Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: bilten@savezscg.org; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić;

Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije.Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: SPRINT d.o.o. – Beograd

TISKOVINAIMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih opština Srbije,11000 Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA / SERBIA

SOCIJALNA SLU@BA

ObaveštenjePodsećamo sve članove zajednice,

preživele Holokaust, da uz zahtev za bilo koju vrstu pomoći prilože potrebnu dokumentaciju:

- Popunjen zahtev za refundaciju sa specifi kacijom troškova (formular koris-nici mogu dobiti u matičnim opštinama)

- originalne račune koji ne mogu biti stariji od tri meseca (izuzetno do šest mese-ci, ako za to postoje objektivni razlozi)

- Medicinsku dokumentaciju: nalazi lekara specijaliste, otpusna lista i sl. za re-fundiranje troškova za plaćene medicinske usluge (za svu dijagnostiku potrebni su na-log lekara i rezultati urađenih analiza)

Uslov za refundaciju sredstava za na-

bavku lekova je da podnosilac zahteva za refundaciju ima potpunu medicinsku dokumentaciju iz koje se vidi da mu je odgovarajući lek potreban (neće se re-fundirati lekovi za koje nije priložena do-kumentacija i lekovi koji se mogu dobiti na recept o trošku redovnog zdravstvenog osiguranja). Uz popunjen zahtev za re-fundaciju priložiti ček od penzije (ček od penzije se prilaže uz prvi zahtev u kalen-darskoj godini i tokom godine ukoliko je bilo promena u visini penzije)

- Svi korisnici kućne nege su, takođe, obavezni da prilože materijalne dokaze o ukupnim primanjima u domaćinstvu.

Za jednokratnu pomoć (manje popravke

u kući, pomoć oko režijskih troškova, ogrev i sl.) aplicirati preko matične JO. Dostaviti ček od penzije, račun i ispuniti formular-zahtev za ovu vrstu pomoći, koji overava socijalna služba matične opštine. Prednost imaju članovi zajednice sa niskim priman-jima. Kriterijume tj. visinu prihoda i ukup-ni godišnji iznos pomoći po osobi određuje darodavac.

S obzirom na obavezu da od januara koristimo isključivo JIONT-ov Internet sistem za evidenciju svih socijalnih davan-ja, molimo članove zajednice da dostave materijalne dokaze o prihodima i rashodi-ma domaćinstva, da bismo ažurirali unete podatke.

Godina XVIII (LV) Broj 1 Beograd januar 2009. TEVET / ŠEVAT 5769.

Kako douseljeni~kih papira?

AKCIJA

strane 6-8strane 6-8

„Geca Kon“ }e opstatistrana 13strana 13

strane 2 - 3strane 2 - 3

Verujmo u ~uda

U SRBIJI PROSLAVLJENA HANUKA

Zaboravljeni JevrejiKragujevcaKragujevca

strane 10 - 11strane 10 - 11

jevrejski

2 januar 2009.

PROSLAVLJEN PRAZNIK SVETLOSTI

Hanukija od tri metraBEOGRAD - Brojni članovi Jevrejske opštine Beograd,

kao i gosti iz zemlje i inostranstva prisustvovali su u ne-delju 21. decembra, ne naročito dugoj, službi u Hramu povodom prve večeri Hanuke i uživali u pevanju Stefana Sabljića. Nakon toga obratio im se prigodnim rečima rabin Isak Asiel koji je u naručju držao mlađu ćerku što je, pretpostavljamo, trebalo da ilustruje njegovu priču o tome kako se iz generacije u generaciju sistemi vredno-vanja menjaju, ali i da postoje one vrednosti koje nikada ne gube na aktuelnosti. Blicevi fotoaparata su sevali, a još više kada je ambasador Izraela Artur Kol, baš kao i prošle godine, zapalio prvu „svećicu“ za Erev Hanuka na tri metra velikoj hanukiji u dvorištu Sinagoge. Začula se pes-ma Maoz cur. Prvo veče Hanuke bilo je i prilika da se vide i čuju prijatelji, pa je veselo druženje nastavljeno u košer kuhinji u podrumu Sinagoge uz krofne, čaj i pesmu.

Prisustvovao i gradona~elnik SOMBOR - U izvanrednoj atmos-

feri, uz prisustvo velikog broja gostiju, članovi Jevrejske opština, na izuzetno večan način, obeležili su praznik svetlosti Hanuku. Osim njih, svečanosti su prisust-vovali magistar Dušan Jović, gradonačelnik Sombora, predstavnici Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve, nevladine organizaci-je “Ravangrad”, a dragi gosti bili su učenici Gimnazije “Veljko Petrović”, koji su nedav-no, zahvaljujući nesebičnom entuzijazmu Lidije Levi, učestvovali u multikulturnoj radionici.

Molitvu je izgovorio Saša Fišer, a zatim je usledio blagosolov uz nazdravljanje vinom i paljenje Hanuka svećica. Članice Ženske sekcije i ovog puta obavile su glavni deo posla i sve je proteklo u najboljem redu. Na bogatoj trpezi bile su ribe i, tradicionalno, krofne.

A. Sekelj

JevrejskiPregled

3TEVET / [EVAT 5769.

Verujmo u ~udaNOVI SAD - U ponedeljak 22. decembra sakupili smo se da proslavimo veli-

ki praznik Hanuku. Praznik je svojim prisustvom uveličao ambasador Izraela Artur Kol sa suprugom. Mnogobrojne prisutne pozdravila je predsednica dr Ana Frenkel, a zatim nam se obratio izraelski ambasador. Čestitajući praznik okupljenima izneo je i kratkotrajni istorijat Hanuke.

Stevan Lanji je bio zadužen za verski deo, izrekao je između ostalog i blagoslov za paljenje hanukije. Prvi put je upaljena velika nova hanukija podignuta u našem dvorištu, dar B’nei B’rita Beograda. Dva kraka hanukije, pošto je bio drugi dan Hanuke, upalio je Artur Kol sa suprugom. Stevan Lanji je, između ostalog, istakao da je Hanuka praznik koji nas podseća da moramo biti snažni, optimistični i verovati u čuda koja čini Večni.

Dečji klub, pod rukovodstvom Dijane Štark-Radojković, pripremio kraći veseo program. Otpevali su Maoz cur, molitvenu pesmu koju je sastavio Jevrejin iz Nemačke u 13. veku i koja se tradicionalno peva za Hanuku. Deca su održala i kraći recital o prazniku i dobila paketiće.

Svečanost je uvećala i bat micva naše članice Lee Samokovlija. Družili smo se uz bogato posluženje i čestitali jedni drugima praznik.

Dr Aleksandar Mutibarić je obeležio hanuku 5769 prigodnom razglednicom čestitkom. Lj. Lepuša

JevrejskiPregled

Piše: Aleksandar Lebl

Nedavno smo dobili još jednu knjigu iz naše istorije. U izdanju Instituta za savremenu istoriju objavljena je knjiga dr Milana B. Koljanina Jevreji i antisemitizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918 – 1941, proizašla iz istoimene doktorske teze odbranjene 2006. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao deo projekta (Ne)uspešna integracija – (ne)dovršena mod-ernizacija: međunarodni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921 – 1991. Reč je o kapitalnom delu, koje ne samo sumira rezultate dosadašnjih radova na tom području nego i autorovih sopstvenih višegodišnjih istraživanja.

Obimna knjiga (550 strana), podeljena na tri dela, daje čitaocu celovitu sliku o životu Jevreja i evoluciji antisemitizma ne samo na prostoru jugoslovenskih zemalja nego i čitave Evrope u dugom vremenskom rasponu. Snabdevena je registrom ličnih imena (15 strana), popisom izvora i literarture (18 strana) i kratkom beleškom o autoru, rođenom 1953. godine u Beogradu, naučnom saradniku izdavača, iz koje izdvajamo da je 1991. godine mag-istrirao sa temom Nemački logor na Beogradskom sajmištu1941-1944. Prilog proučavanju delovanja „Novog poretka“ u Srbiji, koja je verovatno najte-meljniji dosad rad o tom logoru.

U Predgovoru i Uvodu autor nas upoznaje sa nekim osnovnim pojmovima koji se tiču ovog problema. Ukratko je iznet istorijat „najduže mržnje“ i naglašava se da je širenjem hrišćanstva došla do izražaja verska komponenta ove netrpelji-vosti, dok moderni antisemitizam, koji jača u drugoj polovini 19. veka, svoje ideološke post-avke zasniva na vulgarizaciji dostignuća prirod-nih nauka. Autor upozorava da analiza nemačkog antisemitizma, u njegovom istorijskom razvoju od tradicionalnog do modernog, čini osnovu za razumevanje „konačnog rešenja jevrejskog pitan-ja“ i motiva izvršilaca zločina bez presedana.

Privi deo knjige Jugoslovenski Jevreji i društveno okruženje ima nekoliko podnaslova: Prošlost i nova stvarnost, Društveni profi l jevre-jske zajednice, Jugoslovenska država i Jevreji i Izazov novih opredeljenja. Uočeno je da su se jevrejske zajednice na prostorima obodnih delo-va Austro-Ugarske monarhije, u Kneževini Srbiji i delovima koji su bili pod osmanskom vlašću (Stara Srbija), svaka na svoj specifi čan način uklapale u društvene tokove. I antisemitizam je u tim krajevima imao različita ispoljavanja. Na osnovu grafi kona ukazuje na to da su se Jevreji

dobro uklopili u društva i integrisali u okruženja u kojima su živeli, dok je njihov kapital često imao dvostruko svojstvo – na-cionalno i međunarodno. U ovom delu mogu se saznati pojedinosti o nastanku i istorijatu cionističkog pokreta, kao i odnosu prema cionistima u pojedinim delovima buduće Kraljevine. Autor navodi da se blagonaklon stav jugoslovenske države prema cionizmu u istoriografi ji tumači kao odnos obostrane apstraktne i ideološke naklonosti koristan obema stranama. Kod Jevreja iz bivše Dvojne monarhije još dugo su postojale ranije nacionalne identifi kacije, jer su stvaranjem Kraljevine pokidane veze sa sunarodnicima sa kojima su dotad živeli u istoj državi. Jača i «crvena asimilacija», širenjem uticaja KPJ. U političkom životu Kraljevine učestvovao je relativno mali broj Jevreja, uz napomenu da je jevrejska zajed-nica bila jugoslovenski i «državotvorno» nastrojena.

Drugi deo knjige naslovljen je Antisemitizam. U prvoj glavi, Jugoslovenske zemlje do 1918. godine, dat je pregled razvoja odnosa prema Jevrejima i širenja antisemitizma u različitim delo-vima buduće Kraljevine neposredno pred njeno osnivanje U drugoj glavi, Obnavljanje antisemitizma i jugoslovenska država 1918 –

1933, ukazuje se na razlike koje su u odnosu pre-ma antisemitizmu postojale u delovima Kraljevine. Odeljak Nacionalna manjina ili boljševička opas-nost upoznaje čitaoca sa problemom apatrida koji su živeli u nizu novostvorenih nacionalnih država nas-talih posle Prvog svetskog rata. Jevreji su bili poseb-no ugroženi jer nisu imali nacionalnu državu koja bi ih štitila. U drugom odeljku, Između modernog i «čaršijskog» antisemitizma, uočava se da, i pored proklamovane jednakosti građana, stereotip Jevreja kao dvostruke opasnosti (nosilaca ideja liberalnog kapitalizma i boljševizma), dovodi do pojačane an-tisemitske aktivnosti, koja se ogleda i u štampanju Protokola sionskih mudraca i mnogih drugih anti-semitskih pamfl eta. Autor naglašava da je reakcija vlade ponekad bila zakasnela ili potpuno izostala. Uočava se razlika između antisemitske propagande u Srbiji (pre svega u Beogradu) i Hrvatskoj, gde je bila pod jakim uticajem Rimokaltoličke crkve. Kod svih oblika ističe se značaj medija. U trećoj glavi naslov-ljenoj Pobeda nacionalsocijalizma: revizionizam i antisemitizam kroz nekoliko odeljaka - Stvaranje osnova „Novog poretka“, Širenje antisemitizma i odgovor Jevreja, Unitarni (jugoslovenski) anti-semitizam, Hrvatski antisemitizam i Rimokatolička crkva, Nemačka nacionalna manjina, Mađarska nacionalna manjina, Srpska pravoslavna crkva i Jevreji i Odgovor javnosti na antisemitizam - ana-liziraju se događaji i položaj Jevreja posle dolaska Hitlera na vlast. Naglašava se da je nacionalsocijal-

4 januar 2009.

NOVA KNJIGA DR MILANA KOLJANINA„JEVREJI I ANTISEMITIZAM U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI 1918 – 1941“

Stalna meta „patriota“italac dobija celovitu sliku o ivotu Jevreja i evoluciji antisemitizma

na prostoru jugoslovenskih zemalja i ~itave Evrope

1mOnžtnbipkktPsvU

Knjiga dr MilanaKoljanina

plod je vi{egodi{njih istra ivanja

istorije Jevreja na na{em tlu

JevrejskiPregled

izam bio negacija liberalnog kapitalizma i komunizma (boljševizma), a Jevrejin je u tom kontekstu bio ide-alan i apsolutni neprijatelj. Već od 1933. godine sve su češći antisemitski ispadi, a broj antisemitskih napisa naglo raste. Na ovo širenje antisemitizma, Jevrejska zajednica je u više mahova intervenisala kod najviših državnih predstavnika i na Dvoru. Autor iznosi mišljenje da je antisemi-tizam u srpskoj sredini do kraja 30-ih godina gotovo isključivo imao unitarni oblik i istupao kao brani-lac celog «jugoslovenskog

naroda» od razornog rada Jevreja, posebno na privrednom planu, a manifestuje se uglavnom kroz javna glasila. Analizira se i ju-goslovenski antisemitizam u Hrvatskoj izražen kroz organizaciju Jugoslovenska akcija i njeno glasilo Jugoslovenska reč, ali i patri-otsku organizaciju Narodna odbrana. Ističe se da je antisemitska propaganda u Hrvatskoj najčešće ujedno i antijugoslovenska, odnosno antisrpska. Naglašava se važna uloga Rimokatoličke crkve i stvaranje brojnih ekstremno desnih nacionalističkih i kler-ikalnih organizacijh. Kod svih Nemaca van Rajha antisemitska pro-paganda ojačala je posle dolaska Hitlera na vlast i oni su bili «ras-no jezgro» u novom poretku naroda na jugoistoku Evrope. Među Mađarima u Jugoslaviji optužbe protiv Jevreja zbog komunizma išle su uporedo sa okrivljavanjem za pad Habzburške monarhije, a time i za «trijanonsku nepravdu». S druge strane, lojalnost Jevreja prema novim državama za mađarske revizioniste predstavljala je nelojalnost prema Velikoj (sentištvanskoj) Mađarskoj. Autor kon-statuje da od obnove moderne srpske države, u delovanju SPC nije mogao da se uoči antisemitizam, a pojedinačni istupi su odudarali od opšteg stava crkvene jerarhije i njenog sveštenstva. Uporedo sa antisemitizmom u javnosti su se, ipak, mogle čuti i osude i iz-razi solidarnosti sa jevrejskim progonima i žrtvama. Kao primer ukazuje se na apel Romena Rolana, napise u velikoj prestoničkoj štampi (Politika, Pravda, Vreme), istupe pojedinih javnih ličnosti, otkazivanje gostovanja akademskog hora «Obilić» u Nemačkoj 1936. godine, slabu zastupljenost nemačkih autora u beogradskim pozorištima u drugoj polovini 30-ih godina.

Treći, poslednji deo knjige, nosi naslov U senci nastupajuće katastrofe i ima četiri glave: Antisemitizam „Nove Evrope“, Prilagođavanje Jugoslavije „Novoj Evropi“, Jugoslovenski Jevreji na udaru zakona i Jugoslovenski Jevreji i početak «konačnog rešenja». Iako su to dosad najviše proučene i objavljene stvari, ipak je dat niz novih detaljnih podataka, koji upotpunjuju sliku i preciziraju držanje pojedinih aktera.

