Latentne rezerve Latentne rezerve

NNastaju bilo potcenjivanjem aktive, bilo precenjivanjem pasive.Nije reč o tome da se kroz bilans ukažeastaju bilo potcenjivanjem aktive, bilo precenjivanjem pasive.Nije reč o tome da se kroz bilans ukaže da nešto ne postoji; svaka pozicija je u bilansu dokazana, ali osnovica po kojoj je vršena procena nijeda nešto ne postoji; svaka pozicija je u bilansu dokazana, ali osnovica po kojoj je vršena procena nije bila najpreciznija, tako da u preduzeću mogu da postoje bilo latentne rezerve, bilo skrivenibila najpreciznija, tako da u preduzeću mogu da postoje bilo latentne rezerve, bilo skriveni gubici.Latentne rezerve i skriveni gubici javljaju se kao razlika između stvarnog i inventarnoggubici.Latentne rezerve i skriveni gubici javljaju se kao razlika između stvarnog i inventarnog bilansa.bilansa.Problem latentnih rezervi je usko povezan sa pitanjem procenjivanja. Problem latentnih rezervi je usko povezan sa pitanjem procenjivanja.

VRSTE LATENTNIH REZERVIVRSTE LATENTNIH REZERVI

1)prinudne latentne rezerve,1)prinudne latentne rezerve,2)procenjene latentne rezerve prema pravu izbora, i2)procenjene latentne rezerve prema pravu izbora, i3)latentne rezerve po slobodnoj volji3)latentne rezerve po slobodnoj voljiPrinudne latentne rezervePrinudne latentne rezerve nastaju automatski, primenom nastaju automatski, primenom ((porast cena kada su dnevne cene veće odporast cena kada su dnevne cene veće od nabavnih, a za preduzeće su troškovi nabavke gornja granica procenjivanja)nabavnih, a za preduzeće su troškovi nabavke gornja granica procenjivanja)Procenjene latentne rezerveProcenjene latentne rezerve pojavljuju se usled postojanja prava izbora između različitih zakonski pojavljuju se usled postojanja prava izbora između različitih zakonski dopuštenih vrednosti ili usled stvarne procene (šacovanja), u slučajevima kada to prilike zahtevaju.dopuštenih vrednosti ili usled stvarne procene (šacovanja), u slučajevima kada to prilike zahtevaju.Latentne rezerve po slobodnoj voljiLatentne rezerve po slobodnoj volji pojavljuju se u svim onim slučajevima kada se vrednost koja pojavljuju se u svim onim slučajevima kada se vrednost koja odgovara propisima o procenjivanju ili načelima urednog knjigovodstva samovoljno potcenjuje.odgovara propisima o procenjivanju ili načelima urednog knjigovodstva samovoljno potcenjuje.

Skriveni gubiciSkriveni gubici

nastaju precenjivanjem aktive, ili potcenjivanjem pasivenastaju precenjivanjem aktive, ili potcenjivanjem pasiveGubitak se nalazi u aktivi i ako on treba da postane skriven, onda je potrebno da ostale pozicije aktive Gubitak se nalazi u aktivi i ako on treba da postane skriven, onda je potrebno da ostale pozicije aktive apsorbuju jedan njegov deo. Usled toga, svako precenjivanje aktive ima kao posledicu skrivanje apsorbuju jedan njegov deo. Usled toga, svako precenjivanje aktive ima kao posledicu skrivanje gubitaka. gubitaka.

Uzroci latentnih rezervi i SGUzroci latentnih rezervi i SG- berzanske špekulacije i razne poslovne malverzacije- berzanske špekulacije i razne poslovne malverzacije- - problem podele troškova između obračunskih periodaproblem podele troškova između obračunskih perioda koji su uslovljeni kako faktorima koji utiču na koji su uslovljeni kako faktorima koji utiču na njihovo trošenje tako i primenom različitih metoda obračuna amortizacije.njihovo trošenje tako i primenom različitih metoda obračuna amortizacije.- - primena principa opreznostiprimena principa opreznosti. Nastaju po osnovu zakonskih propisa (prinudnim putem) o obavezi ili. Nastaju po osnovu zakonskih propisa (prinudnim putem) o obavezi ili zabrani bilansiranjuzabrani bilansiranju- - razne poslovno-političke težnjerazne poslovno-političke težnje. Naime, preduzeće koje u tekućoj godini stvara latentnu rezervu u. Naime, preduzeće koje u tekućoj godini stvara latentnu rezervu u stvari odlaže podelu jednog dela dobitka za kasnije.stvari odlaže podelu jednog dela dobitka za kasnije.

1

Stvarni značaj skrivanja dobitka i gubitkaStvarni značaj skrivanja dobitka i gubitka

Preduzeće koje je izvršilo potcenjivanje robe na taj način što je zalihe obračunalo po 20 din., umesto 30Preduzeće koje je izvršilo potcenjivanje robe na taj način što je zalihe obračunalo po 20 din., umesto 30 din/kg. i tako smanjilo dobitak od 200.000 din. na 100.000 din. prilikom prodaje mora realizovatidin/kg. i tako smanjilo dobitak od 200.000 din. na 100.000 din. prilikom prodaje mora realizovati latentnu rezervu u iznosu od 100.000 din. Zbog niže procene zaliha robe ono ipak neće tu robu prodatilatentnu rezervu u iznosu od 100.000 din. Zbog niže procene zaliha robe ono ipak neće tu robu prodati po nižoj ceni, već po onoj koju može da ostvari na tržištu. Preduzeće može da odlaže prodaju te robe,po nižoj ceni, već po onoj koju može da ostvari na tržištu. Preduzeće može da odlaže prodaju te robe, ali jednom ali jednom mora doći do objektiviranja latentne rezervemora doći do objektiviranja latentne rezerve..Sličan je slučaj i sa skrivenim gubitkom. Ako je preduzeće potcenilo svoju obavezu u stranom novcu iSličan je slučaj i sa skrivenim gubitkom. Ako je preduzeće potcenilo svoju obavezu u stranom novcu i na taj način imalo skriveni gubitak u iznosu od 300.000 din., njegova se situacija stvarno noje ništana taj način imalo skriveni gubitak u iznosu od 300.000 din., njegova se situacija stvarno noje ništa izmenila. Ono će morati jednog dana da izvrši isplatu svoje obaveze u stranoj valuti, moraće da nabaviizmenila. Ono će morati jednog dana da izvrši isplatu svoje obaveze u stranoj valuti, moraće da nabavi devize i tom prilikom platiće stvarni kurs. Tada bezuslovno devize i tom prilikom platiće stvarni kurs. Tada bezuslovno mora da dođe do objektiviranja skrivenogmora da dođe do objektiviranja skrivenog gubitkagubitka.Ako latentne rezerve i skriveni gubici stvarno ne menjaju finansijsku situaciju preduzeća, to ne.Ako latentne rezerve i skriveni gubici stvarno ne menjaju finansijsku situaciju preduzeća, to ne znači da one ne mogu da uticati na poslovanje preduzeća i da time izazovu izmenu u finansijskojznači da one ne mogu da uticati na poslovanje preduzeća i da time izazovu izmenu u finansijskoj situaciji.Latentne rezerve odnosno skriveni gubici moraju najkasnije prilikom likvidacije doći dosituaciji.Latentne rezerve odnosno skriveni gubici moraju najkasnije prilikom likvidacije doći do izražaja - ukazuje na njihov tranzitorni efekat.U razvijenim zemljama zapada preduzeća vode politikuizražaja - ukazuje na njihov tranzitorni efekat.U razvijenim zemljama zapada preduzeća vode politiku latentnih rezervi iz više razloga: latentnih rezervi iz više razloga: pitanje porezapitanje poreza i b i berzanske spekulacije, malverzacijeerzanske spekulacije, malverzacijeSlični su Slični su motivimotivi i kad je u pitanju i kad je u pitanju skrivanje gubitka: pitanje poreza, berzanske spekulacije i interesi skrivanje gubitka: pitanje poreza, berzanske spekulacije i interesi raznih direktoraraznih direktora

--Osnovni zahtevi realnosti i ispravnosti bilansaOsnovni zahtevi realnosti i ispravnosti bilansa

Osnovni bilansni zahtevi realnosti i ispravnosti, obuhvataju u principu Osnovni bilansni zahtevi realnosti i ispravnosti, obuhvataju u principu problematiku procenjivanjaproblematiku procenjivanja bilansnih pozicijabilansnih pozicija i ispravnosti bialnsa.Procenjivanje bilansnih pozicija sastoji se u primeni određenih i ispravnosti bialnsa.Procenjivanje bilansnih pozicija sastoji se u primeni određenih cena na odgovarajuće materijalne i ostale poslovno-ekonomske veličine preduzeća.cena na odgovarajuće materijalne i ostale poslovno-ekonomske veličine preduzeća.Pri procenjivanju sePri procenjivanju se poštuju opšti principi i metodi procenjivanja pojedinih pozicija bilansa, zakonodavstvo i interna aktapoštuju opšti principi i metodi procenjivanja pojedinih pozicija bilansa, zakonodavstvo i interna akta preduzeća o procenjivanju.Osim pojedinih bilansnih pozicija predmet procenjivanja može biti ipreduzeća o procenjivanju.Osim pojedinih bilansnih pozicija predmet procenjivanja može biti i preduzeće u celini.preduzeće u celini.

Problem procenjivanja bilansnih pozicijaProblem procenjivanja bilansnih pozicija

Principi procenjivanja bilansnih pozicija znače, primeniti određene cene na odgovarajuće materijalne iPrincipi procenjivanja bilansnih pozicija znače, primeniti određene cene na odgovarajuće materijalne i ostale vrednosti, poslovno-ekonomske veličine. Ima više metoda procenjivanja, više cena, koje seostale vrednosti, poslovno-ekonomske veličine. Ima više metoda procenjivanja, više cena, koje se primenjuju pri procenjivanjuprimenjuju pri procenjivanju.Procenjivanje u bilansu ima karakter procene pojedinih pozicija bilansa po.Procenjivanje u bilansu ima karakter procene pojedinih pozicija bilansa po odgovarajućim cenama.odgovarajućim cenama.Prema autorima: dr P. Gerstner, L. Mayer, H. Knoll, H. reinheimer i U. FrancPrema autorima: dr P. Gerstner, L. Mayer, H. Knoll, H. reinheimer i U. Franc pri pri procenjivanju bilansnih pozicijaprocenjivanju bilansnih pozicija primenjuju se primenjuju se nabavna, odnosno cena koštanja, dnevna i nižanabavna, odnosno cena koštanja, dnevna i niža

2

cenacena.Procenjivanje po nabavnoj ceni, odnosno ceni koštanja, zasptupljeno je kod autora: R. Boland i C..Procenjivanje po nabavnoj ceni, odnosno ceni koštanja, zasptupljeno je kod autora: R. Boland i C. BlindBlind..Po K. Vasiljeviću procenjivanje bilansnih pozicija čini se, po principu nabavne cene, korekturePo K. Vasiljeviću procenjivanje bilansnih pozicija čini se, po principu nabavne cene, korekture principa nabavne cene, dnevne cene, funkcionalne i likvidacione cene.principa nabavne cene, dnevne cene, funkcionalne i likvidacione cene.Metoda procenjivanja bilansnihMetoda procenjivanja bilansnih pozicija teoretski i praktično svodi se na procenjivanje po nabavnoj i dnevnoj ceni, i njihovimpozicija teoretski i praktično svodi se na procenjivanje po nabavnoj i dnevnoj ceni, i njihovim varijantamavarijantama

