Zvončica

~ 1 ~ Neky

Zvončica

~ 2 ~ Neky

KORNVOLSKA

OBALA SNOVA

Zvončica

~ 3 ~ Neky

1. poglavlje

Rosi nikad nije prisustvovala kremiranju. Otac joj je umro pre osam godina i sahranjen je na lokalnom groblju, po njegovoj izričitoj želji. Naravno, sahrani su prisustvovali njegovi brojni prijatelji. Za divno čudo, zaista ih je imao mnogo iako se slabije družio s njima pošto je i dane I noći provodio u alkoholisanom stanju.Rosini prijatelji takođe su došli na sahranu da bi joj pružili podršku i utehu. To joj je mnogo značilo, jer je imala samo osamnaest godina kad ga je izgubila.

Pamtila je oca po dobru, bio je to veoma drag i prijatan čovek, a jedini problem u vezi s njim predstavljao je alkohol, kojem se odao pod stare dane.

Ali ovoga puta ... Ona je kasno stigla, vožnja je trajala duže nego inače. Ušla je u zagušljivu kapelu nestrpljivo čekajući da se obred završi i da izađe napolje. To je bilo veoma stresno za nju.

Stajala je u uglu kapele i srce joj je snažno tuklo u grudima dok je posmatrala ljude kako dolaze i odaju počast Amandi di Kapua, rođenoj Veler. Bilo joj je veoma teško da prisustvuje opelu i da je mogla nekako da nestane, zapravo, da pobegne... svakako bi to učinila. Ali činilo joj se da je noge ne služe. Priključila se povećoj grupi ljudi ispred sebe, pomno posmatrajući čoveka koji je držao oproštajni govor.

Naravno, tu je bio i Angelo di Kapua. Zašto se pretvarala da ga ne vidi kad joj to nije polazilo za rukom? I te kako je privlačio njenu pažnju. Tri godine nisu bile dovoljne da izbrišu sećanje na njega. Izgledao je odlično uz stav i držanje otmenog džentlmena.

Tokom čitave nedelje bila je veoma napeta, zapravo od trenutka kad je saznala da je Amanda umrla, a morala je da ode na njenu sahranu jer su njih dve nekad bile najbolje drugarice.

Rosi je pokušavala da bude pribrana i smirena, ali je to bilo teško izvodljivo. Kad bi Džek bio ovde... međutim, njemu to na pamet nije padalo. Uvek je govorio da su mu sahrane preterano potresne, pa je smatrao da bi bilo najpametnije da se ne pojavi. Sa Amandom i Rosi proveo je detinjstvo i za njih ga vezuju lepe uspomene, ali, uprkos svemu, nije mogao da dođe.

Rosi je utonula u misli. Kad su ljudi lagano krenuli prema izlazu, osećala se još gore. Verovala je da će joj Angelo prići i da će je pitati bar kako je, jer u njemu sigurno još uvek ima makar malo učtivosti i

Zvončica

~ 4 ~ Neky

poštovanja. Kiselo se osmehnula, kao da je srećna što ga vidi, i krenula je napred da bi mogla da se pridruži ostalima.

Angelo je bio u grupi ljudi, kojoj se Rosi približavala. Lepi, zavodljivi Angelo... Kako je on prihvatio smrt svoje žene? I da li je uopšte primetio Rosi? Dok su joj se po glavi rojile najrazličitije misli, prišla joj je mlada žena, pružila ruku i predstavila se kao Liza Valance.

- Ja sam vas zvala telefonom. Sećate li se? - obrisala je uplakane oči maramicom, koju je potom hitro ubacila u džep crne haljine.

- Da, naravno...

- Pronašla sam vaše ime u Mendinom telefonskom imeniku, pa sam želela da stupim s vama u kontakt, jer je ona stalno pričala o svojoj Rosi.

- Ah, da - promrmljala je Rosi, a istovremeno je ispod oka posmatrala kako Angelo priča sa sveštenikom i stalno baca pogled na sat.

Nije izgledao kao ucveljeni suprug, ali šta ona o tome zna? Dugo nije videla ni njega ni Amandu, pa nije znala kakav je bio njihov život.

Liza joj je priznala da je provela lepe trenutke s Mendi, ali u poslednje vreme oni su se proredili jer je Mendi sve češće posezala za čašicom.

Rosi nije htela da zna ništa o tome. Nije htela da čuje ništa o problemima i mukama svoje pokojne prijateljice. Zanimalo ju je samo to zašto je ona tako iznenada umrla.

- Kako je umrla? - prekinula je Lizu.

- Čula sam da je doživela udes. Da li je još neko povređen? - primetila je da je Angelo završio razgovor sa sveštenikom i da se okrenuo prema njoj. Rosi je bila koncentrisana na nisku brinetu pokušavajući da ostane mirna i pribrana, međutim, sva se tresla.

- Hvala bogu, nije. Ali ona je pila. Bilo je strašno. Stalno sam joj govorila da ima problem i da joj treba pomoć, ali ona to nikada nije želela da prizna. Znate na šta mislim...

- Izvinite, ali sad bih morala da pođem.

- Zar nećete doći u pab nedaleko od njihove kuće? Tamo ćemo se svi okupiti da se prisetimo lepih trenutaka provedenih s Mendi...

- Žao mi je - osetila je da joj se Angelo približava i počela je da se znoji.

Zvončica

~ 5 ~ Neky

Nije trebalo da dođe na sahranu. Život joj je i ovako dovoljno težak da bi ga opterećivala nostalgijom i... još ponečim.

Znala je da će ovde videti Angela. Nekad je bila silno zaljubljena u njega, a on joj je slomio srce oženivši se njenom najboljom prijateljicom. Da li je zaista očekivala da će sve to moći da prevaziđe, i da ga pogleda u oči?

U međuvremenu se Liza oprostila od nje.

- Rosi Tom, osoba na koju sam najmanje računao! Ili, bolje rečeno, osoba koja uopšte nije dobrodošla u ovoj kući!

Naravno da ju je video. I istog trena se ukočio. Primećivalo se po njemu da pokušava da obuzda bes i da ostane smiren.

Obasjavala ju je svetlost koje je spolja prodirala u kapelu. Rosi je bila visoka i zgodna, kosa joj se presijavala na svetlu, koža joj je bila meka kao svila, a oči boje vina. Bila je tip lepotice koja muškarce obara s nogu. Angelo ju je besno posmatrao stisnutih očiju, grickao je usne u želji da potisne sećanja na prošlost.

- Ovo je javno mesto - hladnokrvno je rekla Rosi.

- Možda za tebe nisam dobrodošla, ali polažem pravo na to da Amandi odam poslednju počast.

- Misliš? Ne bih to tako rekao, uostalom, Amanda i ti ponašale ste se kao najljući neprijatelji. Kako si saznala za njenu smrt?

Rosi je sada imala kovrdžavu kosu do ramena, a poslednji put kad ju je video ta raskošna kosa padala joj je gotovo do struka.

- Javila mi je vaša prijateljica Liza.

- I odmah ti je palo na pamet da zakopaš ratnu sekiru i dođeš ovamo da glumiš ucveljenu prijateljicu? Nestani odavde, molim te!

Rosi je duboko udahnula. Mnogo sećanja... Iako joj se u tom trenutku učinilo da joj je sasvim svejedno što ponovo stoji pred Angelom, znala je da je njegov lik duboko urezan u njenoj duši. Gusta crna kosa, predivne zelene oči, zgodno i mišićavo telo...

- Moje suze nisu lažne - uzdržano je odgovorila.

- Zajedno smo odrasle, mnoge uspomene vežu me za nju. Pa ipak, smatram da bi sad trebalo da krenem. Htela sam samo... Zaista mi je žao, Angelo, što se ovo desilo i što si je izgubio.

Odmahnuvši glavom, Angelo se nervozno nasmejao.

Zvončica

~ 6 ~ Neky

- Žao ti je? Bolje bi bilo da izađemo napolje, Rosi. Tamo se bez ustručavanju mogu smejati tvojim naklapanjima.

Nije mogla da poveruje da je to izgovorio, da može da bude toliko bezobziran prema tuđim osećanjima.

- Bole me tvoje reči - prošaputala je.

- Je li? Iskren da budem, baš me briga - stajali su jedno naspram drugog pod zracima zubatog zimskog sunca.

- Znam da se svašta dešavalo među nama, ali Amanda i ja proživele smo mnogo zajedničkih trenutaka, i lepih i ružnih. Družile smo se od osnovne škole i zbilja mi je žao što se to tako odvijalo među nama... - shvatila je da je pogrešila što je uopšte došla.

- Ne zanima me tvoja priča. Ako misliš da ćeš ovde uzeti neki novac, grdno se varaš.

- Kako možeš to reći? Sram te bilo!

- Svi znamo šta se krije iza svega. Od polunage konobarice koju sam slučajno sreo u koktel-baru ništa se više ne može očekivati.

Rosi je pocrvenela i u naletu besa izgubila je kontrolu pa ga je ošamarila.

- Da sam na tvom mestu, ne bih ovo ponovio - zarežao je Abgelo.

- Žao mi je - promrmljala je. Šokiralo ju je to što još uvek impulsivno reaguje u njegovoj blizini. Želela je da se oslobodi tog osećanja.

- Ne treba mi ničiji novac i nisam ovde došla da bih se okoristila. Ako si tako mislio, onda si lud, Angelo.

- Jednom oportunista, uvek oportunista.

- Već sam ti rekla da...

- Upristoji se, Rosi, molim te - cinično joj se nasmejao. Iako je bio ogorčen i besan, nije mogao da odvoji pogled od nje.

- Nisam došla da bih se s tobom svađala, Angelo.

- Lepo - slegnuo je ramenima. Kad god ju je pogledao, osećala se neprijatno i... uzbuđeno. Duže od godinu dana radila je u Londonu kao konobarica u ekskluzivnom kafiću. Veoma je brzo shvatila da tu dolaze muškarci, koji su u stalnoj potrazi za avanturama, i to joj se nije svidelo.

Takav način života morala je što pre ostaviti iza sebe. Kad je malo sazrela i odrasla, pokušala je da pronađe bolje radno mesto u restoranu. Mnogo se pomučila da dosegne taj cilj, a cilj joj je bio da

Zvončica

~ 7 ~ Neky

postane kuvarica budući da je volela da kuva, ali, nažalost, većina ekskluzivnih restorana ju je odbila.

Imate li neke kvalifikacije ili iskustva? Ili: Da li ste kuvarica po zanimanju? Ne? Žao nam je... Ne morate nas više zvati, u slučaju da nam bude potrebna vaša pomoć, javićemo vam se.

Na kraju se zaposlila u baru, gde je dobijala poprilično dobar bakšiš.

Jedne noći bila je iscrpljena od posla kad je u bar, u pratnji šestorice biznismena, ušao Angelo, uočljiv, visok, šarmantan i elegantno odeven. U tom momentu sudbina joj je bila zapečaćena.

Kad se prenula iz sećanja, primetila je da je Angelo pomno posmatra.

- Dakle, ako sam dobro shvatio, hoćeš da vodimo normalnu konverzaciju? Pa lepo. Šta si radila poslednjih godina? Možda u dobro posećenom koktel-baru u nameri da upoznaš nekog bogataša?

- Nikada to ne bih uradila.

- Čini mi se da nam se u mnogo toga mišljenja ne podudaraju.

- Kratko sam radila kao konobarica - objasnila je Rosi mučeći se da bude uzdržana i učtiva. Znala je da joj je vreme da krene, ali je odugovlačila pošto je želela da još malo bude u njegovoj blizini.

- Pre nekoliko godina završila sam kuvarsku školu i od tada radim u jednom od najboljih restorana u Londonu. Težak je to posao, ali pričinjava mi zadovoljstvo.

- Ne mogu da zamislim da se time baviš i da se zadovoljavaš skromnom platom.

Rosi je osećala da joj obrazi gore.

- Ne zanima me možeš li to da zamisliš ili ne možeš. To je istina. I sam znaš da sam oduvek želela da radim kao kuvarica.

- Odavno sam prestao da razmišljam o tome šta je s tobom, ali u pravu si, zašto trošiti vreme na nešto što nema nikakvu perspektivu? Molim te, hajde da promenimo temu. Imaš li nekoga? Ne verujem da si posle toliko vremena sama.

Angelo ni sam nije znao šta ga je navelo da postavi to pitanje, ali naprosto je morao, jer je upravo o tome poslednjih godina stalno razmišljao. Zasmetalo mu je to što je otvoreno pokazao interesovanje za ženu koju je zauvek izbrisao iz svog života, ali...

Zvončica

~ 8 ~ Neky

- Još sam sama - zbunjeno je odgovorila Rosi, iz čijeg je glasa izbijala nesigurnost.

Angelo ju je pažljivo posmatrao. Kako ju je dobro poznavao, po svakom njenom pokretu, ali i po boji glasa mogao je da prepozna laže li ili je iskrena. Dakle, postoji muškarac u njenom životu. Tišinu je prekinuo razgovor grupe ljudi koji se se kretali prema krematorijumu.

- Ne verujem ti - rekao je tiho.

- Zašto lažeš, Rosi? Misliš li da me zaista interesuje šta radiš?

- Znam da ti je svejedno. I uopšte nije reč o tome imam li ja nekoga ili nemam - poželela je da mu ispriča o Janu i da uobliči tu priču tako kao da je on baš važan u njenom životu, ali nije joj to pošlo za rukom. Bilo joj je loše kad bi samo pomislila na Jana.

- Trebalo bi da pođem. Dobra ideja, pomislio je Angelo.

Konačno ćemo završiti ovu napregnutu, izveštačenu konverzaciju, po kojoj bi neko pomislio da se zaista interesujemo jedno za drugo. Okrenuo se i uputio prema krematorijumu.

Rosi je primetila da je Liza posmatra i da joj namiguje, pa je stekla utisak da ona misli da je Rosi došla da osvoji muža svoje pokojne prijateljice i da pobegne s njim.

Najradije bih otišla kući i zaboravila sve što se danas desilo.

- Izvinite? - obratio joj se nepoznati čovek, koga je Angelo pozdravio i sklonio se u stranu.

Pruživši Rosi ruku, predstavio se kao Džejms Forman, advokat.

- Baš je hladno, zar ne? Ali šta drugo čovek može očekivati u februaru? - u momentu se setio da je na sahrani, pa je promenio ton.

- Šteta... kakva tuga!

- Gospodine, ona žuri, morala bi da krene.

- Jedna Amandina drugarica pozvala me je u pab, ali zaista ne mogu, umorna sam od puta...

- Jasno mi je, ali moram s vama oboma nakratko da porazgovaram - osvrtao se oko sebe tražeći odgovarajuće mirno mesto za razgovor. Rosi je bila zbunjena. Njen dolazak ovamo bila je velika greška i zato treba što pre i što dalje da ode odavde.

- O čemu je reč, Formane? - začuđeno je upitao Angelo.

- Sreća je što sam vas oboje sreo...

Zvončica

~ 9 ~ Neky

- Dakle, gospodine, da čujemo: o čemu je reč? - nestrpljivo se brecnuo Angelo.

- O testamentu.

Rosi nije imala predstavu o tome kakve to veze ima s njom, pa se zbunjeno okrenula prema Angelu. I taj pogled na njegov lepi profil bio je dovoljan da se bar na trenutak vrati u prošlost...

U životu joj nisu cvetale ruže, mnogo je patila, a na kraju se njena životna priča pretvorila u horor kad joj je najbolja drugarica preotela dečka.

Dok su joj misli time bile okupirane, Forman je tiho pričao vodeći ih od kapele do jednog skrovitog mesta.

- Momenat samo - rekla je Rosi i obojica su zastala pogledavši je iznenađeno.

- Zaista ne znam šta se ovde dešava i, pravo da vam kažem, svejedno mi je. Samo mi je jedno jasno, a to je da moram poći.

- Da li si uopšte čula šta je Forman rekao?

- Ne znam zašto bi se to mene ticalo. Amandu nisam videla duže od tri godine. Advokat ju je začuđeno pogledao.

Objasnila mu je da su njih dve ranije bile dobre prijateljice, ali da su u poslednje vreme bile u svađi, a on joj je rekao da je dobro upoznat s tom situacijom.

- Vaša prijateljica...

- Bivša prijateljica.

- Vaša bivša prijateljica bila je veoma povređena i zbunjena mlada žena. Došla je kod mene i učinilo mi se da je imala neke probleme...

- Kakve probleme?

- Rosi se kiselo osmehnula. Mendi je dobila ono što je oduvek želela: svom imenu dodala je prezime Di Kapua.

U ljubavi i ratu sve je dozvoljeno, rekla je Amanda jednom prilikom Rosi, a ona se na sopstvenoj koži uverila u to da je njena prijateljica zaista tako mislila.

- Ostavićemo to zasad po strani. Znam pristojan kafe u blizini, gde je relativno mirno u ovo doba dana. Ako se slažete, mogli bismo tamo šesti i porazgovarati. Automobil mi je na parkingu, dakle, ne moramo pešice. Za sat vremena možete se vratiti nazad s gospodinom Di Kapuom.

Zvončica

~ 10 ~ Neky

Rosi je klimnula glavom. Vožnja je protekla u ćutanju. Posle dvadesetak minuta stigli su u kafe, u kojem nije bilo mnogo gostiju.

- Ne mogu da verujem da je Amanda napisala testament - rekao je Angelo kad su seli za sto.

- U njenom životu nije bilo nikoga osim mene, nikoga ko joj je bio toliko značajan da mu zavešta nasledstvo.

- Čini mi se da ste veoma znatiželjni - promrmljao je Forman pogledavši ih oboje.

- Kakve ste probleme malopre pominjali?

- Rosi se vratila na ono što ju je najviše interesovalo osećajući da u njoj raste panika.

- Vaša je prijateljica bila veoma osećajna osoba. Godinama je nosila teret, koji ju je dotukao. Došla je kod mene jer je želela da razreši nešto u vezi sa svojom imovinom. Nadam se da znate o čemu govorim, gospodine Di Kapua, reč je o vikendici u Kornvolu.

Potom se okrenuo Rosi.

- Shvatio sam u čemu je suština problema između vas dve. Poslednjih nekoliko godina Mendi i ja smo izgradili lep odnos, verovala mi je i poverila celu priču. Bila je neiskvarena duša i u meni je videla... recimo oca, koga je mogla da pita za savet. Često je dolazila kod nas na ručak, a moja žena i ja trudili smo se da je posavetujemo i usmerimo na ispravno činjenje.

- Možete li konačno preći na stvar, gospodine Forman?

- Angelo je bio na ivici strpljenja.

- Činjenica je da je ta vikendica vašoj ženi bila utočište, gde se zaticala bežeći od surove stvarnosti.

- Utočište od čega? - upitala je Rosi pogledavši u Angela, koji se odjednom uznemirio.

- Nismo došli ovde da bismo razgovarali o Mendinom i mom braku. Ali istina je da je ona tamo često odlazila - brecnuo se Angelo.

Zašto ga je toliko uzbudilo to što je advokat rekao? Da li je sve ovo rezultat njegove mržnje prema njoj?

- Ta vikendica pripadala joj je zajedno s još šest hektara okućnice. Zar se ne sećate, gospodine, da je vaša žena odmah posle svadbe zahtevala da sve to ostane na njenom imenu. Tamo se osećala dobro i sigurno, jer je znala da je to imanje njeno i da joj ga niko neće oduzeti.

Zvončica

~ 11 ~ Neky

- Sećam se veoma dobro - odgovorio je Angelo.

- Međutim, moram naglasiti da meni pripada to imanje pošto sam morao da vodim računa o Amandi...

- Da vodiš računa o njoj? - uskočila mu je Rosi u reč.

- Zašto to kažeš, Angelo?

- Zato. Amanda je imala veliki problem, odala se alkoholu. Volela je da odlazi u tu vikendicu, jer je tamo pronalazila mir. Ali, s druge strane, zbog njene zavisnosti od alkohola nikada nisam mogao da je ostavim tamo samu, jer sam se brinuo. Zato sam kupio kuću i imanje pored njene vikendice, pa sam se pobrinuo za to da u toj kući uvek bude neko od mojih radnika da bi je držao na oku.

- I dalje ne razumem zašto je Amanda počela da pije. To uopšte ne liči na nju... - rekla je Rosi.

- Da nećeš možda pomisliti da se zbog mene odala alkoholu?

- Ne, naravno.

- Tim bolje. Nisam te molio da dođeš. Pre tri godine prekinula si sve kontakte s nama i zbog toga nemaš pravo da zahtevaš nikakva objašnjenja od mene.

Rosi je pocrvenela od stida. Zaboravilaje da pored njih sedi treća osoba. Za nju je u tom momentu postojao samo Angelo, koji je neprijateljski bio nastojen prema njoj.

- Osim toga, jasno je da si zaboravila da ja ne želim da budem ovde. Zašto bih sedeo u tvom društvu protiv svoje volje?

Forman je video da će ovaj razgovor odvesti na klizav teren, pa je požurio da ga prekine.