Knjiga dr Koljanina ima sve nesporne kvalitete. Doduše, u njoj nisu podjednako zastupljeni materijali iz svih delova Jugoslavije. Pretežu oni iz Srbije i Hrvatske, dok su manje korišćeni oni iz Bosne i Hercegovine i Makedonije. Moglo bi se diskutovati o nekim iznetim ocenama ljudi i događaja, ali to treba ostaviti stručnjacima. Ovaj potpisnik zamera, više lektoru nego autoru, pisanje malim početnim slovom reči holokaust. Dodajmo da je 23. decembra 2008., pre izlaska ovog broja Jevrejskog pregleda, mr Mladenka Ivanković iz Instituta za noviju istoriju Srbije odbranila doktorsku tezu Jevreji u Jugoslaviji 1944-1952, koja će, nadamo se, takođe, uskoro biti objavljena kao knjiga. Ako istraživači nas-tave tim putem, postepeno će se sklopiti celina istorije jevrejskog boravka u ovom delu sveta tokom protekla dva milenijuma.

5TEVET / [EVAT 5769.

DRUGI O NAMA

Svakikamen pri~aJevrejsko groblje je otvorena knjiga istorije

„Džangl world“ (Jungle World), nemački levičarski list doneo je nedavno reportažu svog saradnika Birgit Šmit „Život i progoni Jevreja na Balkanu“ u kojoj se osvrće i na posetu Beogradu i Jevrejskom istorijskom muzeju. Prenosimo deo teksta u prevodu prof. Andrije Pregera.

...I u susednoj Jugoslaviji dozvoljeno je iseljavanje Jevreja. Tamo je Josip Broz Tito u svojim nastojanjima da stvori blok nesvrstanih naišao ne na izraelskog nego arapskog saveznika u ličnosti Gamela Abdela Nasera. Od 12.000 beogradskih Jevreja nemačku okupaciju preživelo je samo 2.300, a od 80.000 Jevreja Jugoslavije, umoreno je 80-85 posto.

Nemci su u prvom redu ubijali žene i decu. Njih su mo-gli uhvatiti, jer je majkama sa malom decom bilo gotovo nemoguće da se priključe partizanima. Ko se borio, mogao je da unapredi svoje šanse. Tri četvrtine Jevreja koji su se kao partizani borili protiv nemačkog rata istrebljivanja - preživeli su. Iz istog razloga, jevrejski muzej u Beogradu ukazuje goto-vo potresno na partizansku istoriju Jugoslavije. Ovde je jedina izložba koja 1989. godine nije promenjena. Posetioci se prim-aju otvorenih ruku. Saradnik Miroslav Demajo vodi zainteres-ovane i na Jevrejsko groblje, koje je otvorena knjiga iz istorije. Svaki kamen priča o partizanskom ili nekom drugom načinu otpora, o sukobu sa komunističkom partijom ili unutar nje, o životu s porodicom i prijateljima. I život posle oslobođenja oktobra 1944. nije bio jednostavan. Dr. Demajo upućuje na grob jednog retko dobrog specijaliste za srce:

- Putovao je u Izrael i niko mu zbog toga nije mogao prigo-voriti. Svi su znali da će, možda, jednog dana, zbog bolesti i potrebne operacije, morati tražiti njegovu stručnu pomoć pa su radije bili oprezni.

Treba ukazati na pravoslavno groblje koje se nalazi ukoso preko puta. Prijatelji pređašnjeg Premijera Zorana Đinđića koji je ubijen u Beogradu 12. marta 2003, stoje kraj njegovog groba u žalosti. - U strogom smislu ja nisam Jevrejin - kaže Dr. Demajo govoreći o sebi na putu ka centru grada. - Moj otac je srpski Jevrejin, a majka Hrvatica iz Zagreba. Upoznali su se u partizanima, a majka se vratila u Zagreb da me tamo rodi.

Dr. Demajo je penzioner koji svoje vreme besplatno stav-lja na raspoloženje jevrejskom muzeju. Tamo radi poslednjih godinu dana na zbirci intevjua onih koji su preživeli Holokaust. - U pripremi je peta knjiga. Dve knjige smo mogli dati da se prevedu na engleski jezik zahvaljujući jednoj donacije - kaže ponosno - ali za prevod treće i četvrte još nam nedostaje no-vac. Mortamo dakle sačekati dok se prilika ukaže.

JevrejskiPregled

INTERVJU

6 januar 2009.

Piše: Saša Risti}

Da se Izraelci nešto pitaju, sve bi nas potrpali u brodove i avione i doveli kod sebe. Oni ideju o Izraelu kao domovini svih Jevreja doživljavaju bukvalno i nikako im „ne ide u glavu“ šta još čekamo. Jedan od takvih je i naš sagovornik Eli Ichaki, generalni direktor Jevrejske agencije za Izrael, stacioniran u Bukureštu, s tom razlikom što svoj posao ne radi misionar-ski niti sebe doživljava kao nekakvog marketing menadžera izraelske države. Naprotiv, trudi se da kandidatime predoči realnu sliku o tome šta ih čeka. U određenim vremenskim razmacima dolazi u Savez jevrejskih opština Srbije, da bi tu u Biblioteci rasprostro hrpu kojekakvih papira i dokumenata, uključio laptop i, onako preko naočara, uz kafu, razgov-arao sa klijentima zainteresovanim za useljenje u Izrael. Pažljivo ih sluša i, reklo bi se, svašta čuje i vidi, ali se malo čemu čudi, jer, posle nešto više od dvadeset godina, ko-liko radi taj svoj posao, naslušao se raznih ispovesti. Sve mu je, reklo bi se, jasno još pre nego otpočne razgovor. Uostalom, ko ne bi u Obećanu zemlju? Zato, kaže, treba ljude razumeti i na vreme pripremiti na iskustva koja mogu biti i vrlo bolna.

Koliko je ove godine srpskih Jevreja zatražilo aliju?

- Ne znam zaista tačan broj, ali vam mogu reći da u Beograd tim povo-dom dolazim jednom u dva meseca. Okvirno, mislim da je bilo 15 do 20 porodica koje su zatražile useljenje u Izrael i njihovi zahtevi su ili rešeni ili u procesu rešavanja. S tim što kada kažem „porodica“ to može biti i samo jedna osoba. Ne znači, naravno, da će svako ko nam se obrati dobiti dozvolu za useljenje. Mogu da vam dam primer. Imam čitavu listu zahteva iz Bosne... ja, znate, radim na celom prostoru bivše Jugoslavije.

Koji su najčešći razlozi za aliju?- Postoje dva-tri motiva koji su

najčešći. Nekada su razlozi ekonom-ski, ali javljaju se, takođe, i ljudi koji nemaju prava za useljenje u Izrael, koji nemaju n i k a k v e d o d i r n e

tačke sa jevrejstvom, a očajnički žele da se usele. Zato verujem da je i kod njih u osnovi ekonomski motiv. Među njima ima onih koji su u prošlosti radili u Izraelu na ovaj ili onaj način. Dopao im se život tamo, pa bi sada da se u njemu i nastane. Služe se svim mogućim trikovima da dobiju useljeničke papire. Pokušavaju da mi dokažu da su jevrejskog porekla ili da imaju jevrejske korene. U poslednjih nekoliko sastanaka bilo je četiri-pet takvih porodica, sa lažnim dokumentima. Nedavno sam, po prvi put video da mi je jedna porodica iz Srbije podnela lažnu dokumentaciju koju je dobila od zvaničnih srpskih institucija.

Gde su ih dobili, u Beogradu?- Ne, ne, nisu ih dobili u Beogradu... Ne bih da o tome govo-

rim. Ti ljudi, zaista, pokušavaju svašta, ali su u suštini vrlo naivni. Njihova naivnost ide dotle da mi čak donose

„izraelske“ papire i dokumenta da bi dokazali kako su oni, u stvari, već Izraelci, samo, eto... Zvuči

smešno, ali je, u stvari, vrlo ozbiljno, jer govori o tome da postoji neko u Srbiji ko im prodaje lažne papire, za koje plaćaju, pretpostavljam, debele pare. Jako mi ih je žao. Sada se postavlja

pitanje zašto ti ljudi žele da se isele u Izrael. Nisu Jevreji, nemaju tamo nikakvu rodbinu...

Pretpostavljam da žele da se usele u Izrael iz ekonomskih razloga. Ali, dobro, takvih je zaista vrlo malo. Drugu grupu čine mladi. Oni život u Izraelu vide kao svoju budućnost. Dobro su se snab-deli informacijama sa Interneta o mogućnostima studiranja, usavršavanja... Oni bi želeli da žive svoj život, nezavisno od po-

rodice. Ti mladi ljudi su vrlodobro primljeni u Izraelu. Njima se zaista

pružaju vrlodobre mogućnosti za be-splatne studije na tri-četiri godine,

dobijaju ekonomsku podršku od države... Takvi su najbrojniji u grupi mladih između 18 i 25 godina. U treću grupu spadaju

porodice, tačnije u njima možete imati i one koji pripadaju grupi mla-dih i one koji su stariji. Stariji, čija

j j p j ,asprostro hrpu kojekakvih papira i dokumenata,ptop i, onako preko naočara, uz kafu, razgov-entima zainteresovanim za useljenje u Izrael. luša i, reklo bi se, svašta čuje i vidi, ali se malo jer, posle nešto više od dvadeset godina, ko- svoj posao, naslušao se raznih ispovesti. Sve

o bi se, jasno još pre nego otpočne razgovor. ko ne bi u Obećanu zemlju? Zato, kaže, trebameti i na vreme pripremiti na iskustva biti i vrlo bolna.

e ove godine srpskih Jevreja ju?m zaista tačan broj, ali vamda u Beograd tim povo-

m jednom u dva meseca. slim da je bilo 15 do 20e su zatražile useljenje u

ovi zahtevi su ili rešeniu rešavanja. S tim što

„porodica“ to možeedna osoba. Ne znači, će svako ko nam se dozvolu za useljenje. m dam primer. Imamzahteva iz Bosne... ja, na celom prostoru bivše

najčešći razlozi za aliju?e dva-tri motiva koji su kada su razlozi ekonom-jaju se, takođe, imaju pravau Izrael,

u

naivni. Njihova naivnost ide„izraelske“ papire i dokumsu oni, u stvari, već Izra

smešno, ali je, u stvari, o tome da postoji nekolažne papire, za koje debele pare. Jako mi ih

pitanje zašto ti ljudi žele Jevreji, nemaju t

PretpostavljaIzrael iz edobro, taDrugu gživot u budućnodeli infoo mogusavršavžive svoj

rodice. Tiprimljeni u

pružaju vrlodsplatne stud

dobijaju države...u grupi godina.

porodice, imati i one kdih i one ko

ELI ICHAKI

Razgovaram, nVerujem da ljudi Izraela treba da ive u Izraelu

Zakon ne priznaje pravo promene vere u ivotnoj

opasnosti

JevrejskiPregled

7TEVET / [EVAT 5769.

deca već žive u Izraelu, žele da im se pridruže, da budu sa njima. To je, naravno, vrlo lepo i država Izrael to razume. Druga polovina te treće grupe su porodice koje u Izraelu vide svoju budućnost. Možda su u pitanju ekonomski ra-zlozi, možda ih vuku jevrejski koreni... Neki od njih odu u Izrael, probaju da žive tamo, provedu neko vreme, pa se vrate. Ako postanete izraelski državljanin, pa kao novi useljenik dobijete svu pomoć od države, ne možete se vratiti u zemlju iz koje ste se iselili kad god vam padne na pa-met. Možete, ali da prethodno vratite troškove koje je država imala kada vam je dala potporu kakva sleduje novim useljenicima.

Da li je vaša dužnost i da upozorite ljude koji žele da se usele u Izrael na to da ih tamo ne čeka crven tepih?

- Hvala vam na ovom pitanju jer je ono vrlo, vrlo, važno! Svaki šalijah... šalijah je, poput mene, osoba koja radi sa ljudima koji žele da se usele, dakle, svaki šalijah je ličnost za sebe. Kada ste mlad šalijah, u tridesetim godinama, onda ste puni snage, kao mlad konj. Pričate ljudima priče, nagovarate ih da se usele... Ja nisam od takvih. Radim ovaj posao više od 20 godina i vrlo, vrlo mnogo vodim računa da im dam precizne informacije o tome šta ih čeka kada se usele. Ničeg goreg nema od toga da pošaljete nekog u drugu zemlju i da mu se u njoj rasprše iluzije koje ste mu pomogli da stvori, pa da vam jednog dana kaže: „Zašto ste mi govorili to i to, a toga nema?“ Zato im ja, što tačnije mogu, iznesem šta ih čeka, da bi ih na kraju, za svaki slučaj, još jednom pitao da li su me razumeli. Kada mi odgovore: „Razumeli smo i, ipak, hoćemo da živimo u Izraelu!“ tada kažem: „U redu, nek vam je sa srećom, ali znajte da vam se može dogoditi i da vam život tamo bude toliko gorak da ćete proklinjati sebe što ste se na to odlučili. Nemojte

mi posle dolaziti da mi kažete da niste bili upozoreni“. Znate, u prvo vreme po ulasku u Izrael, dok još primate pomoć od države, uhvati vas euforija. Ali, posle godinu dana sve ostaje na vama i morate da se sami snala-zite. Morate da radite, da budete vrlo dobri u svom poslu, da dobro naučite jezik i da budete sposobni da zgrabite sve šanse koje vam se ukazuju. Kada ste mladi, mnogo je lakše, ali kada povedete i porodicu onda je vaša odgovornost mnogo veća. Zato morate

da budete vrlo pažljivi kada donosite odluku da život nastavite u drugoj zemlji i da budete vrlo sigurni da ćete moći da izdržite sve napore koji vas tamo čekaju.

Koje uslove useljenik mora da ispunjava da bi dobio izraelsko državljanstvo?

- Prvo mora da pruži dokaz na papiru da je Jevrejin, odnosno dete ili unuk Jevrejina, dakle da o tome ima dokaze iz tri gener-acije. To je jedino i najvažnije. Nema potrebe za dokazima o sta-rosnom ili zdravstvenom stanju. Po našim zakonima svaki Jevrejin u svetu, dete ili unuk Jevrejina, ima pravo da dođe u Izrael i pos-tane Izraelac. Zašto? Taj zakon ide paralelno sa Nirnberškim za-konima koje su doneli nacisti, po kojima je svaki Jevrejin, dete ili unk Jevrejina, bez obzira na godine starosti ili zdravstveno stanje trebalo da bude ubijen. Ipak, ima samo jedan dodatni us-lov, a taj je da nije kriminalac. Tu, naravno, ne mislim na one koji su kažnjavani zbog brze vožnje, nedozvoljenog parkiranja i činili tome slične prekršaje.

, ne nagovaram

Više stradau saobra}ajkama

Izrael je, valjda, od svog postanka, ako ne u ratu, onda u poluratnom stanju, uvek, dakle, u pripravnosti. Nove useljenike, njihovu i mušku i žensku decu očekuje služenje armije. Mnoge to odbija od pomisli da u Izrael odu i kao turisti, a kamo li da se usele.

- Pre svega, kada ste mladi, ne uzimate u ozbiljno razma-tranje takvu vrstu opasnosti. Drugo, to, kako ste ga nazvali, po-luratno stanje izgleda mnogo opasnije u medijima nego što u stvari jeste. Zato prve asocijacije koje neko ko ne živi u Izraelu ima o toj zemlji jesu rat, terorizam i tome slično. Da ja vas sada pitam: šta mislite, koliko je vojnika stradalo u poslednjih neko-liko godina u ratu i terorističkim akcijama u Izraelu? Stotinu godišnje? To bi bio preveliki broj. U isto vreme petsto-šesto ljudi strada u saobraćajnim i raznim drugim nesrećama, ali o tome mediji ne javljaju na sva zvona. Dakle, ta slika je stvorena

u medijima. Izrael nije u gotovo ništa većoj opasnosti nego bilo koja druga zemlja. Takva situacija nije nešto što bi trebalo da odvraća porodice od useljavanja. Prvo što bi trebalo da ih brine jeste ekonomija, stanovanje, posao, pa tek posle toga sigurnost. Ipak, roditeljima je ona na prvom mestu, a mladima na posled-njem.

Majkl Lanskije jedini

Jevrejin komenije dopušteno

da se useliu Izrael

JevrejskiPregled

INTERVJU

8 januar 2009.

Nego nešto kao čuveni američki gangster Majkl Lanski...- On je jedan jedini Jevrejin kome nije dopušteno da se useli u

Izrael. To je jedina restrikcija, drugih nema. Nego, voleo bih, ako mi dozvolite, da vaš list i ovaj razgovor iskoristim da bih upozorio ljude u Srbiji da postoje varalice koje će im za veliki novac, ne znam tačno koliki, ponuditi lažne dokumente i stvoriti kod njih iluziju da će moći da se usele u Izrael. Neki su, a to je vrlo mali broj, naseli. Ne mogu vam dati njihova imena, ali ima ih, rekoh, koji su došli sa „zvaničnim“ papirima...