Procenjivanje po nabavnoj ceniProcenjivanje po nabavnoj ceni

Proceniti osnovna, vanposlovna i obrtna sredstva po nabavnoj ceni znači proceniti po kojoj suProceniti osnovna, vanposlovna i obrtna sredstva po nabavnoj ceni znači proceniti po kojoj su nabavljene, odnosno po toj ceni se i evidentiraju u preduzećunabavljene, odnosno po toj ceni se i evidentiraju u preduzeću.Šta predstavlja nabavna cena - Prema.Šta predstavlja nabavna cena - Prema jednom stavu, pod nabavnom cenom se podrazumeva fakturna cena dobavljača, a prema drugomjednom stavu, pod nabavnom cenom se podrazumeva fakturna cena dobavljača, a prema drugom fakturna cena uvećana za troškove nabavke (troškove dopreme, utovara, pretovara, carine) i lagerovanjafakturna cena uvećana za troškove nabavke (troškove dopreme, utovara, pretovara, carine) i lagerovanja (uskladištenja, nabavne službe).(uskladištenja, nabavne službe).Nabavna cena, kao najstariji način procenjivanja, ima svojih pozitivnih iNabavna cena, kao najstariji način procenjivanja, ima svojih pozitivnih i negativnih crta.najlakša je za određivanje i najlakše se može kontrolisati, s obzirom da se sredstvanegativnih crta.najlakša je za određivanje i najlakše se može kontrolisati, s obzirom da se sredstva preduzeća vode po ovoj ceni, na osnovu fakturnog iznosa, uvećanog za nastale zavisnepreduzeća vode po ovoj ceni, na osnovu fakturnog iznosa, uvećanog za nastale zavisne troškove.troškove.Nestabilnost cena, dovodi do nepovoljnih posledica u pogledu procenjivanjaNestabilnost cena, dovodi do nepovoljnih posledica u pogledu procenjivanja , što izaziva, što izaziva sumnju u tačnost procenjivanja po nabavnoj ceni, jer se nabavne cene stalno menjaju. U takvoj situacijisumnju u tačnost procenjivanja po nabavnoj ceni, jer se nabavne cene stalno menjaju. U takvoj situaciji pribegava se iznalaženju povoljnijih rešenja, u smislu umanjenja fluktacije cena. Ppribegava se iznalaženju povoljnijih rešenja, u smislu umanjenja fluktacije cena. Pribegava seribegava se procenjivanju po metodama, koje se zasnivaju na principu nabavne cene,procenjivanju po metodama, koje se zasnivaju na principu nabavne cene, te zato imaju karakter varijanti te zato imaju karakter varijanti nabavne cene.nabavne cene.Varijante nabavne cene: prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (FIFO),Varijante nabavne cene: prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (FIFO), poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (LIFO), najvišna ulazna jednaka prvoj izlaznojposlednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (LIFO), najvišna ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (HIFO), po metodi prosečne nabavne cene i koeficijenta za revalorizaciju.nabavnoj ceni (HIFO), po metodi prosečne nabavne cene i koeficijenta za revalorizaciju.

Prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceniPrva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni FIFO FIFO

Materijal nabavljen po jednoj ceni odlazi u proizvodnju po ceni po kojoj je nabavljen sve dok se time neMaterijal nabavljen po jednoj ceni odlazi u proizvodnju po ceni po kojoj je nabavljen sve dok se time ne iscrpu sve zalihe; tek posle toga dolazi do rasodovanja po ceni druge nabavke itdiscrpu sve zalihe; tek posle toga dolazi do rasodovanja po ceni druge nabavke itd..Ako cene u svom daljem kretanju pokazuju tendenciju porasta ili pada to se odražava na procenjivanjeAko cene u svom daljem kretanju pokazuju tendenciju porasta ili pada to se odražava na procenjivanje zaliha i troškova materijalaKada cene rastu, zalihe materijala procenjuju se po docnijim nabavnimzaliha i troškova materijalaKada cene rastu, zalihe materijala procenjuju se po docnijim nabavnim cenama, koje su najbliže dnevnoj, ali s obzirom na to da nabavne cene i dalje rastu, dolazi do pojavecenama, koje su najbliže dnevnoj, ali s obzirom na to da nabavne cene i dalje rastu, dolazi do pojave potcenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenog dobitka.potcenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenog dobitka.Obrnuto, kada cene opadaju dolazi doObrnuto, kada cene opadaju dolazi do precenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenih gubitaka. Kada cene rastu troškovi materijalaprecenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenih gubitaka. Kada cene rastu troškovi materijala obračunavaju se po ranijim nabavnim cenama, te je njihov iznos manji, tj. podcenjeni su, što značiobračunavaju se po ranijim nabavnim cenama, te je njihov iznos manji, tj. podcenjeni su, što znači pojavu skrivenih gubitaka.Obrnuto kada cene opadaju, troškovi su viši, tj. precenjeni su, a to značipojavu skrivenih gubitaka.Obrnuto kada cene opadaju, troškovi su viši, tj. precenjeni su, a to znači pojavu skrivenog dobitka.pojavu skrivenog dobitka.

LIFO metodaLIFO metodaprocenjivanje troškova materijala vrši po poslednjim a zaliha po ranijim nabavnim cenama.procenjivanje troškova materijala vrši po poslednjim a zaliha po ranijim nabavnim cenama.

3

poslednja cena po kojoj materijal ulazi u magacin je prva cena po kojoj izlazi iz magacina uposlednja cena po kojoj materijal ulazi u magacin je prva cena po kojoj izlazi iz magacina u proizvodnju.proizvodnju.Ova metoda u prvi plan stavlja račun uspeha.Ova metoda u prvi plan stavlja račun uspeha.

HIFOHIFO metodametodasastoji u tome što se obračun troškova materijala vrši po najvišoj ulaznoj nabavnoj ceni.sastoji u tome što se obračun troškova materijala vrši po najvišoj ulaznoj nabavnoj ceni.Znači da je najviša cena materijala istovremeno i prva cena po kojoj se vrši procena utroškaZnači da je najviša cena materijala istovremeno i prva cena po kojoj se vrši procena utroška materijala.Tek nakon iscrpljene količine po toj ceni, sledi obračun po prvoj nižoj.materijala.Tek nakon iscrpljene količine po toj ceni, sledi obračun po prvoj nižoj.Primena ovog principa dolazi do izražaja kada se cene na tržistu često menjaju, padaju i rastu.NaPrimena ovog principa dolazi do izražaja kada se cene na tržistu često menjaju, padaju i rastu.Na osnovu ovakvog principa, ukoliko osnovu ovakvog principa, ukoliko cenecene pokazuju tendenciju pokazuju tendenciju porasta,porasta, povoljnije je procenjivanje sa povoljnije je procenjivanje sa stanovišta obračuna troškova materijala, jer se zalihe materijala procenjuju po najnižima nabavnimstanovišta obračuna troškova materijala, jer se zalihe materijala procenjuju po najnižima nabavnim cenama, a obračun troškova materijala po najvišim nabavnim cenama, koje se više približavajucenama, a obračun troškova materijala po najvišim nabavnim cenama, koje se više približavaju dnevnim.dnevnim.

Metoda prosečne nabavne ceneMetoda prosečne nabavne ceneSastoji se u primeni prosečnih nabavnih cena (aritmetička odnosno ponderisana sredina ) na sirovine,Sastoji se u primeni prosečnih nabavnih cena (aritmetička odnosno ponderisana sredina ) na sirovine, materijal, sitan inventar, ambalažu i sl. kao i robu, ukoliko se vodi po nabavnim cenama.materijal, sitan inventar, ambalažu i sl. kao i robu, ukoliko se vodi po nabavnim cenama.Iznalaženje prosečne nabavne cene posle svake nabavke, znači da se sa svakom nabavkom, ukoliko seIznalaženje prosečne nabavne cene posle svake nabavke, znači da se sa svakom nabavkom, ukoliko se nabavne cene menjaju, menja i prosečna nabavna cena, po kojojnabavne cene menjaju, menja i prosečna nabavna cena, po kojoj se vrši procenjivanje zaliha i troškovase vrši procenjivanje zaliha i troškova materijalamaterijalaProsečna nabavna cena na kraju meseca, odgovara vrednosti ukupne nabavke u toku meseca, u odnosuProsečna nabavna cena na kraju meseca, odgovara vrednosti ukupne nabavke u toku meseca, u odnosu na ukupno nabavljene količine:na ukupno nabavljene količine:530.000 : 500 = 1.060 (prosečna nabavna cena na kraju meseca)530.000 : 500 = 1.060 (prosečna nabavna cena na kraju meseca)UTROŠENO:UTROŠENO:300 kom300 kom = 310.000 (po prva ulazna jednako prvoj izlaznoj)= 310.000 (po prva ulazna jednako prvoj izlaznoj)300 kom * 1.060300 kom * 1.060 = 318.000 (prosečna nabavna cena na kraju meseca)= 318.000 (prosečna nabavna cena na kraju meseca)+ 8.000 (korektura troškova)+ 8.000 (korektura troškova)

Metoda koeficijenata za revalorizacijuMetoda koeficijenata za revalorizaciju

Sastoji se u usaglašavanju nabavne i dnevne cene, primenom određenih koeficijenata na nabavnuSastoji se u usaglašavanju nabavne i dnevne cene, primenom određenih koeficijenata na nabavnu cenu.To se postiže na taj način što se nabavne cene pojedinih sredstava množe sa jedinstvenim ilicenu.To se postiže na taj način što se nabavne cene pojedinih sredstava množe sa jedinstvenim ili različitim koeficijentima koji treba da izraze stepen rasta cena koje prati statistika.Cena koja se dobijarazličitim koeficijentima koji treba da izraze stepen rasta cena koje prati statistika.Cena koja se dobija primenom koeficijenata naziva se revalorizaciona.primenom koeficijenata naziva se revalorizaciona.Revalorizaciona cena se najviše primenjuje kod osnovnih sredstavaRevalorizaciona cena se najviše primenjuje kod osnovnih sredstava

Procenjivanje po dnevnoj ceniProcenjivanje po dnevnoj ceni

Nastala kao posledica negativnih strana primene nabavnih cena u domenu procenjivanja.Nastala kao posledica negativnih strana primene nabavnih cena u domenu procenjivanja.

4

Proceniti određene vrste sredstava po dnevnoj ceni znači proceniti ih po tržišnoj ceni na određeniProceniti određene vrste sredstava po dnevnoj ceni znači proceniti ih po tržišnoj ceni na određeni dan.Prednost dnevne cene što se može lako kontrolisati i utvrditi. Međutim, to nije uvek slučaj. Itekakodan.Prednost dnevne cene što se može lako kontrolisati i utvrditi. Međutim, to nije uvek slučaj. Itekako se može veštački delovati na porast cena krajem godine. Kao posledica takve situacije i težnje zase može veštački delovati na porast cena krajem godine. Kao posledica takve situacije i težnje za povoljnije rešenje procenjivanja po dnevnoj ceni, pristupilo se primeni povoljnije rešenje procenjivanja po dnevnoj ceni, pristupilo se primeni prosečne dnevne ceneprosečne dnevne cene

Procenjivanje po nižoj ceniProcenjivanje po nižoj ceni

Princip niže cene počiva na komparaciji nabavnih i dnevnih cena.Po ovom principu pri procenjivanjuPrincip niže cene počiva na komparaciji nabavnih i dnevnih cena.Po ovom principu pri procenjivanju bilansnih pozicija treba se opredeliti za onu cenu koja je niža bez obzira kakav karakter ima.Uslov zabilansnih pozicija treba se opredeliti za onu cenu koja je niža bez obzira kakav karakter ima.Uslov za primenu ove metode procenjivanja je postojanje obe cene, jer bez toga nema mogućnosti za izbor nižeprimenu ove metode procenjivanja je postojanje obe cene, jer bez toga nema mogućnosti za izbor niže cene.cene.

Analiza bilansa uspehaAnaliza bilansa uspeha

Pojam i forma prikazivanja bilansa uspehaPojam i forma prikazivanja bilansa uspehaZnačaj BU naglo počinje da raste u Značaj BU naglo počinje da raste u drugoj deceniji dvadesetog vekadrugoj deceniji dvadesetog veka sa razvojem novih preduzeća, sa razvojem novih preduzeća, konkurencije, i porastom značaja poslovnog rezultata za budućnost firme.Bilans uspeha predstavljakonkurencije, i porastom značaja poslovnog rezultata za budućnost firme.Bilans uspeha predstavlja finansijski izveštaj u kome su prikazani finansijski izveštaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obračunski periodprihodi i rashodi za dati obračunski period iz čijeg sučeljavanja iz čijeg sučeljavanja se utvrđuje rezultat koji može biti pozitivan i negativan.Bilans uspeha može biti prikazan u formise utvrđuje rezultat koji može biti pozitivan i negativan.Bilans uspeha može biti prikazan u formi jednostranog pregledajednostranog pregleda (forma liste ili štafelna forma) i u (forma liste ili štafelna forma) i u formi dvostranog pregledaformi dvostranog pregleda (forma konta).Za (forma konta).Za bilans uspeha u bilans uspeha u formi kontaformi konta obično se kaže da je pregledniji, jasniji iskaz komponenti periodičnog obično se kaže da je pregledniji, jasniji iskaz komponenti periodičnog rezultata, kao i da je u neposrednoj vezi sa knjigovodstvomrezultata, kao i da je u neposrednoj vezi sa knjigovodstvom

Metode prikazivanja prihoda i rashodaMetode prikazivanja prihoda i rashoda

Rashodi i prihodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim i saldiranim iznosima.Rashodi i prihodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim i saldiranim iznosima.U prvom slučaju (nesaldiranim iznosima) bilans uspeha se sastavlja po bruto, a u drugim slučajevimaU prvom slučaju (nesaldiranim iznosima) bilans uspeha se sastavlja po bruto, a u drugim slučajevima (saldiranim iznosima) po neto principu.U bilansu uspeha sačinjenom po (saldiranim iznosima) po neto principu.U bilansu uspeha sačinjenom po bruto principubruto principu ne kompenziraju ne kompenziraju se pojedine vrste prihoda i rashoda već se svaka vrsta prihoda i rashoda iskazuje posebno.se pojedine vrste prihoda i rashoda već se svaka vrsta prihoda i rashoda iskazuje posebno.Bilans uspeha sastavljen po Bilans uspeha sastavljen po neto principuneto principu može da bude sastavljen na različite načine. može da bude sastavljen na različite načine.Sadržaj bilansa uspeha na osnovu naših propisaSadržaj bilansa uspeha na osnovu naših propisaBilans uspeha sadrži:Poslovne prihode, rashode i rezultat,Finansijske prihode, rashode i rezultat,Ostali prihode, rashode i rezultat i

5

Ukupni rezultat pravnog lica.Prihodi i rashodi, dakle, po svom karakteru mogu biti poslovni, finansijski i ostali.Poslovni i finansijski prihodi i rashodi imaju atribut redovnih.Poslovni su rezultat osnovne delatnosti preduzeća i stalnog su karaktera.Finansijski nastaju kao rezultat finansijskih transakcija preduzeća sa okruženjem.Vanredni prihodi i rashodi nastaju kao rezultat vanrednih aktivnosti preduzeća.

