi, ili su tuma~eni na drugi na~in, posebno sekomentari{u.


29/489

ìveti, preìvqavati nekako Zagara~ (]upi}i 1997), Vasoje-vi}i (Bori~i}), kobeqam se 1. sg. koprcati se Leskovac (Mi-

trovi}), kobeqa se 3. sg. id.: Kobeqa se kko pile u ku~ina,mu~no ìveti, jedva sastavqati kraj s krajem: Kobeqam se neka-ko, al te{ko Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. 2004), ko-m-be-qati se v. kobeqati se CG (RSA), kombeqati se opstajati:Kombeqamo se od zime do proqe}a, od proqe}a do zime, i sve tako Ro-àje (Hadì})31

do-ko-beqati pf. dokotrqati, dovaqati (RSA), Uskoci (Stani}),dokobeqati se do}i, sti}i s naporom, s te{ko}ama, posti}ine{to s mukom, s te{ko}om (RSA), do}i s naporom Vojv.(RSGV), Piva (Gagovi} 2004), dokotrqati se Uskoci (Stani})

za-ko-beqati pf. zakotrqati, otkotrqati: Zakobeqa krqu sijena i ot-kotrqa pravo na torinu Piva (Gagovi} 2004), Uskoci (Stani}),zakobeqati se po~eti se kobeqati, krenuti kotrqaju}i seKomarnica (RSA)

is-ko-beqati pf. spasti, izvu}i nekoga iz te{kog poloàja, situa-cije i sl. (RSA), id., jedva izi}i, kotrqaju}i dopremitine{to odozdo gore, iskotrqati Uskoci (Stani}), iskobeqatise spasti se s nekog opasnog mesta, izvu}i se, ispetqati se izneke te{ke situacije, neprilika (RSA), Vojv. (RSGV), Uskoci

(Stani}), id.: Do skoro je bijo quta sirotiwa, a oskora se iskobe-qo i sad ti je na kowu, iskliznuti: Stadok na nakav kamen a on seiskobeqa, pa drepik Piva (Gagovi} 2004), iskobeqat se iskopr-cati se, spasiti glavu, izvu}i se Vasojevi}i (Bori~i}), is-kobeqat (se) izvu}i (se), spasiti (se), osloboditi (se) ne~ega,iza}i iz te{ke situacije, provu}i (se), s naporom (se) i{~upa-ti Zagara~ (]upi}i 1997), iskobeqam se 1. sg. izvu}i se Le-skovac (Mitrovi})

na-ko-beqati pf. nakotrqati, navaqati, naneti: Ko li je ovo nako-beqo kamewe, kosti mu se kobeqale po grobu Piva (Gagovi} 2004),

nakobeqati (se) nagomilati (se) kobeqaju}i (se) Uskoci(Stani})

o-ko-beqati pf. u~initi da se ne{to po~ne kotrqati, oburvati,otisnuti: Pu{ti mene, ja }u ga kamen okobeqati, okobeqati sepo~eti se kotrqati, oburvati se, otisnuti se, odroniti se,


31 Up. iz istog izvora oblik kombati se sastavqati kraj s krajem, jedva op-stajati, mu~iti se, koji bi mogao sugerisati da je glagol kombeqati se zapravo we-gova sufiksalna izvedenica (sufiksom -eq-).


30/489

sti}i negde kotrqaju}i se, otkobeqati (se) otkotrqati(se) id. (ibid.)

s-ko-beqati pf. skotrqati: Mi sidijasmo ispot puta, a neko skobeqakamen, umalo nas grdom nagrdi Piva (Gagovi} 2004), Uskoci (Sta-ni}), skobeqati se si}i kotrqaju}i se id. (ibid.), skobeqa (se)3. sg. sna}i se, u~initi, napraviti (nekako), si}i, spusti-ti se Radimna (Tomi} 1989)

VARIJANTE / PARALELE:

go-beqati (se) impf. i}i nesigurno, teturaju}i se, te{ko se kreta-ti Para}in, Vrawe, Leva~, Temni}, fig. te{ko ìveti, kubu-riti, mu~iti se Vrawe (RSA), k o b e q a t i ( s e ) Uskoci

(Stani}), gobeqa 3. sg. id. Crna Reka (Markovi} 1986), gobeqase jedva se kretati, fig. ìvotariti, kuburiti Kamenicakod Ni{a (Jovanovi} V. 2004)

iz-go-beqati se pf. izvu}i se, i s k o b e q a t i s e Vojv., Temni}(RSA)

go-m-beqat (se) impf. s mukom, jedva i}i Vasojevi}i (Stijovi} 1990)do-go-m-beqat (se) pf. s naporom, jedva do}i id. (ibid.)iz-go-m-beqati pf. te{ko, s mukom iza}i: Jedva se izgombeqasmo iz

[qivi}a potoka uz onu stranu Draga~evo (gra|a ERSJ)32

ga-beqati impf. jedva i}i, vu}i se: Ostarila je mnogo, ne izlazi ni-kud, gabeqa on|e oko ku}e, tobo` da ne{to pomogne ali slabo CG(RSA), id., bauqati, nemo}no ne{to raditi, biti u ì-votu, ìvotariti: Ne ìvim ja, no gabeqam Uskoci (Stani}),i}i Pro{}ewe (Vuji~i}), ìveti gabeqski33: Gabeqamo, itako ìvimo ko za inat, jedva i}i, vu}i se: Nijesam ti vi{e kadarnikuj, jedva gabeqam vuda oko ku}e Piva (Gagovi} 2004)

iz-ga-beqati (se) izi}i gaveqaju}i, i s k o b e q a t i s e Uskoci,Lika (RSA)

ge-beqati impf. gaveqati Uskoci (Stani})34


VRNUTI GLAGOLI

32 Ovde svakako treba ra~unati na uticaj glagola gombeqati se vrpoqitise, me{koqiti se, vrteti se, gloìti se, prepirati se: Gombeqaju se izme|u sebe(RSA) < gombati / gombati id., up. sa drugim sufiksom gombesati se gloìti se,prepirati se: Vazda se oko ne~ega gombesaju (RSA). U pitawu je isti tvorbeni modelkao kod kombati : kombeqati (v. prethodnu napomenu).