Što to ne prijavite policiji?- To nije moj posao. Ja tim Srbima kažem: „Vi ste za ovo dali novac,

idite u policiju, prijavite te varalice!“ Oni me sa tim „dokumentima“ ne mogu prevariti, jedino što mogu jeste da traće moje vreme. Dakle moja poruka je: ne kupujte lažne papire, samo bacate novac. Drugi veliki problem ovde u Srbiji je što je između dva svetska rata venčanje moglo biti samo u crkvi. Izuzetak je Vojvodina gde je moglo biti i građanskog venčanja. Dakle postojala su samo dva moguća venčanja, jedno pred rabinom, drugo pred pravoslavnim sveštenikom. Po izraelskim zakoni-ma, u trenutku kada bi se neko venčao u crkvi on bi tim činom porekao svoje jevrejstvo. Zbog toga mnogi ovdašnji Jevreji koji su se venčali u crkvi, ili čiji su roditelji i dedovi to učinili, po našem zakonu gube pravo na sticanje izraelskog državljanstva. Ponekada ima situacija u kojima ste se vi, kao dete jevrejskih roditelja, venčali u crkvi i time izgubili pravo na izraelsko državljanstvo, ali vaša deca nisu, jer su unuci vaših roditelja koji su Jevreji. Međutim, to pravo gube njihova deca jer su vaši unuci.

Šta biva sa onim Jevrejima koji su, da bi spasili život, tokom Drugog svetskog rata ulazili u fi ktivne brakove sa nejevrejima. Njih nije malo? Da li jevrejska država ima razumevanje za takve situacije?

- Vrlo dobro pitanje. Zakon ne priznaje pravo promene vere u životnoj opasnosti. On kaže da ste vi, dok su milioni Jevreja de-portovani i ubijani, svoj život spasili odrekavši se jevrejstva.

Kada kažete Zakon, mislite Halahu, na verski zakon?- Ne, nego na zakon države! U tome i jeste problem, jer po

Halahi je drugačije. Ona kaže da, ako ste rođeni kao Jevrejin, možete da radite šta vam je volja, pa da opet ne budete ništa drugo do Jevrejin. Ali državni zakon kaže da, ako ste napustili svoju re-ligiju, nemate pravo da dobijete državljanstvo Izraela.

Čak iako ste to učnili zato da bi vam glava ostala na ramen-ima?

- Kako ćete dokazati da je tako bilo? Da ste bili baš u tolikoj opasnosti?

Možda tako što ću naći svedoke koji će to potvrditi?- Ono što pokušavam da vam kažem je da zbog toga što ra-

zumemo takve situacije, činimo sve da ustanovimo šta se stvarno u takvim prilikama događalo. Ponekada se ljudi u takvim situ-acijama nisu ženili u crkvi, ali im je pošlo za rukom da od nje dobiju dokument da su to učinili. Ako uspemo da od građanskih vlasti dobijemo papire da je u knjizi venčanih registrovano da su nevesta ili mladoženja Jevreji, onda je jasno da nisu pristu-pili crkvenom venčanju zato da bi odbacili svoju veru nego da bi spasili život. Vrlo su retki slučajevi kada to ne možemo da proverimo i ovde u Srbiji smo imali nekoliko slučajeva ljudi koji su imali crkvena papire o venčanju, a da se pritom nisu venčali u crkvi. Moram da vam kažem da ovaj naš posao nije posao mi-sionarski. Mi verujemo da ljudi Izraela treba da žive u Izraelu. To je naš glavni zadatak, ali mi ne ubeđujemo ljude da dođu. Niko nije došao kod mene zato što sam ja išao ulicom i ubeđivao ljude da žive u Izraelu. Ja nisam postavio oglas kakav možete naći u nekim ambasadama koje pozivaju da budete državljani njihovih zemalja jer im je potrebna radna snaga. Naša aktivnost nije protiv režima bilo koje zemlje bez obzira na njenu političku ili ekonomsku situaciju. Naš posao je da omogućimo Jevrejima da se vrate u svoju zemlju ako to žele.

ELI ICHAKI

Ljudi se slu`esvim mogu}im

trikovima dadobiju useljeni~ke

papire

Po Halahi,kada ste Jevrejin mo`ete da radite šta vam je volja,pa da opetostaneteJevrejin

JevrejskiPregled

Baruhovo hvalaHor Braća Baruh zahvaljuje se svima koji su podržali kon-

cert u Kolarcu „Hor Braća Baruh i gosti“. Nadamo se da smo opravdali njihovo poverenje i da su naša pesma, odnosno divan koncert i prepuna sala najlepše hvala koje smo mogli izreći. S ponosom ističemo da su donatori koncerta bili: Fond za otvore-no društvo, Ministarstvo vera, Opština Stari grad, Ministarstvo kulture, Doncafe, Bošnjački, Restoran Amsterdam, DPC, EDB Javno osvetljenje, Zelenilo, Dunav Stock Broker, Ivo Jelinek, SKF, Rotari klub Zemun, Buck, Meris i E – Tex.

9TEVET / [EVAT 5769.

Piše: Aleksandar Moši}

Pod naslovom „Tri jevrejska hora na Kolarcu“ pojavila se kratka beleška od svega 10 redaka na poslednjoj stranici „Politike“ od ponedeljka, 1. decembra. U ovoj vesti se opisuje gostovanje novosadskog hora „Hašira“. Beogradski dnevnik je, međutim, omaškom, propustio da spomene, takođe gostujući, makedonski hor „Mois Hasón“ kao i domaćina koncerta, beogradski hor „Braća Baruh“. Koncert tri hora, održan 30. Novembra, napunio je dvoranu i bio odlično je primljen kod publike.

Renomirani beogradski hor „Braća Baruh“, osnovan pre trin-aest decenija, do kraja Drugog svetskog rata poznat pod prvobit-nim imenom „Srpsko – jevrejsko pevačko društvo“, pozvao je u goste horove „Hašira“ iz Novog Sada i „Mois Hasón“ iz Skoplja, radi priređivanja zajedničkog koncerta.

Prvo su nastupili Novosađani sa pet pesama i iskusnim di-rigentom Vesnom Kesić Krsmanović. Njeno dirigovanje nas je podsetilo na školovanje kod profesora Enrika Josifa i Stanka Šepića na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Solisti Etel Koči, sopran, i Stevan Nikolić, bariton, istakli su se čistom inton-acijom i dikcijom.

Gosti iz Makedonije predstavili su se publici vrlo zanimljivim izborom. Čuli smo makedonske pesme, ladino, italijansku oper-sku i tradicionalnu jevrejsku vokalnu muziku – sa dirigentom Tomislavom Šopovim, solistima Irenom Krstevskom, Milenom Arsovskom i Goncom Bogoromovom (sopranima), Dejanom Toševim i Igorom Ginevskim (tenorima), Ernesom Ibraimovskim (baritonom) i Andrejom Naumovim za klavirom. Njihov program je bio raznovrsan i dobro izveden čime su izbegnuti prigovori o prekoračenju dogovorenog vremena.

Izlazak pred publiku novog dirigenta „Braće Baruh“ Đorđa Stankovića odmah je nagovestio odustajanje od tradicionalnog protokola. Naslućivalo se da predstoje iznenađenja u stvaranju kontakata između izvođaća i slušalaca. Pred kraj pevanja hora-domaćina, maestro Stanković se obratio slušaocima s molbom za pomoć. Aplauz je označio pristanak.

Oslanjajući se na tradiciju negovanja umetničke vokalne muzike, sa pevačima u multietničkom sastavu i sa multietničkim

repertoarom – u saradnji sa asistentom dirigenta Bojanom Radivojević, solistima Marijom Kaplarević (sopran), Mihailom Šljivićem (bas) i klavirskom pratnjom Čedomira Marjanovića – osavremenjivanje interpretacije bio je zanimljiv, ali i vrlo os-etljiv postupak, neminovno usklađen sa širim tendencijama u savremenim izvođenjima instrumentalne muzike. Podmlađenom ansamblu mora da se prizna da je odlično našao pravu meru. Delovao je izvanredno sveže i savremeno, kako sa psalmima, tako i sa hasidskim ili novim izraelskim kompozicijama. Ovo se posebno odrazilo u omiljenoj pesmi „Jerušalaim šel zahav“ (Jerusalim od zlata) od Naomi Šemer, ili u završnoj plesnoj pes-mi „Hava nagila“ (Hajde da se radujemo) koja se premetnula u bezimeno izraelsko narodno kolo.

Na kraju programa nastupili su zajedno pevači sva tri hora, a dirigenti su se vešto smenjivali ne prekidajući melodije.

Zadovoljni i u dobrom raspoloženju, retko koji slušalac je sti-gao da razmisli o tome koliko je napora i rada trebalo da se uloži da bi se uskladilo izvođenje 38 vokalnih kompozicija, koliko je prijateljstva trebalo da se sve to izvede na pozornici i da devet stotina ljudi oseti zadovoljstvo zajedničkog izvođenja i slušanja muzike.

Saradnja maestra Đorđa Stankovića i sadašnje predsednice Marlene Vajnberger- Pavlović, te drugih saradnika, najpoželjnija je okolnost za buduću delatnost renomiranog beogradskog hora u sopstvenoj kući i na širim prostorima.

BRA]A BARUH I GOSTI

Srca puna muzikeNa kraju programa nastupili su zajedno peva~i sva tri hora, a dirigenti

su se vešto smenjivali ne prekidaju}i melodije

Gosti iz Skoplja - Gosti iz Skoplja - „Mois Hasón“„Mois Hasón“ Raspevani Novosa|ani - „Hašira“Raspevani Novosa|ani - „Hašira“ Doma}ini - Hor BraDoma}ini - Hor Braća Baruhća Baruh

JevrejskiPregled

10 januar 2009.

Piše, slika i putuje: Jasna ]iri}

Odlazim, za početak, u Narodni muzej u Kragujevcu kod istoričara Dejana Obradovića. Pokušavamo da lociramo gde se u Kragujevcu nalazilo jevrejsko groblje kao i zgrada sina-goge.

Moja saznanja su bila da je dr Moša Eli ustupio jednu zgradu 1930. godine Jevrejima Kragujevca za sinagogu. Locirala sam da se to nalazilo u Ulici knjeginje Ljubice br.9. Podatak iz novina, „Glas Šumadije“ od 16.avgusta 1931. na trećoj strani mi kazuje:

Blagodarenje u sinagogi, Najava da će 16.avgusta 1931. u jevrejskoj veroispovednoj

opštini, u sinagogi, Knjeginje Ljubice br.9, biti održana služba Božja u čast desetogodišnjice stupanja na presto kralja Aleksandra I.

Moja saznanja za jevrejsko groblje su bila da su se pre Drugog svetskog rata, na Varoškom groblju, na sektoru III, sahranjivali Jevreji.

Krećem sa Žikom Đorđevićem i kustosom Obradovićem u obi-lazak Varoškog groblja, sektori su se u međuvremenu promenili i samo dva jevrejska groba nalazimo na sektoru X Varoškog groblja u Kragujevcu, Matilda Karijo i Armin Braun (parcela X/141/22).

Na sektoru III ne postoji ništa jer su izmenjeni posle rata.Niko u upravi i pored dobre volje ne zna da mi kaže ništa o

vlasništvu parcele gde su sahranjivani Jevreji. Vrlo uredne podatke imaju pohranjene u kompjuteru, 17.000 sahranjenih je na ovom groblju. Ne zna ni istoričar Obradović koji je pre mesec dana napisao knjigu „Kragujevačka groblja“ u kjoj je obradio sva četiri kragujevačka groblja, od 1845. godine do danas.

Takodje posedujem podatke da su na Varoškom groblju sahran-jeni i Mandelbaum Nikola (3- 1656 po staroj numeraciji), Marjesta Jakov – bez numeracije ali sa oznakom „jevrejska parcela“, Pinto Matilda - 3, Pinkas Isak -10, Pinkas Ješua – 11, Pinkas Solomon 8 – 146, Lederer, Holender 10 -368/1, Rejnhart Tereza 10 -347 po staroj numeraciji, Hajek Rudolf 1- 195, Haberling Jana 7 -327, Hem Roza 8 – 108/1, Štajn Rozika 3 – 542, Štemper Viljem, Marija 3 – 737, Štraus Ana 3 – 1087. (Sve brojčane oznake pored imena su oznake Jevrejskih parcela po staroj numeraciji parcela i grobova). Tih spomenika više nema ili ih nisam i pored dobre volje mogla naći.

Moj saznanje je da je oko 1970. god. jevrejski deo uklonjen, spomenici podignuti i prodati, a na tom mestu je uočljivo da su drugi ljudi sahranjivani. To je učinjeno zato što niko nije plaćao zakupninu za grobna mesta!

Kupujem knjigu „Večni mir“ - Monografi ju o kragujevačkim grobljima iz 2002. godine

i evo novih saznanja za mene! Iz 1944. godine postoji tlocrt sektora X na varoškom groblju, gde se vidi da je već tada „na-padnut“ jevrejski sektor što se jasno uočava po grobovima ruskih vojnika oslobodilaca.

Ne treba zaboraviti da je veliki masakr Jevreja bio u Kragujevcu, za vreme Drugog svetskog rata, da su gotovo svi Jevreji ubijeni, a ruski vojnici koji su se borili za oslobodjenje Kragujevca 1944. godine su na jevrejskom sektoru sahranjeni.

Na sektoru X Varoškog groblja bilo je 1944. godine 10 jevre-jskih spomenika, sve ostalo ruski vojnici oslobodioci i nekoliko srpskih spomenika. Oko 1970. godine su i ti preostali jevrejski spomenici uklonjeni, ostala su samo dva i jevrejsko groblje u Kragujevcu praktično nestaje.

Grobna mesta nPre nego što se

“bacite” na ovaj “bajat” tekst dužan sam da objas-nim zašto se “kiselio” u

mojoj fi joci dva-tri meseca. Svaki urednik, pa i ovaj,

kao hrčak sakuplja rubrike i slaže ih u “štek” za crne

dane. To su takozvane mrtve priče neprolazne vrednosti. Nisu vezane

za određeni datum, pa su uvek aktuelne, a možete i nikad da ih ne objavite. Događaji i život stalno

dobacuju nove priče krat-kotrajne upotrebne vred-nosti, koje zahtevaju da

ih pustite “juče” jer sutra je kasno. Autorka redova koji slede pripada sorti tragača-istraživača čiji

rad svi koriste, a malo ko ume da ceni. Tim poslom se bave samo oni koji su zaljubljeni u svoj poziv. Čeprkanja po jevrejskoj bližoj prošlosti i brisanja naslaga prašine sa nje nikad joj nije dosta –

srećom po nas.Urednik

Jevrejski deo groblja je uklonjen, spomenici podignuti i prodati

JevrejskiPregled

ISTRAŽIVANJE

11TEVET / [EVAT 5769.

Na Palilulskom groblju u Kragujevcu postoji spomenik na kojem pišu imena, Jakov A. Medina, rođen u Beogradu 1884. g. streljan 20.X.1941. g. u Kragujevcu, sin Avram zvani Bata rođen u1913. g. i supruga kao i kći Olivera, rođena 20.IX.1941.g. odve-dena na Sajmište u Beogradu i ugušena u gasnoj komori. Leposava M. Medina (1895 – 1968) podigla je ovaj spomenik mužu, sinu, snaji i unuci.

Hotel „Kragujevac“ u kojem sam smeštena, njegove pomoćne zgrade i trafo stanica (hotelska) koja se nalaze sa hotelske zadnje strane, su, u stvari, parcela nekadašnje sinagoge u Kragujevcu.

Kupila sam knjigu „Kragujevac moj grad nekad i sad“ iz 2007. godine, gde nalazim sliku sanatorijuma dr Moše Elija iz 1925. go-dine. To je bio dobar putokaz da saznam gde je tačno sinagoga bila .