Poslovni rashodiPoslovni rashodiPoslovne rashode (troškove perioda)Poslovne rashode (troškove perioda) čine: nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, troškovi čine: nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi, troškovi proizvodnih usluga, troškovi amortizacije izarada, naknada zarada i ostali lični rashodi, troškovi proizvodnih usluga, troškovi amortizacije i rezervisanja nezavisno od momenta plaćanja. Korekturom smanjenja odnosno povećanja vrednostirezervisanja nezavisno od momenta plaćanja. Korekturom smanjenja odnosno povećanja vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, pri utvrđivanju troškova perioda, uz povećanje zazaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, pri utvrđivanju troškova perioda, uz povećanje za iznos nabavne vrednosti prodate robe i materijala, upotpunjava se celina poslovnih rashoda.iznos nabavne vrednosti prodate robe i materijala, upotpunjava se celina poslovnih rashoda. Rashodi finansiranja Rashodi finansiranjaRashodi finansiranjaRashodi finansiranja obuhvataju rashode iz odnosa sa povezanim preduzećima, kamate, negativne obuhvataju rashode iz odnosa sa povezanim preduzećima, kamate, negativne kursne razlike, rahode po osnovu efekata valutne klauzule, rashodi od učešća u gubitku zavisnihkursne razlike, rahode po osnovu efekata valutne klauzule, rashodi od učešća u gubitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja koji se obračunavaju korišćenjem metoda udela i ostali finansijskipravnih lica i zajedničkih ulaganja koji se obračunavaju korišćenjem metoda udela i ostali finansijski rashodi.rashodi. Neposlovni ili vanredni rashodi Neposlovni ili vanredni rashodiVanredne (neposlovne ili ostale) rashodeVanredne (neposlovne ili ostale) rashode čine gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalmih čine gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalmih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija odulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti, gubici od prodaje materijala, manjkovi, rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite odvrednosti, gubici od prodaje materijala, manjkovi, rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika, koji ne ispunjavaju uslove da se iskažu u okviru revalorizacionih rezervi, rashodi po osnovurizika, koji ne ispunjavaju uslove da se iskažu u okviru revalorizacionih rezervi, rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja, rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe, ostalidirektnih otpisa potraživanja, rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe, ostali nepomenuti rashodi.nepomenuti rashodi.

Poslovni prihodiPoslovni prihodi

Poslovni prihodi sadržePoslovni prihodi sadrže: prihode od prodaje robe, prihode od prodaje proizvoda i usluga, prihode od: prihode od prodaje robe, prihode od prodaje proizvoda i usluga, prihode od aktiviranja učinaka, promenu vrednosti zaliha, prihode od premija, subvencija, dotacija, donacija i ostaliaktiviranja učinaka, promenu vrednosti zaliha, prihode od premija, subvencija, dotacija, donacija i ostali poslovni prihodi koji su obračunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate.poslovni prihodi koji su obračunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate.Finansijski prihodiFinansijski prihodiFinansijski prihodiFinansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, pozitivne kursne razlike, prihode po osnovu efekata obuhvataju: prihode od kamata, pozitivne kursne razlike, prihode po osnovu efekata valutne klauzule, prihode od učešća u dobitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja, kao i ostalevalutne klauzule, prihode od učešća u dobitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja, kao i ostale finansijske prihode.finansijske prihode.Neposlovni i vanredni prihodiNeposlovni i vanredni prihodiOstale prihode čineOstale prihode čine: dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, dobici: dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, dobici od prodaje učešća i dugoročnih hartija od vrednosti, dobici od prodaje materijala, viškovi, naplaćenaod prodaje učešća i dugoročnih hartija od vrednosti, dobici od prodaje materijala, viškovi, naplaćena

6

otpisana potraživanja, prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika, prihodi od smanjenjaotpisana potraživanja, prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika, prihodi od smanjenja obaveza, prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja i ostali prihodi.obaveza, prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja i ostali prihodi.

Analiza rashoda bilansa uspehaAnaliza rashoda bilansa uspeha

Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzeća. Rashodi preduzeća se dele naPojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzeća. Rashodi preduzeća se dele na poslovne, finansijske i ostale. Svi oni su uslovljeni osnovnom delatnošću preduzeća. Razgraničenjeposlovne, finansijske i ostale. Svi oni su uslovljeni osnovnom delatnošću preduzeća. Razgraničenje između pojma rashoda i troškova se zasniva na stavu da »oizmeđu pojma rashoda i troškova se zasniva na stavu da »onaj deo rashoda koji je vezan za proizvodnjunaj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizvoda, koji može biti ukalkulisan u cenu koštanja čini kategoriju troškovaproizvoda, koji može biti ukalkulisan u cenu koštanja čini kategoriju troškova«.«.Elementi rashodneElementi rashodne strane bilansa uspeha - baziraju se na preuzimanju vrednosti iz bilansa stanja po onim vrednostima postrane bilansa uspeha - baziraju se na preuzimanju vrednosti iz bilansa stanja po onim vrednostima po kojima se one tamo bilansiraju (npr. po planskim cenama)Proces preuzimanja vrednosti iz bilansa stanjakojima se one tamo bilansiraju (npr. po planskim cenama)Proces preuzimanja vrednosti iz bilansa stanja odvija se na dva moguća načina:odvija se na dva moguća načina: Prvi:Prvi: smanjenje vrednosti neke realne imovine smanjenje vrednosti neke realne imovine Drugi: Drugi: formiranje neke obaveze formiranje neke obavezeBilans uspeha na rashodnoj strani »prima« elemente bilansa stanja kojima se smanjuje njihova vrednost,Bilans uspeha na rashodnoj strani »prima« elemente bilansa stanja kojima se smanjuje njihova vrednost, ili pak vrši njegovo terećenje putem povećanja obaveza.Bilans uspeha prima elemente bilansa stanjaili pak vrši njegovo terećenje putem povećanja obaveza.Bilans uspeha prima elemente bilansa stanja onakve kakvi su bez obzira na to da li oni stvarno treba takvi da buduonakve kakvi su bez obzira na to da li oni stvarno treba takvi da buduTroškovi se iskazuju u bilansu uspeha nezavisno od toga da li su uopšte uslovljeni odvijanjem biloTroškovi se iskazuju u bilansu uspeha nezavisno od toga da li su uopšte uslovljeni odvijanjem bilo kakvih procesa u preduzeću. Dovoljno je samo da su oni nastali.kakvih procesa u preduzeću. Dovoljno je samo da su oni nastali.

Elementi prihodne strane bilansa uspehaElementi prihodne strane bilansa uspeha

Kod prihodne strane bilansa uspeha značajno je da se vrednosni iskazi objektiviziraju i iskažu poKod prihodne strane bilansa uspeha značajno je da se vrednosni iskazi objektiviziraju i iskažu po segmentima i nosiocima troškova, odnosno prihoda.Uslovi prodaje se ugrađuju u prihodnu stranusegmentima i nosiocima troškova, odnosno prihoda.Uslovi prodaje se ugrađuju u prihodnu stranu bilansa uspeha ako se radi o prodaji na popust ili o bilo kakvim bonifikacijama problemi u praksi:bilansa uspeha ako se radi o prodaji na popust ili o bilo kakvim bonifikacijama problemi u praksi:-prodaja koja se realizuje pod specifičnim okolnostima-prodaja koja se realizuje pod specifičnim okolnostima (npr. multilevel marketing)(npr. multilevel marketing)-realizacija pod povlašćenim komercijalnim uslovima-realizacija pod povlašćenim komercijalnim uslovima- prihodi se naplaćuju avansno- prihodi se naplaćuju avansnoU svim ovakvim slučajevima javlja se nepotpuna slika za analitičko zaključivanje, pa se ovakvi bilansiU svim ovakvim slučajevima javlja se nepotpuna slika za analitičko zaključivanje, pa se ovakvi bilansi

moraju preuređivati kada se formira valjan analitički zaključak i ocena poslovnepolitikemoraju preuređivati kada se formira valjan analitički zaključak i ocena poslovnepolitikeAnaliza rezultata poslovanjaAnaliza rezultata poslovanja

Prema klasičnom shvatanju primarni cilj poslovanja preduzeća je da maksimizira profit u koristPrema klasičnom shvatanju primarni cilj poslovanja preduzeća je da maksimizira profit u korist vlasnika kapitalavlasnika kapitala;;je maksimiranje rentabilnosti poslovnih ulaganjaje maksimiranje rentabilnosti poslovnih ulaganja..Sa aspekta vremenaSa aspekta vremena u teoriji se razlikuju u teoriji se razlikuju totalni i periodični rezultat preduzećatotalni i periodični rezultat preduzećaSa prostornog aspektaSa prostornog aspekta rezultat se može odnositi na rezultat se može odnositi na preduzeće u celini ili na njegove organizacionepreduzeće u celini ili na njegove organizacione delovedelovePrema porekluPrema poreklu rezultat može biti rezultat može biti poslovni, finasijski i vanredniposlovni, finasijski i vanredni

7

Po Po svomsvom karakteru karakteru rezultat može biti rezultat može biti uporediv i neuporediv, realizovan i nerealizovan, naplaćen iuporediv i neuporediv, realizovan i nerealizovan, naplaćen i nenaplaćen, pozitivan i negativannenaplaćen, pozitivan i negativanI konačno, rezultat preduzeća može biti I konačno, rezultat preduzeća može biti pozitivan i negativan.pozitivan i negativan.Analizom dobitkaAnalizom dobitka se izvode konstatacije o realnosti njegovog obračuna i karakteru, o njegovom obimu se izvode konstatacije o realnosti njegovog obračuna i karakteru, o njegovom obimu u tekućoj godini, kao i trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu.u tekućoj godini, kao i trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu. Raspodela finansijskog rezultata Raspodela finansijskog rezultata

Preduzeću ostaje onaj deo profita koji dobije u raspodeli sa državom-Preduzeću ostaje onaj deo profita koji dobije u raspodeli sa državom- neto dobitneto dobit..Neto dobit se raspoređuje na:Neto dobit se raspoređuje na:Deo na ime dividende (zarada investitora)Deo na ime dividende (zarada investitora)Deo na ime participacije zaposlenih;Deo na ime participacije zaposlenih;Deo na ime jačanja fondova preduzeća;Deo na ime jačanja fondova preduzeća;Deo na ime ostalih namena;Deo na ime ostalih namena;Deo koji ostaje privremeno neraspoređen.Deo koji ostaje privremeno neraspoređen.