33 Treba pretpostaviti i uticaj imenice Gabeq Ciganin (~erga{), odatlegabeq kova~, bogaq, nakaza CG (RSA), gabeqski adv. ciganski, romski Uskoci(Stani}).

34 Up. i ga-veqati gabeqati Uskoci (Stani}), izgaveqati (se) izi}i ga-veqaju}i, i s k o b e q a t i s e Uskoci, Lika, (RSA), gaveqak m. malo dete koje je


31/489

do-ko-peqati se pf. d o k o b e q a t i s e: On se nameri na novce,te mu za rukom izi|e da ih se dokopeqa dobavi BiH (RSA)

is-ko-peqati se pf. i s k o b e q a t i s e Gacko (RSA), Potkozarje(Dalmacija), iskopeqat se id. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)35

Skok smatra da je osnovno zna~ewe glagola kobeqati vaqa-ti, kotrqati, a da se od wega metafori~ki razvilo zna~ewe truditise, mu~iti se. On u glagolu izdvaja prefiks ko- i pomi{qa da bi is-hodi{ni oblik mogao biti glagol peqati, sa kasnijim onomatopej-skim varirawem p > b (Skok II 118 s.v. kobeljati)36. Vezu sa peqatipretpostavqa i Tomanovi}, koji tuma~i glagol iskobeqati se kao re-zultat kontaminacije iskopeqati se + izbaviti se (Tomanovi}

19381939:205). Glagol *beqati (se) nije posvedo~en, ali mo`da seodgovaraju}a osnova -beq(ati) krije u obliku beqa{an adj. koji mno-go zamara, koji mora dugo i strpqivo da se radi: Pekmez od drenke mlo-go je beqa{an za pravewe Vrawe (Zlatanovi}), ili je, pak, ova osnova us.-h. jeziku sa~uvana samo u prefigiranim oblicima. U prilog tomegovori i ~iwenica da je na osnovu ~e{. belhati (se) hramati, {epati,gegati se rekonstruisan psl. oblik *belati? / *belati? (SS 1:185),~ija bi kontinuanta moglo biti i s.-h. (ko)beqati. U odrednici seopovrgava Bernekerova i ôpova rekonstrukcija ovog ~e{. oblika kao*belgati, uz obja{wewe da je element h ovde sekundaran, kao u kulhati.

Kao {to sinonimno kulhati poti~e od *kulati (Machek 306), tako i bel-hati, po mi{qewu autora SS, moè poticati od *belati, up. i ~e{.dijal. belatquqati, uquqkivati (dete). Oni upu}uju i na Mahekovupretpostavku o mogu}oj vezi sa ~e{. kolebati (< *ko-lebati) (Machek 50),


po~elo da puè, gaveqina f. osoba koja se jedva kre}e, gavequ{a id., ge-veqatigaveqati Uskoci (Stani}), izgeveqati izi}i gaveqaju}i, i s k o b e q a t i s eCG (RSA), ga-buqati te{ko se kretati, jedva kora~ati Uskoci (Stani}), Piva (Ga-govi} 2004), ga-m-buqati nespretno, nesigurno kora~ati (o tek prohodalom dete-tu), gambuqa f. dete koje je tek prohodalo pa nespretno i nesigurno kora~a Zlati-bor (Milovanovi} 1983).

35

Osnovni glagol ima ne{to druga~iju semantiku, koja pretpostavqa i dru-ga~ije poreklo: ko-peqati impf. pone{to raditi, pomalo poslovati, raduckati:Prebiram ovu zemqu u ba{~i ~ojek mora ne{to da kopeqa Gacko, kopeqkati dem. kopa-ti, kopkati Bosna (< kop-eq-ati?), dok je povratni oblik mogao pretrpeti i seman-ti~ki uticaj glagola koprcati se, up. kopeqati se koprcati se, bacakati se: Po~eose kopeqati na zemqi kao zaklano pile Bosna, kopeqkati se dem. kopeqati se, buni-ti se, negodovati id. (RSA).

36 Me|utim, ako bi zaista osnovno zna~ewe glagola bilo vaqati, kotrqati,onda bi se oblik kobeqati mogao protuma~iti i kao fonetska varijanta osnovnogkobrqati id. (v. brqati), budu}i da je za ekspresivnu leksiku karakteristi~nazamena glasa r vokalom (v. Zakqu~ak).


32/489

na osnovu ~ega zakqu~uju da bi i rekonstruisani psl. oblik mogao bi-ti rezultat stare metateze *leb- > *bel-? (l.c.).

Da li je u pitawu metateza ne moè se sa sigurno{}u utvrditi,ali da su oblici kolebati i kobeqati me|usobno povezani, pokazujui slede}i primeri: zakolebati udariti u neki veliki posao, predu-zeti ne{to krupno BiH, zakolebati zapo~eti kakvu gradwu: EnoPiwovi sinovi zakolebali staju od deset metara duìne Piva (Gagovi}2004) : zakobeqati zapo~eti neki posao: Zakobeqo Stojan i uvelikopravi staju id. (ibid.).

Navedene varijante odn. paralele razmatranog glagola jo{ jed-nom pokazuju svu sloènost leksi~kog materijala koji je predmet na-{eg istraìvawa. Ovaj sloj leksike karakteri{e prisustvo razli~i-

tih fonetskih promena, varijacija, formalnih i semanti~kih konta-minacija, {to ~esto za posledicu ima nemogu}nost utvr|ivawa ko-na~nog re{ewa.

