koreni (7. septembar 2011)

8/4/2019 Koreni (7. septembar 2011)

1/29

13. September , 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000mesenih ulazaka na

www.koreni.net je

razlog za toliko putareeno: Hvala!

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Bankrot uma

Nevidljividemokratski ilim

Ovih dana oglasio sepredsednik Skuptine

Vojvodine, andor Egerei,tvrdei da je Vojvodina pred

finansijskim kolapsom.Egerei dodaje da je situacija u finansijskom sistemuVojvodine toliko loa, jer novac iz republikog

budeta ne pristie u pokrajinsku kasu.

7.9.2011. Opirnije...

Havarije na nuklearkama - globalna

ekoloka pretnja

Ljudi uzrokkatastrofa

Elektrina energija koju

proizvode nuklearneelektrane, po miljenjustrunjaka spada u ekoloki

najistije tehnologije. Nema

isputanja zaguljivih gasova ni gasova odgovornihza nastajanje staklene bate, dakle nita to biekologe zabrinulo. Mada... Na poznati atomskifiziar, akademik Pavle Savi bio je zagovornik

atomske energije, ali je govorio da onoliko koliko imapoverenja u atomsku energiju, toliko nema poverenjau ljudski faktor, koji je najei uzrok svih katastrofa.

7.9.2011. Opirnije...

Dokumenti

Dobrovoljci

Dobrovoljci su inili okosnicu

OVK, kod iptara nije bilodileme. Znali su za ta sebore i ta ele. Stvarajui

svoju vojsku jo 1998. godine

Srbija je poslednjih godinu dana poligonza odstrel

Kad krv uzavre

Srbija je odavno postalazemlja nasilja. Malo nam je

to smo izginuli u ratovimakoje nismo eleli, to smosluili za odstrel kao glinenigolubovi, malo nam je to sesvaki dan desi po jedna saobraajna nesrea u kojoj

pogine bar dvoje ljudi, malo je pa se i meusobno

ubijamo, satiremo, kasapimo.

7.9.2011. Opirnije...

Ljubljana, avgust 2011.

II I. veseli danisrpske dijasporeSlovenije

U Ljubljani, u studentskomgradu od 26.09. do 28.avgusta 2011. godineodrana je velika godinja

tradicionalna srpska prezentacija, koju je i ove godineorganizovalo Udruenje srpskih knjievnika Slovenije iSavez srpske dijaspore Slovenije (sa svojimdrutvima, lanovima, simpatizerima i prijateljima).

7.9.2011. Opirnije...

Srpski slikar, ikonopisac, konzervator irestaurator Vlada Mani

Restauirao polasveta

Vladimir Mani je, moglo bi se

rei, udna pojava u naem

umetnikom kruoku. On je

slikar, ikonopisac, kozervatori restaurator ija dela se

nalaze na dvorcima plamestava irom sveta.

::. tampana izdan ja

::. Proitajte

REKOM i Meunarodnidan nestalih

Prilog javnoj raspravio Nacrtu zakona ovraanju oduzeteimovine i obeteenju

RS Krajina - Vlada iskuptina uprogonstvu
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2604http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2604http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2604http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2604http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/madjari.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


2/29

Mlada generacija u Srbiji idalje dosta dobro napredujekada je re o fizikoj

razvijenosti, uprkos socijalnim

okolnostima, koje tome esto

ne idu u prilog. Meutim, uz

porast visine, vrlo je primetno da se srazmernomnogo vie "napreduje" u masi tela deaka i

devojica, i to je ono to nije dobro. Pojava je

poprimila tolike razmere da se govori o "ogromnimkonstitucionalnim promenama" do kojih je kod naihosnovaca dolo tokom poslednje decenije!

7.9.2011. Opirnije...

Presek nedelje

Od striptiza doparadaiza

Kakva je bila proteklanedelja? Zanimljiva...Odljubavi do mrnje i od striptizado paradaiza mali je korak.

Toliko mali koliko je mala isve manja Srbija u kojoj se sve to deava. A samanedelja iza nas poela je veoma burno.

6.9.2011. Opirnije...

Zlatibor posetite i tokomseptembra, a turistiki radnici

nadaju se da e gostiju na

ovoj planini biti sve do novembra...

7.9.2011. Opirnije...

Otvoreno pismo iz dijaspore - 3. deo

Hrvatska da pitaNemaku

Graanima, medijima i

politiarima u Srbiji...

Premijerka HrvatskeJadranka Kosor ree, pre

desetak dana, da ni 20 godina od samostalnostiHrvatske neki politiari ne shvataju da hrvatski narod i

premijeri "vie nee dolaziti u Beograd da pitaju za

savet, molbu ili doputenje da neto urade". Znai li

to da je Hrvatskoj savetovano iz Beograda, predvadeset i neto godina, da se naoruava za planiranirat za razbijanje Jugoslavije?

31.8.2011. Opirnije...

postojim dok aferebrojim

Presek nedelje

Otvoreno pismo izdijaspore Batina bez argarepe Ekoloki problemi

varoice podVardenikom

Fiziki identitet Dokumenti Predrag Peovi,jedan od najveih

pronalazaa Srbije Poseta manastiruSvete Petke u seluStubal

Kako koreografizarauju brdo novcana plagijatima

Presek nedelje Peat sudbine Srbija - zemlja krize

::. Pesma nedelj e

Dooka

::. Stih nedelj e

Uzalud je budim
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2596http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2594http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2592http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2591http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2589http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2589http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2589http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2588http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2588http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2588http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2587http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2586http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2585http://www.koreni.net/download/Balasevic-Dodjoska.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Balasevic-Dodjoska.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2585http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2586http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2587http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2588http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2588http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2588http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2589http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2589http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2589http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2591http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2592http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2594http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2596http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597


3/29

Kako se radi restauracija

Prvo se rade analiza i foto dokumentacija.

Ne moe se ba dobro uraditi na osnovufoto dokumentacije, ali se radi ekspertiza,

uzimaju se hemijsko fizike-analize da sevidi ta je u pitanju. Postoji odreena

tehnologija, gleda se u kakvoj je kondicijiobjekat i to nikad ne radi jedan ovek niti

neko moe sam da donese odluku. Uveksam bio deo nekog tima, a nekada sam bio

voa, nekada asistent. To nije liderski

posao, ve grupni. Mislim da sam okonzervaciji neto nauio tek kada sam

otiao u Ameriku. Da se ne laemo,najbolja je konzervacija tamo gde ima

najvie para. A Amerika definitivno izdvaja

najvie para zato to poslednjih decenijadaje mnogo za umetnost. Sigurno je da setu najvie novca okree u domenu

umetnosti i mnogo kompanija i fabrika aljumi na testove na analizu za neka sredstava

za ienje lakova i slika. Fantastian je tooseaj kada znate da ste neemu to je

hiljadama godina staro vratili oblik i boju.

Veliko je to zadovoljstvo i ja sam seemotivno vezivao za neke objekte, slike i

predmete


::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net je


Srpski slikar, ikonopisac, konzervator i restaurator Vlada Mani

Restauirao pola sveta

Vladimir Mani je, moglo bi se rei, udna pojava u naem umetnikom kruoku. On je slikar,ikonopisac, kozervator i restaurator ija dela se nalaze na dvorcima plamestava irom sveta.Magistrirao je konzervaciju u Firenci potom doktorirao na Amerikom institutu za konzervaciju uVaingtonu.

lan je tog instituta od 1989. godine, a osnovao je i "Srpsko-irsku kuu umetnosti" u asta ikonoslikara jednogmanastira u Irskoj koji vie od 200 godina svoju umetnost neguju na postavkama vizantijske pravoslavne ikone.Kako je pet puta iao na Svetu Goru, od jednog ruskog monaha u Kareji nauio je posebnu tehniku pozlaivanjakoja mu je pomogla da postane to to jeste.

- Ja sam na Svetoj Gori bio pet puta sa profesorom Branom ivkoviemkoji je iao esto pa me je vodio. A kasnije sam iao i sam. Interesovalome je to srednjevekovno slikarstvo. U Kareji sam upoznao jednog ruskogmonaha, priali smo esto i on mi je pokazao neke tehnike pozlaivanja.

Kasnije dok sam kao student radio restauraciju fresaka u Sopoanima,primetio me je Bertil Isakson iz vedske koji je bio na proputovanju krozSrbiju. Upoznali smo se, ja sam mu se dopao jer sam bio jako mlad aradio sam restauraciju fresaka, pa me je pozvao da doem u vedsku.On je bio moj mentor i uveo me ozbiljnije u priu o konzervaciji irestauraciji, jer je bio je jedan od poznatijih poznavalaca srednjovekovneumetnosti, ne samo u skandinavskim zemljama, nego i ire.

Isakson je Mania odveo u vedsku gde je mladi umetnik drao nastavuo starim slikarskim zidnim tehnikama na Upsala univerzitetu.

- Drao sam tehniku nastavu, kako se priprema freska, kako se radinjena restauracija. Kako nisam imao zvanje i znanje jezika, nisam mogaoda se bavim predavakim poslom, pa sam samo drao tehniku nastavustudentima od kojih sam bio stariji po dve do tri godine. Tako da sampoeo da radim freske po tim starim tradicionalnim tehnikama na dasci iostalim materijalima. Uio sam kako se spremaju pigmenti ispriao jena sagovornik.

Iz vedske je Mani povremeno odlazio u Nemaku, Francusku i Italiju

gde je magistrirao kozervaciju u Firenci. Po ponovnom dolasku u vedsku imao je izlobu u galeriji Ulf Beneter kojuje jedan od vodeih likovnih kritiara Engel Brgston proglasio za jednu od pet najzaniljivijih u ovoj zemlji. To ga jeodvelo u renomiranu kompaniju svetskih razmera "Urban Ulenijus".