- Vikendica, dakle, da pređemo na stvar. Amanda ju je vama prepisala, gospođice Tom.

- Mora da se šalite! Pa to je neverovatno! - iznervirano je skočio Angelo.

- Ali to je sasvim korektno. Prepisala je vikendicu svojoj prijateljici, a ne nekom prolazniku sa ulice - ironično je uzvratio advokat.

- Zaboga, zašto je to uradila?

- Rosi je bila šokirana.

- Tu ćeš vikendicu dobiti samo preko mene mrtvog, dakle, nemoj se radovati pre vremena.

Zvončica

~ 12 ~ Neky

- Angelo je potom ošinuo pogledom advokata, koji se nimalo nije uplašio njegovog besnog izraza lica.

- Gospođice Tom, to je njena poslednja želja - zaključio je mirno Forman.

- Sve što se desilo između vas dve veoma je pogodilo Amandu.

- Gospodine Forman, ni sanjala nisam da će me se Amanda setiti u svom testamentu.

- Hvala Bogu što je tako - zarežao je Angelo.

- Sad se lepo pismeno izjasni da odbijaš nasledstvo moje pokojne supruge jer je ovo za tebe velika besmislica. Hajde, učini to, pa da završimo ovu predstavu.

- Rosi, vi želite da radite kao kuvarica? - upitao je advokat.

Nije mogla da veruje šta ju je snašlo. Nikada nije ni pomislila da je njena prijateljica spremna na ovakav korak. Bila je u šoku. Gledala je Angela, u kome je bilo toliko besa i mržnje.

- Kako to znate?

- Iako godinama niste videli Amandu, ona je bila informisana o svemu što ste radili. Naravno, danas zahvaljujući internetu možete ostati anonimni. Verovatno sad razmišljate o tome zašto je baš vama ostavila vikendicu, ali treba da uradite ono što smatrate da je najbolje, pa oslušnite svoje srce.

- Ovo ćaskanje ne vodi nikud - grubo se umešao Angelo.

- Moja je obaveza da objasnim sve što se testamenta tiče. Amanda je takođe planirala da uredi prostor oko kuće, da posadi biljke...

- Ali ona nije znala da... Kako je mogla to da predvidi... mislim na celu ovu situaciju, da će se ovako odigrati...

- Verujem da je ona duboko u sebi osećala da neće dugo poživeti. Takođe mislim da je skupljala snagu da ponovo stupi u kontakt s vama i da vam sve lično saopšti... Ali sudbina je htela drugačije. Nije joj se dalo da vas vidi bar još jednom pre smrti.

Ovo je previše za mene, mislila je Rosi zbunjeno. Možda bi trebalo da odem i vidim vikendicu. Verovatno bih tamo, s obzirom na to da je u toj kućici samovala, mogla bolje odati poslednju počast svojoj prijateljici nego u kapeli.

Zvončica

~ 13 ~ Neky

Donela je odluku. Nije je zanimalo to kako će Angelo reagovati, a njegovo ćutanje bilo je mnogo opasnije čak i od nekontrolisanog izliva besa.

- Želela bih da vidim tu vikendicu, gospodine Forman.

Zvončica

~ 14 ~ Neky

2. poglavlje

- Zalud trošiš vreme - rekao je Angelo kad su izašli na ulicu.

- Umislila si da ćeš se obogatiti ako dobiješ vikendicu? Grdno se varaš, draga.

Rosi ga je pogledala. Nekada se pored njega osećala zaštićenom, a sad je prepalašena.

- Ne mislim tako.

- A je li? Brzo si promenila mišljenje i sad želiš da odeš tamo da vidiš kako to izgleda? - dok se Rosi spremala da krene na železničku stanicu, Angelo joj je preprečio put.

- Ne tako brzo - rekao je ljutito.

- Moram da krenem.

- Radi koga toliko žuriš?

- Nemamo više o čemu da razgovaramo, Angelo.

- Naprotiv, i te kako imamo, pa tek smo počeli! Uđi - otvorio je vrata od automobila. Znala je da se ne vredi raspravljati s njim, pa je sela na suvozačko mesto.

- Gde živiš? - zvučao je rezervisano.

- Ne moraš da se mučiš. Dovoljno je da me odvezeš na železničku stanicu.

- Nisi mi odgovorila na pitanje.

Dala mu je tačnu adresu i okrenula glavu na suprotnu stranu. Tokom vožnje osećala se loše, kao da ima temperaturu, a srce joj je snažno udaralo u grudima. Ovaj Angelo bio je sušta suprotnost onom Angelu koga je ranije poznavala.

- Mislio sam da si izgubila kontakt s Amandom otkad ste se posvađale, ali očigledno sam se prevario - progovorio je o Amandi u nameri da sazna zašto se njegova pokojna supruga odlučila na ovaj korak.

- Ništa nisam znala o toj vikendici. Nas dve dugo nismo bile u kontaktu...

S gađenjem se prisećala poslednjeg puta kad su se Angelo i ona sreli... Čeznula je za njim i jedva je čekala da ga vidi, pa je bila veoma uzbuđena na putu do njegove kuće. Kratki periodi njihove

Zvončica

~ 15 ~ Neky

razdvojenosti činili su joj se kao večnost. Tog dana pozvonila je na vratima njegove imozantne vile u Čelsiju i čim ju je pogledao, znala je da nešto nije u redu. Shvatila je da tu više nije dobrodošla i da je on ne želi pored sebe iako nije rekao nijednu reč. Shvatila je to iz njegovog pogleda.

Njihova divna veza okončana je zato Što je on zaključio da je Rosi s njim samo zato što on ima novca. Bio je velikodušan ljubavnik i stalno joj je poklanjao skupocene darove. A onda je saznao da je sav nakit založila. Papir o zalogu bio mu je dovoljan dokaz.

Da li je onda čudno što oseća toliki prezir prema njoj i što se pita da li je znala nešto o vikendici?

Rosi je duboko disala. Bilo joj je vruće.

- Ti i vikendica? Nikad! Gledaj me kad ti se obraćam!

- Nemaš pravo da mi se obraćaš takvim tonom! - uprkos svemu, pogledala ga je, a njegovo lice je u skučenoj kabini vozila delovalo još opasnije.

- Amanda i ja nismo bili razvedeni kad je umrla. Upozoravam te: ako pokušaš da ukradeš nešto odande, oteraću te na sud.

- Nikada mi ništa slično ne bi palo na um.

- Onda mi objasni zašto si se predomislila... siguran sam da si u prvi mah htela da se odrekneš tog velikodušnog Amandinog poklona. Zašto si odlučila da ipak pogledaš vikendicu?

- Zato što mislim da bih se na tom mestu mogla oprostiti od Mendi - tužno je izgovorila Rosi, na šta je on prasnuo u nervozan smeh.

- Sad misliš da ću se sažaliti... da ću pasti na tvoje suze?

- Zašto te toliko zanima da li ću otići u tu vikendicu? Čak i u slučaju da odlučim da živim tamo, to nije tvoj problem! - drčno mu se suprotstavila.

- O, varaš se. Ta vikendica je na mom posedu.

- Advokat je rekao da je zemlja, po zakonu, Mendina.

- Ili si ti čula ono što bi želela?

Nije odoleo, odmerio ju je dugim pogledom. Na sebi je imala raskopčani mantil, a ispod njega crnu uzanu haljinu koja je naglašavala njene obline. Prisetio se kako je nekad uživao u njenom telu, kao i smešne scene kad mu se požalila da ima male grudi. Možda jesu male,

Zvončica

~ 16 ~ Neky

ali on ih je smatrao savršenim... Međutim, za takve misli nema više mesta u njegovom životu.

- Ako mi je Mendi prepisala vikendicu i imanje, zašto ne bi trebalo da prihvatim njen poklon? - upitala je Rosi.

- Uostalom, to je njena poslednja želja.

- Konačno malo iskrenosti! Ukoliko je ta zaostavština toliko vredna, kao što Forman kaže, to znači da bi izgubila mnogo novca kad bi je odbila. A oboje znamo da je tebi samo novac važan - ironično joj se nasmejao.

Zašto on izbegava da kaže kako je zaista bilo? Rosi je znala da to nikada neće izgovoriti, jer Angelo nije želeo da prizna svoju malu prljavu tajnu: da je paralelno bio sa obema!

Mendi ju je upozoravala na to kakav je Angelo govoreći joj da ne bi trebalo da bude s njim, jer će joj kad-tad zabiti nož u leđa. A mesec dana kasnije on je, ni manje ni više, ostavio Rosi i oženio se Mendi!

Sve ovo bile su rane iz prošlosti, koje su još uvek bolele Rosi. Ali ne i Angela.

Da nije saznao šta je Rosi učinila s nakitom koji joj je poklonio i da Amanda na kraju nije umešala prste, Angelo je nikada ne bi ostavio.

- Šta bi to trebalo da znači?

- Da te moram isplatiti - suvo je odgovorio Angelo.

On nije poticao iz imućne porodice. U najranijoj mladosti morao je da obavlja teške poslove da bi zaradio za život. Školovao se u Italiji, gde je rođen, a kao dobar učenik, dobio je stipendiju za nastavak obrazovanja u inostranstvu. Majka ga je nagovorila da to prihvati. Radila je kao prodavačica, a da bi svom jedincu obezbedila najosnovnije, latila se dodatnog posla, čistila po bogataškim kućama.

Angelo je znao da se takva prilika dobija jednom u životu pa je želeo pametno da je iskoristi. Bio je vredan, predano je učio i trudio se da se istakne. Tokom studija umrla mu je majka.

Očvrsnula su ga teška životna iskustva. Ostao je bez igde ikog svoga na svetu i na vreme ja shvatio da nema na koga da se oslanja, da sve mora sam. Nije bio razmaženo dete kome je sve bilo servirano na tacni. Mukotrpno je stekao ono što ima, a to nije malo, i, naravno, paralelno je sticao iskustva u vezi sa ženama. Nije bio slab na njih, ali kad je upoznao Rosi...

Zvončica

~ 17 ~ Neky

- Sutra ću poslati procenitelje na imanje da kažu koliko vrede vikendica i zemlja. Prekosutra ćeš dobiti ček.

- Da li možda to imanje ima emotivnu vrednost za tebe? - radoznalo je upitala Rosi.

- Ne znam o čemu pričaš.

- Da li si vezan za tu kuću zato što ju je ona volela? Znam koliko se Čovek može osećati bespomoćno kad zna da je sa osobom koja pije, a ne može joj pomoći...

- Tri godine ništa o tebi nisam znao, kao da si propala u zemlju, a sad pokušavaš da mi glumiš psihologa? Rosi, ostani u kafeu ili radi kao kuvarica...

Rosi je ključala od besa.

- Nisam nameravala da te uvredim, samo sam bila radoznala šta...

- Šta se desilo? - dovršio je njenu misao.

- To te zanima? Da sam na tvom mestu, ne bih se raspitivao niti bih zabadao nos u tuda posla. Kad budeš želela da odeš u vikendicu, pre toga me obavesti. Hoću da budem tamo u isto vreme kad i ti.

- Zašto? - upitala je znatiželjno.

- Biću u kontaktu s gospodinom Formanom. Ako odlučim da ne prihvatim vikendicu, ti ćeš prvi to saznati. Ili možda želiš da proveriš ima li u kući nečeg što pripada tebi? - dodala je ironično.

- Na to nisam pomislio, ali sad kad si rekla, ne bi bilo loše da pogledam.

U međuvremenu su stigli do njene kuće.

- U ovoj kući svakako ne držiš novac od nakita koji si založila - primetio je Angelo.

Pocrvenela je.

- To nije moja kuća, ovde stanujem i plaćam kiriju. I bila bih ti veoma zahvalna kad ne bi spominjao prošlost. To je bilo i prošlo, oboje imamo svoje živote.

Pomislila je na Džeka osećajući grizu savesti. Ni tren nije oklevala da založi nakit iako je znala da se Angelu to nikako neće dopasti, a još bi je više mrzeo da je znao celu priču.

- U prevodu: vikendica ti je baš dobro došla. Nema više plaćanja kirije, nema podizanja kredita, koji se mesecima mora otplaćivati... Iznenađuješ me kad kažeš da ne želiš da pričaš o prošlosti.

Zvončica

~ 18 ~ Neky

- Razmisliću o svemu - odgovorila je.

- Kao što sam rekao, hoću da znam kad ćeš biti tamo. Daću ti broj mog telefona. Pozovi me.

- A šta ako to ne uradim? - upitala je.

- Upozoravam te, nemoj ni da pomišljaš na to.

Rosi je narednih dana ozbiljno razmišljala o tome da li da prihvati nasledstvo. Nije znala šta je najbolje za nju. Advokat Forman pozvao ju je da pita šta je odlučila. Bilo je nekoliko papira koje je morala da potpiše i zbog toga su se dogovorili da se vide, međutim, Rosi je pomerila datum. I dalje je bila uznemirena zbog poslednjeg susreta sa Angelom i zaista nije znala šta da radi. London nije bio grad njenih snova, ali u njemu je živela. Treba li da prihvati vikendicu samo zato što je u teškoj situaciji? S druge strane, da li je u redu da uzme nešto od žene s kojom se godinama nije videla? Da li bi bilo korektno zaboraviti sve nesuglasice i prihvatiti ponudu? Advokat joj je rekao da se Amanda pokajala zbog svega, ali koliko je opravdano prihvatiti ovakvo izvinjenje iz sažaljenja?

Konačno joj je Jan pomogao da donese odluku. On je bio odgovoran za to što je pomišljala o mogućnosti preseljenja u vikendicu.

S njim je samo jednom izašla i shvatila je da joj ne odgovara, pa je izbegavala naredni susret. Međutim, on je bio uporan, proganjao ju je i njegovi pozivi uvek su se završavali nekakvim pretećim prizvukom.

Svakodnevno joj je slao poruke...

Rosi je to trpela neko vreme, a onda ga je prijavila policiji zahtevajući da je zaštite od nasrtljivca. Međutim, osim SMS poruka, u kojima je on bio veoma oprezan koristeći samo aluzije na pretnje izrečene u telefonskim razgovorima, nije mogla da ponudi dovoljno dobre dokaze za zabranu pristupa. Zato joj ništa drugo nije preostalo nego da ga ignoriše. Uostalom, bila je odrasla osoba a ne dete i mogla je da se suoči s tim. Ipak, problem joj je predstavljalo to što on nikako nije mogao da prihvati ne kao odgovor.

Kad je u petak, dve nedelje posle sahrane, otključala ulazna vrata, osetila je da nešto nije u redu.

Naime, bilo je kasno, a u stanu je vladao mrak iako je zimi već u poslepodnevnim satima uključivala svetio i ostavljala ga je tako čak i kad je izlazila, pa i noću, jer joj je to pružalo izvesnu sigurnost. Neko je isključio svetio. Dakle, ili je taj neko bio u stanu ili je još uvek tu.

Zvončica

~ 19 ~ Neky

Tiho je koračala po kući držeći u ruci mobilni relefon, za slučaj da joj zatreba. U prizemlju su bile tri prostorije, uključujući i kuhinju, a na spratu spavaća soba i kupatilo. Brzo je otkrila da nikoga nema, pa je odahnula. Međutim, neko je ipak bio u kući...

Uskoro je shvatila da je to bio Jan, jer joj je u kuhinji na tosteru ostavio ceduljicu na kojoj je pisalo da je veoma srećan što je konačno prošetao po njenoj kući, kao i da bi voleo da opet dođe kad ona bude tu.

Srce joj je lupalo kao ludo dok je u telefonu tražila... Angelov broj. Nije morala dvaput da razmisli pre nego što je to učinila, možda zato što se čovek teško oslobađa starih navika. Nekad je Angelo bio njen anđeo čuvar, a sad joj je neprijatelj. Pa ipak, duboko u sebi osećala je da se može osloniti na njega kad joj je teško.

Iako je bilo kasno, on je završavao administrativne poslove u svojoj kući u Čelziju. Kad je na displeju ugledao njen broj, shvatio je da je već neko vreme čekao baš taj poziv. Uostalom, šta bi drugo očekivao kad je neko željan para i želi da dobije vikendicu na poklon? Kako su dani odmicali, nadao se da će od nje dobiti objašnjenje zašto joj je potrebna ta vikendica. Bio bi presećan kad bi mogao da isplati Rosi.

Dvaput je pozvonilo i on se javio.

- Oprosti što te zovem i što ti smetam. Znam da je petak i da se odmaraš...

- Reci šta hoćeš umesto što trošiš vreme smišljajući kako da budeš fina. Ili bi trebalo da te pitam zašto me zoveš? Verovatno hoćeš da imaš nešto što nikada nećeš dobiti.

Mislila je na Jana i to kako je provalio u njenu kuću. Duboko je disala u pokušaju da se smiri. Kolena su joj klecala, pa se spustila na sofu.

Pošto mu nije odmah odgovorila, Angelo se pitao da li je sa Rosi sve u redu. Mogao se zakleti da joj je glas podrhtavao. Za trenutak se zabrinuo za nju, a onda se setio vikendice i to ga je, naravno, isprovociralo da bude drzak prema njoj.

- Kasno je, Rosi, zauzet sam. Dakle, šta je bilo?

- Sutra ću pozvati gospodina Formana i on će mi dati ključeve vikendice. Ja... ja... - mucala je jer ju je strah pritiskao.

- Šta se desilo?

- Ništa, apsolutno ništa.

Zvončica

~ 20 ~ Neky

- Pa zašto si me zvala? Nisi mogla da sačekaš do sutra ujutro da mi to kažeš?

- Žao mi je. Malo se plašim... ne znam šta da mislim. Naravno, u pravu si, trebalo je da sačekam do sutra. Ovako kasno ne mogu zvati ni Formana. Zaboravi da sam te zvala. Kad od advokata uzmem ključeve, javiću ti se.

- Zašto se plašiš? - želeo je da vidi izraz njenog lica i da shvati u čemu je problem.

- Ni zbog čega. Zapravo, nije to ništa s čim se ne mogu sama izboriti.

- Ne razumem, objasni mi.

- Zašto? Ne tiče te se šta se dešava u mom životu.

Džek, njen dugogodišnji prijatelj, sigurno bi je saslušao kad bi mu spomenula provalu i došao bi kod nje. Znao je sve o tom muškarcu s kojim je samo jednom izašla, o čoveku koji joj je od života napravio pakao... Ali ona nije pozvala Džeka, već Angela. Kakav glup izgovor: vikendica!

- Sigurno ću tamo otići u nedelju. Ako i ti hoćeš da podeš sa mnom, nemam ništa protiv, iako zapravo ne moram da ti omogućim pristup jer je to moja vikendica! - pokušala je da prikrije koliko je slaba, ali se zbog toga nije osećala bolje.

- Aha, tako znači! Pokazala si pravo lice. Da li si izračunala koliko kuća vredi?

- Dovidenja, Angelo. Videćemo se.

Trebalo je da pozove Džeka, na koga uvek može da se osloni.

Čitave noći nije spavala, trzala se na svaki šum. Da li je trebalo da pozove policiju?Možda bi ovoga puta mogli nešto da preduzmu? Ili bi opet rekli da nije bilo pokušaja provale? Možda bi zaključili da Jan ima ključeve njene kuće.

Posle besane noći zaključila je da bi najbolje rešenje bilo da se preseli na selo. Morala je to da objasni u restoranu, a na sreću, dobro se slagala sa šefom kuhinje.

Narednog jutra pozvala je advokata rekavši mu da želi da vidi vikendicu što je pre moguće.

- Ako može danas - ubacivala je odeću u kofer.

Zvončica

~ 21 ~ Neky

- Znam da je trebalo da vam javim nekoliko dana ranije, ali spontano sam donela odluku.

Morala je da ode u advokatsku kancelariju po ključeve, a mogla ih je uzeti i od Angela, jer ih on svakako ima.

- Doći ću do vas - rekla je.

- Juče sam obavestila gospodina Di Kapuu, ali on je poslovan čovek i mislim da neće biti raspoložen za vožnju do Kornvola budući da je vikend.

Dogovorili su se o terminu predaje ključeva i Rosi je konačno izašla iz kuće.

Čekajući taksi, pozvala je Džeka.

- Ne osećam se sigurno u ovoj kući, mislim da je Jan ulazio u nju dok sam bila odsutna. Zato smatram da je najbolje da se odselim.

Naravno, Džek je kao i uvek bio pun razumevanja. Podržao je Rosinu odluku da prihvati poklon rekavši da ona zbog toga ne treba da oseća grižu savesti, jer je to najmanje što je Amanda mogla da učini za svoju nekadašnju najbolju prijateljicu.

- Uostalom, ona ti je uništila život - dodao je.

- S druge strane, moglo bi se reći da mi je pokazala ko je Angelo zapravo. Džek, on me nikada nije voleo, varao me je s mojom najboljom drugaricom.