ko-lebati / koqebati impf. quqati, wihati, zibati (kolevku, detei sl.), pokretati tamo-amo, mrdati, klimati, klatiti se, gi-bati se, vijoriti, lepr{ati, lelujati (ne{to), fig. uzdrma-vati, potresati, i}i, kretati se teturavo, klimavo, teturati,klipsati (RSA), kolebati (se) pomerati se, quqati se, kla-titi se Draga~evo (\ukanovi} 1995), biti neodlu~an, nesigu-

ran Vojv. (RSGV)za-ko-lebati pf. pokrenuti iz ravnote`nog poloàja, zaquqati, za-

wihati, u~initi nesigurnim, nepouzdanim, pomutiti, uda-riti u neki veliki posao, preduzeti ne{to krupno BiH (RSA),zawihati, zaquqati, uznemiriti, pomutiti Uskoci (Sta-ni}), zapo~eti kakvu gradwu Piva (Gagovi} 2004), zakolebatise zaquqati se, zawihati, zateturati se, zatalasati se, po-kazati neodlu~nost, nepouzdanost, pokolebati se, posrnuti,po~eti propadati (ekonomski) Banat (RSA), zaquqati se, za-wihati se, pokvariti se (o vremenu) Uskoci (Stani}), zako-

lebat (se) stati se kolebati, postati neodlu~an, zapasti ute{ko}u, zaglibiti se (obi~no u materijalnom pogledu) ba~kiBuwevci (Pei}/Ba~lija)

is-ko-lebati pf. rasklimav{i izvu}i, izvaditi, istrgnuti: Isko-leba je ono drvo ka da nije imalo korijena CG, iskolebati se isko-beqati se, izvu}i se Zorunovac, iskoqebati se id. (RSA)

kr-leba se 3. sg. impf. hodati zanose}i se levo-desno Lu`nica (Ma-ni}), krqeba jedva i}i, jedva se kretati, jedva gurati nekako


VRNUTI GLAGOLI


33/489

kroz `ivot Timok (Dini} 1988), iskrqebati (se) izvu}i (se),iskobeqati (se) (iz kakve neugodne situacije) Zaglavak (RSA;

acc., inf.?) Od psl. *ko-lebati (se), za osnovu up. lit. laibas tanak itd.

Up. Matzenauer 1881:187; Skok II 255256 s.v. labav; id. 530 s.v. njihati(se)37; Machek 268 s.v. kolebati; ESJS 6:327 s.v. kolebati; SS10:129130 s.v. *kolebati (se); Moskov 1965:72. Druga~ije Sawski II347348 s.v. koleba} (sie); BER 2:550551 s.v. koleba se; Fasmer II288 s.v. koleba; Schuster-[ewc 599600; v. i ESUM 2:510511 s.v.kolibai.

Oblik krleba se iz jugoisto~ne Srbije svakako je u vezi sa bug.krlebam (se), koje Moskov izvodi od ka- + *lebam (Moskov 1971:423),dok se u bugarskom etimolo{kom re~niku tuma~i kao rezultat konta-minacije (v. BER 3:208).

ko-me{ati impf. (po)kretati, pomerati u raznim pravcima, m e -{ a t i, tresti, drmusati, ~initi pokrete nekim delom telau raznim pravcima, micati, mrdati, izazivati nelagodnosti ustomaku, zavijati, ose}ati muku (RSA), uzbuwivati, pokre-tati tamo-amo pojedinim delovima tela Uskoci (Stani})38, ko-me{ati se kretati se, i}i u raznim pravcima, pomerati se,me{ati se, kovitlati se, me{koqiti se, vrpoqiti se, (okokoga) obigravati, vrzmati se, qutiti se, negodovati, protivi-ti se, dizati ustanak, bunu, buniti se (RSA), uzbu|ivati se,buniti se, pokretati se u masi, vrpoqiti se Uskoci (Sta-ni}), kome{ati se kretati se u svim smerovima bez reda Gola(Ve~enaj/Lon~ari})

za-ko-me{ati pf. po~eti kome{ati, micati, kretati ne~im, zako-me{ati se uskome{ati se, uznemiriti se, fig. uzbuniti se,uzburkati se, dospeti u uzbu|ewe (RSA)

na-ko-me{ati se pf. dovoqno dugo se kome{ati (RSA)

us-ko-me{ati (se) pf. uznemiriti (se), uzbuniti (se), uzrujati (se)Uskoci (Stani}), uskomje{ati se id. Potkozarje (Dalmacija)

is-ku-mije{ati pf. izme{ati, ispreturati (RSA)


37 Sasvim suprotno tuma~ewe Skok daje s.v. kolijevka, gde decidirano ka`e:Ne}e biti prefiks ko- + *lebati (Skok II 125).

38 Ovamo mo`da i komesati mrsiti kosu Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Up. i ko-mr{qati kome{ati, mrsiti, iskomr{qati iskome{ati, izmrsiti, zamrsiti,pokome{qati se uskome{ati se [umadija (gra|a RSA).


34/489

ku-me{awe n. previrawe, kome{awe Gola (Ve~enaj/Lon~ari})39

Spoj prefiksa ko- i glagola me{ati / mije{ati. Up. Matzena-

uer 1881:187; Skok II 133 s.v. kome{ati (se); SS 10:171 s.v. *kome{a-ti? (gde je psl. oblik rekonstruisan samo na osnovu s.-h. potvrde, zakoju se smatra da bi mogla biti i lokalna inovacija); Kurkina1981a:25; Moskov 1965:71; Zarudski 1989:125127; up. i SS18:215217 s.v. *me{ati (se). U obliku iskumije{ati do{lo je do po-jave prefiksa ku- umesto ko-.

?k-naditi impf. davati naknadu, nakna|ivati, ukra{avati vezom,vesti, praviti sagove, tepihe, fig. smi{qati, snovati, raz-mi{qati, na{iroko i naduga~ko pri~ati, po svojoj èqi do-

terivati iskaz o ne~emu, kititi, vesti, sastavqati pesmu, pe-vati o nekome, o ne~emu (RSA) : naditi oblagati nadom, ~e-likom o{tricu sekire, sabqe i ostalog se~iva (Vuk; RSA)

do-k-naditi pf. zast. dopuniti, dodati, dovr{iti; nadoknaditi Bu-kovica (RSA)

is-k-naditi pf. sloìti u jednu celinu, sastaviti (pesmu i sl.)(RSA)

na-k-naditi pf. dati ne{to kao naknadu, obe{tetiti, nadomesti-ti, nadoknaditi (RSA)

na-do-k-naditi pf. id., dodati, izmisliti, nadometnuti (u pri~i,pesmi) (RSA; RJA)

ras-k-naditi pf. razgoditi, rasuti Makarska (Skok II 108 s.v. kna-diti)

s-k-naditi pf. pribaviti (Vuk), sastaviti (pesmu, kraj s krajem)Siw, Otok u Slav. (Skok l.c.)