Posledice neregularnosti finansijskog rezultataPosledice neregularnosti finansijskog rezultata

Ako se Ako se u bilansu uspeha umanje rashodiu bilansu uspeha umanje rashodi finansijski rezultat biti veći finansijski rezultat biti veći nego što bi realno trebalo danego što bi realno trebalo da bude.Posledica - oni troškovi koje je trebalo uključiti u bilans uspeha zadržavaju se na zalihamabude.Posledica - oni troškovi koje je trebalo uključiti u bilans uspeha zadržavaju se na zalihama materijalnih vrednosti, ili pak na nekoj neiskazanoj obavezi u bilansnoj pasivi (zalihe repromaterijala ilimaterijalnih vrednosti, ili pak na nekoj neiskazanoj obavezi u bilansnoj pasivi (zalihe repromaterijala ili drugih materijalnih vrednosti su skuplje i sa većom vrednošću se unose u bilans stanja). Narednidrugih materijalnih vrednosti su skuplje i sa većom vrednošću se unose u bilans stanja). Naredni obračunski period će biti terećen većim troškovima pa će finansijski rezultat perioda biti manji nego štoobračunski period će biti terećen većim troškovima pa će finansijski rezultat perioda biti manji nego što bi trebalo da bude.Ako se bi trebalo da bude.Ako se prihodi iskazuju nerealno »više«,prihodi iskazuju nerealno »više«, to znači da će to znači da će potraživanje od kupca popotraživanje od kupca po osnovu prodaje biti fiktivno uvećanoosnovu prodaje biti fiktivno uvećano

Metode obračunavanja rezultata (metode sačinjavanja bilansa uspeha)

Obračunavanje periodičnog rezultata u bilansu uspeha pretpostavlja suprostavljanje međusobno uporedivih veličina (prihoda i rashoda).Uporedivost se ne postavlja kao pitanje samo kada su proizvedene i prodate količine u obračunskom periodu jednake.Pošto se, po pravilu, proizvedene i prodate količine ne podudaraju, one se moraju računski dovesti u sklad da bi periodični rezultat mogao da bude obračunat.To se može postići primenom dve glavne metode bilansiranja rezultata, i to:1) Metoda ukupnih troškova, i2) Metoda prodatih troškova

8

Metoda ukupnih troškova (račun učinaka)

MUT se zasniva na stavu da kriterijum za povezivanje sa prihodima predstavljaju ukupni troškovi perioda (ne troškovi prodatih proizvoda).Poslovni rezultat se utvrđuje suprostavljanjem svih rashoda obračunskog perioda i svih učinaka istog perioda.U bilansu uspeha sačinjenom po MUT na strani rashoda iskazuju se ukupni rashodi a na strani prihoda se iskazuju ukupni prihodi ostvareni u toku perioda.Problem s primenom MUT nastaje kada se prodaja količinski ne podudara sa proizvodnjom u istom periodu, odnosno kada postoje promenjive zalihe učinaka.Računska uporedivost (u pogledu njihove količinske komponente) rashoda i prihoda ostvaruje se na taj način što se prihodima od prodaje dodaje povećanje zaliha učinaka (ako je u toku perioda došlo do povećanja), a oduzima smanjenje stanja zaliha (ako su zalihe učinaka u toku perioda smanjene).Uključivanje promene stanja zaliha u prihode može biti shvaćeno i kao indirektna korektura ukupnih rashoda perioda, čime se oni svode na rashode prodatih učinaka.Sadržina bilansa uspeha, dakle, zavisi od metoda po kojima je sačinjen i načina uključivanja poreza i doprinosa na finansijski rezultat u bilansu uspeha.Ako se bilans uspeha sačinjava po metodi ukupnih troškova moguća je primena ili bruto ili neto principa.Neto princip metode ukupnih troškova Po neto principu iz bilansiranja se isključuju početne i krajnje zalihe materijala i trgovačke robe i nabavka materijala i trgovačke robe u toku obračunskog perioda.Bilans uspeha po neto principu metode ukupnih troškova može da se sačini na tri načina:1) sa korekcijom na strani prihoda,2) sa korekcijom na strani rashoda i3) sa korekcijom na obe strane.

Metoda prodatih troškova (učinaka) - Račun prodajeMetoda prodatih troškova (učinaka) - Račun prodaje

Prema ovoj metodi uspeh obračunskog perioda utvrđuje se suprostavljanjem prihoda od prodaje proizvoda sa rashodima prodatih proizvoda (ne svih rashoda perioda, nego pored onih razgraničenih po vremenskom kriterijumu još samo rashoda koji su nastali po osnovu prodaje proizvoda, usluga, robe).Troškovi prodatih proizvoda zovu se još i puna cena koštanja prodatih proizvoda. Nju čine proizvodna cena koštanja (troškovi proizvodnje) prodatih proizvoda i poslovni troškovi perioda koji se u datoj fazi prodaje vezuju za prodate proizvode.Po ovoj metodi sadržinu bilansa uspeha čine prihodi od prodaje proizvoda i troškovi prodatih proizvoda, a ne ukupni učinci perioda i ukupni troškovi preduzeća, pa u bilansu uspeha nisu potrebne nikakve korekcije na strani prihoda za promenu zaliha učinaka u toku perioda; to ostaje u krugu računa stanja.Rezultat obračunat po MPT se smatra nepotpunim periodičnim rezultatom, jer nedostaju prihodi i

9

rashodi koji se odnose na neprodate zalihe.Da bi račun uspeha postao potpun te da bi se iz njega mogao sagledati uticaj promene stanja zaliha poluproizvoda i gotovih proizvoda na visinu ostvarenog rezultata, a da se pri tome ne izađe iz okvira ove metode čine se razne adaptacije rashodne strane računa uspeha.Tako se npr. ukupnim rashodima proizvodnje odnosnog perioda, korigovanim za promene stanja zaliha nedovršene proizvodnje, dodaju troškovi upravljanja i prodaje i vrednost zaliha gotovih proizvoda na početku perioda.Doterivanje računa uspeha po metodi prodatih troškova je uobičajena praksa uanglosaksonskim zemljama, naročito u SAD.Bilansi uspeha se prikazuju obavezno u formi liste, što odgovara metodi, ali uz isticanje početnih zaliha gotovih proizvoda, troškova ostvarene prozvodnje, i zaliha gotovih gotovih proizvoda na kraju godine, tako da prvi deo računa uspeha izgleda:

Raščlanjavanje u računu uspeha

Suština raščlanjavanja u računu uspeha je u segmentiranju ukupnog (bruto) rezultata prema unapred izabranim kriterijumima.Zahtev kontrole ostvarenog uspeha nameće potrebu raščlanjavanja ukupnog uspeha prema područjima njegovog nastanka (izvora uspeha).Nezavisno od metode po kojoj je sačinjen bilans uspeha, prihodi mogu da budu bilansirani po sistemu fakturisane ili naplaćene realizacije.Račun uspeha po metodi ukupnih troškovaIzgradnja računa uspeha po ovoj metodi pretpostavlja na samom početku: 1) izbor forme prikazivanja i 2) izbor varijante metode ukupnih troškova.U upotrebi su obe forme i to forma konta i forma liste.Metoda ukupnih troškova ima dve osnovne varijante. Prva bi se mogla nazvati metodom punih ukupnih troškova, druga – metodom nepotpunih ukupnih troškova.Suština prve je u tome što se na strani rashoda ne pojavljuje skontirana potrošnja materijala, nego se iskazuje početno stanje zaliha, ukupna nabavka perioda i korekcija zaliha na kraju perioda. Na taj način, na strani rashoda se ne prikazuje bruto kretanje nabavke, što je zgodna informacija za kontrolu ulaganja u poslovni proces. Na strani prihoda pojavljuje se korektura zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.Druga varijanta ove metode se razlikuje od prve po tome što se na strani rashoda ne prikazuje bruto nabavka materijala sa korekturom zaliha, nego samo skontirana potrošnja materijala.

Međusobna uslovljenost bilansa stanja i uspehaBilans stanja i uspeha predstavljaju dva međusobno povezana, ali po funkcijama različita finansijska izveštaja.Bilans uspeha se »zatvara« na taj način što se kao njegov krajni rezultat javlja dobitak ili gubitak, odnosno ni jedno ni drugo ako je rezultat nula.Bilans uspeha se »zatvara« na taj način što se kao njegov krajni rezultat javlja dobitak ili gubitak, odnosno ni jedno ni drugo ako je rezultat nula.

10

U slučaju pozitivnog finansijskog rezultata dobitak se evidentira na strani pasive bilansa stanja i na rashodnoj strani bilansa uspeha.Obrnuto, u slučaju negativnog finansijskog rezultata gubitak se evidentira u aktivi bilansa stanja i na prihodnoj strani bilansa uspeha.

Analiza računa

Knjigovodstveni sistem raspolaže knjigovodstvenim računima (kontima ili samo računima) koji u značajnoj meri pojednostavljuju način vođenja knjigovodstvene evidencije.Osobenost knjigovodstvenog računa u tradicionalnom obliku je njegova dvostranost. Kao što bilans ima levu i desnu stranu obeleženu po konvenciji »aktiva« i »pasiva« isto tako i računi imaju levu i desnu stranu koje se po konvenciji obeležavaju sa »duguje« i »potražuje«.Razlikuju se računi bilansa stanja i računi bilansa uspeha.Računi bilansa stanja prikazuju pojedine oblike imovine i kapitala preduzeća. U zavisnosti od karaktera imovine, odnosno kapitala koji prikazuju, računi se dele na aktivne, pasivne i aktivnopasivne.

Analiza aktivnih računa

Klasa 0: Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina00 – Neuplaćeni upisani kapital01 – Nematerijalna ulaganja02 - Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva03 – Dugoročni finansijski plasmani

Klasa 1: Zalihe10 – Zalihe materijala11 – Nedovršena proizvodnja12 – Gotovi proizvodi13 - Roba14 – Nekretnine pribavljene radi prodaje15 – Dati avansiKlasa 2: Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotivina20 – Potraživanja po osnovu prodaje21 – Potraživanja iz specifičnih poslova22 - Druga potraživanja23 – Kratkoročni finansijski plasmani24 – Gotovinski ekvivalenti i gotovina27 – Porez na dodatu vrednost28 – Aktivna vremenska razgraničenja

11

29 – Gubitak iznad visine kapitalaRačuni rashoda koji, takođe, imaju aktivan karakter su sledeći:Klasa 5: Rashodi50 – Nabavna vrednost prodate robe51 – Troškovi materijala52 – Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi53 – Troškovi proizvodnih usluga54 – Troškovi amortizacije i rezervisanja55 – Nematerijalni troškovi56 – Finansijski rashodi57 – Ostali rashodi58 – Rashodi po osnovu obezvređenja imovine59 – Vanredni rashodi i prenos rashodaKlasa 8: Vanbilansna evidencija88 – Vanbilansna aktiva

Analiza pasivnih računa

Klasa 3: Kapital30 – Osnovni i ostali kapital31 – Neuplaćeni upisani kapital32 - Rezerve33 – Revalorizacione rezerve34 – Neraspoređena dobit35 - GubitakKlasa 4: Dugoročna rezervisanja i obaveze40 – Dugoročna rezervisanja41 – Dugoročne obaveze42 – Kratkoročne finansijske obaveze43 – Obaveze iz poslovanja44 – Obaveze iz specifičnih poslova45 – Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada46 – Druge obaveze47 – Obaveze za porez na dodatu vrednost48 – Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine49 – Pasivna vremenska razgraničenja

Dodatni finansijski izveštajiDodatni finansijski izveštaji

12

DDva tipa ili dve metode analize likvidnosti zasnovane na veličini novčanog tokava tipa ili dve metode analize likvidnosti zasnovane na veličini novčanog toka::-- Prva se zasniva na veličini novčanog toka (cash-flow) a Prva se zasniva na veličini novčanog toka (cash-flow) a-- druga na svim finansijskim tokovima (funds flow). druga na svim finansijskim tokovima (funds flow).

Izveštaj o novčanim tokovima (cash flow)Izveštaj o novčanim tokovima (cash flow)

Koncept cash flow analize je novijeg datumaKoncept cash flow analize je novijeg datuma ((pedesetih godin nastaje)pedesetih godin nastaje)Danas se koristi u velikom broju zemalja kao sredstvo za procenu prinosne snage i za procenuDanas se koristi u velikom broju zemalja kao sredstvo za procenu prinosne snage i za procenu finansijske snage preduzećaCash flow je višak prihoda koji je po odbitku poreza na dobitak, slobodanfinansijske snage preduzećaCash flow je višak prihoda koji je po odbitku poreza na dobitak, slobodan za isplatu dividendi, učešća u dobitku, investiranje u osnovna sredstva i dospelih dugoročnih zajmova.za isplatu dividendi, učešća u dobitku, investiranje u osnovna sredstva i dospelih dugoročnih zajmova.Ukoliko postoji neupotrebljeni cash flow on povećava obrtna sredstva i koristi se za isplatuUkoliko postoji neupotrebljeni cash flow on povećava obrtna sredstva i koristi se za isplatu kratkoročnih obaveza, za ulaganje u zalihe, za profitabilno plasiranje ili povećanje rezervikratkoročnih obaveza, za ulaganje u zalihe, za profitabilno plasiranje ili povećanje rezervi gotovine.Činjenica da postoji nesklad između gotovine i rezultata je uticala da se ustanovi potreba zagotovine.Činjenica da postoji nesklad između gotovine i rezultata je uticala da se ustanovi potreba za njihovim posebnim utvrđivanjem i prezentiranjem.njihovim posebnim utvrđivanjem i prezentiranjem.