- Zaposlio sam se kod njih i radio na obnovi uvene opere utokholmu, tanije na pozlaivanju reljefa. Radio sam jo dve godineu ateljeu pod ugovorom jednu kapelu iz 11. veka, gde sam srediodeo freske koji je propao u poaru. vedska je bila izuzetna a iz njesam otiao u Ameriku sa svojim mentorom Bertil Isaksonom, gde smoradili analizu i ekspertizu jedne stare slike Andrea Montenje. Ili smo
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/madjari.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


4/29

Mani u Panami

I Havaji su ga privukli

sa kojim sam radio. Ispolagao sam ispite, zaljubio se, oenio i

nastavio da ivim u Americi. iveo sam u ikagu i sa Srbima iz toggrada osonovao "Providens prvo srpsko umetniko udruenje". Tusu bili okupljeni ak i Srbi koji nisu znali da govore srpski, jer su generacijama unazad raani u Americi.Organizovali smo se i imali izlobe koje su bile uspene.

Iako je bio vrlo lake ruke kad je u pitanju restauracija, priznaje da je drhtao kada je u iste te ruke uzeo kineskitotem od drveta iz vremena dinastije Tao, star preko 2.000 godina koji je obnavljao za Pol Zedoka. To je najstarijipredmet koji je "sreivao", a radio ga je u Azijskom muzeju u San Francisku itavih 11 meseci. Ta figura e muostati itavog ivota u seanju jer su se delovi nje pretvarali u prah kad ih dodirne. Samim time, to je posao tei ivei, time je bilo i vee zadovoljstvo uraenim. Jedna od najveih i najzanimljivijih restauracija, svakako je

revitalizacija starog grada Paname. To je bio veliki meunarodni projekat na kome je Smiconijan fondacija imalanajvei deo projekta.

A od svih vrednih stvari koje je imao u rukama, najvrednija je bila mala panel slika na drvetu Simon Martina ija jevrednost iznosila 12 miliona dolara, kao i jedna Rembrantova, i jedno Fragonarovo delo koje je bilo u vlasnitvubogataa iz Ilionisa.

Dok je iveo i radio u Americi, Vlada Mani je oslikao irestauirao 23 crkve meu kojima su bile grke, jermenske,ruske, indijske, pravoslavne, katolike a osam meseci je radiokatedralu Blagovesti u ikagu gde je oltarski prostor pozlatiosa 32 kilograma zlata u tankim listiima. U Dalasu je oslikaocrkvu svetog Konstantina i Jelene, a dok je restauiraomaarsku crkvu u ikagu uo je za konkurs za portret PapeJovana II. Sliku pape je uradio u prirodnoj veliini a ona jekasnije preneta na razglednice koje su obile itav svet.

Jedan od dominantnih "predmeta" na Manievim slikama sujabuke. Ni sam ne zna kako se desilo da ba njih pone daslika, ali voe ga je proslavilo u itavoj Americi, a dobio je inaziv Eplmen. Dok je saraivao sa Timom Kelijem koji je draouvenu Olendorf galeriju, napravio je milionski ugovor sa

jednom od najveih amerikih kompanija za kunu dekoraciju"Krejt i Berl". Oni su kupili ekskluzivno pravo da tampaju

njegovo voe na salvetama, tanjirima, oljicama, posluavnicima, arafima. Ipak, i pored uspeha i braka koji jeostvario sa groficom Sarom Dejvis a koji je trajao 12 godina, Vlada Mani se vratio u Srbiju. U Mladenovcu, podnoKosmaja, ovaj umetnik je otvorio galeriju i kako se to kae, skrasio se. Bar za sada. A vratio se zato...

- Zato to sam tamo izgubio zdravlje. Nisam se ja vratio, odlazim i dolazim, ameriki sam graanin isto koliko isrpski. Ja sam stanovnik ove planete, imam pasoe mogu da putujem, nisam ogranien nikakvih stegama. Tamo


5/29

Pare pare pare pokrajinu kvare


::. Skenirano

::. Navigaci ja



Bankrot uma

Nevidljivi demokratski ilim

Ovih dana oglasio se predsednik Skuptine Vojvodine, andor Egerei, tvrdei da je Vojvodina predfinansijskim kolapsom. Egerei dodaje da je situacija u finansijskom sistemu Vojvodine toliko loa, jernovac iz republikog budeta ne pristie u pokrajinsku kasu.

Pa dobro, upitaemo se mi, kojima ekonomija i finansijsko poslovanje nisu "u krvi", zar senita nije promenilo donoenjem onog famoznog Statuta Vojvodine? Naime, po tom Statutu (mnogi tvrde Ustavu)AP Vojvodina donosi budet pokrajine, izrauje zavrni raun, odluuje o korienju svojih izvornih prihoda isredstava za obavljanje poverenih poslova; odluuje o zaduivanju AP Vojvodine... Dakle, i pored toga to jeVojvodina "izboksovala" i takvu nadlenost autonomnih organa da mogu da donose i menjaju statut Vojvodine uskladu sa njihovim eljama (lan 27, stav 1.), pokrajinski elnici jo nemaju nameru da iskoriste takvu mogunost.Izgleda da su shvatili da je daleko lake da novac iz budeta Vojvodine i budeta Republike Srbije troe kako im jevolja, da se zaduuju i za ta treba i za ta ne treba, da ulaze u "investicije" i tamo gde je to oigledno nemogue ineizvodljivo. Koliko je tu stvar krenula niza stranu, pokazuje i injenica da su se poslanici Vojvodine svega dvaputsastali u ovoj godini, a i ta dva zasedanje bila su krajnje neosmiljena i jalova. Statut Vojvodine omoguio je

velikom broju vojvoanskih lidera i lideria, da se busaju u prsa i promoviu svakojake "projekte", poput mostova,puteva, kola, dejih vrtia, raznoraznih infrastrukturnih "poduhvata", od ega, naravno, sem poetnog entuzijazma,na kraju gotovo nita od "planiranog" ne bude ostvareno. Jedino to je "uspeno" uraeno u sprovoenju planapokrajinskog Fonda za razvoj, svakako je otvaranje neto manje od 50 kancelarija Fonda po svim gradovima imahalama Vojvodine. ta te "kancelarije" imaju da rade, moe se videti iz "infrastrukturnih planova" koji segodinama ne menjaju, ve se samo prepisuju. Kredita za podsticaj poljoprivredne proizvodnje bie dokle bude bilopara, a koliko para u Fondu ima, to niko iv ne moe (i ne sme) da zna. Svake godine se raspisuju novi tenderi za"izgradnju" onoga to se ve oglaavalo u poslednjih pet-est godina. Takva "taktika" vojvoanskih vlasti je krajnjeprimitivna i providna, ali, zaudo, ona kod graana i dalje dobro prolazi. Na primer, u jednom vojvoanskom selupunih osam godina obeava se rekonstrukcija doma kulture, koji je oronuo i nije preporuljiv za upotrebu; i takva

prazna pria kod naroda prolazi bez ikakvog gunanja, a kamoli ozbiljnijeg protivljenja ili negodovanja. U mnogimdrugim mestima irom "multikulturne" Vojvodine svake godine "otvaraju" se nove nevidljive apoteke, nevidljivebiblioteke, nevidljivi mostovi, nevidljivi putevi, nevidljive sportske sale i jo puno toga nevidljivog to se nalazismeteno ispod, opet nevidljivog, demokratskog ilima. Reklo bi se, za vojvoansku politiku kamarilu Potemkin jebio malo dete, maltene beba.

Stanje u Vojvodini je uistinu sve gore i gore. Putna mrea jekatastrofalna. Ono puteva to se za godinu dana popravi jedvamoe da pokrije njihovu amortizaciju. S jedne strane krpi, ana drugoj nastaju nove rupe. Narod bi rekao, see ui, krpidupe. to se vojvoanskih sela tie, ona se mogu nadati da imvlast, od izbora do izbora, asfaltira neku krau ulicu od stotinakmetara. Naravno, tada se na takvom "gradilitu" postavi tablana kojoj pie, "Radove finansira Fond za kapitalna ulaganja APVojvodine". Da se razumemo, Fond za razvoj nije isto to iFond za kapitalna ulaganja, mada je meu njima teko uoitirazliku. I jedan i drugi veoma malo rade, ba kao i SkuptinaVojvodine, da bi se moglo znati emu slue. A kada se dva ilitri puta godinje popravi nekakav objekat, tada se tu okupi"vojvoanska elita", na elu s austrougarskim vice-kancelarom


6/29

Skuptina bez skuptine

Kako vidimo, andor Egerei govori o Vojvoanima kao posebnom etnicitetu, jer jedna je stvar kada se govori ograanima Vojvodine, a sasvim druga kada se ponemo gaati nekakvom novoizmiljenom (mitskom) etnikomskupinom. Naravno, sve to u poetku deluje bezazleno i, ak, simpatino. Setimo se graenja crnogorskog etnosa.U poetku su i Muslimani i Hrvati, pa i poneki iptar, za sebe umeli da kau da su Crnogorci. Ali danas, kada jeproces odnaroivanja Srba okonan, meu Crnogorcima nema vie nikoga sem bivih Srba. Dokle su ti nesreniljudi dole izlueni (onaj deo Srba koji se izjanjavaju kao Crnogorci), pokazuje nezabeleen primer u istoriji jednognaroda, da im gramatiku i parvopis sastavljaju stranci, na elu sa "Bonjakom" Adnanom ergiem. Rekosmo u"istoriji naroda", ali to se u datom sluaju teko moe primeniti, jer Crnogorci nisu ni "istorija" ni "narod"; oni su

felerini produkt jednog neobinog eksperimenta brisanja kolektivne svesti. Naravno, nije mali broj Srba u Crnoj Gorikoji shvataju u kakvu su obezrazumljujuu mainu upali, ali, na njihovu alost, o sudbini Crne Gore oni vie neodluuju, ve tu glavnu re vode "stranci" s crnogorskim dravljanstvom, Hrvati i muslimani (tzv. Bonjaci), kao i deoAlbanaca. Pomenutom Egeriiju, koji pominje Vojvoane svakako je jasno da on sam ni u snu ne misli da ikadabude Vojvoanin. Zato? Pa zato to zna da je Maar? Isto tako, Vojvoanin nikada nee biti niko od brojnihnacionalnih manjina na severu Srbije. Zato? Pa zato to oni dobro znaju ko su i ta su i kom kulturnom miljeupripadaju. Njima ime Vojvoanin ne znai ba nita, osim kao termin kojim e se posluiti dok ne uspeju da ostvaresvoje politike ciljeve. A njihov politiki cilj jeste odvajanje Vojvodine od Srbije i njeno pripajanje nekakvomimaginarnom (novokomponovano-virtuelnom) Austrougarskom carstvu. Uostalom, andor Egerei dolazi iz partijekoja se zove Savez vojvoanskih Maara, a ne vojvoanskih Vojvoana! Idiotska sintagma vojvoanski Vojvoanin

ostae samo Srbima, koji e se docnije decenijama truditi da dokau da je Vojvodina bila multietnika drava i onodoba kada u njenim movarama niko osim Srba nije iveo, niti je eleo da ivi.

lan 1. Statuta AP Vojvodine glasi: Vojvodina je autonomna pokrajina graanki i graana (u daljem tekstu: graani)koji u njoj ive, u sastavu Republike Srbije.