U ovom glagolu izdvaja se prefiks k-, dodat na osnovu *naditi,up. SS 13:198 s.v. *knaditi; Debeljak 1954:173; Kurkina1982:2122. Druga~ije Skok II 108 s.v. knaditi (< *knada gomila pa-

weva < *kn / *kn) koji prihvata i dopuwava Murkovo tuma~ewe(v. Murko 1937). Ajeti smatra da, s obzirom na veoma ograni~enu upo-trebu glagola knaditi (isknaditi) stvoriti tekst narodne pesme,wegov izvor treba traìti u alb. kendo pevati, ispevati, spevatipesmu (Ajeti 1985:8). O ishodi{nom naditi (< psl. *naditi) v. SS22:89.


VRNUTI GLAGOLI

39 Ovamo mo`da i krmije{iti se protezati se, micati se (o detetu koje sebudi), me{koqiti se Dubrovnik (RSA) (tako Skok II 133), up. kolebati : krle-ba(ti).


35/489

?ko-ristiti / koristiti impf. biti od koristi, omogu}avati da sene{to postigne, uradi, doprinositi, (u)~initi dobro prija-ju}i, gode}i (o jelu i sl.), upotrebqavati, iskori{}avati, se upotrebqavati (ne{to) za svoje potrebe, primewivati (ne-{to) na pogodan na~in, korisno se (po)sluìti (ne~im), isko-ri{}avati ostvaruju}i prednost, preimu}stvo, dobit i sl., i-mati koristi, izvla~iti korist (RSA)

is-ko-ristiti / iskoristiti pf. korisno upotrebiti, primeniti{to, korisno se posluìti ~ime, ostvariti kakvu dobit iz~ega na {tetu drugoga ili koriste}i se ne~ijim nepovoqnimpoloàjem (RSA)

Up. SS 11:7073 s.vv. *koristati / *koristiti, *korist; Machek

279 s.v. korist. Jedino se u ova dva etimolo{ka re~nika predlaè eti-mologija koja podrazumeva prisustvo ekspresivnog prefiksa ko-, aline postoji saglasnost u pogledu osnove: *ristati goniti40 ili*rystati (detaqno v. ESJS 6:339340 s.v. korist). Skok bez re{ewa,ipak daju}i prednost Miklo{i~evom izvo|ewu imenice korist odglagola koriti (Skok II 155 s.v. korist). Od novijih re~nika, Snojev iBori{ev prihvataju ôpovo tuma~ewe, koje se u SS odbacuje (Snoj261 s.v. korist; Borys 251 s.v. korzys}).

ko-bacati se impf. koprcati se, b a c a t i s e, ritati Bukovica,Vojv., Dubica (RSA), Potkozarje (Dalmacija), kobacat se id.ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), kobacat se Mihaqevi}i (Peru{i}1993)41, kobacat kolutati Duga Resa i Karlovac (Peru{i}1986), kobcati se prebacivati se preko glave, vaqati seOzaq (Teàk 1981)

pre-ko-baciti se pf. prevrnuti se preko glave, na~initi kolut na-pred Mihaqevi}i (Peru{i} 1993)42

ku-bacati impf. juriti u skokovima, skakati Tre{wevo (RSA), ku-bacat (se) brzo prolaziti, promicati, juriti Vasojevi}i(Stijovi} 1990), kubacat (se) bacati se, naglo iskakati ili

uskakati Zagara~ (]upi}i 1997)43


40 Tako i Varbot 1972:6570, s tom razlikom {to ona pretpostavqa primar-nost imenice u odnosu na glagol.

41 Up. iz istog izvora imenicu kobacawe vaqawe po tlu.

42 Nije sigurno da ovamo spadaju oblici kobacati gacati, tapkati: Pas ~uvar... laje; A za tim ~eta gusaka kobaca i is-ko-ba~iti izbe~iti, izbuqiti, iskola~iti (o~i)(RSA). Prvi oblik ima druga~iju semantiku, koja bi ukazivala i na druga~ije poreklo, adrugi bi mogao biti i fonetska varijanta oblika iskobe~iti id. (v. be~iti).

43 Up. iz istog izvora ba~at (se) bacati (se).


36/489

ku-baciti pf. naglo sko~iti; jurnuti, poleteti Tre{wevo, kubac-nuti id. CG (RSA), kubacnut (se) baciti (se), sko~iti ener-

gi~no i naglo, naglo posko~iti, presko~iti, usko~iti Zagara~(]upi}i 1997), brzo proma}i, projuriti, klisnuti Vasojevi-}i (Stijovi} 1990)

is-ku-bacati pf. izjuriti ska~u}i Tre{wevo (RSA)

kubac interj. za ozna~avawe skoka Zagara~ (]upi}i 1997)

ku-m-bacati se impf. koprcati se, ritati se (RSA)44

Od psl. *ko-bacati. Up. Matzenauer 1881:185; Malinowski1899:119; Skok II 117 s.v. kobacati; Snoj 242 s.v. kobacati; Moskov1965:71; Zarudski 1989:141142; SS 10:86 s.v. *kobacati / *koba-~iti?45; Varbot 1981:35. Druga~ije Berneker 532 s.v. kobacajo; BER 3:71s.v. kubacam. O ishodi{nom glagolu bacati up. Skok I 8485 s.v. ba-cati; ERSJ 2 s.v. bacati; SS 1:118119 s.v. *bacati (se) / *bocati(se); SP 1:174 s.v. *bacati; BER 1:37 s.v. bacam; Machek 41 s.v. bacat;ESUM 1:154 s.v. bac; Grickat 19551956:64, 93.

ko-motati se impf. m o t a t i s e, vrzmati se Vojv. (RSA)

za-ko-motati pf. uviti, umotati, zaviti, obaviti: Zakomotaj tovar-ninu oko glavara, vi{ da se vu~e, zakomotati se z a m o t a t i

se: Eno se tele zakomotalo, udavi}e se Zmija se zakomotala okograne i {i~e Piva (Gagovi} 2004)

o-ko-motati pf. obmotati, o m o t a t i Uskoci (Stani}), Banija iKordun (Petrovi} D.), Potkozarje (Dalmacija), Kolubara (gra|aRSA), okomotati id. Vrgada (Juri{i})

Od psl. *ko-motati (se). Skok nema. Up. Kurkina 1982b:184;SS 10:178 s.v. *komotati se?; id. 20:4447 s.v. *motati.46


VRNUTI GLAGOLI

44 Up. varijante: ko-basati se id. Dvorska, ku-basati skakutati tr~e}iCG (RSA), ku-m-basiti naglo, bezglavo nekud krenuti, odjednom sko~iti u voduUskoci (Stani}); ko-becati se v. kobacati se Dalm. (RSA), prikobeci(t) se pre-vrnuti se Sumartin (Novakovi} 1994:133) prema becati se trzati se: Kako xukelelaju, tako se volovi becaju, becnuti se kratko se trznuti, upla{iti se, prese}i seKolubara (gra|a RSA), becnuti se trgnuti se Draga~evo (\ukanovi} 1995).

