Filozofiia i drusvo 1111990. str. 211-231

BOZIDARJAKSICCenmr za filozofiju i

druSPenu teorijuBEOGR.AD

Orginalni naudni radUDK 321. 74 (497. r)Primljeno: septembra I 990.

KRIZA JUGOSLAVIJE

Krizu Jugoslavije mogude je posmatrati i analizirati navi5e nadina. Pre svega kao deo onih dru5wenih procesa kojisu u zemljama istodne Ewope doveli do istorijskog sloma tzv.socijalistidkih sistema, bez obzira da li se zvali real-socij ali stidkim ili " samoupravno- socij alistidkim". Taj pristupmoZe da izazove izvesne otpore medju onim gradjanima Jugo-slavije koji su decenijama Ziveli i odgajani u uverenju da jejugoslovenski politidki sistem " samoupravnog socijalizma"bio biuro razlidit od politidkih sistema razvijenili u SovjetskomSavezu i "zemljama narodne demokratije". To nije ni5ta neo-bidno. Takvi stresovi su skoro redovna pojava kada se ljudi,probudjeni iz ideolo5kih omama, suode sa realnim dinjenica-ma fivota.

_. ..Drugi moguii globalni pristup polazio bi od istorijskih,po_litidkih, ekonomskih i kultumih prelpostavki krize, pre svegaod istorijskih. Ovaj pristup temeljio bi se na realnoj prbtpostav-ct da se svako nedovoljno integrisano i nerazvijeno druSwosuodava sa problemima identiteta i da su krize identiteta "nor-malna" pojava u takvim druStvima.. _Ova dva pristupa su u dosada5nji istraZivanjima krizejugoslovenskog dru5tva bila manje izralena. Dominirao jetreii, koji je u cintar analitidke paz"nje stavljao pojavne oblikeIffize. S obzirom na dinjenicu da su se analitidari krize moraligq$nama boriti za javni legitimitet predmeta svog istraZivanjai da su bili suodavani siwrdokohim odbijarijem cenrara

2t1

politidke moii da prihvate i samu pomisao da je Jugoslavija ukrizi, to je sasvim razumljivo.

Svestan izika da u izlaganju vlastitih pogleda na krizuJugoslavije, kombinujuii elemente sva tri pomenuta globalnapristupa, ostanem na takvom nivou opitosti koji nuZno zanema-ruje neke bitne elemente krize, trudiiu se da postavim i obra-zloZimtezu da se Jugoslaviju u ovom trenutku nalazi u "smut-nom wemenu" prelaska od istorijski preZivelog sistema, kojioznadavam kao titoistiiki totalitariam, ka sistemu Jovinistidkoetotalitarizna, s naznakom da ie taj novi sistem u svakoj o-clj u gosloven skih federalnih republika/n acjj a imati svoje osobe-ne oblike, ali da nijednu neie rnimoiii. Stavi5e, sistem Sovin-istidkog totalitarizma, a ne demokratija, logidan je i zakonitnaslednik sistema titoistidkog totalitarizm a, bez obzira kolikosnaZno novouspostavljeni reZimi u svim jugoslovenskim re-publikama/nacij ama izr alav ali svoj antikomunizam i antiti-toizam. Namvno, u ovom "smufiiom vremenu" ne treba iskljudi-ti ni mogudnosti drugadijih i dramatidnijih raspletalzapleta.

Posmaffad sawemene jugoslovenske scene ne moZe seoteti utisku da u javnosti dominira uverenje da je Jugoslavijaswar pro5losti, da se o Jugoslaviji moZe govoriti iskljudivo upro5lom wemenu" Tom utisku se ne mogu oteti ni inostraniposmatradi koji nisu daleko od ideje da da se;jugoslovenskerepublike naJaze na ivici gradjanskograta, pa dak predvidjaju iveliki val jugoslovenskih izbeglicakoji samo Sto nije zapljus-nuo zapadne zemlje. Jugoslovenski susedi sa zebnjom odeku-ju taj val i pokuSgvaju da preduzmu odredjene mere kako ihne bi iznenadio. Stavi5e, interes za Jugoslaviju u inostranswuslabi, a te5ko da je bilo kaCa ugled Jugoslavije bio na niZojtaiki. U samoj zernlji vera u bezrezervnu podrdku velikih silaintegritetu Jugoslavije takodje slabi. Malo ko se pita nije likriza nadin postojanja i prve, medjuratne, i druge, posleratne"socijalistidke" Jugoslavije. Nisu li te dve, do sada pozfiateJugoslavije slidnije nego Sto bi to na prvi pogled izgledalo?Nije li prva bila manje centralistidka nego Sto bi to razlozipolitidke kritike i ideolo5kog odbacivanja mogli da iskaZu?Nije li druga bila manje federalistidka nego Sto je to u vlasti-tom ideolo5kom ogledalu moglo da se vidi? Nisu li svadje,

koie so kreiu osom centralizam - federalizanq - konfederal-

i;;;, utemeljene na laZnoj dilemi i ne vode li na slepi ko-

i"i.ft Nije ti njihova s.ultina upravo.u tome 5to- zamagljuju.r"tf"* ipreusmeravaju javne energije od problema dovek-

lui s"ut oOnevice - hleba, sfraha, nade - ka doktrinarnim pi-

Lnjima koja oligarhij$iry Sgnama na vlasti.sluTe da manipu-iuUunim tehnikama obezbedjuju svoju dominaciju i udine je

trainom? Tnalili, napokon, propast politidkog reiima - apolitid-ki reZimi i prve i druge Jugoslavije su istorijski propali -

definitivni raspad jugoslovenske drZavne i drulwene zajed-nice? Da li je politidki reZim druge Jugoslavije, u ideoloil.g*samorazumevanju oznaden kao " samoupravni socijalistidki"do te mere uniStio tkivo jugoslovenske drlave i druStva da sniegovom istorijskom propa5riu mora da nestane sa istorijskescene i sama ideja Jugoslavije? Mnogo je pitanja bez odgo-vora!

U svim delovima jo5 uvek nedovoljno stabilnog i ar-tikulisanog jugoslovenskog javnog mnenja, bez obzira u kojojse republici, socijalnom sloju ili politidkom okviru izralavalo,postoji praktidno puna saglasnost o tome da se sawemenojugoslovensko dru5wo, a svakako joi viSe drZava i politidkisistem nalaze u krizi. Jugosloveni koji se mnogo i te5ko dog-ovaraju o svemu i svademu - "istorijske vodje" su irn izmislilei u teSko nasledje ostavile dak i pojam "dogovorne ekonomije"- kao da su nepodeljeni u mnenju o sveopltoj ekonomskoj,politidkoj, kultumoj i moralnoj krizi drulwa.Zajednidko im jenezadovoljstvo stanjem u drulwu, ali su im motivi togneza-dovoljswa veoma raznovrsni. Kao da teorije kize, veomapopularne u vreme velike svetske ekonomske krize tridesetihgodina, u nimalo teorijskim oblicima doZivljavaju danas u Jugo'slaviji svoju renesansu. Kriza je nadin postojanja jugosloven-skog dru5tva, jer, posmatrano u Siroj istorijskoj perpektivi,teSko moZe biti drugadije u jednom ne dovoljno integrisanomdruStvu u kojem nema tolerancije, spremnosti na dijalog, naustupke, svesti i razumevanj a za zalednidke ciljeve i intereseKao nr zrelosti zaiivot u zajednici koja podrazumeva pravo narazlike.

DruSwene krize se ne pojavljuju preko noii, a njihovi

212 213

politidke moii da prihvate i samu pomisao da je Jugoslavija ukrizi, to je sasvim razumljivo.

Svestan izika da u izlaganju vlastitih pogleda na krizuJugoslavije, kombinujuii elemente sva tri pomenuta globalnapristupa, ostanem na takvom nivou opitosti koji nuZno zanema-ruje neke bitne elemente krize, trudiiu se da postavim i obra-zloZimtezu da se Jugoslaviju u ovom trenutku nalazi u "smut-nom wemenu" prelaska od istorijski preZivelog sistema, kojioznadavam kao titoistiiki totalitariam, ka sistemu Jovinistidkoetotalitarizna, s naznakom da ie taj novi sistem u svakoj o-clj u gosloven skih federalnih republika/n acjj a imati svoje osobe-ne oblike, ali da nijednu neie rnimoiii. Stavi5e, sistem Sovin-istidkog totalitarizma, a ne demokratija, logidan je i zakonitnaslednik sistema titoistidkog totalitarizm a, bez obzira kolikosnaZno novouspostavljeni reZimi u svim jugoslovenskim re-publikama/nacij ama izr alav ali svoj antikomunizam i antiti-toizam. Namvno, u ovom "smufiiom vremenu" ne treba iskljudi-ti ni mogudnosti drugadijih i dramatidnijih raspletalzapleta.

Posmaffad sawemene jugoslovenske scene ne moZe seoteti utisku da u javnosti dominira uverenje da je Jugoslavijaswar pro5losti, da se o Jugoslaviji moZe govoriti iskljudivo upro5lom wemenu" Tom utisku se ne mogu oteti ni inostraniposmatradi koji nisu daleko od ideje da da se;jugoslovenskerepublike naJaze na ivici gradjanskograta, pa dak predvidjaju iveliki val jugoslovenskih izbeglicakoji samo Sto nije zapljus-nuo zapadne zemlje. Jugoslovenski susedi sa zebnjom odeku-ju taj val i pokuSgvaju da preduzmu odredjene mere kako ihne bi iznenadio. Stavi5e, interes za Jugoslaviju u inostranswuslabi, a te5ko da je bilo kaCa ugled Jugoslavije bio na niZojtaiki. U samoj zernlji vera u bezrezervnu podrdku velikih silaintegritetu Jugoslavije takodje slabi. Malo ko se pita nije likriza nadin postojanja i prve, medjuratne, i druge, posleratne"socijalistidke" Jugoslavije. Nisu li te dve, do sada pozfiateJugoslavije slidnije nego Sto bi to na prvi pogled izgledalo?Nije li prva bila manje centralistidka nego Sto bi to razlozipolitidke kritike i ideolo5kog odbacivanja mogli da iskaZu?Nije li druga bila manje federalistidka nego Sto je to u vlasti-tom ideolo5kom ogledalu moglo da se vidi? Nisu li svadje,

koie so kreiu osom centralizam - federalizanq - konfederal-

i;;;, utemeljene na laZnoj dilemi i ne vode li na slepi ko-

i"i.ft Nije ti njihova s.ultina upravo.u tome 5to- zamagljuju.r"tf"* ipreusmeravaju javne energije od problema dovek-

lui s"ut oOnevice - hleba, sfraha, nade - ka doktrinarnim pi-

Lnjima koja oligarhij$iry Sgnama na vlasti.sluTe da manipu-iuUunim tehnikama obezbedjuju svoju dominaciju i udine je

trainom? Tnalili, napokon, propast politidkog reiima - apolitid-ki reZimi i prve i druge Jugoslavije su istorijski propali -

definitivni raspad jugoslovenske drZavne i drulwene zajed-nice? Da li je politidki reZim druge Jugoslavije, u ideoloil.g*samorazumevanju oznaden kao " samoupravni socijalistidki"do te mere uniStio tkivo jugoslovenske drlave i druStva da sniegovom istorijskom propa5riu mora da nestane sa istorijskescene i sama ideja Jugoslavije? Mnogo je pitanja bez odgo-vora!

U svim delovima jo5 uvek nedovoljno stabilnog i ar-tikulisanog jugoslovenskog javnog mnenja, bez obzira u kojojse republici, socijalnom sloju ili politidkom okviru izralavalo,postoji praktidno puna saglasnost o tome da se sawemenojugoslovensko dru5wo, a svakako joi viSe drZava i politidkisistem nalaze u krizi. Jugosloveni koji se mnogo i te5ko dog-ovaraju o svemu i svademu - "istorijske vodje" su irn izmislilei u teSko nasledje ostavile dak i pojam "dogovorne ekonomije"- kao da su nepodeljeni u mnenju o sveopltoj ekonomskoj,politidkoj, kultumoj i moralnoj krizi drulwa.Zajednidko im jenezadovoljstvo stanjem u drulwu, ali su im motivi togneza-dovoljswa veoma raznovrsni. Kao da teorije kize, veomapopularne u vreme velike svetske ekonomske krize tridesetihgodina, u nimalo teorijskim oblicima doZivljavaju danas u Jugo'slaviji svoju renesansu. Kriza je nadin postojanja jugosloven-skog dru5tva, jer, posmatrano u Siroj istorijskoj perpektivi,teSko moZe biti drugadije u jednom ne dovoljno integrisanomdruStvu u kojem nema tolerancije, spremnosti na dijalog, naustupke, svesti i razumevanj a za zalednidke ciljeve i intereseKao nr zrelosti zaiivot u zajednici koja podrazumeva pravo narazlike.

DruSwene krize se ne pojavljuju preko noii, a njihovi

212 213

uzroci su daleko dublji nego Sto bi to bili spremni da pret-postave ljudi koji sa strahom u odima i sa zebnjom u srcugledaju na vlastitu dana5njicu i sutra5njicu svoje dece, koji suzbunjeni i ukodeni pred njenom o5trinom, presedeni u du-hovnom dremeZu, trgnuti iz sna tvrdokornog odbijanjapolitidkih dinilaca da se suode sa dinjenicama svakodnevnogfivota.