- Pih! S obzirom na izgled i status, on može da ima svaku ženu. Ko zna šta bi rekao da je znao da je tvoj otac bio teški alkoholičar i da ti majka nije bila ništa bolja? Verovatno bi odmah pobegao.

Rosi se nasmejala ovom Džekovom komentaru. Nije se stidela svoje prošlosti, međutim, Angelo je nikada nije pitao o njenom poreklu niti je pričao o svom i o odnosima u porodici. Samo je napomenuo da nije imao ni sestru ni brata i da je odrastao u malom italijanskom gradu.

Taksijem je stigla do stanice, pre toga je preuzela ključeve, kupila je kartu, sela u voz i uputila se u Kornvol. Bila je veoma uzbuđena. Ključ od kuće bio joj je u torbi i zbog toga se dobro osećala. Taj ključ bio je njena amajlija.

Bilo joj je svejedno šta Angelo misli o njoj. Džek je u pravu: zašto da ne prihvati vikendicu? To je Amandina poslednja želja i treba je ispuniti.

Pošto je znala da imanje uz vikendicu pripada Angelu, bilo joj je malo lakše. Osećala se sigurnije jer je znala da je on u blizini. A kad je

Zvončica

~ 22 ~ Neky

Angelo shvatio da je se ne može rešiti, nije mu preostalo drugo nego da se pomiri s tim.

Da li je on nešto planirao na tom imanju, možda je hteo da gradi?

Kad god bi zatvorila oči, iskrsnuo bi joj je u mislima: lep, visok, snažan, opasan i obuzet besom.

Zvončica

~ 23 ~ Neky

3. poglavlje

Vikendica, u koju je Rosi stigla posle nekoliko sati vožnje, izgledala je kao iz bajke. Usput je razmišljala o tome koliko je ovo za nju bio stresan period. Kako se udaljavala od Londona, tako je osećala da se opušta, a kad je stigla na odredište, shvatila je da je u poslednjih nekoliko godina vodila neuredan život. Želela je promenu iz korena, a ovo joj je bila odlična šansa.

Kad je ugledala kuću, svi njeni problemi za trenutak su nestali. Bila je mala, ali za nju dovoljna. Pitala se koliko je Angelova kuća udaljena i da li će joj on smetati ako odluči da živi ovde.

Naime, vikendica je bila u sporednoj uličici, opasana visokom belom ogradom, koja je zaklanjala pogled na druga imanja. U dvorištu je bilo desetak stabala jabuka, a ispod snežnog pokrivača virilo je uvelo cveće. Iza kuće se prostirala velika poljana, na koju se nastavljala šumica. Prava idila. Nikakvo čudo što se Angelo svim silama borio da zadrži tu vikendicu.

Uzdahnula je gurnuvši ključ u bravu. Nije želela da misli na Angela koji će dolaziti i pokušavati da je otera odatle. Htela je da uživa u miru i tišini i da dobro razmisli o tome šta će i kako će dalje.

Enterijer ju je fascinirao. Sve je bilo skladno uređeno: zavese, izbor nameštaja, boje - sve je bilo roze i žuto.

Amandi se ispunio san da ima kućicu i da je uredi po svom ukusu. Nažalost, nije dugo uživala u njoj.

Rosi je osetila glad i tek tada je shvatila da od jutros ništa nije jela. Frižider je, naravno, bio prazan, a njoj nije palo na pamet da ponese hranu.

Da li je neko očistio kuću posle Mendi ne smrti? Verovatno. Možda se Forman pobrinuo za to. Iako ništa nije rekao, ostavljao je utisak urednog i odgovornog čoveka, koji o svemu brine.

Dok je razmišljala kako da utoli glad, čula je kucanje na vratima. Zaledila se od straha. Zar je moguće da ju je Jan pratio? Na vrhovima prstiju došunjala se do ulaza, pa je zakačila sigurnosni lanac i jedva malo odškrinula vrata.

Iako je bilo tek popodne, napolju se smračilo i nije mogla da prepozna posetioca. Naprezala je oči, a onda je čula glas.

Dakle, hoćeš li me pustiti da uđem, Rosi? - bio je to Angelo.

Zvončica

~ 24 ~ Neky

- Ah, ti si... - pao joj je kamen sa srca.

Angelo se pomerio iz mraka i stao je tako da ga je obasjao snop svetla koji je dopirao kroz uzani otvor vrata.

- Rekao sam ti da ću doći kad se budeš uselila u kuću.

Zapravo, požurio je u Kornvol zato što je sinoć preko telefona čuo nekakav čudan ton u njenom glasu.

- Trebalo je da se najaviš da ćeš doći.

- Zašto? Zar nije lepše što sam ovako banuo? Ako ništa drugo, iznenandio sam te. Sad otvori vrata, molim te, ne nameravam da razgovaram s tobom ovako s vrata.

Sklonila je lanac i pomerila se u stranu da ga propusti.

Ništa pametno što bi mogla da mu kaže nije joj palo na pamet. Zapravo, razmišljala je o tome šta njemu prolazi kroz glavu. Žena koju mrzi stoji u hodniku kuće njegove pokojne žene, a po zakonu joj još ne pripada. Dobila je poklon od drugarice koju tri godine nije videla.

Nije mogla da odvoji pogled od njegovog markantnog lica i bilo joj je neprijatno kad je primetio da ga gleda.

- Gospodin Forman se pobrinuo za to da sve bude čisto - rekla je Rosi odmičući pred njim u kuhinju.

- To sam bio ja. Nisam znao u kakvom je stanju kuća, pa sam poslao svoju čistačicu s još nekoliko žena da sve urede. Jesi li se raspakovala? Stekao sam utisak da se osećaš kao kod svoje kuće. I nije mi jasno kako možeš biti toliko opuštena kad je ovo kuća tvoje bivše drugarice - naglasivši reč bivše, seo je na stolicu i prekrstio noge.

Rosi je na sahrani nosila crnu haljinu, a sad je bila u ispranim farmerkama i širokom džemperu, a na nogama je imala patike. Uvek je volela komotnu odeću. Mada nije želeo da misli o tome, po glavi mu se motalo pitanje ima li ona ispod tog džempera grudnjak.

- Došao sam da porazgovaramo o preuzimanju kuće. Zato se nemoj praviti luda, prestani da se vrtiš oko šporeta i sedi.

- Znam da ti se ne sviđa to što sam ovde, ali odmah da se razumemo: neću ti prodati kuću - prkosno je rekla, pa se uplašila da će on skočiti i udariti je, ali, za divno čudo, sedeo je mirno.

- A zašto nećeš? - upitao je.

Zvončica

~ 25 ~ Neky

- Dobro sam razmislila i zaključila da je najbolje da odem iz Londona. Desilo se nešto i... mislim da je ovo dobra odluka - slegnula je ramenima oborivši pogled.

- Ako želiš da napraviš špansku seriju od svog života, ne zanima me. Isplanirao sam šta ću sa ovim imanjem pre nego što si se pojavila.

- Ako je tako, zašto nisi s Mendi razgovarao o tome dok je bila živa? Zašto si dosad čekao?

Angela je iznerviralo to pitanje. Znao je da je Rosi ovde samo zbog para, pa se nadao da će mu prodati vikendicu ako ponudi bolju cenu.

- Amanda je želela ovu kuću i zato sam joj je kupio. I nije mi bila namera da je uzmem od nje, ali s tobom su stvari malo drugačije. Lako te je kupiti, samo treba da pogodim tvoju cenu.

- Sram te bilo, kako možeš tako nešto da mi kažeš?!

- Zanimljivo... Ne zasmejavaj me, molim te.

- Zašto si tako grub prema meni? Nisam ja kriva što vaš brak nije funkcionisao - jezik joj je bio brži od pameti, pa joj je bilo krivo što je to izgovorila.

- Izvini, to nije moj problem - pokušala je da popravi učinjeno, pa kako nije znala šta će od sebe, krenula je prema frižideru, otvorila ga i opet zatvorila.

- Znam šta hoćeš. Misliš da ćeš mi ponuditi novac, a ja ću učiniti ono što hoćeš.

- Šta ja hoću? - kroz glavu mu je prošla slika Rosi kako leži u njegovom krevetu. Ustao je i ošinuo ju je pogledom tako da joj je zastao dah.

Zašto je ponovio njene reči? Da li smatra da mu se ona nudi?

- Nisam tako mislio - požurio je da je umiri.

- Ne? Da li si siguran?

Zavukao je ruke u džepove i, naslon ivši se na kuhinjski element, preprečio joj je put. Uživao je u tom trenutku. Poželeo je da je opet zavede kao nekad, a pomisao na to ga je uzbuđivala. Može li taj zanos imati toliku moć da izbriše mržnju između njih dvoje?

Sklonio se u stranu da bi otklonio neprijatnu situaciju. Šta se ovo dešava?

- Zar nemaš obavezu prema ljudima za koje radiš? - upitao je Angelo.

Zvončica

~ 26 ~ Neky

- Ili na sve zaboraviš kad ti se ukaže bolja prilika?

Iz kuhinje je otišao u malu dnevnu sobu, iz koje se izlazi u dvorište. Znao je da ga prati iako nije čuo njene korake.

- Moj šef je dobar čovek, uvek me je razumeo - bespomoćno mu je odgovorila zastavši na pragu, jer je znala da je opasno približiti mu se.

- Još nisam stigla da razgledam dvorište. Volela bih da se uklopim u ovo okruženje ako je to moguće... Moj šef poznaje mnogo ljudi ovde i sigurno bi mi pomogao da pokrenem neki biznis. To bi nam oboma bilo od koristi.

Želela je da Angelo što pre ode, jer ju je činio nervoznom. Iako je prošlo mnogo vremena, nije bila ravnodušna prema njemu.

A on se opružio na udobnom kauču, pa je izneo svoje mišljenje o njenom planu:

- Ako sam dobro razumeo, planiraš da otvoriš restoran u kojem ćeš spremati fastfud? A da li si možda razmišljala o tome šta ako ne uspeš? Ovo je malo mesto i treba dosta vremena da izađeš iz minusa i da počneš da zarađuješ. Zato ti kažem: razmisli još jednom o mojoj ponudi.

- Hvala ti, Angelo - prisetila se kako je nekad bio njen oslonac, a sad... Sve vreme u podsvesti joj je bio strah od Jana.

- Verovatno neću dobiti nazad depozit za kuću u kojoj sam živela. Vlasnik kuće nije baš ljubazan čovek.

Zbog toga mi hitno treba novac, mislila je. Čak i ako prihvati ovaj drugaričin poklon, ovde bi mogla da živi, ali novac joj i dalje predstavlja problem. Doduše, nakupila je malo ušteđevine, ali pitanje je koliko bi s tim izdržala.

Mislila je šta će biti ako Angelo odluči da joj se suprotstavi. On je bogat i uticajan, pa ako naumi da joj naudi...

- Ah, taj depozit sigurno nisu neke pare - nehajno je prokomentarisao.

- Tebi možda nisu, ali meni mnogo znači ta svota.

To što je sad, posle tri godine, ponovo gleda pokreće veliki bes u njemu. Nepodnošljivo mu je to što je ona opet u njegovoj blizini. Zato je hteo ili da je tuži ili da joj ponudi dovoljno novca da opet nestane iz njegovog života.

Sve u svemu, nije računao na ovo... da će ga njeno prisustvo toliko uznemiravati.

Zvončica

~ 27 ~ Neky

- Zapravo, mislim da u tvom životu postoji neki muškarac - promrmljao je Angelo.

Rosi je progutala knedlu. Šta bi bilo kad bi znao da ona beži od jednog takvog.

- Kao što sam rekla, ne tiče te se moj privatni život. Advokat je rekao da moram potpisati još nekoliko formulara pre nego što se preselim ovde, a ja to želim da obavim što je pre moguće. Dakle, molim te, možeš li me poštedeti tih glupih nagađanja? Nemam ni živaca ni volje da pričam o tome.

- Misliš da ti ne želim dobro? - upitao je Angelo.

- A šta drugo da mislim? Prvo me napadaš, nudiš mi novac samo zato da bi mi video leđa i, kao šlag na tortu, rušiš sve moje nade tvrdnjom da će mi propasti poslovni planovi.

- Samo sam hteo da ti otvorim oči - njega su, zapravo, mučila druga pitanja. Da li je taj muškarac u njenom životu njen šef? Možda je zbog toga tajanstvena, možda je oženjen i ima decu? Odvratne pretpostavke.

- To nije neophodno. Dovoljno sam odrasla da znam šta je dobro za mene - prkosno je odgovorila.

- I sama znaš da nisi sposobna da se izdržavaš i da tvoji roditelji to takođe ne mogu.

- Kako? Čiji roditelji?

- Tvoji roditelji, Rosi. Otac knjigovođa i majka učiteljica u osnovnoj školi, ako se dobro sećam? Dok smo bili u vezi, slabo si pričala o njima, pa nisam hteo da insistiram...

- Ko ti je rekao da su moji roditelji... bili knjigovođa i učiteljica?

- Amanda mi je rekla da o tome nikada nisi htela da pričaš sa mnom, jer si mislila da bi to meni bilo neprihvatljivo.

Rosi nije mogla da se kontroliše kad je ovo čula. Od muke je počela glasno da se smeje dok joj suze nisu potekle niz obraze. Angelo ju je začuđeno posmatrao.

- Bila bih presrećna da sam imala roditelje koji su bili knjigovođa i učiteljica - konačno je izgovorila.

- Ne bi me začudilo da su to Amandine fantazije, jer smo obe oduvek želele da imamo baš takve roditelje.

Sad je Angelo bio potpuno zbunjen. Pokušao je da razume šta je htela da kaže.

Zvončica

~ 28 ~ Neky

- O čemu pričaš?

- Iskrena da budem, zanima me šta je Mendi rekla o svojim roditeljima? - radoznalo ga je gledala.

- Nema tu šta da se kaže, jer ona nije imala roditelje. Odrasla je s bakom, koja je umrla godinu dana pre nego što se Mendi preselila u London. Da li te još nešto zanima? - upitao je pomalo bezosećajno.

- Nisam ja otvorila ovu temu.

- Hoćeš li da kažeš da me je Amanda lagala i o svom i o tvom poreklu?

- Odrasla sam sa ocem, Angelo. Bio je alkoholičar, ali sam ga, uprkos tome, mnogo volela. Čak i kad je pio, kad nije odlazio na roditeljske sastanke, kad nije bio prisutan na školskim predstavama... Zapravo, bilo mu je svejedno da li ću ići u školu ili ne...

Goreo je od besa slušajući ovo, ali se ipak uzdržavao.

- Ne samo da si pohlepna, već si i veliki lažov.

- Nikada nisam lagala - znala je da to nije tačno, jer nije uvek bila iskrena prema njemu plašeći se da će je ostaviti zbog njenog porekla.

Ne mogu da verujem da ste me obe lagale. Hoćeš li mi sad reći da je moja draga žena imala negde veliku familiju?

- Nije. Živela je kod svoje bake Ani. Izvini što ti nikada nisam pričala o svom ocu, mislila samnda to nije važno.

- Greška. Čutala si jer te je bilo stid.

- Da, možda - planula je Rosi.

- Hoćeš li mi sad to prebacivati do kraja života?

- Zar misliš da mi je zaista važno odakle si? - nije želeo da priča sa ženom koja mu u svakoj rečenici ubaci novu laž.

- Mrzim lažove.

Želeo je da je pita ima li još nešto da mu saopšti. Da nije testamenta, sigurno ne bi sedeo s njom u vikendici.

- Takođe.

- Šta bi to trebalo da znači, Rosi?

- Apsolutno ništa - promrmljala je.

- Ništa, osim toga da je besmisleno nastaviti svađu s tobom. Nisam kriva što je Mendi meni ostavila vikendicu i neću dozvoliti da se

Zvončica

~ 29 ~ Neky

ponašaš prema meni kao da sam smeće samo zato što ti se ne sviđa moje prisustvo ovde.

- Zašto si odlučila da se preseliš u London? Mogla si ostati u svom rodnom gradu. Sad verovatno misliš da sam mazohista, ali zapravo želim da konačno saznam sve o tebi.

- Zašto?

Počešao se po ramenu.

- Rekao sam da želim da znam sve o tebi.

- Da ne bi napravio istu grešku?

- bezobrazno je uzvratila Rosi.

- Veruj mi, greške koje sam napravio s tobom neće se ponoviti nikada više. Dakle, gde si odrasla?

Rosi je uzdahnula.

- U jednom malom mestu.

- I ipak si uspela da se domogneš Londona.

- Ako ti to ne pođe za rukom dok si mlad, kasnije sigurno neće. Da li si zadovoljio svoju znatiželju? Sustiže me umor, bio je ovo dug dan i želim da se odmorim - ispod obrva ga je posmatrala jer je ustao hodajući po sobi gore-dole.

- Amanda je uredila kuću onako kako je želela mada se meni baš i ne sviđa. Hoćeš li nešto promeniti kad se budeš uselila?

- Pretpostavljam da neću imati novca za preuređenje - rekla je Rosi odmahujući glavom.

- Dakle, došla si u London jer veliki grad pruža mnogo više mogućnosti mladim ljudima, a sad si naprasno poželela da ga napustiš. Reci mi, Rosi, u čemu je problem? Od čega zapravo bežiš?

- Ne bežim ni od koga - požurila je da mu odgovori.

- Koliko se sećam, nisam pitao bežiš li od nekoga, zar ne?

Rosi je ovaj razgovor veoma uznemirio jer je shvatila u kom se pravcu kreće.

- Zapravo je reč o muškarcu od koga bežiš. U pravu sam, zar ne?

Rosi je za trenutak zaustavila disanje kad je čula ovako direktno pitanje. Gledajući je u oči, polako joj je prilazio i to ju je činilo nervoznom. Iako je u njemu videla neprijatelja, osećala je čežnju i nije mogla racionalno da razmišlja. Trgnula se pa mu je odbrusila:

Zvončica

~ 30 ~ Neky

- Ne znam kako ti je to palo na pamet!

- Tvoj šef? Onaj koji poznaje mnogo ovdašnjih ljudi koji ti mogu biti od koristi? - primetio je da joj smeta to što on ne odustaje od te teme.

- Sve u svemu, ne razumem zašto bežiš od njega kad si i sama rekla da je on dobar čovek? Da li si u međuvremenu shvatila da si pogrešila? Možda je oženjen? Ima li ženu i decu kod kuće pa te grize savest, ako je uopšte imaš? - bombardovao ju je pitanjima, koja su zapravo bila plod njegovih razmišljanja.

Nije imala nikakvu aferu s Julijanom. Ljutilo ju je Angelovo ponašanje, kao i način na koji je donosio zaključke. Takođe je smatrala da on nema pravo da se meša u njen privatni život.

- Nikada sebi ne bih dozvolila da spavam sa oženjenim muškarcem. Pobogu, zar me baš nimalo ne poznaješ?

- Dobro pitanje, o tome sam često razmišljao.

Osetio je da teško diše i da je veoma uznemiren u njenoj blizini. Nije mogao da skrene pogled s njenih rumenih obraza. Obuzele su ga stare uspomene i sećanja na trenutke koje je proveo s njom. Stekao je utisak da je čekao čitave tri godine da bi ga ovako preplavile emocije. I to ga je, naravno, šokiralo. Nije mogao da veruje da mu se to dešava.

- Ipak mislim, Rosi, da me želiš na svojoj strani samo zato da bih te izvukao iz trenutno teške finansijske situacije u kojoj si zaglavljena.

Pokušala je da mu odgovori, ali joj je grlo bilo toliko suvo da glas iz njega nije izašao. Ćutala je gledajući ga pravo u oči. Kiselo joj se osmehnuo, oborio je glavu i napustio vikendicu.

Zvončica

~ 31 ~ Neky

4. poglavlje

Iako je sve pažljivo proračunavala i proveravala, računica se nije uvek poklapala. Frustrirana time, Rosi je skočila bacivši blokčić na pod. Vratila se u London pre nedelju dana i nije joj bilo potrebno mnogo da shvati da je Angelo u pravu u vezi s računima i njenom kritičnom finansijskom situacijom.

Sanjala je o mirnom i normalnom životu što dalje od Londona, ali to nije bilo baš jednostavno ostvarljivo kako se činilo. Kako sve to finansirati? Julijan je pokazao mnogo strpljenja i razumevanja za situaciju u kojoj se našla. Naravno, imao je dobre veze, ali koji će vlasnik restorana svom konkurentu u poslu od srca priskočiti u pomoć? Nijedan.

- Mogla bi da otvoriš restoran za isporuku hrane firmama - rekao joj je dok je pripremao sos.

- Ali treba ti poveći kapital da bi započela takav biznis, jer će biti neophodno da zaposliš petoro-šestoro ljudi, a moraćeš da vodiš računa o svemu: nabavci namirnica, organizaciji posla, ugovaranju isporuka... a pre svega o higijeni. U slučaju da to ne bi funkcionisalo, mogao bih te upoznati sa svojim dobrim prijateljem koji drži riblji restoran. Uz moju preporuku, mogla bi da pripremaš specijalitete, ali je njegov restoran, nažalost, poprilično daleko.