Namene i sadržaj aktivnosti izveštaja o novčanim tokovimaNamene i sadržaj aktivnosti izveštaja o novčanim tokovimaCash flow izveštava o svim novčanim aktivnostima (primanjima i isplatama) preduzeća tokomCash flow izveštava o svim novčanim aktivnostima (primanjima i isplatama) preduzeća tokom određenog perioda.On objašnjava uzroke koji su doveli do novčanih promena istovremeno pružajućiodređenog perioda.On objašnjava uzroke koji su doveli do novčanih promena istovremeno pružajući informacije o poslovnim, finansijskim i investicionim aktivnostimaNa visinu gotovine u preduzećuinformacije o poslovnim, finansijskim i investicionim aktivnostimaNa visinu gotovine u preduzeću utiču odluke koje proističu iz poslovnog upravljanja i iz finansijskog upravljanja.utiču odluke koje proističu iz poslovnog upravljanja i iz finansijskog upravljanja.Osnovne aktivnosti :Osnovne aktivnosti :Poslovne aktivnostiPoslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzeća koje donose prihod i druge aktivnosti, osim onihsu glavne aktivnosti preduzeća koje donose prihod i druge aktivnosti, osim onih koje su aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Reč je, dakle, o aktivnostima ili transakcijamakoje su aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Reč je, dakle, o aktivnostima ili transakcijama koje utiču na bilans uspeha.koje utiču na bilans uspeha.Investicione aktivnostiInvesticione aktivnosti su sticanje i otuđivanje dugoročnih sredstava i drugih ulaganja koaj nisusu sticanje i otuđivanje dugoročnih sredstava i drugih ulaganja koaj nisu uključena u gotovinske ekvivalente.uključena u gotovinske ekvivalente.Finansijske aktivnostiFinansijske aktivnosti su aktivnosti koje dovode do promena u visini i sastavu sopstvenog kapitala isu aktivnosti koje dovode do promena u visini i sastavu sopstvenog kapitala i obaveza preduzeća po osnovu uzetih zajmova.obaveza preduzeća po osnovu uzetih zajmova.

Gotovinski priliviGotovinski prilivi Gotovinski odliviGotovinski odliviPoslovne aktivnostiPoslovne aktivnosti Naplata od kupcaNaplata od kupca Got.isplate dobavlj.Got.isplate dobavlj.

Naplacene kam.i dividendeNaplacene kam.i dividende Got.isplate zaposlenimaGot.isplate zaposlenimaOstala poslovna primanjaOstala poslovna primanja Plaćena kam.i poreziPlaćena kam.i porezi

Ost.poslovne got.isplateOst.poslovne got.isplateInvesticione aktivnostiInvesticione aktivnosti Prodaja imovine,postrojenja iProdaja imovine,postrojenja i

opremeopremeKupovina imovine postrojenja iKupovina imovine postrojenja i opremeopreme

Prodaja hov koje nisuProdaja hov koje nisu got.ekvivalentigot.ekvivalenti

Kupovina hov koje nisuKupovina hov koje nisu got.ekvivalentigot.ekvivalenti

Primanje od otplata zajmaPrimanje od otplata zajma zaduživanjezaduživanje

13

Finansijske aktivnostiFinansijske aktivnosti Gotov.pozajmice od poverilacaGotov.pozajmice od poverilaca Otplata pozajmljenih iznosaOtplata pozajmljenih iznosaEmitovanje hovEmitovanje hov Otkup deoničarskih akcijaOtkup deoničarskih akcijaDeoničarskog kapitalaDeoničarskog kapitala Isplata dividendiIsplata dividendi

Izrada izveštaja o novčanim tokovima je jednostavna i praktično obuhvata dve faze:1)prvo,navedu se aktivnosti koje povećavaju gotovinu(tj prilivi gotovog novca) i oni koji smanjuju gotovinu (tj odlive gotovog novca)2)drugo,izvrši se klasifikacija svakog priliva i odliva gotovog novca u jednu od tri kategorije prema vrsti aktivnosti koja je to prouzrokovala:poslovne aktivnosti,investicione ili finansijske aktivnosti.

Metode izveštavanja o novčanim tokovima Metode izveštavanja o novčanim tokovima

1. metoda indirektnog utvrđivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata (indirektna metoda)-1. metoda indirektnog utvrđivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata (indirektna metoda)-osnovno obeležje indirektnog metoda ogleda se u tome što se tokovi gotovine i ekvivalenti gotovine izosnovno obeležje indirektnog metoda ogleda se u tome što se tokovi gotovine i ekvivalenti gotovine iz poslovanja utvrđuju polazeći od neto dobitkaposlovanja utvrđuju polazeći od neto dobitka2. metoda direktnog utvrđivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata (direktna metoda)-2. metoda direktnog utvrđivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata (direktna metoda)-identifikacija gotovine i got.ekviv.iz poslovanja se vrši na bazi bruto tokovaidentifikacija gotovine i got.ekviv.iz poslovanja se vrši na bazi bruto tokovaUtvrđivanje cash flow i u jednom i u drugom slučaju se vrši računski na osnovu podataka iz bilansaUtvrđivanje cash flow i u jednom i u drugom slučaju se vrši računski na osnovu podataka iz bilansa stanja i bilansa uspehastanja i bilansa uspeha

ITG po metodi direktnog utvrđivanja tokova gotovine iz poslovanjaITG po metodi direktnog utvrđivanja tokova gotovine iz poslovanja

Prema direktnoj metodi, informacije o glavnim stavkama bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovinePrema direktnoj metodi, informacije o glavnim stavkama bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovine mogu da se utvrde na jedan od sledećih načina:mogu da se utvrde na jedan od sledećih načina:-iz računovodstvene evidencije preduzeća; ili-iz računovodstvene evidencije preduzeća; ili-usklađivanjem prodaje, troškova prodatih proizvoda (prihodi od kamate i slični prihodi i rashodi-usklađivanjem prodaje, troškova prodatih proizvoda (prihodi od kamate i slični prihodi i rashodi kamata i slične naknade za finansijske institucije) i drugih stavki bilansa uspeha za:kamata i slične naknade za finansijske institucije) i drugih stavki bilansa uspeha za:promene u stanju zaliha i poslovnih potraživanja i obaveza u toku perioda;druge negotovinske stavke; i-ostale stavke, gde učinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili-ostale stavke, gde učinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili finansiranja.finansiranja.

Međuzavisnost IOGT i bilansa stanjaMeđuzavisnost IOGT i bilansa stanjaRavnoteža u bilansu stanja se može predstaviti sledećom jednačinom:Ravnoteža u bilansu stanja se može predstaviti sledećom jednačinom:Aktiva (A) = Obaveze (L) + Akcionarski udeo (SE)Aktiva (A) = Obaveze (L) + Akcionarski udeo (SE)

14

Gotovina + Bezgotovinska sredstva = Obaveze + Akcionarski udeo[2]Gotovina + Bezgotovinska sredstva = Obaveze + Akcionarski udeo[2]Gotovina = Obaveze + Akcionarski udeo – Bezgotovinska sredstvaGotovina = Obaveze + Akcionarski udeo – Bezgotovinska sredstvaBilo koja promena (Δ) u gotovini mora biti praćena promenom jedne ili više stavki na desnoj strani daBilo koja promena (Δ) u gotovini mora biti praćena promenom jedne ili više stavki na desnoj strani da bi jednačina ostala u ravnoteži:bi jednačina ostala u ravnoteži:

Δ Gotovina = Δ Obaveza (L)+ Δ Akcionarskog udela (SE) – Δ Bezgotovinskih sredstava(NCA) Δ Gotovina = Δ Obaveza (L)+ Δ Akcionarskog udela (SE) – Δ Bezgotovinskih sredstava(NCA) Iz navedenog proizilazi da je:Iz navedenog proizilazi da je:

Promena u gotovini = Promena u svim bezgotovinskim stanjimaPromena u gotovini = Promena u svim bezgotovinskim stanjimaU knigovodstvu je moguće napraviti pregled svih poslovnih transakcija tokom poslovne godine. PregledU knigovodstvu je moguće napraviti pregled svih poslovnih transakcija tokom poslovne godine. Pregled onih transakcija koje uključuju gotovinu su označene sa zvezdicom (*):onih transakcija koje uključuju gotovinu su označene sa zvezdicom (*):*2. Naplate potraživanja*2. Naplate potraživanja*5. Plaćanja dugovanja dobavljačima*5. Plaćanja dugovanja dobavljačima*7. Isplata plata*7. Isplata plata*8. Priznavanje nastale kamate i isplata*8. Priznavanje nastale kamate i isplata*9. Priznavanje i isplata poreza na dohodak*9. Priznavanje i isplata poreza na dohodak*11. Nabavka osnovnih sredstava za gotovinu*11. Nabavka osnovnih sredstava za gotovinu*12. Prodaja osnovnih sredstava po knjiženoj vrednosti*12. Prodaja osnovnih sredstava po knjiženoj vrednosti*13. Izdavanje dugoročnog duga*13. Izdavanje dugoročnog duga*14. Emitovanje običnih akcija*14. Emitovanje običnih akcija*15. Objava i isplata dividendi*15. Objava i isplata dividendi

Izračunavanje gotovinskih tokova iz investicionih i finansijskih aktivnostiIzračunavanje gotovinskih tokova iz investicionih i finansijskih aktivnosti

Uobičajena pravila koja se koriste prilikom provere stanja gotovine a na bazi analize promena uUobičajena pravila koja se koriste prilikom provere stanja gotovine a na bazi analize promena u stavkama bilansa stanja su sledeća:stavkama bilansa stanja su sledeća:1. Povećanja u gotovini (gotovinski prilivi) proističu iz:1. Povećanja u gotovini (gotovinski prilivi) proističu iz:-Povećanja u obavezama ili akcionarskog udela-Povećanja u obavezama ili akcionarskog udela- Smanjenja u bezgotovinskoj aktivi- Smanjenja u bezgotovinskoj aktivi2. Smanjenja u gotovini (gotovinski odlivi) proističu iz:2. Smanjenja u gotovini (gotovinski odlivi) proističu iz:- Smanjenja u obavezama ili deoničarskom kapitalu- Smanjenja u obavezama ili deoničarskom kapitalu- Povećanja u bezgotovinskoj aktivi- Povećanja u bezgotovinskoj aktivi može se uočiti da su na gotovinske tokove iz investicionih aktivnosti ( odliv) i finansijskih aktivnosti može se uočiti da su na gotovinske tokove iz investicionih aktivnosti ( odliv) i finansijskih aktivnosti ( priliv) kompanije uticale promene na sledećim pozicijama: (a) osnovna sredstva, (b) dugoročne( priliv) kompanije uticale promene na sledećim pozicijama: (a) osnovna sredstva, (b) dugoročne obaveze i (c) deoničarski kapital.obaveze i (c) deoničarski kapital.a. a. Neto osnovna sredstva povećalaNeto osnovna sredstva povećala su se za priliv u 20x2. Tri stavke obično objašnjavaju promene: (1) su se za priliv u 20x2. Tri stavke obično objašnjavaju promene: (1) stečena aktiva, (2) stečena aktiva, (2) prodajaprodaja aktive (asset disposition), i (3) trošak amortizacije za taj period. Stoga je: aktive (asset disposition), i (3) trošak amortizacije za taj period. Stoga je:Povećanje u neto aktivi imovine (postrojenja) = (Acqusisitions) nabavke – prodaje (disposals) – rashodPovećanje u neto aktivi imovine (postrojenja) = (Acqusisitions) nabavke – prodaje (disposals) – rashod amortizacijeamortizacijeElementi u ovoj jednačini objašnjavaju investicione aktivnosti kompanije. Praćenje gotovinskih tokovaElementi u ovoj jednačini objašnjavaju investicione aktivnosti kompanije. Praćenje gotovinskih tokova iz investicionih aktivnosti zahteva osnovno poznavanje aktivnosti iz te godine. Ponekad imate samoiz investicionih aktivnosti zahteva osnovno poznavanje aktivnosti iz te godine. Ponekad imate samo nepotpune informacije a sami morate da dođete do nepoznatih vrednosti. Na primer, možda znatenepotpune informacije a sami morate da dođete do nepoznatih vrednosti. Na primer, možda znate