Ako bi danas neko objektivno poku5ao da odredijugoslovensku drZavu i drulwo, verovab:to bi ih definirao kaopravno neizgradjenu, skupu i nefunkcionalnu drZaw bez raciolalne uprave i neintegrisano, nedovoljno razvijeno druStvo.S tavi5e, procesi dezintegracije dominiraj u danas j u go slovens-kom javnom scenom. DrZavotvoradke strasti politidkih oligar-hija u republikama do te mere rasplamsavaju ideje suverniteta"svojih" naroda/republika da ostavljaju veoma mali prostorEak i za iluzije o moguinosti Jugoslavije. Mnoge od novo-iormiranih politidkih stranaka, koje kao pedurke posle kiSenidu u pustodi koju je za sobom ostavio sada vei propalipolitidki relim "samoupravnog socijalizma", utrkuju se s os-tacima biv5e vladajuie (edine) partije u tome ko ie biti glasni-ji u izlivir,ra Sovinistidkih strasti. Kao da Jugosloveni ulaze udoba "trijumfa" nacionalzma u kome osnovnu dru3wenu wed-nost predstavlja inalavanje nacionalnih strasri. A zbunjenaEvropa, u koju se Jugosloveni kunu, zabrinutb posmatra, aponekad i podstide etnidke sukobe i (zasad) politidke i ekon-omske ratove j u goslovenskih federalnih j edinica, razmi Slj ajuiikako da se oko jugoslovenskog "Papenovog lonca" bez sig-urnosnog ventila izgradi cordon sanitaire koji ie je Stititi odni5tavila u koje gradjani Jugoslavije sve dublje tonu.

U suodavanju sa krizom nije, moZda, loie poii odiskustava koja su stekli drugi ljudi i drugi narodi. Pomenuobih ovde Karela Kosika koji je joS 1968. godine, u vreme"pra5kog proleda", u eseju "Naia sada5nja kriza" zapisao:"Bududi da je kriza potres koji zahvata sve slojeve dru5wa isve sfere ljudske swarnosti (miSljenje, oseianje, moral) zavisinjen ishod i od toka dra procesa. Prvi proces: hoce li emocio-nalni Sok da owori odi pojedinim druSwenim slojevima zadublje i istinitije saznanje, ili ie da ih utwdi u starim predra-

sudarna i zaslepi njihovu fPlp{osl ocenjivanja novim iluzi-

il;;tb-gi frgce.s: hoie li istinsko saznanje.f poje$$im'a."St"*itti sioj evima osloboditi novu- energ.ij u,. trj{g.toii,!""ii"nie i novu aktivnost, iliizaz'tati depresiju i baciti ih u

iiri*o'rt i ildetivanie? "'. Dru gi deiki pisac, Milan Kundere,

5J itorit ouu misao uputiti.ka tragidnom finalu: "Narodi se

iii"iaitu:u tako da im se nljpre oduzme paqcenjg' UniSte im

"iirtt"r knjige, kulturu,.njihov-u povijegt. A lgtkq drugi im

n'api5e drui;J knjige, daj.9. ip drugu k11lt9ru i i3misli. {*gu

""'uii"tt. Nlrod

-onda podinje zaboravljati ono Sto je i Sto je

6io. "sviiet oko njega zaboravi ga nmogo btle."'- p'okudavajuii da razmotrim karakter jugoslovenske

krize svestan sam teZine zadatka i, moZda ne svih, ali u sva-kom sludaju velikih teikoia da na sistematidan nadin inazimsvoie vidienle problema. Siguran da u tome neiu uspeti naZelieni nafin, siojim pred provalijom ofvorenog pitanja kakopriitupiti iednom nedovoljno integrisanom druStvu, jedn oj drLa-vi topm nlt<o nije zadovoljan i koje bi 9vi Zeleli da se otarase,koju skoro svi akteri na javnoj sceni Zele da vide samo kaopro5lost. Pre svih, postav|a se pitanje Sta u druStvenoj istoriji2nadi dinjenica da je na malom ali heterogenom geografskom,politidkom, posebno nacionalnom i verskom, ekonomskim ikulturnim merilima mereno razlidito razvijenom prostoru,stvorena drZavna zajednica koja s jednim dramatidnim i drastid-no krvavim prekidom traje tek ne5to viSe od sedam decenija.Kako na tom razmedju suprotstavljenih nacija i vera, carskihimperija i civilizacija, desto u istoriji medjusobno i od stranemoinijih i veiih deljenom i podeljenom dru5wenom prostorunovonastalu drZavnu zajednicu pretvoriti u druSwenu? Kakone powediti vekovima gradjeno i nijansirano oseianje zaraz-like u pripadnosti veri i (kasnije) naciji, drZavnoj tradiciji ipolitidkoj istoriji, ekonomskom i kulrumom razvitku? Kako tobogatswo razlika u istoriji jugoslovenskih naroda ne preworiti

t@q "Mladost", Mala edicijaldejaBeograd, 1983, str. 24-25.

2 Milan Kundera, Knjiga smijeha i zaborava, "7nra",7,agreb,1987.

214 215

uzroci su daleko dublji nego Sto bi to bili spremni da pret-postave ljudi koji sa strahom u odima i sa zebnjom u srcugledaju na vlastitu dana5njicu i sutra5njicu svoje dece, koji suzbunjeni i ukodeni pred njenom o5trinom, presedeni u du-hovnom dremeZu, trgnuti iz sna tvrdokornog odbijanjapolitidkih dinilaca da se suode sa dinjenicama svakodnevnogfivota.

Ako bi danas neko objektivno poku5ao da odredijugoslovensku drZavu i drulwo, verovab:to bi ih definirao kaopravno neizgradjenu, skupu i nefunkcionalnu drZaw bez raciolalne uprave i neintegrisano, nedovoljno razvijeno druStvo.S tavi5e, procesi dezintegracije dominiraj u danas j u go slovens-kom javnom scenom. DrZavotvoradke strasti politidkih oligar-hija u republikama do te mere rasplamsavaju ideje suverniteta"svojih" naroda/republika da ostavljaju veoma mali prostorEak i za iluzije o moguinosti Jugoslavije. Mnoge od novo-iormiranih politidkih stranaka, koje kao pedurke posle kiSenidu u pustodi koju je za sobom ostavio sada vei propalipolitidki relim "samoupravnog socijalizma", utrkuju se s os-tacima biv5e vladajuie (edine) partije u tome ko ie biti glasni-ji u izlivir,ra Sovinistidkih strasti. Kao da Jugosloveni ulaze udoba "trijumfa" nacionalzma u kome osnovnu dru3wenu wed-nost predstavlja inalavanje nacionalnih strasri. A zbunjenaEvropa, u koju se Jugosloveni kunu, zabrinutb posmatra, aponekad i podstide etnidke sukobe i (zasad) politidke i ekon-omske ratove j u goslovenskih federalnih j edinica, razmi Slj ajuiikako da se oko jugoslovenskog "Papenovog lonca" bez sig-urnosnog ventila izgradi cordon sanitaire koji ie je Stititi odni5tavila u koje gradjani Jugoslavije sve dublje tonu.

U suodavanju sa krizom nije, moZda, loie poii odiskustava koja su stekli drugi ljudi i drugi narodi. Pomenuobih ovde Karela Kosika koji je joS 1968. godine, u vreme"pra5kog proleda", u eseju "Naia sada5nja kriza" zapisao:"Bududi da je kriza potres koji zahvata sve slojeve dru5wa isve sfere ljudske swarnosti (miSljenje, oseianje, moral) zavisinjen ishod i od toka dra procesa. Prvi proces: hoce li emocio-nalni Sok da owori odi pojedinim druSwenim slojevima zadublje i istinitije saznanje, ili ie da ih utwdi u starim predra-

sudarna i zaslepi njihovu fPlp{osl ocenjivanja novim iluzi-

il;;tb-gi frgce.s: hoie li istinsko saznanje.f poje$$im'a."St"*itti sioj evima osloboditi novu- energ.ij u,. trj{g.toii,!""ii"nie i novu aktivnost, iliizaz'tati depresiju i baciti ih u

iiri*o'rt i ildetivanie? "'. Dru gi deiki pisac, Milan Kundere,

5J itorit ouu misao uputiti.ka tragidnom finalu: "Narodi se

iii"iaitu:u tako da im se nljpre oduzme paqcenjg' UniSte im

"iirtt"r knjige, kulturu,.njihov-u povijegt. A lgtkq drugi im

n'api5e drui;J knjige, daj.9. ip drugu k11lt9ru i i3misli. {*gu

""'uii"tt. Nlrod

-onda podinje zaboravljati ono Sto je i Sto je

6io. "sviiet oko njega zaboravi ga nmogo btle."'- p'okudavajuii da razmotrim karakter jugoslovenske

krize svestan sam teZine zadatka i, moZda ne svih, ali u sva-kom sludaju velikih teikoia da na sistematidan nadin inazimsvoie vidienle problema. Siguran da u tome neiu uspeti naZelieni nafin, siojim pred provalijom ofvorenog pitanja kakopriitupiti iednom nedovoljno integrisanom druStvu, jedn oj drLa-vi topm nlt<o nije zadovoljan i koje bi 9vi Zeleli da se otarase,koju skoro svi akteri na javnoj sceni Zele da vide samo kaopro5lost. Pre svih, postav|a se pitanje Sta u druStvenoj istoriji2nadi dinjenica da je na malom ali heterogenom geografskom,politidkom, posebno nacionalnom i verskom, ekonomskim ikulturnim merilima mereno razlidito razvijenom prostoru,stvorena drZavna zajednica koja s jednim dramatidnim i drastid-no krvavim prekidom traje tek ne5to viSe od sedam decenija.Kako na tom razmedju suprotstavljenih nacija i vera, carskihimperija i civilizacija, desto u istoriji medjusobno i od stranemoinijih i veiih deljenom i podeljenom dru5wenom prostorunovonastalu drZavnu zajednicu pretvoriti u druSwenu? Kakone powediti vekovima gradjeno i nijansirano oseianje zaraz-like u pripadnosti veri i (kasnije) naciji, drZavnoj tradiciji ipolitidkoj istoriji, ekonomskom i kulrumom razvitku? Kako tobogatswo razlika u istoriji jugoslovenskih naroda ne preworiti

t@q "Mladost", Mala edicijaldejaBeograd, 1983, str. 24-25.

2 Milan Kundera, Knjiga smijeha i zaborava, "7nra",7,agreb,1987.

214 215

u tiraniju malih razlika koja bi da uguli ne samo kritidkugslo. i tgZnju za zajednicom, nego i bito kakvo milljenje?Kada i.gde su mo.guia zastanci koji bi nas udinili zamiSijeriimi.upitnim, skeptidnim i sposobnim da pojmimo granice vlas-titih wednosti i opredeljgnja, trajanja u vremenu lpostojanja uprostoru? Da li smo druStveno osposobljeni za ljudski trezveni.nepristrasannaudno objektivan i kritidan odnos prema proilos-ti druS.wa u kojoj se, i pored nesumnjivih ljudskih w-ednostinataloZilo mnogo materijalne bede i duhovirog siroma5fva, apored_svetlih uzleta ka slobodi i mnogo nepojmnih unu-tra5njih deoba i dugi periodi tudjinske vlasti? foliko nam utraganju-za identitetom i kritidkom samosveiiu mogu pomocinauke i literatura? Kako preduprediti opasnost da se drirKwena(i istorijska) iltiry ne utope u kolopleiu prizemnih politidkihinteresa i ideolo5kih potreba?

U govoru._o.Jugoslaviji kao nedem 5to je bilo, ipak nebi bilo preporudljivo iii u proilost do dolaika Slavena naBalkan, mada bi se i tu mogle naii zanimljive ideje. Usudiiu!g 4.a po-n_ov.o pomenem samo jednu, koju posirdjujem odJiradeka.3 Po5to su slavenska plemena prella Dunav i dojla naBalkan, Tefilakt Simokrata ih je u svom Sfratagiku - kako tobeleli Jiradek - opisao kao nesloZna srodna plemena, koja semedju.sobom biju i tuku. Simokrata nagla5avg da bi za rim-sku drZavu bilo veoma opasno da se ujedine i da je najboljinagln 4u rg to predupredi - da se pridobiju njihbve vodjepoklonima_i lgpim redima. Slu5ajuii danas balkanske svadjedovek se u dudu pita da li je moguie da su toliki vekovi pro5fa da se u mentalnoj strukturi balkanskog doveka ni5ta nijepromenilo, da na ovom geopolitidkom prostoru niko nije ni5tanaudio, da ni najumnije glave u "balkanskim slavenskim ple-menima" ne mogu sabrano da reaguju kada je red o odnosimaizmedju pojedinih balkanskih naroda.