Odlazim i kod župnika Stjepana iz Katoličke crkve u Ljubičinoj ulici br. 1. Kaže da je njihova crkva kupila zgradu 1925. godine

od dr Moše Elija i da su je dozidali. Nalazi mi stare Kragujevčane koji se sećaju gde je tačno bila sinagoga, koju je dr Moša Eli poklonio Jevrejima Kragujevca. Izlazi mi u susret Branko, prvi komšija župnikov, koji je pitao starog kragujevačkog lekara, devedestšestogodišnjaka bistre pameti, koji mu je tačno objasnio gde se nalazila sinagoga u Kragujevcu. Kako on kaže, prve četiri kocke, (misli na zidove sa vidljivim stubovima) pomoćnih zgrada hotela “Kragujevac“ i dela gde se nalazi trafo stanica hotela je prostor nekadašnje sinagoge.

Drugi dan moga boravka u Kragujevcu počeo je razgovorom sa kustosom Muzeja Šumarice Sinišom Brkićem, koji radi na kn-jizi o Jevrejima Kragujevca. Postavljam mu pitanja o groblju i si-nagogi u Kragujevcu?

Defi nitivno utvrdjujemo, a prethodno konsultujući istoričara Minića telefonom, koji se takođe godinama bavi Jevrejima Kragujevca da: Jevreji u Kragujevcu nisu imali svoje groblje, da parcela gde su sahranjivani do Drugog svetskog rata defi nitivno pripada Varoškom groblju.

Sa kustosom Brkićem obilazim spomenik streljanim Jevrejima u naselju Bagremar, podignut 1991. godine. Na tom mestu strel-jano je 37 Jevreja i 78 Srba.

Zbog velike vrućine koja je tih julskih dana vladala u Kragujevcu ne stižemo da obiđemo

stratište na Šumaricama.Istraživanje u Kragujevcu bio je završeno za tri dana, ostalo

je samo stratište na Šumaricama za neki drugi put kada ne bude toplo vreme.

Možda će sve ovo što pišem nekome biti od koristi u nekim daljim istraživanjima, istorijat, život i stradanje Jevreja u manjim mestima u Srbiji retko ko da je radio i zapisivao .

Šteta koju sam napravila u Kragujevcu, bila je rušenje beton-ske ograda na jednom spomeniku na Varoškom groblju, dobro sam prošla, ograda je pri mom pentranju po groblju jednostavno proletela pored mene. Imala sam sreće, odvalila sam bar 200 kg. betonske i gvozdene ograde. Neko me je, ipak, sačuvao.

JEVREJI KRAGUJEVCA

a nema ko da pla}aCiljevi moga putovanja u Kragujevac bili su da utvrdim gde je bila

sinagoga, a gde jevrejsko groblje pre Drugog svetskog rata

Sakustosom obilazim spomenik streljanim Jevrejima u naselju Bagremar

JevrejskiPregled

12 januar 2009.

FILIP DAVID, VITEZ POZIVA

Non serviemKnjiževnik i dramaturg Filip David,

primio je, na nedavno održanoj svečanosti u Narodnom pozorištu u Beogradu, nagradu “Vitez poziva”. Osim njega, ovo priznanje nevladine organizacije Liga eksperata za značajan stvaralački opus, saglasnost pro-fesionalnog znanja i savesti i moralni integ-ritet, dobili su i advokat i teoretičar prava Slobodan Beljanski, profesor i političar Dragoljub Mićunović, profesorka Vesna Rakić-Vodinelić, Mihajlo Ramač, novinar i publicista i profesor Đuro Šušnjić.

- Filip David je odlučno, na svoj način, branio i brani univerzalne ideje i vrednos-ti. U postupcima pojedinaca nije tražio i gledao njihovo poreklo, veru, rasu, položaj, već samo ličnu čovečnost. Celim svojim bićem uveren je da su zločinci - zločinci,

bilo kome da pripadaju i da nema malog i velikog zla. Svako zlo je zlo. Njegova reč, delo i ponašanje blagotvorno utiče na sve koji su preživeli nepravdu, torturu, nasilje i posledice ratova i zločina na našem tlu. Njegov život i stvaranje nije ništa drugo do odbrana čovečnosti u nama – rečeno je u obrazloženju žirija u čijem sastavu su bili: dr Čedomir Čupić, predsednik, književnica Vida Ognjenović, dr Ratko Božović, dr Vladimir Goati, dr Žarko Trebješanin, dr Vojin Dimitrijevići i dr Vlastimir Matejić.

Trivun Inđić, specijalni izaslanik pred-sednika Srbije Borisa Tadića, kazao je tom prilikom da se „vitezovi poziva“ u životu rukovode geslom: „Non serviem“, što znači da ne pristaju na kulturu „služenja i poslušnika“.

Nedavno je u „Prosvetinoj“ knjižari „Geca Kon“ predstavljen četvrti (zimski) broj časopisa Književnost koji uređuje Bogdan A. Popović. Među brojnim objavljenim radovima nalazi se i blok onih sa tekstovima izraelskih autora koje je pripremila književnica Ana Šomlo. Tako će oni kojima pođe za rukom da se domognu Književnosti moći da, pored eseja Miroslava Egerića i Petra Pijanovića i pesama Vladimira Kopicla, Milana Đorđevića, Zorana Bundala i Miodraga Maksimovića, pročitaju uvodnu informaciju pomenute spisateljice o trendovima u savremenoj iz-raelskoj književnosti i radove Jedidija Jichakija, Geršona Šakeda, Amosa Oza i još četiri autora.

Na promociji je bio i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, poznati glumac Petar Ejdus, koji je kazivao stihove Vladimira Kopicla.

-Biću neskroman, ovo je najbolje uređen broj – rekao je urednik Bogdan Popović, a mi doda-jemo da to treba proveriti.

99. ro|endan prof. drMarkaAnafaPovodom 99. ro|endana, najstari-jeg ~lana naše zajed-nice prof. dr Marka Anafa,u ime Saveza jevre-jskih opština Srbije, posetili su rabin Isak Asiel i Miroslav Grin-vald, a u ime Srpsko jevrejskog prijateljst-va prof. dr Zoran Kova~evi}, koji je i inicirao ovu posetu, kao i dugogodišnja ~lanica i tehni~ki sekretar tog društva Nevenka Mitrovi}.Razgovor je pro-tekao u dobrom raspolo`enju, uz ro|endansku tortu, zdravicu i, razume se, elju da slavljenik do ivi 120. ro|endan.

M. Grinvald

Novi broj ~asopisa „Knji`evnost“

JevrejskiPregled

13TEVET / [EVAT 5769.

Izložba slika “Sarajevska hagada kao inspiracija”, autora Mirjane Lehner, akademskog slikara i njenog sina Marka Dragića, multimedijalnog umetnika, članova Jevrejske opštine Beograd, održana je u Galeriji SKC Novi Beograd od 17. do 30. de-cembra 2009. Lehner se predstavila akvarelima i crtežima, a Dragić kombinovanom tehnikom kompjuterske grafi ke, na temu radova nadahnutih bogatim slikovnim i pisanim nasleđem Hagade, jevre-jske obredne knjige. Posetioci izložbe imali su priliku da uživaju u kombinacama prizora pomenutog dela sa motivima svakodnevice. U njima ima svega. Tako su se mogli videti fragmenti iz života i lik-ovi autorkine porodice Papo u sarajevskom jevrejskom okruženju, zatim umetnički izvanredno prikazani eksterijeri i enterijeri si-nagoga u Sarajevu, Beogradu, Subotici, Pančevu, Novom Sadu, Senti, sa skladno ukomponovanim tekstovima o njihovoj gradnji i istoriji. Lehner i Dragić su na umetnički zanimljiv način približili deo jevrejske kulture i njenog nasleđa posetiocima i gostima ove izložbe. Slikarka je, da se podsetimo, 2006. godine za svoju izložbu “Sinagoga kao umetničko nasleđe” i ostale umetničke aktivnosti, dobila Godišnju nagradu ULUPUDS-a. A. Albahari

Akcija koju je dnevni list „Politika“ uporno vodila da se očuva izdavačka kuća „Prosveta“, odnosno da se njen budući vlasnik obaveže da sačuva njenu osnovnu delatnost, kao i da knjižara „Geca Kon“ u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu bude sačuvana, ima sve izglede da uspe. Njoj su se pridružili naši najpoznatiji pisci, intelektualci, političari, ali i sindikati pomenute izdavačke kuće, bez obzira na to što su životno zaintetresovani za proces privatizacije. Podrazumeva se da ni Savez jevrejskih opština nije u svemu tome

stajao postrani. Opasnost da pomenuta knžara, jedna od najznačajnijih instituci-ja beogradskog i srpskog knjižarstva, sa tradicijom od preko 100 godina, postane prodavnica robe široke potrošnje ili nešto tome slično, izgleda, više ne postoji. Agencija za privatizaciju će ugovorom obavezati budućeg vlasnika Izdavačkog preduzeća „Prosveta“, u čijem je sastavu knjižara „Geca Kon“ da taj prostor zadrži istu namenu. Novi vlasnik bio bi obave-zan da zadrži istu delatnost u periodu od najmanje 10 godina.

„Geca Kon“ }e opstatiNovi vlasnik obavezan da ne menja delatnost ovog hrama knjige

AKCIJA

IZLO@BA MIRJANE LEHNER I MARKA DRAGI]A

Maštovite kombinacije

JevrejskiPregled

IZ JEVREJSKIH OPŠTINAIZ JEVREJSKIH OPŠTINA

14 januar 2009.

NIŠ

Iz vesti u vest Prvi gost u novim prostorijama

Jevrejske opštine bilo je Udruženje samohranih majki iz Niša. Druženje sa našim dugogodišnjim saradnicama počeli smo fi lmom »Jevreji u Nišu«, a naše vredne domaćice spremile su ukusno posluženje. Ostali smo do kasnih večernjih sati sa ovim divnim ženama.

Predstavnici Grada Niša i UN HABITAT-a Lihija Ramirez, razgovarali su sa predsednicom Jevrejske opštine Jasnom

Ćirić o planovima grada i ove organizacije vezanim za preseljen-je romskog naselja koje se nalazi na teritoriji jevrejskog groblja u Nišu. Stav JO, koji je i u pismenoj formi dostavljen sagovor-nicima, bio je da našu zajednicu ne uvlače u tu problematiku, ali i da ona ne osporava njihov rad na raseljenju. Sagovornici su, takođe, upoznati sa tim da je i postupak povratka imovine u toku, pogotovo za što je niško jevrejsko groblje proglašeno za kulturno dobro.

Sastanku Izvršnog odbora SJOS u Beogradu prisustvovale su J. Ćirić i E. Čaligalović.

U novim prostorijama JO Niš gost je bio dr.Vojo Kalezić, nefrolog, govorio nam

je tom prilikom o svom poreklu (potiče iz porodice Kraus iz Mađarske) a ujedno smo se dogovorili i o predavanju koje će nam održati tokom januara meseca.

Dogovor sa predstavnicama Udruženja Kola sprskih sestara o predstavljanju naše

opštine i njenih aktivnosti u njihovim prostorijama, kao i o upoz-navanju JO Niš sa delatnošću Kola srpskih sestara u Nišu.

U sali Jevrejske opštine Beograd predstav-ljen je CD »Jevrejska groblja u Beogradu«, a

događaju je prisustvovala Jasna Ćirić, predsednica naše opštine.Tom prilikom je sa jednim od autora Mentom Mentovićem dogo-vorena i saradnja za budući projekat koji bi se odnosio na Jevreje u Novom Pazaru za koji je predsednica JO Niš poklonila oko 600 snimaka i dokumenata.

U prostorijama JO Niš upoznali smo se sa radom Art grupe „Manos Bendičas“

(Blagoslovene ruke) iz Sofi je, čuvarom jevrejske tradicije u Bugarskoj. Posle razgovora sa predstavnicama „Manos Bendičas“, od kojih neke vode poreklo iz Niša, dogovorili smo se o saradnji i njihovoj poseti nama.

Jevresamohranih majki iz Ni

24. novembar24. novembar

PHABsa pr

28. novembar28. novembar

Sastaprisu30. novembar30. novembar

bio je tom prilikom o svom

1. decembar1. decembar

Kolopštine i njenih aktivnos

4. decembar4. decembar

ljendogađaju je prisustvova

j6. decembar6. decembar

se s(Blagoslovene ruke) iz

8. decembar8. decembar

NOVI SAD

VE^E POSVE]ENO JUDITI ŠALGO

Isprepleteni za ve~nostČesto se i rado sećamo našeg člana, izuzetne multi-

medijalne umetnice Judite Šalgo. Razlog da joj, 24. no-vembra, posvetimo veče je nedavno izašla knjiga „Judita Šalgo“, autora dr Zorana Mirkovića, njenog supruga, objavljena u produkciji KUD-a u izdanju Studentskog kulturnog centra Novi Sad.

Prisutne je pozdravila Edita Jankov, predsednica Kulturne sekcije Opštine, a o knjizi su govorili Vujica Rešin Tutić, dobitnik nagrade Vasko Popa i dugogodišnji poznanik Judite Šalgo, Maja Solar, književnik i fi lozof, pomenuti dr Zoran Mirković i izdavač Jovan Veljin. Takođe, odgledali smo i jedan Juditin video rad.

Najupečatljiviji govornik bio je dr Mirković koji nije krio divljenje i ljubav prema preminuloj supruzi. Da priredi ovo izdanje nadahnula ga je, kaže, njena beležnica. Nije želeo da napiše ni predgovor niti pogovor nego ugovor – tekst na sredini knjige. Kako je uvek voleo i da je nasmeje, isprepleo je svoj tekst sa njenim spojivši se tako sa njom kroz sva vremena.

Čuli smo niz podataka o Juditi Šalgo i porodici iz koje potiče. Bila je majka, supruga, zaposlena u socijalističkom društvu koje je ženi pružilo privid ravnopravnosti, ali i nesavladive poslove. U vreme kada je aktivno radila u Novom Sadu je bila poznata i Katalin Ladik, koja je svoje tekstove čitala gola pa je, nažalost, umetnica Judita Šalgo bila je u njenoj senci. O Juditinoj poeziji govorila je Maja Solar koja je videla pesnikinju, pre svega, kao najradikalniju i najeksperimentalniju na celoj poetskoj sceni.

KNJI@EVNO VE^ETATJANE CVEJIN

Pereceza bolje

pam}enje

Priredila: Ljiljana Lepuša

JevrejskiPregled

15TEVET / [EVAT 5769.

POMO] SIROMAŠNIMROMSKIM PORODICAMA

Bratski za Phralipe

Novosadska jevrejska opština bila je četvrti put inicijator nedavno održanog hu-manitarnog koncerta sa kojeg je prihod išao za siromašne romske porodice. Organizator i koordinator bio je Teodor Popović, a u orga-nizaciji su učestvovali i Srpska pravoslavna crkva Eparhija bačka i SPC Opština Novi Sad. Učestvovali su, takođe: Rimokatolička župna crkva „Ime Marijino“, Slovačka evangelistička crkva, Islamska zajednica u AP Vojvodini i Hrišćanska reformatska crk-va. Gost je bio Dečji hor Franjevačke crkve „Kapistran“.

Brojne prisutne, koji su ispunili Sinagogu, pozdravili su voditelj Sonja Fišteš i rabin Isak Asiel. U publici su se nalazili i ugledni gosti među kojima ministar za ljudska prava i nacionalne manjine Svetozar Čiplić, am-basador Austrije, predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović i predstavnici svih kon-fesija koje su učestvovale na koncertu.

Teodor Popović je kao poentu ovog kon-certa istakao da kultura nije privilegija velikih centara, da se ona neguje i u mnogim malim mestima, što pokazuje primer veoma uspešne pevačke grupa Zavet iz Kovilja. Programom su dominirale duhovne pesme, ali bilo je i niz poznatih svetovnih melodija poput Geršvinovog „Letnjeg doba“. Jevrejsku opštinu su predstav-ljali Leon Kajon svirajući klarinet i naš uspešni hor „Hašira“ pod dirigentskom palicom Vesne Kesić-Krsmanović. Bilo je to izuzetno muzičko veče, a publika je toplo pozdravila izvođače.

Pomoć namenjenu romskim porodica-ma razdelilo je Romsko udruženje Phralipe (Bratstvo). Sakupljeno je oko 100.000 dinara i veća količina garderobe koju su distribuirale Hevra kadiša i Ekumenska humanitarna or-ganizacija. Posle koncerta bio je prijem u Svečanoj sali. Mediji su propratili ovaj kulturni događaj.