Kao to moemo da vidimo, taj lan Statuta nesaglasan je sa Ustavom Republike Srbije, jer se u najviempravnom aktu Srbija predstavlja drugaije, ili onako kako to ini veina zemalja iz tzv, demokratskog sveta:

Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive .

Dakle, Statut Vojvodine kri Ustav Srbije, to se, sigurno, nemoe zamisliti ni u jednoj normalno organizovanoj dravi. Stvartu postaje tragikomina kada se doe do apodiktine (iliapokaliptine) vojvoansko-statutarne odrednice, koja,naizgled, "armira" samu sebe tekim okovom: AP Vojvodina jeneodvojivi deo Republike Srbije! To je ono... ovek ti govori dati je dobar prijatelj, a sve vreme no dri iza svojih lea. No,ovde je situacija mnogo gora, jer tu nije re o prijatelju, ve olanu porodice, ba onako kako je nekada bilo s Crnom

Gorom. Egerei ima svoj Vajdasg, istina, i to je izvedeno izsrpske rei Vojvodina, ali svejedno. Vojvodina je, originalno,kao ime nastala 1848. godine, kao Srpska Vojvodina(Serbischen Woiwodenschaft) i, pre toga, nikada se nije u tomobliku upotrebljavala. Sada se neko usuuje da kae da taSrpska Vojvodina ne sme biti srpska iako se nalazi u Srbiji.

Dakle, Vojvodina je bila srpskau Austrougarskoj, ali danas nije srpskau sastavu Srbije. Takvo nonalantno iprividno velikoduno prelaenje preko injenica i zanemarivanje istorijske istine, u prolom veku, donelo je Srbimavelika razoarenja i retko viena stradanja epskih razmera. Zato se dananji Srbi tako neodgovorno ponaajuprema onome to su ostvarili njihovi ponosni i hrabri preci, veoma je teko razumeti. Dobra ilustracija ovakve

naopake crte kod modernih Srba sigurno je i granica na Dunavu sa Hrvatskom, zemljom koja trai neke teritorije naistonoj dunavskoj obali, to jeste, u Srbiji. A nekada je Srpskom Vojvodstvu pripadala i Baranja i deo Srema s onustranu Dunava (Zapadni Srem). U to doba Hrvatska je bila stotinama kilometara udaljena i od Srpske Vojvodine i odSrbije. A Hrvati kao etnika skupina gotovo da nisu nikako postojali.

Nakon Prvog svetskog rata Srbi su konstantno gubili teritoriju. Predsednik jugoslovenske vlade Cvetkovi (zanimljivoprezime) daruje Hrvatima mnoga srpska podruja. Hrvatska banovina zapravo je dobra podloga na kojoj je u drugojJugoslaviji, po prvi put u istoriji, formirana hrvatska drava (pored faistike NDH stvorene pod nemakimpatronatom). Milioni Srba katolike veroispovesti bili su ostavljeni na milost i nemilost Hrvatima, koji stavljaju znakjednakosti izmeu katolicizma i pripadnitva toj etnikoj grupi Kod Srba situacija je slina (ali bez verskog fanatizma


7/29

Postavite na

Srbiju u svom drutvu. A samo lud ili bolestan ovek pokuava da bude u drutvu sa onima koji ga ne ele.

lan Hriansko-demokratske unije Nemake, Vili Vimer, svojevremeno je, pre nekih desetak godina objasnio da,po NATO-u, "Srbija ne sme biti ukljuena ni u kakav vid evropskog razvoja". Pokojni nemaki ambasador Cobelnam je, isto tako, neto slino ponovio.

Kad ovek malo bolje pogleda stvari, ispada da su nam Nemci jedini "prijatelji" na Zapadu. Oni nam, barem, zarazliku od drugih Evroatlantiana, bez emocija i hladno, ali, opet, otvoreno i iskreno saoptavaju ta e se uistinudeavati u budunosti. S Nemcima bar znate na emu ste. Da nije bilo Angele, Tadi i njegove "demokrate" bi i

dalje plovili na lanim jedrima "i Kosovo i Evropa". Konano smo isterani na istac: nema Kosova sa Evropom nitiima Evrope s Kosovom. Tanije, stavljeni smo pred izbor, da se ne odreknemo Kosova, ime se odriemo Evropskeunije; ili da se odreknemo Kosmeta, s nadom da emo nekako 2020 ili 2030. godine postati "ravnopravni" lanUnije. ta da izaberemo brao Srbi? Zar je tu potrebno da se dalje uopte dvoumimo? Zar da lagano udaramopeat po peat na iptarske "pakete", a da za takav izdajniki in ne dobijemo nita drugo sem podsmehanormalnog sveta? Ne treba mnogo pameti da bi se shvatilo ta bi trebalo da bude dravotvorna politika dananjeSrbije. Na iptarsku pretnju embargom trebalo bi odgovoriti potpunim prekidom bilo kakvih ekonomskih veza saiptarima. Po cenu ratnog sukoba Srbija bi sada morala da sprei povlaenje granine linije na mestu dojueranjeadministrativne. Priznavanje kosovskog peata, s natpisom "Carina Kosovo", simboliki nije nita drugo dopriznavanje nezavisne drave Kosovo. Svako poreenje s Tajvanom, Hongkongom i slinim teritorijama isto je

zamajavanje i pokuaj da se narod prevari, kako, eto, kobajagi, tu nije re o veleizdaji, ruenju zemlje i zloinakomzanemarivanju dravnih interesa i budunosti srpskog naroda. A veleizdaja se i u demokratskim zemljama uglavnomkanjava najteim zatvorskim kaznama, pa i smru.

Petar Petrovi

7.9.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2614http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2614http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


8/29

13. September, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vise od 65 000

mesenih ulazaka nawww.koreni.net je


Havarije na nuklearkama - globalna ekoloka pretnja

Ljudi uzrok katastrofa

Elektrina energija koju proizvode nuklearne elektrane, po miljenju strunjaka spada u ekolokinajistije tehnologije. Nema isputanja zaguljivih gasova ni gasova odgovornih za nastajanje staklenebate, dakle nita to bi ekologe zabrinulo. Mada... Na poznati atomski fiziar, akademik Pavle Savibio je zagovornik atomske energije, ali je govorio da onoliko koliko ima poverenja u atomsku energiju,

toliko nema poverenja u ljudski faktor, koji je najei uzrok svih katastrofa.

U Japanu se 11 marta ove, 2011. godine desio zemljotres i cunami od skoro deset metara, koji je praktinopreklopio i znatno otetio nuklearnu centralu Fukuima. Zemljotres je bio izuzetno jak, skoro 9 stepeni Rihtera i na

dubini oko 10 kilometara. Odgovorni u tokijskoj elektroenergetskoj kompaniji "Tepko", koja je zaduena za

odravanje nuklearke, odmah su izjavili da nisu mogli da predvide tako jak cunami, a nukleraka se nalazi na

desetak metara udaljena od obale okeana!

Ovo nije prva havarija koja se desila na japanskim nuklearkama. Januara 1981. godine desilo se radiokativno

curenje u nuklarnoj elektrani Curuga u centralnom Japanu, ozraeno je 278 ljudi; 11. marta 1997. probno

postrojenje u Tokaimuri severoistono od Tokija je privremeno zatvoreno posle nesree u kojoj je ozraeno 37 ljudi,30. septembra 1999. u nesrei u centru u Tokaimuri, zbog ljudske greke, vie od 600 zaposlenih i stanovnikaizloeno je radijaciji, a oko 320.000 je evakuisano. Ta nesrea koja je na meunarodnoj skali nuklearnih nesreaklasifikovana kao 4. stepen, ocenjena je kao najvea katastrofa posle ernobilja. Dva tehniara su nehotice izavalanekontrolisanu nuklearnu reakciju ubacujui u rad mnogo vie urana nego to je potrebno; 9. avgusta 2004. unuklearnoj centrali Mihama u centralnom Japanu vrela neradioaktivna isparenja procurela su kroz cevovode,

verovatno usled korozije i spalila petoro zaposlenih.

Najvee havarije su se desile u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Sovjetskom Savezu i ova poslednja, u Japanu.

- Na ostrvu Tri milje u Pensilvaniji, 28. mart a 1979. SAD, niz ljudskih greaka i kvarova doveo je do prekida

hlaenja reaktora zbog ega je jezgro poelo da se topi to je izazvalo kontaminaciju unutar postrojenje.Stanovnitvo i okolina meutim nisu bili ugroeni, a iz predostronosti je privremeno raseljeno 140.000 ljudi.Nesrea je klasifikovana kao 5. stepen na meunarodnoj skali nuklearnih nesrea koja ima 7 stepeni.

- Reaktor broj 4 u ernobilju (Ukrajina) 26. apri la 1986. SSSR, eksplodirao je tokom bezbednosnog testaizazivajui najveu civilnu nuklearnu katastrofu u kojoj je poginulo oko 25.000 ljudi (nezvanine procene). Desetdana je gorelo nuklearno gorivo isputajui u atmosferu radioaktivnost snage 200 bombi baenih na Hiroimu,kontaminirajui tri etvrtine Evrope. Na meunarodnoj skali nuklearnih nesrea klasifikovana je kao najvii, 7.stepen.