Vratimo se, ipak, bliZoj prollosti. Jugoslovenska drZav-na zajednica, sworena na "balkanskom buretu baruta" (izmed-ju_gs.qatog da bi se to bure razgradilo) na razmedju dvajuvelikih imperija, turske i austrougarske, dvaju velikitrreligija i

3 Uporedi: J. K. Jiradek,Istoija Srba do 1537.

civilizacija - hriSianske i islamske - sabrav5i na malom pros-toru pripadnike triju suprotstavljenih vera (katolidanstva, is-lama i pravoslavlja, ne radunajuii Jevreje, protestante idruge), ljude koji su Ziveli u pet razliditih kulturnih krugova.Zivot na granici ne samo razliditih nego i Zestoko suprotstav-ljenih civilizacija, imperija i kultura sworio je i posebnu men-talnu strukturu ljudi koju bih oznadio kao granidarsku, koja uonome 3to joj je strano ili bar razlidito vidi klicu neprijateljst-va. Ta drZava sabrala je u svoje granice emidki bliske juZnoslov-enske narode koji nikada u svojoj dotadainjoj istoriji nisuZiveli u zajednidkoj drZavi. U Sirokom rasponu od patrijar-halnih i feudalnih zajednica do podetnih modemih gradjanskihdinilaca, od celih istorijskih pokrajina u kojima stanovniStvonije znalo za pismenost i u kojima je privrednim Zivotom do-minirala naturalna razmena, do podetnih gradjanskih druiwenihstrukutura, mlade gradjanske klase u novostvorenoj jugoslov-enskoj drZavi nisu imale potrebne ni materijalne niti duhovnesnage, a okupacijom i novim svetskim ratom krajem tridesetihi podetkom detrdesetih godina ni vremena, da izwie integraci-ju jugoslovenskog druSwa.

U novijoj ideologiji, takodje od jude, nazvanave5tadkom, trulom versajskom tvorevinom, novonastalajugoslovenska drZava - mada inaz telnji politidkih snaga ujuZnoslovenskim narodima, pa i potreba zazadovoljenjem nekihegzistencijalnih interesa, a ne samo rezultat nagodbe spoljnihfaktora - nije zadovoljila nidija odekivanja- Bilo je to - ewopskimmerilima inaleno - ekonomski i kultumo nerazvijeno, neinte-grisano druitvo . Gradjanske klase u medjuratnoj Jugoslavijisu se gurale na vlasti i oko vlasti, ali nisu imale ni pret-postavke niti snage da na principima g6adjanske organizacijedruStva razviju integracione procese. StaviSe, sworen je au-tokratski politidki reZim, koji je snagom represije kidao tanke inerazvijene demokratske niti i izdanke. Autokratske teZnje Dvo-ra daju pedat politidkom Xvotu medjuraure Jugoslavije i oteZava-ju, a ponekad i onemoguiavaju konstituisanje gradjanskogdruiwa na tlu novostvorene drZave. Delovi gradjanske klase,koji se smenjuju na vlasti, teSko nalaze modus vivendi a jo\teZe poimaju stratedke ciljeve dru5tvenog razvoja. Sporazum

216 217

u tiraniju malih razlika koja bi da uguli ne samo kritidkugslo. i tgZnju za zajednicom, nego i bito kakvo milljenje?Kada i.gde su mo.guia zastanci koji bi nas udinili zamiSijeriimi.upitnim, skeptidnim i sposobnim da pojmimo granice vlas-titih wednosti i opredeljgnja, trajanja u vremenu lpostojanja uprostoru? Da li smo druStveno osposobljeni za ljudski trezveni.nepristrasannaudno objektivan i kritidan odnos prema proilos-ti druS.wa u kojoj se, i pored nesumnjivih ljudskih w-ednostinataloZilo mnogo materijalne bede i duhovirog siroma5fva, apored_svetlih uzleta ka slobodi i mnogo nepojmnih unu-tra5njih deoba i dugi periodi tudjinske vlasti? foliko nam utraganju-za identitetom i kritidkom samosveiiu mogu pomocinauke i literatura? Kako preduprediti opasnost da se drirKwena(i istorijska) iltiry ne utope u kolopleiu prizemnih politidkihinteresa i ideolo5kih potreba?

U govoru._o.Jugoslaviji kao nedem 5to je bilo, ipak nebi bilo preporudljivo iii u proilost do dolaika Slavena naBalkan, mada bi se i tu mogle naii zanimljive ideje. Usudiiu!g 4.a po-n_ov.o pomenem samo jednu, koju posirdjujem odJiradeka.3 Po5to su slavenska plemena prella Dunav i dojla naBalkan, Tefilakt Simokrata ih je u svom Sfratagiku - kako tobeleli Jiradek - opisao kao nesloZna srodna plemena, koja semedju.sobom biju i tuku. Simokrata nagla5avg da bi za rim-sku drZavu bilo veoma opasno da se ujedine i da je najboljinagln 4u rg to predupredi - da se pridobiju njihbve vodjepoklonima_i lgpim redima. Slu5ajuii danas balkanske svadjedovek se u dudu pita da li je moguie da su toliki vekovi pro5fa da se u mentalnoj strukturi balkanskog doveka ni5ta nijepromenilo, da na ovom geopolitidkom prostoru niko nije ni5tanaudio, da ni najumnije glave u "balkanskim slavenskim ple-menima" ne mogu sabrano da reaguju kada je red o odnosimaizmedju pojedinih balkanskih naroda.

Vratimo se, ipak, bliZoj prollosti. Jugoslovenska drZav-na zajednica, sworena na "balkanskom buretu baruta" (izmed-ju_gs.qatog da bi se to bure razgradilo) na razmedju dvajuvelikih imperija, turske i austrougarske, dvaju velikitrreligija i

3 Uporedi: J. K. Jiradek,Istoija Srba do 1537.

civilizacija - hriSianske i islamske - sabrav5i na malom pros-toru pripadnike triju suprotstavljenih vera (katolidanstva, is-lama i pravoslavlja, ne radunajuii Jevreje, protestante idruge), ljude koji su Ziveli u pet razliditih kulturnih krugova.Zivot na granici ne samo razliditih nego i Zestoko suprotstav-ljenih civilizacija, imperija i kultura sworio je i posebnu men-talnu strukturu ljudi koju bih oznadio kao granidarsku, koja uonome 3to joj je strano ili bar razlidito vidi klicu neprijateljst-va. Ta drZava sabrala je u svoje granice emidki bliske juZnoslov-enske narode koji nikada u svojoj dotadainjoj istoriji nisuZiveli u zajednidkoj drZavi. U Sirokom rasponu od patrijar-halnih i feudalnih zajednica do podetnih modemih gradjanskihdinilaca, od celih istorijskih pokrajina u kojima stanovniStvonije znalo za pismenost i u kojima je privrednim Zivotom do-minirala naturalna razmena, do podetnih gradjanskih druiwenihstrukutura, mlade gradjanske klase u novostvorenoj jugoslov-enskoj drZavi nisu imale potrebne ni materijalne niti duhovnesnage, a okupacijom i novim svetskim ratom krajem tridesetihi podetkom detrdesetih godina ni vremena, da izwie integraci-ju jugoslovenskog druSwa.

U novijoj ideologiji, takodje od jude, nazvanave5tadkom, trulom versajskom tvorevinom, novonastalajugoslovenska drZava - mada inaz telnji politidkih snaga ujuZnoslovenskim narodima, pa i potreba zazadovoljenjem nekihegzistencijalnih interesa, a ne samo rezultat nagodbe spoljnihfaktora - nije zadovoljila nidija odekivanja- Bilo je to - ewopskimmerilima inaleno - ekonomski i kultumo nerazvijeno, neinte-grisano druitvo . Gradjanske klase u medjuratnoj Jugoslavijisu se gurale na vlasti i oko vlasti, ali nisu imale ni pret-postavke niti snage da na principima g6adjanske organizacijedruStva razviju integracione procese. StaviSe, sworen je au-tokratski politidki reZim, koji je snagom represije kidao tanke inerazvijene demokratske niti i izdanke. Autokratske teZnje Dvo-ra daju pedat politidkom Xvotu medjuraure Jugoslavije i oteZava-ju, a ponekad i onemoguiavaju konstituisanje gradjanskogdruiwa na tlu novostvorene drZave. Delovi gradjanske klase,koji se smenjuju na vlasti, teSko nalaze modus vivendi a jo\teZe poimaju stratedke ciljeve dru5tvenog razvoja. Sporazum

216 217

Cvetkovii - Madek samo je jedan od pokuiaja racionalizacijedruSwenih suprotnosti i sukoba u medjuratnoj Jugoslaviji.Intervencije Dvora, izvedene uz oslonac na razlidite politidke inacionalne faktore - kralja Aleksandara redovno, a u manjojmeri i kneza Pavla - nedemokratske su i kontraproduktivne sastanovi5ta drulwene integracije.

Ne treba pri tome zaboraviti da je kralj Aleksandar Iprotiv demokratskih zahteva, koji su dolazili i iz Srbije i izdrugih krajeva Jugoslavije, skoro redovno koristio hrvatske,slovenadke i muslimanske nacionalne dinioce. Ta politidka ma-trica je funkcionisala kako pri donolenju tzv. Vidovdanskogustava, tako i pri uvodjenju Sestojanuarske diktature. Izgledada postoji neka dublja veza izmedju autokratskog tipa'rlada-vine i nacionalizma. U svakom sludaju, dosta ubedljivo zvuditeza o tome da nacionalistidka politika per definitionem nemoLe biti i demokratska.

Kraj prve i drugu deceniju postojanja Jugoslavije op-teretio je i neduveni zlodin u Skup5tini, izvr5en nad hrvatskimnarodnim predstavnicima. Ali, bio je to i znak krize jugoslov-enskog parlamentaizma, naravno, izraLen na "balkanskinadin". Diktatura kralja Aleksandra I, uvedena podetkom1929. godine nije, medjutim, bila nikakav "balkanski speci-jalitet", niti je, kao 5to su je komunisti - kao potpg4o margin-alizovana politidka gupa - poku5ali u ilegalnoj $tdmpi denun-cirati, bila "monarhofa5istidka". Red je o politidkom aktusamovla5ia jedne lidnosti koja je bila auiolrafuka i autoritarna,osiona i nedemokratska, koja se posluZila dvorskim udaromna vei kompromitovani Parlament da bi uvela diktaturu kaorasprostranjen nadin re5avanja politidkih sukoba u mnogimdrZavama medjuratne Ewope. Dakle, drZavni udar i diktaturakralja Aleksandra I samo su epizoda u nizu gradjanskih dikta-tura izmedju dva rata u Ewopi.

Zanimljivo je ovde, ipak, primetiti da je ta diktaturanastala kao inazi rezultat krize parlamentarizma u pwoj Jugo-slavijii, dok se na savremenoj jugoslovenskoj politidkoj scenivi5estranadki parlamentarizam smatra, ne bez opravdanih ra-zloga, najpovoljnijim nadinom da se - ako ne za Jugoslaviju ucelini, a ono zanjene republike kao "naslednice" zajednidke

drLave - nadje izlazizpolitidke i ne samo politidke krize u kojuje dru5wo dovedeno viSedecenijskom diktaturom. Ali, dikta-iura ostaje diktatura - bila ona na kraju ili na podetku. Ponov-no uvodjenje demokratskog parlamentarizma nesumnjivi jeznak politidkog napretka i laaha jedne diktature, ali i parlamen-tarna demokratija ima svoje slabosti i padove kojih Jugoslov-eni, Zeljni i iedni demokratije, nisu u ovom trenutku, bojimse, dovoljno svesni. Kao Sto, na primer, pokazuju novijetendencije u svim jugoslovenskim republikama, u parlamentse moZe smestiti i "plebiscitarna demokratija", a parlamentommoZe da vlada duh netolerancije, tako da jednu totalitarnudiktaturu moZe zapravo da smeni Sovinistidka, autokratska,takodje totalitarna vlast. Iz te perspektive posmatrano, nemaniSta dudnog u tome Sto mnogim gradjanimaJugoslavije "starai nenarodna" Jugoslavija i ne izgleda tako "trula" kako sudecenijama udeni da o njd misle. lzlaziz iorsokaka je uvek uwaianju nazad,pa traganje za onim oblicima kolektiviteta kojibi mogli predstavljati za5titu nemoinom gradjaninu koji usvom iskuswu zna samo za podani3wo i za aklamativno kli-canje u sistemu cezaristidke plebiscitarne "demokratije" nijeniSta neobidno. Parlament, dakle, ne mora biti brana totalita-rizmu. Jugosloveni vei imaju istorijsko iskusfvo da se u par-lamentu demokratijamoLepdati , da se u parlamentu moZepuati, kao Sto se, u promenljivim istorijskim okolnostima,parlament moZe pretvoriti u "grobnicu iututja".

Nasledjene i novosworene suprotnosti medjurame Jugo-slavije svakako nisu mogle biti re5ene dvorskom diktaturom.Prva se Jugoslavija vratila parlamentarizmu, dok je kralj Ale-ksandar I svoju politiku platio Zivotom. Naravno, bilo bi pre-terano zakljuditi da je ubijen zato Sto je bio diktator, jer tomeprotivredi dinjenica da je ubijen kada je Jugoslgviju ponovopoku$ao pribliZiti dernokratskoj Francuskoj. Cini se da jedrugadiji zakljudak realnij i: unutralnje suprotnosti medj uranreJugoslavije, makoliko bile snaZne - ni tako dramatidni dogad-jaji kao Sto su ubiswo u Parlamentu i1i ubiswo Kralja - nisurezultirale razbijanjem drZavne zajednice pa dak ni autritarnoggradjanskog politidko g reZima, ali su "pripremile" Jugoslavijuda postane relativno lak plen Hitlerovih okupacionih snaga.