15

povećanje u neto aktivi postrojenja, nabavke novih osnovnih sredstava, i rashod amortizacije a da nepovećanje u neto aktivi postrojenja, nabavke novih osnovnih sredstava, i rashod amortizacije a da ne znate o prodaji aktive kompanije. kompanija je povećala knjigovodstvenu vrednost za iznos prodateznate o prodaji aktive kompanije. kompanija je povećala knjigovodstvenu vrednost za iznos prodate aktive što znači da se knjigovodstvena vrednost imovine slaže sa prodatom vrednosšću. No, u praksi suaktive što znači da se knjigovodstvena vrednost imovine slaže sa prodatom vrednosšću. No, u praksi su veoma česta odstupanja knjigovodstvenih od prodatih vrednosti kao posledica prodaja koje mogu bitiveoma česta odstupanja knjigovodstvenih od prodatih vrednosti kao posledica prodaja koje mogu biti veće ili manje od knjigovodstvene vrednosti.veće ili manje od knjigovodstvene vrednosti.b. b. Dugoročna obaveza (dug) Dugoročna obaveza (dug) je povećana. Ovo povećanje je nastalo zbog novog dugoročnog duga kojije povećana. Ovo povećanje je nastalo zbog novog dugoročnog duga koji je izdat – finansijska aktivnost koja je povećala gotovinu.je izdat – finansijska aktivnost koja je povećala gotovinu.c. Povećanje u c. Povećanje u deoničarskom kapitaludeoničarskom kapitalu može da se objasni pomoću tri faktora: (1) emitovanjem može da se objasni pomoću tri faktora: (1) emitovanjem deoničarskih akcija, (2) neto dobitkom (ili gubitkom), (3) dividendama. Stoga je:deoničarskih akcija, (2) neto dobitkom (ili gubitkom), (3) dividendama. Stoga je:Povećanje u akcionarskom udelu = Novo emitovanje + Neto dobitak – DividendePovećanje u akcionarskom udelu = Novo emitovanje + Neto dobitak – DividendeDakle, finansijske aktivnosti koje utiču na gotovinu su emitovanje novih deonica i isplata dividendi uDakle, finansijske aktivnosti koje utiču na gotovinu su emitovanje novih deonica i isplata dividendi u gotovini.gotovini.Bezgotovinske investicione i finansijske aktivnostiBezgotovinske investicione i finansijske aktivnosti kompanija nije imala nikakve bezgotovinske investicione ili finansijske aktivnosti. Da bismo ilustrovali kompanija nije imala nikakve bezgotovinske investicione ili finansijske aktivnosti. Da bismo ilustrovali činjenicu da bezgotovinske investicione i finansijske aktivnosti ne utiču na izveštaj o novčanimčinjenicu da bezgotovinske investicione i finansijske aktivnosti ne utiču na izveštaj o novčanim tokovima pretpostavimo da je kompanija imala sledeće aktivnosti:tokovima pretpostavimo da je kompanija imala sledeće aktivnosti:Nabavila je osnovna sredstva emitovanjem običnih akcija.Nabavila je malu zgradu potpisavši hipotekuNabavila je osnovna sredstva emitovanjem običnih akcija.Nabavila je malu zgradu potpisavši hipoteku na određeni iznosKonvertovala je dugoročni dug u obične akcije.na određeni iznosKonvertovala je dugoročni dug u obične akcije.

IONT po metodi indirektnog utvrđivanja tokova gotovine iz poslovanja IONT po metodi indirektnog utvrđivanja tokova gotovine iz poslovanja

Indirektna metoda polazi od toga da se neto novčani tok od poslovnih aktivnosti utvrđuje usklađivanjemIndirektna metoda polazi od toga da se neto novčani tok od poslovnih aktivnosti utvrđuje usklađivanjem neto dobitka ili gubitka za učinke:neto dobitka ili gubitka za učinke:- - zaliha i sličnih elemenata,zaliha i sličnih elemenata,- - nenovčanih stavki (amortizacija, provizija, određeni porezi) i drugo, inenovčanih stavki (amortizacija, provizija, određeni porezi) i drugo, i- - svih drugih stavki za koje se novčani učinci ulažu ili finansiraju novčani tokovi.svih drugih stavki za koje se novčani učinci ulažu ili finansiraju novčani tokovi.Izrada izveštaja o novčanim tokovima po indirektnoj metodi se zasniva na prethodno sačinjenomIzrada izveštaja o novčanim tokovima po indirektnoj metodi se zasniva na prethodno sačinjenom bilansu stanja i bilansu uspeha.Sastavljanje izveštaja po ovoj metodi počinje preuzimanjem bilansu stanja i bilansu uspeha.Sastavljanje izveštaja po ovoj metodi počinje preuzimanjem neto dobitkaneto dobitka iz bilansa uspeha, kao glavnog priliva gotovine iz poslovanja.Zatim se prave dodaci ili odbici zaiz bilansa uspeha, kao glavnog priliva gotovine iz poslovanja.Zatim se prave dodaci ili odbici za promene u odgovarajućim stanjima aktive ili obaveza, to jest za stavke koje različito utiču na netopromene u odgovarajućim stanjima aktive ili obaveza, to jest za stavke koje različito utiču na neto dobitak i neto gotovinski tok.dobitak i neto gotovinski tok.

Dobici i gubiciDobici i gubici - koji se pojavljuju u bilansu uspeha takođe ne utiču na tokove gotovine iz poslovnih - koji se pojavljuju u bilansu uspeha takođe ne utiču na tokove gotovine iz poslovnih aktivnosti i treba ih isključiti iz ovog odeljka izveštaja o tokovima gotovine.aktivnosti i treba ih isključiti iz ovog odeljka izveštaja o tokovima gotovine.Gotovinske naplate nastale iz otuđenja imovine koji su rezultirali dobicima ili gubicima prikazani su uGotovinske naplate nastale iz otuđenja imovine koji su rezultirali dobicima ili gubicima prikazani su u investicionom odeljku izveštaja o gotovinskim tokovima.Na primer, u bilansu uspeha je prikazalainvesticionom odeljku izveštaja o gotovinskim tokovima.Na primer, u bilansu uspeha je prikazala dobitak u prodaji investicija, i ovo je oduzeto od neto prihoda s ciljem da prizna neto prihod kao netodobitak u prodaji investicija, i ovo je oduzeto od neto prihoda s ciljem da prizna neto prihod kao neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti.Isto tako, je pokazan gubitak na prodaji imovine, i to je dodatotok gotovine iz poslovnih aktivnosti.Isto tako, je pokazan gubitak na prodaji imovine, i to je dodato na neto prihod u cilju priznavanja neto prihoda kao neto tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti.na neto prihod u cilju priznavanja neto prihoda kao neto tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti.

16

Promene u tekućoj imoviniPromene u tekućoj imovini - Umanjenja kod tekuće imovine, sem u gotovini, imaju pozitivne efekte na - Umanjenja kod tekuće imovine, sem u gotovini, imaju pozitivne efekte na tokove gotovine, a povećanja u tekućoj imovini imaju negativne efekte na tokove gotovine.Na primer,tokove gotovine, a povećanja u tekućoj imovini imaju negativne efekte na tokove gotovine.Na primer, osvrnimo se na bilans stanja i bilans uspeha za Ryan Corporationosvrnimo se na bilans stanja i bilans uspeha za Ryan Corporation u primeru 1. i 2. Neto prodaja je uu primeru 1. i 2. Neto prodaja je u 200X1 bila USD 698.000 i smanjenje potraživanja od kupaca je iznosilo USD 8.000.Dakle gotovinska200X1 bila USD 698.000 i smanjenje potraživanja od kupaca je iznosilo USD 8.000.Dakle gotovinska naplata od prodaje je bila USD 706.000 a kalkulisana je na sledeći način:USD 706.000 = USD 698.000naplata od prodaje je bila USD 706.000 a kalkulisana je na sledeći način:USD 706.000 = USD 698.000 + USD 8.000+ USD 8.000Naplate su bile USD 8.000 više nego prodaje zabeležene te godine.Naplate su bile USD 8.000 više nego prodaje zabeležene te godine.

Zalihe robeZalihe robe mogu biti analizirane na isti način. Na primer zalihe su povećane za USD 34.000 od 20X0 mogu biti analizirane na isti način. Na primer zalihe su povećane za USD 34.000 od 20X0 do 20X1. Ovo znači da je Ryan Corporationdo 20X1. Ovo znači da je Ryan Corporation potrošila USD 34.000 više u gotovini za kupovine negopotrošila USD 34.000 više u gotovini za kupovine nego što je bilo uključeno u cenu prodate robe u bilansu uspeha. Kao rezultat ovog trošenja, neto prihod ješto je bilo uključeno u cenu prodate robe u bilansu uspeha. Kao rezultat ovog trošenja, neto prihod je veći od neto tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, tako da se USD 34.000 moraju oduzeti iz netoveći od neto tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, tako da se USD 34.000 moraju oduzeti iz neto prihoda.Primenjujući istu logiku, umanjenje od USD 4.000 kod prihoda.Primenjujući istu logiku, umanjenje od USD 4.000 kod aktivnih vremenskih razgraničenjaaktivnih vremenskih razgraničenja (avansno plaćenih troškova) dodato je neto prihodu u cilju prilagodjavanja neto prihoda neto tokovima(avansno plaćenih troškova) dodato je neto prihodu u cilju prilagodjavanja neto prihoda neto tokovima gotovine iz poslovanja.gotovine iz poslovanja.

Promene u tekućim obavezamaPromene u tekućim obavezama - imaju suprotan efekat na tokove gotovine od onih u promenama - imaju suprotan efekat na tokove gotovine od onih u promenama tekuće imovine. Povećanja u tekućim obavezama dodata su neto prihodu a smanjenja u tekućimtekuće imovine. Povećanja u tekućim obavezama dodata su neto prihodu a smanjenja u tekućim obavezama su oduzeta od neto prihoda da bi uskladila neto prihod sa neto tokovima gotovine izobavezama su oduzeta od neto prihoda da bi uskladila neto prihod sa neto tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti.Koristeći se istom logikom, povećanje od USD 3.000 u poslovnih aktivnosti.Koristeći se istom logikom, povećanje od USD 3.000 u «akumuliranim«akumuliranim obavezama»obavezama» dodaje se na neto prihod i umanjene od USD 2.000 u dospelim obavezama iz poreza na dodaje se na neto prihod i umanjene od USD 2.000 u dospelim obavezama iz poreza na prihod se oduzima od neto prihoda da bi se uskladio neto prihod sa neto tokovima gotovine iz poslovnihprihod se oduzima od neto prihoda da bi se uskladio neto prihod sa neto tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti.aktivnosti.