45 U odrednici se neopravdano navodi i oblik koba~iti uhvatiti, koji se-manti~ki, a verovatno i etimolo{ki (v. Skok II 117 s.v. koba~a), odstupa od ostalihprimera. Ve} je i Macenauer ukazao da je tvorbeno ra{~lawavawe ovog glagola naprefiks ko- i osnovu ba~iti nesigurno iz semanti~kih razloga (Matzenauer1881:185).

46 Up. i {emetati (v. {V-).


37/489

ko-moliti impf. (?) zast. retko p o m o l i t i, pomaqati: Kako kadkomoli spu` roge na dvor stree Eto jur prvi zrak komoli bilih zor

Zadar XVII v. (RJA)47

na-k-moliti se pf. pokazati se, pojaviti se; nakloniti se, pobri-nuti se o nekome, poviriti, pogledati : na-moliti se poka-zati se, pojaviti se na vidiku, nagnuti se nad ne{to, nadvitise Uskoci (Stani})

O obliku sa prefiksom ko-, kao i o osnovnom glagolu -molitiup . Skok II 132133 s.v. kombol; Debeljak 1954:174; Kurkina1975:3438; SS 10:174 s.v. *komoliti48; id. 19:185186 s.v. *moliti,*moleti; Petleva 1973:33, nap. 26.

?is-ko-repiti / is-ko-rijepiti pf. izvaditi, i{~upati s korenom,pose}i, uni{titi do korena, is-ko-rijepati id. CG, veomauvrediti, povrediti nekoga ru`nom, o{trom re~ju (RSA)

us-ko-repi(t) se pf. razvaliti se Sumartin (Novakovi} 1994:142)49

Skok pomiwe oblike korijepiti (XVI vek), iskorijepiti,skorijepiti i izvodi ih od korijeniti zamenom sufiksa -en nepo-znatim sufiksom -ep (Skok II 154 s.v. korijen). U SS 11:67 rekon-strui{e se psl. *korepati, ekspresivno obrazovawe nastalo verovatnododavawem prefiksa ko- na glagolsko-imenski koren *rep-50, ali se


47 Nije sigurno da ovamo spadaju i pokomolit poraditi {togod; barem ne-{to uraditi Brusje (Dul~i}i 1985), okomoqit snu`diti se, sneveseliti se Vaso-

jevi}i (Stijovi} 1990).

48 U odrednici se, pored s.-h. potvrde u kojoj se izdvaja prefiks ko-, navode i~e{., sl~. i rus. lekseme koje imaju sasvim druga~iju etimologiju. Iako se s.-h. gla-gol tretira kao izuzetak, nije jasno zbog ~ega mu nije posve}ena posebna odrednica.

49 Nije jasno spadaju li ovamo i oblici u-ko-repiti se pf. zaceniti se od sme-ha Qe{tansko (Te{i} 1977), ukorijepit se slepiti se u posudi u kojoj se kuva iliiz koje se jede (o hrani) Dubrovnik (Bojani}/Trivunac 2002), za ovaj oblik up. poq.rzepi} sie zalepiti se (Bezlaj l.c.). Ista dilema vaì i za repiti se praviti se va-

àn Pro{}ewe (Vuji~i}), porepiti se opruìti se u nevreme ili u prisustvu stra-nog ~eqadeta (Aleksi} 1935:90), pre-ke-repiti zaboleti (krsta), u{inuti: Prekere-pilo ga u krsta i ni makac, udariti, o{inuti (ali up. gore repit lupiti, udariti):Prekerepili su ga pro rbata i od tada stalno pobolijeva Piva (Gagovi} 2004), u-ke-repitiuhvatiti nekoga tako da ne moè da mrdne, stegnuti, stisnuti, podi}i na sebe ne-{to te{ko, uprtiti, natovariti, prisiliti koga da radi, ne dopustiti kome da len-stvuje, ukelepiti stegnuti, stisnuti; upregnuti, uhvatiti; uprtiti, natovaritiUskoci (Stani}). Uz oblik ukerepiti svakako ide i u{}erepit uzeti i duè ne pu-{tati, u{}erepit se posva|ati se Vasojevi}i (Stijovi} 1990).

50 Ovaj koren sre}e se, naravno, i u obliku bez ekspresivnog prefiksa, up.*narepati / *narepiti (SS 22:243), gde se navode s.-h. narepati se najesti se, mak.


38/489

priznaje da oblik nije sasvim jasan ni u pogledu porekla ni u pogle-du starine. Mo`da je do{lo do naslawawa na *repa > repa, sa sekun-

darnim duèwem e; up. i Bezlaj III 172 s.v. -repiti se.51

ku-repati / ku-rijepati impf. hodati bez odre|enog ciqa, lutati,skitati CG (RSA) : repati skitati, vu}i se, dorepati pf.do}i Uskoci (Stani})

za-ko-repit pf. udariti koga straga (gde je rep)52 Brusje (Dul~i}i1985) : repit lupiti, udariti, pogoditi ga|aju}i Vasoje-vi}i (Stijovi} 1990), up. repat impf. lupati, tu}i Kosovo(Elezovi})

Skok nema. Up. SS 13:120 s.v. *kurepati (se), koje se tuma~i

kao varijanta oblika *korepati. Up. jo{ i blr. na{aric, na{r-ic ra{iriti perje, obja{weno kao ekspresivna tvorevina u ~ijemje sastavu intenziviraju}e -{a- (< *{e < *~e) i ric, rnuc lup-nuti, tresnuti (SBM 7:289). O osnovnom glagolu repati udara-ti v. Skok III 129 s.v. repat. Zna~ewa udarati i lutati, skitatikorespondiraju, up. Vlaji}-Popovi} 2002:28.

ko-mizati se impf. micati se, okretati se, vrteti se Retkovci, ko-miznuti pf. proma}i, proleteti Posavina (RSA)

ko-mizgati se micati se, okretati se, vrteti se (RSA; RJA)53

Od psl. *ko-miz(g)ati ili *ko-myz(g)ati. Up. Schuman 1909:297;Skok II 133134 s.v. komizgati se; Kurkina 1974:6768; Kurkina1992:189190; Moskov 1978:352353; SS 10:180181 s.v. *komziti


VRNUTI GLAGOLI

narepam id., stpoq. narzepi} napuniti, nabiti, blr. dijal. naricca ispucati,popucati.