218 219

Cvetkovii - Madek samo je jedan od pokuiaja racionalizacijedruSwenih suprotnosti i sukoba u medjuratnoj Jugoslaviji.Intervencije Dvora, izvedene uz oslonac na razlidite politidke inacionalne faktore - kralja Aleksandara redovno, a u manjojmeri i kneza Pavla - nedemokratske su i kontraproduktivne sastanovi5ta drulwene integracije.

Ne treba pri tome zaboraviti da je kralj Aleksandar Iprotiv demokratskih zahteva, koji su dolazili i iz Srbije i izdrugih krajeva Jugoslavije, skoro redovno koristio hrvatske,slovenadke i muslimanske nacionalne dinioce. Ta politidka ma-trica je funkcionisala kako pri donolenju tzv. Vidovdanskogustava, tako i pri uvodjenju Sestojanuarske diktature. Izgledada postoji neka dublja veza izmedju autokratskog tipa'rlada-vine i nacionalizma. U svakom sludaju, dosta ubedljivo zvuditeza o tome da nacionalistidka politika per definitionem nemoLe biti i demokratska.

Kraj prve i drugu deceniju postojanja Jugoslavije op-teretio je i neduveni zlodin u Skup5tini, izvr5en nad hrvatskimnarodnim predstavnicima. Ali, bio je to i znak krize jugoslov-enskog parlamentaizma, naravno, izraLen na "balkanskinadin". Diktatura kralja Aleksandra I, uvedena podetkom1929. godine nije, medjutim, bila nikakav "balkanski speci-jalitet", niti je, kao 5to su je komunisti - kao potpg4o margin-alizovana politidka gupa - poku5ali u ilegalnoj $tdmpi denun-cirati, bila "monarhofa5istidka". Red je o politidkom aktusamovla5ia jedne lidnosti koja je bila auiolrafuka i autoritarna,osiona i nedemokratska, koja se posluZila dvorskim udaromna vei kompromitovani Parlament da bi uvela diktaturu kaorasprostranjen nadin re5avanja politidkih sukoba u mnogimdrZavama medjuratne Ewope. Dakle, drZavni udar i diktaturakralja Aleksandra I samo su epizoda u nizu gradjanskih dikta-tura izmedju dva rata u Ewopi.

Zanimljivo je ovde, ipak, primetiti da je ta diktaturanastala kao inazi rezultat krize parlamentarizma u pwoj Jugo-slavijii, dok se na savremenoj jugoslovenskoj politidkoj scenivi5estranadki parlamentarizam smatra, ne bez opravdanih ra-zloga, najpovoljnijim nadinom da se - ako ne za Jugoslaviju ucelini, a ono zanjene republike kao "naslednice" zajednidke

drLave - nadje izlazizpolitidke i ne samo politidke krize u kojuje dru5wo dovedeno viSedecenijskom diktaturom. Ali, dikta-iura ostaje diktatura - bila ona na kraju ili na podetku. Ponov-no uvodjenje demokratskog parlamentarizma nesumnjivi jeznak politidkog napretka i laaha jedne diktature, ali i parlamen-tarna demokratija ima svoje slabosti i padove kojih Jugoslov-eni, Zeljni i iedni demokratije, nisu u ovom trenutku, bojimse, dovoljno svesni. Kao Sto, na primer, pokazuju novijetendencije u svim jugoslovenskim republikama, u parlamentse moZe smestiti i "plebiscitarna demokratija", a parlamentommoZe da vlada duh netolerancije, tako da jednu totalitarnudiktaturu moZe zapravo da smeni Sovinistidka, autokratska,takodje totalitarna vlast. Iz te perspektive posmatrano, nemaniSta dudnog u tome Sto mnogim gradjanimaJugoslavije "starai nenarodna" Jugoslavija i ne izgleda tako "trula" kako sudecenijama udeni da o njd misle. lzlaziz iorsokaka je uvek uwaianju nazad,pa traganje za onim oblicima kolektiviteta kojibi mogli predstavljati za5titu nemoinom gradjaninu koji usvom iskuswu zna samo za podani3wo i za aklamativno kli-canje u sistemu cezaristidke plebiscitarne "demokratije" nijeniSta neobidno. Parlament, dakle, ne mora biti brana totalita-rizmu. Jugosloveni vei imaju istorijsko iskusfvo da se u par-lamentu demokratijamoLepdati , da se u parlamentu moZepuati, kao Sto se, u promenljivim istorijskim okolnostima,parlament moZe pretvoriti u "grobnicu iututja".

Nasledjene i novosworene suprotnosti medjurame Jugo-slavije svakako nisu mogle biti re5ene dvorskom diktaturom.Prva se Jugoslavija vratila parlamentarizmu, dok je kralj Ale-ksandar I svoju politiku platio Zivotom. Naravno, bilo bi pre-terano zakljuditi da je ubijen zato Sto je bio diktator, jer tomeprotivredi dinjenica da je ubijen kada je Jugoslgviju ponovopoku$ao pribliZiti dernokratskoj Francuskoj. Cini se da jedrugadiji zakljudak realnij i: unutralnje suprotnosti medj uranreJugoslavije, makoliko bile snaZne - ni tako dramatidni dogad-jaji kao Sto su ubiswo u Parlamentu i1i ubiswo Kralja - nisurezultirale razbijanjem drZavne zajednice pa dak ni autritarnoggradjanskog politidko g reZima, ali su "pripremile" Jugoslavijuda postane relativno lak plen Hitlerovih okupacionih snaga.

218 219

Ne bi, ipak, pri tome trebalo zaboraviti da u tom trenutkuHitler osvaja daleko veca evrcpska prostranstva i snaZnije drZaveod iueoslovenske.- -Rat

i okupacija, brzi raspad drZave pod udarom okupa-cionih snaga i n-espiemnost da se to drZavno usrojswo brani,donose noii haos sa svim strahotama okupacionogtelima, au poiedinim delovima zemlje, i verskog i gradjanskog ra.!a.VtiO-a su okupacione vlasti u svim krajevimaJugoslavije na5leonoliko "pomagada" koliko im je trebalo, svetlu sffanicu krvaveistorije drugog wetskog rata na ovom geopolitigkgry prostorudini dntifa5isddta borUa u kojoj su mnogi gradjani Jugoslavi-je, boredi se za slobodu, spasavali 6ast gyojih naroda. U toj-borbi

je Komunistidka partiia Jugoslavije izrasla u vodeiupolitidku snagu, 5to ie joj omoguiiti da u poratnom perioduosvoji apsolufiru vlast.-

Okupacija i politika genocidaprema Jewejima.Srbim.a iCiganima, zatedenbst gradjanskih politidki! dinilaca i politikaKFJ, stvorili su uslove da posle rata KPJ ostane aprclunipobednik na javnoj sceni druge Jugoslavije. Medjutim,poku5aj pobednidke KPJ posle II svetskog rata da na-'tsoc|alistidkoj

osnovi" integri5ejugoslovenskodruSwoni posle preko detiri decenije nije dao Zeljeni rez}ltat. I_vlastKPJ je oiganizovana na autokratskim nadeli+tp*gl J-ugo-slavija jefkao i prva, bila autokratska. Polititia Dvora i dvor-ske [arirarile u obliku personalno promenljivih oligarhijskihgrupa donela je krajnj e nedemokratsku Zewu i jugoslovenskodru^Swo je ostalo i dalje bez identiteta, nedo-voljno integrisano,ekonomski i kutumo nerazvijeno. Nova vlast je zapravo sus-pendovala sve nonnalne dr-u5wene tokove, protivredlolti'iukobe. Suspendovan je i sam radnidki potrret u ime vlada-vine Partije kao avangarde, zapravovladavine jedne uske oli-garhijske grupe, okupljene oko vodjq kao neprikosonoi/enogarUira. Nt toj arbirarnoj ulozi vodje i bazirala se njegovaapsolutna moi.'

Svestan da analogija nije osobito cenjeni oblik zak-ljudivanja, pokuSaiu slednim poredjqnjem: iini se da je

iugoslovenska revolucija bila "lratkog daha", da su stvorene-otbtnosti koje su jednoj osrednjoj i grotesknoj lidnosti omo-

euiile da igra ulogu heroja, daje neogranideni despotizamoznadio silaznu liniju revolucije. To je stanje u kojem se sk-lapaju savezi dijaje prva klauzula razdvajanje, gde se vodeborbe diji je prvi zakon neodludnost, u kojem se u ime revolu-cije najsvedanije propoveda mir, to je stanje strasti bez is1119,istine bez strasti; stanje u kojem postojejunaci bezjunadkihdela, istorijabez dogadjaja, rarvoj u kojem je jedina pokre-tadka snagakalendar (znadajnih ljudi i dogadjaja); toje situ-acija koja zamara stalnim ponavljanjem istih zategnutosti ipopu5tanja; to je stanje u kojem se suprotnosti periodidno2ao5travaju samo da bi se otupele i splasnule, ne mogavSi dase razrele, situacija u kojoj se pretenciozno pokazuje napor igradjanski uZas pred opasno5iu od smaka sveta dok spasiocisveta izvode najsitrije intrige i dvorske komedije. Ovde, nara-vno, parafra nram Karla Marksa.a

Bilo bi nerazumno trolenje redi krizu Jugoslavijeobja5njavati iskljudivo tipom lidne vlasti, nastale u zemlji zaweme i posle drugog svetskog rata- Tako bi se, moZda mogaorazumeti autokratski, ali ne i totalitami karakterpolitidkog reZi-ma koji je bio rezultat politidke volje apsolufrtog pobednika,tim pre Sto se u tom sludaju ne bi mogla na odgovarajuii nadinrazumeti teZnja tog totalitarnog reZima da se identifikuje i sadrZavom i sa dru5wom, odnosno da i &Zavu i druSwo, kao iZivot svakog pojedinca, povede pod svoju apsolutnu kon-trolu.

Nadelno posmatrano, istorija svakog druSwa poznajerazlidite politidke sisteme, pa ni jugoslovensko dru5wo nije utom pogledu izuzetak. I drZavni okviri jednog globalnogdru5wa su istorijski promenljivi. Propast ili neuspeh jednogpolitidkog sistema ne znadi, ma koliko to traumatidno bilo, ipropast jednog drusffa.

Nestankom sa istorijske scene lidnosti Josipa Broza,koji je u svojim rukama skoncentrisao ogromnu druSwenumoc i snagu vrhovne arbitrame instance u sukobima koncen-tridnih oligarhijskih krugova, poremeiena je labilna ravnoteZa

a Uporediti: Karl Marx, OsamnaestifuimerLouis-aBonaryrte i u:K. Marx - F. Engels, Na tom 11, "Prosveta", Beograd, 1975. str. 110.

220 22r

Ne bi, ipak, pri tome trebalo zaboraviti da u tom trenutkuHitler osvaja daleko veca evrcpska prostranstva i snaZnije drZaveod iueoslovenske.- -Rat

i okupacija, brzi raspad drZave pod udarom okupa-cionih snaga i n-espiemnost da se to drZavno usrojswo brani,donose noii haos sa svim strahotama okupacionogtelima, au poiedinim delovima zemlje, i verskog i gradjanskog ra.!a.VtiO-a su okupacione vlasti u svim krajevimaJugoslavije na5leonoliko "pomagada" koliko im je trebalo, svetlu sffanicu krvaveistorije drugog wetskog rata na ovom geopolitigkgry prostorudini dntifa5isddta borUa u kojoj su mnogi gradjani Jugoslavi-je, boredi se za slobodu, spasavali 6ast gyojih naroda. U toj-borbi

je Komunistidka partiia Jugoslavije izrasla u vodeiupolitidku snagu, 5to ie joj omoguiiti da u poratnom perioduosvoji apsolufiru vlast.-

Okupacija i politika genocidaprema Jewejima.Srbim.a iCiganima, zatedenbst gradjanskih politidki! dinilaca i politikaKFJ, stvorili su uslove da posle rata KPJ ostane aprclunipobednik na javnoj sceni druge Jugoslavije. Medjutim,poku5aj pobednidke KPJ posle II svetskog rata da na-'tsoc|alistidkoj

osnovi" integri5ejugoslovenskodruSwoni posle preko detiri decenije nije dao Zeljeni rez}ltat. I_vlastKPJ je oiganizovana na autokratskim nadeli+tp*gl J-ugo-slavija jefkao i prva, bila autokratska. Polititia Dvora i dvor-ske [arirarile u obliku personalno promenljivih oligarhijskihgrupa donela je krajnj e nedemokratsku Zewu i jugoslovenskodru^Swo je ostalo i dalje bez identiteta, nedo-voljno integrisano,ekonomski i kutumo nerazvijeno. Nova vlast je zapravo sus-pendovala sve nonnalne dr-u5wene tokove, protivredlolti'iukobe. Suspendovan je i sam radnidki potrret u ime vlada-vine Partije kao avangarde, zapravovladavine jedne uske oli-garhijske grupe, okupljene oko vodjq kao neprikosonoi/enogarUira. Nt toj arbirarnoj ulozi vodje i bazirala se njegovaapsolutna moi.'