- A nemam automobil - tužno je odgovorila.

- Možeš putovati autobusom, ali tako ćeš izgubiti mnogo vremena... Probaj ovaj sos, draga, i reci mi kako ti se čini...

Džek joj je ponudio pozajmicu, ali ga je odbila. On i Brajan štede da kupe kuću, a ona nije znala kad će moći da mu vrati pozajmicu, pa zato nije htela da prihvati njegovu ponudu.

Najkraće rečeno, bila je obeshrabrena i na ivici suza. Razmišljala je o tome da vikendicu proda Angelu zamišljajući njegovu radost kad mu saopšti tu odluku. Ipak je znala da on oseća nešto prema njoj, što se dalo primetiti po njegovom ponašanju.

Bez ikakvog rešenja za situaciju u kojoj je bila, sela je uz prozor utonuvši u razmišljanje. Kad sve izračuna, opet je u minusu. Pitala se može li joj banka dati kredit. U slučaju da joj ga ne odobri, morala bi posegnuti za ušteđevinom, što nikako ne bi bilo dobro, jer je ta svota

Zvončica

~ 32 ~ Neky

pre svega nedovoljna, a drugo, nije se usuđivala da ostane bez prebijene pare.

Shvatila je da će morati da kupi automobil jer autobus ne prolazi blizu vikendice, a bicikl baš nije zgodno prevozno sredstvo za nabavku namirnica.

Još je neko vreme sedela zagledana kroz prozor, a onda joj je nešto privuklo pažnju, pa je uplašeno poskočila. Iako nije palo veče, padala je kiša pa je napolju bilo poprilično mračno, međutim, nepogrešivo je prepoznala Janov automobil parkiran nešto niže u ulici. Nije se čak pomučio da se sakrije! Njegov crveni sportski "porše" dobro je poznavala, a i da nije, teško da bi pogrešila jer je Jan bio naslonjen na njega. Pitala se zna li on da je ona već kod kuće ili je čeka računajući na to da će se ona uskoro vratiti s posla.

Otrčala je u kuhinju i uzela mobilni telefon. Svakojake misli prolazile su joj kroz glavu, ali sad nije bilo mesta panici. Bilo joj je jasno da nešto mora učiniti, jer je Jan jednom već ušao u kuću bez njenog znanja. Treba li odmah da pozove policiju? Ali to ne bi bilo svrsishodno jer on ništa nije uradio.

U tom trenutku zazvonio joj je mobilni. Bojažljivo je pogledala ekran, pa je odahnula pročitavši na njemu Angelovo ime. Zaboravila je na sve njihove međusobne nesuglasice, neskriveno pokazujući radost:

- Angelo!

A njemu je jedno bilo potpuno jasno: Rosi se ponovo vratila u njegov život. U svim privatnim i poslovnim situacijama umeo je da rasuđuje hladne glave, ali u njenom prisustvu gubio je prisebnost. Bio je svestan toga i to mu je, naravno, užasno smetalo.

Zato je pokušavao da je potisne iz misli, a kako je znao da se "klin klinom izbija", pre nekoliko dana pokušao je to da primeni: izveo je na večeru veoma atraktivnu plavušu, koja je mesecima pokušavala da privuče njegovu pažnju. I cele večeri dosađivao se u društvu te nezanimljive devojke, nesvesno je poredeći s Rosi. Kako je njegova pratilja u tom poređenju izvukla deblji kraj, nije s njom ugovorio sledeći sastanak.

Zavaravao je sebe mišlju da mora ostati s Rosi u kontaktu bar dok je ne nagovori da mu proda vikendicu. Uveravao je sebe da ju je zato večeras pozvao, a zapravo je želeo da čuje njen glas. Kad mu se onako neskriveno obradovala, znao je da nešto nije u redu, ali je ipak rekao:

Zvončica

~ 33 ~ Neky

- Kao i uvek, oduševljena si što čuješ moj glas. Moramo da porazgovaramo o vikendici. Amanda je želela oko nje veliki posed, pa sam joj dao nekoliko hektara svoje zemlje, što nije uknjiženo. Ako si odlučila tamo da živiš, trebalo bi izmeriti veličinu imanja, a advokat bi to morao popisati i overiti u sudu. Zbog toga ćeš imati malo više izdataka... ali važno je da se to obavi.

- Možeš li doći, Angelo? Kod kuće sam jer danas ne radim. Znam da si zauzet... Verovatno si me zvao da mi ponoviš da bi bilo glupo ukoliko ponovo odbijem tvoju ponudu... Ali važno je - osećala je da joj glas podrhtava.

- Šta se dešava? - upitao ju je začuđeno. Nije znao da li je ovo nekakav trik ili je ozbiljna.

- Jednom si me pitao bežim li od nekoga i da li zbog toga želim da se preselim u vikendicu...

- Opet ista priča... Ne pokušavaj da glumiš žrtvu da bi me pridobila. To kod mene ne pali...

- Začepi i saslušaj me!

Niko nikada nije tako pričao s njim. Radom i trudom izborio se za pripadnost višim slojevima društva, a među ženama je bio omiljen. Ipak, nešto u njenom tonu sprečilo ga je da prasne, pa je mirno rekao:

- Slušam.

- Htela sam da pobegnem od nekoga, a taj neko upravo dežura ispred moje kuće. Plašim se...

- Plašiš se? Zašto? - dograbio je jaknu i, prolazeći kroz susednu kancelariju, dobacio je sekretarici da se neće vratiti do ponedeljka.

- Ranije sam imala problema s njim - trebalo joj je da s nekim popriča o tome.

- Kakvih problema? Ispričaj mi, Rosi.

- Pre nedelju dana provalio je u moju kuću. Zato sam želela da što pre napustim London.

- Rekla si da je on sada ispred tvoje kuće?

- Da, taj mladi čovek inače radi kao advokat i solidno zarađuje. Sve što zaradi troši na garderobu, jer mu je potrebno da bude primećen. Mislim da... - ... želi da bude u centru pažnje?

- Angelo je izašao iz poslovne zgrade trčeći prema parkingu.

- Verovatno sam ti sad smešna...

Zvončica

~ 34 ~ Neky

- Zašto nisi pozvala policiju? Ne razumem, šta čekaš? Da tebe neko pozove? - shvativši da je bio grub, pokušao je da je umiri.

- Nikome ne otvaraj vrata, stižem za pola sata.

Rosi je kamen pao sa srca.

- Pričaćemo kad dođem - dodao je Angelo.

- Zanima me gde radi taj čovek?

Rosi mu je ispričala da Jan radi u jednoj veoma uglednoj londonskoj advokatskoj kancelariji, a u tim krugovima Angelo je poznavao mnogo ljudi.

- Krenuo sam, Rosi, smiri se, uskoro stižem - tešio ju je.

- U slučaju da te pozove neko s nepoznatog broja, ne javljaj se.

Angelo je bio nestrpljiv da što pre dođe pred Rosinu kuću, pa je nemilice pritiskao papučicu za gas. Želeo je da tom nametljivcu kaže nekoliko reči.

Rosi je sedela razmišljajući o tome šta će Angelo učiniti i kako će je zaštititi. Možda će porazgovarati s Janom? Nadam se da ga neće udariti...

Čula je zvono na vratima, pa je bacila pogled na sat.

Ovo je bilo brzo. Potrčala je prema vratima da mu otvori.

- Nisi zakačila sigurnosni lanac? - upitao ju je Angelo mršteći se.

Pre nego što ga je pustila u kuću, videla je da crveni automobil nije više u uličici, pa joj je laknulo.

- Zaista mi je žao što sam te namučila - pozvala ga je u kuhinju ponudivši mu da sedne.

- Izvini, molim te, nisam želela da te uznemirim, ali bila sam prestravljena. A ti si pravo s posla došao ovamo... Hvala ti. Želiš li nešto da popiješ: kafu, čaj?

- Sad mi kažeš da nisam morao da dolazim? Popio bih čašu crnog vina.

Nasula je oboma piće u čaše, pa je sela za sto naspram njega. Oteo joj se dubok uzdah, a on ju je pažljivije pogledao.

- Da li je sad sve u redu? - upitao je Angelo.

- Budi bez brige, on se više neće pojavljivati niti će te uznemiravati, popričao sam kratko s njim tu, na parkingu. Samo mi nije jasno kako si mogla da se spetljaš s takvim likom?

Zvončica

~ 35 ~ Neky

- On je poznanik moje prijateljice. Mislila sam da je u redu da izađem s njim, ali nisam znala kakav je... Svi grešimo... a na greškama se čovek uči.

- Dalje? - želeo je da čuje ostatak priče.

- Delovao mi je sasvim normalno. Pričao je mnogo i pritom bio veoma zanimljiv. Na kraju večeri zahtevao je da me odveze kući. Bio je ponosan na svoj "porše" i verovatno je želeo da me time obori s nogu. Ništa loše nisam videla u tome, međutim, kad smo krenuli, umesto prema mojoj kući, okrenuo je automobil u suprotnom smeru. Upitala sam ga kuda to vozi, rekao je da želi da mi pokaže svoju kuću. Odbila sam, naravno. Kad sam konačno stigla u svoj stan, odlučila sam da mu se više ne javljam. Nešto mi u njegovom ponašanju nije ulivalo poverenje i baš sam se uplašila. Zvao me je telefonom insistirajući na sledećem susretu, a kako sam ga svaki put odbila, počeo je da mi šalje silne poruke. Naravno, nisam mu odgovarala. Pre nekoliko dana provalio je u moju kuću i to me je veoma uznemirilo. Ko zna na šta je sve spreman kad mu ne predstavlja problem da nepozvan uđe u tuđi stan. Zato sam pomislila da je odlazak u Kornvol najbolji način da ga se resim.

Iznenadila se primetivši da je popila celu čašu vina jer se zapričala. Pogledala je u Angela, ali nije mogla da nasluti šta se mota po njegovoj glavi. On je bio zbunjen i posle ovoga što je čuo nije znao šta da misli. Da li Rosi želi da se on sažali na nju, da li pokušava da pridobije njegovo poverenje?

- Nisi mi ispričao šta si mu malopre rekao.

- Rosi je pokušala da zvuči opušteno.

- Samo to da poznajem čoveka koji radi s njim i da ću se, ako ti još jednom priđe, postarati za to da dobije otkaz i da nigde više neće moći da se zaposli. Ukratko, objasnio sam mu da može zaboraviti na napredak u karijeri ako me ne posluša.

- Ti to stvarno možeš? - zadivljeno ga je upitala.

- Mogu.

- Plašila sam se da ćeš ga udariti...

- Toliko glup nisam. Znam da bi on to iskoristio i odmah bi me prijavio policiji, a zaista mi ništa slično nije potrebno. Doduše, bio sam u iskušenju da ga mlatnem.

- Mnogo mi znači ovo što si uradio za mene. Od srca ti hvala.

Zvončica

~ 36 ~ Neky

- Ne brini, taj tip te više neće proganjati. Da li si nešto jela?

- Nisam, ali...

- Obuci se. Gladan sam kao vuk i prijalo bi mi društvo za večerom.

- Između ostalog, sigurno želiš da pričaš sa mnom o zemlji oko vikendice - dodala je Rosi.

- Naravno.

- Daj mi pet minuta.

Rosi se brzo spremila. Nije se šminkala i nije imala mnogo garderobe, pa nije gubila vreme na isprobavanje pred ogledalom. Pa ipak, bilo joj je teško da odluči šta će obući iako ovo nije bio pravi sastanak... Uostalom, zašto se ne bi našminkala? Da li da obuje cipele s visokim potpeticama uz ovu divnu crnu haljinu uz telo? Iako radi u restoranu, ne ukazuje joj se često prilika da izađe na večeru.

Kašmirskim šalom, koji je kupila u trenutku slabosti iako je koštao čitavo malo bogatstvo, ogrnula je ramena zaklonivši tako i duboki dekolte na haljini, a onda je potrčala iz spavaće sobe. Angela je zatekla u dnevnoj sobi kako razgleda sitnice koje je ona skupljala: postere zvezda, keramičke vaze, njene fotografije s posla...

- Spremna sam..

Ugledavši Rosi; koja je božanstveno izgledala, Angelo je osetio snažno uzbuđenje, ali je pokušao da prikrije koliko je oduševljen.

- Sigurno poznaješ sve restorane u okolini? - upitao ju je.

Objasnila mu je da nikada ne jede po restoranima iz dva razloga: prvi je što nema dovoljno novca, a drugi što stalno radi. Zato nije mogla da predloži mesto za izlazak. Potom su ušli u automobil i odvezli su se do restorana po njegovom izboru, u kojem nije bilo gužve.

- Hvala ti na svemu - iskreno je rekla.

- Verovatno si se iznervirao što moraš da rešavaš probleme koji se tebe ne tiču.

- Molim te, ne treba da mi se zahvaljuješ. Nije mi bio problem da tom naduvenku pokažem gde mu je mesto.

- Dobro. Dakle, preko telefona si mi rekao da želiš da razgovaramo o imanju - sačekala je da joj konobar naspe vino. Želela je da se oseća dobro, jer bi joj tako bilo lakše u ovoj napetoj situaciji.

- Sve je previše komplikovano - uzdahnula je zavalivši se u naslon. Osećala se izmučenom i poraženom.

Zvončica

~ 37 ~ Neky

- Za ovih nedelju dana sve sam pažljivo preračunala i ništa mi se ne poklapa, Angelo - otvoreno je priznala.

- Šef mi, zapravo, ne može mnogo pomoći. Moram da preskočim mnoge prepreke ako želim nešto da počnem. Ali jedno znam: hoću da odem iz Londona.

Angelo ju je ćutke posmatrao. Obrazložila mu je zašto ne može da otvori restoran brze hrane, ali se on teško koncentrisao na ono što mu je pričala, jer ju je pažljivo posmatrao. Pitao se da li je ikada prestao da misli na nju.

- Međutim, razmišljala sam o još jednoj mogućnosti: da odem u banku i zatražim kredit.

Pošto ni reč nije rekao, pomislila je da mu je njena priča dosadna. Sigurno je večeras planirao da radi nešto pametnije nego da nju sluša i rešava njene probleme. Pitala se kakav je bio njegov život sa Amandom. Iako ju je razarala znatiželja u vezi s tim, znala je da takvo pitanje ni u snu ne bi smela da mu postavi. Bila je svesna činjenice da mora održati distancu.

- Ipak, mislim da to nema smisla - dodala je dok je on i dalje ćutao - jer banke teško odobravaju kredite i mnogo solventnijima od mene. Osim toga, za posao bi mi trebao automobil, jer vozačku dozvolu imam. Moj otac je svojevremeno podigao kredit da bi mi platio časove vožnje, a ostatak novca potrošili smo na život. Uvek je govorio da nema ničeg lepšeg od slobode koju ti pruža osećaj dok voziš.

- I baš sad želiš da mi pričaš o svom ocu?

Rosi je progutala knedlu pitajući se da li je negde pogrešila.

- Zaista nema smisla da sad o tome pričam - odmaknula je tanjir od sebe nagovestivši time da želi da pođe kući.

- Bio si u pravu, Angelo, nisam u mogućnosti da se preselim u vikendicu. Osim toga, Jan mi više ne predstavlja pretnju, pa nema razloga da se odselim iz Londona. Zato ću ti prodati vikendicu i potpuno mi je svejedno koliko ćeš mi dati za nju, jer mi je jasno da ne treba meni da pripadne. Uzmi je i radi s njom šta god hoćeš. Obavićemo to i ponašaćemo se kao da se nikada nismo sreli.

Zvončica

~ 38 ~ Neky

5. poglavlje

Dakle, dobio je ono što je želeo. Nije očekivao da će Amanda testamentom ostaviti vikendicu Rosi, ali uvek na kraju bude baš onako kako on hoće. Od sahrane je na sve načine pokušavao da se dočepa te vikendice i želeo je da Rosi ponovo nestane iz njegovog života. Međutim...Kada je on promenio mišljenje? Kada je nastao preokret u njegovoj glavi?

- Zar na ovo ništa nećeš reći? - upitala je Rosi ljutito, jer je već nekoliko minuta čekala odgovor.

- Možemo popričati o tome kad te odvezem kući - konačno je progovorio Angelo.

Iako nije hteo da prizna, prijalo mu je to što se ona vratila u njegov život. Znao je da od njega želi samo novac, jer je ništa drugo nije interesovalo, ali u ovom trenutku bilo mu je važno samo to da je ona ponovo pored njega.

I... želeo je seks s njom, kao nekad. Posle raskida želeo je opet da se sretnu. Uvek ga je privlačila u tom smislu. Strast i želja za njom ostali su isti kakvi su bili kad ju je prvi put ugledao.

Dok nije upoznao Rosi, žene je menjao kao čarape i nijedna mu ništa nije značila, a onda je ona ušla u njegov život i sve se promenilo. Bila je žena njegovih snova... sve do trenutka kad je učinio neoprostivu grešku.

Angelo je znao koliko je snažna privlačnost između njih dvoje, ali to nije želeo sebi da prizna. Ali da li bi dobar seks mogao da izbriše sve ove godine mržnje? Teško. Možda bi mu bilo dovoljno da bude s njom nedelju dana ili dve, a onda bi mu dosadila i ostavio bi je. Uživao bi kad bi ga Rosi preklinjala da ostane s njom. Hm... Da li bi joj ponos to dopustio? Da li bi seks s njom istereo đavole iz njega?

Pitao se zašto se ona uzdržava da iskreno kaže šta misli o celoj ovoj situaciji. Takođe se pitao zašto ušteđeni novac, budući da je solidno zarađivala, nije uložila u nešto korisno.

- Ne moraš me pratiti do ulaza u kuću - rekla je Rosi otkopčavajući sigurnosni pojas.

- Dovoljno si učinio za mene i zaista ne znam kako da ti se odužim.

Primetio je da je uznemirena i da očekuje da on na to nešto kaže. Oči su mu sijale u mraku, znala je šta znači taj sjaj. Pomislila je da bi

Zvončica

~ 39 ~ Neky

trebalo da ga poljubi kao da su se videli poslednji put, i da se konačno oprosti s njim. Ipak, nije to učinila plašeći se da će on njen gest pogrešno protumačiti.

- Mnogo si mi pomogao time što si me oslobodio Jana. Pao mi je veliki teret s ramena - izgovorila je to da bi prekinula neprijatnu tišinu.

- Da li je taj klošar jedini razlog što si želela vikendicu? - nije mu prijalo to što se ona toliko zahvaljuje. Osim toga, da nije bilo tog Jana, ne bi se ponovo zbližio s njom.

Rosi ga je iskosa pogledala.

- Znam da misliš da je Meniina odluka da mi testamentom ostavi nešto što pripada tebi bila pogrešna, ali ona je možda bila...

- Nije reč o tome da li je njena odluka ispravna ih pogrešna.

- Slažem se. Da budem iskrena, svidela mi se ideja da odem iz Londona. Nekako mi je ovde život previše brz i grozničav.

- I verovatno ti se ne isplati...

- Šta time pokušavaš da kažeš? - upitala je Rosi napeto.

- Ova kuća, sav novac koji daješ vlasniku za kiriju, posao u restoranu... Mora da je sve to za tebe veoma iscrpljujuće i mučno, kao i pomisao na to da tako nećeš obezbediti sigurnu budućnost.

- To nije fer - pobunila se Rosi.

- Ali novac koji ćeš dobiti za vikendicu možeš dobro iskoristiti.

- Da, pretpostavljam. Nagnuo se preko nje da bi joj otvorio vrata.

- Ispratiću te do ulaza i, molim te, nemoj mi reći da ne treba da se trudim.

- Hoćeš li da pozovem gospodina Formana i da mu kažem da smo se nas dvoje dogovorili u vezi s vikendicom?

- Mislim da sam zaslužio da popijem bar šolju kafe posle svega što sam učinio za tebe.

- Angelo je naprasno promenio temu.

- Naravno - uzvratila je Rosi.

- Da li si smislila plan kako da otvoriš restoran brze hrane? - upitao ju je Angelo u kuhinji dok je pripremala kafu.

U slučaju da ona uzme novac i nestane, nikada je više neće videti. To ga je najviše plašilo. Ne bi više imao razloga da se meša u njen život. Jedini način da je zadrži uza se jeste da spava s njom.

Zvončica

~ 40 ~ Neky

- U poslednje vreme svi moji planovi bili su usmereni na Amandinu vikendicu.

Pošto ju je oslobodio Jana, osećao je da polaže pravo na to da utiče na njen život, kao i da odlučuje o ponečemu. Budući da je veoma dobro kuvala, Angelo je smatrao da samo to treba da radi.

Skuvala je kafu i prešli su u dnevnu sobu. Opružio se na kauču podvukavši jastuk pod glavu da bi mu bilo udobnije.

- Dakle, hoćeš li mi pokazati svoj poslovni plan? Treba da ga imaš. Mada, mislim da novac od isplate vikendice neće biti dovoljan da otvoriš restoran i kupiš kuću.