- Dan poto je zemljotres praen cunamijem potresao Japan , 11. marta 2011.

dogodila se eksplozija unutar nuklearne elektrane Fukuima, 1. 250 kilometara severno od Tokija. Razmere

posledica jo nisu poznate. Stepen opasnosti klasifikovan je na najvei sedmi. Posle havarije, japanskizvaninici upozorili su da je nivo radijacije povean i da bi vetar radioaktivne materije mogao

da odnese do Tokija za nekoliko asova. Meunarodna agencija UN za atomsku energiju u

Beu potvrdila je da su radioaktivne materije direktno osloboene u atmosferu i da je "nivo

radioakivnosti do 400 milisiverta (mSv) na sat". Doza vea od 100 mSv, po medicinskim

podacima, moe dovest i do obo l jevan ja od rak a.


9/29

Belgija ima 7 reaktora u pogonu Finska 4 Nemaka 19 Francuska 59 Holandija 1 panija 9 vedska 11 i Velika


10/29

Postavite na

Belgija ima 7 reaktora u pogonu, Finska 4, Nemaka 19, Francuska 59, Holandija 1, panija 9, vedska 11 i VelikaBritanija 35 reaktora u pogonu. Zagovornici gradnje nuklearnih elektrana tvrde da se radi o najsigurnijoj varijanti

proizvodnje energije uz vrlo zahtevne pripreme i protokole bezbednosti. Antinuklearni lobi upozorava da su

nuklearke tempirane bombe i ako neto poe kako ne treba, posledice su kobne i za ljude i za okolinu. Katastrofe izernobilja pre dvadeset pet godina i ova poslednja iz Japana dovoljno govore tome u prilog.

Radioaktivni oblak iz Japana stigao je do Amerike i Evrope. Pogodio je i nae prostore ali je prema merenjima

Agencije za zatitu od jonizujueg zraenja, kod nas radioaktivnost bila beznaajna. Ogromne koliine radioaktivnevode slile su se u okean i zagadile za dugi niz godina ivot u japanskom priobalju. Japanci ive od mora i zbog

toga pokuavaju da na sve naine minimalizuju ovu katastrofu i predstave je kao neto to e priroda sama daapsorbuje i neutralie. Da li je ba tako?

Monici korporativnog kapitala, bio vojni ili civilni, ne pitaju za cenu kako bi ostvarili profit i poveali svoje ionakoenormno bogatstvo. Ugo avez je bio u pravu kad je u jednom svom govoru uzviknuo: "Kapitalisti e unititi svet".

Mirjana Anelkovi Luki

7.9.2011.



11/29

13. September, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja



Ljubljana, avgust 2011.

II I. veseli dani srpske dijaspore Slovenije

U Ljubljani, u studentskom gradu od 26.09. do 28. avgusta 2011. godine odrana je velika godinja

tradicionalna srpska prezentacija, koju je i ove godine organizovalo Udruenje srpskih knjievnika

Slovenije i Savez srpske dijaspore Slovenije (sa svojim drutvima, lanovima, simpatizerima iprijateljima).

Godinja tradicionalna prezentacija srpske kulture: izvorne srpske igre, jezika, muzike i pesme izvedena je uzpomo drutava iz Srbije AKUD "Sonja Marinkovi" Novi Sad, BiH KUD "Potkozarje" Maii, Gradika, KUD "PetarKoi" Nova Topola, Hrvatske SKUD "Prosvjeta" Zagreb, pododbor Dvor, Slovenije SUS "Stevan Sineli" Ljubljana,Udruenje srpskih knjievnika Slovenije Ljubljana, SUS "Obili" Ljubljana i drugi. Voditelji programa bili su SlaanaBosni i Sran Krgovi koji su vodili program uz posebno napisane stihove Sae Gajia. Voditelji su preneli izahvalnost i estitke iz kabineta predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je bio spreen da doe.

Prvog dana (26.08.2011) u velikoj dvorani Drutvenog centra Ljubljana Beigrad, simpatizerka USKS, mala Sara

Gaji, nakon recitala zapevala je dve i izvorne pesme "uvam ovce kraj zelene jove" i "Obrae se vinogradi dole

kraj Topole". Ona je i otvorila tradicionalnu trodnevnu prezentaciju srpske kulture u Sloveniji. Prvog dana sluana supesnika dostignua lanova Udruenja srpskih knjievnika Slovenije. Prisutne je pozdravio predsednik udruenjaSaa Gaji iz Ljubljane. Nakon pozdravne rei voditelja, stihove su recitovali Marko Vidi, Emanuel Daji, MiloRadoni, koji su govorili pesme "Otadbina", " Oj, junae Sineliu", "Dete u samoi", "Rodni zaviaj", "Pravoslavljei sloboda", "Ja sam mala pravoslavka", "Pravoslavna crkva", "Na Triglavu" autora Sae Gajia.

Svoja dela je itao pesnik Petar Stojanovi i Borislav Manojlovi. Iz SSUS "Obili" Ljubljana nastupio je velikimajstor frule, instrumenta koji je skoro preputen zaboravu Vasilije Nikoli zvani Sebura, a na guslama je sviraoStojan Kljaki zvani Crnogorac. Iz muzikog sektora Saveza srpske dijaspore izvodio je sa harmonikom razliitakola, pratei estradnog umetnika Borislava Manojlovia lana USKS. Program je snimala dravna televizija izBanjaluke, i ekipa televizije Slovenije iz Ljubljane, te pojedini tampani mediji iz Slovenije, i izvan nje. Uz ugodnoraspoloenje, program je trajao do kasnih nonih sati, nakon ega se voditelj programa Sran Krgovi zahvalioprisutnima, te ih pozvao na uee i praenje programa sledeih dana. Brojni gosti iz Republike Srpske, Hrvatske iSrbije dolazili su u popodnevnim satima doekivani dobrodolicom u velikoj dvorani Vojkove ulice 1, gde su biliugoeni piem i rukom.

Drugog dana manifestacije usledilo je takmienje folklornihgrupa "FOLKLOR BALKANA 2011." koje je poelo oko 18asova u velikoj dvorani Union, Kongresni trg 3 u Celju. Bogatikulturno-umetniki program vodili su simpatina SlaanaBosni i mladi Sro Krgovi. Mala Sara Gaji uz ovo otvaranjezapevala je dve i izvorne pesme "uvam ovce kraj zelene

jove" i "Obrae se vinogradi dole kraj Topole". Pozdravili su

prisutne te najavili predsednika Saveza srpske dijasporeSlovenije - Sau Gajia, koji je pozdravio prisutne uzpredstavljanje Saveza srpske dijaspore Slovenije. Publika je

bila zaista vesela, kako to i sleduje samom nazivu "Srpskim

veselim danima". Da je program bio veoma zanimljiv govorebrojni aplauzi koji su dolazili kao nagrada izvoaima. Zatim jepoelo takmienje folklora, isprepletalo se arenilo prelepih

Pri kraju je predsednik sektora Saveza srpske dijaspore Slovenije podelio posebna priznanja sa zlatnim plaketama


12/29

Pri kraju je predsednik sektora Saveza srpske dijaspore Slovenije podelio posebna priznanja sa zlatnim plaketamaPravoslavnoj crkvenoj optini Ljubljana, prof. Milenku Vakanjcu, SKUD "Prosvjeta" Zagreb pododbor Dvor. Znaajno

je i to, da je za izvoae (goste) iz Republike Srpske, Hrvatske i Srbije dodatno plaen smetaj u ljubljanskomhotelu BIT Center od 24-og do 28.08.2011. godine.

Program za trei i zavrni dan ove prezentacije izvodio se u blizini prelepog ljubljanskog parka Tivoli, dvoritapravoslavnog Svetog hrama irila i Metodija,gde nas je doekalo posebno ugodno vreme nakon prethodnih visokih,teko podnoljivih temperatura. Voditelji programa pozdravili su prisutne i najavili predsednika nae dijaspore Sau

Gajia koji je prisutnima odrao pozdravni govor:

- Potovane dame i gospodo !

Neobino sam radostan to mi se ukazala prilika i ast da Vas okupljene srdano pozdravim na ovim I I I ."VESELIM DANIMA SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE" godinjoj tradicionalnoj prezentaciji kulturnoumetnikog stvaralatva.

Potovana gospodo, dragi prijatelji, pozdravljam vas u ime Saveza srpske dijaspore Slovenije i u lino ime. Dodatnopozdravljam pravoslavne svetenike ljubljanske crkvene optine sa njihovim parohom Peranom Bokoviem,predstavnike MZ "Maii" sa predsednikom Gligom Kalajdiem, predstavnika nae srpske dijaspore za Srbiju i

Republiku Srpsku, ratnog generala u penziji Milana Aksentijevia. Dalje pozdravljam, poasnog lana, uglednogpublicistu, najveeg borca za manjinu i prava Srba u Sloveniji, predsednika strunog saveta srpske dijasporeSlovenije i predstavnika srpske dijaspore za dravne institucije Slovenije, prof. Milenka Vakanjca, organizatore i

izvoae dananje kulturne prezentacije, pozdravljam ekipe medijskih predstavnika: TV Slovenija iz LjubljaneTV RS,kao i prisutne predstavnike drugih medija iz Slovenije i izvan nje.

Dalje pozdravljam predstavnike Saveza srpske dijaspore Slovenije, kumove, predstavnike drutava i udruenja:

SKUD "Prosvjeta" Dvor na Uni, KUD "Krajina" iz Beograda, veseli orkestar, estradne umetnike, iru i Gorana,estradnog umetnikom Bokija Manojlovia, KUD "Petar Koi" iz Nove Topole, KUD "Potkozarje" iz Maia, AKUD"Sonja Marinkovi" iz Novoga Sada, SUS "Obili" iz Ljubljane, predstavnike Udruenja knjievnika Republike Srpske

i Slovenije, i sve druge.