Svestan da analogija nije osobito cenjeni oblik zak-ljudivanja, pokuSaiu slednim poredjqnjem: iini se da je

iugoslovenska revolucija bila "lratkog daha", da su stvorene-otbtnosti koje su jednoj osrednjoj i grotesknoj lidnosti omo-

euiile da igra ulogu heroja, daje neogranideni despotizamoznadio silaznu liniju revolucije. To je stanje u kojem se sk-lapaju savezi dijaje prva klauzula razdvajanje, gde se vodeborbe diji je prvi zakon neodludnost, u kojem se u ime revolu-cije najsvedanije propoveda mir, to je stanje strasti bez is1119,istine bez strasti; stanje u kojem postojejunaci bezjunadkihdela, istorijabez dogadjaja, rarvoj u kojem je jedina pokre-tadka snagakalendar (znadajnih ljudi i dogadjaja); toje situ-acija koja zamara stalnim ponavljanjem istih zategnutosti ipopu5tanja; to je stanje u kojem se suprotnosti periodidno2ao5travaju samo da bi se otupele i splasnule, ne mogavSi dase razrele, situacija u kojoj se pretenciozno pokazuje napor igradjanski uZas pred opasno5iu od smaka sveta dok spasiocisveta izvode najsitrije intrige i dvorske komedije. Ovde, nara-vno, parafra nram Karla Marksa.a

Bilo bi nerazumno trolenje redi krizu Jugoslavijeobja5njavati iskljudivo tipom lidne vlasti, nastale u zemlji zaweme i posle drugog svetskog rata- Tako bi se, moZda mogaorazumeti autokratski, ali ne i totalitami karakterpolitidkog reZi-ma koji je bio rezultat politidke volje apsolufrtog pobednika,tim pre Sto se u tom sludaju ne bi mogla na odgovarajuii nadinrazumeti teZnja tog totalitarnog reZima da se identifikuje i sadrZavom i sa dru5wom, odnosno da i &Zavu i druSwo, kao iZivot svakog pojedinca, povede pod svoju apsolutnu kon-trolu.

Nadelno posmatrano, istorija svakog druSwa poznajerazlidite politidke sisteme, pa ni jugoslovensko dru5wo nije utom pogledu izuzetak. I drZavni okviri jednog globalnogdru5wa su istorijski promenljivi. Propast ili neuspeh jednogpolitidkog sistema ne znadi, ma koliko to traumatidno bilo, ipropast jednog drusffa.

Nestankom sa istorijske scene lidnosti Josipa Broza,koji je u svojim rukama skoncentrisao ogromnu druSwenumoc i snagu vrhovne arbitrame instance u sukobima koncen-tridnih oligarhijskih krugova, poremeiena je labilna ravnoteZa

a Uporediti: Karl Marx, OsamnaestifuimerLouis-aBonaryrte i u:K. Marx - F. Engels, Na tom 11, "Prosveta", Beograd, 1975. str. 110.

220 22r

onih koji su mu sluZili i koji su u borbi za njegovo nasledjesmatrali da je korisnije izgraditi isti sistem vlasti unutar "svo-je" republike/nacije. Tako je na onim istim principimarlasti,na kojima su swarane satrapije posle smrti Aleksandra Make-donskog - s napomenom da se istorija ponavlja, ali kao farsa -ili srednjovekovni feudalni posedi isparcelisan jugoslovenskigeopolitidki prostor, koji i inade nije bio narodito integrisanniti dovoljno razvijen. Jugoslavija je tako kao drZava dove-dena do ivice ekonomske, kulturne i moralne propasti.

Kizaje potencirana i dinjenicom da - u teZnji da seizgrade 5to jadi republidki/nacionalni bunkeri, Sandevi i ostalifortifikacijski objekti i utvrde, koje jugoslovenske repub-like/nacije dine oworenijim prema nekim stranim drZavamanego prema "bratskim" republikama - ne postoje snage koje bise sabirale oko identiteta jugoslovenskog druSwa, koje bi zas-tupale interese jugoslovenske drZave kao celine, kao odgo-varajuieg medjunarodno-pravnog subjekta, uz maksimalnopo5tovanje unutra5njih razlika. To nisu ni predstavnidki iliizvr5ni organi vlasti, niti su to institucije kao 5to je, na primer,armija, ali takodje nisu ni novoformirane stranke jugosloven-skog preznaka koje, u pravilu, u sredinama u kojima nastaju,spadaju medju najslabije politidke dinioce. Sistem "samou-plavnog socijalizma" po ideolo5kom sargQrazumevanju,odnosno ne5to preciznije \ objektivnije redeno, sistem titois-tidkog totalitarizma sadrZavao je u sebi ideju borbe protiv uni-tarizma i centralizma jugoslovenske drLave, koja ima svojeracionalne, antibirokratske i istorijski utemeljene i opravdanerazloge, rukovodjen sektalkom iskljudivoiiu, koja nije bilanikakav boljlevidki specijalitet, nego je bila duboko ukoren-jena u mentalitet ljudi ovih geografskih prostora i kulture, kaoi u ostralienim i usko shvaienim nacionalnim interesima, doveoje do stvaranja prvo osam, azatim Sest unitarnih i central-izovanih drZavicas unutar jedne, prema drugrm subjektima na-rdjon*odnoj t.tni, *ult, *dovoljno integrisane i nerazvi-

5 Donedavno je pevana pesmica "Oj S6ijo iz tri dela, uskoro CeSbiti cela", a odnedavno je Dalmacija postala iskljdivo i jedino "JuZnaIlrvatska".

lene Jugoslavije. Naravno, re5enje nije u tome da se ukineiosam) Sest nedemokratskih, malih i, u celini gledano, neraz-vijenih drZavica da bi se ponovo sworila jedna snaZna, takodjenedemokratska drZava. Skoro opSta saglasnost o tome da suneophodni demoloa*ki izlazi iz jugoslovenske krize krije bardva tamna mesta, dva telko re5iva pitanja: 1) kako naii de-mokratski modus vivendi u elementarno nedemokratskimopitim uslovima i 2) u politidkoj pusto5i, koju za sobomostavlja raspad titoistidkog totalitarizma, nove politidke grupepod demokratijom podrazumevaju veoma razlidite sfvari, takoda je ideju o demokratskim izlazimaizlanze praktidno nemo-guie operacionalizovati.

U nedemokratskim uslovima bilo kakva narodna htenjaza demokratskim promenama biie izneverena, tako da ni slo-bodno organizovani izbori ne mogu biti brana tom iznevera-vanju. Kako dosada5nja iskuswa pokazuju, ne postoji mo-guinost izbora izmedju nadelno razliditih politidkih opcija.Naime, ostaci sada vei stare vlasti utrkuju se s nekim odnovoformiranih stranaka ko ie jade da raspaljuje nacionalnestrasti, dok su stranke Sireg demokratskog opredeljenja jo5uvek bez veieg dru5tvenog uticaja, pod uslovom da su unekim delovima Jugoslavije uopite formirane. A ako se nacijausvoji kao organizacioni princip sawemenog jugoslovenskogdruSwa, onda nema Jugoslavije kao moderne drZave, kao Stoni njene federalne jedinice kao suverene drZave ne mogu tobiti ako je nacija bazidni princip njihove druiwene organiza-cije. Ni demokratski izbori izmedju nacionalistidkih, nede-mokratskih opcija ne mogu gradjanima nijedne od jugoslov-enskih republika da obezbede demokratiju. Prethodna istori-jska iskuswa govore o tome da demokratski izbori ne morajudovesti do demolcratski organizovane i usmerene vlasti; de-mokratski izbori mogu biti uvod i u totalitarnu vlast. Nara-vno, to nije argumentprotiv demokratskih izbora ali je opom-ena da moguinosti moraju biti nadelne i kvalitetne.

Bilo bi pogrelno i nepravedno svu odgovornost za nemo-gucnost demokratskog izbora pripisati novoosnovanim i am-bicioznim nacionalnim partijama koje ne prezaju od Sovinis-tidkih ispada. Ta politika je r-azvijena i pratititovana u sistemu

222 223

onih koji su mu sluZili i koji su u borbi za njegovo nasledjesmatrali da je korisnije izgraditi isti sistem vlasti unutar "svo-je" republike/nacije. Tako je na onim istim principimarlasti,na kojima su swarane satrapije posle smrti Aleksandra Make-donskog - s napomenom da se istorija ponavlja, ali kao farsa -ili srednjovekovni feudalni posedi isparcelisan jugoslovenskigeopolitidki prostor, koji i inade nije bio narodito integrisanniti dovoljno razvijen. Jugoslavija je tako kao drZava dove-dena do ivice ekonomske, kulturne i moralne propasti.

Kizaje potencirana i dinjenicom da - u teZnji da seizgrade 5to jadi republidki/nacionalni bunkeri, Sandevi i ostalifortifikacijski objekti i utvrde, koje jugoslovenske repub-like/nacije dine oworenijim prema nekim stranim drZavamanego prema "bratskim" republikama - ne postoje snage koje bise sabirale oko identiteta jugoslovenskog druSwa, koje bi zas-tupale interese jugoslovenske drZave kao celine, kao odgo-varajuieg medjunarodno-pravnog subjekta, uz maksimalnopo5tovanje unutra5njih razlika. To nisu ni predstavnidki iliizvr5ni organi vlasti, niti su to institucije kao 5to je, na primer,armija, ali takodje nisu ni novoformirane stranke jugosloven-skog preznaka koje, u pravilu, u sredinama u kojima nastaju,spadaju medju najslabije politidke dinioce. Sistem "samou-plavnog socijalizma" po ideolo5kom sargQrazumevanju,odnosno ne5to preciznije \ objektivnije redeno, sistem titois-tidkog totalitarizma sadrZavao je u sebi ideju borbe protiv uni-tarizma i centralizma jugoslovenske drLave, koja ima svojeracionalne, antibirokratske i istorijski utemeljene i opravdanerazloge, rukovodjen sektalkom iskljudivoiiu, koja nije bilanikakav boljlevidki specijalitet, nego je bila duboko ukoren-jena u mentalitet ljudi ovih geografskih prostora i kulture, kaoi u ostralienim i usko shvaienim nacionalnim interesima, doveoje do stvaranja prvo osam, azatim Sest unitarnih i central-izovanih drZavicas unutar jedne, prema drugrm subjektima na-rdjon*odnoj t.tni, *ult, *dovoljno integrisane i nerazvi-

5 Donedavno je pevana pesmica "Oj S6ijo iz tri dela, uskoro CeSbiti cela", a odnedavno je Dalmacija postala iskljdivo i jedino "JuZnaIlrvatska".

lene Jugoslavije. Naravno, re5enje nije u tome da se ukineiosam) Sest nedemokratskih, malih i, u celini gledano, neraz-vijenih drZavica da bi se ponovo sworila jedna snaZna, takodjenedemokratska drZava. Skoro opSta saglasnost o tome da suneophodni demoloa*ki izlazi iz jugoslovenske krize krije bardva tamna mesta, dva telko re5iva pitanja: 1) kako naii de-mokratski modus vivendi u elementarno nedemokratskimopitim uslovima i 2) u politidkoj pusto5i, koju za sobomostavlja raspad titoistidkog totalitarizma, nove politidke grupepod demokratijom podrazumevaju veoma razlidite sfvari, takoda je ideju o demokratskim izlazimaizlanze praktidno nemo-guie operacionalizovati.

U nedemokratskim uslovima bilo kakva narodna htenjaza demokratskim promenama biie izneverena, tako da ni slo-bodno organizovani izbori ne mogu biti brana tom iznevera-vanju. Kako dosada5nja iskuswa pokazuju, ne postoji mo-guinost izbora izmedju nadelno razliditih politidkih opcija.Naime, ostaci sada vei stare vlasti utrkuju se s nekim odnovoformiranih stranaka ko ie jade da raspaljuje nacionalnestrasti, dok su stranke Sireg demokratskog opredeljenja jo5uvek bez veieg dru5tvenog uticaja, pod uslovom da su unekim delovima Jugoslavije uopite formirane. A ako se nacijausvoji kao organizacioni princip sawemenog jugoslovenskogdruSwa, onda nema Jugoslavije kao moderne drZave, kao Stoni njene federalne jedinice kao suverene drZave ne mogu tobiti ako je nacija bazidni princip njihove druiwene organiza-cije. Ni demokratski izbori izmedju nacionalistidkih, nede-mokratskih opcija ne mogu gradjanima nijedne od jugoslov-enskih republika da obezbede demokratiju. Prethodna istori-jska iskuswa govore o tome da demokratski izbori ne morajudovesti do demolcratski organizovane i usmerene vlasti; de-mokratski izbori mogu biti uvod i u totalitarnu vlast. Nara-vno, to nije argumentprotiv demokratskih izbora ali je opom-ena da moguinosti moraju biti nadelne i kvalitetne.

Bilo bi pogrelno i nepravedno svu odgovornost za nemo-gucnost demokratskog izbora pripisati novoosnovanim i am-bicioznim nacionalnim partijama koje ne prezaju od Sovinis-tidkih ispada. Ta politika je r-azvijena i pratititovana u sistemu

222 223

titoistidkog totalitarizma i u tom pogledu nove nacionalnestranke su-zakonite naslednice politike sada vei raspadnutogS aveza komunista Ju goslavije.