Subotičani, književnica Tatjana Cvejin i urednik Nikola Novkov bili su nam nedavno u gostima. Predstavila ih je Edita Jankov. Govoreći o Tatjani Cvejin kao istaknutom piscu i prevo-diocu, pomenula je da je objavila preko 20 knjiga proze i poezije i uredila neko-liko književnih izdanja. Takođe, Tatjana Cvejin je redovna učesnica Zmajevih dečijih igara.

Tako je i knjigu „O večnom miru u zem-lji Nemaje, najlepše bajke i priče iz sveta pobožnih Jevreja“ Jichoka Lejba Pereca, predstavljenu na Sajmu u Beogradu, prire-dila Tatjana Cvejin napisavši i predgovor, a

Novkov je bio urednik.Književnica je govorila okupljenima

o tome kako je došlo do ovog izdanja. Sređujući biblioteku u subotičkoj opštini do ruku joj je došla knjiga Jichoka Lejba Pereca izdata 1930. Godine. Na internetu je pronašla da je to poslednje izdanje. Rabin Isak Asiel ju je podržao da objavi ovo izdanje, Ministarstvo kulture je odo-brilo sredstva, a pomogla je i Subotička opština. Saznali smo niz podataka o Perecu (1852 – 1915) rođenom u Poljskoj, sinu imućnih Jevreja koji je od mladosti učio Bibliju i Talmud. Pisao je o veoma različitim temama: higijeni, bacilima,

elektrotehnici... Oženio se 1872. godine i sa ženom izdao knjižicu pesama. Posle izvesnog vremena preselio se u Varšavu gde postaje sekretar jevrejske opštine. Tu je pisao i radio kao novinar i izdavač. Stekao je slavu za života, a njegova dela pisana na hebrejskom i jidišu prevedena su na bezmalo sve jezike, čak i na espe-ranto. Najveći uspeh postigle su njegove priče pisane na način kako ih je običan narod pričao.

Nikola Novkov nam je upečatljivo in-terpretirao jednu bajku iz knjige. Gosti su nam doneli knjige i perece da bismo za-pamtili - ime autora.

Prezentacija fi lma „Vrela krv“ i tribina održane su 1. decembra u prepunoj Sali Jevrejske opštine, a učesnici su bili producenti fi lma Marko Mamuzić i Ivana Lalić-Mamuzić i režiser Miloš Teodorović. Prisustvovali su i mnogi ugledni Novosađani i Beograđani među kojima i dr Mladenko Kumović i Aleksandar Lebl.

Sve prisutne, posebno mladu ekipu koja radi za TV B92, pozdravila je predsednica dr Ana Frenkel. Odgledali smo fi lm, već prikazan na televiziji, koji govori o aktuelnim neofašističkim grupama u našoj zemlji. Autori fi lma su pokušali neutralno da prikažu i jed-nu i drugu stranu. U fi lmu su govorili Rajko Đurić, predstavnik Roma, Goran Davidović, predstavnici Grupe 1389, Mladen Obradović u ime organizacije Obraz ali i Filip David, književnik, rabin Isak Asiel. Prikazano je nekoliko nemilih događaja: incident u Novom Sadu, paljenje džamije 2004. godine u Beogradu, miting Kosovo je Srbija, paljenje pekare u Novom Sadu uz fi lmske kamere.

Posle fi lma razvila se neobično bogata diskusija. Oko fi lma se podigla velika prašina. Prvobitno on je trebalo da govori o marginalnim grupama ali su one u nečijem interesu postale bitni politički faktori. U fi lmu na udaru tih grupa na pr-vom mestu su Romi, Jevreji, homoseksualci i svi koji se ne uklapaju u patriotski kod. U diskusijama najčešće se nailazilo na rečenicu da je problem u sistemu. Na strani rušitelja u fi lmu se našao penzionisani sveštenik Žarko Gavrilović, od koga se Sinod SPC distancirao. Autori su najviše očekivali napade zbog citirnja Nikolaja Velimirovića, međutim, reakcija nije bilo. Oni smatraju da su fi lmom bacili rukav-icu državi u lice da nešto preduzme protiv tih grupa, edukuju mlade da je sramota biti nasilan i ne priznavati različitost.

O tome koliko su neofašističke grupe u Srbiji, koje okupljaju deo mladih, mar-ginalne, govori to što je tribina održana pod neobično jakim obezbeđenjem, ali i to da se ono uglavnom - dosađivalo.

TRIBINA I PROJEKCIJA FILMA „VRELA KRV“

(Bez)opasni marginalci

JevrejskiPregled

IZ JEVREJSKIH OPŠTINA

16 januar 2009.

NOVI SAD

ZEMUN

TRIBINA POSVE]ENA ANTIFAŠIZMU

Odgovornost intelektualne elitePovodom Dana ljudskih prava, u okviru festivala „Vivisect“,

posvećenog temi „Totalitarni režimi, pogled iznutra i spolja“, Jevrejska opština Novi Sad odazvala se pozivu da učestvuje na tribini o antifašizmu. Tom prilikom je Bruno Hofman, kao predstavnik onih koji su preživeli holokaust, pred publikom u galeriji „Macut“ Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“, govorio o deportaciji Jevreja iz Novog Sada, o sudbini hiljada onih koji se nikada nisu vratili, kao i sopstvenoj sudbini i vre-menu provedenom u logoru.

U tridesetak minuta, Hofman je sažeo odlučujuće događaje

koji su odredili njegovu mladost, životni put i pogled na svet, ne gubeći se u detaljima nego, uverljivo i duhovito iznevši podatke i zbivanja o kojima posleratne generacije malo znaju. Njegovo izlaganje se izvanredno uklopilo u temu ove tribine koja je, takođe, imala cilj da preispita odnos intelektualaca prema Drugom svetskom ratu, istoriji Druge Jugoslavije i antifašizmu. U nastavku manifestacije, poveo se razgovor o stavu i odgovor-nosti intelektualne elite prema društvenim zbivanjima u Srbiji i antisemitizmu.

E. Jankov

Priredio: Nenad Fogel

Ve~e izraelskog filmaZahvaljujući fi lmskom kritičaru, mag-

istru Nenadu Dukiću, imali smo, 3. de-cembra, priliku da se upoznamo sa novom izraelskom produkcijom predstavljenom na Haifa fi lm festivalu u oktobru ove godine. Zanimljivo predavanje, koje je između os-talog, obuhvatilo prikaz profi la današnjih fi lmskih festivala u svetu, držalo je pažnju posetilaca skoro dva sata. Festival u Haifi , koji je u rangu “B” festivala, predstavlja fi lmsku produkciju mediteranskih zemalja. Srbiju su predstavljala dva mlada autora: Dejan Zečević sa fi lmom “Četvrti čovek” i Stefan Arsenijević sa fi lmom “Ljubav i drugi zločini”. Dukić je bio član dva žirija koji su ocenjivali savremeni izraelski fi lm i produkc-

iju u kategoriji TV fi lmova. Prvu nagradu u kategoriji igranih fi lmova dodelili su fi lmu „Sedam minuta u raju”, autora Omri Givona. U kategoriji TV fi lmova prvu nagradu dobio

je fi lm “Zrubavel”, autora Šmuela Beruja.Uz detaljni opis svih fi lmova koji su bili u obe konkurencije, predavač je izneo niz zanimljivih detalja koji su vezani za iz-raelsku kinematografi ju. Posebno je is-takao da Izrael izdvaja značajna sred-stva za fi nansiranje fi lmskih stvaraoca i da zahvaljujući tome ima godišnju produkciju od 40 fi lmova. Poređenja radi u Srbiji se godišnje snimi do deset fi lmova. Kao kuri-ozitet magistar Dukić je izneo podatak da je najgledaniji fi lm u Izraelu svih vremena fi lm Živka Nikolića, “Lepota poroka”.Posle predavanja gost je odgovarao na broj-na pitanja koja mu je postavljala znatiželjna publika.

JevrejskiPregled

IZ JEVREJSKIH OPŠTINA

U beogradskom naselju Ledine, u utorak 12. decembra, okončani su radovi na zaštiti lokaliteta stradanja 350 Jevreja u Drugom svetskom ratu. Uklonjeni su smeće i kabasti otpad, zasađen odgovarajući broj sadnica, urađena delimična rekonstrukcija oštećene prilazne staze, postavljene dve klupe i izvršena sanacija samog memorijala.

Uređenje spomen obeležja u ledinama jednim delom fi nansirao je Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, a da bi čitav projekat bio uspešno doveden do kraja posebno su se angažovali Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i JKP Gradsko zelenilo. Komemorativnoj ceremoniji, osim zvaničnika pomenutih ustanova, prisustvovali su i predstavnici Ambasade Izraela, Saveza jevrejskih opština Srbije, B’nai B’rit loze Srbije 676 i JO Zemun. Prisutnima se, prigodnim gov-orom, obratio pomoćnik ministra rada i socijalne politike dr Miro Čavaljuga. M. Grinvald

Obnovljeno spomenobele`je

u Ledinama

IZ JEVREJSKIH OPŠTINA

17TEVET / [EVAT 5769.

BEOGRAD

DOBROTVORNI BAZARDOBROTVORNI BAZAR

Izraelski štand najpose}enijiBeogradski sajam (hala 2.) bio je 7. decembra domaćin

‘’Prazničnog dobrotvornog bazara’’. Ovaj već deveti humanitarni bazar, u organizaciji Međunarodnog ženskog kluba – IWC Beograd, okupio je predstavnice 30 zemalja koje su diplomatskim ili nekim drugim poslom prisutne u Srbiji. Najveća gužva bila je na štandu Izraela. Kozmetika sa Mrtvog mora bila je najtraženiji artikal. Koliki je značaj ovog humanitarnog bazara svedoči i angažovanje izrael-skog ambasadora gospodina Artura Kola, koji je bio deo’’izraelskog

prodajnog tima’’. Gost njihovog štanda bio je i restoran brze hrane ‘’Falafel’’, jedini koji u Beogradu nudi izraelske specijalitete. Ono što je krasilo ovu manifestaciju je veliko prisustvo dece. Važno obeležje ovog događaja je i njegov dobrotvorni karakter, jer će u humanitarne svrhe otići sav prihod od prodaje “sitnica” i ulaznica, koje su koštale 200 dinara.

Čitaoci koji žele podrobnije da se obaveste o životu i radu Jevrejske opštine Zemun mogu to učiniti na sajtu: www.joz.rs

DVD “JEVREJSKA GROBLJA U BEOGRADU”

Muk, pa aplauzJevrejska opština i Komisija Hevra kadiša organizovale su 6. decembra predstav-

ljanje DVD izdanja „Jevrejska groblja u Beogradu“, prvog dela multimedijalnog pro-jekta „Jevreji u Beogradu“. Interesovanje je bilo veliko o čemu govori dupke ispun-jena Velika sala Opštine, kao i to da je tokom proekcije vladala „mrtva“ tišina sve dok se na kraju nije prolomio aplauz. Autori, Zoran Pantelić, pravnik, Menta Mentović, pukovnik u penziji i magistar ekonomije i Jovan Raković, radnik obezbeđenja, up-oznali su se na časovima hebrejskog. Ne samo da su puki amateri nego sa fi lmskom dokumentaristikom nikada nikakve veze nisu imali. Ipak, zaslužuju sve komplimente. To što su uradili ima veliki informativni i obrazovni značaj.

-Najveći problem nam je bila tehnika – kaže Pantelić. - Radili smo sa amaterskom digitalnom kamerom i digitalnim amaterskim fotoaparatom kakvi se mogu naći u malo bolje snabdevenim samouslugama. Ton smo snimali kod Joce u kući na onu bubicu od kompjutera. Pre svega zato što stanuje na Dedinju, pa je ušuškano, nema gradske buke, ali i zbog toga što je on radio montažu na svom kompjuteru. Snimanje fi lma od 25 minuta trajalo je šest meseci.

-Trebalo je „iskopati“ materijal, sve to iščitati... kada smo počinjali nismo imali ništa osim ideje da takav fi lm uradimo. A onda smo počeli da „oremo“ po zbornicima, almanasima, starim novinama, arhivu grada... Komisija Hevra kadiša obezbediće CD “Jevrejska groblja u Beogradu” članovima zajednice koji nisu imali zadovoljstvo da ovaj dokumentarac pogledaju. Potrebno je samo da se jave Miroslavu Grinvaldu ili Juditi -Biro Jovanović.

POSLE OSTAVKE HERCOGA

Izbor novog predsednikaDoskorašnji predsednik JO Beograd

Miroslav Hercog, početkom novembra 2008. podneo je ostavku na taj položaj. Do izbora novog, poslove vode potpredsednici JO i članovi Izvršnog odbora Jovan Elazar i Marko Zdravković. Izbor predsednika obaviće se tokom marta ove godine, za kada se predviđa održavanje redovne godišnje skupštine članova JO Beograd, koja će ujedno biti i izborna.

Kandidati mogu biti samo članovi JO Beograd. Neophodno je da poznaju stanje u zajednici i jevrejsku tradiciju, da su odani moralnim principima jevrejstva, da govore en-gleski jezik i imaju odgovarajuće obrazovanje. Zainteresovani moraju imati program rada i viz-iju razvoja zajednice u mandatnom periodu, što će izložiti članovima Opštine tokom predizbor-nog perioda. Kandidati, sa svojim programima, mogu se prijaviti Sekretarijatu JO Beograd.

JevrejskiPregled

RELIGIJA

18 januar 2009.

SINAGOGA NIKAD LEPŠA

De~ja grajau kolibi mira

Piše: Josif Baruhovi}

Ovaj naslov odnosi se na beogradsku sinagogu Sukat šalom (Koliba mira) koja se nalazi u ulici M. Birjuzova 19. Za jedne je ona mesto gde mogu u miru da se posvete svojim verskim osećanjima, za druge učionica u kojoj mogu da se upoznaju sa osnovama judaizma i jevrejske tradicije. Nekom, opet, ona us-putno mesto da svrati jednom ili dva puta godišnje za velike jevrejske praznike. U nju neki dođu sami, neki sa članovima uže porodice i prijateljima da bi prisustvovali pomenu pokojnika. Bilo kako bilo ona je, ipak, mesto za svakog člana naše zajednice bio on vernik, ateista, agnostik, ili daleko bilo - antiteista.

Naša sinagoga se nakon letnjih radova prolepšala kao nikad do sad i to zahvaljujući beogradskom i srpskom rabinu Isaku Asielu i podršci njegove supruge Rejčel. Dosta toga se izmenilo posled-njih godina otkako je Isak postao rabin Srbije. Već sam spoljnji i unutrašnji izgled hrama ukazuju na to. Nabrajanje šta je sve urađeno u proteklom periodu povlači rizik da nestrpljivi čitalac preskoči sve te činjenice. Ali kada je u pitanju hram Sukat šalom to je neizbežno. Poslednjih deset godina rabin je strpljivo i uporno radio na obnavl-janju i oživljavanju verskog života i jevrejske tradicije u nas. I pored svakodnevnih i mnogobrojnih dužnosti on istovremeno radi i na po-pravkama i doterivanju sinagoge.

Na ulazu u dvorište hrama podignuta je kabina za policajce. Dugi sati dežuranja i boravka ispred hrama olakšani su im, poseb-no za vreme hladnih zimskih dana. Ta kabina, kao i kapija i toalet obnovljeni su donacijom američkog fi lantropa Eda Vejna. Dvorište je očišćeno i postavljene su ljuljaške za najmlađe. Ulaz u hram popločan je novim lepim granitnim pločicama što je donacija porod-ice Fuks iz Beograda. Fasada sinagoge je obnovljena i okrečena sa tri strane što je donacija Grada Beograda iz vremena kada je na nje-govom čelu bio rano preminulog gradonačelnika Nenad Bogdanović. U samom hramu sedišta i pod su lakirani. Postavljen je tepih i nov parohet za pokrivanje Aron akodeša, zahvaljujući donacijama brojnih članova naše zajednice. Renovirane su sve drvene stolice, kožne sto-lice su presvučene novom kožom, postavljene su nove zavese kao i jedan veliki sto sa 20 stolica za održavanje časova iz judaizma na galeriji. Zimski hram je takođe okrečen i lakiran kao i galerija. Uvedeno je grejanje u Sinagogu, donju salu, omladinski klub i sve stanove sa desne strane zgrade. Podignuta je košer kuhinja, reno-virana sala ispod hrama u kojoj se sada odvija veliki broj aktivnosti. Održavanje hrama i dvorišta je besprekorno za šta velika zasluga pripada domarki Angelini.