Drago nam je, da na ovoj znaajnoj srpskoj prezentaciji predstavljamo Savez nae srpske dijaspore iz Slovenije.injenino, jedinu najveu istu krovnu organizaciju Srba iz Slovenije, koja nije vezana za bilo koju sektu, verskisavez, niti je udruena u bilo koji drugi kulturno - nacionalni savez kao to je Savez srpskih drutava Slovenijeukljuen u Savez saveza Eksumax sa iptarima i drugima. Dakle, mi kao takvi volimo svoju kulturu, naciju, jezik ipismo, a druge razumemo. Specifinost saveza je ta, da lanovi mogu biti drutva a pridrueni lanovi pojedinci,tako da imamo 13 drutava i blizu 6.000 pridruenih lanova. Na glavni cilj i aktivnosti se svode na kulturu ipriznanje nae srpske najbrojnije nepriznate manjine. Ve se uspeno dopisujemo sa uvarom ljudskih prava EU.Mi nismo zadovoljni samo sa deklaracijama o naoj manjini to za nas nema skoro nikakvog znaaja, konkretnosamo izmena Ustava Slovenije, jer kada tamo bude pisalo priznanje srpske manjine, za nas e biti prihvatljivo.Pravni sektor naeg Saveza ve par godina uspeno besplatno pomae nae ljude iz Slovenije, Republike Srpske,Srbije ili Hrvatske. Posebne napore usmeravamo protiv diskriminacije dravnih institucija Slovenije. Uspeno vodimoi druge razliite humanitarne akcije. Svake godine u sklopu prezentacije srpske kulture u Sloveniji "Veseli dani",odraemo i festival folklora "Balkana", ugostimo naa drutva iz Republike Srpske, Srbije i Hrvatske. Naelektronski medij "Srpsku dijasporu" ita dnevno vie hiljada vernih italaca. Naa interna srpska biblioteka "VUKKARADI" Ljubljana, koju vodi USKS uz pomo lanstva saveza i g. Pere Konara ve je procvetala, a stalno sepuni, i ima oko 3.000 knjiga.

Potovana i uvaena gospodo! Oseam svoju dunost i potrebu, da se ovom prilikom zahvalim mojim najuimsaradnicima, koji su svojim nesebinim radom i odgovornou, sauvali drutva i Savez srpske dijaspore poslednjihgodina u veoma tekim okolnostima.

Bez obzira na sve, mi smo stabilni usmereni Vama, srpskoj naciji, dostojanstvu i pravdi.

Naravno, na kraju se predsednik Saveza srpske dijaspore g. Saa Gaji zahvalio svim izvoaima, poelevi imdobro zdravlje i uspenost uz puno sree do ponovnog susreta na godinjoj tradicionalnoj prezentaciji srpske kulture"Veseli dani srpske dijaspore Slovenije". Donacije ovoj trodnevnoj kulturnoj prezentaciji dali su hotel Bit center,Institut Prevent iz Ljubljane, Saa Gaji, Udruenje srpskih knjievnika Slovenije, SUS "Stevan Sineli" izLjubljane SKHD "Desanka Maksimovi" iz Celja i druga drutva iz sastava Saveza srpske dijaspore Slovenije


13/29

Kravice


::. Skenirano

::. Navigaci ja



Na kraju turistike sezone

ari zlatiborske jeseni...

Mada je glavna sezona prola postoji mnogo razloga da Zlatibor posetite i tokom septembra, a turistikiradnici nadaju se da e gostiju na ovoj planini biti sve do novembra...

Zlatibor nije najvia planina u Srbiji, nije ni najumovitija, ali svakako jeste najpoznatija. I

ovog leta na njoj je, svakodnevno boravilo 10 do 15 hiljada turista, to je na nivou proteklihsezona, tako da turistiki radnici mogu biti zadovoljni, posebno kada se imaju u vidu nae ekonomske (ne)prilike.Zato, ako jo niste iskoristili svoj odmor, a elite da barem deo njega provedete u otadbini neete pogreiti ako seodluite za Zlatibor. To, naravno ne znai da je na ovoj planini sve idealno i da ponuda ne bi mogla biti i bolja. tavas, ako u septembru tamo odete, na Zlatiboru oekuje?

Kraljeve vode turistiki centar Zlatibora udaljen je od Beograda oko 210 kilometara. Da do njega vodi auto put tarazdaljina bi se, malo boljim kolima prelazila za dva sata. Ovako, poto ste upueni na, uvek optereenu Ibarskumagistralu do tamo vam treba tri ipo do etiri sata vonje. Ovo, naravno pod uslovom da na putu nema velikihradova i da vas, pri polasku iz Beograda ne "zakae" jutarnji ili popodnevni picevi.

Kad dodjete na Zlatibor tamo vas oekuje desetak hotela, kao i veliki broj apartmana, odmaralita i soba uprivatnom vlasnitvu. Medju hotelima najpoznatiji su "Palisad", "Mona", "Olimp", "Vis", "Prezident", "Dunav" (koji ovesezone ne radi zbog renoviranja), "Zelenkada", "Braa Serkuli", "Novakov dvor", "Idila"... Tu je i nadaleko poznataspecijalna bolnica za titnu lezdu i metabolizam "igota", Sportsko rekreativni centar "Wai tai", Studentskoodmaralite "Ratko Mitrovi", apartmani "Kraljevi konaci" smeteni odmah pored jezera i mnoga toga jo. Cene unjima su raznovrsne tako je, tokom glavne sezone u najudobnijim hotelima dnevni boravak na bazi polupansionastajao od 40 do 50 evra, u onim neto skromnijim od 20 do 35 evra, koliko staje i dnevni najam apartmana za dvedo tri osobe, dok se krevet u privatnom smetaju mogao iznajmiti za osam do 10 evra. Turistiki radnici kau da e,u septembru te cene biti umanjene za oko 20 odsto.

Ove cene su na nivou prologodinjih, ali su za veinugradjana Srbije (naroito u hotelima) ipak previsoke. Ali, padau oi da je, Zlatibor i pored njih tokom avgusta bio solidnopopunjen, a najmanje slobodnih mesta bilo je u najskupljimhotelima i najjeftinijim apartmanima i sobama. Najvie je bilodomaih gostiju prednjaili su Beogradjani i Vojvodjani, ali ionih iz "inostranstva", pre svega iz Republike Srpske i CrneGore. Onih "pravih" stranaca bilo je malo, a oni koji su boravilinavraali su, ovamo posle Gue i povratka sa mora ili su, kaosportisti na Zlatibor doli na pripreme.

Turistiki radnici, kau da je glavna sezona prola i da e useptembru broj gostiju na Zlatiboru biti znatno manji nego u

julu i avgustu. Ali, to ne znai da e staze i etalita ostatiprazni. Oekuju se ake eskurzije, posetioci seminara,penzioneri, porodice sa malom decom (one su, stie se utisak i

tokom leta bili najbrojniji) ali i nai ljudi iz inostranstva koji su, na Zlatiboru uvek rado vieni gosti.

ta, pored smetaja, svi oni mogu da oekuju? Mada nekih novih sadraja nema vanpansionska usluga je i dalje

"igote", etalite do spomenika (tamo se, kau prepliu mediteranski i kontinentalni vetrovi, tako da etnja do njega


14/29

Zlatibor je mamac za turiste

Postavite na

naroito korisno po zdravlje), staze i proplanke iznad naselja Obudovica, a za one malo upornije, koji bi, usput dasmraju ili poprave kondiciju) tu su staze zdravlja koje se proteu sve do vrha igota.

Boravak na Zlatiobru moete iskoristiti i da posetite skijaliteTornik (to je ujedno i najvii vrh ove planine) gde se nalazimoderna estosedenica koja je, tokom avgusta radila sredom,subotom i nedeljom, Vodice mnogi kau najumovitiji inajlepi deo Zlatibora, znamenito selo Sirogojno, vodopad u

Gostilju, slikovito selo Trnavu gde je atelje slikara naivca VladeMitrovia, Stopia peinu, nekoliko manjih jezera... Tu su iizletita u okolini selo Zlakuse, Drvengrad i "arganskuosmicu", planinu Taru, prelepi kanjon Uvac... U turistikimagencijama kau da e, do ovih destinacija izleta biti i tokomseptembra, dodue (zbog manjeg broja gostiju) neto reenego tokom avgusta. Ali, ako na Zlatibor dodjete kolima sva tamesta moete posetiti i u svojioj reiji, a tako su (to nijenevano) i trokovi manji, naroito ako idete porodino.

Nije nevano napomenuti da na Zlatiboru, ako vam zatrebaju,postoje i ambulanta, policijska stanica, pota, nekoliko banaka, a vano je rei da je tu i pravoslavna crkvaposveena Preobraenju gospodnjem. Naravno, ne treba ni napominjati da se na Zlatiboru nalazi i mnotoprodavnica, butika, a tu je i nadaleko poznata (ne ba jeftina) pijaca, tako da ako vam neto zatreba neete ostatiuskraeni. Tokom leta je radio i bazen, a ulaz je iznosio 350 dinara (ini se umesto mnotva novih apartmanaZlatiboru dobro doao i jedan akva park). Mada su glavna kulturna zbivanja (poput takmienja trubaa, svojevrsnog"uvoda" sabora u Gui) zavrena i tokom septembra e se dosta toga deavati.

Zato, ako ste razmiljali da odete na Zlatiobr, nemojte taj put otkazivati. Jer, kau da boje i mirisi nadolazee jeseniine boravak na ovoj planini nezaboravnim. Jo ako vas, uz to i vreme poslui....

Jovan Gaji

7.9.2011.



15/29

Uhranjenost dece i omladine u Srbiji ( u procentima, po godinama )

Indeks telesne mase ( ITM ) 2000. 2006.

Pothranjenost manji od 18,5 8,4 6,2

Normalna uhranjenost 18,5 - 24,9 69,9 67,7

Predgojaznost 25 - 29,9 8,2 11,6

Gojaznost vei od 30 4,4 6,4

Izvor : Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovi Batut"


::. Skeni rano

::. Navigacija

Vise od 65 000



Najezda demekastih om ladinaca

Rast u irinu

Mlada generacija u Srbiji i dalje dosta dobro napreduje kada je re o fizikoj razvijenosti, uprkossocijalnim okolnostima, koje tome esto ne idu u prilog. Meutim, uz porast visine, vrlo je primetno dase srazmerno mnogo vie "napreduje" u masi tela deaka i devojica, i to je ono to nije dobro. Pojava

je poprimila tolike razmere da se govori o "ogromnim konstitucionalnim promenama" do kojih je kod

naih osnovaca dolo tokom poslednje decenije!