Raspored gotovine iz poslovnih aktivnosti - Raspored gotovine iz poslovnih aktivnosti - U rezimeu primera 3. se pokazuje da je korišćenjemU rezimeu primera 3. se pokazuje da je korišćenjem indirektne metodeindirektne metode neto prihod od USD 16.000 uvećan priznavanjem stavki čiji je ukupan zbir od USD neto prihod od USD 16.000 uvećan priznavanjem stavki čiji je ukupan zbir od USD 14.000 i na taj način se dobijaju neto tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti od USD 30.000. Ovo14.000 i na taj način se dobijaju neto tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti od USD 30.000. Ovo znači, da iako je neto prihod bio USD 16.000, Ryan Corporation je zapravo imala neto tokove gotovineznači, da iako je neto prihod bio USD 16.000, Ryan Corporation je zapravo imala neto tokove gotovine raspoložive iz poslovnih aktivnosti aktivnosti od USD 30.000 za korišćenje u cilju kupovine imovine,raspoložive iz poslovnih aktivnosti aktivnosti od USD 30.000 za korišćenje u cilju kupovine imovine, smanjenju dugova ili plaćanju dividendi.smanjenju dugova ili plaćanju dividendi.Sumiranje usklađivanjaSumiranje usklađivanja - Efekti stavki bilansa uspeha koji ne - Efekti stavki bilansa uspeha koji ne utiču na tokove gotovine mogu biti sumirani, na sledeći način:utiču na tokove gotovine mogu biti sumirani, na sledeći način:

Određivanje tokova gotovine iz investicionih aktivnostiOdređivanje tokova gotovine iz investicionih aktivnostiBilans stanja iz primera 1. pokazuje da Ryan Corporation ima dugoročno investiranu imovinu iBilans stanja iz primera 1. pokazuje da Ryan Corporation ima dugoročno investiranu imovinu i postrojenjsku imovinu, ali ne kratkoročne investicije. Bilans uspeha u primeru 2. pokazuje da Ryanpostrojenjsku imovinu, ali ne kratkoročne investicije. Bilans uspeha u primeru 2. pokazuje da Ryan Corporatin, takođe, ima stavke koje se odose na investicije u formi dobitka u obliku prihoda na prodajuCorporatin, takođe, ima stavke koje se odose na investicije u formi dobitka u obliku prihoda na prodaju investicija, i gubitak na prodaji poslovne imovine. Stavke na dnu primera 2. koje su vezane zainvesticija, i gubitak na prodaji poslovne imovine. Stavke na dnu primera 2. koje su vezane za investicione aktivnosti u 20X1su:kupljene investicije u iznosu od $78.000investicione aktivnosti u 20X1su:kupljene investicije u iznosu od $78.000

17

prodate investicije za $102. 000 koje koštaju $90.000,kupljena poslovna imovina u iznosu od $120prodate investicije za $102. 000 koje koštaju $90.000,kupljena poslovna imovina u iznosu od $120 000,prodata poslovna imovina koja košta $10.000 sa akumuliranim umanjenjem vrednosti od $ 2.000 za000,prodata poslovna imovina koja košta $10.000 sa akumuliranim umanjenjem vrednosti od $ 2.000 za $5.000.izdatih $100.000 obveznica po nominalnoj vrednosti u bezgotovinsku zamenu za poslovnu$5.000.izdatih $100.000 obveznica po nominalnoj vrednosti u bezgotovinsku zamenu za poslovnu imovinuimovinu

Investicije – Investicije – da bi se objasnilo umanjenje investicija korporacije za potrebno je izvršiti analizuda bi se objasnilo umanjenje investicija korporacije za potrebno je izvršiti analizu povećanja i umanjenja investicionog računa u cilju određivanja efekata na račun gotovine. Kupovinepovećanja i umanjenja investicionog računa u cilju određivanja efekata na račun gotovine. Kupovine povećavaju investicije, a prodaje ih smanjuju povećavaju investicije, a prodaje ih smanjuju

Poslovna imovina - Poslovna imovina - U slučaju poslovne imovine, neophodno je objasniti promene kod oba računa:U slučaju poslovne imovine, neophodno je objasniti promene kod oba računa: računu imovine i odnosnom računu akumuliranog umanjenja vrednosti.računu imovine i odnosnom računu akumuliranog umanjenja vrednosti.Kupovine uvećavaju poslovnu imovinu, a prodaje umanjuju poslovnu imovinu.Kupovine uvećavaju poslovnu imovinu, a prodaje umanjuju poslovnu imovinu.Akumulirana amortizacija je povećana za iznos troškova amortizacije a umanjena isključenjemAkumulirana amortizacija je povećana za iznos troškova amortizacije a umanjena isključenjem amortizacije povezane sa poslovnom imovinom koja je prodata.amortizacije povezane sa poslovnom imovinom koja je prodata.

Određivanje tokova gotovine iz finansijskih aktivnosti Određivanje tokova gotovine iz finansijskih aktivnosti Stavke iz primera 2 koje se odnose se na finansijske aktivnosti Ryan Corporation u 20X1 su:Stavke iz primera 2 koje se odnose se na finansijske aktivnosti Ryan Corporation u 20X1 su:5. izdatih $100.000 obveznica u nominalnoj vrednosti za bezgotovinsku razmenu za poslovnu imovinu;5. izdatih $100.000 obveznica u nominalnoj vrednosti za bezgotovinsku razmenu za poslovnu imovinu;6. otplata $50.000 obveznica po nominalnoj vrednosti po dospeću;6. otplata $50.000 obveznica po nominalnoj vrednosti po dospeću;-izdato 15.200 akcija od $5.00 nominalne vrednosti u vrednosti običnih akcija za $150.000-izdato 15.200 akcija od $5.00 nominalne vrednosti u vrednosti običnih akcija za $150.000-plaćene dividende u gotovini u iznosu od $8.000-plaćene dividende u gotovini u iznosu od $8.000Obične akcije - Obične akcije - Kao i poslovna imovina odnosni računi akcija akcionara treba da budu analiziraniKao i poslovna imovina odnosni računi akcija akcionara treba da budu analizirani zajedno. Na primer uplaćeni kapital iznad nominalne vrednosti, zajednički treba da bude ispitivan sazajedno. Na primer uplaćeni kapital iznad nominalne vrednosti, zajednički treba da bude ispitivan sa običnim akcijama. Godine 20X1 račun običnih akcija Ryan Corporation je povećan za $76.000 iobičnim akcijama. Godine 20X1 račun običnih akcija Ryan Corporation je povećan za $76.000 i uplaćeni kapital iznad nominalne vrednosti, zajednički povećan za $74.000.Ova povećanja suuplaćeni kapital iznad nominalne vrednosti, zajednički povećan za $74.000.Ova povećanja su objašnjena stavkom 7, koja navodi da je Ryan Corporation izdala USD15.200 deonica stoka zaobjašnjena stavkom 7, koja navodi da je Ryan Corporation izdala USD15.200 deonica stoka za USD150.000. Promena koja beleži priliv gotovine je sledeća:USD150.000. Promena koja beleži priliv gotovine je sledeća:

Neraspoređena dobitNeraspoređena dobit – neke stavke koje su uticale na neraspoređenu dobit su već analizirane. Na – neke stavke koje su uticale na neraspoređenu dobit su već analizirane. Na primer, u slučaju Ryan Corporation, neto prihod je korišćen kao deo analize tokova gotovine izprimer, u slučaju Ryan Corporation, neto prihod je korišćen kao deo analize tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti.Jedina stavka koja nije objašnjena a koja je od uticaja na neraspoređenu dobit Ryanposlovnih aktivnosti.Jedina stavka koja nije objašnjena a koja je od uticaja na neraspoređenu dobit Ryan Corporation je plaćanje od $8000 u dividendiama u gotovu - (stavka 8.) što se reflektuje u sledećojCorporation je plaćanje od $8000 u dividendiama u gotovu - (stavka 8.) što se reflektuje u sledećoj transakciji.transakciji.

Racio analiza likvidnostiNajopštija definicija likvidnosti privrednog subjekta svodi se na njegovu sposobnost da izmiri svoje obaveze.Likvidnost preduzeća se ne sme nikako izjednačavati sa likvidnošću imovine.Likvidnost imovinskih delova (sredstava, ulaganja) tiče se njihovog stanja i očekivane raspoloživosti u novčanom obliku.U zavisnosti od toga da li se imovinski delovi u uslovima normalnog odvijanja

18

poslovno-finansijskih procesa, obrnu odnosno pretvore u gotovinu, vrši se podela ukupne imovine preduzeća na obrtnu (tekuću) imovinu i stalnu (fiksnu) imovinuNa osnovu likvidnosti imovine ne možemo ocenjivati likvidnost preduzeća dok ne uzmemo u obzir visinu i rokove dospeća obaveza preduzeća.Likvidnost preduzeća nije statički već dinamički fenomen. Dinamički gledano, likvidnost preduzeća se obezbeđuje stalnom usklađenošću novčanih priliva u preduzeće i novčanih odliva po osnovu isplata dospelih obaveza preduzeća.

Racjia likvidnosti preduzećaUvid u likvidnost poslovanja dobija se, u principu, kroz sagledavanje odnosa određenih sredstava i obaveza.U zavisnosti od toga šta se uzima za sredstva kao likvidna masa, a šta za obaveze i na koji način, razlikuju se i oblici likvidnosti.Merenje kratkoročne likvidnosti preduzeća se sprovodi upoređivanjem vrednosti «obrtne imovine» sa «kratkoročnim obavezama». Na osnovu navedenih principa i vrsta likvidnosti, kao minimum za praćenje platežne sposobnosti poslovanja, u analizi godišnjih računa uobičajeno se koriste sledeći statički testovi likvidnosti. To su:1.Racio tekuće likvidnosti, odnosno test likvidnosti na bazi tekuće (obrtne) imovine preduzeća, 2. Racio redukovane likvidnosti, test likvidnosti na bazi tekuće (obrtne) imovine umanjene za zalihe.3. Racio likvidnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja, test likvidnosti na bazi tekuće (obrtne) imovine umanjene za zalihe i potraživanja.4. Racio prinosa neto obrtnih sredstava, test likvidnosti na bazi tekuće (obrtne) imovine umanjene za tekuće obaveze i prihoda od prodaje.

Racio tekuće likvidnosti (RTL)Meri se odnosom ukupne obrtne (tekuće) imovine i svih kratkoročnih obaveza na bilansni dan. Tekuća (obrtna) imovinaRTL = ------------------------------------- Kratkoročne obavezeU vrednost brojioca (tekuće aktive) moramo uključiti stanja svih zaliha (materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda ili trgovačke robe ako je preduzeće ima), sve date avanse za buduće kupovine materijala, usluga ili robe i sva kratkoročna aktivna vremenska razgraničenjaŠto se tiče kratkoročnih obaveza dolaze u obzir sve obaveze koje imaju taj karakter, obaveze iz poslovnih odnosa, kratkoročne finansijske obaveze i ostale tekuće obaveze.Standard za većinu preduzeća je da vrednost racia likvidnosti bude veća od 1,00.Da bi se mogao doneti sud o likvidnosti preduzeća mora se razjasniti pitanje likvidnosti sredstava koja čine imovinu. Uprošćeno rečeno, sva imovina koja u nekom preduzeću postoji kad-tad će se unovčiti, dakle prodati posredno ili neposredno. Zato se sva sredstva koja se javljaju u bilansnoj aktivi mogu razvrstati po kriterijumu unovčivosti približno na sledeći način:-novčani oblik;-promptno unovčiva aktiva;-aktiva unovčiva u roku od 30 dana;-aktiva unovčiva u roku od 30-60 dana;

19

-aktiva unovčiva u roku od 60-90 dana itd.Raspored likvidnosti sredstava u normalnim okolnostima je sledeci:Novac>hov>roba i gotovi proizvodi>poluproizvodi>repromaterijal>os Racio redukovane (rigorozne) likvidnosti Kratkoročna potraž. i plasmani + Got. i gotov. ekvival.RRL = -------------------------------------------------------------------------------, ili

Kratkoročne obaveze Kratkoročne obaveze

Obrtna sredstva - ZaliheObrtna sredstva - Zalihe

RRL = -----------------------------------------RRL = -----------------------------------------

Kratkoročne obaveze Kratkoročne obavezeBez stalnog prisustva makar gvozdenih zaliha (nivo ispod kojeg zalihe ne smeju da padnu) nema kontinuiteta poslovanja preduzeća. Zbog toga rigorozniji test likvidnosti zahteva isključivanje zaliha iz brojioca za računanje racia likvidnosti.Ako važi generalno pravilo za ovaj odnos od 1:1, što bankari rado koriste kao orijentacionu vrednost u odlučivanju o kratkoročnom kreditiranju preduzeća, onda vrednost ovog koeficijenta ispod 1 ukazuje da je preduzeće ušlo u zonu u kojoj počinje da raste opreznost poverilaca.U praksi se mogu sresti i preduzeća koja imaju konstantan racio tekuće, ali opadajući racio redukovane likvidnosti. Ovo bi trebalo da bude upozoravajući signal, jer predstavlja konstantan rast zaliha na uštrb potraživanja.

Racio likvidnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja Novčani tok iz poslovanjaRLNT = -------------------------------------------------- Prosečne kratkoročne obavezeNovčani (gotovinski) tok iz poslovanja predstavlja priliv gotovine iz poslovnih operacija preduzeća nakon zadovoljenja potreba finansiranja tekuće (obrtne) imovine i podmirenja poslovnih obaveza.Ovaj racio nam pokazuje sa koliko je dinara novčanog toka iz poslovanja preduzeća pokriven svaki dinar prosečnih obaveza u toku godine.Zasnovan na tokovima gotovine i prosečnom stanju kratkoročnih obaveza, on je, očigledno, manje statičan od prethodna dva racia likvidnosti.