Ali sve je to samo jedna

“strana medalje”. Mnogo važnija je ona druga – obnova verskog života i jevrejskog obrazovanja. Istini za volju, verski život se u našoj maloj zajednici nikada nije prekidao. Kao tanka nit provlačio se godinama zahvaljujući našem dobrom rabinu Cadiku Danonu. Rabin Danon nastojao je da i u uslovima socijalističke Jugoslavije održi verski život i uspevao da za velike praznike okupi dovoljan broj vernika i održi službu. Držao je časove ivrita, a petkom posle službe u hramu rabin Danon i grupa upornih čitali su i tumačili Parašat ašavua. Hram je uvek bio otvoren i nikome nije bilo zabranjeno da dolazi na versku službu. Svako ko je želeo mogao je biti vernik. Ali teška tragedija koja je zadesila jevrejsku zajednicu tokom II sv. rata, nekada snažnu i naprednu, ipak je ostavila duboke tragove na verski život. Od razorenih porodica posle rata teško se moglo očekivati da će nastaviti vekovnu tradiciju jevrejskog vaspi-tanja i voditi verski život. U okviru same zajednice nije postojala volja ni zainteresovanost za jevrejsko obrazovanje. U to vreme bilo je nezamislivo da se neki visoki ofi cir JNA ili državni službenik jevrejskog porekla pojave u hramu makar i za velike praznike. Karijera i napredak u društvu i službi bili su nespojivi sa verskim životom i poštovanjem tradicije. Oni su bili važniji od verskog života. Viševekovna tradicija surovo je prekinuta i taj prekid je tra-jao gotovo pola veka. U međuvremenu učinjena su dva pokušaja da se obezbedi podmladak za rabinsku službu i dvoje stipendista iz ovih krajeva krenuli su u rabinske škole. Nažalost nisu izdržali do kraja. To je pošlo za rukom tek našem sadašnjem rabinu Isaku Asielu. Postao rabin jevrejske zajednice u Srbije.

Zadatak našeg rabina je dvostruk i nimalo lak: da ponovo usposta-vi poluvekovni prekinuti kontinuitet jevrejskog vaspitanja i tradicije i da obrazuje novu generaciju mladih ljudi koji će biti zainteresovani za judaizam. Plod njegovog rada je da se u prijatnoj, svečanoj sali si-nagoge redovno održava služba svakog petka i subote kao i za vreme velikih praznika. Svakog petka posle službe grupa vernika, prijatelja i gostiju silazi u donju salu i nastavlja druženje u prijatnoj atmosferi Šabata, uz večeru i subotnje pesme kojima nas podučava naš kan-

tor Stefan Sablić. Za vreme subotnje večere pravilo je da muškarci služe večeru čime je delimično ostvaren san svih pripadnica ženskog pola da budu “služene”. Prosek godina

prisutnih je ohrabrujući. U sub-otu ujutro ponovo služba u hramu nakon koje sledi zakuska u donjoj sali, posle koje sledi čas iz judaiz-ma. Za velike praznike, pre i posle službe u hramu dvorište je puno vernika, posetilaca, članova JOB, gostiju i raznih turista.

Konačno, ono što je najvažnije, pri kraju svake službe u sinagogi Sukat šalom dopiru do ušiju žagor i veseli dečiji glasovi, kao i živahno trčkaranje po hra-mu koje nikom ne smeta. Zaista, nikad lepša.

Obnova Hrama je jedna strana medalje, druga i lepša je obnova

verskog ivota

JevrejskiPregled

19TEVET / [EVAT 5769.

RABINAT U 2008.

Va`no je sejatiPredavanja o judaizmu zna~ajna su

u borbi protiv antisemitizma

Piše: rabin Isak Asiel

Pogled na proteklu 2008. godinu budi u meni isto osećanje koje me obuzima dok čitam odeljke u Tori koji se odnose na praoca Isaka. Isak je nekako u senci između oca Avrama i sina Jakova. Životi praot-aca Avrama i Jakova su burni, puni akcije i neobičnih avantura, dok je život praoca Isaka, nekako bio više kontemplativan, donekle in-trovertan. Tako mi nekako deluje protekla 2008. godina, ustaljena u novom šablonu, logičan nastavak projekata koji su započeti 2006/7. O čemu je reč?

Svima je poznato da je pre četiri godine otvorena košer kuhinja kao i višenamenska sala, renovirana nakon silnih godina, koja je čamila služeći kao magacin. Kuhinja i sala dale su nov zamah i dimenziju verskom životu naše zajednice. Napokon mi se ostvario dugogodišnji san da se nakon večernje službe petkom i subo-tom pre podne u donjoj sali Sinagoge održavaju subotnje večere. Te večere nisu samo hrana i piće za telo, nego i hrana za dušu jer se govori o subotnjoj paraša (odeljku iz Tore koji se te subote čita), što je u skladu sa talmudskim učenjem (Avot, 3:4): “Trojica koja su jela za jednim stolom i razgovarala o Tori, kao da su jeli za stolom Božjim, kao što je rečeno: ‘Ovo je sto koji se nalazi pred Večnim (Jehezkel, 41:22)’.” Od Šemini aceret 5767. (13. oktobra 2006.) kada je projekat Oneg Šabat počeo, pa do kraja kisleva 5769. (decembar 2008.) kroz program je prošlo oko 400 učesnika. Za vreme večere se, takođe, pevaju i subotnje zemirot, bogougodne pesme, kojima nas podučava naš hazan Stefan Sablić. Nakon subotnje službe i zakuske sledi čas iz Sidura, jevrejskog molitvenika.

U maju 2006. počelo je i svakodnevno prikazivanje, na Prvom i Drugom programu RTS-a, emisije Verski kalendar u kojoj je judaizmu dodeljeno dva minuta (kao uostalom i pravoslavlju, katoličanstvu i islamu). Odjeci te emisije koja se u toku dana pet puta prikazuje su, više nego, pozitivni. Tu treba napomenuti i emisiju Verski mozaik Srbije koja, takođe, judaizmu daje petominutni prilog jednom sedmično. Dodajmo i druge emisije na našoj televiziji koje s vremena na vreme obrađuju temu judaizma i dobićemo kompletnu sliku.

Poslednjih godina učestali su i pozivi za predavanjima o judaizmu na raznim fakultetima u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, VMA, kao i na Sanu u oktobru 2008. godine. To smatram važnim segmentom u borbi protiv predrasuda i antisemi-tizma i imam dosta pozitivnih iskustava. Naročito bih istakao dvosedmičnu radionicu koja je pokrenuta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u januaru 2008., pod naslovom Jevrejska umetnost i tradicija. U februaru 2009. godine će biti nastavak te radionice (videti: www.f.bg.ac.yu informacije o radionicama).

Protekla 2008. mi je donela i konačno uređenje Sinagoge. Tu pre svega mislim na sređivanje galerije, zatim svih drvenih i kožnih stolica, kao i na lakiranje parketa i na-bavku novog paroheta koji su poklonili Rafi Malkov i Josef Spasić iz Beča. O tim stva-rima ne vredi pričati, treba doći i videti. Sada se nameće i pitanje zamene Aron akodeša, napravljenog od šper ploče, orahovinom.

Kao što plodovi dolaze nakon valjanih i dugotrajnih priprema, rod onoga što je pose-jano u 2008. Ubraćemo tek u narednim godinama, a od onoga što je posejano ranijih godina uživali smo u 2008. Važno je, dakle, sejati. Kao što piše u Pričama Solomonovim (29:18): “Kad nema vizije, rasipa se narod”.

OBAVEŠTENJE!

U subotu 24. januara u 18 ~asova, u donjoj

sali beogradskesinagoge “Sukat šalom” bi}e odr`ana projekcija dokumentarnog filma “Vrela krv”, nedavno

prikazanog na TV B92. Posle projekcije slede razgovor i diskusija sa

autorima i gostima

POKLON “DOBRO^INSTVA”

Rabinat i JOBzahvaljuju se pokloni~koj

organizaciji SPC “Dobro~instvo”

na srebrnoj menorii srebrnom šofarukoje su podarili

beogradskoj sinagogi “Sukat šalom”.

JevrejskiPregled

20 januar 2009.

VIRTUELNO JEVREJSTVO

Hapoel Holon– pustinjski tigar

U Izraelu, zemlji svih mogućih čuda, malo šta može da iznenadi. Prepun je kontrasta na-viknut je na mnoge neobične pozitivne stvari ali i užasne traume. Međutim kada se dogodi da Makabi iz Tel Aviva izgubi titulu u košarci to je senzacija neslućenih razmera.

Makabi, gigant izraelske i evropske košarke, gotovo da je pretplaćen na šampionski tron u domaćem prvenstvu zbog čega je vrlo omražen kod protivničkih navijača. Šampionat Izraela u košarci zove se Ligat Ha’al što znači Super liga. Drugi naziv za ovo takmičenje je Ligat Winner po sponzoru. Osnovano je 1954. godine. Deset klubova učestvuje pri čemu dva ispadaju u drugu ligu na kraju sezone. Od sledeće sezone liga će se proširiti za još dva kluba. U poslednje tri sezone uveden je fajnal for, odnosno, četiri najbolja tima na kraju sezone odlučuju o prvaku. Makabi iz Tel Aviva bio je šampion frapantnih 47 puta pri čemu poslednjih četrnaest sezona uzastopno. Deo izraelske javnosti koji nije naklonjen ovom klubu veruje da je ta dominacija Makabija pro-tiv interesa razvoja izraelske košarke. Smatraju da se potpisuju ugovori sa mladim najtalento-vanijem domaćim košarkašima pod uslovima koje drugi klubovi ne mogu sebi da priušte. Pritom mladi izraelski košarkaši ne mogu pored međunarodnih zvezda, pre svega, iz Amerike, da u tom klubu u punoj meri dođu do izražaja. Pristalice Makabija sa, druge strane, ističu da upravo njihov voljeni klub omogućuje mladim talentima da se kale uz velike igrače. Koje god gledište da se prihvati, ova sezona je omogućila da na površinu ispliva jedan tim koji je bar privremeno pomrsio račune najpozanatijem iz-raelskom sportskom kolektivu.

U gradu Holonu, podignutom na peščanim dinama, šest kilometara južno od Tel Aviva, javio se odgovarajući takmac. Hapoel iz Holona osnovan je 1947. godine. Već u prvoj sezoni kada je osnovana izraelska liga 1954. godine bili su vicešampioni. Najveća zvezda kluba je P.J. Taker, Amerikanac pristigao iz NBA lige. Igra na poziciji krila. Taker je u upravo završenoj se-zoni proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva što se u košarkaškoj terminologiji naziva MVP. Od izraelskih košarkaša najveća legenda kluba je Ofer Ešed koji je u klubu proveo čak petnaest godina. To je bilo prilično davno. U periodu od 1957. do 1972. godine postao je klupski rekorder po broju koševa postigavši približno

7500 poena. Hapoel iz Holona je pet puta bio fi -nalista nacionalnog kupa ali je svaki put poražen ostavši bez ovog trofeja u svojim vitrinama. Poslednji put do fi nala kupa dospeli su 1995. go-dine kada ih je pobedila Bnei Herclija. Hapoel igra u žutim dresovima kod kuće, a ljubičastim u gostima. To je po ugledu na slavne Lejkerse iz Los Anđelesa. Jedan američki Jevrejin pok-lonio je opremu u boji svog omiljenog NBA tima i tako su im ostale te boje dresova. Tigar je maskota i simbol kluba što se može uočiti u grbu Hapoela iz Holona. Klub igra u dvorani Holon siti arena. To je najstarija košarkaška hala u Izraelu. Prima gotovo 3000. gledalaca. Na svetskoj kompjuterskoj mreži može se naći opis izuzetno uzbudljive fi nalne utakmice fajnal fora izraelskog prvenstva odigrane krajem maja ove godine.

Konačan rezultat meča između Hapoela i Makabija iz Tel Aviva je bio 73-72 dakle samo poen razlike. Sam tok utakmice

nagoveštavao je vrlo neizvesnu završnicu. Nijedan tim nije uspevao da se odlepi na više od osam poena razlike.

Trener Makabija prošle sezone bio je legen-darni Cvika Šerf koji je ujedno i glavni trener reprezentacije Izraela. On, međutim, nije uspeo da u završnoj utakmici prvenstva nametne pre-poznatljivi stil igre Makabija. Hapoelovu igra karakterisala je fanatična borbenost što je bila njihova odlika tokom čitave sezone. Njegov kolega na klupi Hapoela Miki Dorsman istakao je posle duela veru svojih igrača u pobedu i ne-pristajanje na ulogu autsajdera. Stavio je do znanja

novinarima da je veliki uspeh holonskog kluba posvećen vernim navijačima. Dorsman je, takođe, rekao da je klub imao

problema u toku sezone ali da su oni na kraju ipak prevaziđeni.

U Hapoelovom timu je čak osmorica američkih košarkaša. Dvojica imaju dvoj-

no državljanstvo, odnosno, izraelsko pored američkog. Velike teškoće i u fi nalnoj utakmici Hapoel je imao sa hrvatskim centrom Nikolom Vujičićem koji je do pre nekoliko meseci bio član Makabija. Utakmica je odlučena košem Maksa Diksona svega dve sekunde pre kraja.

Detaljan opis fi nalne utakmice može pronaći na adresi www.haaretz.com/hasen/spages/988498.html. Oliver Klajn

U Hapoelovom timu su ~akosmoricaameri~kih košarkaša

Makabi izTel Aviva

bio je 47 puta šampionIzraela

Mnogismatraju

da dominacija Makabija ko~i

razvoj izraelske košarke

JevrejskiPregled

OMLADINA

21TEVET / [EVAT 5769.JevrejskiPregled

Piše: Mina Pašajli}

Još jedan dečji seminar održan je početkom decem-bra u Bečeju. Ovog puta na njemu je bilo malo manje učesnika nego obično, svega 25 deteta, uzrasta od osam do 17 godina. Došla su iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kikinde, Novog Bečeja i Osijeka.

Tema seminara bila je „Jevrejski heroji“. Kroz razne kreativne radionice pričali smo o junacima iz Biblije i modernog vremena. Tako smo iz Biblije spomenuli Nou i pravljenje barke, pričali o Avramu i njegovim naslednicima, duh Mojsija nam je došao u posetu i govorio o svom životu. Mirjam, Debora, Rut i Estera su raspravljale o tome čije je herojstvo veće, a deca su slušala i pokušala da presude. Zaključak rasprave bio je da junaštva ne mogu da se mere.

Od velikana novog doba pažnju slušalaca okupirali su Ana Frank, Hana Seneš, Golda Meir, Teodor Hercl, David Ben Gurion... Pričalo se o njihovim životima i dostignućima. Takođe, bili su spomenuti Icak Rabin, Haim Vajcman, Mordehaj Anilevic, pa se tako moglo naučiti šta su sve oni učinili za državu Izrael.

Kao na svakom seminaru i na ovom je obeležen Šabat. Govoreno je o tome ko kada slavi Šabat i kome je koje Šabatno iskustvo najlepše.

Tom prilikom mogle su se čuti neke od Šabatnih priča, Kiduš (blagoslov za vino) i Hamoci (blagoslov za hleb). Obeležen je i Havdala, a učesnici su poželeli jedni drugima lepu nedelju.

Seminar je, najzad, bio i prilika da se nauče neki novi plesovi, ali i „utvrdi gradivo“ o starim. Gosti su stigli i da odu na bazen, crtaju i druže se kao i uvek u takvim prilikama.

Piše: Mina Pašajli}

Jevrejska opština je u nedelju, 21. decembra, otvorila vrata deci. Klinci i klinceze iz Beograda, Zemuna, Kikinde, Zrenjanina, Osijeka i, naravno, Novog Sada okupili su se kako bi zajedno pro-slavili veseli praznik svetlosti Hanuku. Novosađani su ih dočekali sa osmesima dobrodošlice.

Nakon što su se deca, uz ručak, malo odmorila od puta i porazgovarala sa drugarima, koje dugo nisu videla, počeo je program. Dijana Radojković, koja u Novom Sadu radi sa mališanima u dečjem klubu, pozdravila je goste i poželela im dobrodošlicu. Uz pomoć devojčica iz Novog Sada koje su pripremile „Maoz Cur“ i ostali su je naučili, a zatim otpevali

još nekoliko pesmica koje svi već dobro znaju i vole. Posle ovog kratkog časa pe-vanja usledila je predstava o Hanuki, koju su pripremili polaznici Hadraha kursa. Glumci su dobili veliki aplauz, a zatim je na red došla igra po stanicama. Deca, podeljena u pet grupa, morala su da obiđu isto toliko stanica. Na svakoj od njih imala su različit zadatak: da nauče ples, naprave

čestitku, slože slagalicu, pogode zagonetnu reč ili poslušaju priču o Hanuki od starca Matatje. Naravno, krofne su bile nezao-bilazne, u velikim količinama. Kad je sa igrom bilo gotovo, još jednom je pročitana priča o Hanuki. Na kraju druženja došlo je vreme da se upali i prva Hanuka svećića. To su učinili Karla iz Novog Sada i Nikola iz Beograda izgovorivši ujedno i blagoslove.