Sela je u fotelju, koja je bila najudaljenija od njega.

- Kako to misliš? - osećala se poniženom. Zar se malopre nisu dogovorili...?

- Vikendica je lepa, kao i mesto kojem je izgrađena, ali je mala, pa za nju nećeš dobiti mnogo novca. Minus je i to što vikendica i moj plac imaju isti prilaz, a to bi se malo kome svidelo. Takođe, zemljište nije uknjiženo, pa ćeš je teško prodati.

- Slažem se, ali mislila sam da ćeš ti...

- Ne znam koliko bi to moglo da potraje. Možda nekoliko nedelja, meseci...

- I sad si verovatno srećan zbog toga - odgovorila mu je cinično.

- Čudno, ali tamo se osećam kao da sam kod kuće. I prati me osećaj da ću sresti Amandu, ah onu Amandu kakvu sam ranije poznavala.

- Rosi je bila veoma napeta i nervozna.

- Na sreću, Jan se više neće pojavljivati i moći ću na miru da živim. Ne treba mi plan za razvoj biznisa. Prvo moram da rešim prodaju vikendice, pa ću posle misliti o poslu.

- Čini mi se da ti u toj fotelji nije udobno.

- Dobro mi je.

Pretrnula je kad je ustao i pošao prema njoj. Seo je na rukohvat fotelje nagnuvši se prema njoj. Ispod oka je fascinirano posmatrala njegovo mišićavo telo. Prisećala se kako se ranije svlačio pred njom i svaki put je počinjao otkopčavanjem ručnog sata. Uvek je bio pun samopouzdanja, jer su ga žene obožavale. Pričinjavalo mu je zadovoljstvo to što ga Rosi odmerava i posmatra svaki njegov pokret.

- Šta sad ovo treba da znači? - upitala je drhtavim glasom.

Zvončica

~ 41 ~ Neky

- Mala promena teme.

- Kako? - telo joj je bilo ukočeno i jedva je disala od uzbuđenja.

- Nećemo više pričati o vikendici. Trenutno o tome nema šta više da se kaže, samo se vrtimo u začaranom krugu. Radije bih da popričamo o onome što se onomad desilo.

- Što se onomad desilo? - zbunjeno je ponovila.

- Mislim na trenutak u kuhinji u vikendici, kad je sve vrcalo od elektriciteta među nama, kratko pre nego što sam otišao.

- Radije ne bih da pričamo o tome.

- Zašto? Stidiš se? Nema razloga, uostalom, možemo završiti započeto...

- Znam da ti je smešno, ali meni nije zabavno da pričam o tome. Zahvalna sam ti što si me oslobodio Jana, ali to ne znači da se prema meni možeš ophoditi bez trunke poštovanja. Ovo je moja kuća i najbolje bi bilo da sad odeš.

- Misliš da hoću da pričam o tome što se desilo među nama da bih te ismevao?

- Među nama se ništa nije desilo.

- Ali je malo nedostajalo da se desi.

- Vreme je da kreneš.

- Da li se ti to plašiš? Radije bi me izbacila iz kuće nego što bi pričala sa mnom?

- Nemamo više o čemu da pričamo, Angelo.

- Verovatno sam i ja pogrešio. Trebalo je realnije sve da sagledam.

- Ne znam o čemu pričaš.

- O, ne! Ti, zapravo, ne želiš da znaš o čemu pričam. Ali svaki put kad mi priđeš bliže, odaš se.

Rosi je pokušavala da udahne vazduh. Mogla bi sad da mu kaže da je sve pogrešno razumeo. Nikada nije zaboravila kako se njihova veza završila: njenu prijateljicu odvukao je u krevet, a potom se njome oženio.

- Nije istina, ne volim te! Oženio si se mojom najboljom prijateljicom - suze su joj potekle od besa, glas joj je podrhtavao. Sve to htela je zauvek da zaboravi i da se reši prošlosti, ali u njegovom prisustvu to nije bilo moguće.

- Misliš li da sam imao izbora? - odgovorio joj je pitanjem.

Zvončica

~ 42 ~ Neky

Bio je uznemiren. Jedina želja bila mu je da je odvuče u krevet, ali to nije bilo lako postići jer mu se odupirala. Uostalom, da li je spreman da zaboravi na ponos da bi ostvario cilj? Kad bolje razmisli, nije.

Rosi je bila zbunjena, nije razumela o čemu on govori. Naravno da je imao izbor. Angelo nikada ne bi uradio nešto protiv svoje volje.

- Ipak mislim da, uprkos svemu, postoji nešto između nas, Rosi. Posle svega što se desilo... Kad sam te video na sahrani... Kako sam mogao da zaboravim koliko si atraktivna? Zapravo, možda to nisam zaboravio, već sam pokušavao da potisnem da ne bih mislio na prošlost, ali očigledno mi nije polazilo za rukom. Da li je i s tobom isto?

- Šta misliš time da nisi imao izbora?

- Zaboravi, Rosi. To je prošlost. Kad si prvi put došla u vikendicu, osetio sam da me silno privlačiš. Probudila si u meni nešto što nijedna žena nikada nije.

- I?

- Rosi, kao da si od kamena! Hladna si.

- Kako ne bih bila? Ovakav čudan razgovor nikada nisam vodila.

- Zašto? Zato što pričamo o seksu i o tome šta je proisteklo iz tvog dolaska u vikendicu? Želim nešto da ti predložim.

- Šta? - upitala je znatiželjno. Bolela su je leđa, ali su joj noge toliko drhtale da je morala ponovo da sedne.

- Ne možemo poricati da želimo jedno drugo.

- To nije istina.

- Budi iskrena. Da li ti je u poslednje tri godine polazilo za rukom da me izbaciš iz glave?

Pocrvenela je i zaćutala, što mu je ukazalo na jasan odgovor.

- Razumeo sam.

- Ne verujem, Angelo. Spavao si s mojom najboljom prijateljicom. To se ne zaboravlja - drhtala je od besa.

- Zaboravi - stideo se da joj ispriča kako se to sa Amandom desilo.

Bio je pijan. Stideo se što je to uradio s njenom najboljom drugaricom. Da li se pokajao? Možda. Da li je bio toliko pijan da nije znao da spava sa Amandom? A ona je želela da ga zadrži za sebe.

- Ti si lud! - besno je uzviknula Rosi.

- Je li? - naglo je ustao, u dva krupna koraka našao se pred njom, pa ju je pomazio po obrazu.

Zvončica

~ 43 ~ Neky

Veoma se uzbudila, puls joj se pojačavao. Osećala je da mu se mora odupreti, ali to je bilo baš teško. I... Angelo je to znao.

Silno iznervirana, pitala se kako je moguće da se tako oseća i da je on toliko privlači. Mada... posle raskida s njim nikome nije dozvolila da joj se približi.

- Spremna si za mene. Osećam to...

- Angelo, molim te.

- Šta me moliš? Spavaj sa mnom... Ih hoćeš da te poljubim tamo gde najviše voliš? Znam koliko se uzbudiš kad ti jezikom ližem dojke.

Bila je šokirana, drhtala je. On ju je nežno milovao uživajući u tome, i lagano joj je svlačio haljinu.

- Pre nekoliko minuta rekao sam ti da imam predlog za tebe, a tiče se tvog biznisa. Pošto znam da sad nisi u mogućnosti da ga pokreneš, odlučio sam da ti pomognem. U Kornvolu poznajem mnogo uglednih ljudi koji će ti pomoći ako ih zamolim. Za početak ću ti dati i automobil dok ne prodaš vikendicu i dok se ne snađeš. A posle ćeš mi vratiti pozajmicu ili ćeš mi se odužiti na ovakav način.

Nije mogla da poveruje u to što je upravo izgovorio.

- Ja nisam...

- Mislim da znam koju reč tražiš, ali bolje nemoj.

- Ne znam kako ti je na pamet pala takva ideja?

- Nemoj zaboraviti prednosti koje pružaju novac i bogatstvo. Dakle, bilo da želiš da prodaš vikendicu ili da je zadržiš, zasad se preseli u nju. Tamo ćemo se redovno viđati i oboje ćemo uživati u tome.

- Naše je vreme prošlo, Angelo. Mislim da je najbolje da svako krene svojim putem. I dalje ne mogu da verujem, pa ti gledaš samo svoj interes! Kako možeš biti tako hladan?

Nasmejao se.

- Ah, stvarno? Hajde da sumiramo ovo o čemu smo pričali.

Preselićeš se u vikendicu, a ja ću organizovati nekoliko zabava da upoznaš ugledne ljude koji ti mogu pomoći. Takođe ću pokušati i da te spojim s dobrom firmom. Malo politika, malo veze i tvoj biznis će se pokrenuti...

- Sve je to u redu, ali nešto moraš da shvatiš: prošlost je prošlost i želim da je ostavim tamo gde joj je mesto. Ono što je nekad bilo nije ni u

Zvončica

~ 44 ~ Neky

kakvoj vezi s našim trenutnim odnosom, pa treba podvući crtu ispod svega što se ranije među nama dešavalo.

- Slažem se s tobom, ali među nama i dalje tinja plamen koji moramo da ugasimo. Zato ti kažem da bi trebalo da spavaš sa mnom i da posle toga podvučemo crtu.

- A šta ako ja to ne želim?

- Želiš, Rosi. Osim toga, iz svega ovoga možeš izvući samo korist. Pa zašto onda ne bi?

Zvončica

~ 45 ~ Neky

6. poglavlje

Zašto se Rosi opire njegovom predlogu da spava s njim? Zašto smatra da je razgovor o tome besmislen?

Možda zato što zaista ne želi da mu se proda? Ili neće da mu se prepusti jer misli da je on mrzi? Ali, nije manje važno i sledeće: da li bi on mogao da ode s njom u krevet I da zaboravi sve što se između njih dvoje desilo?

Sada, tri dana kasnije, Rosi je želela da otvoreno porazgovara s njim o tome i da konačno sve razjasni, ali to, nažalost, nije bilo moguće jer je Angelo otputovao poslom u Singapur. Tih nekoliko dana samo je razmišljala o njegovoj ponudi pokušavajući da pronađe rešenje, ali joj to nije polazilo za rukom. Angelo joj je obećao da će joj se javiti čim se vrati.

Rosi to nije mogla da dočeka, pa je preuzela stvar u svoje ruke i pozvala advokata Formana. On joj je objasnio da će postupak u vezi s prodajom kuće biti usporen jer plac nije uknjižen. Angelo o tome ranije nije razmišljao, jer mu nije bilo ni na kraj pameti da će jednoga dana ta zemlja morati da se deli, pa tim povodom ništa nije preduzeo.

- Baš lepo - duboko je udahnula i odlučno nastavila: - Predomislila sam se, trenutno ne želim da prodam kuću.

Situacija joj se razjasnila. Postoje dve opcije: prva je da započne biznis u Londonu, gde ima veliku konkurenciju pa je pitanje da li bi opstala na tržištu, a druga da se preseli u vikendicu i da se tamo posveti karijeri. Činjenica je da neće imati mnogo posla, ali ovde neće biti brojne i jake konkurencije, pa će moći solidno da zaradi. Trebalo je samo konačno da odluči šta želi. Međutim, još uvek se kolebala, pa je odlučila da zasad zadrži vikendicu da ne bi pogrešila i posle se kajala.

Dosetila se da bi u Kornvolu mogla podeliti vizitkarte i flajere i da bi joj Džek mogao napraviti veb-sajt, pošto se razume u internet tehnologiju. Zašto bi se zadovoljavala sitnicama kad joj se ukazala prilika da pokrene sopstveni posao? Amanda joj nikada ne bi ostavila nasledstvo da nije želela da ga Rosi iskoristi na najbolji mogući način. S tim se složio i advokat Forman.

Pa zašto bi onda prihvatila Angelov predlog i prepustila mu da sve konce drži u rukama kad je ona svakako sposobna sama da se snađe?

Zvončica

~ 46 ~ Neky

Još pre tri meseca nije pomišljala na to da napusti London iako ju je Jan uznemiravao. Oduvek je želela da živi u velikom gradu i da radi dobar posao. Ako je njena prijateljica Amanda uništila svoj život, njoj je pružila šansu da sve promeni. A to bi trebalo iskoristiti.

Rosi se cinično osmehivala kad god bi se prisetila Angelovog predloga. Da li on stvarno misli da će ga ona oberučke prihvatiti samo zato što ju je oslobodio Jana i da će mu tako uzvratiti za uslugu?

Nadala se da će izmeštanjem u vikendicu, hladne glave smisliti rešenje za sve probleme koji su je mučili. Nije htela da dozvoli da Angelo upravlja njome i da odlučuje umesto nje. Takode nije želela da bude intimna s njim samo zato da bi mu se odužila.

Bila je puna samopouzdanja i nije mogla da dočeka da mu saopšti svoju odluku.

- Verovatno je shvatio da ne bi trebalo da se meša, pa se povukao - rekla je Džeku dve nedelje kasnije, obavljajući poslednje pripreme za selidbu. U međuvremenu je u nekoliko navrata odlazila u vikendicu i ponešto je tamo odnela. Odradila je sve što je planirala: vizitkarte, flajere, veb-sajt.

- Možda ima drugu - rekao je Džek.

- On je sad slobodan čovek i verovatno je pronašao srodnu dušu s kojom može početi sve iz početka, bez osvrtanja na prošlost.

- Nadam se.

- Rosi u to nije verovala.

A možda jeste našao drugu, jer mu je dosta svega? Dosad joj nije palo na pamet da ga više neće viđati.

Ispratila je Džeka i on joj je obećao da će je posetiti u Kornvolu kad sve sredi. Osećala je prazninu pomislivši na to da je Angelo zauvek nestao iz njenog života, da ga nikada više neće videti...

Ali, s druge strane, bila je presrećna što će započeti novi život i što više neće na leđima vući teret prošlosti.

Renoviranje je privodila kraju i potvrdilo se da je dobro raspolagala ušteđevinom.

Posle tri nedelje ugovorila je neformalni poslovni sastanak. Saradnik je trebalo da dođe kod nje da se dogovore o detaljima saradnje. Bila je presrećna i jedva je čekala da mu iznese svoje planove. Kad je čula zvono na ulaznim vratima, potrčala je i, sa osmehom na usnama, širom ih je otvorila ne sluteći da će ugledati... Angela.

Zvončica

~ 47 ~ Neky

I opet su je preplavila najrazličitija osećanja: s jedne strane razočaranje i oprez, a s druge uzbuđenje, strast i sreća.

- Vidim da život na selu pozitivno utiče na tebe - rekao je.

- Opuštena si, sveža i vedra, i zaista lepo izgedaš.

Angelo joj se namerno nije javio četiri nedelje, jer je želeo da joj omogući dovoljno vremena da o svemu dobro razmisli. Osim toga, njegova potreba da drži sve pod kontrolom bila je jača od želje da je vidi.

- Šta tražiš ovde? - pokušala je da bude hladna.

- Da li sam ti nedostajao? Pocrvenela je.

- Angelo, nisi mi nedostajao. Bila sam zaokupljena obavezama i nisam imala vremena da mislim na tebe. A sad mi odgovori na pitanje: šta tražiš ovde?

- Vidim da si okrečila zidove. Zašto u plavo?

- Još mi nisi rekao zašto si došao - ponovila je Rosi.

- Zauzeta sam i nemam vremena za ćaskanje o boji zidova.

- Čime si to zauzeta? - pažljivo ju je odmerio primetivši da su joj ruke potamnele, jer je verovatno zasukala rukave i obavljala težačke poslove po dvorištu.

- Šta se to desilo s devojčicom s kojom sam nekad izlazio?

- Te devojčice više nema - grubo je odgovorila.

- Zar svaki put kad dođem pred tvoja ulazna vrata moram da te molim da me pustiš u kuću?

- Da si razuman, shvatio bi poruku i više ne bi dolazio pred moja vrata.

Poslednje četiri nedelje Angelo ništa pametno nije radio jer nije mogao da se koncentriše na posao razmišljajući o danima provedenim s Rosi i o tome kako će se ti dani vratiti... Sad je stajao pred njom i trudio se svim silama da je osvoji i ostvari tu želju.

Konačno je popustila, pomerila se u stranu propustivši svog posetioca u kuću. Posmatrala ga je krajičkom oka zaključivši da je opasan po nju.

- Nadam se da ne očekuješ moju večnu zahvalnost za to što si me oslobodio Jana.

- O, ne brini, mogu da živim i bez tvoje zahvalnosti.

Zvončica

~ 48 ~ Neky

- Pa ipak, stičem utisak da me uvek podsećaš na to šta si učinio za mene. Ako ćeš mi to stalno prebacivati...

- Reci mi, šta si radila dok sam bio odsutan? - brzo je promenio temu.

- Forman je smatrao da bi trebalo da rešim pitanje zemlje koja nije uknjižena, pa sam se time bavila - iz dnevne sobe izašla je u dvorište, gde je zasadila začinsko bilje i povrće, koje će joj biti potrebno za posao.

Angelo je pošao za njom. Seo je na ležaljku i ispruženih nogu uživao je u prolećnom danu,

- Vidim da ti je tu udobno, ali isprljaćeš cipele, a prljavih cipela ne možeš u kancelariju. Trebalo je da ostaneš u kući.

Dok su bili u vezi, živeli su u Londonu, posećivali su poznate restorane, pozorišta, klubove, ali nikada nisu odlazili na selo.

Umesto da joj odgovori, izuo je cipele i čarape, potom je zavrnuo nogavice do kolena, skinuo jaknu i nastavio da uživa u lepoti sunčanog dana.

- Bolje? - upitao je.

- Ili bi možda trebalo još nešto da svučem?

Rosi se nagnula nad komadom zemlje gde još nije stigla da počupa korov, pa je prionula na posao trudeći se da ignoriše nezvanog gosta. Ostalo je ponešto nejasno u njihovom poslednjem razgovoru, ali nije znala kako da načne tu temu, bilo joj je neprijatno. S jedne strane, prijalo joj je što se uverila u to da ga privlači i da je još uvek želi, a, s druge, bila je veoma besna jer nije želela da je on posmatra isključivo kao seksualni objekat.

- Podigni tu jaknu s poda, uništićeš je.

- Nije važno, kupiću novu.

Ljutito je obrisala ruke o farmerke, uzela je jaknu i odložila ju je na naslon stolice.

- To nije neophodno - prokomentarisao je Angelo - ali verovatno se teško oslobađaš starih navika.

- Razočarana sam jer vidim da se u tom smislu nimalo nisi promenio, i dalje si neuredan.

U vreme kad su se zabavljali, uvek ga je kritikovala govoreći mu da ne vodi računa o svojoj garderobi i da ništa ne rasprema za sobom, a on

Zvončica

~ 49 ~ Neky

je smatrao da nema potrebe da se opterećije time jer je kućna pomoćnica dolazila svakodnevno. Rosi to nikako nije mogla da razume.

- Ne shvatam zašto ti to smeta? Ne volim da raspremam i, ako imam novca da platim nekoga da to radi umesto mene, ne vidim u čemu je problem? - uzvratio joj je.

- Oduvek si imao para? - znala je da je opasno upuštati se s njim u razgovor, ali bila je radoznala. Njihova veza bila je veoma burna i u to vreme na pamet im nije padalo da pričaju o ozbiljnijim temama i da tako saznaju nešto više jedno o drugome. Mislila je: što Angelo manje zna o njenom životu, to bolje. Ali i on je izbegavao da priča o svom poreklu i životu, pa ona nije insistirala na tome. Bilo joj je dovoljno da je pored čoveka koga voli.

- Moja majka je radila dva posla, od kojih je jedan bio čišćenje po kućama. Otac mi je nestao s lica zemlje, a da niko ne zna zašto. To je malo teško razumeti - nije znao zašto joj je ovo rekao.

- U životu mi nije bilo lako. Zahvaljujući tome što sam dobio stipendiju za nastavak školovanja u Britaniji, došao sam iz Italije, gde smo jedva sastavljali kraj s krajem, i morao sam dobro da se pomučim da bih imao ovo što sad imam.

- Nikad mi nisi to spominjao. Otkad si u Engleskoj?

Kad je već započeo ovu temu, osećao se obaveznim da je dovrši iako to zapravo nije želeo.

- Bilo mi je trinaest godina kad sam dobio stipendiju. Trojica najboljih učenika iz tri različite škole dobila su šansu da odu u Englesku i tamo nastave školovanje.

- Naravno, jedan od njih bio si ti?

- Majka me je nagovorila da odem. Objasnila mi je šta me čeka u Italiji i kakav će mi život biti ako ostanem.

- Već si u to vreme znao engleski?

- Koliko sam mogao da ga znam s trinaest godina?

- Strašno je kad tako mlad moraš da napustiš poznato okruženje i porodicu.

- Da li ti to mene sažaljevaš? - cinično je upitao.

- Nisam želela da stekneš takav utisak - bilo joj je neprijatno, pa je pokušala da izbegne nastavak razgovora.