51 Eventualno up. etimolo{ki nejasno dlu`. chorjepas gu{iti, gasiti(Schuster-[ewc 396).

52 Ovakva definicija zna~ewa proistekla je iz paretimolo{kog naslawawana imenicu rep.

53 U semanti~kom pogledu up. do-muzgati brzo, ùrno do}i, dojuriti Usko-ci (Stani}), a u formalnom mizgati praviti buku, larmati, galamiti, up. mizgalarma, graja, galama, buka CG (RSA). Genetski srodni razmatranim oblicima su ido-{-migati tiho ali hitro do}i Bukovica, sti}i gaze}i blato, vlaàn sneg isl. Zaglavak (RSA) : migati i}i, kretati se, mrdati, mignuti oti}i, nestatiDraga~evo (\ukanovi} 1995), up. sln. {migati hramati i rus. {mga, {mgnutrti, drmnuti, koje navodi Kurkina govore}i o *muz(g)ati (Kurkina 1974:67). Mer-kulova, analiziraju}i kontinuante psl. *-myg-, *-myzg- i *-myz-, pored pomenutih

rus. glagola, navodi i druge oblike: rus. halamga zakeralo, {alamga jogunast,mu{i~av ~ovek, {aromga luwalo, kalamzi biti nesta{an itd. (Merkulo-va 1979:95). Za sln. glagol up. i Bezlaj IV 31 s.v. {emigati, 86 s.v. {migati.


39/489

(se) / *komziti (se)?; ESUM 2:536 s.v. komiziis. Druga~ije SawskiII 393394 s.v. komosi}; Machek 272 s.v. komzit; Varbot 1975:2729. O

ishodi{nom glagolu up. SS 21:89 s.v. *myzgati I; id. 19:2628 s.v.*migati (se), id. 6162 s.v. *mizati; ESUM 3:458 s.v. mizgais.

ko-limbati se, kolimbqe se impf. quqati se (o brodu, i o drugimstvarima) Vrgada (Juri{i}), ka-limbati quqati se Istra(Ribari} 1940)

ko-lipkati se quqati se, wihati se, kolebati se: Puna qesa prosa,nit se qesa kolip~e, nit se proso pomi~e (nebo i zvijezde) NZag(RSA)

Oba oblika u su{tini bi se mogla svesti na psl. *kolybati (se),

koje se u SS tretira kao etimolo{ki dublet psl. *kolebati (se)(SS 10:164). Vezu oblika kolimbati, kalimbati sa glagolom ko-lebati uo~ili su ve} Juri{i} i Ribari}54. Oblik kolimbati eks-presivizuje se nazalnim infiksom -m- (tako Skok II 125 s.v. kolijev-ka)55 , dok se oblik kolipkati mo`e smatrati deminutivom (pre-)kojasiti, up. sli~na obrazo-vawa prekobaciti se, kajk. prekopiknuti se spotaknuti se padaju}i (Skok II 117s.v. kobacati ovde ipak izdvaja prefiks ko-).

64 Definicija zna~ewa nije pouzdana. Glagol u ovom zna~ewu (tj. kako su gadefinisali autori RSA), potvr|en je samo kod Korolije, a budu}i da je iz iste zbir-ke pesama kao i imenica jas svetlost, zrak, mogu}e je da mu je i zna~ewe blisko

zna~ewu imenice.65 Ovaj oblik mogao bi biti u vezi sa zamenicom ja, ali i sa turcizmom asiti

se siliti se, prsiti se, praviti se va`an (RSA).

66 Onomatopeja, v. nap. 76.

67 Posledwa dva oblika mo`da su u vezi sa *jaxati / *jexati (v. SS8:169170), za promenu h > s up. jahati : jasati.

68 Psl. *jasati, rekonstruisano na osnovu ~e{. dijal. jasat derati, cepatiode}u: U` si ty gate pravda rozjasa?, za koje se kao primarno pretpostavqa zna~ewe ki-dati u trakama, obvezivati trakom (= opojasivati) (v. SS 8:181182) u se-manti~kom pogledu nema nikakvih dodirnih ta~aka sa glagolom kojasiti se.


44/489

Skok i SS, kao {to je re~eno, dovode glagol kojasiti se uvezu sa pridevom jasan. Skok to ~ini uzgred, bez ikakvog komentara,

dok se u SS predloèna etimologija kratko obrazlaè. To obra-zloèwe, me|utim, izaziva izvesne nedoumice. Prvo, nije jasno za-{to je praslovenska rekonstrukcija zasnovana na obliku kojasnutise, koji je posvedo~en samo kod Vuka, a ne na daleko rasprostraweni-jem kojasiti se. Drugo, izuzetno dobra posvedo~enost oblika kojasi-ti se (za razliku od kojasnuti se) dovodi u pitawe tvrdwu da su ob-lici bez -n- sekundarni. Tre}e, ako su pak oblici bez -n- primarni(na {ta ukazuje prezentirani materijal), onda povezivawe glagola ko-jasiti se sa *eskn(j) (kako se ovaj pridev rekonstrui{e u SS6:5152) gubi svoju formalnu potporu. Ostavqaju}i po strani ~iwe-

nicu da psl. *eskn nema ni jedinstvenu psl. rekonstrukciju, ni op-{teprihva}enu etimologiju69, smatramo da se povezivawe glagola ko-jasiti se sa ovim pridevom susre}e i sa preprekama semanti~ke pri-rode. Naime, nijedan od ie. korenova od kojih se, shodno raznim tu-ma~ewima, izvodi pomenuti pridev (ie. *aisk- jasan, svetao, ie.*aidh- goreti, svetleti, plamteti, ie. *os-t-n- pored pie. *as- pa-liti, àriti se, ie. *as- < *h2ah1s- < pie. *h2eh1s- plamteti, gore-ti, sjajiti se itd.)70 svojom semantikom ne korespondira sa zna~e-wima glagola kojasiti se.