Po završetku programa ostalo je još sas-vim malo za opuštanje i druženje, a onda je došlo je vreme da se krene kući.

Jevrejska opština Novi Sad još jednom, po ko zna koji put, pokazala je sa kakvom toplinom pruža gostoprimstvo, a vaspitači su učinili sve da susret protekne na najlepši način. Poseban začin svemu dali su i po-laznici Hadraha kursa sa svojom pred-stavom.

JEVREJSKI HEROJI „PRISUSTVOVALI“ DE^JEM SEMINARU

PROSLAVA DE^JE HANUKE U NOVOM SADU

Kojim metrommeriti junaštvo?

A krofni - koliko ho}eš

GALUT

22 januar 2009.

Umro Joza KarasČeški muzičar, hrišćanin koji je sakupljao muziku jevrejskih

kompozitora, logoraša Terezina, Joza Karas umro je 5. decembra u svom stanu u Blumfi ldu, javlja „Njujork tajms“. Godine 1985. ob-javio je knjigu “Muzika u Terezinu 1941-1945” hroniku muzičkog života tog, po zlu čuvenog, koncentracionog logora koji se nalazi na teritoriji današnje Češke Republike. U kampu je bilo četiri kon-certna i četiri kamerna orkestra i jedna opera. Muziku kompono-vanu i izvođenu u logoru koji je imao 140.000 zatvorenika, na-cisti su koristili u propagandne svrhe. Karas je sačuvao pedesetak muzičkih komada komponovanih u tom logoru

- Zašto sam se ja, hrišćanin, prihvatio projekta da oživim muziku koja se nije čula od kada je poslednji oblak iz dimnjaka logora zamračio nebo iznad Aušvica? – pitao se svojevremeno u predgovoru svoje knjige. – Ako ostavimo to po strani, osta-je činjenica da me je snažno privukao time što je reč o muzici čehoslovačkih Jevreja, a ja sam češki muzičar.

Rus osu|en zbog antisemitizmaDnevni list “Komsomolskaja Pravda” izvestio je da je sud u

Penci osudio na godinu i po dana zatvora četrdesetdvogodišnjeg Mihaila Zinkina zbog postavljanja antisemitskih slogana na lokalnom internet forumu. Ovaj nezaposleni invalid i stanovnik grada udaljenog 650 kilometara od Moskve, istakao je na forumu fašističke simbole i osude protiv jevrejskih političkih lidera i oligarha.Na sudu je izjavio da nije kriv za optužbe da je pod-strekivao mržnju i neprijateljstvo, ali je bez obzira na to ove ne-delje osuđen na zatvorsku kaznu.

- Želeo sam da uspostavim kontakt sa osobama i organizaci-jama koje sebe nazivaju ruskim patriotama. Moj protest protiv jevrejskog naroda bio je samo protest protiv lopova, kriminalaca i oligarha - rekao je Zinkin.

Vlasti su konfi skovale kompjuter, a Zilkin je dao obećanje da će biti politički korektniji u svojim izjavama.

Rabi Šnajer na sprovodu Alekseja II

Hitler ostao bez torte Jedan supermarket u Nju Džersiju odbio je nedavno da na rođendanskoj

torti naštampa puno ime trogodišnjeg dečaka koga su roditelji nazvali Adolf Hitler. Asošiejted Pres je izvestio da su dečakovi roditleji Het i Debora Kampbel bili vrlo uzbuđeni zbog toga i optužili su supermarket za netoleranciju.

- Oni moraju da prihvate ime. Ime je ime - rekao je ljutito otac koji je na kraju kupio tortu u obližnjoj Pensilvaniji. - Dečko neće odrasti i činiti što je Hitler činio.

Na rođendanskoj proslavi malog Adolfa Hitlera bilo je dvanaest osoba uključujući nekoliko dece različite rase.

- Da smo mi takvi rasisti, zašto bismo ih pustili da nam uđu u kuću? - upitao je Het Kampbel. Par ima još dvoje dece, jednogodišnju Džojs Lin Arijan Nejšn Kampbel i Hozlin Hinler Dženi Kampbel koja će napuniti godinu dana u aprilu.

Američki rabin pridružio se ruskim jevrejskim liderima u odavanju pošte poglavaru Ruske pravoslavne crkve.

Na zahtev ruskih crkvenih zvaničnika rabin Artur Šnajer, glavni rabin njujorške Park Ist Sinagoge i lider NVO za religijske slobode, prisustvovao je sprovodu patrijarha Alekseja II. Ruski predsednik Dimitrij Medvedev proglasio je nacionalni dan žalosti.

Godine 1991. Šnajer je pozvao Alekseja II u Njujork da tamo govori grupi rabina. Tom prilikom ruski patrijarh ih je nazvao braćom i obećao im da će se boriti protiv antisemitizma u Rusiji. U to vreme crkveni lideri i sledbenici ocenili su njegov govor kao veoma kontroverzan. Šnajer je rekao da je Aleksej II “pred-stavljao etički puls religijske zajednice u bivšem Sovjetskom Savezu pod režimom koji nije ni prihvatao ni tolerisao vernike ni čelnike neke organizovane religije. Dva glavna rabina Rusije iz-razili su saučešće u molitvama i javnim nastupima. Molitva koju je u ponedeljak održao Berel Lazar, glavni Rabin Habad pokreta u Rusiji, prikazala je državna televizija. Rabin Adolf Šejević, glavni ortodoksni rabin u Rusiji rekao je da je smrt Alekseja “dotakla srca svih građana Rusije, bez obzira na njihovu veru i nacionalnost”.

JevrejskiPregled

GALUT

Britanski ministar spoljnih poslova bio je domaćin ceremonije paljenja Hanuka sveća.

David Milband pridružio se glavnom rabinu Britanije na ceremoniji paljenja sveća. Prošle godine on je bio prvi ministar inostranih poslova koji je bio domaćin ove ceremonije sveća i izjavio je da se nada da

će ovo prerasti u godišnju tradiciju.Rabin Džonatan Saks govorio je o

važnosti mira za jevrejski narod i poželeo Milibandu uspeh u njegovim naporima da unapredi mir na Bliskom istoku i celom svetu.

Dečji hor iz jevrejske škole u severnom Londonu pevao je Hanuka pesme.

Ceremonija je održana u Lankaster kući, zgradi u kojoj je Britanska vlada planirala da održi mirovnu konferenciju 1946. godine između Jevreja iz Palestine i arapskih država. Konferencija se nikada nije održala jer su arapski lideri uslovl-javali da učešće time da Jeruaslim ne bude podeljen i da ostane u njihovim ru-kama.

Ceremonije paljenja sveća održane su u mnogim gradovima u celoj Brtaniji. U Oksfordu je upotrebljena mašina za

branje višanja koja je podigla Rabina Elija Brekmana iz Habad pokreta i gradonačelnicu Suzanu Persel kako bi upalili džinovsku menoru u centru grada.

Takođe i iz bugarskog glavnog grada Sofi je javljaju da je predsednik te države Georgi Prvanov bio gost jevrejske zajed-nice na proslavi Hanuke.

23TEVET / [EVAT 5769.

Milband doma}in ceremonije paljenja sve}a

Peticija za zabranujevrejskog festivala

Egipatski aktivisti traže od svoje vlade da ukine jevrejski festival koji se svake godine održava u delti Nila.

Hiljade Izraelaca okupljaju se svake godine u Egiptu da bi proslavili rođendan rabina Jakova Abu Haseire, svetog čoveka iz Maroka, koji je živeo u 19. veku i koji je sahranjen u selu Demito u delti Nila.

Prema pisanju egipatske štampe, tamošnji stanovnici su se žalili na ponašanje i neprikladno odevanje izraelskih bukača, a lokalni farmeri su izloženi pritisku da prodaju zemlju jevrejskim investitorima koji žele da izgrade hotele.

Grupa aktivista radi na prikupljanju million potpisa za pe-ticiju kojom bi prisilili egipatsku vladu da ukine festival.

Sledeći festival je zakazan za 14. januar, rabinov rođendan po jevrejskom kalendaru.

Zatvoreniku odobrenakošer hrana

Savezni apelacioni sud uvažio je žalbu jevrejskom konvertitu koji se borio da dobija košer hranu u zatvoru u Nevadi (SAD).

Agencije izveštavaju da je u presudi Deveti apelacioni sud odlučio da niži sud mora uvažiti iskrenost religijskih uverenja Lorensa Sevila Parka da bi proces mogao da se pokrene sea mrtve tačke. Park je tvrdio da su njegiva ustavna prava narušena jer je odbijeno da dobija košer hranu na temelju toga što ne može da pokaže “naslednu vezu” sa Judaizmom, ili duboko razumevanje ove religije. Park je tamnoputi konvertit.

U septembru su zvaničnici u državnom zatvoru u Nevadi počeli da daju Parku košer hranu nakon što je izgubio oko 20 kilograma. Apelacioni sud je odlučio da njegova žalba na štetu koja mu je naneta neće biti poništena jer je hranu počeo da dobija tek naknadno.

Oskrnavljena muslimanska i jevrejska grobljaViše od 500 muslimanskih i oko 20

jevrejskih grobova oskrnavljeni su ne-davno na jednom francuskom vojnom groblju.

Jevrejsko- muslimanski savez u Francuskoj planira da na ovaj incident odgovori protestnim maršom u Parizu, kao i pozivom na prijateljstvo između ove dve religije. Dan pre muslimanskog praznika Ia-Al-Adha, policija je otkrila na stotine grobova na kojima su sprejom nacrtane svastike i uvrede na račun muslimana. Neki natpisi odnosili su se i na ministra pravde, muslimanku Rahidu Dati.

Nešto kasnije istog dana otkriveno je da su oskrnavljeni i jevrejski grobovi.

U poslednje dve godine, musliman-ski grobovi su dva puta bili meta napada na ovom istom groblju koje se nalazi u severnoj Francuskoj, blizu Arasa, na kojem su sahranjeni poginuli u Prvom svetskom ratu. Poslednji incident do-godio se u aprilu prošle godine kada su obešena svinjska glava i ispisane uvrede na račun Dati, koja je poreklom iz Severne Afrike. Jevrejska krovna or-ganizacija u Francuskoj CRIF snažno je osudila ovaj zločin, zajedno sa mnogim

francuskim političarima. Francuski pred-sednik Nikola Sarkozi nazvao je ovaj akt “revoltirajućim”.

Rojters je izvestio da je Žan-Mari Le Pen, predsednik krajnje desničarske političke partije okarakterisao osudu ovog zločina kao “nedoličnu”. On je osudio ovu “usaglašenu političko-medijsku indignaci-ju koju uvek čujemo kad su u pitanju mus-limanski ili jevrejski grobovi”.

Istragu vodi ministarstvo unutrašnjih poslova. Groblje Notr Dam de Loret ima 40,000 grobova iz Prvog svetskog rata od kojih je576 muslimansko.

JevrejskiPregled

GALUT

Norveški komi~ar uvredio Jevreje

Neukusna satira

Oto Jaspersen, popularni komičar i voditelj jedne norveške televizije, nizom “duhovitih” opaski na račun Jevreja i Holokausta pokrenuo je lavinu nezado-voljstva navlačeći, kako piše “Politika”, neviđeni bes na sebe ne samo pripadnika “prozvanog naroda” uvažene zajednice Norveške nego i brojnog gledališta. Uz epitete da je rasista i zadrta osoba odsko-ra mu je prilepljeno i da je antisemita.

- O, šta sam to rekao? Vi ne slavite Božić, zar ne? Vi ste ti koji su razapeli Hrista – rekao je “ispravivši se” nakon što je u nastupu “duhovitosti” čestitao svim Jevrejima u Norveškoj Božić.

Samo sedmicu ranije izjavio je:- Hteo bih da vas podsetim na bilijarde

buva i vaški koje su stradale u nemačkim

gasnim komorama, a koje nikome ništa nisu skrivile osim što su bile “nastanjene” po ljudima jevrejskog porekla.

Jedan Jevrejin, koji je u Holokaustu izgu-bio devet članova porodice, prvi je presavio tabak i tužio ovog “vickastog” voditelja za uvredu. U Jaspersenovu odbranu stale su brojne njegove kolege i simpatizeri tvrdeći da je tu “reč o čistoj satiri”.

Posebno je, valjda, bilo smešno kada je isti gospodin u svojoj emisiji spalio prim-erak Biblije, proprativši taj duhoviti potez rečima “Neću ovo da ponovim sa Kuranom zato što imam nameru da živim duže od ne-delju dana!”

Hrvatska policija je privela i ispiti-vala jednog opozicionog aktivistu koji je na fejsbuku stavio (ošljarski urađenu) fotomontažu portreta hrvatskog premi-jera Iva Sanadera u nacističkoj unifor-mi, čime je prekršen hrvatski zakon koji zabranjuje nacističku propagandu.

Sanader je rekao da je osudio svako korišćenje nacističkih simbola u svrhu političke satire.

Rabinski centar Evrope sa sedištem u Briselu izjavio je da priznaje pravo Hrvatske na slobodu govora, ali je dodao da mora postojati nulta tolerancija prema korišćenju humora u nacističkom genocid-nom ubijanju šest miliona Jevreja.

- Za pojedince kojima je poznat otro-van ukus diskriminacije, ovakve satire su gnusne. Sloboda izražavanja nikada ne sme dovesti do arogancije, ona mora imati

određene granice, Ljudi dobre volje ra-zumeju da korišćenje ovakvih slika u svrhu kritike jeste neprihvatljivo i leži izvan doz-

voljene granice legitimne političke kritike. To vređa ljudsko dostojanstvo - saopšteno je iz RCE.

24 januar 2009.

Britanski Jevreji ho}e alijuViše od 200 Jevreja i Izraelaca koji žive u Londonu i razma-

traju mogućnosti preseljenja ili povratka u Izrael prisustvovali su sastanku sa izraelskim poreskim stručnjacima.

Veliki broj ljudi koji su se okupili hteli su da čuju pojašnjenja ne-davnih promena u izraelskom poreskom sistemu koje će omogućiti ljudima da žive i Izraelu, a da nastave da rade svoj posao u inostran-stvu. Oko 50 ljudi očekuje se na sličnom sastanku koji je zakazan sa sredu u Mančesteru.

Izraelska vlada i Jevrejska agencija pokrenuli su kampanju usme-renu na Jevreje i Izraelce u inostranstvu sa zadatkom da objasni novi poreski režim. Izraelski ambassador u Londonu Ron Prosor, rekao je na sastanku da je “poreska reforma atraktivna i efi kasna.” Šmuel Ben Tovim, ataše za ekonomiju ambasade Izraela, rekao je nakon sastanka da su mnogi koji su prisustvovali sastanku već započeli process uselja-vanja u Izrael. Njima je omogućeno da imaju i pojedinačne susrete sa poreskim ekspertima i predstavnicima Jevrejske agencije, kako bi im oni pružili pomoć u njihovim planovinma da se isele u Izrael.

Neonacisti ometali HanukuNeonacistički demonstranti ometali proslavu hanuke u

Budimpešti. Članovi Mađarske garde izvikivali su antisemitske slogane u centru Trga heroja nedaleko od mesta gde je nekoliko stotina, uglavnom mladih, ljudi palilo baklje da bi proslavili praznik. Progrm za Hanuku organizovali su Balint-Haz jevrejski opštinski centar, Jevrejska agencija za izrael i Mađarska jevre-jska omladinska organizacija.

Okupljenu su želeli da oblikuju Hanukiju od ljudi i baklji. Lokalni rabin čestitao im je što su došli na trg da naprave, kako je nazvao, najveću hanukiju napravljenu od ljudi. Obratio se Bogu da blagoslovi sve učesnike ovog događaja kao i obližnje demon-strante. Ekstremisti su razvili Arpad zastavu sa crveno belim prugama koje je koristilo ekstremno desno krilo pro-nemačke antisemitske nacionalsocijalističke partije na čelu sa Ferencom Salašijem, koja je vladala mađarskom od 15. oktobra 1944. go-dine, do januara 1945. godine i poslala na hiljade Jevreja u smrt.