- Izvini, moram da se istuširam.

Zvončica

~ 50 ~ Neky

Primetio je da je pobledela.

- Ostaću ovde još malo da uživam u suncu. Reci mi, kako napreduješ s poslom?

Rosi je pobesnela jer je shvatila da on ne namerava da ode. Mislila je da je sad pravo vreme da mu kaže da neće otići s njim u krevet, ali u tom trenutku pred njenim očima iskrsnula je slika uplašenog trinaestogodišnjeg dečaka, koji ne zna dobro engleski jezik, a dolazi u internat u iznošenoj odeći i jeftinim cipelama, i suočava se sa omalovažavanjem dece imućnih roditelja. Videla je dečaka koji se bori za mesto pod suncem u nepoznatom svetu.

U trenu se trgnula i vratila u realnost. Pred njom je bio čovek koji ju je ostavio zbog najbolje prijateljice, koji se opet vratio u njen život i sad želi da spava s njom.

- Ide nekako, zadovoljna sam.

- Je li? Pretvorio sam se u uho - uzeo je jaknu i cipele i pošao za njom u kuću.

- Treba li da ostavim prljave cipele napolju?

Rosi ga je popreko pogledala i odmah mu je bilo jasno šta treba da uradi.

- U tvojoj kući sve je uredno. Znam da si se ljutila zato što sam bio aljkav.

- I nikada se nisi potrudio da to promeniš - dodala je Rosi.

- Bila si tako zavodljiva kad si se nagnula da podigneš moju jaknu...

- Moramo da popričamo, Angelo.

- Hoćeš da mi pričaš o svom preseljenju ovamo i poslu?

- Znam zašto si došao. Želiš da nastavimo razgovor o onome što smo spominjali prošlog puta.

- Ah, da, tako je.

- Učiniću sve da uspem u poslu i to želim sama da uradim, bez tvoje pomoći. Zato mislim da je najbolje da ti i ja krenemo svako svojim putem. Da Mendi nije umrla, ne bismo se ponovo sreli. I... najbolje je da se više ne viđamo... A što se života ovde tiče, mnogo mi se sviđa, lepše je nego u gradu. Mirno je i mislim da ću se lako uklopiti u novo okruženje.

Kao da je to najnormalnije, počeo je da otkopčava rajsferšlus pantalona.

- Prestani! - udarila ga je po ruci, a on joj se osmehnuo.

Zvončica

~ 51 ~ Neky

- Drago mi je što si odbila moju pomoć - rekao je Angelo tiho.

- Stvarno?

- Ne bih želeo da osećaš obavezu prema meni iako sam prethodnog puta drugačije mislio. Ipak, to ne menja najvažnije: želim te i znam da ti želiš mene. Oboje to znamo.

- Ne razumeš. To nema smisla.

- Da nema smisla, ne bih bio ovde.

- Bili smo zajedno, ali nismo iskoristili šansu. Da je to među nama funkcionisalo, ne bismo se rastali.

- Upravo ti objašnjavam da ne pričamo o vezi. Ne možemo nazad, šta je bilo, bilo je. Ovoga puta biće nam lakše i jednostavnije.

Nije želeo da provodi dane i nedelje ubeđujući je u to, zato je posegnuo za njenom majicom i, pre nego što se Rosi snašla, skinuo ju je. Očima mutnim od želje zagledao se u njene grudi i ravan stomak. Nije želeo da izgubi kontrolu, ali... Bio je očaran Rosinom svilenkastom kožom.

- Angelo!

- Uvek sam voleo da te čujem kako izgovaraš moje ime.

- Ne smemo... Među nama se desilo toliko toga...

- Zaboravi prošlost - položio je ruke na njene bokove, lagano pomerajući dlanove naviše, do njenog bujnog poprsja.

- Uživaj u ovom trenutku, Rosi. Reci mi ako ne želiš, ako ti se ne dopada ovo što radim.

Rosi je prestala da diše kad joj je smaknuo grudnjak i palčevima dodirnuo bradavice.

Shvatio je da je kapitulirala, pa ju je odlučno podigao u naručje i krenuo prema spavaćoj sobi. Nogom je gurnuo vrata i spustio ju je na bračni krevet.

- Moramo nešto da razjasnimo - poslednjim tračkom svesti Rosi je pokušala da odloži neizbežno.

Ali zar je imalo bilo kakvog smisla upuštati se s njim u diskusiju? Kuda bi ih to odvelo? Nikud. Da li je Angelo u pravu? Čini se da među njima ipak tinja nešto što se mora okončati što pre. Nešto snažno, što ju je pratilo još od raskida. Nije mogla toga da se oslobodi, uostalom, kao ni on, iako je to želeo.

Zvončica

~ 52 ~ Neky

Za trenutak se prenula iz sanjarenja u želji da mu se odupre, ali kad ga je ugledala nagog iznad sebe, popustile su sve kočnice u njoj. Pokušala je da prikrije da je uzbuđena. Udahnula je duboko, nije progovorila ni reč, samo je uživala u ovom trenutku.

- Dobro je - prošaputao je Angelo - prestala si da se svađaš sa mnom.

Oboje su bili nagi i dobro su pamtili šta onome drugom najviše prija. Kad ju je poljubio, obuzeo ju je čudan osećaj, pošto tri godine ni sa kim nije bila. Konačno je opet uživa u čarima vođenja ljubavi i to sa čovekom koga nikada nije prestala da voli. Povukla ga je na sebe stenjući od zadovoljstva, dok ju je obasipao poljupcima po vratu i grudima.

Angelo se osećao ispunjenim. Ljubio ju je po stomaku klizeći naniže. Izvila se u želji da mu se ponudi. Zar je moguće da je dopustio sebi da je izgubi? Poželeo je da vrati vreme unazad tri godine.

- Molim te, Angelo... - zavapila je jer je želela da je ispuni.

- Polako, dušo, hoću da ovo potraje i da istovremeno doživimo vrhunac...

Zvončica

~ 53 ~ Neky

7. poglavlje

Rosi je pokušavala da protumači kakav je njihov sadašnji odnos u poređenju sa onim što su nekad imali. Činilo joj se da su jedno drugome stranci. On je podigao zid oko sebe, bio je distanciran, a ona se baš trudila da sruši tu prepreku koja ih deli.

Zastala je pored kuhinjskog prozora. Na sreću, ketering joj je dobro išao. Prošlo je šest nedelja otkad je sklopila ugovor i upoznala je devojku s kojom se dogovorila da joj pomogne kad zaškripi.

Dok je pripremala salatu, ponovo je utonila u misli. Zapravo, nikada se nije osećala tako opušteno. Ljubavna avantura sa Angelom bila je strasna. On je dolazio svakog vikenda i na umu mu je uvek bilo samo jedno: seks. A ona mu je to uvek priuštila, čak i onda kad joj nije bilo do toga. Međutim, nikada nije prenoćio uz nju, odlazio je u svoju kuću u komšiluku, a tamo je nikada nije pozvao.

Činilo joj se to nekako jadnim, jer se sve vrtelo oko seksa. Duboko u sebi znala je da je velika razlika između njihove veze nekad i sad. Ranije je bila luda od ljubavi i mnogo joj je značilo svako milovanje, svaki pokret, svaki poljubac.

Bila je svesna činjenice da ovo što se sad dešava među njima nema nikakvu budućnost. Iako možda zvuči surovo, to joj je Angelo jasno stavio do znanja kad je jednom prilikom prokomentarisao da nikako ne bi smela ostati u drugom stanju.

Priču o prošlosti nije htela da pokreće, ali mučila su je pitanja na koja nije znala odgovore. Zašto se oženio Amandom? Da li ju je voleo? Ili je to bilo samo zbog seksa? Da li je bio srećan u tom braku?

Kad god je pokušala da načne temu o svemu onome što se desilo pre tri godine, Angelo se povlačio i ona je shvatila da to nema nikakvog smisla.

Pitala se koliko će još uspevati da podnosi ovakvu situaciju. Bolelo ju je to što je Angelo hladan prema njoj i zato je odlučila da mu uzvrati istom merom: kako se on ponaša prema njoj, tako će i ona prema njemu, iako joj se zbog toga srce kidalo.

Čula je zvuk njegovog automobila, prepoznala bi ga među hiljadu drugih. Bio je početak leta, pod toplim suncem i redovnim kišama trava na livadama i padinama brda bila je modrozelena, a poljsko cveće

Zvončica

~ 54 ~ Neky

cvetalo je u punom sjaju. Ova lepota nije se mogla porediti s dosadnim Londonom.

Konačno je završila uređenje vikendice po svom ukusu. Sve je okrečila i zamenila je nameštaj. Od Amande je sačuvala samo nekoliko stvari, koje je podsećaju na njihovo srećno detinjstvo: tri uramljene fotografija, kutiju punu ličnih sitnica i dve keramičke vaze. Trenutno je to držala u špajzu dok ne smisli odgovarajuće mesto.

Otvorila je ulazna vrata i srce joj je poskočilo kad je u njima ugledala Angela kako prelazi prag, otkopčava košulju i uzima je u naručje.

- Skuvala sam ručak po novom receptu, baš me zanima šta ćeš reći kad ga probaš - osmehnula se dok ju je ljubio.

- Ne znam da li ću toliko izdržati... - provokativno ju je pogledao.

- Zaboga, ne moraš me baš zaskočiti s vrata - pobunila se prvi put posle šest nedelja otkad se ponovo viđaju.

- Volela bih da prvo ručamo uz bocu dobrog vina, a onda možemo gledati TV program, jer će za pola sata početi emisija o životinjama, koju rado gledam.

Angelo je bio zbunjen, nije očekivao da će ovo njihovo viđanje ovoliko potrajati. Verovao je da će mu biti dovoljno nekoliko noći provedenih s Rosi da je zauvek izbriše iz svog srca, međutim... Zapravo, plašio se da će se opet zaljubiti u nju.

- Probaću to novo jelo, ali ne volim da gledam televiziju.

- U redu, to je samo predlog - uzvratila je Rosi slegnuvši ramenima.

Angelo joj je prišao s leda i jednim pokretom podigao ju je u naručje.

- Jednoga dana imaćeš grdnih problema s kičmom ako ovako nastaviš - našalila se Rosi otkopčajući dugmad svoje košulje.

- Onda ćeš ti biti moja medicinska sestra - istog trena pronašao je rešenje.

Odneo ju je u spavaću sobu.

- Nikad nisam bila dobra u toj ulozi - izgovorila je Rosi iako joj je na umu bilo nešto drugo.

Zapravo je želela da se brine o njemu, a ne da on posle vođenja ljubavi odmah nestane, kao da beži od đavola. A u početku se nadala da

Zvončica

~ 55 ~ Neky

će njihov odnos, doduše uspostavljen na drugačijim temeljima nego ranije, ipak imati budućnost.

Stalno ju je mučilo to što nije želela površan odnos s njim, već da pričaju i da ponekad prošetaju ruku pod ruku. Bila je besna na sebe što je dozvolila da je savladaju emocije.

- To nije istina - nasmejao se Angelo.

- Sećam se da si mi jednom zavila prst kad sam se posekao.

U istom trenutku pobesneo je na sebe zato što je pomenuo prošlost i pokušao je da spreči bilo kakvu konverzaciju u tom smeru.

A Rosi nije želela samo seks s njim. Nekada je sve bilo drugačije. Češkao ju je, mazio, šaputao nežne reči, zajedno su se budili uživajući u svakom trenutku provedenom zajedno. Ali sad toga nema, a shvatila je koliko joj je baš ta bliskost nedostajala svih ovih godina...

Gonjen požudom, Angelo je uronio u nju ne primećujući da je odsutna. Verovatno mu je bilo važno samo to da zadovolji svoju goruću potrebu. Potom se prevalio s nje, pa se praznih očiju zagledao u zamišljenu tačku na plafonu. Nije mislio ni na šta, nije osećao ništa...

Rosi je izgledala besprekorno. I dok je živela u Londonu, bavila se sportom i svakodnevno je džogirala. Angelo ju je posmatrao dok je pripremala povrće, uživajući u svakom pokretu njenog gipkog tela. Znao je da je uznemirena kad je u njegovoj blizini i to mu je pričinjavalo zadovoljstvo. Poželeo je da taj trenutak večno traje.

Ipak, plašio se da bi Rosi mogla zatrudneti, a nije joj predložio da koristi tablete za kontracepciju, nego je preuzeo odgovornost na sebe, jer je samo sebi verovao.

- Obarila sam povrće i sad ću ga preliti kokosovim mlekom, pa ću umešati u njega karij i rendani sir. Spremiću to bolje od Džona Loja, koji me mnogo nervirao jer se pravio važan.

- Ko je to?

- Kako ga se ne sećaš? Radio je sa mnom u Londonu, a odnedavno se preselio ovamo. Baš sam se obradovala što sam ga srela.

Angelo je osetio ubod ljubomore. Nije mogao da se seti ko je taj.

- Zašto misliš da nešto nije u redu? - želeo je da zna.

- Nisam glupa, Angelo. Zar je važno koje prevozno sredstvo koristim za odlazak do posla i natrag? Zašto od svega praviš cirkus?

Možda on traži razlog da me ostavi?

Zvončica

~ 56 ~ Neky

- Ispričaj mi nešto više o tom Džonu - zahtevao je.

- On i njegova žena Džejn bili su moje prve mušterije. Žive pola sata odavde, u jednoj od najvećih kuća pored reke.

- Šta radi taj čovek osim što se muva oko tebe?

- Da nisi ljubomoran? - bocnula ga je .

- Da li si učinila nešto što bi moglo biti razlog mojoj ljubomori?

Nije želela da vodi ovaj besmisleni razgovor, zato se okrenula u nameri da izađe iz kuhinje, ali ju je on zaustavio čvrstim stiskom oko nadlaktice.

- Šta ti je uradio?

- Angelo, preteruješ. Ne znam kako ti to pada na pamet? Zar misliš da bih spavala s tobom kad bih...?

- Kada bi...?

- Ništa. Pusti me, moram da završim ručak ako hoćeš da jedeš. Ali ukoliko želiš da se svađaš zbog gluposti, onda bolje idi kući.

Nije htela da dopusti da se on tako odnosi prema njoj. Čak i ako je čovek. Da li je oženjen? Je li bio sa Rosi?

- Slučajno smo naleteli jedno na drugo, otišli smo na kafu i, kad je čuo da sam ovde počela biznis, zamolio me je da pripremim večeru za desetak gostiju. Pošto sam ispunila sve njegove kriterijume, on i njegova žena pozvali su me kasnije da spremim hranu za još jednu proslavu - ispričal a mu je, pa se izvinila rekavši d.i mora u kupatilo da se istušira.

- Kako si se nqću vraćala s posla? Znam da nemaš automobil.

- Molim?

- Rosi, pitanje je veoma jednostavno i očekujem odgovor.

- Jeste teško bez ličnog prevoza, ali trenutno ne mogu sebi da priuštim automobil. A što se posla tiče, ne žalim se.

- Još nisi odgovorila na moje pitanje.

- Šta nije u redu? - zbunjeno je upitala pa je otišla u sobu da uzme čist veš.

Bila je nervozna i nije znala šta će od sebe. Osećala je da su sva godinama gušena osećanja prema Angelu izbila iz nje. Sećala se kako se s njim zajedno tuširala, a sad to više ne rade.

Nije smela da ga pogleda u oči kad se na trenutak vratila u kuhinju.

Zvončica

~ 57 ~ Neky

- Zašto misliš da nešto nije u redu? - želeo je da zna.

- Nisam glupa, Angelo. Zar je važno koje prevozno sredstvo koristim za odlazak do posla i natrag? Zašto od svega praviš cirkus?

Možda on traži razlog da me ostavi?

- Ispričaj mi nešto više o tom Džonu - zahtevao je.

- On i njegova žena Džejn bili su moje prve mušterije. Žive pola sata odavde, u jednoj od najvećih kuća pored reke.

- Šta radi taj čovek osim što se muva oko tebe?

- Da nisi ljubomoran? - bocnula ga je .

- Da li si učinila nešto što bi moglo biti razlog mojoj ljubomori?

Nije želela da vodi ovaj besmisleni razgovor, zato se okrenula u nameri da izađe iz kuhinje, ali ju je on zaustavio čvrstim stiskom oko nadlaktice.

- Šta ti je uradio?

- Angelo, preteruješ. Ne znam kako ti to pada na pamet? Zar misliš da bih spavala s tobom kad bih...?

- Kada bi...?

- Ništa. Pusti me, moram da završim ručak ako hoćeš da jedeš. Ali ukoliko želiš da se svađaš zbog gluposti, onda bolje idi kući.

Nije htela da dopusti da se on tako odnosi prema njoj. Čak i ako je ljubomoran, ne može da se ponaša kao da je ona njegovo vlasništvo.

- U redu, Rosi. Ako kažeš da ništa nisi imala s njim, verujem ti - pomirljivo je promrmljao.

Morao je da bude svestan činjenice da ona, radeći ovaj posao, stalno upoznaje nove ljude, a mnogi od njih sigurno su zanimljivi i... bogati. Znao je za njenu sklonost ka imućnim muškarcima, pa je strahovao da će se za nekog zainteresovati. Zahvaljujući dobrom izgledu, ljupkom licu i lepim manirima, mnogima se dopadala. Sigurno se lokalnim momcima po glavi vrzmala ideja da je privuku, što je njega silno ljutilo. Zašto ranije nije razmišljao o tome? Odjednom je želeo da zna sve o svakom čoveku s kojim je poslovno sarađivala.

- Lepo je što tako misliš - prekrstila je noge čekajući šta će on sledeće reći.

- Ipak, zabrinut sam jer živiš sama, a nemaš automobil.

- Ti to brineš za mene?

Zvončica

~ 58 ~ Neky

- Smatram da ti je potrebno vozilo. Osim toga, nisi odgovorila na moje pitanje.

- Više ne znam šta si me pitao.

- Zanima me kako si odlazila na zabave za koje si pripremala večere i kako si se vraćala kući?

- Beti, devojka koja mi s vremena na vreme pomaže, ima automobil, pa kad završimo posao u isto vreme, ona me odveze kući, a inače noću pozovem taksi.

- Drago mi je što te taj Džon ne vozi. Ko zna kakav je zapravo.

Rosi se osmehnula, obuzeo ju je osećaj zadovoljstva. Bila je presrećna što je Angelo ljubomoran, ali to nikako nije htela da pokaže.

- Angelo, nisam od juče. Dobro poznajem muškarce i vodim računa o sebi. Ne vidim ništa loše u tome ako se neka mušterija ponudi da me odveze kući, ali, naravno, biram kome ću to dopustiti. Na primer, dvaput me je vozila trudnica koja ne pije alkohol, pa uopšte nisam brinula. To mogu da prihvatim, ali isto tako znam gde su granice.

- Ipak, trebalo bi da imaš svoj automobil.

- Za to moram da zaradim, jer sam gotovo svu ušteđevinu potrošila na renoviranje ove kuće.

Pomislio je na to da joj kupi automobil, ali je tu odluku odložio za kasnije. Prerano je da je navikava na poklone.

Dok je pripremala salatu, nastavio je da je ispituje.

- S kim si još u kontaktu na poslu?

- S različitim ljudima...

Crv sumnje rovario je u Angelovoj glavi i nije se smirivao jer je želeo da sazna sve što ga zanima.

- I, kakvi su oni? Čime se bave? Uvek moraš biti oprezna...

- Ne brini, vodim računa o tome.

- Ali si ipak napravila grešku sa onim psihopatom.

- Angelo, izašla sam s Janom samo jednom i kad sam shvatila kakav je, nisam više želela da ga vidim. Nije fer da me stalno podsećaš na to - nastavila je da secka beli luk.

- Samo kažem kako je. Zašto te istina boli?

- Sposobna sam da procenim situaciju.

- Ne shvatam zašto se ljutiš ako brinem o tebi, Rosi?

Zvončica

~ 59 ~ Neky

Počela je glasno da se smeje.

- U Kornvolu je mirno i nema potrebe da brineš. Nisam na Bliskom istoku.

Nije mu se sviđao smer u kojem je krenuo ovaj razgovor. Takođe mu se nije dopadalo to što je osetio da je ljubomoran. Uhvatila ga je nervoza i bio je svestan činjenice da je njegovo ponašanje izmaklo kontroli.

Prišao joj je s leđa, podigao nekoliko pramenova njene kose i počeo da je ljubi po vratu. Osećao se spokojnim kad mu je bila u naručju.

- Golicaš me.

- Ne sviđa ti se ovo? Nastavio je da je ljubi obuhvativši šakama njene dojke. Za trenutak je zaboravio na sve ružno u životu uživajući u milovanju njenog tela.

Tiho je zastenjala. Bila je vrela, vlažna i opet spremna za njega.

Kako je moguće da ovaj Angelo tako utiče na nju? Eh, kad bi bilo obrnuto... A zapravo je i on silno uzbuđen. Strgnuo je trenerku s nje i okrenuo ju je sebi. Podigao ju je na kuhinjski sto, pa se ugnezdio između njenih butina.