Ako je za utehu, re je o nekim svetskim trendovima. Gojaznost u itavom svetu poprima epidemijski karakter, u tojmeri da je za ovaj fenomen skovan i poseban naziv - "globesity". Broj ljudi sa ekstremnom teinom, prema

podacima Svetske zdravstvene organizacije, udvostruen je izmeu 1980. i 2008. godine.

Ova epidemija, naalost, sve vie pogaa i mlada pokolenja. Nekada je omladina u zemljama u razvoju patila odpothranjenosti, pre svega, dok se prekomerna teina vezivala za delove sveta sa viim standardom. Pokazalo se,

meutim, da broj gojazne dece neumoljivo raste i u dravama sa srednjim i niskim dohotkom, naroito u njihovimurbanizovanim oblastima. Gojazna deca i adolescenti sklonija su obolevanju od kardiovaskularnih bolesti i

dijabetesa, ortopedskim potekoama, mentalnim poremeajima, slabijim postignuima u koli i umanjenomsamopotovanju uopte.

Procenjuje se da na podruju tzv. Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije oko 20 odsto dece iadolescenata ima prekomernu teinu, od ega je jedna treina "gojazna" ("obesity" - Indeks telesne mase ( ITM )vei od 30).

Kakvo je u tom pogledu stanje u Srbiji?

Praenjem zdravstvenog stanja, uhranjenosti i fizike razvijenosti dece i omladine u nas najvie su se bavili Institutza javno zdravlje "Dr Milan Jovanovi-Batut" i Republiki zavod za sport, od kojih se praktino i jedino mogu dobitineki noviji, konkretniji podaci u toj oblasti.

Osnovci sa ukarice

Pod vostvom Republikog zavoda za sport, usklopu posebnog projekta, tokom vie decenija

praeni su fiziki razvoj i fizike sposobnostidece i omladine Beograda. Svake godine u

maju nastavnici su pristupali merenjima i

testirali fizike sposobnosti beogradskihuenika. Sistem je 1985. primenjen i u viegradova Srbije, ali su ova istraivanja, kojima je

godinje obuhvatano oko 200 hiljada

omladinaca, obustavljena u prolee 1999.godine, zbog bombardovanja NATO. Kasnije je

bilo pokuaja da se ova dragocena ispitivanja obnove, ali prvi znaajan korak u tom pogledu predstavlja pilot-istraivanje "Utvrivanje stanja fizikih sposobnosti dece osnovnokolskog uzrasta na teritoriji Optine ukarica",nedavno uspeno realizovano.

- Dobijeni rezultati nedvosmisleno pokazuju da su deca osnovnokolskog uzrasta via nego 1995. godine. Visina

t l k d ik j 3 d t k k d i 2 5 d t P i t i t i d t l


16/29

tela kod uenika poveana je za 3 odsto u proseku, a kod uenica za 2,5 odsto. Pri tome, u istom periodu, telesnamasa osnovnokolaca poveana je proseno za 14 odsto kod uenika, odnosno 11 odsto kod uenica - kae za"Korene" Aco Gajevi, pomonik direktora Republikog zavoda za sport.

Od 1995. do 2009. visina tela uveala se u svim goditima (od 7 do 14) uenika osnovnih kola ukarice. Isto vaiza uenice. Tako su 14- godinji deaci 1995. godine bili proseno visoki 167,3 cm, a 2009. godine 173,46 cm, uzporast visine od 6,2 cm u proseku. Devojice tog uzrasta 1995. godine imale su prosenu visinu 163,9 a etrnaestgodina kasnije 166,84 cm (razlika 2,9 cm).

"Napredak" u teini bio je jo izraeniji, osobito kod deaka. Utvreno je da su uenici osmog razreda ukarikihosnovnih kola dostigli prosenu masu tela od 65,08 kg i bili za ak 9,7 kg u proseku tei od njihovih vrnjaka iz1995. godine (jedan deak je imao masu veu od 93 kg). Kod devojica ove promene su neto umerenije(prosena teina izmeu dva istraivanja uveana je sa 53,6 na 58,74 kg - razlika 5,1 kg), ali je takoe dolo dopoveanja telesne mase u svim goditima.

Indeks telesne mase ( ITM ) povean je za 7,3 odsto kod deaka i 5,6 odsto kod devojica.

Jedna od osobenosti pilot-projekta pod pokroviteljstvom RZS jeste to to se pokualo napraviti poreenje dobijenih

rezultata fizike razvijenosti i fizikih sposobnosti naih uenika u odnosu na njihove vrnjake u nekim drugimevropskim zemljama (Belgija, panija, Slovaka, Litvanija, Estonija i Albanija). Utvreno je da uenici i uenice izSrbije nadmauju svoje vrnjake iz pobrojanih zemalja i visinom i teinom tela.

- Na osnovu ovih pokazatelja, dolazi se do zakljuka da je kod dece osnovnokolskog uzrasta u poslednjoj decenijidolo do ogromnih konstitucionalnih promena, posebno u okviru varijabli masa tela i indeks telesne mase, koje su u

izrazitom porastu u odnosu na vrednosti iz 1995. godine - ocenjuje na sagovornik.

Tako stvari stoje kada je re o fizikoj razvijenosti. Kakvi su rezultati dobijeni testiranjem fizikih sposobnostibeogradskih uenika?

- Rezultati u okviru motorikog prostora ukazuju na potpuno inverzan karakter fizikih sposobnosti u odnosu nafiziku razvijenost. Dok fizika razvijenost belei progres u ranije navedenim okvirima, fizike sposobnosti odlikujesmanjenje prosenih vrednosti u odnosu na rezultate iz 1995. godine za 6 odsto u proseku kod uenika, i ak 12odsto kod uenica osnovnokolskog uzrasta - precizira na sagovornik.

Zabrinjava i to to je u poreenju sa rezultatima njihovih vrnjaka iz drugih evropskih zemalja "evidentno da su naiosnovnokolci ispod proseka u okviru veine rezultata koji karakteriu fizike sposobnosti obuhvaene EUROFITbaterijom testova. Iznad proseka su jedino rezultati testova taping rukom i stisak ake, kod oba pola", upozorava

Gajevi.

Gotovo jedna petina

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovi - Batut" u sklopu velikog istraivanja zdravlja stanovnika Srbije2000. i 2006. godine odreenu panju posvetio je i navikama u ishrani, kao i stepenu uhranjenosti dece i omladineuzrasta od 7 do 19 godina. Izmeu ostalog, uoen je trend smanjenja broja dece koja tokom dana imajuobezbeena tri glavna, "normalna" obroka, to ukazuje na usvajanje i irenje nekih loih navika u ishrani.

- Znaajno manje dece i omladine je 2006. godine svakodnevno konzumiralo bar jednu olju mleka ili mlenihproizvoda u odnosu na podatke iz 2000. godine. Takoe, broj dece koja redovno unose bar jednu olju mleka ili

mlenih proizvoda znaajno opada sa uzrastom - navodi se u izvetaju Instituta.

Kada je re o uhranjenosti dece i omladine, dve treine ispitanika uzrasta od 7 do 19 godina bilo je normalnouhranjeno (67,7 odsto). Udeo pothranjene dece je opao sa 8,4 na 6,2 odsto. Meutim, raste broj umereno gojazne igojazne dece, dostigavi 18 odsto u 2006. godini, to znai da je gotovo jedna petina mlade populacije u Srbijiimala prekomernu teinu.

- Porast broja umereno gojazne i gojazne dece i omladine u Srbiji posledica je loih navika u ishrani i nedovoljne

fizike aktivnosti, predstavljajui znaajan javno zdravstveni problem zakljuak je strunjaka Instituta "Dr Milan


17/29


::. Skeni rano

::. Navigacija

Vise od 65 000



Presek nedelje

Od striptiza do paradaiza

Kakva je bila protekla nedelja? Zanimljiva...Od ljubavi do mrnje i od striptiza do paradaiza mali je

korak. Toliko mali koliko je mala i sve manja Srbija u kojoj se sve to deava. A sama nedelja iza nas

poela je veoma burno.

Svekar je reio da presudi snahi jurei je ulicama Beograda. Takva potera nije viena ni uholivudskim filmovima. Nesrena ena uspela je da se spasi, a nasilnika je interventna ekipa milicije uhvatila nadelu. Dok je pokuavao da zadavi snahu. eljni senzacija svi listovi preneli su priu, naravno, svako je imao nekesvoje izvore iz milicije i znao najbolje ta se deava. I Alo je tog 30.08. uestvovao u odbrani u suenju zavaenihstrana.

Pod naslovom

Ranio i davio snaju

Alo pie:

Penzioner Tomislav S. (72) iz Beograda pokuao je jue ujutru da ubije svoju snaju Milicu S. (50) jer je navodnoneverna njegovom sinu. U optem meteu, starac je ispalio ceo okvir, a onda je poeo da je davi.Pobesneli svekar

je jue ujutru napravio "saekuu" svojoj snaji u Novom Beogradu, ispred stana u kojem ona ivi. Tomislav je snajuekao u sivom "peou", a u ruci je drao napunjen "tetejac" .

- Besan i sav usplahiren, starac je izaao iz automobila. Nasrnuo je na enu i poeo da je davi viui: "Ubiu te tomi vara sina!". Posle nekoliko minuta rasprave, penzioner je izvadio pitolj i uperio ga u snaju. Kada je videla ta

joj se sprema, nesrena ena se dala u beg - pria na sagovornik.

Kao u amerikim filmovima, stanovnici tog dela Novog Beograda gledali su jurnjavu pobesnelog starca zaizbezumljenom enom. Ona je trala i s vremena na vreme se osvrtala i gledala da li je svekar i dalje prati.

iptari u Pritini nisu bili ba toliko agresivni. Oni Editu Tahiri nisu jurili pitoljima i davili, za divno udo, samo su jegaali paradaizom. Od toga, sem dobijene fleke, ne moe da pogine. Oigledno nezadovoljni tokom razgovora uBriselu, Albanci u nemogunosti da se domognu Srba i pokau im ta misle, opleli su po svojoj predstavnici EditiTahiri. Novinska agencija Beta prenela je 03.09. vest pod naslovom:

Aktivisti Samoopredeljenja paradajzom gaali vozilo Edite Tahiri

PRITINA - Vie od trideset pripadnika pokreta "Samoopredeljenje" gaalo je danas posle podne na pritinskomaerodromu "Adem Jaari" paradajzom automobil zamenice premijera Kosova Edite Tahiri, dok je ona nakon

povratka iz Brisela ulazila u vozilo.