JevrejskiPregled

25TEVET / [EVAT 5769.

IZRAEL

PREMIJERA FILMA I KNJI@EVNE PROMOCIJE U JERUSALIMU

Posle zapaženog uspeha u Alikanteu,u Španiji, gde poslednje četiri godine živi i radi Isak Ištvan Sekelj, već afi rmisani pijanista poreklom iz Sombora, oduševio je mnogobrojne ljubitelje ozbiljne muz-ike u Barseloni. U izvanredno akustičnoj dvorani Kulturnog centra ove španske metropole, ispunjenoj do poslednjeg mesta, sugestivno je izvodio dela Bele Bartoka, J.S.Baha, F.Šopena i drugih

kompozitora.Zanimljivo da mladi Sekelj svira kla-

vir od treće godine. Prvi solistički kon-cert održao je u trinaestoj, a sa orkestrom u petnaestoj godini. U Španiji, gde živi i radi, osim nastupanju na koncertnim podi-jumima, posvetio se pedagoškom radu i nije slučajno da iz dana u dan otkriva nove talente.

Vredno je zabeležiti podatak da je u

maju 2005. godine Isak Ištvan Sekelj u Somboru, svom rodnom gradu osmis-lio nesvakidašnju manifestaciju, Treći međunarodni festival klasične muzike pod nazivom - “Umetnici svetskog glasa u Somboru III “.Organizacija ove spektaku-larne priredbe bila je poverena Kulturnom centru “Laza Kostić”, a Isaac Ištvan Sekelj bio je umetnički direktor festivala.

A. Sekelj

ŠPANIJA KONCERT ZA PAM]ENJE

Ištvan Sekelj oduševio publiku

Veteranima podse}anje, mladima amanet

U reformističkoj sinagogi Kol HaNešama u Jerusalimu, 20. novembra ove godine, imali smo prilike da vidimo dokumentarni fi lm „Obećana zemlja“, proizvodnja 2007. godine. Prisutne je pozdravio Josef Žamboki, aktuelni predsednik Hitahduta, a sus-ret je upriličen povodom proslave 60 godina od stvaranja moderne države Izrael. Premijernu projekciju fi lma “Obećana zemlja”, hrvatske proizvodnje, obezbedio je Jehuda-Vojko Šterk, učesnik događaja i saradnik na ostvarenju ovog projekta. Jasminka Domaš, književnica i novinar HRT, pronašla je arhivske snimke iz 1948-51. godine o iseljavanju Jevreja repatrijanata - za posler-atne jugoslovenske vlasti naziv koji je trebalo da opravda mas-ovno iseljevanje preko polovine jugoslovenskih Jevreja preživelih Holokaust, te je u Izraelu intervjuisala iseljenike sa naglaskom na doprinos Jevreja iz bivše Jugoslavije u stvaranju nove izrael-ske države. Film je podstakao učesnike tribine da evociraju us-pomene na teške dane, useljenje u toku ratnih dejstava, do onih lepših trenutaka, podizanja porodica, i ostvarenja životnog sna, useljenja i opstanka u Arecu.

U drugom delu programa promovisali smo dve knjige, dva književnika, novinara, Raula Teitelbauma i Avrama Atijasa.

Ove godine je objavljena u Izrealu i Nemačkoj knjiga Raula Tajtelbauma (Teitelbaum) “Biološko rešenje”. Obimna studija sa kritičkim prilazom sistemu odštete preživelima Holokausta i ulozi Vlade Izraela, Nemačke vlade i Claims Conference. Tajtelbaum zaključuje da je reč o veoma lošem sistemu odštete za preživele Holokausta, a posebno ukazuje da je od oko 1.800.000 hiljada preživelih samo oko 550.000 dobilo ikakvu odštetu. Za šest miliona Jevreja stradalih u Holokaustu, tvrdi on, nije plaćena nikakva odšteta. „Nemačka je dobila ‘jevrejsku indulgenciju’“ kaže Teitelbaum „plativši veoma nisku cenu za strašne zločine nacista“.

Avram Atijas, ostavši dosledan sebi, prošle godine je izdao petu knjigu sa mnoštvom autobiografskih podataka, ali i zanimljivim zapažanjima o svetu u kojem se kretao. U novoj knjizi “Tražimo sebe u crno-belom

svetu” u prvom delu, vraća nas u teške godine posle Drugog svetskog rata i traženja izgubljenog jevrejskog identiteta u socijalističkoj Jugoslaviji. Kažu da život piše najbolje romane, a u Atijasovom pripovedanju nal-azimo potvrdu tome. Starije podseća na ono što su mnogi od nas doživeli u staroj domovini, a mlađima ostavlja u amanet svedočanstvo o jednom vremenu, dilemama i odlukama koje su iz osnova promenile životni put onih koji su rešili da se usele u Izrael. U drugom delu knjige Atijas, na živopisan način, opisuje susrete i likove sa kojima se viđao u svojoj misiji u Africi. On poredi svoja ubeđenja sa mišljenjem ljudi iz drugih društvenih sistema i tako se ne zadržava samo na tlu Afrike nego nas tera da i sami preispitamo postulate, bez “navijačkih strasti”, o događajima koji su se dešavali na raznim stranama sveta tokom dvadesetog veka.

Moderator susreta bio je Milan Fogel.

JevrejskiPregled

NAŠI U SVETU

26 januar 2009.

DOBROVOLJNI PRILOZIPORODI^NE VESTI LI^NE VESTIBEOGRAD

Za Hram3.000 dinara – Ljubica Navonović, povodom druge godine od sm-

rti muža Nisima Navonovića2.000 dinara - Rukula Bencion, povodom godišnjice smrti oca

Gavrijela, brata Nisima i majke Estere Navonović

Za groblje – Hevra kadiša100 evra – Milica i Stenli Mint, povodom sahrane majke i bake

Julije Ćurčije, rođ. Šlezinger50 evra – Jakov Žarko Polak 5.000 dinara – porodica Mošić, u znak sećanja na suprugu i majku

Jugicu, te sina i unuka Marka3.000 dinara – Ljubica Navonović, povodom druge godine od sm-

rti voljenog supruga Nisima Navonovića40 CND – Gina Halpern, rođ. Perera, iz Montreala (Kanada) za

primerno održavanje Groblja2.000 dinara Rahela Altaras, povodom godišnjice smrti majke

Blanke Volah2.000 dinara – Branka Milojević sa porodicom, povodom decenije

od smrti majke Sofi je Zonenšajn2.000 din.- Rukula Bencion, povodom godišnjice smrti oca

Gavrijela, brata Nisima i majke Estere Navonović2.000 dinara – Natalija, Danijel i Irena u znak sećanja na supruga,

oca i svekra Eugena Verbera1.000 dinara – Ružica Ezgeta i Borka Švarc, u znak sećanja na, pre

devet godina preminulog, oca i supruga Hermana Švarca 500 dinara – Vida Janković

Za Socijalni fond50 CND – Gine Halpern, rođ. Perera, iz Montreala (Kanada) sa

porukom: “Mali prilog za veliko zalaganje”5.000 dinara – Mirko Najman, u znak sećanja na pokojnu sestru

Nadu Fišer 2.000 din.- Rukula Bencion, povodom godišnjice smrti oca

Gavrijela, brata Nisima i majke Estere Navonović2.000 dinara – Jovanka Baruh, povodom osme godišnjice smrti

sina Renata1.000 dinara – Vida Janković

Za Bilten4.000 dinara - Dragan Dolić, iz Pančeva40 CND - Gina Halpern, rođena Perera, iz Montreala (Kanada), uz

čestitku za zanimljiv novi format “Biltena”2.000 dinara - Slobodanka Boba Salcberger-Ivković i Borka

Marinković, u znak sećanja na roditelje Leu i Ervina Salcbergera

Za „Mi smo pre iveli“200 evra – N. N. donatori iz Budimpešte uplatili po Evi Čavčić100 USD - Branka Bogdanov i David Mladinov, Boston, SAD Dr. Leon Alkalaj iz Los Anđelesa (SAD) sakupio je priloge za

ediciju knjiga “Mi smo preziveli”:50 USD - dr Borko i Sandra Furht, 50 USD - Majkl i Halel Porat i 50USD - Helen i Lari Makspadin

40 USD - Sava i Branka Bogdanov

Za Muzej100 USD - Irena Danon, Preskot (SAD)

Za Omladinski klub2.000 dinara – Natalija Verber sa unucima Jovanom i Andrejom u

znak sećanja na supruga Eugena Verbera

Mazel tov!Prijatelj naše zajednice Mr Mladenka Ivanković, sa Instituta za

noviju istoriju Srbije (pri Filozofskom fakultetu u Beogradu), od-branila je 23.decembra 2008. doktorsku tezu “Jevreji u Jugoslaviji 1944-1952”.

NOVI SAD

Za groblje3.000 din – Vera Sebe-Malešev sa porodicom, u sećanje svoju

familiju Sebe i supruga Boru Maleševa 2.000 dinara – Anđelka, Emilia i Georg, za uređenje prilaza i

kapelu, povodom šest meseci od smrti muža i oca Ivana Sefera,

Toda raba!Jevrejska opština najtoplije zahvaljuje gospodinu Đorđu Kekiću i

fi rmi Univerzal na donaciji poklona deci za Hanuku

Jevrejska opština zahvaljuje se gospodinu Rubenu Dajču i porodici Dajč na svim donacijama tokom 2008. godine, za sve praznike kao i za Hanuku. Porodica Dajč je donirala svaki verski praznik sa po 8.000 dinara.

Mazel tovMirko Štark izabran je za vanrednog profesora na Katedri za audio

vizuelne medije Akademije za umetnost Univerziteta u Novom Sadu. Čestitamo!

Na ponos roditelja Mirjane i Dragana i sestre Simonide, vaspitač dečjeg kluba i horistkinja Hašire Mirela Vučenov, diplomirala je sa de-setkom 28. novembra 2008. na Višoj školi za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, uz sve pohvale metora i članova komisije. Studije obra-zovanje nastavlja na Univerzitetu u Beogradu.

Isak Sekelj Ištvan i Katalin Sekelj Veđi (Vögy) koji žive u Alikanteu, u Španiji, dobili su 19. decembra kćerkicu Mirjam, a roditelji Andrija i Marija prvu unuku.

PAN^EVO

Za Hram200 USD – Petar Pavlović, povodom odlaska na večni

počinak supruge Vere

UMRLIBEOGRAD Divna Korjenić, rođena 1932. god.

Dr Perl Lehel, 4. januara, u 99. godini

JevrejskiPregled

27TEVET / [EVAT 5769.

„Jews and Anti-Semitismin the Kingdom of Yugoslavia 1918 – 1941“

Recently The Institute of Contemporary History has published a new book about our history by Dr Milan B. Koljanin, titled Jevreji i antisemitizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918 – 1941 (Jews and Anti-Semitism in the Kingdom of Yugoslavia 1918 – 1941), which resulted from a doctoral thesis of the same title, defended in 2006 at the Faculty of Philosophy in Belgrade, within the project (Un)Successful Integration – (Un)completed modernization: internation-al position and internal development of Serbia and Yugoslavia 1921 – 1991. This is a work of capital value, which not only summarizes the results of previous work in this area but also presents the results of the author’s several years of research. The voluminous book (550 pages), divided in three parts, presents a comprehensive picture of Jewish life and the evolution of anti-Semitism not only in the terri-tory of former Yugoslav countries but across Europe over a lengthy period of time. The book also has a register of names (15 pages), sources and references (18 pages) and a short note about the author, born in 1953 in Belgrade, a scientifi c associate of the Institute, from which we underline the fact that he received his master’s degree in 1991 on the topic Nemački logor na Beogradskom sajmištu1941-1944 (The German Concentration camp in the Belgrade Fair-Grounds 1941-1944), a Contribution to the Study of the New Order in Serbia, which is probably the most detailed work on this camp so far.

„Geca Kon“ Will SurviveThere is good chance that the campaign persistently upheld by

the newspaper „Politika“ with the objective of preserving the pub-lishing house „Prosveta“, and obliging its future owner to preserve its core activity and to preserve the bookshop „Geca Kon“ in the central Knez Mihailova street in Belgrade. This campaign has been joined and supported by our most reputable writers, intellectuals, politicians, as well as the trade union of the said publishing house, ir-respective of the fact how vital the privatization process is for them. It goes without saying that the Federation of Jewish Communities did not idly stand by in all this. It seems that now the threat of this bookshop, which has become one of the most important institutions in Belgrade and Serbian bookshops, with a tradition exceeding 100 years, to be turned into a consumer goods shop or something of the kind, is eliminated. The Privatization Agency shall by contract oblige the future owner of the publishing house „Prosveta“, within which the bookshop „Geca Kon“ operates, to preserve its activity. The new owner is to maintain this activity for a period of at least ten years.

Non ServiemFilip David, a novel and drama writer, member of the Jewish

Community Belgrade, has received at a recent ceremony held in the National Theatre the award “The Knight of Profession”. Besides him, this prize was awarded by the NGO LEX –League of Experts (Liga eksperata) for outstanding creative achievements, harmonized professional knowledge and moral integrity, to fi ve more distin-guished Serbian intellectuals.

- Filip David has decidedly, in his own way, defended universal ideas and values. In individual act he did not look at or search for their origin, religion, race, status, but only their personal humanity.

With all his soul he believes that crimes are crimes, irrespective of who committed them against whom, and he also believed that there are no small and big evils. Evil is evil. His word, work and acts have benefi cial effect on anyone who have lived through injustice, torture, violence and consequences of wars and crimes in this region. His work and life is nothing but a defece of humanity within us – these are the words of the jury

Trivun Inđić, special envoy of the Serbian President Boris Tadić, said on this occassion that „knights of their profession“ in their lives are governed by the slogan: „Non Serviem“, meaning that they do not accept the culture of „servants and servients“.

Children’s Playin the Cottage of Peace

From the end of the WWII until the dismantling of socialism in for-mer Yugoslavia, it was unthinkable for a senior offi cer of the JNA or a civil servant of Jewish origin to appear in the temple, even for High Holidays. Pursuing a career and social and professional status could not go hand in hand with religious life and respect of tradition. The former prevailed over religious life. Centuries long tradition was interrupted and such interruption lasted for over half a century. In the meantime, there were two attempts to secure young generations for rabbinical service, and two scholarships were awarded for rabbinical studies. Regretfully, they did not make it to the end. It was only our current Rabbi, Isak Asiel, who was successful in completing his rabbinical studies. He became the Rabbi of the Jewish Community of Serbia.

The task of our rabbi Isak Asiel is twofold and not at all easy: to re-establish, after half a century of interruption, a continuity of Jewish education and tradition and to arouse interest in Judaism among the new generation of young people. Thanks to his efforts, every Friday and Saturday, as well as on High Holidays, a service is held in the pleasant, ceremonious hall of the synagogue. Every Friday, after service, a group of believers, visitors and friends go down to the lower hall and continue socializing in the pleasant Shabbat atmosphere, over dinner and songs that our cantor Stefan Sablić teaches us. The Saturday dinner is served by men, and thus all women see a materialized dream of being “served”. The average age of attendants is encouraging. On Saturday morning there is also a service in the temple after which refreshments are served in the lower hall, followed by a lecture in Judaism. On High Holidays, before and after the service in the temple, the courtyard is full of believers, visi-tors, JCB members and tourists.

Finally, and most importantly, near the end of each service in the synagogue Sukat šalom we hear the voices and happy voices of chil-dren, their lively running around in the temple, which bothers nobody. Truly, it has never been better.

Hanukka HolidaysMembers of the Jewish Community Sombor, celebrated the

Holiday of Lights, Hanukka, in an excellent atmosphere and with many members attending and accompanied by Dušan Jović, Mayor of Sombor, representatives of the Serbian Orthodox Church and the Roman Catholic Church, representatives of the NGO “Ravangrad”, and guests – pupils of the Grammar School “Veljko Petrović”, who recently attended a multicultural workshop organized thanks to the enthusiasm of Lidija Levi. The prayer was said by Saša Fišer, which was followed by blessings and toasts with wine and lighting of Hanukka lights. Members of the Women’s Section again on this occasion did most of the work and everything went very well, along with the served fi sh and traditional doughnuts.

SummaryJevrejskiPregled