- Ne želim ni da pogledaš drugog muškarca i ne želim da oni gledaju tebe - sve potisnute emocije isplivale su na svetlost dana.

Rosi je od sreće poželela da vrisne na sav glas i da mu kaže da joj to ne bi palo na pamet, ali uspela je da se savlada i da oćuti.

Primetila je da se uozbiljio.

- U čemu je problem? – upitala je.

- Zaboravio sam kondom.

- Oh...

- To je sve što imaš da kažeš?

- Znam da bi za tebe bila katastrofa kad bih ostala trudna...

- Katastrofa je blaga reč za to.

- Ali ne moraš da brineš, pijem tablete za kontracepciju - nikako nije mogla da razume njegovo ponašanje. U jednom trenutku je strastan ljubavnik, a u drugom potpuni stranac.

- I da bude jasno, ni ja ne želim dete - hladno je dodala.

- Prvo želim da pronađem odgovarajućeg čoveka s kojim ću provesti ostatak života i tek onda ću osnovati porodicu, jer moram biti

Zvončica

~ 60 ~ Neky

sigurna u to da je on onaj pravi. Znači, ne moraš da brineš, jer nisam proračunata i ne želim namerno da zatrudnim s tobom.

8. poglavlje

- Šta si mislila? Da treba da budem presrećan što sam zaboravio kondom?

- Prišao je stolu, pa je izvukao dve stolice: na jednu je seo, a na drugu podigao noge.

- Ne moraš to sto puta naglašavati, jednom je dovoljno.

- Da li to treba da znači da si se predomislila i da želiš da ostaneš u drugom stanju? - iako se užasavao od takve pomisli, zapravo je želeo da vidi kako bi izgledala s velikim stomakom.

- Već sam ti rekla da to ne želim, i mislila sam ozbiljno.

Bila je besna na sebe zato što ga, uprkos svemu, i dalje voli. U istom momentu htela je i da ga udari i da ga snažno zagrli.

- Sigurno negde postoji muškarac koga vredi čekati - dodala je. Uostalom, da je Angelo iskren prema njoj, ona bi mu istom merom uzvratila. Ovako...

Angelo se namrgodio. Kako je mogla da spominje nekakvog princa iz bajke, a da istovremeno spava s njim? To mu je bilo neshvatljivo. Ponovo su mu na um pali muškarci s kojima Rosi sarađuje.

- Ako se dobro sećam, nekada sam bio tvoj princ?

- Da, jesi. Sve do trenutka kad si me ostavio zbog moje najbolje drugarice.

- Ne želim da se upuštam u besmislenu diskusiju o prošlosti.

- Izgleda da ti je najveći trn u oku to što sam prodala nakit koji sam dobila od tebe.

- Rekao sam da me to ne interesuje.

- Zašto?

- Nije reč o tome što si ti prodala nešto što sam ti poklonio.

Rosi je bila zbunjena. Mislila je da je to razlog što ju je ostavio i otišao Amandi. Ništa joj više nije bilo jasno.

- Ovu temu nećemo više produbljivati - hladno je rekao.

- Kako možeš izgovoriti tako nešto pa ostati nedorečen?

Zvončica

~ 61 ~ Neky

- Jednostavnije je nego što misliš.

- Meni to nije jednostavno - insistirala je Rosi.

- Samo sam rekao da ti ne prigovaram zbog prodaje nakita. Ako želiš da nastaviš ovaj razgovor, najbolje će biti da odem.

- Ali zašto?

- Na početku sam ti rekao da neću da pokrećem priču o prošlosti i nadam se da sam bio jasan. Što je bilo, bilo je, nemoguće je promeniti prošlost. Zato je ovako sigurnije, jer nas povezuje samo seks, ništa drugo. Ako se s tim ne slažeš, odmah ću otići i nikada me više nećeš videti.

Angelo je znao da je baš to morao da uradi: da preuzme kontrolu i drži konce u svojim rukama, ali problem su predstavljala osećanja koja su ga s vremena na vreme preplavljivala.

- Zar ne želiš i ti samo to? Odličan je seks između nas dvoje, zar ne? - izgovorio je to, ali se pribojavao njenog odgovora.

- Kako možeš biti tako... hladan?

- Držim se činjenica. A odlučujuća činjenica je da je seks među nama sjajan, a naš odnos dobar, bez konflikata. U slučaju da na sve ovo drugačije gledaš, preostaje nam samo jedna mogućnost.

Rosi se u dnu duše plašila života bez njega, jer je znala kakve su joj bile poslednje tri godine. Ukoliko se sada ne bi složila s njim, on bi otišao, u to nije bilo nikakve sumnje. Zaista ju je želeo, ali u to nisu bile uključene emocije. Mrzela je sebe jer je shvatila da je opet slaba na njega jer ga voli istim žarom kao pre.

Možda će jednoga dana Angelo odlučiti da joj odgovori na pitanja koja su je mučila. Ima li smisla nastaviti ovu aferu? Da li to nekud vodi? Mora li ona živeti u strahu strepeći da će je on ostaviti ako sretne mlađu i lepšu? Ima li smisla gubiti vreme s nekim ko joj u emotivnom smislu ne uzvraća istom merom?

Da bi prekinuo napetu situaciju, Angelo je promenio temu.

- Da li ljudi s kojima sarađuješ na vreme plaćaju račune?

- Sve je u redu - otišla je do sudopera.

- A velegrad? Da li ti nedostaje?

- Pomalo mi nedostaje noćni život - čim je to izgovorila, prasnula je u smeh, jer je to bila notorna laž.

Zvončica

~ 62 ~ Neky

- To nije nikakav problem. Ako želiš u London, slobodno reci. Imam tamo nekoliko apartmana, pa biraj u kojem ćeš prenoćiti, ali, naravno, moraš i mene povesti.

Pomogao joj je da postavi sto.

- To ne dolazi u obzir. Šta ako tamo upoznam svog princa? U tom slučaju, smetaćeš mi.

Iznerviran, skočio je na noge.

- To isto mogu reći i ja.

- A kako izgleda žena iz tvojih snova?

- Dovoljno je da ima nekoliko osobina koje mi odgovaraju - zagledao se nekud u prazno, a onda ju je iznenadio predlogom.

- Razmišljao sam o toma da te angažujem da pripremiš večeru za moje prijatelje i poslovne partnere.

- Misliš da ne zarađujem dovoljno?

- Ne, mislim da je tvoje povrće najbolje koje sam u životu jeo.

- To bi trebalo da bude šala?

- Zašto si tako ozbiljna?

- Ne treba mi tvoja pomoć. Angelo je razmišljao kako bi ona reagovala kad bi je podsetio na to da joj je jednom već pomogao.

- Da li bi uspela da pripremiš hranu za stotinak ljudi?

- Toliko?!

- Je li to previše? Neki od njih su odavde. To su veoma ugledni klijenti, a neki su mi dugogodišnji prijatelji i saradnici.

Rosi je znala da je Angelo nikada ne bi angažovao da ne ceni njen rad i trud.

- Pošto će biti toliko ljudi, trebaće mi bar tri pomoćnika. Da li je to u redu?

- Nikakav problem. O novcu ćemo razgovarati kad osmisliš meni i kad mi ga pokažeš.

- Gde će se održati večera?

- Dosad nisi videla moju kuću?

- Ne, jer me nikada nisi pozvao da je vidim. I... za kada treba da pripremim večeru? - upitala je poslovnim tonom.

- O detaljima ćemo se kasnije dogovoriti. Sad moram da svarim svu ovu hranu koju sam uneo u želudac.

Zvončica

~ 63 ~ Neky

- Jelo nije kalorično. Uvek se trudim da spremim zdravu hranu s manje kalorija.

- Fascinantno.

- Možda se to tebi ne sviđa pošto ne želiš da smršaš?

- Da li to pokušavaš da kažeš da sam zgodan?

- Odmah ću ti predložiti meni za tu zabavu i, naravno, dodaću i račun uz to - ignorisala je njegovu opasku.

Četrnaest dana kasnije sve je bilo spremno za Angelovu zabavu. Znala je da dolaze ugledni ljudi, a neke od njih poznaje, jer sarađuju s njom. Zbog toga nije smelo da bude nikakvih propusta. Uostalom, u toj kornvolskoj varošici to je bio događaj godine.

Ćula je da se komšije došaptavaju spominjući da im je baš čudno to što je Angelo često u Kornvolu i što organizuje zabavu, jer je, dok je bio u braku sa Amandom, dolazio veoma retko.

- Šta se dešava? - upitala je Rosi izašavši ispred Angelove kuće. Još nije obukla svoju radnu uniformu i na sebi je imala široku košulju i uske farmerke, koje su naglašavale njene ženstvene obline.

- Pošto si za moje prijatelje spremila hranu i piće, namenio sam ti ovaj mali sportski automobil - osmehnuo se Angelo.

- Nemoj da ti padne na pamet da mi zahvaljuješ, jer ga nisam mnogo platio. Motor je u solidnom stanju i dobro će ti poslužiti. Vlasnica je bila obazriv vozač.

- Kupio si mi automobil?

- Ako na zabavi sve bude kako treba, dobićeš i bonus na dogovorenu svotu - dodao je, zadovoljan njenom reakcijom.

Rosi je zinula od iznenađenja. Htela je da mu kaže da takav poklon ne može prihvatiti, ali, s druge strane, znak je koliko joj je potrebno prevozno sredstvo i... baš joj se dopala pomisao na to da više neće biti pešak.

- Predivan je, hvala ti.

- Samo da znaš, popravke su tvoj problem, o njima neću da razmišljam.

- Baš si mi priuštio radost.

Angelo je bio srećan što je prihvatila poklon. Osećao se nadmoćnim i poverovao je u to da može njome manipulisati i dalje, da će Rosi biti njegov seksualni objekat dok je se ne zasiti.

Zvončica

~ 64 ~ Neky

- Početak zabave zakazan je za sedam sati - seo je za volan svog automobila.

- Nemoj da kasniš, jer to ne trpim.

Rosi je prionula na posao i već u pola sedam stolovi su bili savršeno postavljeni, a hrana je zamamno mirisala iz kuhinje. Naravno, angažovala je tri devojke da joj pomognu. Umesto klasičnih belih košulja i crnih pantalona, nosile su kratke majice i uske crne suknje.

U sedam su počeli da pristižu prvi gosti. Rosin zadatak bio je da se drži po strani i da brine o tome da sve bude u redu. Da li će je Angelo predstaviti gostima? Čak i ako to učini, neće reći da mu je ona... partnerka? Ne, to mu je bila u drugom životu.

Primetila ga je okruženog gostima. S pićem u ruci ćaskao je s prijateljima i saradnicima, i Rosi je primetila koliko ga ti ljudi cene.

Nešto kasnije videla ga je u društvu pet-šest žena, što joj je, naravno, zasmetalo.

Nikada u životu nije pripremila toliko hrane kao za ovo veče. Angažovala je vredne devojke, koje su budno pratile sve što se dešava vodeći računa o tome da gostima ne budu prazne čaše, a pobrinula se i za angažman muzičara, kao i za odgovarajuću rasvetu u prostorijama.

Da li joj je zahvalio za sve to? Ne, bio je previše zauzet.

Oko ponoći ju je sustigao umor i odlučila je da potraži Angela. Osećala se veoma iscrpljenom i htela je da ga zamoli da se odmori u nekoj sobi ukoliko mu više nije potrebna.

Pronašla ga je na velikoj terasi, s koje je pucao pogled na tamnu morsku površinu obasjanu nejakom svetošću mladog meseca. Stajao je naslonjen na ogradu i ćaskao s veoma zgodnom damom. Srce joj je treperilo dok je razmišljala o tome da li da im priđe.

Atraktivna dama, s kojom je pričao, bila je Elinor Frenč, ugledna i uticajna advokatica, koja je nedavno započela veoma važan projekat.

- Izvinite za trenutak

- Angelo se osmehnuo plavuši pa je pošao u susret Rosi, koja je zastala u balkonskim vratima. Bio je srećan što je ugledao senku ljubomore u njenim očima.

- Vratićete se? Da vas sačekam?

- Da, ne brinite - pošao je za Rosi, koja je nestala u kući.

- Tražila si me? - pratio ju je do gostinske sobe, u koju je zamakla.

Zvončica

~ 65 ~ Neky

Rosi je bila van sebe. Šta su njih dvoje radili na terasi? Da li ih je prekinula? O čemu su razgovarali? Zašto su delovali tako prisno? Da li su se tek upoznali? Ko je ta žena? Milion pitanja rojilo joj se po glavi i bilo joj je loše od pomisli da bi ovo moglo označiti kraj njene afere sa Angelom.

- Bilo mi je vruće i htela sam da izađem na svež vazduh - nije imala hrabrosti da ga pogleda u oči.

Ćutanje se odužilo do nepodnošljivosti.

Rosi je znala da sa ostalim gošćama i tom plavušom večeras ne može da se meri. Bila je znojava, u uniformi, kose vezane u rep, jednom rečju: neprimetna. S druge strane, Angelo se prema njoj ponašao kao prema posluzi, što joj je pre zabave nagovestio. Pa ona je samo njegova mala tajna, ništa drugo.

- Mogu li sad da idem? - upitala je učtivo.

Angelo ju je poželeo istog trena kad su se vrata sobe za njim zatvorila, ali je imao još obaveza.

- Odlično si odradila posao - rekao je.

- Svi su hvalili tvoja jela. Veče je bilo savršeno organizovano.

- Hvala.

- To je sve?

- A šta si očekivao, Angelo? Ponudio si mi angažman i zaista sam se potrudila. Drago mi je što je sve dobro proteklo. A da su jela bila ukusna već znam, jer su mi neki gosti to potvrdili.

- Ali ja nisam,

- Bio si zauzet - sarkastično je primetila.

- Da li si neraspoložena zato što si me napolju videla s drugom?

U momentu je proključala od besa jer ju je pročitao. Stisnula je zube pokušavajući da povrati kontrolu.

- I? - zabavljalo ga je to što je Rosi pocrvenela. Znao je da bi trebalo da požuri nazad da ga Elinor Frenč ne bi predugo čekala, ali bilo mu je svejedno.

- Ko je ona?

- O, pa ti si ljubomorna !

- Ne moraš me podsećati na to da će se naša afera uskoro završiti, ali naglašavam da neću da budem tek jedna u nizu. Dok si sa mnom, onda sam ti ja jedina. Čim se to promeni, zaboravićemo jedno drugo.

Zvončica

~ 66 ~ Neky

- Nemoj da mi pretiš. I... vidim da te je ljubomora obuzela.

- Nisam ljubomorna.

- Nisi? Koga lažeš? Vidi ti se u očima - uzbuđenje je raslo u njemu.

Ali on joj još nije odgovorio na pitanje ko je zapravo atraktivna plavuša.

- Ako mi ne kažeš ko je ona i ako nastaviš da tvrdiš da sam ljubomorna, ja...

- Šta ćeš ti?

- Moram u kuhinju. Devojke će se pitati gde sam dosad.

- Šta ćeš ti? - ponovio je. Znala je da je neće pustiti dok to ne razjasne.

- U redu - nastavio je - ona je poznata advokatica, večeras sam je upoznao.

- I izašli ste na terasu, u mrak?

- Samo na svež vazduh - pokušao je da je umiri.

- To si želela da znaš i time je ova tema iscrpljena.

Htela je da mu postavi još pitanja, ali se postidela. A baš je želela da čuje da li mu je plavuša atraktivnija od nje.

- Doći ću sutra s devojkama da sve počistimo - u tom trenutku čulo se kucanje po vratima. Bila je to Beti, jedna od njenih pomoćnica.

Naime, pijani gost zakačio je poslužavnik i sve kolače prosuo na pod. Treba da se serviraju novi, ali nema ih dovoljno.

- Prepusti to meni. Imam ideju kako da popravimo načinjenu štetu.

- Rosi je bila presrećna što se Beti pojavila i prekinula njen mučni razgovor sa Angelom.

- A ja ću se pobrinuti za tog pijanog .

- Angelo je napustio sobu prateći njih dve. Sve ostalo bilo je pod kontrolom.

- U svom frižideru ostavila sam viškove slatkiša, pa ću ih doneti.

- Rosi je zamolila Angela da je odbaci do vikendice, jer, iako je bila blizu, trebalo je požuriti.

- Sačekaj me, dolazim za minut - iskočila je iz vozila potrčavši uza stepenice.

Angelo ju je nestrpljivo čekao u automobilu, ali kako Rosi ni posle deset minuta nije izašla, požurio je u kuću da vidi šta je s njom.

Zvončica

~ 67 ~ Neky

Zvončica

~ 68 ~ Neky

9. poglavlje

Zatekao ju je u dnevnom boravku, ležala je na kauču.

- Šta se dešava? - zastao je u vratima, videlo se da je zabrinut.

Rosi je ćutala razmišljajući o tome kako se život u sekundi može promeniti.

- I? - zahtevao je da mu odgovori.

Kad je uključio lampu, primetio je da je bleda kao kreč. Po njoj su bili rasuti nekakvi papiri i nakit. Prišao joj je u nekoliko koraka.

- Šta je to? Čekao sam te napolju. Zar si zaboravila da na zabavi imaš još posla?

- Beti se pobrinula za sve, rekla sam joj šta da učini, pa gosti neće biti uskraćeni.

Angelo je bio potpuno zbunjen.

- Tebe plaćam da do kraja obaviš posao, a ne Beti. Koliko sam upućen, ona je tvoja pomoćnica - drsko je uzvratio.

- Moramo da razgovaramo, Angelo - rekla je neobično mirnim tonom.

- Naravno, naravno, pogotovo sada. Izabrala si pravo vreme za dug razgovor, pretpostavljam na tvoju omiljenu temu - bio je nervozan jer je znao da se ova rasprava neće završiti bez svađe.

- Ili ćemo pričati ili možeš odmah otići. Svejedno mi je. Dosta mi je tvojih pravila.

Angelo nije mogao sebi da dođe. Nikada mu niko nije postavio ultimatum. Teško dišući, Rosi ga je besno gledala. Šta se desilo u poslednjih desetak minuta što ju je toliko promenilo? Da li je imala napad panike?

- Onda pričaj! - besno je uzvratio.

Nikada se ovako nije osećao. Želeo je da šeta po sobi kao lav u kavezu, ali je ipak seo, u želji da ne doliva ulje na vatru.

- Konačno znam zašto si onako odlučio - smireno je rekla Rosi, srećna što je seo naspram nje da mogu da razgovaraju oči u oči.

Znala je da nije pravo vreme za pokretanje ove teme, ali nije mogla da se pretvara kao da se ništa nije desilo.

- Šta to znaš?

Zvončica

~ 69 ~ Neky

- Nedavno sam odložila neke Amandine sitnice u ostavu, na gornju policu. I sasvim sam na njih zaboravila, jer su bile na gomili s drugim stvarima... - pukao joj je glas.

- Beti će se pobrinuti za sve, ne moraš brinuti da će tvoji gosti biti uskraćeni. Serviraće im kafu ili liker.

- Zbilja misliš da sad time lupam glavu?

- Platio si me za to i ne želim da bilo šta nedostaje.

- Zašto mi se čini da izbegavaš da kažeš u čemu je problem?

- Angelo ju je fiksirao pogledom.

Rosi mu nije odgovorila pošto je u tom momentu u dnevni boravak ušla Beti. Shvativši da nema kud, progovorila je slomljenim glasom:

- Jedna kutija s nakitom malopre je slučajno pala na pod, pa sam se sagnula da je podignem i vratim pored drugih Amandinih stvari...

- I? - rekao je to samo da bi prekinuo nepodnošljivo ćutanje.

- Dobro je što sam je podigla, jer sam videla dokaz da je Amanda bila trudna. Drugačije ne bih saznala.

Srce joj je tuklo u grudima kao ludo. Bila je šokirana onim što je slučajno otkrila.

- Šta si to pronašla? - konačno je upitao Angelo.

Bilo mu je čudno što je tako mirna. Kad bi histerisala, bilo bi mu lakše, znao bi kako da se snađe u takvoj situaciji.

- Ultrazvučni snimak, na kojem je i datum snimanja - kad je sve izračunala, shvatila je šta se zapravo dogodilo: tokom afere između njenog tadašnjeg dečka i najbolje prijateljice začeto je dete! Dakle, trudnoća je bila razlog njihovom stupanju u brak. Rosi je bila slomljena ovom spoznajom, a najviše ju je bolelo to što joj je Angelo prećutao istinu. Uvek je želela da čuje istinu, pa ma koliko ona surova bila.

- Gde je to dete? Zašto mi to nikada nisi rekao?

Angelo je shvatio da je na dobrom putu da izgubi Rosi iako to nije želeo. Kako da je pogleda u oči i da joj kaže da se te noći provedene sa Amandom uopšte ne seća? Da je tada bio toliko pijan da je prvi put u životu spavao sa ženom ne setivši se da koristi zaštitu? Šta će misliti o njemu kad joj to kaže?