Me|utim, na dubqem, indoevropskom planu posvedo~ena je jedna

potpuna semanti~ka i mogu}a formalna paralela na{eg glagola. Re~je o stind. (vedskom) pra-yaks- pojaviti se, yaksa- pojava > pri-kaza, sablast (KEWA III 12, EWAi II 391). Glagol je indoiranski,potvr|en je u novoiranskom jeziku jagnobi: yax{- videti se, biti vi-dqiv, a po Bailey-u (251) tu bi mogao spadati i hotanski pridev

pyasta- vidqiv. Daqe indoevropske veze nisu poznate. Majerhofersmatra da bi od tog glagola mogla biti i imenica yaksma- m. bolest,su{ica, tuberkuloza, izvorno pojava, predznak (KEWA III 2,EWAi II 392).

Psl. *jas- prema stind. yaks- pretpostavqalo bi pie. *ieks-, aliiran. *yax{- (a ne *ya{-) ukazuje na velarno *k (*ieks-). Veza sloven-skog sa indoiranskim oblikom bila bi mogu}a pod pretpostavkom va-rijantnosti korena (*ieks- / *ieks-) ili sekundarnosti jsl. jas- od psl.*jex-, sa iterativnim duèwem i drugom palatalizacijom kao u*dxnoti > *dysati. U tom slu~aju ovde razmatrani oblici imali bi u


VRNUTI GLAGOLI

69 Za detaqan pregled i komentar dosad predloènih etimologija up. ESJS5:272273 s.v. jasn, od novih tuma~ewa v. Smoczynski 2002:191192.

70 Citirano prema izvorima navedenim u prethodnoj napomeni.


45/489

osnovi (ko)jasati, odatle postverbal (pri-ko)jas(a), od wega denominal(ko)jasiti.

Sa druge strane, paralelizam oblika i zna~ewa izme|u pri-koja-siti i pri-~initi (v. daqe) otvara mogu}nost i druga~ijeg tuma~ewana{eg glagola. Budu}i da psl. *~initi (< *~in) poti~e od ie. korena*kuei- (SP 2:199200; SS 4:112113), od kojeg se izvode i ukr. ko-ii ~initi (uglavnom ne{to lo{e), poq. koi} sie uspevati, pola-ziti za rukom (Pokorny 637638), oblik kojasiti mogao bi se obja-sniti kao pro{irewe glagola *kojiti71 sufiksom -as-. Treba ipak na-pomenuti da ni glagol *kojiti nema op{teprihva}eno tuma~ewe. Jednipretpostavqaju dva homonimna glagola: kojiti1 < ie. *kuei- slagati:ukr. koii, poq. koi} sie itd. i kojiti2 < ie. *kuei- mirovati: pokoji-

ti , uspokojiti itd. (Pokorny 637638; Berneker 538539; ESUM2:501502). Drugi smatraju da je, bez obzira na semanti~ka odstupawaukr. i poq. potvrda, u pitawu jedinstven glagol *kojiti, kauzativ od*~iti po~ivati < ie. *kuei- (Sawski II 329; SS 10:113; SP 2:218s.v. *~iti; Skok II 120; Machek 267; up. i Loma 2004:3536).

O mogu}oj vezi kojasiti sa *kojiti svedo~ila bi pre svega seman-tika ukr. glagola: koiis de{avati se, doga|ati se (uglavnom o ne-~em lo{em), skoiis dogoditi se; nastati, pojaviti se (v. ESUMl.c.) prema s.-h. kojasiti se, skojasit se desiti se, dogoditi se.Iako glagolski sufiks -as- nije produktivan, za predloèno tvorbe-

no ra{~lawavawe up. psl. *dr-as-ati : *drati (SP 4:209210), s.-h.klaw-as-ati se : klawati (RSA). U ovom kontekstu, kao pandan gla-gola kojasiti se istupa poq. glagol kojarzy} spajati, pogodova-ti, smi{qati, polaziti za rukom (tako|e izolovan i ograni~eniskqu~ivo na poqski jezik), u kojem Slavski vidi derivat od istogglagola *kojiti (poq. koi}), ali sa drugim sufiksom, tj. -ar- (Sawski II329330).

Na osnovu izloènog materijala moglo bi se zakqu~iti da jeetimolo{ko zna~ewe glagola kojasiti se manifestovati se (vizu-elno ili akusti~ki). Iz ovog osnovnog zna~ewa, neposredno ili po-

sredno, proisti~e i ve}ina ostalih. Semanti~ki pomaci tipa(po)javiti se > do}i, navratiti, (po)javiti se > javiti se, po-zdraviti pri susretu, (po)javiti se > desiti se, dogoditi se,(po)javiti se > nametnuti se, (po)javiti se > privideti se


71 Psl. *kojiti rekonstrui{e se na osnovu s.-h. kojiti impf. gojiti, podiza-ti, pf. saviti konop (od mreè) u kolut, sln. kojiti vaspitavati, gajiti, ~e{. ko-

jiti hraniti (maj~inim mlekom); umirivati, sl~. kojit id., glu`. koji} umiriva-ti, poq. koi} sie umirivati se, ublaàvati se, ukr. koii ~initi ne{to lo{e,koiis de{avati se, doga|ati se (uglavnom o ne~em lo{em) itd. (SS 10:113).


46/489

sasvim su regularni i o~ekivani. Svojom osnovnom semantikom gla-gol kojasiti se vrlo je blizak glagolu javiti se (pomo}u kojeg se naj-

~e{}e i defini{e) koji, pored ostalih, ima i slede}a zna~ewa:oglasiti se, pozdraviti se s kim, pojaviti se, nastati, desitise, manifestovati se, pri~initi se (u snu i sl.) (RSA).