-Prelaz oA iltottj t$ preZivele

ideoloeiie monolitno! jedinswa prema postovanju dovekovelidnosti. sradianskih prava i sloboda bide dug i mukotrpanDroces, ai'o ei uop5te bude! Ako se pri tome ima u vidu da sunacionalne slobode ponudjene gradjanima Jugoslavije kao-7mena za demokratiju, kab 5to je to pre dvadesetak godi-nalucidno primetio Lj;bomir TadiCo, onda ne treba puno ma5teda se zamisli koje sve pote5koce odekuju Jugoslorene u nas-tojanju da razviju duh tolerancije kao preduslov demokratije'Jugoilavija se, dakle, tek nalazi pred zadatkom da razvije duhtolirancije, sluh zarazlike svih vrsta, razumevanje ?a.najra-zliditije iipooe socijalnih, politidkih, ekonomskih i kulturnihpokreia. tl suprotnom, Jugoslavija ie tonuti u sve dubljyioiru. U moguie praskozorje otvorenih etnidkih sukoba ipakreba imati i vidu da su isiinska zaltita i oswarenje nacio-nalnih interesa moguii samo u demolrratskom drudtvu, alidemokratsko dru5w6 nije moguie ako se temelji iskljudivo nanadelu nacije. Kao 5to je to iikuswo u Jugoslaviji vei poka-zalo, deiavi se da na pozicije moii, na znadajne javng funkci-je dodju ljudi, ne zatoito su svojom profesionalnory i j.avng'm"Oetatn'o5iu dali ubedljive garan-cije da ie pcislove. koji su impovereni dobro obavljati, nego samo zato Sto pnpadaJu no-inenklaturi, oli garhij skim grupama " svoj ih " n ac io naln i h -p. ar-tija/republika. Ni Jugoslavija, niti njene suveren€ republil(e,ne *ogu izaciizkrize ako javne poslove gbaylilju ne\gPqe-,"nrni,'@udivi i nekvalifikovani ljudi'

6 Uporediti: Ljubomir Tadi(,,Da Ii je nacionaliam naia sudbina'

(Beograd rqao.) Kljudni esej na tu temu Tadii je objavio u dasopisu

CW|:A, br. 5-611971. U knjizi je posebno karakteristidno sledeie

mesto: "u ovoj zemlji je nacionalno iZivljavanje postalo swogat za

demolaatiju, Sto znadi da umesto demokratije mi irnamo nrcioloatiiu ili

vladavinu osam nacionalnih oligarhija. A tarno gde su nacija i

nacironalna driava(drZave!) alfa i omega svekolike politike, socijalizam i

demokratija moraju ustuknuti i ostati samo puke nalepnice za lakovernu

publiku i lakovernu radnidku klasu."

Objektivno govoreii, Jugoslaviji su danas najdalji de-mokratski putevi izlaska izkrize. Ohrabruje, ipak, dinjenicada su weme drZanja naroda u stanju politiikog nepunoletstva igodine, propultene, izgubljene za aktivno suodavanje skrizom, godine koje bi, da parafraziram misao jednog velikogsocijalistidkog mislioca, mogle biti oznadene kao godine"politidkog imbeciliteta", definitivno za gradj anima Jugoslavi-je i da ie nove generacije razviti vlastite socijalne inicijative ina taj nadin pomoii dru5tvu u celini da se oslobodi beznadjafrusriranog socijalnog imobilizma. To ohrabrenje dini me skep-tidnim prema rezliditim tipovima "katastrofidnih scenarija" kojigovore o "kataklizmi", o "op5tem rasulu", "agoniji druSwa".Naproriv, postavio bih tezu da je istorijski krah politidkihsistema, razvijenih posle drugog svetskog rata u istolnoj Ewo-pi, Sto naravno znadi i u Jugoslaviji, jedan od prvih znakovadrudwenog napretka, swaranja pretpostavki da se ta dru5wamogu efikasno suoditi s krizom, da mogu krenuti putem"ozdravljenja".T

U svim tim drultvima raspadaju se, najde5ie lidni, au-tokratski sistemi vlasti, gradjeni decenijama. Poku5aji da se taautokratska vlast oduva u drZavama u kojima su "radom bi-ologije" a ne "demokratizacijom druStva" nestajale "istorijskevodje" u liku doZivotnih predsednika republika ili generalnihsekretara "partije", do dosade su istorijski prepoznattjiyi uprimerima swaranja samostalnih satrapija posle smrti velikihimperatora ili u raspadu drZavnih tkiva posle dugotrajne vla-davine apsolutnih monarha. Ti autokratski sistemi, ideololkizasnovani na revolucionarnim frazama, su se dosta brzo pret-varali u tipidne reakcionarne reZime za koje se - teorijskiposmatrano - telko moZe reii da su autokratski. Naime, unekim od tih druitava "pretorijanske garde", koje su sluZile"it,o.ijrk9-'toodji" i u njrg*o ime imale veliku i nekontrolisa-

7 Ovu tezu sam razvio u prilogu za naudni skup "Socijalneprepreke reformi", u organizaciji Centra za ekonomska istraZivanjaInstituta druStvenih nauka u Beogradu. Prilog pod naslovom"NemoguCnosl reforme" objavljen je u zborniku radova s tog naudnogskupa, str. 201- 209.

224 225

titoistidkog totalitarizma i u tom pogledu nove nacionalnestranke su-zakonite naslednice politike sada vei raspadnutogS aveza komunista Ju goslavije.

-Prelaz oA iltottj t$ preZivele

ideoloeiie monolitno! jedinswa prema postovanju dovekovelidnosti. sradianskih prava i sloboda bide dug i mukotrpanDroces, ai'o ei uop5te bude! Ako se pri tome ima u vidu da sunacionalne slobode ponudjene gradjanima Jugoslavije kao-7mena za demokratiju, kab 5to je to pre dvadesetak godi-nalucidno primetio Lj;bomir TadiCo, onda ne treba puno ma5teda se zamisli koje sve pote5koce odekuju Jugoslorene u nas-tojanju da razviju duh tolerancije kao preduslov demokratije'Jugoilavija se, dakle, tek nalazi pred zadatkom da razvije duhtolirancije, sluh zarazlike svih vrsta, razumevanje ?a.najra-zliditije iipooe socijalnih, politidkih, ekonomskih i kulturnihpokreia. tl suprotnom, Jugoslavija ie tonuti u sve dubljyioiru. U moguie praskozorje otvorenih etnidkih sukoba ipakreba imati i vidu da su isiinska zaltita i oswarenje nacio-nalnih interesa moguii samo u demolrratskom drudtvu, alidemokratsko dru5w6 nije moguie ako se temelji iskljudivo nanadelu nacije. Kao 5to je to iikuswo u Jugoslaviji vei poka-zalo, deiavi se da na pozicije moii, na znadajne javng funkci-je dodju ljudi, ne zatoito su svojom profesionalnory i j.avng'm"Oetatn'o5iu dali ubedljive garan-cije da ie pcislove. koji su impovereni dobro obavljati, nego samo zato Sto pnpadaJu no-inenklaturi, oli garhij skim grupama " svoj ih " n ac io naln i h -p. ar-tija/republika. Ni Jugoslavija, niti njene suveren€ republil(e,ne *ogu izaciizkrize ako javne poslove gbaylilju ne\gPqe-,"nrni,'@udivi i nekvalifikovani ljudi'

6 Uporediti: Ljubomir Tadi(,,Da Ii je nacionaliam naia sudbina'

(Beograd rqao.) Kljudni esej na tu temu Tadii je objavio u dasopisu

CW|:A, br. 5-611971. U knjizi je posebno karakteristidno sledeie

mesto: "u ovoj zemlji je nacionalno iZivljavanje postalo swogat za

demolaatiju, Sto znadi da umesto demokratije mi irnamo nrcioloatiiu ili

vladavinu osam nacionalnih oligarhija. A tarno gde su nacija i

nacironalna driava(drZave!) alfa i omega svekolike politike, socijalizam i

demokratija moraju ustuknuti i ostati samo puke nalepnice za lakovernu

publiku i lakovernu radnidku klasu."

Objektivno govoreii, Jugoslaviji su danas najdalji de-mokratski putevi izlaska izkrize. Ohrabruje, ipak, dinjenicada su weme drZanja naroda u stanju politiikog nepunoletstva igodine, propultene, izgubljene za aktivno suodavanje skrizom, godine koje bi, da parafraziram misao jednog velikogsocijalistidkog mislioca, mogle biti oznadene kao godine"politidkog imbeciliteta", definitivno za gradj anima Jugoslavi-je i da ie nove generacije razviti vlastite socijalne inicijative ina taj nadin pomoii dru5tvu u celini da se oslobodi beznadjafrusriranog socijalnog imobilizma. To ohrabrenje dini me skep-tidnim prema rezliditim tipovima "katastrofidnih scenarija" kojigovore o "kataklizmi", o "op5tem rasulu", "agoniji druSwa".Naproriv, postavio bih tezu da je istorijski krah politidkihsistema, razvijenih posle drugog svetskog rata u istolnoj Ewo-pi, Sto naravno znadi i u Jugoslaviji, jedan od prvih znakovadrudwenog napretka, swaranja pretpostavki da se ta dru5wamogu efikasno suoditi s krizom, da mogu krenuti putem"ozdravljenja".T

U svim tim drultvima raspadaju se, najde5ie lidni, au-tokratski sistemi vlasti, gradjeni decenijama. Poku5aji da se taautokratska vlast oduva u drZavama u kojima su "radom bi-ologije" a ne "demokratizacijom druStva" nestajale "istorijskevodje" u liku doZivotnih predsednika republika ili generalnihsekretara "partije", do dosade su istorijski prepoznattjiyi uprimerima swaranja samostalnih satrapija posle smrti velikihimperatora ili u raspadu drZavnih tkiva posle dugotrajne vla-davine apsolutnih monarha. Ti autokratski sistemi, ideololkizasnovani na revolucionarnim frazama, su se dosta brzo pret-varali u tipidne reakcionarne reZime za koje se - teorijskiposmatrano - telko moZe reii da su autokratski. Naime, unekim od tih druitava "pretorijanske garde", koje su sluZile"it,o.ijrk9-'toodji" i u njrg*o ime imale veliku i nekontrolisa-

7 Ovu tezu sam razvio u prilogu za naudni skup "Socijalneprepreke reformi", u organizaciji Centra za ekonomska istraZivanjaInstituta druStvenih nauka u Beogradu. Prilog pod naslovom"NemoguCnosl reforme" objavljen je u zborniku radova s tog naudnogskupa, str. 201- 209.

224 225

nu moi, posle smrti svog gospodara poku5avale su da gvoju

"iuii ruriruju na legitimilelu vodje. Tako se stvarao sistem

uiuiii [o:i i"e xostatavolk! uspe5no i ne bez ir. onije n?Tuao"vladaviirdm iz groba". Taj se sistem, medjutim, Suocen sat;J;;tit"u tjuafuog Zivlj6nja morao-veoma brzo raspasti'il;l;; ti"l a*stiima-polraak nekim elementarnim i u-dioi.ntutnom obliku i''a1enim vidovima gradjanske de-mokratije mak swamog druSwenog.napretka'- --

d*gi argument-u prilog ovoj-tezi moLe se -nadi u trrrantu ripi1u piatfi*og n;onopon i eane p 4i", u dvo sffukom*iouOo'i"O"6partizma, zasnovanog na nadelu r-nonolitnog j.ed-

insirra i nudenju" o avangardnoj ulozi futtijg. Stavi5e, rec ae odvostrukom iaspadu - unutrainjem i spolj$lje*' Prvo seiedna partiia - pod uslovom da se u jednoputijs\gm sistemu ounaajireoj"pariiji uop5te moZe gororiti kao o politidkoj strancl- diie ie ilttinsivo veStadki odiZavano neogranidenom moiiarbitriianja i dono5enja odluka "presecanjem" d..b.?tu u naluZrm;ifuhiirki suuktu"risanim kiugovinia visokih p-artijskihi#$id i poslu5nika, raspada u Jugoslovenskol.r.r sludaju nail;;r"-, hru.t - koliko,'ravisi od trenu&a i nadinaArojanja- takodie iednopartiiskih autoritarnih sistema, s tendencijomd;;;ii'asiad o6uhviti i drZavu i druSwo. Taj unutras{i3t.pad ibdnopartiiskog monopola omoguiio je da-:"!u u polruekoJbustoSi. tblu ile ie iistem titoistidkog totalitarizma za sobom;;t.r6, ;d"il; prvi poku5aji, mahom heterogenih grupa in-i"t"t tuutura, ariikulicije novih politidkih stanovi5ta, ne samo

""ri"""f"itrlnego i Sirih demokiatskih. N9, to i" n9 9a1"gftfi

politiikoemonoWla ijednownlja ' nego i pacPt+ntasKaz'; i;i;;"iti; ;, an edno g stunia, u- koj ern- su bili .su spend9-

vani svi r?dni druiWeni procesi, druStvene protivreenostl,oa"oti medjo ljudima, tai<o da nisu uop5te mogli doiJ $oinaLaiarealni oilnosi drulWenih snagai dinilaca. Ta apsolutnadilfi;idpott1 e, shvaiene kao autokratske vlasti uskih oli-

eafiiiskili s.rpu nad svim sferama dovekovog Aygq. p.* svega;6;&;kfu i kulto-o*, ali i lidnim Zivotima ljudi, izazvalaie katasuofalne Posledice.-^--S

d-;i'tttunt, drZava u m-aqjoJ,.a dru5tvo u yeiojmeri, pokazuJu se sposobnim da nadvladaju raspad autokrats-