Da li je ljubav ili je interes, ali ovi srpsko-albanski odnosi doi e nam glave. Nigde nema takvih zavrzlama kao toih ima u odnosima Srba i Albanaca, u stvari Srpkinja i Albanaca. Dok u zapadnu Srbiju dolaze snajke iz albanskih

pograninih sela, najpoznatija snajka Srbije Nataa Bekvalac ode u ruke iptarima. Iako porie ljubav i tvrdi da susamo prijatelji, ona i azim Osmani mogu se posmatrati kao likovi iz filma "Strljen". Naivna mala srpkinjica i lukavi

vezi kao to se predstavlja. Ne sudim o ljudima po tome ta neko o njima kae ili po onome to proitam utabloidima ve formiram svoje miljenje samo na osnovu vremena koje provedemo zajedno Imam utisak da se u


18/29

Pljeska i stiska sve u istom danu

Ja u kolu idem i dobar sam ak,

dok se mama i tata tuku

tabloidima, ve formiram svoje miljenje samo na osnovu vremena koje provedemo zajedno. Imam utisak da se umedijima govori o nekom drugom oveku koga ne poznajem - rekla je Nataa Bekvalac, koja se sa azimomupoznala preko zajednikih prijatelja.

Pevaica smatra da je normalno to to je vreme provodila na njegovoj jahti, jer su joj on i jo neki prijatelji bilidomaini.

I dok se centar Srbije bavi problemom ljubavi ili mrnje Srba i Albanaca, Leskovani se bave problemom ljubavi

prema pljeskavicama i striptizu. Po njima jedno sa drugim ne moe, ili pljeskavice ili striptiz, pa ne moe valjdaoveku od uzbuenja da zastane pare u grlu. Kako bi to bilo? Zato su se zabrinuti graani usprotivili ovom zlu i"June vesti" 05.09. su prenele:

Smene zbog striptiza na Rotiljijadi

Striptiz na rotiljijadi

Zbog pojave "go-go" igraica na jednom od tandova 22.Rotiljade, nevladina organizacija Udrueni graani Leskovcazatraila je smenu ikice Nestorovia, direktora Turistikeorganizacije, organizatora ove manifestacije.

- Zgroeni smo i ogoreni bestidnou uesnika Rotiljiade! kae Sran Dimitrijevi, predsednik ovog udruenja.

Dimitrijevi ocenjuje da je pojava "go-go" igraica, odnosnogotovo potpuno golih plesaica neprimerena ovoj manifestaciji.

U Udruenju graana Leskovca smatraju da za ovakvo stanje

krivicu snosi i policija i zato je najavljuju da e podneti krivinuprijavu protiv naelnika Policijske uprave u Leskovcu.

- Rotiljijada ne bi smela da bude promocija malograantine iprimitivizma ve graanskog duha i pristojnosti istie Dimitrijevi.

A malograantine ima svuda, pogotovo primitivizma. To su dokazali i Kruevljani, potukavi se u kolskomdvoritu. Zamislite, umesto da se deca u prisustvu roditelja oseaju sigurno, oni dobijaju batine, a veliko je pitanjegde su tu kolski policajci. Kako TANJUG prenosi 6. septembra:

Kruevac: Potukli se aci, pridruili se i roditelji

KRUEVAC - Pet osoba je povreeno kada je verbalni sukobuenika ispred Mainsko-elektrotehnike kole u Kruevcuprerastao u tuu, u koju su se umeali i njihovi roditelji.

Uesnicima fizikog obrauna, koji su zadobili lake povrede,ukazana je medicinska pomo u kruevakom Zdravstvenomcentru, a policija je uhapsila svih sedam vinovnika tue,

saoptila je lokalna policija. Oni su, uz zahtev za pokretanjeprekrajnog postupka, privedeni sudiji za prekraje Prekrajnog

suda u Kruevcu. Prema policijskom saoptenju, protiv dvojice

uesnika tue bie podnete i krivine prijave zbog osnovanesumnje da su izvrili krivino delo napad na ovlaenoslubeno lice. Incident se dogodio u ponedeljak po podne, oko

15.30 sati, u vreme velikog odmora.

6.9.2011.


19/29

Tri za osam sati

Za samo osam sati u prestonici Srbije ujulu mesecu istoga dana desila su se triubistva. Porodina ubistva. Dva oca su ubilasinove, a ena izbola mua noem u vrat. Isad recite, ta e nam Oluje, pogromi, netrebaju na iptari, mi se sami satiremo.Prvo je u stanu u avnikoj ulici 32 unaselju Cerak, Nada Lazi (44) zarila no uvrat svom suprugu Milanu Laziu (42), kojije na smrt iskrvario. Kau da je Nada bila unervnom rastrojstvu kada je to uradila, ada su u stanu sa njima bile i kerke od 15 i19 godina. Samo 40 minuta kasnije, nadrugom kraju grada, u Mirijevu, u stanu uUlici Matice srpske 29, Marko ivojinovi(59) je hicem iz pitolja ubio svog sinaMihaila (27) oveku je dosadilo da gledasina narkomana, kome nikako nije mogaoda pomogne. A oko 12.30 sati, u seluSibnica kod Sopota, Branka Radovanovia(49) noem u prepone je ubo otac Milivoje(74), pa je on takoe na smrt iskrvario.

13. September, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000



Srbija je poslednjih godinu dana poligon za odstrel

Kad krv uzavre

Srbija je odavno postala zemlja nasilja. Malo nam je to smo izginuli u ratovima koje nismo eleli, to

smo sluili za odstrel kao glineni golubovi, malo nam je to se svaki dan desi po jedna saobraajnanesrea u kojoj pogine bar dvoje ljudi, malo je pa se i meusobno ubijamo, satiremo, kasapimo.

Najstraniji zloini, najmonstuoznije prie, lai, prevare, jurnjave po ulicama gradova, to jeslika dananje Srbije. U Niu strah, jer je Ni grad zloina, grad strave i uasa, u kome ne postoji naelnik policije.Srbija se okrenula naopako, od mirne i sigurne drave pretvorili smo se u Divlji zapad i gore od toga. Ne smete

nikome da okrenete lea, ak ni najroenijima, jer od njih i vreba najvea opasnost. Otac ubije sina, sin ubijemajku, ena prekolje mua, otac silovao erke, sve su to naslovi sa kojima se u poslednjih godinu dana budimo,sluajui od ranog jutra crnu televizijsku hroniku ili itajui u novinama. ak je i svekar, branei ast svoga sina, vrloasno jurio snahu po Beogradu i stigavi je ispalio par hitaca. Kako nije uspeo da je ubije vatrenim orujem, starac

je koristio ono to mu je najsigurnije, svoje ruke. I umalo bi i uspeo da ga policija, sreom po nesrenu enu, nijeprekinula.

O tome ta nam se deava, razgovarali smo sa sociologom Ratkom

Booviem.

- To nasilje koje traje decenijama nije zaustavljeno. Mi smo ga imali kao

formu ivota, nama se to pretoilo u svakodnevicu i gotovo da postaje ciljivljenja. Dakle, to je postalo neto to je cilj oblika ivota. Ta nevolja se

javlja i horizontalno i vertikalno, da ne propustimo ni jednu priliku za

nasilje - rekao je gospodin Boovi.

Da l i su takva deavan ja osetn i ja na J ugu, gde je i

siromatvo vee, a prag trpljenja nii?

- Nisam to prouavao, ali mogue je da jeste. Ovde je u principu bilaizgubljena ta forma ivota to je branila ivot sam. Ljudski ivot je u

poslednje vreme bio malo na ceni, a tamo gde ljudi ive u ekstremnom

siromatvu, gde je oduzeta civilizacijska crta ivota tu je jo vie

primetnija te bezvoljnost, gubi se smisao ivljenja. Sve je to na okupu, i

tamo gde je prisutno i siromatvo zakorailo je u svakodnevicu. Tiproblemi su se uvukli u ivot pojedinanih ljudi i njihove porodice udrutveni krug u kome se oni nalaze - objasnio je poznati sociolog za

Korene.

Srb i re tk o , i l i gotovo n ik ada, ne idu kod ps iho loga, soc io loga, da l i je i to raz log ovo l ik ih

ub is tava, samoubis tava?

- U pravu ste, tano tako. U Srbiji i kod Srba je to stara priada se duevni poremeaj ili duevna bolest smatraju sramotomili gde se iskakanje iz normalnog toka stvari ne odobrava

naroito i ne gleda sa nekom empatijom, saoseanjem zadrugoga. Na to se gleda podrugljivo i ignorantski, a to je

Da i mobilni telefon moe biti razlog ubistvaili bar ubistva u pokuaju dokaz su i

imaju bolji status, vie novca. Da li je to krajnja taka

kljuanja u Srbiji?


20/29

beogradski suprunici koji su se posvaalijer je suprug hteo da vidi poruku u telefonusvoje mlaane supruge. Sve se to odigralou Bulevaru kralja Aleksandra 80, gde iveroditelji gospodina B.J. koga je supruga utoku svae zbog SMS-a ubola noem ubutinu, levu aku i prste desne ruke. Kakonovinari saznaju to i nije prvi put da sevatreni mladi par obraunava.

Postavite na

j j j

- Pa jeste, u Srbiji je borba patologije. Diploma ne garantuje da je neko

normalan. Niko nee da poslua kad uzavre krv ili se razbukte emocije,kad je u pitanju afekat. Mada je to za oekivati, da su ljudi to su viekolovani, to i stabilniji, smireniji, da su vie razloni i prisebni. Meutimto esto i nije sluaj- zakljuio je sociolog Ratko Boovi.