Zna~ewe imenice prikojasa privi|ewe, prikaza razvija se izprikazati se, privideti se, ali je u direktnoj vezi sa osnovnimzna~ewem pojaviti se, oglasiti se, budu}i da sadrì i vizuelnu iakusti~ku komponentu72. Ovde bi kao semanti~ka paralela mogla po-sluìti imenica avet f. privi|ewe, prikaza, sablast, utvara, akoje od *(j)aviti se (v. Skok I 7778 s.v. avet)73, up. i java f. pojava; pri-vi|ewe (RSA), bug. dijal. vina no}na bi}a koja se preobra}aju u

ìvotiwe i skre}u qude s puta (Uzeneva 2001:149).Zna~ewa dota}i se, dodirnuti > dospeti, dopreti mo`da su

se razvila ukr{tawem sa semanti~ki bliskim i sazvu~nim kosnuti(se) dodirnuti, dota}i (se), do}i, dopreti do nekog mesta74

(RSA), up. i SS 11:147148 s.v. *kosnoti (se).

Zna~ewe (o)koristiti se, potvr|eno u Crnoj Gori, uz velikurezervu bi se moglo dovesti u vezu sa slede}im oblicima iz istogareala: zajazit doneti, u~initi korist, zajaza korist, dobit Bje-lopavli}i (]upi} 1977), dobit, zarada CG (RSA), pod uslovom datu imamo prelaz s > z kao u pojaz pojas Konavqe (Vuk).

Zna~ewe imenice prikojas pri{t moglo se razviti direktnoiz zna~ewa pojaviti se > ono {to se pojavilo, up. primer iz Pro-{}ewa: Ne{to mi se kojasilo na ruku, neki ~ i r (Vuji~i}). Za wega bimogao biti relevantan i glagol jaskati / jaskati75 gnojiti se; seva-ti, {trecati (o rani, obolelom mestu i sl.): Taj ~ir mi odamno jaskaLeskovac, Jaska mi rana Vrawe (RSA). Ovaj glagol, bez obzira na od-stupawe u zna~ewu, u etimolo{koj literaturi obi~no se svrstava uz


VRNUTI GLAGOLI

72 I u takovskom kraju prikojasa je svakako privi|ewe ili privid, tj. o p -t i ~ k a ili a k u s t i ~ k a halucinacija, naro~ito no}u. Ti su prividi u stvari ono

{to su |avoli u drugim krajevima ... I vampir je tako|e prikojasa (Filipovi}1972:209).

73 Detaqnije ERSJ 1:5052 s.v. avet.74 Za ovo potowe zna~ewe up. i istu rekciju u primerima: Kojasim se ~ak Ma-

qena Sve {to zemliom ili vodom ide, morase Blgrada kosnuti (RSA).

75 S obzirom na areal u kojem se javqa, u pitawu je oblik bez infinitiva, up.jaskam 1. sg. sevati, {trecati: Ni{to mi jaska bubreg Leskovac (Mitrovi}), jaska 3.sg. boleti pulsiraju}e (o zuboboqi) Lu`nica (Mani}), jaska pulsirati Babu-{nica (gra|a RSA), jaskam id. Vlasotince (gra|a RSA); up. i bug. skam id.: Zubme ska (Gerov).


47/489

oblike koji imaju nesumwivo onomatopejsko poreklo (v. Bezlaj I 221s.v. jaskati; SEK II 334 s.v. jaskac76). Budu}i da je na istom terenu za

oblik jaskam posvedo~eno i zna~ewe svetlucati, sjajiti: A kad mido|e jadujem na wega, o~i mu jaskav, zubi mu traskav Leskovac (Mitro-vi}), moglo bi se pomi{qati da ovaj glagol stoji u vezi sa porodi-com prideva jasan, tj. *jasati svetlucati, sjajiti > jaskati id.,up. izjasat se izvedriti se Duga Resa i Karlovac (Peru{i} 1986),sl~. jasat se svitati, ~e{. zajasati zablistati77. Za semanti~kipomak svetlucati, sjajiti > sevati, {trecati up. iz istog arealasvitkam 1. sg. sevati Vrawe (Zlatanovi}), svitka 3. sg. svetluca-ti Timok (Dini} 1990) prema svitka ìgati (o bolu): svitka mi uglavu, svitka mi u koleno (usmeno M. B.), kao i op{te sevati sijati,

svetleti > probadati, ìgati (o bolu) (RMS). Ne moè se zanema-riti ni uticaj oblika ia s.-h. jazva rana, bug. zva rana, ~ir (owima v. SS 6:5657 s.v. *ezva / *ezvo / *ezv), kao ni sinonimnog ifonetski bliskog germanizma jasla f. poganac, gnojnica, apostema;smrad koji iz we te~e (RJA), o kojem v. Skok I 759.

Zna~ewa oblika prekojasiti se dobiti fras i ozlotrbiti seu izrazima prekojasilo se (dete) i da ti se ne prekojasi nisu jasna78.Za prvo zna~ewe up. prenemo}i se iznemo}i, klonuti, malaksati, one-svestiti se (RJA)79, a za drugo prekositi dobiti o{tre bolove ustomaku, prese}i: Ne{to me prekosi u stomaku, ne znam {ta e, ako nije ne-


76 Rekonstrui{e se psl. dijal. *jaskati, *jaskajo : *ja{~o vikati piskavo, tan-kim glasom, pi{tati sa tvorbenom varijantom *jasati; uzima se da su to onomatopej-ski glagoli sa suf. -sk- : -s-, a wihova krajwa osnova je onomatopejski uzvik ja! kojise sre}e u raznim slovenskim jezicima, tako i Sawski I 532. Sli~no Machek 217218s.v. jasati. Na{e istraìvawe je pokazalo da je i u s.- h. jeziku ova leksi~ka porodicavrlo razvijena, iako s.-h. primeri nisu notirani ni u jednoj od pomenutih odredni-ca, up. jasati vikati, galamiti Vrhovine u Lici (RSA), jasnuti se oglasiti se;po~eti vikati, galamiti, sva|ati se, jasna èna zla, opaka jezika; skitara, poho-tqivica, jasna~a id. Uskoci (Stani}), ovamo i jasla~a pogrd. brbqiva ènaQe{tansko (Te{i} 1977), jasla~a, jaslara pogrd. lena, neradna èna Du~alovi}i,Bawa Luka, Uìce (RSA); jaskati vikati, galamiti, sva|ati se; psovati, grditi,

zajaskati po~eti psovati, vikati na nekoga; zainatiti se, izjaskati se izvikatise jedan na drugoga, jaska~a pri~qiva èna, èna sklona sva|i Uskoci (Stani}).

77 Za

marta bjeletic - iskovrnuti glagoli

Documents