226

kog politidkog monopola jedne partije.To, naravno, ne znaeida nlie propasti skoro sve ustanove politidkog reZima titois-tidkoe totalitarizma. MoZe se reii da taj proces ima svoju unu-tra5nfu logiku. Istorijski laah se ne moie zaustaviti na raspadupartije, u ime koje su oligarhijske grupe i "istorijske vodje"breworili drZavne institucije u sredstva lidne svojine. Ako seiaspala Partija, nesumnjivo ie se raspasti i tip i nadin delovan-ia parlamenta, vlade, da ie se raspasti ustavni poredak koji jeirsianovila ta Partija. Ali, to nije kraj ni drZavi ni druiwu.Stavi5e, taj raspad je podeo da stvara pretpostavke zaizlazakiusoslovenske drZave i druSwa izffize. Bez ironije bi se mo-et5 fwditi da u ovo "smutno vreme" izlaska iz autokratskogiolitidkog relima, u ovom burnom periodu ga5enja druge ibksperimentisanja s frdom Jugoslavijom, politiika sinacija uJugoslaviji od nta do danas nije bila bolja ,jer sistem ideo-loikih laZi i politidkih prevara s "carevim novim ruhom" za-menjuje artikulacija realnih drultvenih interesa pojedinihdruSivenih grupa, bile one etnidke, politidke, ekonomske, kul-turne ili na drugi nadin interesne. Da ie proces artikulacije tihinteresa biti proZet Zeltokim dru5wenim sukobima, odnosnoda ie "izlazak" iz autoritarnog sistema vlasti i porodjajnemuke demokratije biti veoma bolni i protkani snaZnim autori-tarnim tendencijama, pre svega reakcionamih Sovinistidkih sna-ga, ne treba posebno naglaiavati. Put ka demokratiji vodi,koliko se za sada mioZe nazreti, preko iovinistiikog totalita-rimta u svim jugoslovenskim republikama/nacrjama. Jugoslo'veni, dakle, u ovom trenutku idu od jednog totalitarizma ideo'loSkih laZi i politidkih prevara ka drugom totalitarizmu istihlaZi i istih prevara sa vizuelno i melodijski promenjenim znaci-ma i simbolima. Svetlu buduinost prethodnog totalitarizmazameniie svetla proSlost nastupajuieg. Zar se, onda, trebaduditi da mnogi protagonisti prethodnog igraju tako uspe5neuloge u novom totalitarizmu?

Ovim argumentima u prilog tezi o istorijskom krahupolitidkih reiima u zemljama tzv. relanog socijalizma kao pret-postavci dru5wenog napretka, koji - izgleda da ne moZe bitidrugadije - mora proci kroz traumatidnu fazu etnidkih sukoba iSovini stidke politike jugoslovenskih republika/n acij a, moguie

227

nu moi, posle smrti svog gospodara poku5avale su da gvoju

"iuii ruriruju na legitimilelu vodje. Tako se stvarao sistem

uiuiii [o:i i"e xostatavolk! uspe5no i ne bez ir. onije n?Tuao"vladaviirdm iz groba". Taj se sistem, medjutim, Suocen sat;J;;tit"u tjuafuog Zivlj6nja morao-veoma brzo raspasti'il;l;; ti"l a*stiima-polraak nekim elementarnim i u-dioi.ntutnom obliku i''a1enim vidovima gradjanske de-mokratije mak swamog druSwenog.napretka'- --

d*gi argument-u prilog ovoj-tezi moLe se -nadi u trrrantu ripi1u piatfi*og n;onopon i eane p 4i", u dvo sffukom*iouOo'i"O"6partizma, zasnovanog na nadelu r-nonolitnog j.ed-

insirra i nudenju" o avangardnoj ulozi futtijg. Stavi5e, rec ae odvostrukom iaspadu - unutrainjem i spolj$lje*' Prvo seiedna partiia - pod uslovom da se u jednoputijs\gm sistemu ounaajireoj"pariiji uop5te moZe gororiti kao o politidkoj strancl- diie ie ilttinsivo veStadki odiZavano neogranidenom moiiarbitriianja i dono5enja odluka "presecanjem" d..b.?tu u naluZrm;ifuhiirki suuktu"risanim kiugovinia visokih p-artijskihi#$id i poslu5nika, raspada u Jugoslovenskol.r.r sludaju nail;;r"-, hru.t - koliko,'ravisi od trenu&a i nadinaArojanja- takodie iednopartiiskih autoritarnih sistema, s tendencijomd;;;ii'asiad o6uhviti i drZavu i druSwo. Taj unutras{i3t.pad ibdnopartiiskog monopola omoguiio je da-:"!u u polruekoJbustoSi. tblu ile ie iistem titoistidkog totalitarizma za sobom;;t.r6, ;d"il; prvi poku5aji, mahom heterogenih grupa in-i"t"t tuutura, ariikulicije novih politidkih stanovi5ta, ne samo

""ri"""f"itrlnego i Sirih demokiatskih. N9, to i" n9 9a1"gftfi

politiikoemonoWla ijednownlja ' nego i pacPt+ntasKaz'; i;i;;"iti; ;, an edno g stunia, u- koj ern- su bili .su spend9-

vani svi r?dni druiWeni procesi, druStvene protivreenostl,oa"oti medjo ljudima, tai<o da nisu uop5te mogli doiJ $oinaLaiarealni oilnosi drulWenih snagai dinilaca. Ta apsolutnadilfi;idpott1 e, shvaiene kao autokratske vlasti uskih oli-

eafiiiskili s.rpu nad svim sferama dovekovog Aygq. p.* svega;6;&;kfu i kulto-o*, ali i lidnim Zivotima ljudi, izazvalaie katasuofalne Posledice.-^--S

d-;i'tttunt, drZava u m-aqjoJ,.a dru5tvo u yeiojmeri, pokazuJu se sposobnim da nadvladaju raspad autokrats-

226

kog politidkog monopola jedne partije.To, naravno, ne znaeida nlie propasti skoro sve ustanove politidkog reZima titois-tidkoe totalitarizma. MoZe se reii da taj proces ima svoju unu-tra5nfu logiku. Istorijski laah se ne moie zaustaviti na raspadupartije, u ime koje su oligarhijske grupe i "istorijske vodje"breworili drZavne institucije u sredstva lidne svojine. Ako seiaspala Partija, nesumnjivo ie se raspasti i tip i nadin delovan-ia parlamenta, vlade, da ie se raspasti ustavni poredak koji jeirsianovila ta Partija. Ali, to nije kraj ni drZavi ni druiwu.Stavi5e, taj raspad je podeo da stvara pretpostavke zaizlazakiusoslovenske drZave i druSwa izffize. Bez ironije bi se mo-et5 fwditi da u ovo "smutno vreme" izlaska iz autokratskogiolitidkog relima, u ovom burnom periodu ga5enja druge ibksperimentisanja s frdom Jugoslavijom, politiika sinacija uJugoslaviji od nta do danas nije bila bolja ,jer sistem ideo-loikih laZi i politidkih prevara s "carevim novim ruhom" za-menjuje artikulacija realnih drultvenih interesa pojedinihdruSivenih grupa, bile one etnidke, politidke, ekonomske, kul-turne ili na drugi nadin interesne. Da ie proces artikulacije tihinteresa biti proZet Zeltokim dru5wenim sukobima, odnosnoda ie "izlazak" iz autoritarnog sistema vlasti i porodjajnemuke demokratije biti veoma bolni i protkani snaZnim autori-tarnim tendencijama, pre svega reakcionamih Sovinistidkih sna-ga, ne treba posebno naglaiavati. Put ka demokratiji vodi,koliko se za sada mioZe nazreti, preko iovinistiikog totalita-rimta u svim jugoslovenskim republikama/nacrjama. Jugoslo'veni, dakle, u ovom trenutku idu od jednog totalitarizma ideo'loSkih laZi i politidkih prevara ka drugom totalitarizmu istihlaZi i istih prevara sa vizuelno i melodijski promenjenim znaci-ma i simbolima. Svetlu buduinost prethodnog totalitarizmazameniie svetla proSlost nastupajuieg. Zar se, onda, trebaduditi da mnogi protagonisti prethodnog igraju tako uspe5neuloge u novom totalitarizmu?

Ovim argumentima u prilog tezi o istorijskom krahupolitidkih reiima u zemljama tzv. relanog socijalizma kao pret-postavci dru5wenog napretka, koji - izgleda da ne moZe bitidrugadije - mora proci kroz traumatidnu fazu etnidkih sukoba iSovini stidke politike jugoslovenskih republika/n acij a, moguie

227

je dodati i jedan spgcifidno jugoslovenski. JoS pre nekolikosodina ie,-naime, Zarko Puhovski lucidno primetio da jei-ugoslovenski politidki sistem zasnovan na prelpostavci vlas-"titE nepro-enljivosti. Danas bi se tome moglo Ooaati da se tajsistem raspada ne toliko snagom opzicije koliko vlastinmkolosalnomnemrci da se suodi sa svakodnevnim izazovimarealnog Zivota, trzajima dru5wa da se iSdupa iz imobilnosti isklerotidnosti u koju ga je taj sistem doveo. Zivot u jugoslov-enskom drulwu pulsira takvim tempom da je institucionalnimdiniocima sistema i njegovim personalnim politidkim zastupnici-rna jednostavno nemoguie da ga "prate", kao Sto i pokulajianalitidko g razumevanj a j ugoslovenske krize zastarevaj u preno Sto se pojave na svetlo dana. O nerazumevanju novjhdruSwenih procesa i snlga tokova Livota najbolje govore Za-losna nastojanja glavnih predstavnika sada vei bivleg sistemau raspadu da koncipiraju i sprovedu druSwene reforme, da sepojave kao nosioci novog reformskog duha u jugoslovens-kom dru5wu ili u pojedinim njegovim delovima. U poku5aji-ma predstavnika starog reZima da se stave na delo novih "re-formi" i "borbe" protiv antireformskih snaga i koalicija (kaoda oni sami nisu upravo te antfueformske snage i koalicije)ima izvesne moralne podlosti, tako karakteristidne za nosioceSestojanuarske diktature u medjuratnoj Jugoslaviji, kada sukrajem tridesetih godina pribegli slidnom nianiru. Oni zabo-ravlj aj u da je reforma nemo gui a n a pretp stavkama plitiiko gsistema unspadu . A ne reba, nadam se, posebnoni nagla5ava-ti da one politidke snage i grupe, koje su jugoslovensku drZa-vu i drulwo dovele u duboku krizu, nemaju ni politidkoglegitimiteta niti moralnog prava da se Jugoslovenima predstav-ljaju kao spasioci i nude im "reformske" idaze iz krize. Naj-manje 5to mogu da udine za jugoslovensko dru5tvo je danestanu sajavne scene.

Pitanje je s kojim legitimitetom mogu da govore o ilaskuizloize one politidke snage u Jugoslaviji koje su zastavu kole-ktiviteta kao poraza ljudske lidnosti i dovekovih gradjanskihprava i slobode, u ime "samoupratmog socijalizma", zamenileitarim parolama o nacionalnom suverenitetu i nacionalnomkolektivitetu, kao jedinom utodi5tu i izvorur dovekovog soci-

jalnog bitisanja. Oni Jugoslov.eni koji se zanose Sovinistidkiintoniranim zovom nacionalnih tmba, mogli bi da se zamislenad dinjenicom kako je pro5la radnidka klasa u Jugoslaviji, udiie ime je trajala jedna vi5edecenijska autokratska vlast! Zarrnisle da ie njihovi "nacionalni delnici" od SeZane do Djevd-ielije poku5ati da za sebe manje opljadkau drZavu nego Sto suto dinili "radnidki predstavnici"?8 Stoga bi zdrav razum i smis-ao za samoodrZanje (ako ga imaju) nalagao gradjanima Jugo-slavije da nove politidke snage i lidnosti, koje se vei pojav-ljuju na javnoj sceni, primaju sa skepsom, a njihov rad ocen-juju s izuzetnom merom kritidnosti, ceneii samo uajne efek-tivne rezultate, jer ni5ta tako efikasno ne moZe da pokvariljude kao vlast. Ne govori narod bezrazloga "daj mu vlast paie5 videti kakav je dovek".

Ma koliko da je stari politidki reZim bio jedan od glavnihgeneratora ekonomske, politidke, kulturne i moralne krizekoja potresa Jugoslaviju kao drZavu i sve delove nedovoljnointegrisanog jugoslovenskog dru5tva, ne bi trebalo izvoditizakljudak o neizbelnoj propasti jugoslovenske drZave i ras-padu jugoslovenskog dru5wa. Ako su i prva i druga Jugo-slavija bile utemeljene na autokratskim i nedemokratskim os-novama, nije li onda prirodno da ti sistemi nestanu sa istori-jske scene i nije li to znak dru{tvenog napretka, dak i poduslovom da u ovom tenutku perspektiva racionalnog i de-mokratskog raspleta krize u Jugoslaviji nije na vidiku? Ishi-tren zakliudak o raspadu odgovarao bi. blaeo redeno. onimatren zakljtren zakljudak o raspadu odgovarao bi, blago redeno, onimakoji jo5 uvek Zive u horizontu kominternovske teze da je Jugo-slavija "veitadkaslavija "veitadka versajska tvorevina", bez obzia da li tu idejuosporayali ili prihvatali.