Međutim, kad mu je Mendi šest nedelja kasnije saopštila vest koja mu je iz korena promenila život, osećao je da se mora oženiti njome

Zvončica

~ 70 ~ Neky

iako ju je mrzeo. Učinio je to samo zbog deteta, jer nije želeo da to nedužno biće ispašta.

- Dete je rođeno pre vremena i... umrlo je.

Nikada neće zaboraviti taj odvratni dan kad je Amanda sanitetskim vozilom odvezena u bolnicu. Pitao se šta je razlog tome - da li stres, da li njihove svađe - ali doktor mu je objasnio da se takve stvari naprosto dešavaju.

Posle bebine smrti mogao je da se razvede od nje pošto ih ništa više nije vezivalo, ali činilo mu se neljudskim da je ostavi u trenutku kada je bila slomljena gubitkom. Zato je odlučio da se distancira od Amande i da je finansijski obezbedi, a njihov brak bio je nesrećan jer su oboje bili nezadovoljni i neispunjeni. Zbog takvog stanja među njima Amanda je ubrzo pala u depresiju, odala se alkoholu i izgubila prijatelje, što ju je na kraju odvelo u smrt. Angelo je nije voleo, ali ju je uvek sažaljevao i zbog toga je ostao uz nju do kraja.

- Žao mi je - promrmljala je Rosi.

- Mogu samo da pretpostavim koliko je bolno izgubiti dete...

Angelo nije nameravao da kaže Rosi istinu, jer mu to ponos nije dopuštao. Sad kada je saznala zašto se on naprečac oženio njenom najboljom prijateljicom, bilo mu je malo lakše. Pa ipak se pitao šta on opet traži sa ovom ženom, kao i da li je nepravedan prema njoj? Zašto zavarava i nju i sebe? Ima li sve ovo smisla i nekakvu budućnost? Pitanja su se množila, a odgovora niotkud... Upali su u začarani krug iz kojeg nisu umeli da pronađu izlaz.

- Sad znaš istinu - ustao je slegnuvši nemoćno ramenima.

- Da li si se oženio njome samo zato što je bila trudna? Da li si je... voleo?

- Ne želim da pričam o tome.

- Zar je to sve što imaš da kažeš, Angelo? Ne želiš, da pričaš? Ali polažem pravo na to da saznam šta se desilo. Dužan si mi objašnjenje.

- Ništa ti nisam dužan.

- Kako možeš reći tako nešto?

- Kako mogu biti dužan bilo šta ženi s kojom me povezuje isključivo seks? Ženi koja mi ništa ne znači? Dužan sam onome ko mi je važan u životu.

Nije imao izbora. Morao se tako ponašati iako se sam sebe grozio.

Zvončica

~ 71 ~ Neky

Rosi se pitala da li bi bilo bolje da ništa nije saznala. On je definitivno ne voli iako se donedavno nadala... Hoće li moći da živi bez njega? Može li se promeniti prošlost?

- Da li je počela da pije zato što je izgubila bebu? - uporno je nastavila da ga ispituje.

- Još jednom ti kažem: ne želim da pričam o tome - pošao je prema vratima.

- Moram da se vratim na zabavu.

- Tek tako ćeš otići?

- O čemu još misliš da treba da pričamo?

- U pravu si. Ni o čemu - ustala je, a noge su je jedva držale.

- I zato ćemo odmah okončati ovu... besmislenu vezu. Ne želim više ništa s tobom - dok je to izgovarala, srce joj se cepalo od tuge.

- Žao mi je što večeras ne mogu dovršiti posao do kraja, ali sutra ću doći da sve pospremim.

- Nema potrebe. Za to će se pobrinuti posluga.

- Ali mene si za to platio.

- Kažem ti, zaboravi, posluga će.

Da li to znaci da treba da ti ratim automobil?

- Neka to bude oproštajni poklon za sve što si odradila, ne samo za večeras. Rosi mu je prišla u dva koraka i šamarila ga je tako da joj je dlan brideo. I bar za trenutak bilo joj je lakše. Zapravo, morala je to da uradi da bi se oslobodila besa koji je ključao u njoj. Nikada nije bila nasilna, ali ovoga puta nije mogla da se uzdrži. Rado bi ga još jednom udarila, ali uspela je da se obuzda.

Angelo ni trepnuo nije, samo je mahinalno rukom dodirnuo ošamareni obraz. Verovatno sam to zaslužio, pomislio je.

- Javiće ti se moj advokat. Prodaću ovu kuću i na sudu ću rešiti uknjižbu zemlje. Ako budeš želela da mi postaviš još neka pitanja, možeš to preko njega.

- Dobro - prošaputala je.

Već sad joj je nedostajao. Pitala se kakav će joj biti vikend bez njega.

U tišini ga je posmatrala kako odlazi i zatvara vrata za sobom. Kada je postala svesna činjenice da je ovo konačni kraj, pala je na pod tresući se od plača. Plakala je do iznemoglosti. Prisetila se da je ovakav ishod

Zvončica

~ 72 ~ Neky

prouzrokovan Mendinim stvarima odloženim u ostavi. Koliko sutra sve će to baciti na deponiju nedaleko od vikendice.

Posle tuširanja naizmenično toplom i hladnom vodom, otišla je da legne. Beti joj je poslala poruku da je, zabave što se tiče, sve proteklo u najboljem redu. Rosi je htela da joj uzvrati porukom u kojoj bi je pitala gde je Angelo i šta radi. Da li je s plavušom na terasi? Da li je u krevetu s nekom devojkom, koja u njemu neće buditi sećanja na prošlost?

Dok je ležala zureći u tamu, prisećala se njegovih reći kojima joj je zabio nož u srce: Kako mogu biti dužan bilo šta ženi s kojom me povezuje isključivo seks? Ženi koja mi ništa ne znači?

Uništavala ju je pomisao na to da mora nastaviti život bez njega. Pokušala je da izgradi novi život u Kornvolu i u početku je sve bilo dobro, a onda se, po drugi put, razočarala u Angela i ljubav. Šta je sledeće? Možda će upoznati serijskog ubicu? Više je ništa ne bi iznenadilo. Bila je nesrećna jer joj ljubav nije uzvraćena i stalno se pitala gde je pogrešila. Kako dalje?

Znala je da je njena ljubav prema Angelu sve jača uprkos problemima i nesuglasicama. Iako je on uvek naglašavao da ih povezuje isključivo seks, znala je da je s njim doživela mnogo više.

Predosećala je da će on brzo prodati kuću. Svakako je tu retko dolazio, a novac mu nije važan pa će prihvatiti svaku razumnu cifru. Najvažnije mu je bilo da prekine svaki kontakt s Rosi, a njoj je upravo to bilo najbolnije.

Kad se ujutru probudila, osećala se iscrpljenom i konfuznom. Nije joj bilo ni do čega, pa je odlučila da leškari u krevetu. Pre podne je pozvala Džeka da joj dođe u posetu, jer je želala da u društvu svog najboljeg prijatelja malo skrene misli. On je sa svojim prijateljem već dvaput bio u poseti Rosi, a dolazili su radnim danima jer tada nisu mogli da se sretnu sa Angelom, pošto je on dolazio samo vikendom.

Misli su joj se stalno vraćale na Angela. Bila je besna na sebe što se ponadala da će njihov odnos prerasti u nešto više iako joj Angelo nikada nije dao povod da tako misli. Kako je opet mogla da se upusti u avanturu s njim, koji ju je onako ružno ostavio misleći sve najgore o njoj? Šta je očekivala? Da se to sad neće desiti? Podsvesno je znala da će se sve ovo jednom završiti, pa je bolje što se desilo sada a ne kasnije, jer bi u tom slučaju bilo bolnije i teže.

Kad se Džek javio na telefon, po njenom glasu shvatio je da nešto nije u redu.

Zvončica

~ 73 ~ Neky

- Nedelja je, zar ne bi trebalo da si sa Italijanom?

- To je završeno - rekla je slomljenim glasom, pa mu je sve natenane ispričala.

Džek joj je obećao da će uskoro doći i to sam. Popričaće s njom i posle toga će joj biti bolje. Objasnio joj je da vreme leči sve, samo treba biti strpljiv. Rosi je mnogo značila prijateljeva podrška.

Trudila se da ne misli na Angela...

Inače, osećanja što se tiče, i on je bio u potpunom rasulu kao i Rosi, ali je bio previše tvrdoglav i ponosan da to sebi prizna. Tačno pre nedelju dana prekinuo je kontakte s Rosi i počeo je da se viđa sa atraktivnom advokaticom koja je bila na njegovoj zabavi u Kornvolu. Naravno, nesvesno ju je poredio s Rosi, pa je mlada žena izgubila sve šanse i pre nego što je pokazala kakvim kvalitetima raspolaže. Davao joj je nadu, a u stvari je samo želeo da skrene misli sa Rosi.

Ubrzo je shvatio da takva taktika ne daje rezultate pošto mu Rosi nije izlazila iz glave. Advokatica ga je zvala, slala mu SMS-ove, ali nije dobijala odgovor.

Još nešto ga je brinulo: neuknjiženi plac. Na umu mu je bilo samo to da što pre proda kuću u Kornvolu.

Bio je petak naveče i Angelo se dosađivao kod kuće. Imao je dve opcije: da se pozabavi ugovorom o prodaji kuće ili da se sastane s plavušom.

Ipak joj se izvinio objasnivši da nije raspoložen za druženje i bacio se na posao.

A Rosi je u posetu došao Džek, njeno rame za plakanje. Bio je uz nju uvek, i u dobru i u zlu.

Bila je tužna i optuživala je sebe za raskid. Koliko je bila zaljubljena, govori i to što je razmišljala samo o Angelovim vrlinama, zaboravljajući mane.

Ali ne može se reći da ju je Angelo iskoristio i ostavio. Prvo, ona je raskinula s njim, i drugo, niko je nije prisilio da ponovo bude u vezi sa Angelom, zar ne?

Džek je pokušavao da je motiviše da se okrene poslu da ne bi pala u depresiju, da ponovo bude ona nekadašnja vesela Rosi.

- Doći ću sledećeg petka, je li to u redu?

- Nije neophodno.

Zvončica

~ 74 ~ Neky

- Naprotiv, jeste. Želim da te makar malo oraspoložim - seo je u automobil i, kratko pritisnuvši sirenu u znak pozdrava, startovao je motor. Mahnula mu je i vratila se u kuću.

Angelo je bio u blizini pa je čuo sirenu. Nekoliko sekundi kasnije mimoišao se s "mini morisom", za čijim je volanom bio Džek, lep momak plave kose vezane u rep i plavih očiju. Video je da je izašao iz Rosine kapije.

Bes je proključao u njemu. Ko je on? Šta traži kod Rosi? Da li ga je zbog njega ostavila? Ovoj sapunici nikad kraja...

Nije želeo da ode do vikendice da ne bi sreo Rosi, tu... prevrtljivu lažljivicu! Pa kako drugačije nazvati ženu koja je posle sedam dana počela da se viđa s drugim?

Kad je pogledao u retrovizor, video je da je "mini moris" zamaknuo iza okuke i nestao iz vidokruga. Ipak je, svesno ili nesvesno, dovezao pred njenu vikendicu.

Dok je uključivala mašinu za pranje posuda, čula je zvuk motora.

Sigurno je Džek zaboravio nešto čim se vratio, pomislila je. Teško joj je padalo da bude sama.

Osmehujući se, otvorila je ulazna vrata i pre nego što se oglasilo zvono.

- Dakle, čovek se teško odriče starih navika, zar ne?

- Angelo! - začudila se kad ga je videla, pogotovo što je primetila da mu bes vrca iz očiju.

- Otkud ti, šta tražiš ovde? - zbunjena, više nije znala šta govori.

- Želiš li da popričamo?

Zvončica

~ 75 ~ Neky

10. poglavlje

- Jedno drugom rekli smo sve što smo imali - drhtala je, ali je svim silama pokušavala da ostane pribrana i jaka.

Doskora nije hteo da priča s njom, a sad odjednom stoji tu uspravan i gord i zahteva razgovor. Kako da ga pogleda u oči i da mu kaže da se nosi iz njene kuće i njenog života kad to zapravo ne želi?

Sigurno je besan zbog vikendice ili placa, nema šta drugo da bude, pomislila je.

- I sam si rekao da ćemo komunicirati posredstvom advokata - stajala je u dovratku prekrštenih ruku, bez namere da ga pozove unutra.

- To me trenutno ne zanima. Pusti me da uđem.

- A šta ako ja to ne želim?

- Nemaš izbora, rekao sam ti.

Ušavši u kuću, uputio se pravo u kuhinju. Plašio se da ode u spavaću sobu ili kupatilo da ne bi zatekao bokserice, bermude ili druge detalje koji bi svedočili o muškoj poseti.

- Baš si bezobrazna, Rosi! To je sramota! Nismo čestito ni raskinuli, a već si našla drugog - kritikovao ju je ne razmišljajući o tome da je ona slobodna upravo zahvaljujući tome što su se civilizovano razišli.

- Nemam pojma o čemu pričaš. Ako si došao da me vređaš, možeš odmah da se pokupiš i nestaneš - osetila je nekakav priliv dobre energije i bila je spremna da mu se suprotstavi bez obzira na posledice.

Nikada ga nije videla tako besnog. Iako je znala da je neće fizički povrediti, plašila se šta će joj reći. Ne bi mogla podneti da joj opet kaže da mu ništa ne znači. Šta onda traži ovde?

A Angelo je, misleći na Džeka, pocrveneo od besa.

- Šta ti umišljaš? - uneo joj se u lice, jer se teško kontrolisao.

Rosi ništa nije bilo jasno.

- Video sam ga, zato se ne pravi luda. Bolje mi reci istinu nego da me i dalje lažeš, jer znaš da ću saznati u kakvom si odnosu sa onim plavušanom.

- Zaista ne znam o čemu pričaš.

Zvončica

~ 76 ~ Neky

- Plavušan s dugom kosom vezanom u rep. Ni sada ne znaš o čemu govorim?

- Misliš na Džeka?

Angelo je bio van sebe jer je priznala da joj je taj mladić bio u poseti, a pritom je bila hladna i ravnodušna.

- Hoćeš da kažeš da nije bio ovde i da nije proveo vikend u tvojoj kući? - ljubomora je prštala iz svake izgovorene reči iako nije želeo da ona to primeti.

- Da, bio je... Rekao si da je ovde proveo vikend?

- Ne mogu da verujem da si toliko jadna da si paralelno bila sa obojicom.

- Šta se s tobom dešava? - planula je Rosi.

- Misliš da sam glup? Znam ko je on. I pre tri godine, dok smo bili zajedno, viđala si se s njim meni iza leđa.

- Da, jesam. Zašto ne bih? Poznajem ga čitavog života.

- Licemerna gaduro!

- Molim?

- Dobro si me čula i razumela.

- A... misliš da sam spavala s Džekom? - nadolazeći smeh prvo je protresao njena ramena, a onda je pokuljao i više nije mogla da ga zaustavi.

Angelo je zbunjeno treptao. Da lije ovo nekakav trik?

- Znam da je tako.

- A kako ti to znaš? Misliš: ako si ti istovremeno bio s dvema devojkama, da ću i ja to učiniti? Otkud ti takva ideja?

- Imam dokaze.

- Zaista? - sad je ona bila zbunjena.

- Fotografije na kojima se mazite, smejete i grlite.

Rosi je primetila da je Angelo užasno ljubomoran. Prvi put je videla i da je povređen. Silno je želela da mu priđe, da ga poljubi i zagrli.

- Otkud ti te fotografije? - upitala je.

- Poslala mi ih je tvoja najbolja drugarica.

- Ah... Mendi.

- Nemoj da ti padne na pamet da me sad lažeš!

Zvončica

~ 77 ~ Neky

- Naravno, na fotografiji smo zagrljeni, znam kad je to bilo - prišla mu je i sela pored njega.

Goreo je od besa i ljubomore. Osećao se kao da sedi u ordinaciji i čeka da mu doktor saopšti najgore vesti. Bio je bespomoćan. Nije mogao da poveruje da ga je ljubomora toliko savladala, a mislio je da u ovu kući nikada više neće kročiti.

- To je duga priča, a Amanda ti je verovatno ispričala onako kako je njoj odgovaralo.

- Slušam.

- Ona priča o nakitu... Prodala sam ga da pomognem Džeku.

- Istina izlazi na videlo.

- Htela sam to da ti kažem, ali me je bilo stid. Nas troje smo se lepo družili, a Džek je bio u teškoj situaciji. Želela sam da mu pomognem.

Angelo se ježio kad god je izgovorila to mrsko ime.

- U vreme kad smo hteli da odemo u London, morala sam da polažem ispite, pa sam im rekla da ću doći kasnije. Nisu otišli, nego su me sačekali. Džeku je to bio težak period u životu i želela sam da mu pomognem da izađe iz krize.

- Ne mogu da te pratim.

- Imao je problema. Zbog tuče je završio u bolnici, a posle toga, kad smo otišli u London, počeo je da se drogira. Osećala sam se krivom što sam bila koncentrisana samo na svoje probleme.

- Da li si za to dala nakit? Da bi dobila novac i izvukla ga iz dugova?!

- Da. Htela sam da mu platim lečenje na najboljoj klinici za odvikavanje. Uspela sam, Bogu hvala, ali bilo je potrebno dosta sredstava.

- Rosi, zašto mi to nisi rekla?

- Bilo me je stid, znam da sam pogrešila što sam ti to prećutala. Osećala sam se krivom što sam ga zanemarila, jer mi je bio najbolji prijatelj, a isto mi je bilo i zato što tebi nisam rekla istinu. Oprosti. Kad sam odlučila sve da ti kažem, saznala sam da si me prevario i... onda si se oženio Amandom. To me je dotuklo.

- Čekaj, mislila si da sam se ja iza tvojih leđa viđao s njom?

- Tako mi je ona rekla. Mene si ostavio da bi se njome oženio... ta priča delovala mi je istinito. Nema više smisla pričati o tome. Kao što i sam kažeš, to je prošlost. Najvažnije mi je da je Džeku dobro. Našao je

Zvončica

~ 78 ~ Neky

partnera, pošto je on homoseksualac ako nisi znao. Ne osuđujem ljude drugačije seksualne orijentacije. Znam da mi je pravi prijatelj i mnogo ga poštujem.

- Nisam se tajno viđao s Mendi. Za mene je ona bila samo tvoja cimerka. Nisam je čak ni primećivao. Ti si mi bila sve.

- Ali zatrudnela je s tobom.

- Te noći kad mi je ispričala za nakit, napio sam se od muke jer sam pomislio da ti Džek znači više od mene, pa se ničeg ne sećam. Kada sam se ujutro probudio ugledavši nju pored sebe u krevetu, bio sam šokiran. Kunem ti se da se ničeg ne sećam. Iskoristila je to što sam bio pijan i uradila je to što je uradila. Mene je takođe bilo stid ovo da ti kažem, ali tako je. Nikada te ne bih prevario s njom niti s bilo kojom drugom. Sve ovo bila je njena igra, koja se završila njenom... pobedom.

Rosi nije znala šta da misli.

- Ali svakako je ostala trudna.

- Kažem ti kako se sve desilo. Bio sam šokiran kad mi je saopštila da sam otac njenog deteta. I danas se pitam da li je to bio trik. Voleo sam samo jednu ženu i nju sam, nažalost, izgubio.

- Voleo si me?

- Tako je. Prema Amandi ništa nisam osećao. Oženio sam se njome samo zbog bebe, a posle sam ostao u tom braku iz sažaljenja. Nikada više nismo spavali zajedno. Ostatak priče znaš... Rosi, samo tebe volim! I uvek će biti tako, ne mogu da zamislim život bez tebe. Poslednja nedelja bila mi je paklen. Oprosti mi, molim te. Potrebna si mi, ti si moja droga.

- Želim da budem tvoja droga - zagrlila ga je i nežno poljubila.

- Uvek sam te volela i nikada neću prestati da te volim.

- Posle Amandine smrti obećao sam sebi da se nikada neću ponovo ženiti, ali predomislio sam se, jer sam, zahvaljujući srećnim okolnostima, ponovo sa ženom za koju bih dao sve na svetu - spustio se na kolena, uzeo je njenu ruku i upitao ju je.

- Ljubavi, želiš li da se udaš za mene?

Rosi je bila silno uzbuđena, jer je izgubila nadu da će ikada čuti te reči iz njegovih usta.

- Naravno. Ti si jedini s kim bih provela život. Ti si mi sve. Želim da delim s tobom i dobro i zlo. One tri prazne godine bez tebe želim što pre da zaboravim. Volim te najviše na svetu.

Zvončica

~ 79 ~ Neky

- Želiš li decu sa mnom?

- Naravno, deca će krunisati našu ljubav. Sada si moj i, molim te, nikada me nemoj ostaviti.

KRAJ