Racio prinosa neto obrtnih sredstavaProističe iz odnosa tekuće (obrtne) imovine umanjene za tekuće obaveze i prihoda od prodaje.Naime, neto obrtna sredstva predstavljaju razliku između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza preduzeća (sa pozicije aktive), odnosno višak dugoročnog kapitala (sopstvenog i tuđeg) sa kojim preduzeće raspolaže. Neto obrtna sredstvaRPNOS=---------------------------x100 Prihodi od prodaje

20

Dok RTL i RRL koriste isklučivo vrednosti iz bilansa stanja, kod racija prinosa neto obrtnih sredstava se uključuje i jedna vrednost iz bilansa uspeha.Racio prinosa neto obrtnih sredstava je u mogućnosti da prikaže trend koji su RTL i RRL propustili. Moguće je imati čak i stabilna oba prethodna racija, a da racio prinosa neto obrtnih sredstava bude opadajući. Ovo se dešava kada prodaja ima visoku stopu rasta, a nivo neto obrtnih sredstava ostaje nepromenjen. Tada se može govoriti o mogućoj pojavi «overtrading-a».Izraz «overtrading» se upotrebljava za opisivanje situacije kada nema dovoljno sredstava u bilansu stanja da podrži postojeći nivo poslovne razvijenosti preduzeća.Javlja se u preduzećima koja su rasla prebrzo ili koja imaju nedovoljno kapitala.Simptomi koji se javljaju su stalni nedostatak gotovog novca koji dolazi do izražaja u svakodnevnom poslovanju

Poslovni leveridž

Poslovni leveridž je još jedna od analitičkih tehnika koja se zasniva na ispitivanju troškova preduzeća. Poslovni leveridž predstavla odnos između fiksnih troškova i ukupnih troškova preduzeća. Poslovni leveridž je u uskoj vezi sa poslovnim rizikom, tj. rizikom uslovljenim postojanjem fiksnih troškova (koji su konstantni sa porastom ili padom obima prodaje).

Faktor poslovnog leveridžaFaktor poslovnog leveridža može se izračunati iz odnosa marže pokriće i poslovnog rezultata (dobitka).

Procenat promene poslovnog dobitkaFaktor poslovnog leveridža = ----------------------------------------------- Procenat promene marže pokrićaFinansijski leveridžFinansijski leveridž akcenat stavlja na finansijsku strukturu odnosno na prirodnu težnju svakog poslovnog subjekta da "iskoristi" pogodnosti koje mu pruža legislativa jedne države u pogledu vrednovanja kamata na pozajmljena sredstva.

Efekat finansijskog leveridža

Kombinovani (složeni) leveridž se meri pomoću faktora kombinovanog leveridža koji pokazuje dejstvo ukupnog rizika (poslovnog i finansijskog), tako da svako povećanje obima prodaje direktno utiče na povećanje neto-dobitka i stope prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Pri tome, važi i obrnuto.faktor kombinovanog ili složenog leveridža”, a koji je jednak proizvodu poslovnog leveridža i finansijskog leveridža, što se izražava sledećom formulom :Faktor kombinovanog leveridža = Faktor poslovnog leveridža x Faktor finansijskog leveridža

Racio duga prema kapitalu

21

Racio duga prema kapitalu je jedan od fundamentalnih mera u korporativnim finansijama. On predstavlja veliki test za finansijsku snagu preduzeća i pokazuje u kojoj meri kompanija koristi dug kao izvor finansiranja. Iako je njegova primena veoma široka pojavljuje se pod različitim imenima i izračunava se različitim metodama.Iako sama ideja o izvođenju i suštini ovog racija deluje veoma jednostavno poteškoće se javljaju u dve sporne oblasti i to u:oblasti definisanja duga,oblasti određivanja formule za izračunavanje racia duga prema kapitalu.Povodom prvog pitanja nailazimo na različita značenja pojma «duga»:Dugoročni zajmovi (obaveze)Dugoročni i kratkoročni zajmovi (sve obaveze sa kamatom)Dugoročni zajmovi plus sve kratkoročne obaveze (ukupan dug)

Metode izračunavanja racia dug/kapital

Metod 1 – Racio dug/kapital (D/E - Debt to Equity)Ovo je klasičan pristup i ima najširu primenu. Racio dug/kapital se izračunava poređenjem svih obaveza koje sadrže i kamatu sa osnovnim kapitalom preduzeća. Kada se navede racio duga prema kapitalu, bez navedenog metoda, smatra se da se koristio ovaj metod.Racio dug/kapital = Ukupan dug / Osnovni kapital

Metod 2 – Kapital naspram ukupne imovineReč je o metodu koji nije u čestoj upotrebi. Naime, racio dug/kapital se dobija poređenjem osnovnog kapitala sa ukupnim sredstvima. Rezultat koji se dobija predstavlja skoro recipročnu vrednost rezultata iz metoda 3.Racio dug/kapital = Osnovni kapital / Ukupna sredstva

Metod 3 - Ukupan dug / ukupan kapitalReč je o metodu koji daje jasnu sliku pasive u bilansu stanja. Potrebni podaci za njegovo izračunavanje se relativno lako izvlače i iz najsloženijih knjigovodstvenih računa.Racio dug/kapital = Ukupna sredstva/ Osnovni kapital

Značaj racia dug/kapitalRaciju dug/kapital pridaje se mnogo značaja jer ukoliko nešto krene u neželjenom smeru preduzeće ćeRaciju dug/kapital pridaje se mnogo značaja jer ukoliko nešto krene u neželjenom smeru preduzeće će imati dugoročan problem koji može postati i krajnji.Opšte je pravilo da što je veći dug veći je iimati dugoročan problem koji može postati i krajnji.Opšte je pravilo da što je veći dug veći je i rizik.Kada preduzeće podigne zajam, preuzima obavezu otplate (odliv gotovine) na neki unapredrizik.Kada preduzeće podigne zajam, preuzima obavezu otplate (odliv gotovine) na neki unapred definisani vremenski period. Situacija koja utiče na pojavu i povećanje finansijskog rizika je kadadefinisani vremenski period. Situacija koja utiče na pojavu i povećanje finansijskog rizika je kada preduzeće nema zagarantovan priliv gotovine u nekom periodu a ima konstantan odlivpreduzeće nema zagarantovan priliv gotovine u nekom periodu a ima konstantan odliv gotovine.Postavlja se pitanje koji su razlozi za ulazak preduzeća u ovakve aranžmane?Uticaj različitihgotovine.Postavlja se pitanje koji su razlozi za ulazak preduzeća u ovakve aranžmane?Uticaj različitih vrednosti racija duga prema kapitalu na stopu prinosa na akcijski kapitalvrednosti racija duga prema kapitalu na stopu prinosa na akcijski kapital.Ako kao primer uzmemo preduzeće koje raspolaže sa sopstvenim i pozajmljenim kapitalom u ukupnom iznosu od USD 100.000,

22

prodajom od USD 120.000 i operativnim profitom od USD 15.000 (porez je zanemaren, a kamatna stopa je fiksirana na 10%), efekat koji stvaraju različiti nivoi leveridža prema deoničarima je sledeći:Prvo ćemo analizirati samo jedan nivo leveridža iz razloga demonstracije funkcionisanja. Ukoliko imamo ukupnu imovinu u gore spomenutom iznosu, bez pozajmljenog kapitala, stopa prinosa na uloženi kapital je 15%. Ukoliko preduzeće pak raspolaže sa istim iznosom od čega je 80% sopstvenog kapitala i 20% pozajmljenih sredstava i ostvari isti obim prodaje stopa prinosa na uloženi kapital je sledeća: USD 15.000 - USD 2.000 (kamata) = USD 13.000; što nas dalje dovodi da je SPUK 16,25%.Izuzetne stope prinosa na uloženi kapital se mogu ostvariti i kod veoma zaduženih preduzeća. Cena ovako visokih stopa prinosa se plaća dodatnim povećanjem rizika poslovanja.

Racio solventnosti preduzećaPod solventnošću preduzeća podrazumevamo njegovu sposobnost da o roku podmiruje troškove kamata i otplate dugoročnih obaveza prema ugovorenoj dinamici.Brojni su i složeni činioci dugoročne finansijske sigurnosti preduzeća. To su: sredstva, odnosno vrednost i struktura imovine kojom preduzeće raspolaže, struktura izvora finansiranja, ili ukupnog kapitala preduzeća (vlasničkog i poverilačkog), rentabilnost preduzeća, odnosno njegova zarađivačka moć.Najvažniji indikatori za analizu solventnosti su: racia pokrića imovine i racia izvora finansiranja.

Racia pokrića imovineU testiranju solventnosti preduzeća preko njegove imovinske pozicije poslužićemo se: raciom pokrića stalne imovine kapitalom (sopstvenim), raciom pokrića stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoročnim obavezama, raciom pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom i raciom pokrića obrtne imovine neto obrtnim kapitalom.

Racio pokrića stalne imovine kapitalom (sopstvenim) Kapital-neuplaceni upisani kapital-gubitakRacio pokrića stalne imovine=------------------------------------------------------ Stalna imovinaStalna imovina uključuje dugoročna ulaganja(osnivačka ulaganja,odloženi troškovi istraživanja i razvoja,odložene troškove probne proizvodnje,koncesije,patente,licence i sl.prava,gudvil)osnovna sredstva(zemljište,građevine,oprema itd)i dugoročne finansijske plasmane.U osnovi ovog racija se nalazi zahtev da stalna imovina bude finansirana prevashodno iz sopstvenog kapitala.Vrednost ovog koeficijenta oko 1 odnosno 100%,ukazuje na povoljnu solventnost preduzeća.

Racio pokrića stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoročnim obavezama

23

Racio pokrića stalne imovine i zaliha =(Kapital umanjen za neuplaćeni upisani kapital i gubitak+Dugoročna rezervisanja+Dugoročne obaveze) / Stalna imovina + Zalihe

Smatra se da je vrednost racia pokrića stalne imovine i zaliha preko 90% visoka vrednost i da uliva poverenje u dugoročnu sigurnost (solventnost) preduzeća.

Racio pokrića zaliha neto obrtnim kapitalomRacio pokrića zaliha NOK = (Kapital umanjen za neuplaćeni upisani kapital - gubitak + Dugoročna rezervisanja + Dugoročne obaveze) – Stalna imovina / ZaliheNeto obrtni kapital predstavlja deo sopstvenog i dugoročno pozajmljenog kapitala namenjenog za finansiranje obrtne (tekuće) imovine.Iznos NOK treba da bude primeren potrebama dugoročnog finansiranja dela obrtnih sredstava, odnosno iznosu obrtne imovine koji ne sme biti finansiran iz kratkoročnih obaveza.Ukoliko je racio pokrića zaliha NOK negativan to znači da zbir kapitala, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza nije dovoljan za pokriće stalne imovine, odnosno da se iz kratkoročnih izvora finansira celokupna obrtna imovina i deo stalne imovine, što je znak niske solventnosti i teških finansijskih poremećaja

Racio pokrića obrtnih sredstava neto obrtnim kapitalomRacio pokrića obrtnih sredstava NOK =(Kapital - Neuplaćeni upisani kapital - Gubitak + Dugoročna rezervisanja + Dugoročne obaveze) – Stalna imovina / Obrtna imovinaRPOS NOK je posebno značajan za preduzeća koja su po svojoj prirodi delatnosti upućena na prodaju

na duži poček.Vrednosti ovog racia se porede sa vrednostima ovog racia za industriju SCG i grupacije kojoj preduzeće pripada.

Racio izvora finansiranjaKao najznačajniji racio pokazatelji ove grupe su: racio sigurnosti dugoročnih poverilaca  racio sigurnosti svih poverilaca racio pokrića obaveza novčanim tokom iz poslovanjaracio pokrića kamata zaradom preduzeća

Racio sigurnosti dugoročnih poverilaca

Racio sigurnosti dugoročnih poverilaca = (Dugoročna rezervisanja + Dugoročne obaveze) / (Kapital – Neuplaćeni upisani kapital - Gubitak)Racio sigurnosti svih poverilacaRacio sigurnosti svih poverilaca = (Dugoročna rezervisanja + Dugoročne obaveze + Kratkoročne obaveze) / (Kapital – Neuplaćeni upisani kapital - Gubitak)RSSP pokazuje stepen ukupne zaduženosti vlasničkog kapitala

24

Što je manja vrednost ovako iskazanog racia sigurnosti poverilaca, odnosno racia ukupne zaduženosti vlasničkog kapitala, to je, pod ostalim jednakim uslovima, veća solventnost preduzeća odnosno manji rizici poverilacaStaro pravilo je da orijentaciona vrednost odnosa dugovi / kapital treba da bude 1:1 ili 100%.

Racio pokrića obaveza novčanim tokom iz poslovanja =Novčani tok iz poslovanja /(Dugoročna rezervisanja+Dugoročne obaveze+Kratkoročne obaveze)

Racio pokrića kamata zaradom preduzeća=(Neto dobitak+Rashodi kamata+Porez na dobitak)/Rashodi kamata

On pokazuje koliko puta je dobitak pre kamata i poreza veći od plaćenih kamata.Racio pokrića kamata mora biti veći od 1,0 da bi se kamate mogle platiti

25