Cinjenica da zajednidka jugoslovenska drlava postojipreko sedamdeset godina dovoljno je ubedljiv dokaz da jeJugoslavija moguca . A pitanje da li je i neohodna, ma kolikokrupno izgledalo, ne zadire umerinm, jer nije potrebno mno-

A pitanje da lije i neohozadne u meritum, jer nijekrupno izgledalo, ne zadire umerinm, jer nije potrebno mno-

go domi5ljatosti da se pojmi da bi svet bio stra5no siroma5ant N-uu*Jo n" ,n"odi du nije bilo i da nema po5tenih ljudi i

medju jednima i medju drugima. U pitanju je totalitami sistem, a nekarakterne osobine pojedinaca.

228 229

je dodati i jedan spgcifidno jugoslovenski. JoS pre nekolikosodina ie,-naime, Zarko Puhovski lucidno primetio da jei-ugoslovenski politidki sistem zasnovan na prelpostavci vlas-"titE nepro-enljivosti. Danas bi se tome moglo Ooaati da se tajsistem raspada ne toliko snagom opzicije koliko vlastinmkolosalnomnemrci da se suodi sa svakodnevnim izazovimarealnog Zivota, trzajima dru5wa da se iSdupa iz imobilnosti isklerotidnosti u koju ga je taj sistem doveo. Zivot u jugoslov-enskom drulwu pulsira takvim tempom da je institucionalnimdiniocima sistema i njegovim personalnim politidkim zastupnici-rna jednostavno nemoguie da ga "prate", kao Sto i pokulajianalitidko g razumevanj a j ugoslovenske krize zastarevaj u preno Sto se pojave na svetlo dana. O nerazumevanju novjhdruSwenih procesa i snlga tokova Livota najbolje govore Za-losna nastojanja glavnih predstavnika sada vei bivleg sistemau raspadu da koncipiraju i sprovedu druSwene reforme, da sepojave kao nosioci novog reformskog duha u jugoslovens-kom dru5wu ili u pojedinim njegovim delovima. U poku5aji-ma predstavnika starog reZima da se stave na delo novih "re-formi" i "borbe" protiv antireformskih snaga i koalicija (kaoda oni sami nisu upravo te antfueformske snage i koalicije)ima izvesne moralne podlosti, tako karakteristidne za nosioceSestojanuarske diktature u medjuratnoj Jugoslaviji, kada sukrajem tridesetih godina pribegli slidnom nianiru. Oni zabo-ravlj aj u da je reforma nemo gui a n a pretp stavkama plitiiko gsistema unspadu . A ne reba, nadam se, posebnoni nagla5ava-ti da one politidke snage i grupe, koje su jugoslovensku drZa-vu i drulwo dovele u duboku krizu, nemaju ni politidkoglegitimiteta niti moralnog prava da se Jugoslovenima predstav-ljaju kao spasioci i nude im "reformske" idaze iz krize. Naj-manje 5to mogu da udine za jugoslovensko dru5tvo je danestanu sajavne scene.

Pitanje je s kojim legitimitetom mogu da govore o ilaskuizloize one politidke snage u Jugoslaviji koje su zastavu kole-ktiviteta kao poraza ljudske lidnosti i dovekovih gradjanskihprava i slobode, u ime "samoupratmog socijalizma", zamenileitarim parolama o nacionalnom suverenitetu i nacionalnomkolektivitetu, kao jedinom utodi5tu i izvorur dovekovog soci-

jalnog bitisanja. Oni Jugoslov.eni koji se zanose Sovinistidkiintoniranim zovom nacionalnih tmba, mogli bi da se zamislenad dinjenicom kako je pro5la radnidka klasa u Jugoslaviji, udiie ime je trajala jedna vi5edecenijska autokratska vlast! Zarrnisle da ie njihovi "nacionalni delnici" od SeZane do Djevd-ielije poku5ati da za sebe manje opljadkau drZavu nego Sto suto dinili "radnidki predstavnici"?8 Stoga bi zdrav razum i smis-ao za samoodrZanje (ako ga imaju) nalagao gradjanima Jugo-slavije da nove politidke snage i lidnosti, koje se vei pojav-ljuju na javnoj sceni, primaju sa skepsom, a njihov rad ocen-juju s izuzetnom merom kritidnosti, ceneii samo uajne efek-tivne rezultate, jer ni5ta tako efikasno ne moZe da pokvariljude kao vlast. Ne govori narod bezrazloga "daj mu vlast paie5 videti kakav je dovek".

Ma koliko da je stari politidki reZim bio jedan od glavnihgeneratora ekonomske, politidke, kulturne i moralne krizekoja potresa Jugoslaviju kao drZavu i sve delove nedovoljnointegrisanog jugoslovenskog dru5tva, ne bi trebalo izvoditizakljudak o neizbelnoj propasti jugoslovenske drZave i ras-padu jugoslovenskog dru5wa. Ako su i prva i druga Jugo-slavija bile utemeljene na autokratskim i nedemokratskim os-novama, nije li onda prirodno da ti sistemi nestanu sa istori-jske scene i nije li to znak dru{tvenog napretka, dak i poduslovom da u ovom tenutku perspektiva racionalnog i de-mokratskog raspleta krize u Jugoslaviji nije na vidiku? Ishi-tren zakliudak o raspadu odgovarao bi. blaeo redeno. onimatren zakljtren zakljudak o raspadu odgovarao bi, blago redeno, onimakoji jo5 uvek Zive u horizontu kominternovske teze da je Jugo-slavija "veitadkaslavija "veitadka versajska tvorevina", bez obzia da li tu idejuosporayali ili prihvatali.

Cinjenica da zajednidka jugoslovenska drlava postojipreko sedamdeset godina dovoljno je ubedljiv dokaz da jeJugoslavija moguca . A pitanje da li je i neohodna, ma kolikokrupno izgledalo, ne zadire umerinm, jer nije potrebno mno-

A pitanje da lije i neohozadne u meritum, jer nijekrupno izgledalo, ne zadire umerinm, jer nije potrebno mno-

go domi5ljatosti da se pojmi da bi svet bio stra5no siroma5ant N-uu*Jo n" ,n"odi du nije bilo i da nema po5tenih ljudi i

medju jednima i medju drugima. U pitanju je totalitami sistem, a nekarakterne osobine pojedinaca.

228 229

kada bi u njemu postojale samo neophodne stvari. Stoga bihZeleo da upozorim na jednu istorijsku dinjenicu. lnazito au'tokratski politidki reiimmedjuratne Jugoslavije raspao sg poddramatidnijim okolnostima od dana3njih, ali je Jugoslavija tedramatidne okolnosti okupacije, oslobodiladkog, gradj anskogi verskog rata uspela da preZivi. Raspad politidkog sistematitoistidkog totaliiarizma vei je do5ao do one istorijske tadkekada je sama ideja o moguinosti njegove reforme zakasnela indilva. Ma koliko da verovatnoia dramatidnog raspletaseje strah medju gradjanima Jugoslavije, jo5 uvek nema pouz-danih odgovora na pitanje da li su pola veka posle raspadamonarhistidkog reZima pod udarom spoljnih, okupacionih sna-ga, unutainje suprotuosti toliko ojaiale da ie biti u stanju darazbij u ju goslovensku drZavu i dru5wo. Za sada priZeljkivanj aili strah od raspada Jugoslavde ne bi ni onima koji se boje nitionima koji se zalalu za taj raspad smeli da zamrade svest otome kakvo je dru{tvo u kojem iive, kakav je kvalitet niiho-vog iivota, niti da im ubije prirodnu ljudsku teiniu a boljimiliobm. A u suodavanja s pitanjima o kvalitetu Zivota bilo bidobro imati na umu upozorcnje koje je gradjanima Jugoslavijeuputio Milorad Ekmedii: kao Sto do ujedinjenja Jugoslavije1918. godine ne bi ni dodlo da je zavisilo samo od Jugoslov-ena, tako i o njenom eventualnom raspadf,neie odludivatisami Jugosloveni. S malom kolidinom pameti i velikom kolidi-nom ostraSienosti, koja trenutno dominira javnom scenom usvim krajevima Jugoslavije, dodao bih - na svu sreiu .

Proilo je vreme zadatih tema, ritualizacije politidkogZivota, tabua i ideolo5ke ikonografije titoistidkog total i tarizma.Proci ie, mada bi bilo bolje da nije ni do5lo, i rneme nacional-istidke ikonognfrje, Sovinistidkih strasti i iracionalne ostraiien-osti. MoZda bi bilo dobro, u duhu tolerancije, a na osnovuljudskih prava i gradjanskih sloboda, pokulag s Wom - fadatb dve piethodne nisu bile - demokratskom i mirnodopskomJugoslavijom.

BoiidarJakiii

THE CRISIS OF YUGOSLAVIA

(Summary)

The author situates the crisis of Yugoslavia in thecontext of historical collapse of "real socialism". He examinesweather the very idea of Yugoslavia has to disappear togetherwith the idea with the collapse of socialistic regime. Yugoslavstate was founded at the first world war, on the borders oftwo great empires. It was also the border of two greatreligions -Christian and Islam -, with mixture of three rivalconfessions - catholic, orthodox and Moslem. Ethnicaly closeSouth-Slaves who never before in the history had lived in acommon state, were gathered together under an unfunctionaland expansive state without a rational administration; and inan unintegrated and economically and culturally undevelopedsociety. With the collapse of this state during the secondworld war, the rilay was opened for "triumph of nationalism"and for irrational national passions. Fear and hatred provokedopen ethnical conflict. Way out of Tito's totalitarian regimehasn't take in all parts of Yugoslavia.

234 231

kada bi u njemu postojale samo neophodne stvari. Stoga bihZeleo da upozorim na jednu istorijsku dinjenicu. lnazito au'tokratski politidki reiimmedjuratne Jugoslavije raspao sg poddramatidnijim okolnostima od dana3njih, ali je Jugoslavija tedramatidne okolnosti okupacije, oslobodiladkog, gradj anskogi verskog rata uspela da preZivi. Raspad politidkog sistematitoistidkog totaliiarizma vei je do5ao do one istorijske tadkekada je sama ideja o moguinosti njegove reforme zakasnela indilva. Ma koliko da verovatnoia dramatidnog raspletaseje strah medju gradjanima Jugoslavije, jo5 uvek nema pouz-danih odgovora na pitanje da li su pola veka posle raspadamonarhistidkog reZima pod udarom spoljnih, okupacionih sna-ga, unutainje suprotuosti toliko ojaiale da ie biti u stanju darazbij u ju goslovensku drZavu i dru5wo. Za sada priZeljkivanj aili strah od raspada Jugoslavde ne bi ni onima koji se boje nitionima koji se zalalu za taj raspad smeli da zamrade svest otome kakvo je dru{tvo u kojem iive, kakav je kvalitet niiho-vog iivota, niti da im ubije prirodnu ljudsku teiniu a boljimiliobm. A u suodavanja s pitanjima o kvalitetu Zivota bilo bidobro imati na umu upozorcnje koje je gradjanima Jugoslavijeuputio Milorad Ekmedii: kao Sto do ujedinjenja Jugoslavije1918. godine ne bi ni dodlo da je zavisilo samo od Jugoslov-ena, tako i o njenom eventualnom raspadf,neie odludivatisami Jugosloveni. S malom kolidinom pameti i velikom kolidi-nom ostraSienosti, koja trenutno dominira javnom scenom usvim krajevima Jugoslavije, dodao bih - na svu sreiu .

Proilo je vreme zadatih tema, ritualizacije politidkogZivota, tabua i ideolo5ke ikonografije titoistidkog total i tarizma.Proci ie, mada bi bilo bolje da nije ni do5lo, i rneme nacional-istidke ikonognfrje, Sovinistidkih strasti i iracionalne ostraiien-osti. MoZda bi bilo dobro, u duhu tolerancije, a na osnovuljudskih prava i gradjanskih sloboda, pokulag s Wom - fadatb dve piethodne nisu bile - demokratskom i mirnodopskomJugoslavijom.

BoiidarJakiii

THE CRISIS OF YUGOSLAVIA

(Summary)

The author situates the crisis of Yugoslavia in thecontext of historical collapse of "real socialism". He examinesweather the very idea of Yugoslavia has to disappear togetherwith the idea with the collapse of socialistic regime. Yugoslavstate was founded at the first world war, on the borders oftwo great empires. It was also the border of two greatreligions -Christian and Islam -, with mixture of three rivalconfessions - catholic, orthodox and Moslem. Ethnicaly closeSouth-Slaves who never before in the history had lived in acommon state, were gathered together under an unfunctionaland expansive state without a rational administration; and inan unintegrated and economically and culturally undevelopedsociety. With the collapse of this state during the secondworld war, the rilay was opened for "triumph of nationalism"and for irrational national passions. Fear and hatred provokedopen ethnical conflict. Way out of Tito's totalitarian regimehasn't take in all parts of Yugoslavia.

234 231