Srbi kao da ne shavataju da treba da se mnoe kako bi opstali na ovojzemaljskoj kugli, kao da za inat rade sve da ih bude to manje. Ne moe biti opravdanje ni siromatvo, ni beda, akni psihiko rastrojstvo, za sve postoji odgovor, ali ga mi lenjivci moramo potraiti. Bolje je otii kod psihijatra, pitilekove, savetovati se, nego uzeti no, sikiru, pitolj i ubijati.

Z.Dragojevi

7.9.2011.



21/29


::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000



Dokumenti

Dobrovoljci

Dobrovoljci su inili okosnicu OVK, kod iptara nije bilo dileme. Znali su za ta se bore i ta ele.Stvarajui svoju vojsku jo 1998. godine ve su stvorili i deo svoje drave. Za svaku promenu, zasvako prijavljivanje postoji pisani dokument. Pred vama je i jedan koji je potpisao Ramu Haradinaj, a

tie se prijema dobrovoljaca u redove vojske.


22/29


23/29


24/29


25/29


26/29

13. September, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net jerazlog za toliko putareeno: Hvala!

Otvoreno pismo iz dijaspore - 3. deo

Hrvatska da pita Nemaku

Graanima, medijima i politiarima u Srbiji...

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor ree, pre desetak dana, da ni 20 godina od samostalnostiHrvatske neki politiari ne shvataju da hrvatski narod i premijeri "vie nee dolaziti u Beograd da pitajuza savet, molbu ili doputenje da neto urade". Znai li to da je Hrvatskoj savetovano iz Beograda, predvadeset i neto godina, da se naoruava za planirani rat za razbijanje Jugoslavije?

Da li je u Beogradu izdavan putni list, za kamione i lepere kojima su preko graninog prelaza izmeu Austrije iSlovenije, i kroz Sloveniju u Hrvatsku, nesmetano dovoeni minobacai, rakete i drugo oruje i municija? Da li je saBeogradom dogovoreno da Sluba dravne bezbednosti Jugoslavije video snimcima ovekovei te transporte saorujem, ali da ih ne zaustavlja, i da se ne zapleni nita od tog naoruanja koje je tih godina mesecima ulazilo uHrvatsku? Ili je "savetovanje" bilo blie nego Beograd? Jer, u Beogradu poetkom devedesetih niko nije davaoinstrukcije hrvatskom generalu pegelju da nekanjeno savetuje Hrvate kako da, kada doe vreme, "irom Hrvatskezazvone na vrata stanova oficira JNA i da bez nekog pitanja ubijaju one koji otvore vrata. I da ubijanje ne zavisi odtoga da li je vrata otvorila ena ili neko srpsko dete", to je, takoe, ovekoveeno video snimkom?!

Ko danas govori Kosorovoj ta Hrvatska treba da radi, ili premijerka treba samo da lupeta da su, ono to sam gorenaveo, "sitnice", ali da su "injenice da je Hrvatska rtva agresije"? Izreena glupost gospoe Kosor o "odlascima uBeograd za savete i doputenja ta da rade" odnosi se na bivu, ne na sadanju vlast u Srbiji. Javni pozdravi i astkoju leta 2011. premijerka Kosor, to znai zvanina Hrvatska, ukazuje hrvatskim ratnim zloincima, generalimaosuenim u Hagu za zloine nad Srbima, upueni su u vreme vladavine gospodina Tadia, a ne Miloevia!Premijerka je ispriala sve i svata prilikom njene posete Haimu Taiju, avgusta meseca ove godine. Posebno jeinteresantna njena pria o starom prijateljstvu Hrvatske i Kosova i da je to "prijateljstvo obnovljeno tokom poslednjegrata protiv reima Slobodana Miloevia", kao i da se ono temelji na "zajednikoj borbi protiv velikosrpskih ambicija".Nisam znao da su, u vreme kada je Hitler krenuo da porobljava Evropu, Srbi imali velikosrpske ambicije!? Verovao

sam da su mnogi Srbi u Hrvatskoj pokuavali da ne zavre u Jasenovcu ili... Tada, kada je Hitlerova nacistikaNemaka harala Evropom, a hrvatske ustae i njima sline horde klale srpsku neja irom Hrvatske, Bosne i naKosmetu, i kada su stotine hiljada srpskih majki zavijane u crno, tada je zasnovano "staro prijateljstvo Hrvata iiptara". Prijateljstva zasnovana na tuoj krvi se ne zaboravljaju, pa je razumljivo da je Jadranka, poneta oseajemtakvog bratstva, jedrila u Pritini na talasima "asne istorije Hrvata i iptara". Pobratimstvo se nikada nije prekidalo,a zloinako bratstvo je bilo i pokreta hiljadama iptara da devedesetih godina ratuju za samostalnu Hrvatsku. Uime stvaranja te Hrvatske opet su "braa" inila neopisiva zverstva nad srpskim civilima. Kosorova ree neto i oprebijanju i teroru Miloevievog reima na Kosovu... Kad je pamet mala, seanje kratko, a eludac mase vari inesvarljivo, sve se proguta. Ova dama se ne sea, mada to i ptice na grani znaju, da su iptarsko stanovnitvo naKosovu, pored "Miloevievih" Srboljuba, osamdesetih godina, najvie batinali hrvatski (bratski) i slovenaki (polu

prijateljski) policajci! A niko da izgovori ni rei o tome ko koga danas, deset godina posle Miloevia, batina,proteruje i zatvara? Da li evropska integracija Srbije podrazumeva i uslovljava da sadanja vlast prihvati jo jednuprevaru? Da se ti batinai, Janezi iz Slovenije i Franje iz Hrvatske, iz vremena kada su hrvatski politiari dolazili uBeograd kod Miloevia, i koji su sadistiki na Kosovu tukli sve iptarsko pred sobom, i ene i decu, prekste u"Srboljube" iz Srbije, i dopie jo jedna la u knjigu: Samo su Srbi krivci i zlikovci! Trai li se od Srbije i da "veegubicu" o sadanjim prebijanjima starih i iznemoglih srpskih civila i povratnika u dananju Hrvatsku? Ili da se i ta,dananja maltretiranja srpskih civila prihvate kao demokratski doprinos irenju dijaloga i meusobnog uvaavanja "usaglasnosti sa politikom hrvatskih i Taijevih partnera u Evropi i saveznika u NATO"?! Bez i trunke stida Hrvatskaporuuje da od svoje "demokratine" politike nee odustati, mada je sve, kada su Srbi u pitanju, suprotno onome


27/29

Slatka moja, sve to kaes je istina

evropskih integracija Hrvatske, Mario Nobilo istie u saopenjuda se Hrvatska "snano zalae za zatitu svih ljudskih imanjinskih prava..."? Nekoga sigurno zezaju, jer normalanovek ne moe da prihvati da se zalaganje za ljudska pravasastoji u prebijanju srpskih turista koji odlaze na hrvatskoprimorje, ubijanju srpskih povratnika u Hrvatsku i srpskihstarica i staraca koji nisu hteli da napuste svoja vekovnaognjita u toj zemlji. Ni jedna demokratska zemlja, sem

ponosne Hrvatske i njene Premijerke Kosor, koja dri do "istorijskih injenica", ne ponosi se osuenima za ratnizloin.

Kako navode mediji u Srbiji, Vi ste gospodine Tadiu u razgovoru sa nemakom kancelarkom Angelom Merkel iznelirazoarenje Srbije, to EU nije reagovala na takva ponaanja predstavnika vlade Hrvatske. A graani Srbije, i u

matici i u rasejanju, jo vie su razoarani to nas ni Vi, ni mediji, niste obavestili da li Vam je, i u tom sluaju taVam je, gospoa Merkel odgovorila po pitanju utnje EU i Vaeg (naeg) razoarenja?

Pre nego to je Vam je gospoa Merkel pljunula u lice njenu poruku, ne Vama lino nego Srbiji, preporuila je da biSrbija "trebalo da se ugleda na Hrvatsku"?! Da li ste joj odgovorili da je njena preporuka neozbiljna i neprihvatljiva.Da ste Vi, na funkciji Predsednika Srbije, normalan ovek i da je meu normalnima i dalje normalno da se i ljudi izemlje ugledaju na neto pozitivno, na ljudsko i politiki korektno... Za razliku od "preporuka" i zahteva, koje Vam jezvanino saoptila, imaju te njene poruke i drugu dimenziju. Ozbiljnost reenog ste umanjili neozbiljnom kritikomkoju ste uputili srpskim politiarima koji "ire" pesimizam, mada reeno od gospoe Merkel nema nikakav osnov zaoptimizam Srbije. Nedostatak optimizma kod nekih politiara u Srbiji Vi tumaite njihovim "nesportskim duhom", koji

bi kako rekoste "svakog ko se bavi sportom vodio u poraz. Politika ima i sportsku dimenziju i nikada ne smete daodustanete od svojih ciljeva i interesa i nikada ne smete da se predate".

Da li ste i gospou Merkel upoznali sa "sportskom dimenzijom" politike, kada ste joj izneli nezadovoljstvo to sedeset meseci eka na formiranje komisije koja bi se bavila istragom o trgovini organima Srba otetih na Kosovu?Gaanje glinenih golubova je takoe sportska disciplina, a ubijanje srpskih osnovaca iz Goradevca na Kosovu,dece koja su se tog letnjeg dana igrala na obali reke, jeste gnusan i nezaboravljen zloin, iji poinioci do danasnisu otkriveni. Posle rata u Hrvatskoj i sukoba na Kosovu, mnogo je zloina gde su goloruki i nezatieni srpski civilibili "glineni golubovi". Razlika izmeu sportskog uivanja i mukih ubijanja srpskih civila nije mala. Glineni golubovise iz posebnih "topova" izbacuju u visinu, i oni koji se bave tim sportom ciljaju na njih i obaraju ih u letu, a "srpski

golubovi", civili koji su radili na svojim njivama, ili sedeli u svojim dvoritima ili kuama, izgubili su ivot od noa, iliod metka nekog zloinca ispunjenog mrnjom prema Srbima.

Mislio sam da sve vidim i da sve razumem, a iskreno reeno

koreni (7. septembar 2011)

Documents